>9J9KW9B UDI^;BD JIKI, moralna dilema savremenog društvaanthroserbia.org/.../Articles/antonijevic_legende_o_kradji_organa.pdf · tela mešanjem organa i telesnih izlu%ˆvina razli%

MONOGRAFSKA STUDIJA UDK 617-007.843:398.2

�� 2� �� 7)

� #-#�# /�1��&��

>9J9KW9�B�UDI^;�BDJIKI,� moralna dilema savremenog društva

Apstrakt: *�-��)� � -�#0�� #j� � -#�# ��01#�� 0+ ��znate od ��%�1�# >h-�� -�)��# || ��#� 0 � ��. n#01 #�+&+��. �nveštajima koji su stigli iz zemalja "x ��- 0��1#". Žrtve su bili ne.�� si �.#�� +-�#��. )�5#� ��%�1��. }h-�� -�)��# 0��%�� -��)� 0+ se pojavile i u visokorazvijenim industrijskim zemljama Evrope i SAD. Za razliku od glasina, ovo su bili razvijeni, strukturirani nara1�� 0# 0��5�!�%��. 0#) z#&�m – ��-��)� � � #j� ,+, �-# %�&� žrtve ostaju u životu. Internet komunikacija i mediji doprineli su globalnom �� &+ � ��+�# ��01� �� %#� *�-��)� 0+ 0� ��&#�� i u Srbiji tokom leta 2007. godine. U ovom radu ,�� #�#��n� #�� ti-povi ovih legendi, predložena šema njihove transformacije i n�#%��&� � �n !� .#��-seman1�%�+ ��1� � etaciju. QS?@8K9�D98;,��-��)� � � #j� � -#�#� kognitivna i moralna dilema, problem transplantacije i donacije organa, kadaverska donacija

�� -��)� � � #j� � -#�# Glasine i legende o kraj� �&+)skih organa raširile su se u zemljama zapadne

Evrope i SAD tokom 90-ih godina XX veka. Njihov sadržaj se, uglavnom, od-nosi na verovanje da postoje kriminalne organizacije, ko&� %�ne lekari i drugo medicinsko osoblje, brokeri ljudskih organa i policija koji kidnapuju siroma-šne i/ili usamljene ljude i decu da bi im nasilno uklonili delove tela potrebnih za transplantaci&+� q%�stala prepri%#vanja ovih glasina u novin0��. %�#�cima, TV reportažama, dokumentarnim filmovima, Interent sajtovima i forumima, mejl porukama itd, pobudile su pažnju javnosti, a posebno razli%�tih nevladi-nih organizacija za zaštitu ljudskih prava, antropologa i folklorista koji su kre-nuli putem tih glasina da otkriju poreklo, funkciju i istinitost ovih pri%#�

q 0.�0�+ 0��- ��0 �)��- 0#) #z#&#� �� -��)� 0+ 0#� �.�� %�� uplašeni odjeci medicinskog progresa u transplantaciji ljudskih organa

Ovaj tekst je rezultat rada na projektu "Antropologija u 20. veku: teorijski i

metodološki dometi" Ministarstva za nauku Republike Srbije (ev. br. 147037).

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

36

zapo%�1�� ~h-ih godina XX veka, koje su dobile na zamahu od 1983. godine �#)# &� �1� �� .+��0+� �0� 5��0�� &� &� �.�-+�� #5�&��1�.# )# �&��# 1��# �� ),#5� � �0#j�� -#�� )�5��0�� ,��1ehnološki napre-dak, koji je vodio sve uspešnijim hirurškim intervencijama i sve boljem opo- #��+ �#5�&��#1#� �� #�&+ .��-�� &� ,�� , n � � �� !+1+ �01�%�� n# 0��01 � �0�%��- %��#� (1 #�� n�#�&� � �� #n+.��#�&� ��.��#��- sveta savremenih .�)�5��0�� 1� ��#� �#� � �� &� + �1�%��01 �&�� primene, po mišljenju antropologa i folklorista, osnovni su razlozi nastanka -�#0��# � ��-��)� � � #j� � -#�#�

Mej+tim, sama tema je starija od legen)� %�ja je proliferacija zabeležena kra-jem mileniju.#� <+)na i nerazumljiva medicinska otkri�#� �#� � �� "ludog na-+%nika" koji pokušava da stekne besmrtnost eksperimentisanjem na ljudima, te-matski su razraj�ni još u XIX veku kroz dela poput Frankeštajna Meri Šeli (1817), Dr. Džekila i mister Hajda Roberta Luisa Stivensona (1885), Ostrva doktora Moroa H. G. Velsa (1896) itd. U skorije vreme uglavnom se navode dela popularne kulture, a pre svega pod-žanr medicinskog horora koji je u formi romana, novela, trilera i TV serija razvio temu o "zloj nauci", elaboriraju�� )�ju mnogo pre njene obrade u savremenim urbanim legendama. Najpoznatiji je film Maj��# $ �%tona Koma iz 1978. godine, snimljen prema romanu Robina Kuka, s Majklom Daglasom u glavnoj ulozi lekara koji pacijente namerno drži u stanju produžene kome da bi mogao od njih da uzima organe potrebne za transplanta-ci&+� (��%nu temu je 1972. godine obradio francuski film Traitement du choc Alena Žesua, s Alenom Delonom u ulozi lekara koji svoje pacijente podmlaj+je koriste�� 0� +� #denom krvlju i organima ilegalnih imigranata. Poznata je epizo-da popularne TV serije Zakon i red (Law and Order) o kraj� ,+brega nazvana Sonata za solo organ iz 1991. godine, potom epizoda TV serije Dosije X iz 1996. o otkri�+ ��#dionice ljudskim organima u kine0��& %�tvrti San Franciska, kao i roman Gordona Tomasa Lovci na organe iz 1995. godine koji zapo%�nje autorovom tvrd�&�. )# &� �% � )�lu nastalom na osnovu istinitih podataka. Ne-ki dokumentarni filmovi na temu kraj� � gana, prikazani na festivalima i TV stanicama širom zapadne Evrope sredinom 90-ih, dobili su nagrade i veliki pu-blicitet u javnosti, uprkos demantijima i tvrdnjama da su pri%� �#žne ili u najma-nju ruku neproverene. U krugovima folklorista, mej+ � vima koji je zva��%no objavio svoje saznanje o postojanju takve urbane legende bio je Jan Harold Brunvand, u knjizi De" ji voz i druge legende iz 1993. godine. S masovnom upotrebom Interneta, pri%� � � #j� � gana postale su globalno popularne i raši-re�� %emu svedo%� 0#&tovi gde se mogu na�� + bane legende i komenta � +%�-snika foruma – mej+ 1#kvima je najpozantiji sajt Barbare i Dejvida Mikelsona Urban Legends Reference Pages na www.snoopes.com/horrors (Campion-Vin-cent 1997, Radford 1999, Donovan 2002).

v1# &� 1� �1� �� %� %�� +&�)�� n#01 #�+&+��. � ��+�# ��.� n,�- %�-# se svrstavaju u horor i krimi legende? Za mnoge ljude je i sama pomisao o

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

37

� �0#j��#�&+ � -#�# %+)�#� ��&#.�# � �� #1�&��# 0 ��-��1��-� .� #�-nog i religijskog stanovišta. Tehnologija transplantacije organa prevazilazi - #��5� �#��- � �� #��-� !#�1�%��- � !iktivnog, sebe i drugih, otvara pitanje 1��# �#� ��&��- ��%��- �)��1�1�1# 0 &�)�� 01 #��, i komodifikovanog objekta s druge strane. Da li je jednako moralno prodavati delove svoga tela �#� � 0�#�� ) +-� � �).�1l v1#�� %� +�#n+&+ �# �0�1�&�v i ambiva-��1#� �+�1+ �� #0��1 ��# 0�� !�0�&�8 �� 1� ��#&+ �#��%&� �� -��#�� 01#��# � .�)�5�� #� ,��1�& �#+5� %�&� &� �0�� 5��& )# ��.#z� �&+)�.#� +�#n+&+�� # � �0+1#� 01 #� � �� &� + .�)�5��0�# "%uda" koja pomeraju granice života i smrti. Da li za neke ljude produženje živo1#� 1 #�0��#�1#5�&�.� +&�)�� n�#%� 0. 1 � 0#�#��&� drugih ljudi?

Da li je osoba kojoj je neki organ presaj�� 01# 1# �0�ba ili pomalo i neka druga?1 Transplantacija menja naša vekovima i tradicijom usaj�na shvatanja o granicama ljudskog tela, narušava smisao svetosti, potpunosti i celovitosti tela mešanjem organa i telesnih izlu%�vina razli%�tih osoba,2 stvara anomaliju u kognitivnom pogledu budu�� )# su granice tela izuzetno važne kao metafora u poimanju drugih simbo��%kih sistema koji postoje u ljudskoj kulturi. O od-no0+ %�stog i opasnog, o važnosti spoljašnjih granica tela i straha od mešanja telesnih izlu%�vina iscrpno je pisala Meri Daglas (Daglas 1993).

Problem transplantacije pokre�� n �1�%kih pita�&# %�ja rešenja i odgovori "kaskaju" za medicinskim progresom. Postoje li privilegovani pacijenti za transplantaciju ili su svi jednaki na li01� %�kanja? Da li su kriterijumi za izbor pacijenata koji.# �� ,�ti izvršena renalna transplantacija univerzalni i objek-tivni, ili zavise od niza trenutnih okolnosti i subjektivne procene lekara? Jedan rani tekst iz 1971. godine sumirao je neke od najzna%#&nijih problema u medi-cinskoj, birokratskoj i tehnološkoj organizaciji u transplantaciji bubrega, iz kojeg se može videti da mnogi aspekti tih problema ni do danas nisu rešeni na adekvatan na%�� 4(�.mons R. G., Simmons R. L. 1971).

O problema1�%nosti same ideje svedo%� ��liki procenat odbijenih zahteva, upu��nih rodbini pacijenata u stanju moždane smrti, da odobre doniranje njiho-vih organa za transplantaciju i time, prak1�%no, dozvole eutanaziju, odnosno, is-klju%�vanje s aparata koji ih održavaju u vegetativnom stanju. Da li su osobe u

1 Mada najmanje istražen i sporan ve��ni na+%nika, najzanimljiviji rezultat tran-splantacije predstavlja navodna promena karaktera i navika kod pacijenata kojima je izvršena transplantacija srca, a koja se pripisuje postojanju još nedokaza�� lijske memorije". O aspektu osetljivih moralno-emotivnih odnosa izmej+ �)bine donatora srca i primaoca govori i film 21 gram režisera Alehandra Inaritua.

2 Crnohumornu ilustraciju posledica mešanja organa razli%�tih osoba predstavlja lucidan, mada vrlo životan komentar naših sugraj#na povodom glasina o jednom ta-kvom dogaj#ju (kraj� � gana) od izvesne osobe V. T. koja je bila narkoman: Kuku, jadan onaj kome ugrade Vasine organe, ima odma’ da umre od predoziranja! (izvor podatka: Ljiljana Gavrilo��6�

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

38

stanju moždane smrti mrtve ili ne? Njihovo srce još uvek kuca, ali oni su, nepo-bitno, "živi mrtvaci" jer ne postoji put ka njihovom oporavku. Pa ipak, teško je pri-hvatiti ideju koja protivre%� našim %+lima i moralnim shvatanjima da je toplo telo koje još uvek diše – kadaver! Odbijanje da se daruju organi roj#ka u stanju kome, svedo%� o nepopularnosti ideje o transplantaciji organa, iako je takva kadaverska donacija u nekim zemljama zakonom regulisana te onogu�#va pove�#� , �& uspešnih hirurških intervencija u presaj�vanju organa3. Kada se tome doda di-menzija kraj�� 1&� �#silnog odstranjivanja bubrega, rožnja%�� &�tre, srca, krvnog tkiva, kosti ili nekog drugog dela tela, stvar postaje još drama1�%nija i uistinu za-strašuju�# n# ��liku ve��nu ljudi, sklonih da u takve pri%� ��ruju. No, pitanju istinitosti ovih legendi vrati��mo se kasni&�� &� &� 1�� %�gledno, postala glavna tema istraživanja na+%nika, brojnih vladinih i nevladinih organizacija i medija.

