› arhiva › 201203 › 21-32.pdf [email protected] ...Mart 2012. 21 P o re~ima svetih otaca post vodi poreklo jo{ iz Raja. Gospod je Adamu i Evi dao zapovest o tome da

21Mart 2012. www.serbianmirror.com

Po re~ima svetih otaca post

vodi poreklo jo{ iz Raja.

Gospod je Adamu i Evi dao

zapovest o tome da ne jedu sa drveta

poznawa dobra i zla, jer }e ukoliko

budu ku{ali wegov plod umreti. ( 1.

Moj. 2. 17 ).

Posledice neposlu{nosti

Bogu su svima nama danas jako dobro

poznate.

Sam Hristos je postio

~etrdeset dana pre po~etka svoje

zemaqske misije i svima nama ostavio

zapovest o postu. ( Mk. 2. 19-20 ).

A, o borbi protiv zla rekao

je: “A, ovaj rod se izgoni samo

molitvom i postom” ( Mt. 17.21 ).

Bez molitve i posta

nemogu}e je pobediti zlo u sebi i

oko sebe.

Post i pravila posta imaju

svoj istorijski razvoj koji je Crkva

gradila i izgradila u toku duge i

burne istorije.

Na wegovu formu uticale su

razli~ite istorijske prilike,

doga|aji i specifi~nost podnebqa u

kojima su se formirale i `ivele

prve hri{}anske zajednice.

Kako Crkva `ivi

Bogo~ove~anski organizam u kome se

sve nalazi u pokretu, tako i pravila

posta ne predstavqaju neki strogi ne

izmenqivi skup zakona, tipa dogma-

ta ili Bo`ijih zapovesti, koji se ni

pod kojim uslovima ne mogu mewati,

ve} naprotiv post treba

prilago|avati vremenu i uslovima

`ivota, a sve na spasewe vernih i

izgra|ivawe Crkve Bo`ije.

Post nije sam po sebi ciq

hri{}anskog `ivota, ve} sredstvo za

dostizawe istog.

Na{a vera nije zakonik niti

skup pravila koje je Bog ostavio

qudskom rodu i povukao se u svoje

Nebesko carstvo ostavqaju}i za

sudwi dan pravo da po tom zakoniku

sudi svetu, odnosno kazni ili nagra-

di svako svoje stvorewe koje se u

mawoj ili ve}oj meri pridr`avalo,

ili nije pridr`avalo tog zakonika

ili pravila.

Na{a vera je vera `ivog i

neprekinutog odnosa Boga sa svakim

bi}em pojedina~no i svih zajedno u

zajednici koja se zove Crkva.

Kroz Crkvu i u woj mi

izgra|ujemo taj `ivi odnos sa Bogom

i jedni sa drugima, jer je Crkva kao

{to rekosmo `ivi Bogo~ove~anski

organizam.

Zarad dobrog funkcioni-

sawa tog organizma, neophodan je

post koji }e omogu}iti dobro

funkcionisawe svih wegovih

organa.

Tako je Crkva vremenom

ustanovila ~etiri vi{ednevna

posta, sredu i petak u toku sedmice i

par jednodnevnih postova.

Najstariji i ujedno

najstro`iji post u pogledu hrane

jeste vaskr{wi post, u kome se mi

upravo nalazimo.

Ovaj period od sedam nedeqa

posta i tri pripremne sedmice pre

toga predstavqaju jedan poseban

re`im, kako u pogledu ishrane, tako

i u svim ostalim segmentima

`ivota.

To se najboqe ogleda u pre-

bogatom molitveno-bogoslu`benom

`ivotu Crkve u ovom periodu.

U pripremnim sedmicama

posta se u pogledu ishrane

odre|enim razre{ewem od posne

hrane (trapave, mesopusne i siro-

pusne sedmice ), organizam priprema

za post, dok se kroz nedeqna

liturgijska jevan|eqa ukazuje na

wegovu duhovnu dimenziju.

Na{ narod obi~no post

ograni~ava samo na uzdr`awe od

mrsne hrane, dok se pod istinskim

postom podrazumeva uzdrazawa od

svih r|avih misli, re~i i dela.

Vreme posta je vreme poka-

jawa, sagledavawa sopstvenog

`ivota i poja~ana borba sa lo{im

navikama i sklonostima.

U toj borbi telesni post

slu`i samo kao pomaga~ dok se glav-

na borba vodi na mislenom tj.

duhovnom nivou.

Zato ovaj period podrazume-

va i poja~anu molitvu pokajnog

karaktera, {to se tako|e vidi u

bogoslu`benom tipiku crkve.

Pored molitve, telesnog

posta, pokajawa i uzdr`avawa od

svakoga zla, neophodna su i dodatna

dela milosr|a, onakva jevan|elska

dela kojima se zadobija ve~ni `ivot:

…Hodite blagosloveni Oca

mojega, primite Carstvo koje vam je

pripremqeno od postawa sveta, Jer

ogladneh i dadoste mi da jedem,

o`edneh i napojiste me, stranac

bijah i primiste me, nag bijah i ode-

nuste me, bolestan bijah i posetiste

me, u tamnici bijah i do|oste mi…(

Mt. 25, 34-46 ).

Nije dovoqno samo

uzdr`avati se od zlih dela, ve} je

neophodno i tvoriti dobro, jer se

takvim delima milosr|a uga|a

Bogu.

Qubav prema Bogu, pokazuje

se qubavqu prema svim wegovim

stvorewima u kojima obitava

Bo`anski `ivotvorni Duh, zato se

Gospod poistove}uje sa svim qudima

i ka`e: Kad u~iniste jednome od ove

moje najmawe bra}e, meni u~iniste, i

obratno ( Mt. 25, 40-45 ).

I na drugom mestu se ka`e: “

Ako ko re~e: Qubim Boga, a mrzi

brata svojega, la`a je; jer koji ne

qubi brata svojega kojega vidi, kako

mo`e qubiti Boga, kojega nije

vidio?” ( 1. Jov. 4. 20 )

Hri{}anski `ivot u postu i

van wega su{tinski ne bi smeo da se

razlikuje, jer uzdr`awe od zla i

~iwewe dobra, zapovesti su koje va`e

u svakom momentu i za svakog ~oveka,

dok je vreme posta, period poja~ane

pa`we i revnosti za Hrista.

Zato draga bra}o i sestre

iskoristimo i mi ovaj period

Vaskr{weg posta da sagledamo na{

svakida{wi `ivot, da se postom,

molitvom i dobrim delima

pripremimo da do~ekamo najve}i i

najzna~ajniji hri{}anski praznik

Vaskrsewa Gospodweg, bistrog uma,

~iste savesti i jake voqe, da bismo

smelo i radosno uzvikivali:

Hristos vaskrse!

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Pi{e: Nenad Jovanovi}

[email protected]

BESEDE SV. VLADIKE NIKOLAJAO SUDU I OSUDIKoji Wega (Hrista) vjeruje, ne sudi mu se,

a koji ne vjeruje ve} je osu|en. (Jovan 3,18)

Ne sudi se onome ko veruje Hrista Gospoda, jer on sam sebe sudi, i ispravqa

stope svoje prema svetlosti koja ide pred wim. Kao ~ovek u dubokoj tami {to

pode{ava korake sveje prema sve}i u ruci, tako i onaj ko veruje Hrista, to jest ko

se uputio za Hristom kao za svetlo{}u u tami `ivota.