Po%�1ke ovih glasina mogu�� &� )#tirati sredinom 80-ih godina, a mesto nji-hovog prvog pojavljivanja locirati u Brazil i, na%��no, Južnu i Srednju Ameriku. Izgle)# )# &� �� 1#da došlo do preklapanja dve vrste pri%#� 9�)ne su govorile o zloupotrebi beba i male dece kroz mej+narodne agencije za usvajanje koja, umesto da završe kod bogatih budu�� 01#ratelja u SAD, bivaju iskori��ne kao izvor za "berbu" organa za transplantaciju. Druge pri%� 0+ ��minjale kidnapo-vanje siromašne dece s ulica brazilskih fave�#� %�ja su tela kasnije naj�na izmr-cvarena i iskasaplje�# 0 �%�glednom namerom da im budu odstranjeni izvesni organi. Govorkalo se o velikim plavim ili žutim kombijima koje voze Ameri-kanci i koji krstare sirotinj0��. %�tvrtima u potrazi za žrtvama – +��%nom de-com. Žrtve bi na brzinu i vešto bile ubodene i uvu%�ne u zadnji deo kombija - prerušenu mini hiruršku ambulantu, da bi kasnije njihova tela bila pronaj�na ba%�na pored puta bez razli%�tih delo�#� (��%ni zastrašuju�� nveštaji po%�li su da stižu i iz drugih zemalja Latinske Amerike, mnogi od njih pra��ni optužbama na ra%+� )��tatorskih reži.# + %�jim su zatvorima nestajali ljudi i deca, navod-no, u svrhu nasilnog uklanjanja organa potrebnih za presaj�vanje.

Nedugo potom, mogle su se konstatovati globalne razmere pri%#� &� su se 0��%ne glasine javile u južnoj Africi, Indiji, Pakistanu, Kini, Turskoj, a s padom Berlinskog zida i u zemljama bivšeg komuni01�%kog bloka. Mnoge od ovih gla-sina ukazivale su na speci!�%nosti zemalja iz kojih su poticale, npr. u Južnoa! �%-koj Republici �% &� ,�la o isisavanju krvi i odstranjivanju organa za potrebe mu-

3 U svetu postoji više razli%�tih modela organizacije kadaverske donacije, a mej+

najuspešnijim se smatra model razraj�� + v�#niji koji podrazumeva uzimanje organa i bez dozvole rodbine. Po nekim saznanjima, Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po broju transplantacija sa kadavera, odnosno od osoba kod kojih je nastupila možda-na smrt. Razlog je slaba zainteresovanost graj#na za zaveštavanje organa, iako je ta-kva akcija u našoj zemlji zapo%�la � � %�tiri godine, kao i loša organizacija i zakonska regulativa (izvor: www.b92.net/info/emisije, 9. april 2007. Crno tržište ljudskih or-gana, autorke Jelene V��&��).

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

39

ti, crne medicinske magije, ali isto tako i o posledicama aparthejda jer se govor-kalo da siromašni crnci nestaju da bi njihovi organi poslužili belim pacijentima. Kina je bila ozbiljno optužena da bez dozvole i pitanja uzima organe od zatvo-renika osuj�nih na smrt, dok se u Indiji razvila trgovina bubrezima da bi se pla-tio miraz za neuda1� �� ke ili poro)�%ni dugovi. Zemlje is1�%ne Evrope, pak, op-tužene su za prodaju delova tela siromašne i napuštene dece bogatim Arapima itd. (Scheper-Hughes 1996, 2000; Campion-Vincent 1997, Radford 1999). Ove razli%�te teme kontaminirale su se u globalni huk o kriminalnim radnjama veza-nim za kidnapovanja dece i saka��nja tela siromašnih i ne.��nih iz zemalja "Tre��- 0��ta" za medicinske potrebe bogatih iz "Prvog sveta".

Do sredine 90-�� -�)��# ��&#��# 0� � ��# � 01# -�#0��# � � #j� ,+, �-#� ali ovog puta u obrnutom smeru. Žrtve su najpre bili beli turisti u zemljama x ��- 0��1#� )# ,� 0� )� � #&# .��&+.# #)�&# � �.�01��# + �� - #)�� SAD i Zapadne Evrope.

��1 #-# n# 4��6�01��1��+ ��-��)�8 � #�# �� #z�# )��.#l Legende o kraj� organa doživele su vrhunac popularnosti kada je nekoliko uti-

cajnih organizacija dalo kredibilitet ovim glasinama rezultiraju�� izmej+ ostalog, rezolucijom Evropskog parlamenta iz 1993. godine o zabrani trgovine organima za transplantaciju.4 Smatra se da je do formiranja ilegalnog tržišta delovima ljud-skog tela došlo zbog hro��%ne nestašice organa, pa se na tzv. crnoj pijaci organa i tkiva nudi i traži sve, a cene su razli%�te u zavisnosti od tržišta s kojeg dolaze i od kvaliteta organa.5 Pored tzv. "bubrežne mafije" pojavio se i "transplantacioni tu-rizam" koji, uz nov organ, nudi "paket aranžman" operacije i oporavka u nekom ekskluzivnom letovalištu. Internet je postao mesto naj%��- �-�#šavanja u ovoj speci!�%noj transakciji. r%#&nih ljudi ima na obe strane: i onih koji bi platili ma koju cenu za organ koji im je neophodan da bi sebi produžili život, i onih koji-ma treba novac za neke druge neodložne potrebe, a naj%�� n# � �življavanje ili otplatu duga. Dobrovoljno i besplatno doniranje organa testamentarno za ži-vota, ili od najbližih roj#ka, ili nepoznatih altrui01�%ki nastrojenih osoba je, po-red kadaverske donacije, jedini oblik koji je moralno i zakonski prihvatljiv i koji nijedna zvani%na religija ne obeshrabruje, ali takvi slu%#jevi su najrej�� $�.-pleksnost genskog usklaj�vanja organa donatora i primaoca, na%�� .� %+-

4 Kasnije je bilo dosta kritika na ra%+� �� zolucije, budu�� )# 0+ .��gi tvrdili

da je ona doneta na osnovu glasina i legen)�� # �� %� stih dokaza (Radford 1999:42). 5 Iako je ova vrsta ilegalne trgovine ljudskim telom i njegovim organima mej+na-

rodno zabranjena, sma1 # 0� )# &� �% � 1 #�snacionalno organizovanom krimina�+ %�je se stope profita, navodno, mogu porediti sa zaradama od trgovine narkoticima i naoru-žanjem (izvor: www.b92.net/info/emisije, 9. april 2007. Crno tržište ljudskih organa).

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

40

vanja koji su potrebni da bi organ ostao "svež", te operativni i postoperativni za-hvat za obe stra�� %�ne ovu transakciju izuzetno složenom i rin�%nom.

U našoj zemlji ovaj problem do sada nije bio detaljnije razmatran, mada su .+ ,�� 0�� .�0�&�� +1 Crnog tržišta ljudskim organima autorke 9�� s��&�� # m}f �n #� ��# fhhp� -�)�� &�-� lekarke Ljiljane x�.#�� 1� ��01e KBC Zemun, Trgovina ljudskim organima, ili opšrinog %�#��# + 2"2-u br.2900 iz 2006. godine pod nazivom Trgovina "ljudskim mesom", kao i neka novinarska istraživanja o Internet ponudi i potražnji organa. Ipak, mišljenje lekara i policijskih službenika jeste da problem kod nas još uvek ��&� #n��&�� ,# �. �� + #�# .#�1��& .� �8 n�#��%�� ,��# 1�- visokotehnološkog kriminala nema, kao ni podnetih tužbi za ilegalnu prodaju organa, mada ima indicija da se u Srbiji njima trguje.6 S druge strane, broj izvrše�� 1 #�0��#�1#5�&# � ��%�� &� ��n#� + �)��0+ �# 0��10�� 0�� n.�j+ ostalog i zato što institucija dobrovoljnog doniranja organa nije razvijena ni .#0�� #��# �) �#��- 01#��1�#�

Mej+ �#&aktivnijim mej+narodnim organizacijama za utvrj�va�&� 1#%nosti ovih pri%# � ,� bu protiv ilegalne kraj� � 1 govine organima sa živih donatora su Organs Watch i Bellagio Task Force on Transplantation, Bodily Integrity, and International Traffic in Organs %�ji je vaz#� %�#� .�litantna antropološkinja Nensi Šeper-Hjuz, profesor antropologije na Berkliju, koja je nekoliko godina istraživala ovaj problem u Brazilu, Indiji i južnoj Africi. Po njenom mišljenju, putevi kraj� � � �daje organa idu od siromašnih ka bogatima, od "obojenih" ka belima, od žena ka muškarcima, od dece ka odraslima, od Juga ka Severu, od "Tre��-" ka "Prvom svetu" (Scheper-Hughes 2000:193). Šeper-Hjuz je problem razmatrala sa socijal��-� �1�%kog i medicinskog stanovišta, uverena da su ove pri%� �� 0#mo metafo �%�� 1#%�� )�slovno istinite i stvarne. Nju nisu zani-male legende kao ta�� &�hova verodostojnost i problem koji pokre�� -saj�vanje i s njim povezana ilegalna trgovina ljudskim organima. Transplantaci-ja je, po njenom mišljenju, rekonceptualizovala niz važnih kulturoloških i soci-jalnih pitanja, stoga Nensi Šeper-Hjuz, u skladu sa svojim zastup��%kim stavom, smatra da je zadatak antropologije da se otvoreno suo%� 0 ��. ��01modernom dilemom o speci!�%nom "kraju tela" i aktivira se u radikalnoj borbi protiv komo-difikacije ljudskih organa (ibid, 193, 197).

Premda je Nensi Šeper-Hjuz nesumnjivo najpoznatiji antropolog koja se angažovala u borbi protiv transplantacije i trgovine organima, i drugi su kre-nuli tragom ove provokativne teme, a mej+ �&�ma je i francuska folkloristki-nja Veronika Kampion-Vensan. Mada njen osnovni stav nije bitno razli%�1 –

6 Nepostojanje posebnog odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u

Srbiji je razlog kojim se objašnjava zbog %�-# �� icija, ni tužilaštvo ne idu tragom Internet-oglasa. Tako je i novinarsko istraživanje Blica i Jutarnjeg lista iz 2002. god-ine ostalo bez epiloga.