A onaj ko ne veruje – v e } j e o s u | e n. To jest onaj ko nema putovode na nepoz-

natom putu, tek {to je kora~io prvi korak, izgubio je put i zalutao. Ko ne veruje

Hrista osu|en je na neznawe, na nemo}, na gnev, na teturawe po krivim i

izukr{tanim putevima, na porok, na o~ajawe, mo`da i na samoubistvo. Osu|en je

u dva sveta: u ovome svetu na besmislenu, telesnu i varqivu egzistenciju, a u onom

na ve~nu propast. O kako je taman put dece neverovawa, i kako dubok bezdan

izme|u svakog wihovog prvog i tre}eg koraka!

Gospode svemilosni, zaista nemamo ni u koga i ni u {ta verovati van Tebe.

Ti si na{ Spasiteq od tame, greha i smrti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

V E R A

VVAA SS KK RR[[WWII PPOO SS TT

Pripreme za sveto pri~e{}e

22 Mart 2012.

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

Pi{e: D`o Moler

Sedeo sam i pio pivo na terasi. Udaljini umorno sunce potonulo utoplu postelju iza planine. Krovovi

grada postaju sve tamniji, a sijaliceoivi~avaju ulice i puteve kojima projuri pokoji automobil. Ljudi jo{ uvek u stanu mogte~e, spremni za ve~eru posle sahrane.Takav je obi~aj u starom kraju, ve~era zapokoj du{e. Neki, ne ba{ bliski ro|aci ve}su oti{li po{to su popili kafu i popri~ali. Jaotvorih jo{ jedno pivo i tiho rekoh, kao dagovorim gradu koji utanja u ve~e; “Zapokoj du{e mom te~i.

Za pokoj du{e, re~e neko izamojih le|a.

^ika Mile, ro|ak, sede poredmene i otpi gutalj ladnog Ni{kog piva.

Dobro si i po`iveja taj tvoj te~a,a moj bliski ro|ak. A kako si je jadnik`iveja, dobro si dogurao do 87 godine, ejnije si toj {ala u dana{njo vreme puno sasratovi, zra~enja i nema{tinu.

Jes vala, rekoh ja jo{ uvekzagledan u krovove grada pore|ane beznekog reda, a ipak lepo i skladno. Kao dase neko igrao prave}i {areni mozaik nazelenoj travi velike ni{avske ravnice.

A ti si ute~e D`o, pobe`e od ovajna{ ni{ki kraj u neke tu|e zemlje, prekookean. Ne ti besmo dobri mi, prosti iobi~ni ljudi, pa si tra`io sre}u po inos-transtvo, a? U tu|i ljudi si tra`io prijatelji,a ovde si gi ve} imao. Ne ti dobri besmo.[ta te bre otera tako daleko, kakva nesre}ai kakvi vetrovi te oduva{e ~ak tam.

Slu{am ~ika Mileta i znam da metaj ~ovek ne mrzi, ne kritikuje, ne sva|a se.

Tako ponekad ovde ovi obi~ni ljudiizra`avaju svoj neki unutra{nji bunt,protest, tako se pitaju i tako kroz re~ pate,tuguju i ljute se.

Zajedno smo nekada sa te~om i{liu Beograd da gledamo utakmicu izme|uZvezde i Partizana, veliki derbi. Ja i ~ikaMile bili smo partizanovci, a te~a zvezda{.Nikada nije mogao da oprosti Milutinu[o{ki}u {to je odbranio penal, i dok je te~aplakao od besa ja i ~ika Mile smo se sme-jali i radovali. Onda sam ja oti{ao, nisamse ni pozdravio sa njim. Sada mu verovat-

no dugujem mnoge lepe trenutke koje zbogtog mog bekstva nismo do`iveli.Osiroma{ili smo na{e `ivote na neki na~in.

-Ute~e ti ko neka pobegulja, a?Ne odustaje on, a ja moram naravno, damu odgovorim.

Ma jok ~ika Mile, sudbina si jeto. Sudbina bre. Kako to da objasnim kadme jo{ od malih nogu ne{to teralo da odemu svet. ^ovek se rodi sa tim i to ga teradok kona~no ne ode. Tako `ivot razvijasvoju radnju i tako mi `ivimo svoje sud-bine.

^ika mile gleda u mene, pa kao

da se pita {ta ja to bulaznim. - Koje si bre pri~as, ka`e on.

Kakva sudbina kakvi bokra~i. Pa ta tvojasudbina je mnogo drska kad te natera daostavi{ rodbinu, prijatelji i drugari i daide{ da si luta{ po tu|e zemlje. Z{to ti jeto trebalo. Ovdenak si imao be sve. O`eninajlep{e devoj~e iz palilulsku rampu, lepoNen~e, dobi si dva deca, ~ak si i nekistan~ic dobija u duvani{te i ne ti be{edosta. Postaja si od Para}inca na{ palilu-lac i ni{lija pa si pobe`e. Za{to li je totakoj?.

Ja }utim. [ta da mu ka`em. Ve}sam mu rekao da je to sudbina, da me jene{to teralo, da je svet ~ekao tamo samo namene, da bih jednog trenutka shvatio da jemogao i bez mene, a i ja bez njega, alisudbine brod je imao svoju putanju.

Slu{aj D`o, sedim si i sad u~airski park i posmatram novi mladi ljudisas decu, mlade `ene si {etaju, a ja simislim; koj zna kude }e ovaj na{ lepi svetjedan dan da zaglavi. Ovi na{i lepi ljudi,ova na{a lepotinja, da odu u tu|e zemlje,da tamo tra`u sre}u. Sedim si na onujklupu na ulaz u park i posmatram si gi.Se}am se teb’ kako si ide{ i void{ decuu {etnju i pomislim, eve ga D`o, tatko sadva deca. Alal mu vera, na{ ~ovek. A onsi ute~e u daleki svet, da trazi sre}u. A

{to li je to tako, nesi znajem. Sve ovegodine se pitam zajedno sas tvog te~u, {toli na{ D`o ute~e u tu|u zemlju? [ta si pafail na ovuj na{u? Na{a je pa kakva da je.I ovde si ljudi `ivu. A, jeli begunac, {toute~e be?

Popio ~ika Mile izgleda vi{e nego{to je trebalo. Pome{ali mu se lekovi sapivom i sada ratuju. Pocrveneli mu obrazii u{i. Gledam ga i se}am se kako smonekada i{li u Sokobanju da obi|emo nje-govu bolesnu `enu Bosu i kako joj je tepaosede}i u nekoj banjskoj kafani. ‘Boskicemoja, ne daj se be. [ta }u ja da pravim bezteb. Pla{im se be Boske da `ivim sam uku}u bez tebe. Ne samo da sam naviko nateb, nego i ranije kad smo mladi bili, kadjo{ nisam bio naviko na teb, ni tad si nisammogo bez teb, Boska moja. Tu je ~ika milezagrli i poljubi. A Boska ne po`ive jo{dugo, jednog jesenjeg dana, kad li{}e po~eda opada, umorno od prohlanih jesenjihvetrova, ispratsmo je na ni{ko groblje, naBubnju.