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

41

smatraju�� )# ��na ovih pri%# �.# � �dibilnu osnovu - ona je pokušala da ode korak dalje i pruži izvesno funkcionali01�%ko i folklori01�%ko tuma%�nje ovih narativa (Campion-Vincent 1990, 1997, 2002).

w#��.�&��# &� ��.��# ��&# 0� #n��# �n.�j+ �� )�� #+%��5�� 1� ��#-&+�� ,��.#1�%�+ 01 #�+ #�-#z��#�� ,� ,� � �1�� 1 -�� -#��.# + xre-��. 0��1+ 4;#.��-Vincent i Scheper-Hughes 2001). Najvažnije zamerke ��&� &� ! #�5+0�# !�� 01��&# +�+1��# #.� �%��& �#+%��5� 1�%+ 0�� #&� �� &��- � ��+01# )# �# ,�� &� �#%�� 1+.#%� 0#.� �# #1�� 0� �� 0� �# njihovo prisustvo i razloge postojanja u industrijalizovanim zemljama "Prvog sveta". Kampion-Vensan je zamerila Šeper-7&+n �1� 0� ��&� � �1�%�� 0� �+�# �# 0��%�� 0�+%#&�� + 0��01��& n�.�&� -)�� 1#��j�� 0�� #0�� 1��%�� ekonomski marginalizovane osobe, sa slabim ili nikakvim socijalnim i zdrav-01��. �0�-+ #�&�.� .�-+ ,�1� � &�0+ �#�)�)#1� n# � �)#&+ �� #j+ 0��&�� organa. Zašto bi taj problem bio teži u Indiji i Brazilu nego u SAD, zapitala se Kampion-Vensan? Suština zamerke, dakle, nije išla u pravcu sumnji u istini-1�01 �� -��)�� + �n�01#�#� #)��#1��- 1+.#%��&#�

�� 01 #�� &�� .�� &#��# 0+ 0� .��-# n�#%#&�# ��1#�&#� 2#&� �� 1+ je antropološka problematizacija doniranja organa kao dara bez uzdarja, kao &�)��0.� ��- � #0�.�1 �%��- )# ��#�&# ��&� �# +�#�# �&�-��+ �5�� %��01� +n#&#.�+ 0�5�&#��+ � 0�.,��%�+ )�.��n�&+ )# ��#�&#� �1� 0+ �,� #+1� �� +�-%�� 4;#.��-Vincent 2002; Scheper-Hughes 1998, 2000). Nadalje, obe au-torke su se zapitale gde su biološke i socijalne granice transplantacije, odno-sno� z��&� n# ��.�-+��. – ",�0. 1��+"� n,�- %�-# &� 2��0� v�� -Hjuz � �� )�+%�� #�#�# �&+)0�+ � .�)�5��0�+ ��1 �,+ n# 1 #�0��#�1#5�&�.� x� &�� po njoj, dovelo do opsesivne potrebe za produženjem života po bilo koju cenu i "pohotnim" posmatranjem drugih o0�,# i 1+j�� 1��# �#� ��1��5�&#�� n�� # za "berbu organa"� x#��j� &� v�� -Hjuz oštroj kritici podvrgla i brojne slu-%#&�� 0��0�� 0��&��&�� )#&� 0��01�� -#�# + 5��&+ � �)�,�&#�&# kakve-takve ekonomske dobiti, istina kratkotrajne ali veoma realne za siroma-�� 0 �� 1� &� �0�1�&�� 0�-.��1 � �%� ��&� ! #�5+0�# !�� 01��&# ��&� ni branila ni opovrgavala. U meri u kojoj je pitanje ilegalne trgovine organima ��#1�� # ��.# 0��z�� %�-��)�� &� .�-+�� )#1� #)��#1�� )-�-vor� �# .��-� )��.� ��&� � �,��. ��

��1 #-# n# �01��1��+ �� -��)� � ��n��# &� � 0+� �1#� �!��#1� m �&�# 0+ �#01�&#�&# #n��%�1�� # 0�� +) +z��&#� ��#)�� -#��n#5�&# � ��5�&� )# )�.#�1+&+ 1#%��01 �� %# � +�#z+ �# �&��+ �1�1��01� ��-�%��01 � ��.�--+��01 0 .�)�5��0�� n#��0�� 1�%�� 1#%�� -��)��1#� ��0�,�� 0� �01�%� �1�tna ��0��)�5# �� &# �� -�#0��# �# .�-+�� )��#1� � � -#�# ��&�� n#��#�� %#.#� �)+01#&+ �) � �� 1 �,�� )��#5�&�� .#)# &� � .�)�5��0�� 0�,�&� kategorija koja je izuzetno ugrožena ovim narativima od kojih stalno pokušava )# 0� �), #�� q 1�. 0.�0�+� �#&��n�#1�&� &� �n��1#& x�)# *��1#�#� #.� �%��- ��#)��- 0�+z,��# %�&� &� n#)#1#� ,�� )# + �� )+ �) =}>�� )� =}}y� -�)��

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

42

�0��1# 0�� n�#1� 0�+%#&�� )��#z� �&��+ ��1#%��01 �� ,# �. ��+n)#��01 � odsustvo uverljivih dokaza (Leventhal 1994). Uprkos svim tim nastojanjima, ��+�# ��01 � #�� 01 ��-��)� � � #j� � -#�# �� )#�#0 �� &�njava.

��1#�&� �5��5�&� ��-��)� � !+��5��#��01�%�# 1+.#%��&a Tre�� stup prou%#vanju legendi o kraj� � gana je pružila Pamela Donovan

koja je sebi postavila istraži�#%ki zadatak da utvrdi funkciju verovanja u istini-tost ovih pri%# � �n �cepciju i stavo�� +%�snika Internet foruma i sajtova na ko-jima se razmenjuju i komentarišu "krimi legende", prate�� + ��riodu od 1995. do 1999. godine njihove diskusije (Donovan 2002). Pošla je od pretpostavke da je uloga glasina da umanje individualnu anksioznost i strah kroz kolektivnu raz-menu pri%#� �0.�šljavanje problema i uzajamno nuj�nje rešenja. Budu�� )# 0+ 0� +%�snici ovih foruma mogli podeliti na "vernike" i "razbija%�" legendi, došla je do, rekla bih, sa0��. �%�kivanog za��&+%ka: svako je ostao na svojoj strani uverenja bez mo-+�nosti da znatno uti%� �# � �menu mišljenja onih iz "drugog" tabora. Namerna nejasno�# �� -�#sina svakako služi tome da spre%� � �ispiti-vanje njihove istinitosti. Na real��. %�njenicama su insistirali "razbija%�" legen-di, trude�� 0� )# )�kažu njihovu besmislenost i neodrživost, ali pitanje fakticite-ta za "vernike" �%�to nije bilo presudno – njima je bilo važnije da kroz komenta-re iskažu i podele s drugima svoj strah i zabrinutost, da procene moralni zna%#& dogaj#ja opisanih u pri%#ma, doj+ �#�še do informacije uz po.�� vog medi-ja kakav je Internet, te napokon prokomentarišu ose�#& ��sigurnosti u složenom i ubrzanom svetu u kome žive. Odbijanje "vernika" da uzmu u obzir nejasno�+ legendi, odsu01�� %� stih dokaza kao i fak1�%ku nelo-�%nost mnogih elemenata u pri%�� su imali naro%itog odjeka – strukture verovanja su, kako kaže Kampion-Vensan, daleko ja%� � �#žni&� %#� � �) 0#me pri%� 4;#.pion-Vincent 1997:5).

{+��5�&# 4��6�� #�&# + + ,#�� -��)� �# 0��1��01 )#�# �n��0� %��&��icu )# 0� �&+)� .��-� ,��&� 0��)# ��+� �0��,#j#&+ 01 #�# � ��#�#&+ 0��&� � �,-��.� � �n !�� + ��.+��#5�&+ ��-� � �n �� n�#��%�� 01�1+5�&� ) +�1�# koje bi, svojim autoritetom, trebalo da im uliju sigurnost i pruže zaštitu.

q�%�ne su dve najvažnije funkcije glasina i legendi – emocionalna i kogni-tivna, koje su u mej+sobnoj vezi. Javljaju se u kriznim, ambivalentnim i stre-snim situacijama služe�� &+dima kao odušak od tenzije i straha; kao verbalni iskaz koji pruža olakšanje opravdavaju�� .�cije s kojima bi bilo teško otvo-reno se suo%�ti; nude smislena objašnjenja nejasnih situacija angažovanjem in-telektualnih potencijala i, eventualno, kolektivno rešenje problema makar na verbalnom planu. Zanimljivo je, zapravo, da su urbane legende i glasine isto-vremeno i funkcionalne i disfunkcionalne, kako prime�+je Patrik Malen, jer stvaraju anksioznost svojim sadržajem i narativnim stilom ujedno nam pruža-ju�� #�šanje kroz komunikaciju i interakciju (Mullen 1972:105- 107).

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

43

Posebno je pitanje ko sve i na koji na%�� +%�stvuje u širenju pojedinih gla-sina i legen)�� %�ni ciljnu grupu njihovih korisnika, te kakve posledice mo-gu biti po eventualno imenovane "krivce" dogaj#ja ispri%#nih u legendama. Smatram da samo dubinska analiza pojedinih legendi ili grupe verzija može da pruži bolji uvid u njihovo zna%�nje i poruku, pa samim tim i neku specifi%-nu funkciju koju baš ti i takvi narativi imaju.

x�� #0�!��#5�&# ��-��)� � � #j� � -#�# Francuska folkloristkinja Veronika Kampion-Vensan je pokušala da klasi-

fikuje tipove i razmotri poreklo ovih pri%#� 0.#traju�� )# 0� ��gende o kraj� organa mogu, na%��no, razvrstati u tri grupe (Campion-Vincent 1997, 2002):

1. Preokrenuta adopcija: pri"& ' (&lovima tela beba (Baby-Parts Story). Pri%� �n *#tinske Amerike s pomenutim scenariom o deci koja umesto na usvajanju završavaju kao žrtve mej+narodnog trafikinga delovima ljudskih te-la. Do 1987. godine pri%� 0+ ,�le razraj�ne u svim važnijim svetskim mediji-ma, da bi se posle 1992. godine pojavile i u zemljama is1�%ne Evrope.

2. Sacaojos:kra@� '" ju. Poreklo im je, takoj�� + n�mljama Latinske Ame-rike, a govore o kombijima koji krstare sirotinj0��. %�tvrtima i kidnapuju de-cu da bi im bile odstranjene rožnja%�� ca su nalažena mrtva i iskasapljena, ili pak ži�# #�� ,�n �%�ju, ponekad i bez bubrega. U džepu bi im bili pronaj�ni novac i iro��%na poruka "Hvala za tvo&� �%�"!

Glavni zlo%��ci ovih verzija su brokeri ljudskim organima koji se tim po-slom bave u korist bogatih belih pacijenata, a pri%� 0+ �.pregnirane snažnim kontrastom apsolutnog zla i nevine žrtve najslabijih u grupi – dece. U njihovoj pozadini Veronika Kampion-Vensan vidi staru mitsku temu zavere i otima-nja/ritualnog žrtvovanja "naše" dece od strane tuj�� 1��%kih i religijskih grupa.

3. Kra@� 02brega. Pri%� #širene u zapadnom, industrijskom svetu od po-%�1ka 90-ih. Govore o maleroznim turistima na egzo1�%nim destinacijama koji, sticajem raznih okolnosti, završe bez bubrega. Žrtve su odrasle osobe, uglav-nom muškarci, rej� z�ne. Naj%�� 0� �#vode dva, navodno, najpoznatija slu-%#ja: ne.#%��- , #%nog para na letovanju u Tur0��& � � %�mu muž, umesto s nekom lepoticom u erotskoj igri, završi prevaren u hotelskoj sobi bez bubrega (iz 1990. godine); i britanske državljanke koja je dobila napad slepog creva u Indiji, i posle hitne operacije ostala i bez njega i bez bubrega (iz 1994. godine) (Campion-Vincent 1997:4).

Do sredine devete decenije pri%� .�njaju lokaciju i donekle temu. Više nije �% � n#padnim turistima u dalekim zemlja.#� �� 0� #)nja premešta u velike "gradove greha" poput Las Vegasa, Los Anj�lesa, Njujorka, Nju Orleansa, Hju-stona. Žrtve – poslovni putnici ili omladina željna provoda – bivaju na prevaru odvedeni ili kidnapovani usred javnih i prometnih mesta: u hotelima, barovima,

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

44

diskoteka.#� ��nim klubovima, zabavnim parkovima, tržnim centrima i sl., da bi im nasilno bili odstranjeni bubrezi potrebni za transplantaciju. Žrtve preži-vljavaju ovu nasilnu intervenciju, ali sa spoznajom o nedostatnosti svojih tela, bez zdravog bubrega, a glavni "zlo%��ci" postaju lekari. U Francuskoj se pojavi-la pri%# 1995. godine vezana za otvaranje velikog EuroDizni parka pored Pari-za, s temom otete/izgubljene dece koja se kasnije pronalaze ali, ne��. %+dom, bez bubre-#� (��%ne verzije su, u to doba, kružile i po drugim zemljama u Evro-pi, kao glasine o deci ili ljudima otetim na prometnim mestima zarad kraj� � -gana. Poslednje verzije unose u ove pri%� ��mente trafikinga "belim robljem".