S’ Bubnja se lepo vidi Ni{, a onasi je pa mnogo volela ovaj na{ Ni{, govo-rio je Mile i plakao. Sada sedi tu, otvarajo{ jedno pivo verovatno }e ponovo da mepita za{to sam uteko u inostranstvo,me|utim on }uti.

^utim i ja.

Potrebni su energi~ni, talentovani, ambiciozni i mladi ljudi,

koji vole pozori{te, `ele da glume, igraju, sviraju i pevaju.

Potrebni su i dekorateri, {apta~i, scenografi, kostimografi, {mikeri,

osobe koje bi se bavile marketingom...

Budite deo jedinog Srpskog glumi{ta u Americi.

Prijavite se na: 773.744.0373 ili na [email protected]

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi},

organizuje

VELIKU AUDICIJU

K U L T U R A

23www.serbianmirror.comMart 2012.

Pi{e: Aleksandra Miti}

Kod ve}ih, kulturno razvijenih naro-da pozori{na umetnost je od 14. do18. veka, prosto cvetala. Francuski

teatar je u vreme Luja XIV, bio nadalekopoznat, a repertoar se ve}im delom sasto-jao od Molijerovih komada. I nakonFrancuske bur`oaske revolucije, francuskiteatar je ponovo okupio svoje glumce, anovi komadi Viktora Igoa su od strane pub-like odli~no prihva}eni.

Engleskim renesansnim teatrom,gospodario je Vilijam [ekspir, koji je i sambio ~lan vode}e londonske gluma~kedru`ine toga doba.

Nema~ko pozori{te predvodila jejedna zna~ajna li~nost svetske knji`evnosti– Johan Volfgang Gete.

Italijansko pozori{te je bilo veomarazvijeno, jer su italijanski vladari finansir-ali produkcije rimskih drama i njihovihimitacija. Period izmedju 14. i 18. vekaobele`ile su renesansne drame, a kasnije ikomedije. Italijanska pozori{na umetnost,prolazila je kroz razli~ite faze.

Gr~ka je jo{ iz anti~kog dobasa~uvala brojne komade, koji su i danasaktuelni na sceni, a {panski teatar je bioinspirisan religijskim temama.

Ovo je samo kratak uvod u pri~uo srpskom pozori{tu nekada i uop{te opo~ecima pozori{nog `ivota u Srbiji. Da bistekli objektivnu sliku, neophodno je dapoznajemo tada{nje dru{tvene i ekonomskeprilike u zemlji.

Kod na{eg sveta, tada{njaknji`evna kultura bila je zanemarena, asamim tim i interesovanje za pozori{nuumetnost. Srpska publika, ve}im delomnepismena, pozori{te je vi{e volela o~ima,nego duhom i vi{e se pa`nje pridavalospoljnim efektima, nego misaonoj sadr`inii knji`evnoj vrednosti.

U Beogradu je knji`evna nastava,delom prenesena u pozori{te. Ali to je bilokasnije.

Najraniji po~eci srpske dramskeumetnosti, bili su veoma skromni. Prvesrpske predstave igrale su se u 18. veku iu prvim godinama 19. veka.

Kakvo je bilo srpsko pozori{te preJoakima Vuji}a?

Ne zaboravimo da smo u odnosuna druge kulture mlad i nov narod. I shod-no tome i na{a kultura ima svoju malupro{lost. Prve tragove pozori{nih predsta-va u Srbiji, nalazimo, dakle, u 18. veku.Prema sa~uvanim podatcima, prva srpskapredstava bila je 15. avgusta 1736. godine,u Sremskim Karlovcima. Srpski djaciondasnje “latinske {kole”, igrali su komadsvoga u~itelja Emanuila Koza~inskog.Pisac tog komada, tragedije, koji je kasni-je istori~ar Jovan Raji}, objavio u Budimu1798. godine, rodjen je u plemi}kojporodici u Poljskoj. Diplomac kijevskeDuhovne akademije, do{ao je 1733.godine u Karlovce za u~itelja srednje

srpske {kole. Njegovo delo, nije bilodramsko u dana{njem smislu. To je bioalegori~an i pou~an komad pod uticajemZapadne Evrope, a koji je preko poljske,do{ao u rusku knji`evnsot. Upravo naDuhovnoj akademiji u Kijevu djaci suspremali i igrali ove komade, pred svojim

profesorima, pa idu}i za tim primerom,Koza~inski je svoje karlova~ke djakenaveo da u~ine isto. Ovaj komad je biosa~injen iz trinaest nespretno povezanihslika kroz koje se mogao videti brz ipovr{an pregled srpske narodne pro{losti,od Nemanji}a, pa do prelaska Srba uAustriju pod patrijarhom Arsenijem IIICrnojevi}em (^arnojevi}em).

Ovu predstavu su igrali sami djacipred crkvenim velikodostojnicima i grad-janima. Publika je bila ushi}ena i poredsuvog i totalno apstraktnog sadr`aja ovetragedije. Po svoj prilici, to nije bila jedi-na predstava karlova~kih djaka. U jednomra~unu iz 1740. Godine, podnetom mitro-politu Arseniju IV Sakabenti, koji se ~uvau mitropolitskoj arhivi u Karlovcima,medju stvarima nabavljenim za {kolu, pom-inju se i tro{kovi za izvesne predmete kojisu kupljeni za dja~ku pozori{nu predstavu.(Krila od flispapira, ra~un za Nemicu kojaje pravila vence od cve}a, zlatne i debelehartije, nova ko`a za bubanj i sli~no.) Posletog astronomskog ra~una, za skromnesrpske mogu}nosti, u Srbiji nema ni pom-ena o pozori{nim predstavama, sve do predkraj 18. veka.

Slede}a pozori{na predstava,zabele`ena je 1787. godine, u VelikomBe~kereku, gde je mesni u~itelj MarkoJeliseji}, ina~e jedan od na{ih najstarijihpozori{nih pisaca, priredjivao svojim djaci-ma pozori{ne predstave. U to doba velikogduhovnog napretka, kod Srba se budiinteresovanje za pravo, profesionalnopozori{te i knji`evnu dramu. DositejObradovi} prevodi Lesingovog Damona, atakodje i Molijerovog Tartifa, Mizantropa iTvrdicu. Glavni dramski radnik u srpskojknji`evnosti bio je Dositejev u~enik i pri-jatelj Emanuilo Jankovi}. Njegov prevodkomedije proslavljenog italijanskog pisca

Karla Goldonija, iza{ao je u Lajpcigu 1787.godine. Karakteristi~an je uvod u kojemJankovi} iznosi kako su na{i stari shvatalipozori{te i njegova svest da mora da ra~unana predrasude i neznanje svojih sunarodni-ka u ovoj oblasti. Jankovi} u svom uvoduobja{njava vrednost pozori{ta. Kasnije jepreveo i dva nema~ka komada, od kojih jejedan zabele`en da je izveden 1793. godineu Vr{cu.

Pored pomena da je GligorijeTrlaji} napisao originalnu dramu u pet~inova (Vseblag ili retki suprug) i koja bihronolo{ki bila prvi original na{e dramskeknji`evnosti, mi u 18. veku nemamo vi{esa~uvanih pomena na{e pozori{ne umetnos-ti. Jedino {to je ostalo, to su dja~ke pred-stave koje su postale obi~aj kojim seobele`avao kraj {kolske godine ili nekibitan datum. Tako se taj obi~aj pro{irio.

Po~etkom 19. veka, srpski djaci uNovom Sadu igraju pobo`ne komade,odnosno dramatizovane epizode iz Starogi Novog Zaveta. Ipak, postoji pouzdanitrag da su u jednom trenutku crkveno{kolske vlasti energi~nom zabranomu~inile kraj {kolskim predstavama, naizvesno vreme. Tada su krenule dile-tantske predstave u pozori{tu. Prva takvapredstava, bila je 1813. godine, kada jeSrbija ponovo pala pod tursko ropstvo. A~ovek, ~iji se komad tada igrao, koji jeorganizaovao tu predstavu i koji je u njojli~no igrao, bio je Joakim Vuji}. Za~etrdeset godina rada, Vuji} je napisaoveliki broj razli~itih komada, formiraoprve srpske pozori{ne trupe i ono {to jeveoma va`no, stvorio mogu}nost JovanuSteriji Popovi}u da radi i da se svojimradom predstavlja.

Kao u~itelj jezika u Trstu, JoakimVuji} je ~esto pose}ivao italijansku operu,a putuju}i po Italiji koristio je svaku pri-liku da pogleda dramske predstave. Zato jeJoakim Vuji}, po~etkom 19. veka bio onosto se zove “pozori{ni ~ovek”, a 1805. nar-odu se obratio sa dvema “malim teatralnimknji`icama”. Nakon toga, po~inje inten-

zivnije da pi{e pozori{ne komade i da ihobjavljuje. Vi{e se nije zadovoljavao pre-vodjenjem i preradjivanjem pozori{nihkomada. Naumio je da svoja dela pred-stavlja.

Onih istih dana, nesre}ne 1813.godine, kada je Srbija posrtala na bojnompolju, 12. avgusta, Joakim Vuji} u Pe{ti, uMadjarskom narodnom pozori{tu, priredjujepredstavu svoga komada Kre{talice. Ovapredstava je imala i finansijskog uspeha, nanjoj se zaradilo 610 forinti, koja u to vremenije bila mala svota. Dobar deo te sumeoti{ao je u dobrotvorne svrhe, a o samojpredstavi je sa~uvan samo jedan pisanidokument, odnosno izve{taj koji je iza{ao u“Novinama Serbskim”, za koji se slobodnomo`e re}i da je i prva pozori{na recenzijana srpskom jeziku.

Vuji}u je ovaj uspeh dao motiv daprodu`i zapo~eti posao, a vremenom jedobijao i svoje sledbenike. 1840. godinena{e dru`ine po~inju aktivnije izvodjenjepredstava na srpskom jeziku i dvadesetakgodina kasnije Srbi dobijaju dva stalnapozori{ta, u Novom Sadu (1861.), a zatimi u Beogradu (1868.)

Kako se da zaklju~iti, po~ecisrpske pozori{ne umetnosti bili su te{ki ispori. Trebalo je zapo~eti novu ideju ni iz~ega. Prve srpske predstave, ona dja~kaprikazivanja Emanuila Koza~inskog, dile-tantske predstave u Pe{ti, sve je to danasveoma daleko od savremenog pozori{ta.Ipak, imena tih ljudi treba upamtiti. Bili suto entuzijasti, koji su radili koliko su znalii mogli i treba ih smatrati prvim ljudimapozori{ne umetnosti u Srbiji. Oni su svo-jim radom pokazali da je mogu}a predsta-va na srpskom jeziku. Svojim izra`avanjempostavili su temelje srpskog pozori{ta.

I kada danas uporedjujemo na{epozori{te sa drugim, na primer zapadno-evropskim teatrima koji su svoje scene ikomade doveli do perfekcionizma, podseti-mo se od ~ega smo krenuli i kakve smoprepreke savladjivali ne bi li teatar u Srbijiuop{te, kao vid umetnosti za`iveo.

PRVE SRPSKEPOZORI[NE PREDSTAVE

Joakim Vuji}

V A @ N E P O R U K E

24 Mart 2012.

TRINAESTOGODI[WI POMEN

NENAD CVETKOVI]

1969. - 1999.

Iz Vrwa~ke Bawe i ^ikaga

Dragi moj sine, najmilije moje, moja prva radosti!

Rano moja, te{ka, bolna, neprebolna.

Sine moj, ako postoji ne{to te`e od smrti,

onda je to `ivot koji `ivim bez tebe.

Nikada ne}u mo}i da shvatim za{to je tako moralo da bude.

Snage vi{e nemam, tuga je sve ve}a, a `iveti se i daqe mora bez tebe,

moje rane }e zauvek ostati nepreboqene i nikada zaceqene.

Tu`na i neute{na ~ekam sre}an dan kada }emo

ponovo biti zajedno.

Do groba nesre}na majka Koviqka, o~uh Mi}a,

sestra Jasmina, tetka Mira, brat Mi}a, kumovi, rodbina

i prijateqi iz Vrwa~ke Bawe, Srbije i ^ikaga.

M A L I O G L A S I

PONUDE ZA POSAO

Hiring people for cleaning at Hoffman Estates, IL

Call 240-354-9082

******

Tra`e se energi~ni ljudi za rad u marketin{kom delu na{eg lista.

Zainteresovani pozovite redakciju Ogledala

na te: 773.744.0373

*****TRA@IM POSAO

Odgovorna i vredna `enska osoba tra`i posao ~uvanja dece.

Pozovite 847-877-0689

******IZDAJE SE STAN

Na jezeru Sheridan/ Hollywood stan sa 2 spava}e i 2 kupatila,

osvetljen, balkon, tra`i se cimerka koja

Mo`e da ima svoju spava}u sobu sa kuplatilom.

Na nekoliko meseci, ili na du`i period.

cena povoljna, po dogovoru. Tel 773. 771. 4411

*****NA PRODAJU

Prodajem Stan u Beogradu kod Vukovog Spomenika,

u Sin|eli}evoj ulici (nekada{njoj Vuka Kard`i}a), 73 kvadrata

Sa{a (708)467-0304

(708)214-7202

25Mart 2012. www.serbianmirror.com

Po~inje izgradnja igrali{ta u dvori{tu {kole za decu ometenu u razvoju

Pokreta~ celog projekta je medjunarod-na neprofitna organizacija “MaliTesla” sa sedi{tem u [apcu. Ovu orga-

nizaciju je osnovala nekada{nja stanovnica[abca, g-dja Vesna ^andi}, koja sada `ivi iradi kao de~iji okupacioni terapeut u dr`aviFloridi. Bez obzira {to je jo{ 1998. godineoti{la iz Srbije, nikada nije zaboravila svojrodni grad i svakog leta mu se vra}a i boraviu njemu 2-3 meseca, jer ima veliku `elju dapomogne onima kojima je ta pomo}najpotrebnija – deci koja su lako, umereno ivi{estruko ometena u razvoju, kao i deci saautizmom. Do sad je organizacija “MaliTesla” ve} potpomogla stru~nu edukacijuvaspita~a {kole “Sveti Sava”. Takodje im jedonirala specifi~an didakti~ki material i opre-mu za u~ionicu specijalno dizajniranu za decusa autizmom. Slede}i veliki poduhvat koji jeova organizacija osmilila je opremanje {kol-skog dvori{ta spravama specijalno prilagod-jenim ovoj deci.