* * *

Tipologija legendi o kraj� � gana, koju je predložila Kampion-Vensan,

zahteva dodatni komentar i kri1�%ko razmatranje zbog izvesnih nedoslednosti i nejasno�#�

Naj� �� %�gledno je da postoji znatna razlika izmej+ �� zija koje se deša-vaju u "Tre��. 0��tu" � �� %�ja se radnja odvija u zapadnim visokoindustri-jalizovanim zemljama. Mada su autori, koji su se bavili ovim legendama, sve-sni razlike, nisu je posebno isticali osim Bendžamina Redforda i Pamele Do-novan (Radford 1999:35-36; Donovan 2002:199-200).

Narativi iz Latinske Amerike, ozna%��+ �� #� L1a i L1b, govore o siroma-šnoj kidnapovanoj deci bez roditeljskog staranja i brige (data na usvajanje ili prepuštena da sama lutaju ulicama sirotinjskih grad0�� %�tvrti) kao primarnim žrtvama. Sva ova deca su po pravilu bezimena i anonimna što odgovara žanru glasine i legende.7 Bitno je primetiti, takoj�� )# �� narativi nisu razvijeni – kruže kao zastrašuju�# +��zorenja u dve-tri re%�nice, s pri��%no mitskim dodat-kom o pronaj�nom papiri�+ iro��%ne sadržine "Hvala za tvoje �%��". Tipi%#� mo-menat glasina L1b jeste pojava "krstare6 $" kombija kojima se unosi element stra-ha ali i verodostojnosti, jer mu je funkcija da objasni gde to deca naglo nestaju da bi se posle izvesnog vremena njihova tela pojavila negde u blizini. Kombi je, na-vodno, "hirurška ambulanta" ili brzo prevozno sredstvo do odredišta na kojem �� ,�ti obavljena "operacija". Deca su, mahom, usmr6&na nakon intervencije,

7 S druge strane, istovremeno se u Latinskoj Americi pojavilo nekoliko prijavlje-

nih slu%#jeva u kojima su bila navedena imena i prezimena dece kao žrtvi trgovaca rožnja"�ma. Takvi primeri su naro%�to uzburkali javnost i pokrenuli istragu poput one Nensi Šeper-Hjuz, ali se ispostavilo da su bili razrešeni uz po.�� .�dicinskih i poli-cijskih dokaza koji nisu upu��vali na ilegalnu trgovinu organi.#� �� # ,�lesti oka koje nisu bile dobro zale%�ne ili su morale završiti odstranjenjem rožnja%� �#� ��p-hodnom lekarskom intervencijom (Scheper-Hughes 1996; Leventhal 1994; Radford 1999). Ponuj�ni dokazi, mej+tim, nisu odvratili Nensi Šeper-Hjuz da i dalje te slu%a-jeve tretira kao primere ilegalne trgovine organima.

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

45

kojom prilikom su im odstranjeni razni organi a posebno rožnja"&. Sa ili bez dokaza o njihovom stradanju, ovakva deca realno mogu postati laka meta raznih kriminalaca i psihopa1#� �1� %�ni legende L1a i L1b "uverljivim". Pamela Dono-van, mej+tim, smatra da ove pri%� � �marno služe kao eksplikacija i društveno opravdanje za adopciju i nestanak dece o kojima roditelji ne vode ra%+na (Do-novan 2002:200), dok Redford isti%� )# 0� �� "hrane" snažnim anti-ame �%kim ose�#njima prisutnim širom Latinske Amerike, daju�� )+ška siromašnima koji se ose�#ju ugroženi ekonomskim imperijalizmom SAD (Radford 1999:36).

q-�#��. ��5��1 �0#�� # � �� )�� # �&#�1�� 01 #z��#%� 0+ n#��.# �� legende iz visokoinduistrijalizovanog sveta koje su ostale neanalizirane i ne-)��&�� 1��0�� #n� 01#�� 1� �+ +� #�� +�#1� )# ��#z�. � ��+)�. rešenje u kasnijoj analizi.

Pre svega, to su razvijeni i strukturirani narativi %�&� &� .�01� )��#�#�&# �0��&+%�� + ��. �� 0��. � 0�� #.� �%��. - #)��.a; žrtve su odra-sle osobe, �,�%�� muškarci – ��0�� 1 -��#%�� +1��5� �� .�#)� �&+)� ��&� su otišli negde u provod. Žrtve po pravilu ostaju žive nakon izvršene interven-5�&� ��&# �. &� +%��&��# na prevaru� � � %�.+ �. &� +n�1 samo bubreg, što je pril�%�� n#��.�&�� )�1#�&� r�� ,� 0� .�-�� 0.#1 #1� "nultom" verzijom legende �n ��0��)+01 �&#��n��#��- 0��1#� �# ,�� &� �n�#%��# �#� L3.

2&��+ ��)�# �&#�1+� �n�#%�.� &� �#� L3a� %�� %# o maleroznom turisti sa Zapada koji ostaje živ ali bez bubrega u ne#'3 &EA'� "*'3 A&%)3 � w�#%#&�� &� )# 0+ �#� n��%��5�� 1&� � ��5� n# ��0 �� 1+ �01# �n�#%�� #)��5� "x ��- sveta" – n#��)�&�� -n�1�%�� 1�5� �� )�.� �)#%�� # �-kriminalci! m+)+�� )# 0� ��# �� n�&# 0.#1 # 01# �&�. �) "nulte" verzije, ja bih je, baš zato, tretirala kao prelaznu varijantu �n.�j+ ��-��)� ��&� 0� )��#�#&+ + x ��. 0��1+ 4*=#i,6 � �� %�&# &� #)�&# 0.��1��# + t� ��+ � (/� 4*y6� r�� %� izgledaju kao uzvratni odgovor na optužbe po kojima su bogati beli pacijenti iz SAD i Evrope ,�� n�#%�� #� -�#�� 5� n# ��)�#��#�+ )�5+ � +� #-)�� -#�� 0� �.#�� 0 "01��# � 9+-#� (1�-# .� 0� *y# %�� #� �#�5�&# Zapada na optužbe "x ��- 0��1#", kao /��)&)*� /� "� � '0�*2� % /�&(A*�-kom� 0# n#.��. +��-� z 1�� n��%��5#�

Zanimljivu kontaminaciju motiva pokazuje legenda koju bih ja svrstala, nasuprot Kampion-Vensan� + ��0�,�+ �#1�-� �&+ � �n�#%��# &� �#� L4� 3�% &� o kidnapovanju bele dece u zabavnim parkovima i tržnim centrima u grado-vima SAD i Evrope. Bitna razlika u odnosu na latino verziju L1b jeste da su ova deca iz &#'*'%�# ('0�'��'3&6 $ /'�'( +� ��&(*3&E ��)&�� i da su bila u pratnji majki, ali nakratko ostala bez roditeljskog nadzora (deca otišla do toa-��1#� .#&�# 0� n#-��)#�# + �n��-� � �%#�# 0 � �&#1��&�5�.� n#��# 0� �upovi-��.l�6 �1� &� ,�� !#1#�� &�� <��&��5# )# 0� + �� -��)� ne kaže A� " �' šta je potom bilo s decom� �)��0�� +)� 0� #n��%�1# �,&#��&��&#� 1#��j� �� )�#&# �) �� #n.�1 �� n�&#� � �%� ��0�� )��1�� .� #��+ osudu nepažljivi� .#&�� )�� 0+ �%�� )0+1�� n � �%�� 01#�� ,�n .� #��

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

46

osude! Funkcija im je da ukažu na kidnapovanje dece kao dovoljno strašnu 01�# �� 0�,�� +��n� #�#&+�� )�1��&� )# ��0��1� ��#�+ , �-+ 0��&�& )�5� na javnim i prometnim mestima gde se lako mogu izgubiti. Element glasine ��&� �#n+&� )# 0+ ��# )�5# �#0��&� ,��# � ��#j��# z��#� # ��# ��0+ �#j��#� 01�# # )�)#1�+ n, �+ + ��#0�!��#5�&�� %�1�� )�� %�� &� -�� kidnapo-vanju dece u gradovima razvijenih zemalja, 01�-# ,�� n�#%��# �#� osnovni topos L4� %�&� )#�&� #n��& )�� -� # + #n��%�1� ��-��)�8

L4a – ��)�#��#�&� n,�- � #j� ,+, �-#� L4b > L5 – ��)�#��#�&� n,�- �)��j��&# + "belo roblje". L4c > L6 – kidnapovanje zbog drugih oblika zloupotrebe i kriminalnih ra-

dnji (ilegalno usvajanje, ��)�!��&#� 0#1#��01�%�� 1+#��6� L4d - 0# 0 ��. � #&�.8 .#&�# �# � �.� � �.�1��# ��01#�#� )�1�1# � 0� �-

%��# �&�-�� #0�� )��j��&�� L4e – bez epiloga. 8 Smatram da unošenje sasvim novog razloga za kidnapovanje – �)��j��&�

u belo roblje odnosno seksualno ropstvo, jasno diferencira, kako po motivima 1#�� 0��)�5#.#� ��+ ��-��)+ �) �� #j� � -#�#� �1�# #&+�� 1�.#10�� +- ��&� 0� .�z� �n�#%�1� �#� L5. U ovim verzijama sa Zapada, žene i deca ,��#&+ � ��. � �# 0��+ ) �-� #�� ,+%�� # , n��+ �)�+%�� iz butika, zabavnih parkova, šoping-.��#� �# ��-#� ,��0��# � 0��%�� .�-sta (Donovan 2002:202-205; Campion-Vincent 1997:5-p6� ��01#&+�� z 1�� )�#�� # ��&� 0+ +��&+%�� + 1 #!��- �&+)�.# # �� -#��.#� �# 01�-# ��+ vrstu legende ne bi ni trebalo razmatrati u istoj kategoriji s prethodnima. Za-��.�&�� &� )�)#1� )# 0+ 0� �� %� ��&#�� .��-� � � ��-��)� � � #j� � -gana, negde još 70-�� -�)��#� � )# 0+ z 1�� #&� � ,�� 0��&+%�� z�� .�#j� � srednje dobi, da bi potom polako dolazilo do smene u konceptu žrtvi – sa žena se prešlo na tinejdžerke i mlade devojke tokom 80-ih i, na kraju, na decu u 90-im godinama (Donovan 2002:203). Verovatno bi analiza ovog narativnog

8 U Srbiji je prijavljeno oko 2000 slu%#jeva nestanka beba iz porodilišta kojima se gubi

svaki trag – navodno su umrla, ali njihova tela nikada nisu naj�na niti su roditelji mogli da ih vide i sahrane. Izveštaji iz porodilišta su bili krajnje kontradiktorni i nelo-�%ni, što je kod roditelja nestalih beba izazvalo duboku sumnju. "Sve pri%� 0+ 0��%ne, preminule bebe u 99 odsto slu%#jeva nisu videli ni otac ni majka, a ve��ni dece svaki trag se gubi iz-mej+ n) #�stvene ustanove i pogrebnog preduze�#�� Slu%#jevi su se dogodili pre nekih 20-30 godina, a zbog velikog broja, kojih samo u Beogradu ima 764, Skupština Srbije je u leto 2005. godine formirala anketni dobor sa zadatkom da ispita problem (još uvek se �%�kuje izveštaj anketnog odbora). Iako se ovi slu%#jevi popularno tretiraju kao "kraj# dece", roditelji izbegavaju da upotrebe ovaj iz #n �� sistiraju na pojmu "nestali", bu-du�� )# 0� �� n�# �1# 0� +�01�nu s njima dogodilo – da li su ukradeni i dati drugim rodite-ljima na usvajanje, da li su zamenjeni u porodilištu, umrli a potom njihova tela zloupo-trebljena da bi im organi bili uzeti za transplantaciju, umrli i ba%�ni u kese s patoana-tomskim otpadom itd. (izvor: www.b92.net/info/emisije, Crno tržište ljudskih organa).

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

47

elementa o starosti žrtve, u sprezi s analizom promena o predstavama o telu, seksualnim preferencijama i njihovom sve otvorenijem javnom ispoljavanju, te "mitom o mladosti" 0 � #&# .��&+.# )#�# n#��.�&�� n�#%#&�� +��)��

Jednako tako, satani�� "ki rituali i ozloglašene sekte kao motiv kidnapova-nja dece spada u drugi tematski krug, ina%� ��oma rasprostranjen u SAD od 80-ih godina XX veka, i u nešto manjoj meri u Evro�� # ,� 1� %�nilo L6, od-nosno, sasvim novu grupu pri%#� ' tve, mej+tim, nisu samo deca, mogu biti i odrasle oso,� �# %#� � z�votinje, mada se rado javljaju kao deo legendi o kraj� beba (Campion-Vincent 1993). Krajem leta 2007. godine i u Srbiji je zabele-žena masovna raširenost uspani%�nih glasina o "zlim" sektama i satani01�%kim ritualima nakon otkri�# 01 #šnog zlo%�na u Novim Banovcima, po%injenim nad jednim mladi��. � )�tetom. Veronika Kampion-Vensan ove narative tuma%� kao deo starih verova�&# + %�joj je osnovi ksenofobija – neprijateljstvo, strah i nepoverenje u et��%ki, rasno, kulturno i verski strane osobe i ideje. Javljaju se u društveno i poli1�%ki konfliktnim i stresnim situacijama, uvek nakon nekog auten1�%nog dogaj#ja (kao u našem slu%#ju), s ciljem da stresne situaci&� +%�ne podnošljivim imenovanjem krivca, makar on bio neizdiferenciran i misterio-zan poput satani01�%kih sekti. Objašnjenje uz po.�� 0#tani01�%ke sekte i rituala može biti samo alibi, ali i model za ponašanje usamljenih psihopata, smatra Kampion-Vensan (Campion-Vincent 1993:238, 243, 246-247).

Zapravo, L5 i L6, kako sam ih radno nazvala, pokazuju kako se i gde sve mogu dodirivati i preklapat� #n��%�1� 1�.#1� + ,#�� -��)�� 01�# #&+�� .-pleksnu, isprepletanu mrežu legendarnog kazivanja u modernom svetu.

( �0�� n�&� ��-��)� � � #j� � -#�#8 legende "Drugog sveta"

Premda se urbane legende šire kao izv��1#&� � 01�# ��. )�-#j#&�.#� �01 #-z��#%� �,�%�� 0+.�&#&+ + �&��+ �01��1�01 ,+)+�� )# 0� &#��&#&+ �# #n��. 01 #�#.# 0��1# + , �&��. �# �&#�1#.#� ��j+1�.� �#�� #&�� s��0�� ) 0�� &� .�j+ !�� 01�.# � �0+1�� +�� &� )# &� �)��0 �n.�j+ !��5�je i realnosti, legende i života ipak složen i dvosmeran: legende uvek sadrže me-�#��+ 01�# �� n.��&�� )�1#�&#� n,�- %�-# 0+ 1#�� +�� &�� 4��0�� 1998:89). Veronika Kampion-Vensan, pak, s pravom konstatuje da se glasine �,�%�� &#�� #� �#�5�&# �# #+1��1�%�� )�-#j#& – pa tako misteriozan nesta-�#� �� 1�� #�� 0�,# �� #��+ )��)� )� �� &# #n��%�1�� -�#0��#� �#� � �� #j� � -#�# 4;#.��-Vincent 1997:4).

x� &� +� #�� 0�+%#& 0 ��&#��. ��/�# $ !&�A 3� ' *&��*#2 )32( #��@ 'r-gana ��%�1��. ��1# fhhp� -�)��

Dogaj#ji se odnose na jugoi01�%ni Srem, na tzv. "trougao smrti" : Novi Banovci – Golubinci – Nova Pazova. Pri%# 0�� +� #1ko, da je u protekle tri go-

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

48

dine u ovom kraju misteriozno nestalo dvanaestoro ljudi, "u po bela dana", blizu svojih ku�#� �# &#�nim mestima – pošli u obližnju prodavnicu, otišli na njivu, krenuli u šetnju, na benzinsku stanicu ili kod komšije na slavu... "a da niko nije video gde ni kako su nestali"� 3�% &� � �)raslim i mlaj�. �0�bama.9 Pri%# 0� )# ��. � #jem kruži sivi ili beli kombi sa zatamnjenim staklima koji hvata ljude da bi im, kako se pretpostavlja, bili ukradeni organi za transplanta-ciju. Po nekim glasinama, pored Dunava ili ispod mostova i nadvožnjaka je pronaj�no nekoliko leševa kojima je bila otvorena utroba, s izvaj�nim bubre-zima i drugim organima. Glasine su uzburkale javnost i prestrašile stanovnike tog pod +%ja, koji u panici beže sa ulica kada vide da prolazi neki kombi, a i ina%� 0+ .�sta opustela – po0�� fh %#sova uve%� ��kog nema ni na ulicama ni u kafi��ma budu�� )# 0� "mladi boje da izaj+ + � �vod". Policija je optužena da ne rasvetljava ove zlo%�ne niti izdaje saopšte�&# %�me bi umirila javnost. Štaviše, mnogi smatraju da policija saraj+je s ovim "organašima" ili "bubre-garima", kako ih zovu, u lancu ilegalne trgovine ljudskim organima.10

Pri%� � 01 #� 0+ �#ro%�to dobili na intenzitetu kada su 27. avgusta ove godine u Novim Banovcima nestali mla)�� s�x� 4f�6 � �&�gov se01 �� *�r� 4o6 ��ji su krenuli u šetnju i kod komšije u posetu. Ovaj slu%#& &�� .�j+tim, ubrzo rasve-tljen – komšija D.J., ina%� �# koman, masakrirao je svog druga i njegovog se-stri�# � )�love njihovih tela pobacao u Dunav, a neke zakopao u blizini ku�� Pre nego što je slu%#& posle pet dana razjašnjen, dao je povoda za komentare o njihovom nestanku zbog kraj� � gana, da bi nakon toga na scenu stupila nova glasina – da je ubica pripadnik satani01�%ke sekte i da su dete i mla)�� ,�li žrtve satani01�%kog rituala! Zapravo, u jednom trenutku su obe vrste legendi paralelno kružile u folklornoj Internet komunikaciji, nakon što su istražni organi (brzople-

9 $�� 1�� #� ��01#�� )#�#0 0� ��)� 0��)�� &+)�8 �#1# 3#+� ��&�� )��

4p>6 � "�� 3#+� �z�-� ��01 +�1� ��z�&� 4~p6 �n :��+,��#5#� �# # 3�)�� n�� # 4�>6 �n (1# � �#n�� #� (1��+�# ��z��&� � .#li privrednik (52) iz Nove Pazove, Jugos�#� ��#)�� 1 4yo6 �n 2�� m#��#5#� (�� 0+ ��01#�� + �� )+ �) fhh~� )� #�-+01# fhhp� -�)�� 9�)�� &� &� �#j�� 0# 0��0�# .�01� ��n�� 01#�� &� :� #� 9��#�� 4y~6 �n 2�� #n�� %�&� &� ��01#�#� � �javljen u januaru 2007. godine. 2&�-�� &� � ��#j�� + .#&+ .�0�5+ �� ) �#�#�# �# +�#n+ + 0��+ s�&�#� m�� &� + stanju raspadanja, "bez vitalnih organa"� # 0�� +&+ )# &� �#01 #)#� n,�- � #j� � -gana, iako su policija i obdukcioni nalaz to demantovali (izvor: F&"&�*3& *'!'�� , Kurir, Revija 92 – �� 1��01��#6� r01#�� n# ��&� 0� �� +&� � � �%# )# 0+ "misterio-zno" nestali su anonimni – uklapaju se u legendarni broj 12!

10 w#��#�&+&�. ) *&��&#�� :#� �� #+%��. 0# #)��+ t1��- #!0��- ��01�1+1# SANU, koja mi je prva skrenula pažnju na ove glasine i ponudila verziju legende koju je � 0#.# %+�#� ,+)+�� )# z�� in situ, u Novim Banovcima. Kao drugi izvori srpskih verzija poslužili su mi tekstovi na sajtovima dnevnih novina koje su se najviše bavile ovim )�-#j#&�.# � !� +.� %�1#�#5# � � 1�. 0#&1��.# – F&"&�*3& *'!'�� www.novosti.co.yu, Revija 92 www.revija92.novosti.co.yu, Kurir www.kurir-info.co.yu.

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

49

to i neoprezno – �1� �� 0� �#kon psihijatrijskog vešta%�nja ubice pokazati), pru-žili elemente za pretpostavku o uticaju satani01�%ke sekte na tragi%#� )�gaj#&�

Prikaza�+ 0#da kako, sažeto, izgledaju verzije legende u medijima, a po-1�. �+ � �)staviti izabrane komenta � +%�snika Internet foruma. Oni su mi poslužili kao važan izvor podataka budu�� )# 0+� #nmenjuju�� formacije i utiske, prak1�%no formulisali važne delove legende i uticali na njeno dalje šire-nje, pokazuju�� )# 0� �cepcija glasina grani%�la s panikom. Zadrža�+ 0� ��. prilikom samo na komentarima koji su iznosili uverenje da su nestale osobe žrtve kradljivaca organa, a izostavi�+ ��mentare koji su naknadno usledili i koji su se odnosili na satani01�%ke sekte, budu�� )# &� #nije re%�no da te legen-de pripadaju drugom tematskom krugu.

Sažete verzije srpske legende o nestanku ljudi � � #j� �rgana

Selima kruži sivi ili beli kombi s tamnim staklima u kome su kradljivci organa. Oni

��#1#&+ +-�#��. .�#j� �&+)� ��&� 0+ 0#.�� w# &�d��- .�.�# �n "�j�&� 0� � �%# )# 0� rastao s dru-�. � )# &� ��0�� j�� )�#)�0�1#� .�1# # ��01#�� $#)# 0� ) +- �� +�� njega više nije bilo. U avgustu je � +z��# � �%# )# &� &�)#� �) ��01#�� n "�j�&� � ��#j�� 0��) ,#��#%��- �#)��z�&#�# 0 "��#j��. � -#��.#". (Ljiljana Ga� ��6

��#�#�01� � �&+)� &� ��01#�� ,�n 1 #-# + 01# ��#n��#%��& ��1�� + �oslednje dve godine. Nestajali su u po bela dana, kao da su u zemlju propadali. Nikome od njih ni danas nema traga. I to bez obzira da li su tog dana pošli na slavu kod prijatelja, da kupe hleb ili novine u obližnjoj prodavnici. Svi oni vode se i danas kao nestali! (F&"&�*3& *'!'�� C "2#j�1� �� . 1�� z��", 10.09.2007.)

Bez pozdrava, bez pisma i oporuke, bez svedoka i bilo kakvog traga tokom protekle tri godine u Staroj i Novoj Pazovi nestalo je 11 ljudi. Posle svake nove vesti – da nekog nema, ovaj deo Srema iznova je potrešen. Dovoljno da porodice nestalih posumnjaju da je motiv – trgovina unutrašnjim organima. Svašta smo se proteklih dana naslušali od ljudi oko uzroka nes1#��#� ��%�� ) ��)#��#�&#� � �� 1 -�� ljudskim organima do reketiranja. (F&"&�*3& *'!'�� C "Godine bez traga", 25.06. 2007., "Ljudi lete u nebo", 27.06.2007)

Nepoznate osobe iz sivog kombija zatamnjenih stakala napadaju ljude u Novim Banovcima, sa ulica u Novoj Pazovi nestaju ljudi bez traga... Ispredaju se raznorazne � �%�� ) �� 1 -�� &+)0��. � -#��.#� � �� ojave vanzemaljaca do delovanja opakog manijaka. (Revija 92, "Pojede ih mrak u po bela dana")

2�n�#��%�� .# 1� )�&#.# �n��ra Kurira koji je blizak policiji, Pan��%#�� 01#&+ + � n��. ��+ 1 -�� &+)0��. � -#��.#� "�#�� 5�&# %� 01� �01#&� � � 0��. 01#�+ – ne radi se ni o kakvim ni masovnim ni misterioznim nestancima. I zaista, sem pet imena 0# n�#��%��- 0��0�# ��01#�ih niko još nije javno pomenuo nijedno drugo. (Kurir, "Nestalo još dvoje ljudi", 31.08.2007.)