“Cilj nam je da sa ovako izgradjen-im igrali{tem u~enici svoje slobodno vreme u{kolskom dvori{tu provedu kvalitetnije isadr`ajnije, a ~asovi redovne nastave kojipospe{uju njihov motorni razvoj budu zan-imljiviji”, rekla je gospo|a ^andi} zaOgledalo. “Pored toga, u~enicima }e seotvoriti mogu}nost dru`enja sa decom iz

redovne osnovne {kole, kao i sa decom izvrti}a koji su u neposrednoj blizini, sto }edoprineti njihovoj potpunijoj socijalizaciji iintegraciji u vr{nja~ku grupu” – dodala jeona.

Opravdanost realizacije ovog pro-jekta gospo|a ^andi} vidi u potrebi da {kol-sko dvori{te dobije igrali{te kakvog nema utom gradu (najblize specijalno igralistepode{eno za upotrebu dece sa specijalnimpotrebama je u Beogradu). Idejno re{enjeza postavljanje sprava i staza je ve} urad-jeno, a gradska uprava je obe}ala da }e da

obezbedi sredstva za ugradnju video nadzo-ra u cilju obezbedjivanja i o~uvanja spravau dvori{tu. Ideja je da se dvori{te opremi saslede}im spravama: tobogan, vozi}, penjali-ca, vrte{ka, klackalice, ljulja{ke, a okolnestaze naprave od tartana po kojima bi i decau invalidskim kolicima mogla lako damanevri{u. “Deo sredstava za ove sprave jeve} prikupljen donacijama dobrih ljudi izzemlje i inostranstva, ali deo i dalje nedosta-je, pa molimo ljude dobre volje da nampomognu da prikupimo ostatak potrebnognovca” apeluje gospo|a ^andi}. Ona isti~e

da je naro~ito va`no pomo}i decu koja suometena u razvoju da se integri{u u dru{tvojer ona predstavljaju ~ak 13,6% od ukupnogbroja dece uklju~enih u sistem srpskog obra-zovanja.

Ukoliko `elite da se uklju~ite u ovuplemenitu akciju i da donirate, molimo vas dase javite na e-mail adresu:

[email protected] ili direktno

kontaktirajte skolu Sveti Sava u Sapcu gde

}ete dobiti punu informaciju kako to da

uradite.

POMOZITE DECU OMETENU U RAZVOJUU toku ovoga leta u dvori{tu {aba~ke osnovne {kole “Sveti Sava”, koju pohadjaju isklju~ivo deca ometena u razvoju, po~e}e da se de{ava

ne{to lepo i humano. Naime, po~inje se sa preuredjenjem dela {kolskog dvori{ta u igrali{te sa spravama specijalno prilagodjenim za hendikepiranu decu

Zamenica gradona~elnika [apca Jasminka Ristivojevi} danasje ugostila donatore iz Floride, stru~njake u oblasti rada saosobama obolelim od autizma: Vesnu Kandi}, de~jeg okupa-cionog terapeuta, Hanu Ehril, specijalnog zdravstvenog nas-tavnika i Agu Lens, okupacionog terapeuta. Oni su doneli vred-nu opremu za u~ionicu koju koriste deca obolela od autizma uOsnovnoj {koli „Sveti Sava”. Donacija obuhvata i obuku{aba~kog nastavnog kadra anga`ovanog za rad sa ovomdecom.

Vesna Kandi}, poreklom [ap~anka, prilikom posete rodnomgradu imala je priliku da upozna uslove rada sa decom ome-tenom u razvoju. To je bio motiv da okupi saradnike u Americii poku{a da pomogne. Kako je istakla, nai{la je na vi{e negodobar odziv kolega. Za ovu godinu dogovoreno je opremanjeu~ionice za decu sa autizmom, kao i obuka defektologa.Direktorka Osnovne {kole „Sveti Sava” Sne`ana Radovanovi} i

donatori iz Floride saglasni su u tome da je ovo samo po~etaksaradnje koja }e unaprediti rad sa decom ometenom u razvojui povoljno uticati na kvalitet njihovog `ivljenja.

Donatori iz Floride opremili u~ionicu za decu sa autizmom

H U M A N O S T

Po{tovani,Obra}am Vam se u nadi da }u

osvojiti trenutak Va{e pa`nje i razumevan-ja.

Zovem se Pavle [trbac. Studentsam tre}e godine Poljoprivrednog fakultetau Beogradu i mogu da se pohvalim da, uzi-maju}i u obzir zdravstveni problem, ost-varujem odli~ne rezultate (polo`eni sviispiti u junu sa prosekom 8,29).

Pomenuti zdravstveni problem jenesre}na okolnost, patnja i motiv mogobra}anja Vama. Na`alost, ne mogu daka`em da se se}am nekog svog perioda`ivota posle pete godine koji nije bioobele`en bole{}u – podrhtavanje ruku,tela, glave i od po~etka svog le~enja jasam pacijent bez ~vrsto odredjene dijag-noze uprkos sveobuhvatnim ispitivanjmau gotovo svim relevantnim zdravstveniminstitucijama u zemlji (Institut za majku idete, VMA, Institut za mentalno zdravlje,Institut za neurologiju, Klinika za neu-rologiju i psihijatriju za decu i omladinu).

Na`alost, slu~aj komedijantpoigrao se sa mnom pa su mi lekari davaliterapiju od koje mi nije bilo bolje, jer nisuznali ni {ta ta~no le~e, a neki su poku{alida dodju do odgovora {alju}i genetskimaterijal na moleku-larno-geneti~ku analizuu Libek i Va{ington, ali je povratni odgov-or izostao, a ja sam i dalje uzimaopropisane lekove.

Vremenom sam primetio da blagitremor ruku postaje tremor ~itavog orga-nizma, da ni{ta ne mogu da uradim bez

pomo}i drugog, pa ~ak ni da jedem, oku-pam se ili obu~em, kao i da polako gubimbitku za zdravljem. Poslednji predlogmoje dijagnoze bio je “generalizovanadystonia myoclonica”, ma {ta god tozna~ilo.

Odlu~io sam, ipak, da ne gubimnadu. Nastavio sam da se interesujem zamogu}nosti izle~enja. I sre}a se osmehnu-la! Ostvario sam kontakt sa klinikomNeurovita u Moskvi (klinika za Neurolo{kai neurohirur{ka oboljenja) i dobio ponududa se le~im kod njih tradicionalnommetodom le~enja mati~nim }elijama.Le~enje bi trajalo dve godine i ko{talo bi61.000 evra koju moja porodica, na`alost,nije u stanju da obezbedi.

Molim Vas da mi pru`ite finansi-jsku podr{ku i pomo}, molim Vas da neodustanete od mene u trenutku kad se real-no ostvariva nada pojavila!