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

50

/�� &� 0+)�1� � �.# �%�.# �#n��%#�#� .�j+ �&�.# &� n#�ladala panika. Meštani Novih Banovaca tvrde da su u poslednjih mesec dana primetili na ulicama ovog mesta kombi sa zatamnjenim staklima kako lagano ide ulicama, kao i ljude koji osmatraju )�� 1#� w,�- 1�-# 0� 0�� + #��. ��%� �&�. 0#1�.# n#��&+%#�#&+ + �+�� %+�#&+�� %�#�� 0��&�� )�5#� w# 0�#�� 0�+%#&� �#z+� 4Glas javnosti, "Kombi kruži Sremom?" 30.08.2007.)

QBC9KGID;�@89FK;UI�PKG9DK9G�\BD@CI11 �� bivsi postar 7. septembar 2007 8:50 Pitam se da li u tim sredinama, gde se sve dešava, postoji nekoliko ozbiljnih,

hrabrih ljudi? Da se sastanu i sa%ekaju taj usrani kombi i one u njemu i sravne sa zemljom, pa da vidite ho�e li se slede�i put pojaviti.

Nikola ZEC 26. jun 2007 11:56 Živim privremeno u Njema%koj u Zapadnoj Evropi godišnje nedostaje desetine

hiljada organa za transplataciju, kada ovako nešto pro%itam odmah pomislim na tu vrstu organizovanog kriminala.

Jovo 1. avgust 2007 23:8 Ma dajte ljudi, živim u Banovcima i Banov%ani svaki dan strahuju od napada%a.

v� � 0� #n�� %�� =� Opština zataškuje sve, �#��)�� )# 0� �# �) ��,� +0�#��%�� f� 2#j��# )��&%�5# + �#�#�+ 0# �n�#jenom utrobom 3. 2#j�� )�%ko ispod mosta sa �n�#j��. +1 �,�. o� Devoj%ica od 6 godina nestala, ne zna se ništa o njoj vec 5 meseci 5. Oblepljena cela opština fotokopiranim %lankom iz opštinskih novina sa nestalim 12 ljudi. NESTAJU EVENTUALNO MLADI LJUDI ISTINA JE DA LJUDI NESTAJU I PO NEKOME IZVADJENA UTROBA! Pa moze da pri%a ko sta zeli, znam kako je jer zivim ovde!

Mikac 2. avgust 2007 14:15 9# 1#��j� n��. + m#��5�.# � .�-+ �#. ��i da nije svejedno ni u sopstvenom

dvorištu nocu biti posle ovakvih � �%a (nestala a išla do prodavnice 10-tak metara od ku�e!). Ljudima je sve postalo sumljivo, od zatamljenih stakala na kolima, nepoznatih likov# 4�# ��&� ��#%� �� ,� �, #�ali toliku pažnju) do raznih ". #%nih" kombija, totalna panika.

11 Komentari su preneti u originalu, sa svim stilskim i pravopisnim greškama, tj.

onako kako su napisani od strane samih autora.

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

51

iggy 30. avgust 2007 23:32 Danas su nestale jos dve osobe.Mladi� od 26 god. i de%ak od 4.Krenuli u SETNJU u

Novim Banovcima,i jednostavno nestali. Ovo je ovde pravi horor, no� kada pada svi se zavla%e u kuc�e, užas. Novosti, pišite o ovome, - #j#�� ( ,�&� 0�+že kao banka organa za belosvetske bogataše i njihove porodice.Ako vlast ne u%ini nešto, mora�emo sami.

Kurir ana 31.08.07 15:39:38 – 9/ 0#. �n "�j�&�� - � �.��# ��01#� &� &�)#� )�%ko/student i pri%a je

po%ela da kola da su ga kidnapovali prodavci organa, nije ga bilo 5 dana. Na kraju se ispostavilo da je de%ko pobegao na Exit i da je otisao posle u Niš...

Nena Batajnica 31.08.07 20:40:31 - Zivim u Batajnici, i ljudi su zaista prestravljeni… Primer: sino� mi se drugarica

vra�ala peske sa posla, i primetila da je "prati" beli kombi, i od straha je utr%ala u neko dvoriste i %ekala 15-ak min da ode… Možda je neko samo vozio polako, a mo-žda je to bio i onaj kombi o kome se pri%a… U svakom slu%aju, njoj nije bilo svejedno, kao ni ostalim stanovnicima Batajnice…. Zar treba svako od nas da strahuje kada beli kombi proj� +��5�.ll�

Pazovcanka 01.09.07 09:57:59 – Do skoro nisam verovala u ovakve pri%e i verovala sam da su to %aršijske pri%e.

Sve dok zi.+0 ��&� � ��#j�� . 1#� .�& ��.�ija koji je prethodno nestao. prema informacijama objavljenim u medijama "pretu%en na smrt", prava istina, pronašli su ga mrtvog, bez bubrega i ne znam sta ve�. S obzirom da je Goran bio romske nacionalnosti, to je tako lako zaboravljeno. Klinci po Novoj Pazovi se igraju u dvorištima iz straha od "bubregara" kako ih oni zovu.

nije bitno 03.09.07 13:52:17 – �/ $r9/ �r*";"9/� xr (q rm"<2" $r3q��"RANI BANDITI KOJI SU

UMEŠANI U OVA SRANJA SA LJUDIMA KOJI TRGUJU LJUDSKIM ORGANIMA

Soul_stealer Sep 4 2007, 03:36 PM <isto sumnjam da deda od 80 god ima nesto da donira.....Za to se kidnapuju deca i

tinejdž� �� r�� 0+ 1#��j� )�, � n# +5��&��#�&� � 1 aženje novca, odnosno imovine. Jedna od najunosnijih zarada je naravno trgovina organima.Tu se ogromne pare vrte, jer ni jedan do sada napravljeni pismejker, bilo koja mehanicka zamena za plu�a jednostavno nije ni dorasla ljudskom organu.

http://forum.bgdcafe.com

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

52

CCRS Sep 4 2007, 04:37 PM Pri%a koja u zadnje vreme kruzi u St. Pazovi i okolini, manje više deluje ne realno

ali dosta ljudi je preplašeno. Navodno svi ti nestali su žrtve mafije koja se bavi trgovinom organa na crno... Navodno u St. �#n�� &� � ��#j�� %ovek bez bubrega, u Batajnici u kolima pored nadvožnjaka muž i ž��# 1#��j� ,�n � -#�#�

http://forum.bgdcafe.com

Odabrani primeri dovoljno su, verujem, ilustrativni da pokažu sadržaj do.#�� legende i njenu recepciju. Kao što se može videti, srpske verzije su zanimljive jer predstavljaju kombinaciju �n.�ju verzija iz "x ��- sveta" i verzije iz "Prvog sveta". Smatram da objašnjenje leži u %��&��5� da Srbija pripada "Drugom svetu"!

Naime, neki autori smatraju da savremeni svet %�� u ��1�%��. i ekonomskom smislu, tri sveta: Prvi svet visokorazvijenih zemalja kapital�01�%�� privrede (SAD, Kanada, zapadna Evropa, Japan); Drugom svetu pripadaju, sada �� bivše, zemlje 0�5�&#��01�%��- bloka koje su "n#��#�&+&+�� tehnološkom razvoju, pripadale modernom društvu, ali su autoritarni režimi i ideologije smanjivali nivo njihove racionalnosti i produktivnosti, n#+01#��&#&+�� ih na prelaznoj poziciji" – danas se zovu "društva u tranzicji"; D�&6&% svetu pripadaju zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje, "svet tradicije, iracionalan, nerazvijen, prenaseljen svet u kojem vlada ��1�%�� haos" (Fabijeti, Maligeti, Matera 2002:14).

Ovakva podela, ako je usvojimo, pokazuje da je mesto Srbije na prelaznoj poziciji tranzitornih društava, gde se preklapaju elementi razvijenih i nerazvi-jenih socioekonomskih odnosa i kulturnih obrazaca. "Drugi svet" %�� ) +�1�# ��&# 0+ 0� �#0��&� +��&+%��# + �� 0�� .�)� ��n#5�&0�� 1�� n#) z#�#&+�� + .��-�. 0�5��+�1+ ��. #0��1�.# 1 #)�5��#��# 0��#1#�&# � �#%�� #�#-nja. Njihovo ekonomsko i kulturno zaostajanje ne bi trebalo tuma%�1� �0��&+-%�� &��. 40�5�&#��01�%��.6 ��1�%��. + �j��&�.� �#�� 1� %�� {#,�&�1�� #��-�1� � �#1� #� �� 0�#z�� 0+1��. ��.��1�.# 1 #)�5��#��01� ��&# �� + ��& .� � %�� ,��0��. n�.�&#.# "x ��- 0��1#".

Naša legenda to sasvim dobro pokazuj�� (# *=#i, )�� + ��.��#1#8 '�&6�3 (�25�!&*& &#'*'%�#& 2E�'�&*'�� od bogatih i agresivnih društava %�&�. 0� z 1��. 0.#1 #&+ – "- #j#�� ( ,�&� 0�+ze kao banka organa za belo-svetske bogataše i njihove porodice"; organi im, dakle, bivaju ukradeni zbog potreba pretpostavljenih bogatih pacijenata iz "Prvog sveta". Pojavljuje se i zanimljiv detalj s "#��&6 %" kombijem koji "hvata usamljene mlade ljude na ulicama". Potom, nestali ljudi 0� 0.#1 #&+� � #�1�%�� mrtvima ili kao dokaz 0�+z� � ��#j�� 0� �#��)�� n�#j��. ��1#��. � -#��.# 4�0�. ,+, �-# pominju se neizdiferencirani svi unutrašnji organi)� w#&�)��%�� ment je i sumnja da policija ��@23& s "bubregarima" – brokerima ljudskih organa, %�.� se posredno optužuje i država za umešanost u ovaj organizovani visokotehnološki � �.��#�� 1� &� 0��%�� optužbama koje su nevladine organizacije i Nensi Šeper-7&+n +�+1�� # #%+� �� n�.#�&# *#1��0�� /.�rike. S legendom razvijenog

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

53

društva L3, naše verzije dele uzrast nestalih osoba (zreli il� .�#j� �&+)�6� usamljenost ljudi u trenutku nestanka, te pretpostavljeni socijalni status (srednji 0��&6 ,+)+�� )# 0� �� 01�%� )# 0+ 1� ,�� 0� omašne osobe.

Naše verzije, kao tip legendi iz tranzitornih društava "Drugog sveta", ozna-%��+ �#� L2.