Pomozite mi u skladu sa Va{immogu}nostima.

U prilogu ovog pisma dostavljamVam neophodne podatke (medicinskudokumentaciju, pozivno pismo iz klinikeNeurovita, br. `iro-ra~una).

S velikim po{tovanjem i zahval-no{}u,

Pavle [trbacJMBG: 1903990810609L.K: 294539Kontakt telefon: +38166450918Reporta~a (traje 10-ak minuta):www.prva.rs/sr/video/info/exsplo-

sive/mediaSet/3133/Eysplosiv+13.01.

POMOZIMO PAVLU [TRBCU

26 Mart 2012.

I Z N A [ E S R E D I N E

Usali Sabornog Hrama VaskrsenjaHristova na Redvud Drajvuodr`ano je 17. februara Zavi~ajno

ve~e. Glavni organizatorbio je guslar Milo{ [egrt.Bilo je to veoma lepove~e dru`enja u punojsali, a publika je u`ivala uveoma interesantnom pro-gramu. Nastupili su grupaPreld`ije, Folklorna grupaDukati, duet Beli Andjeokao i druge mu{ke i`enske peva~ke grupe.Djakon Milovan Gogi},koji je vodio programotpevao je pesmuVidovdan.

Specijalni gost bio je Njegovopreosve{tenstvo vladika novogra~anickiSrednjezapadnoameri~ki gospodin Longinkojeg smo zamolili za komentar.

@igi}: Va{e Preosve{tenstvo,ve~eras se skupilo nekolika stotina na{ihljudi da obele`e uspomenu na rodni kraj.Kako vi ocenjujete jedan ovakav skup?

Vladika Longin: Ja uvek poz-dravljam ovakva okupljanja i rado se oda-zovem kada nisam zauzet, jer `elim dabudem sa svojim narodom i kad je rados-

no i kad je veselo, ali i ne daj bo`e kad senadju neke neda}e. Pa kad se veselimozajedno, onda je radost dupla. Ako imamo

neki problem, pa taj problem podelimo,onda je upola manji.

Mislim da ovakva okupljanja i tekako poma`u na{im ljudima. Poma`u im utom smislu, da obnavljamo ta na{a pri-jateljstva, da ih gajimo, da se ne zaboravi-mo, da se ne otudjimo, da ne zaboravimoko smo i {ta smo. Uvek su ovakve zabaveradosne i emotivne. Na{i ljudi zaista voleda dodju i da u~estvuju. Naravno ja uveknagla{avam kada pozdravljam i u mojimgovorima i u razgovorima, da obi~noimamo ove skupove petkom ili subotom

uve~e, kad ljudi ne rade i to je logi~no iprirodno. Ali uvek nagla{avamo, akoostanemo malo du`e uve~e, da u~inimo

jedan napor, ustanemo na vreme da dodje-mo i na bogoslu`enje, na svetu liturgiju idovedemo svoju decu. Tako da i to budekompletno. Da kompletnu hranu dobijemo.Da hranimo i svoju du{u pre svega, ali isvoje telo. Potrebno je da imamo jedan bal-ans. I to na{i ljudi ovde zaista dr`e. Trudese, ~ini mi se, jako dobro i ja sam zadovol-jan i blagodaran Bogu {to imamo takavnarod.

Za Radio Avalu smo razgovarali isa guslarom Milo{em [egrtom, glavnimorganizatorom programa.

@igi}; Milo{e, kako si zadovoljanve~era{njim programom:

[egrt: Ja sam prezadovoljan.Planirali smo da budeovako uspe{no. Cilj namje da u na{ srpski narodovdje u Americi, vratimoonaj pravi duh, da vratimoizvorne pjesme, da vrati-mo gusle i folklor, {to seve~eras vidjelo da je uspe-lo. Ja sam prezadovoljanrealizacijom ovog dogad-jaja. Vidjeli ste i sami,prepuna je sala naroda ipuno ima omladine.

@igi}: Da limisli{ da na{i mladi koji rastu ovde uAmerici znaju dovoljno o izvornoj pesmii guslama?

[egrt: Sigurno, ja se uglavnomdru`im sa na{im Srbima koji su rodjeniovdje, to mi je dru{tvo. Svi oni poznajusrpske pesme, srpsku kulturu, tradiciju, iokupljaju se oko crkve i oko de{avanjasli~nih ovome.

Milo{ [egrt planira na prole}e daorganizuje jedan veliki festival guslara, nakojem se o~ekuje i nastup guslara iz Srbijei Crne Gore.

Vladika Longin Milo{ [egrt

Saradnja medija - Ogledalo i Radio Avala. Radio Avala mo`ete slu{ati subotom od 1 do 2 popodne na 750AM. Program priprema i vodi Aleksandar Sa{a @igi}

V E O M A U S P E [ N O Z A V I ^ A J N O V E ^ E

S P O R T

Mart 2012. 27www.serbianmirror.com

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Pamti}e Srbi 27. i 28. Januar, 2012.Godine, kao {to pamte dane kojesvake godine proslavljaju u radosti

i znak zahvalnosti prema svome svetiteljuprvom Srpskom arhiepiskopu SvetomSavi. Te dane kada deca, djaci i svi Srbipevaju slo`no:

“Uskliknimo s ljubavljuSvetitelju Savi,Srpske crkve i {koleSvetiteljskoj glavi”Da veselje bude jo{ ve}e i

sve~anije pobrinuli su se na{i sportisti:Vaterpolisti, rukometa{i, a

posebno Novak Djokovi}.Oni su gle slu~ajnosti, ili bo`jom

voljom, u ta dva dana svojim uspesima nasportskim terenima zadivili ceo svet kojise u ~udu pita:

Od ~ega su sportisti Srbijestvoreni te posti`u ~udesna sportskadostignu}a.

Vaterpolisti su postali prvaciEvrope, rukometa{i vice{ampioni, aNovak Djokovi} po drugi put osvojioAustralian Open i postao najbolji sportistaplanete. Odgovor je prost, od ljubavi,vere, ponosa, od privr`enosti svojojzemlji Srbiji, koju vole iznad svega.

Uz moje izvinjenje vaterpolisti-ma i rukometa{ima ja `elim da i ovaj~lanak posvetim Novaku Djokovi}u,~oveku rodjenom i obdarenom bo`jomvoljom.

Taj mladi ~ovek iz dana u danzadivljuje svojim sportskim dostignu}ima,svojom snagom, inteligencijom, patriotiz-mom i iznad svega verom ~itavu planetukoja mu se klanja i priznaje da je vanze-maljac. Evo njegovih priznanja i uspeha u2011. I 2012. godini:

Prvi teniser sveta;Laureus za najboljeg sportistu

svetaOrden Karadjordja prvog stepe-

na;Priznanje Ruske pravoslavne

crkve;

Orden Svetoga Save SrpskePravoslavne crkve.

^udesan uspeh zar ne? Ali tajmladi ~ovek nije rekao sve. On }e nas-taviti da kora~a zvezdanim putem iredja}e i dalje uspeh za uspehom. Dokle?

Jo{ dugo, jer je rodjen da pobed-juje, jer zna {ta mu je ~initi, zna da osimsebe i svoje porodice predstavlja i svojuzemlju i svoj narod koji neizmerno voli.