Šema GDIKF\BDCIR;?9�S9J9KW;�B�UDI^;�BDJIKI,

L 1 a/b L2 L3 a L 3 L 4 a Tip žrtve Kidnapovanje

siromašne dece Kidnapovanje �) #0�� .�#j�� osoba

Prevara bogatih turista

Prevara odraslih i .�#j�� 0�,#

Kidnapovanje dobrosto&�� )�5�

Poreklo žrtve Iz D�&6&E sveta Latinska Amerika, Azija

Iz Drugog sveta – Srbija (zemlja u tranziciji)

Iz Prvog sveta Evrpa/SAD

Iz Prvog sveta Evropa/SAD

Iz Prvog sveta Evropa /SAD

_�8;?@ korist

Za potrebe u Prvom svetu


? Za potrebe u Prvom svetu


Vrsta Organa

Svi organi, posebno �z�&#%# i bubrezi

Svi unutrašnji organi, posebno bubrezi

Bubrezi Bubrezi Bubrezi

Mesto UDI^9�;S; nestanka osobe

U sirotištima i na gradskim ulicama sirotinjskih %�1� 1�� "� 01# ��" kombi

Na javnim i prometnim mestima, (ulica, njiva, benzinska pumpa) "� 01# ��" kombi

U letovalištima egzo1�%�� zemalja tokom boravka + x ��. 0��1+

Na javnim i prometnim mestima za zabavu i kupovinu 4,# � �� +,� hotel, šoping-mol)

Na javnim i prometnim mestima za zabavu i kupovinu (zabavni park, šoping-mol, parking, bioskop)

QB�?9�`SB8inac Brokeri ljud-skim organima iz SAD, Doma-�# ��licija

Brokeri ljudskim organima iz Prvog sveta ��.#�# ��5ija

t-n�1�%�� lepotice Domoro)#%�� lekari

� ��#%�# )��jka ili stranac u baru kao mamac ��.#�� # �

Brokeri ljudskim organima ��.#�� lekari

Posledice po žrtvu / status nakon UDI^9�BDJIKI

Nestali / mrtvi

Nestali / mrtvi

Živi Živi Živi / nestali?

s�� leti.�%nim pregledom tabele transformacije legendi o kraj� organa, vi-

dljiva je 0��%nost verzija iz "Drugog" i "Tre��-" sveta po skoro svim elementima. Obe verzije svoje nestale smatraju zauvek izgubljenima i/ili mrtvima, mada se žrtve zna%#&no razlikuju po uzrastu, što možda nije sasvim nevažno12� <ini se da je osnovni narativni i seman1�%ki obrazac isti i da funkcionišu kao uspani-

12 Da bi se utvrdilo da li je uzrast kidnapovane osobe u ovom 0�+%#&+ važan ili ne,

trebalo bi uraditi detaljniju socioekonomsku analizu samih društava, konkretno, Latinske /.� �� ( ,�&�� # ��)# ��)�1� )# �� #& �# #1�� .��1 +�#n+&� �# �� n�#%#&�� ) +�1�� , #05� ��&� +1�%+ �# �n,� � +n #01 z 1�� 1� � ��#n��#n� �#.� � ��- #)#�

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

54

%�ne nestrukturirane glasine-saopštenja i objašnjenja za nestanak dece/odra-slih osoba, uz manje-više ekspliciranu optužbu na ra%+� ��nomski bogatih i .��nih kapitali01�%kih zemalja.

Verzije iz "Prvog sveta" su, pak, strukturirani i razvijeni narativi, a najva-z��&+ #n��+ )#&+ )�# ��.��1#8 �#-�#�#�# 0� )# &� �% ��%' ' #��@ bubrega i da žrtve ostaju u životu� <�� 0� �#� )# �� n�&� #n��&��- 0��1# "maze" i "%+-vaju" 0��&� z 1�� )# �� &� 1#��l r %�.+ �� n#� #�� -�� l m+)+�� )# 0� �01 #z��#%� ��0+ ,#�� &��. #�#��n�.� &# �+ ��+�#1� )# +01#��. �&�� n�#%��&e i pokažem koju vrstu poruke one prenose.

*�-��)� � � #j� ,+, �-# �n "Prvog sveta"

q (/� ��-��)� � � #j� ,+, �-# #�� 0+ 0� �+1�. "�1� ��1# � .�)�&# + drugoj polovini devete decenije XX veka, premda su prve verzije zabeležene �� # �&��. ��%�1�u. Mnogi su skloni da poveruju da je "ok�)#%" ovih legendi bila epizoda serije Zakon i red koja se u SAD emitovala 2. aprila 1991. godine pod nazivom "Sonata za solo organ".13 Kako bilo, legenda je +0�� 01#�# ��n�#1# � #)� � �� %#�#�# + +0.��& � "�1�rnet komunikaciji. Na��+ �#&��n�#1�&� �# �&#�1� ��&� �#��)� n#�#)�� 01 #z��#%�� # ��&� 0+ dovoljno ilustrativne da pokažu sve bitne elemente ovih narativa.

Verzija V1 o "n#��)��. .�#)��+" pojavila se na Internetu u maju 1996. godine, s upozorenjem "Razlog da se više ne ide na žurke!":

V1: Momak je u subotu +��%� otišao na žurku. Lepo se provodio, popio nekoliko piva, a svideo se i nekoj devojci koja ga je pozvala da zajedno odu na drugu žurku. Složio se i otišli su u neki stan na parti gde je popio još nekoliko ��#� štaviše pristao je i da uzme neku drogu (ne zna se kakvu). (��)�� %�-# je bio svestan kada se probudio, bilo je da se nalazi potpuno nag u kadi punoj leda. Još uvek ��#.+�� pogledao je oko sebe i shvatio da je sam. Na zglobu ruke spazio je ceduljicu na kojoj je karminom bilo napisano: "Pozovi 911 ili �� umreti!". Video je telefon pored kade i okrenuo broj. Objasnio je operateru svoju situaciju, rekavši da ne zna ni gde se nalazi, ni šta se s njim dogodilo ni zašto uopšte zove. Operaterka ga je posavetovala da �n#j� pažljivo iz kade i pogleda svoja ��j# u ogledalu. Kada je to +%�� spazio je ožiljak. Operaterka mu je tada rekla da se odmah vrati u kadu i 0#%��# hitnu po.�� koju �� poslati. Nakon što su lekari stigli, ustanovili su da su mu ukradena oba bubrega. Oni vrede 10 000 dolara svaki. Ispostavilo se da je druga žurka bila prevara, a da su u � #j+ bubrega bili +��&+%�� neki studenti medicine. Na žalost, .�#)�� je sada u bolnici i %��# da mu neko pokloni svoj bubreg. (www.snopes.com/horrors/robbery/kidney.asp), (Donovan 2002: 199).14

13 q ;��1 #� �# �+ + 2&+&� �+ ��5#&#5 � ��#�#n� ��0��- %��# n# ��-# 0�

ispostavi da mu je bubreg nasilno uklonjen. 14 Istu verziju navodi i Pamela Donovan koja ju je zabeležila kao mejl �# � ��

1998. godine, a mesto dešavanja je država Teksas.

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

55

V1a: ��.#� �n x��0#0# �n#�#� &� +��%� 0 � �&#1��&�.# + - #)� 2#�� 1� &� �� # � �.�1�� &� )# -# -��)# �n+n�1�� #%�# )��&�#� � ��# .+ &�� )01#��# 0� � ��# .+ )# ��&� �n - #)#� )# -# 0.#1 # &#�� #%��. � )# ,� �1��# )# �n#j� 0 �&�.� ��.#� &� +, n� �,#��01�� 0��&� � �&#1��&� )# �� 1�� 0 1�. )��&��. � )# nastave bez njega. U hotelskoj sobi te devojke po�� 0+ &�� 0��)�&� %�-# 0� .�.#� 0��# &�01� )# 0�)� �# � ��1+ + ��1��0��& 0�,�� # n#1�. )# 0� ,+)� � )# .+ &� �� +�#� &� )# +01#�� #�� 0+ -# &#�� ,��# ��j#� ��-��)#� &� �� 0�,� � ��)�� &� )# 0� nalazi u drugoj hotelskoj sobi, da je lepa devojka nestala i da je prošlo dva dana. Hitno je poz�#� #.,+�#�1+ � ��5�&+ 0��#1#&+�� )# ��1� ��&� + �)+� r)�� 0+ -# + �,��žnju ,��5+ � )�1#�&�� -��)#�� 1� .+ &� �,&#0�� )# �� ,�1� 0�� + �)+ #�� )# .+ &� bubreg profesionalno u��&�� 1� .+ &� �,&#0�� )# 0+ �&+)� ,�� &#%�#�� #��&�� &� ��1#�� -#�� )� .��-� ��5# �# 5 ��. 1 z��1+� 3��#� .+ &� )# �.# 0 �� &� .+ &� z��1 ��1�j�� # )# �� ) +-� z 1�� 0+ ,�� 1#�� 0 �� 4��#1�� fhh=8=~}6�

V1b: Postoji i "Las Vegas verzija" s oženjenim muškarcem koji je došao u provod u

"Grad greha". Poveo je prostituku u svoju sobu, ona ga je drogirala, a kada se probudio shvatio je da mu je bubreg ukraden. (www.snopes.com/horrors/ robbery/kidney.asp).15

Verzija V2, s poslovnim putnikom kao žrtvom, pojavila se na Internetu u

januaru 1997. godine i po mišljenju Barbare i Dejvida Mikelsona, koji su sakupljali ove legende i komentarisali ih na svom sajtu, proširila se "kao oluja" putem mejla s upozorenjem "Putnici pazite!". Nazvali su je "Nju Orleans verzija" ��&# &� +, n� �n#n�#�# -�.��+ 0��%�� 0��)�%#�01#�# �n #n��%�1�� )��ova n�.�&�� #� �1� &� sf# ��&+ 1#��j� �#��)�. �#� ��+01 #1��#� � �mer.

V2: Dragi � �&#1��&�� z��. )# �#0 +��n� �. �# �� .��#�� +- %�&� 0+ z 1��

��0�� +1��5�� r�# - +�# &� )�, � � -#��n��#�#� �&�� %�#�� 0+ � �� 1� � �� + + ��. - #)��.#� �) 0�� 0+ #�1�� + 2&+ r ��#�0+� w��%�� %��&� �#)# poslovni putnik �)� �# �� # � #&+ �#�� - #)��- )#�#� s�)�� -# 0#.�- + ,# +� nepoznati muškarac mu prilazi i nudi ga pi��.� x� &� ��0��)�&# 01�# ��&� 0� �+1�� 0��#� m+)� 0� + �#)� 0��&� ��1��0�� 0�,�� 1��# )� -+�� 1��&��- + ��)� 2# n�)+ ��)� belešku koja ga upozorava da se ne pomera i da pozove 911. Telefon se nalazi na .#��. 01�%��+ �).#� �� ) �#)�� 0�� +1�� .��+1� , �&� # �� #1� � koji je izgleda upoznat s onim što se zbiva, kaže mu da pažljivo i polako rukom opipa 0��&# ��j# � ��)� �.# �� #�� 5��%�5� �# )�+ ��j#� ��0�� +1�� #�#n� 5��%�5+ � �#)# ��1� )�� )-�� #1� +� ��#& -# +��n� � )# �01#�� .� #� � )# �� +0�� )�� # � )# .+ ��.�-�+� r�� #1� �� n�# )# &� %��+ +� #)�� ,+, �-� r�� &� �#+%��!#�1#01�%�# � �%#� �� istina. Ako putujete ili neko vama blizak putuje, molim vas budite obazrivi! (www.snopes.com/horrors/robbery/kidney.asp)

V2a: Da, to se stvarno dešava. Moja zaova radi s -�0��j�. koja zna suseda svog sina

kome se to dogodilo u Hjustonu. Jedina "dobra" stvar u celoj � �%� je što su osobe koje to rade

15 (��%��- 0#) z#&# &� � ��n�)# � �.��#��01�%�� 0� �&� Las Vegas od 6. februara

2006. godine u kojoj glavni likovi ulaze u sobu hotela u kojoj otkrivaju nepoznatog muškarca, kome je ukraden bubreg, kako leži u kadi punoj leda.