Skroman, nenametljiv, inteligen-tan ipak nije mogao da sakrije svojuradost kada je na Dan dr`avnosti repub-like Srbije, praznik ”Sretenje”, dobioordan Karadjordja - prvog stepena, kojimu je uru~io predsednik Srbije BorisTadi} rekav{i: “^ast mi je da uru~im ovonajve}e odlikovanje republike SrbijeNovaku Djokovi}u, najboljem teniserusveta, najboljem sportisti planete i najbol-jem ambasadoru Republike Srbije u svetu.Iskreno sam o~ekivao da mu predsednikTadi}, bar u {ali, a mogao je i ozbiljnoponudi mesto predsednika republikeSrbije.

To je naravno izostalo, iako samkao i mnogi ubedjen da bi ovaj bo`ji~ovek svojom mladala~kom energijom,mudro{}u Svetoga Save i velikim svet-skim autoritetom, vodio na{u zemlju usvetliju budud}nost.

Ovaj mladi ~ovek, koji govorite~no nekoliko svetskih jezika, veomamudar i ponosan, iznad svega sna`an igord, nije mogao da sakrije svojeushi}enje primaju}i oreden Karadjordja paje vidno uzbudjen rekao: “Sanjao sam dapodignem pehar na Wimbldonu, ali nisammogao ni da pomislim, da }e me mojazemlja odlikovati ovako velikim priznan-jem. Sada su me moja zemlja i moj narodzad`uli jo{ vi{e, tako da mi od danas nepredstoji ni{ta drugo, nego da i dalje nas-tavim da na{u divnu zemlju predstavljamsvetu na najbolji mogu}i na~in”.

On je takodje naglasio da se nesmeju zaboraviti dela onih koji suposthumno odlikovani.

“Njihova dela, treba da namposlu`e kao primer da budemo bolji,humaniji, pravedniji i da gajimo dru{tvo ukome }emo svi biti ponosni” dodao jeNovak.

O Novaku Djokovi}u mogu da senapi{u najlep{e bajke, jer nam se na mom-enat u~ini da je on do{ao iz bajke. Ipak jeon jednostavan mlad ~ovek, obdarennajlep{im i najvrednijim vrlinama, kojegordo i ponosno nosi na sre}u, kako onsam re~e: “ Mog naroda i moje zemlje”.

Predsednik RS Boris Tadi} uru~uje zaslu`eni orden Novaku \okovi}u

28 Mart 2012.

P O R O D I C A

Strah

Bojim se da me strah ne ostavidok se bar istina ne ispostavi

^ega se bojim šta kome dugujemi ko to u meni evo ludujeU isti mah gde `ivi strah?

On izšeta stra{no pa nestane prekoa hrabrost bi onda da zvizne nekog

što oholo gleda i tra`i sudU meni dva brata a jedan je lud

Re~i su proste kratak je dahhrabrosti imam al' mislim na strah

Zimska no}

Bojim se po malojedne zimske no}ikada budem znaoda mi niko ne}edo}iTelefon tiha ja mu~im stihjer sve sam rek’o

A drugovi što sam ih stek’ootišli pod zemlju ili kod decegde lagano `va}u perecejer praznik je neki

Iz u~tivosti ne zovem nikogna samo}u sam se davno svik’oI dok sneg padagledam svetlost grada

Poetski kutak Borka Jovanovi}a

IZ MALOG MOZGA

Sastojci:

- 1.000-1.200g brancina- 4 kg morske krupne soli- 0,5 kg blitve za prilog

- beli luk, maslinovo ulje- so, biber, vegeta

Priprema:Ovo ukusno jelo se spremaveoma jednostavno i pre-poru~ujem svima da gaprobaju. O~istite brancin,tako {to }ete izvaditi utrobu,o~istiti {krge, a ostavitikrlju{t. Malo pokvasite so, dabi mogla da poslu`i kaolepak za ovo jelo. Na plehpospite pola koli~ine soli, paribu stavite preko toga, apreostalu koli~inu solipospite preko jela. Sve tostavite u rernu i pola satapecite na temperaturi od300 stepeni. Kada se riba ispekla i sosjedinila, razbijte oklop odsoli, a sa njim }e automats-ki i ko`a ribe da se ukloni.Ostaje vam ~isto meso,koje odvojite od kostiju islu`ite kao filete. Kao prilogobarite blitvu i za~inite jemaslinovim uljem, vegetom,solju, biberom i belim lukompo `elji.

Kuvar slavnih

Va{a Ilda

BRANCIN U SOLI

Po{to je vreme posta, izdvojili smoposni recept Ilde [auli}

Peva~ica Ilda [auli} vodi ra~una o svomizgledu, pa se na njenoj trpezi ~esto

mogu na}i morski plodovi.Ponekad i sama spremi neko jelo, ovog

puta nam je izdvojila slede}i recepet

If you are ready to learn Serbian at your convenience, call us at 847-668-3931, or simply fill out the application

below and request which day and time is convenient for you(See full details below form).

http://ladybugbookcafe.com/component/option,com_smart-former/Itemid,37/

Lady Bug Book is offering on site and on line classesvia-Skype. On Line classes are limited to

10 students per session.

SERBIAN LANGUAGE CLASSESProgram is offering two levels:

1. Beginners 12-112Beginner level is intended for those who have no previousknowledge or whose knowledge is very poor. On this level,

the sounds of Serbian language are introduced, choice ofalphabet (Latin or Cyrillic) and grammar.

Cost is $350 for two months, once a week for 2h.TUESDAY 6:30pm

2. Intermediate 12-112On Intermediate level students widen their knowledge,

build confidence with grammar and vocabulary and consolidate language. Students who want to attend

intermediate course have to score at least 50% of the points on the test.

Cost is 350$ for two months once a week for 2h.THURSDAY 6:30 pm

Mrs Aleksandra Dabic with BS in Serbian language, will be your Instructor

LADYBUG BOOK CAFE

(First Serbian store in USA)

2903 W IRVING PARK RD

CHICAGO IL 60618

773-293-6337 LadyBug847-668-3931 Cell

LADYBUG BOOK CAFE

P O R U K E - M E D I J I

29Mart 2012. www.serbianmirror.com

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Sre}an rodjendan, dug `ivot punzdravlja sre}e i radosti Aniti Kosti} Niketi} `eli redakcija.

Sre{an rodjendan Zorani Vuk~evi}, puno zdravlja,sre{ew i radosti `eli redakcija Ogledala

Dragoj Na|i Tur~inov,

Sre}an rodjendan`eli Aleksandar Jr.

SSRREE]]NNOO SSKKLLAAPPAANNJJEEBBRRAAKKAA

Jasni Lu~i} sa Mark-om Rosera,

puno sre}e ljubavi, a sre}nim roditeljima

Dari i Milanu, kao i bratu

Branislavu Lu~i}usre}no dobijanje zeta,

`eli redakcija Ogledala.

SSRREE]]NNOO SSKKLLAAPPAANNJJEEBBRRAAKKAA Milici i Nenadu, puno sre}e sloge iljubavi po`eleli sukolege iz Srpskog pozori{ta “Mira Srem~evic” i redakcija Ogledala.

Sre}an ro|endan dr Leli [tajneman i prijatanboravak u Americi, `eli na{a redakcija

Z a M o n t r e a l :Sre}an ro|endan Jeleni @ivkovi} Najdanovi}, dug isre}an `ivot, po`eleli su bra}a i tetica iz ^ikaga.

U N i { k o j B a n j i Sre}an ro|endan malom Mihajlu @ivkovi}u dug `ivot i bezbri`no detinjstvo`ele brat Aleksandar jr i sestraLejla sa svojima iz ^ikaga.

Z a H u s t o n T e k s a sSre}an rodjendan Nenadu Mirkovi}u

`eli na{a redakcija

Sre}an ro|endan Revenu Boschu, dug i sre}an `ivot`elele baka Lela i mama Katarina, iskrenim

~estitkama pridru`uje se i redakcija Ogledala.

Na{em dragom ~ika MladenuSelaku sre}an ro|endan i dug`ivot `eli redakcija Ogledala.

30 Mart 2012.

V E D R A S T R A N A

Enigmatiku priprema: Cvijan HercegovacVODORAVNO: 15.Bilo {ta, 16.Vi~u}i dozvati, 17.Bez opasnosti (skr.),18.Na neosporiv na~in, bez spora, 19.Litar, 20.Skra}enica za: JeffersonUniversity Physicians, 21. Negovanje, ~i{}enje i uredno hranjenje doma}e`ivotinje, naj~e{}e konja, 22. Li~na zamjenica, 23.Probadanja, 24.Naslednofiksirani tip organizma u zavisnosti od ekoloskih faktora, 25.Membrane,26.Pravcem navi{e, u visinu, 27.Koji pripada nama, 28.Skra}enica za:Photorefractive keratotomy, 29.Glavni grad italije, 30.Skra}enica za neka-da{nji: Narodni Magazin, 31.Zaharije Trnav~evi}, 32.Ponovo oteti, 33.Gradu Hrvatskoj, nekada sa ve}inskim srpskim `ivljem, 34.Italija, 35.Slomiti ses praskom, tresnuti, 36.Deo noge od kuka do kolena (mn.), 37.Dosta sig-urne, izvesne, 38.Dr`ava u Ju`noj Americi, gl. grad Lima, 41.Ime i prez-ime knji`evnika - nobelovca ( Na Drini }uprija ), 42.^ovek koji se bavilovom ptica, 43.Razred, 44.Niska stolica sa tri noge bez naslona, trono`ica,45.Osipanja, 46.Utvara, sablast, prika, 47.Ilonka, Ilka, 48.Silom zadr`an,uhap{en, 49.Planinski ~etinar, upotrebljava se za fine stolarske radove urezbarstvu, (mn.), 50.Skra}ena oznaka za Congo, 51.Planina u BiH, kodMostara, 52.Los Andjeles, 53.Skra}enica za: isto~ni, 54.Deo lanca, alka,55.Koji se ne mo`e zasititi, ve~ito gladan, pro`drljiv.

USPRAVNO: 1.Pove}avati snagu, jakost, intezitet, 2.[eikova teritorija,3.Fabrika motora iz Kopra, 4.Skra}enica za: American Society ofAlternative Therapists, 5.Udolina, 6.Crnogorsko kolo, 7.Alkoholno pi}e,8.Rimski broj: ~etiri, 9.^initi da ne{to okopni, rastapati, 10.Prvo slovo,11.Zemlji{te, teren, 12.Tre}i samoglasnik, 13.Srpsko mu{ko ime,14.Re~ima predstavljena u glavnim osobinama, 16.Bez pogovora, sprem-no, 17.Ime i prezime srpskog pesnika i knji`evnika iz Hecegovine,Trebinje 1871 - 1943 USA, (Blago cara Radovana), 19.Nere{en ishod u{ahu, 20.Sklanjanje u bunker, 22.Mlada vo}ka koja je za presadjivanje,23.Koja je puna pretnje, 25.Slu`bena osoba koja vr{i kontrolu,28.Predratna sarajevska muzi~ka grupa, 29.@itelji Tunisa,32.Protestovanje, 33.Nema~ki kompozitor, Ludvig van, 35.EkaterinaVelika, 36.Petar Petrovi}, 39.Pozivi za pomo}, 40.Ime proslavljenogruskog golmana Dasajeva, 42.Uzvik pri cupkanju, 44.Ostrvo na Jadranu,45.Human resources, 50.Kalijum, 51.Oznaka za kralja u {ahu.RESENJE:Vodoravno - ista, dovikati, bo, neosporivo, l, jup, timar, on, probodi, ekotip, opne, uvis, nas,

prk,rim, nama, zt, preoteti, Knin, i, prasnuti, bedra, verovatne, Peru, Ivo Andric, pticar, tronozac, osipi, avet,ila, uhvacen, tise, con, Prenj, LA, ist, karika, nesit.

Dolazi po{tar pred vratastana i pozvoni.

Izlazi Perica, pod rukommu Playboy, u levoj ruci fla{aviskija, a u ustima cigara.

Pita ga po{tar:- Je li mali, jesu li ti

roditelji kod ku}e?- A {ta ti misli{?Ako je `ena imenica,

onda je ljubavnica zamenica.Pita prijatelj prijatelja:- [ta bi bilo, kad bih ja

spavao sa tvojom `enom?- Bili bismo kvit.Koja su dva najve}a

srpska uma na polju elek-trotehnike?

1. Nikola Tesla – stru-ja

2. Slobodan Milo{evi}– izolacija

Koliko ima viceva oMuji i Hasi?

Niti jedan, sve je istina.Za{to }e u budu}nosti

raditi uske Mercedese?Zato da Crnogorci

mogu oba lakta dr`ati na pro-zoru.

Koja je razlika izmedjupada s prvog i s desetog sprata?

Pad s prvog sprata:“TUP ... Aaaaaaaaa!”

Pad s desetog sprata.“Aaaaaaaaaaaaaaaa ... TUP!

DVA [E[IR VICA- Dobar dan. @elela bih

da kupim jedan {e{ir sa {irokimobodom.

- Na {ta konkretno mis-lite, gospodjo?

- Konkretno mislim naseks, ali sada `elim da kupim{e{ir.

Jedna dama u pood-maklim godinama stajala je napramcu jednog broda zakrstarenje, ~vrsto dr`e}i svoj{e{ir sa dve ruke, da ga vetar nebi odneo.

Jedan gospodin se prib-li`i i ka`e:

– Oprostite mi gospodjo,...ne `elim vas ometati, ali da liste ve} primetili da vetar podi`eva{u haljinu vrlo visoko?

- Da, jesam, ali trebam

obe ruke da zadr`im {e{ir naglavi.

– Ali, gospodjo...gospodja treba znati da su njeniintimni delovi izlo`eni za javnost!– ka`e kavaljer.

Dama baci pogled dole iodgovori:

– Gospodine, bilo kojastvar koju vidite tamo dole ima85 godina.

A {e{ir sam kupilaju~e!!!

UUKKRR[[TTEENNIICCAA

VVIICCEEVVII // [[AALLEE // ZZAANNIIMMLLJJIIVVOOSSTTII

P O R U K E

31Mart 2012. www.serbianmirror.com

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373