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

56

upoznate s .�-+��. komplikacijama koje mogu nastati posle operacije, pa preduzimaju sve mere predostrožnosti pre nego što napuste hotelsku sobu. Hirurški rez je dobro i %�01� + #j�� koriste sterilnu opremu, itd. Lekari u bolnici su potvrdili da, osim ukradenog bubrega, nije bilo drugih medicinskih komplikacija. (www.snopes.com/horrors/robbery/kidney.asp)

Analize zapadnih antropologa i folklorista nisu otišle dalje od konstatacija

da su ove legende izraz otuj�nosti i straha, nesigurnosti i indignacije zbog uti-ska da su mnogi važni elementi društvenog sistema disfunkcionalni, zbog odsu-stva solidarnosti i bliskosti itd. Veronika Kampion-Vensan je pomenula "simbo-��%ku" ili "divlju misao", odnosno metafo �%ki misaoni proces koji stoji u poza-dini verova�&# + �� 0��%ne legen)�� &�&� �% &� � � �cesu koji u savremeno doba opstaje paralelno uz racionalan proces mišljenja, a koji omogu�#va simbo-lima i fabulacijama da se množe i hrane našim dubokim strahovima, interesima i brigama. Tema o kraj� � gana, iako moderan fenomen, po%�va, po njoj, na mitskom i magijskom shvata�&+ + .�� &+)skog i životinjskog tela i njihovih iz-lu%�vina da doprinesu poboljšanju zdravlja bolesnika, u ideji žrtve i magijske razmene – zdrava nevina osoba biva na neki na%�� zrtvovana, a delovi njenog tela ili izlu%�vine upotrebljene da bi se "razmenio" ili izle%�� ,�lestan organ (Campion-Vincent 1997:23,24). Pamela Donovan, pak, legende o kraj� bubrega u SAD analizira kao moralizatorske, puritanske pri%� %�ja je funkcija da ohrabre %�stitost i monogamiju, upozoravaju�� "zabludele" šta im se može desiti ako popiju koju %ašicu više ili imaju seksualni odnos s nepoznatom ženom (Dono-van 2002:199). Nensi Šeper-Hjuz se nije ni bavila njihovim tuma%�njem. Osim opštih mesta o funkciji i mitskom predlošku pomenutih legendi, te analize ne nude dubinsku ni speci!�%nu semanti%ku interpretaciju.

Formalno-0�.#�1�%�# #�#��n# ��-��)� � � #j� ,+, �-# Pogledajmo, najpre, bitne narativne elemente koji %�ne sadržaj ame �%kih legen-

di o kraj� bubega u verziji V1 "zavedeni mlaW;<OBa9njeni muškarac" i V2 "pre-vareni poslovni putnik". Prema potrebi, podseti��mo se i verzije L3a, o malero-znom zapadnom turisti u egzo1�%noj zemlji – "zavedeni/prevareni turista".

a) muškarac odlazi na nepoznato mesto (drugi grad, strana zemlja, nepoz-�#1� 01#� ��) ��n�#1�� )�.#��#� ��1�� ,# 6

b) sam je, bez poznatih osoba koje bi ga zaštitile/upozorile c) prilazi mu nepoznata osoba, muška ili ženska, i nudi druženje – �� #-

zgovor, provod na žurci, seksualni odnos )6 ,+)� 0� i�0��+&� + ��1��0��& 0�,� � 0��n�#&� )# �.# "rupu" + 0��#�&+ –

ne zna šta se s njim dogodilo e) leži nag u kadi punoj leda f) otkriva da mu je ostavljena poruka

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

57

-6 �1� ��# )# .�z� �.#1� ��.��# – �� #1� # %�&� 1��!��0�i broj treba da pozove

h) saznaje da mu je bubreg ukraden, otkriva da ima ožiljak od operacije na ��j�.#

�6 )�,�&# ��.�� &6 � �z��&#�# ��0 ��+� #�� 01#&� ,�n n) #��- ,+, �-# 2# #1��# 01 +�1+ # �� -��)� 0��%�# &� � ��& ��.��n�5�&� ,#&�� 4� ��

=}>f6� �# 0� �� ) ,�1�� !+��5�&# � ��)� &#��&#&+� x �,# +�%�1� )# 0� ��-��)� � � #j� ,+, �-# �n /.� �� #�n-��) "0 ��" n#� �#�#&+ n# &+�#�� 40��%�� bajkama), ako pod time prihvatimo narativno objašnjenje da su "preživeli".16

1) Okvir legende ili "pripremanje scene" %�� .�1�� &� 0+ )�, � ��n�#1�

i drugim narativima – ��-��)#.#� .�1��.#� ,#&�#.#� r�� %�� + � 01+ opštih mesta (loci communi) ��&� �.#&+ 0#0��. �) �j�� n�#%��&�� # .�-+ 0� ��.,��#1� 0 ) +-�. .�1��.# � 1��0�.#� !� .� #&+�� 0�,�� 1�� %#� q #n.#1 #��& ��-��)�� 1#& ��0�,#� .�1�� &�01� � #j# � -#�#i,+, �-# ��&� %�� n#��1 � �%�� 2�� -��)#&.� �#&� � ��&� 0+ 1� !+��5�&�17 ��&� %�� -gende, a koje se u potpunosti poklapaju s nekim od Propovih "pripremnih funkcija" u ,#&�#.# 4��)� �n�#%�� + n��.68

=� &+�#� 0� �n.��1# �n ��n�#1�-� )�.#��- �� +z��&# 4"udaljavanje") f� 0 �� n�#1+ �0�,+ 4protivnik pokušava da se obavesti, "raspitivanje") y� ��n�#1# �0�,# �+)� &+�#�+ ��i #n-�� in#,#�+ 4protivnik pokušava

da prevari svoju žrtvu, "podvala") o� &+�#� � ��#1# ��+)+ n# ��i #n-�� in#,#�+ 4žrtva dopušta da bude

prevarena i time nehotice pomaže neprijatelju, "��2"&�* 5�!'") Ove pripremne narativne funkcije, koje govore o udaljavanju junaka iz po-

znatog okruženja i prevari protivnika kome junak postaje neho1�%ni sau%�snik, kao što vidimo – sasvim su opšte jer se javljaju i u drugim pripovestima. To zna%� )# �# �&�ma ne možemo graditi speci!�%no tuma%�nje zna%enja i socijalne funkcije legende o kraj� � gana! Smisao ovih pripremnih funkcija i jeste da nas upozo � )# �� 0� ��što negativno desiti junaku, tako da sluša�#5i%�talac legendi (bajki, predanja, mito�#6 �� n�# )# &� narušen neki ustaljeni tog dogaj#ja i da sledi nepovoljan obrt, odnosno, zaplet. Zato smatram da su sve analize legendi o kraj� � gana, koje su na ovome bazirale svoja upozoravaju�# � �+ritansko-mo-ralizatorska tuma%�nja ("idi ku�� sle posla a ne u bar na pi��", "ne spavaj s nepoznatim ženama", "ne smucaj se po nepozantim mestima u potrazi za sum-

16 Mada bez jednog parnog org#�#� ,+)+�� )# ) +-� bubreg kao parni organ,

+�� &� n) #�� .�z� )# � �+n.� !+��5�&+ ��)�01#&+��-� 17 Funkcija je ovde upotrebljena u Propovom smislu, kao postupak aktera koji na

,�1#� �#%�� ) �j+&� 1�� #)�&� + �# #1��+�

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

58

njivim provodom" i sl), bile na pogrešnom tragu. Time, svakako, ne želim da kažem da te puritanske norme ponašanja ne postoje u SAD (i drugde) i ne igraju važnu ulogu. To su na%��ne norme koje se mogu primeniti na niz razli%�tih situ-acija s raznovrsnim posledica.#� � �� %�ne nikakvu differentiu specificu legendi o kraj� � gana.

Ipak, pripremne funkcije u ovim legendama sadrže semanteme koje ih "pu-ne" odrej�nim zna%�njem. To su: putovanje /odlazak, nepoznato mesto / nepoznata osoba, iznevereno poverenje / iznevereno gostoprimstvo.

Putovanje, sagledano u sklopu obreda prelaza, predstavlja liminalnu fazu bremenitu opasnostima, što se posebno odnosi na segment u kome putnik, pre-šavši fazu separacije iz poznatog okruženja, ulazi u liminalni prostor nepozna-tog i menja status od doma��na ka putniku, od putnika ka gostu! Ivan Kova%�-�� &�� #�#liziraju�� +tovanje i gostoprimstvo kao obrede prelaza, to nazvao "gostinska liminalnost" %�mu je pripisao "status opasnog" 4�GPDY@PJV 2001:182-183). U strukturalnom smislu, Kova%�� &� � �lazne faze putovanja kao obreda prelaza analizirao po osnovu nekoliko kodova (isti,184), koji se mo-gu primeniti i u našem slu%#ju:

socijalni kod8 )�.#�� +1�� -�01 spacijalni kod: + �+�� #� �+�� )'E "# #'(, na svom mestu � �#� 0��- .�01# religijski kod: bezopasno � ��#0�� Opasnost je, pak, samo jedna od .�-+�� posledica "izmeštanja iz normalnog

stanja/okruženja", tj. odlaska u nepoznato mesto. Analizirane legende pokazuju da to "nepoznato mesto" .�z� ,�1� ) +-� - #)� �� +,� ��1��0�# 0�,# �� 01#� nepoznatih ljudi u našem gradu. Ali, kategorija nepoznatog osim opasnog, može biti i /� !)�"*�C A�!'()3 !�C &EA'� "*�� O tome upravo govore naše legende. Štaviše, one prave spoj ovih kategorija, sugeri�+�� )# "nepoznato � ��#%��" i "nepoznato zavodljivo" može biti u isto vreme "opasno":

– ��n�#1# )��&�# ��&# �+)� n#��)�&�� )8 �� z+ �#� 0��0+#lni od-��0 4n#��)�� .�#)�� n#��)�� z��&�� .+��# #5� n#��)�� 1+ �01#6�

– ��n�#1� .+��# #5 ��&� +.� ��. �+1��+ �+)� � ��#%#� � ��)8 �� razgovor za barom (prevareni poslovni putnik).

Ne bih se upuštala u razmatranje rodne/polne pripadnosti "protivnika" koji nastoji da prevari žrtvu-junaka. Nalazim da je to sasvim nebitno za poruku. Štaviše, ni zavo@&nje18 kao takvo za ovu legendu uopšte nije važno (nekog za-

18 Zavoj�nje i seksualna prevara kao motivi koji narušavaju neki ustaljeni poredak

stvari i odnosa jesu zanimljivi i zna%#jni, ali oni se javljaju i u drugim legendama, pa se može pretpostaviti da nisu posebno bitni za ovu pri%+� 2#ime, posledice prevare i zavoj�nja su po pravilu negativne u narativima, a javlja se niz razli%�tih posledica, kao npr. namerno prenošenje virusa HIV ("Welcome to the World of AIDS" u Fine

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

59

vede žena, nekog muškarac), pa samim tim i nepotrebno u "moralisanju" ne-kih analiti%#ra – suština je u izneverenom poverenju i izneverenom gosto-primstvu! Funkcija gostoprimstva kao organizovanog socijalnog i religijskog fenomena19, zna%#&na je upravo stoga što putniku i strancu omogu�#va da se, u na%��no opasnoj situaciji (putovanje, strana zemlja / drugi grad, nepoznati ljudi, mi:oni suprotnost sa svim mogu��. 0�man1�%kim posledicama), ose�# što je mogu�� še bezbed�� 4gDKTDFGPJV =}py8=f>-=y>� �GPDY@PJV 2001:185-186). Ukoliko to izostane, tj. ukoliko gostoprimstvo bude narušeno, sledi socijalna i religijska kazna. U nekim verzijama legendi tipa L3/L3a ja-vlja se motiv izneverenog gostoprimstva20, ali pre svega je zna%#&no iznevere-no poverenje.

r�� 1� �� # #1�� %�� n#01 #�+&+��. � n#, ��&#�#&+��. &�01� !��.�� modernog sveta, fenomen komunikacije i druženja u kontekstu megalopolisa razvijenih industrijskih zemalja� w# #n��+ �) +.� +&+�� n�#1� ,��0��01� + tradicionalnim društvima i manjim sredinama, u megalopolisima postindu01 �&0��- 0��1# �&+)� 0� �,�%�� ne poznaju, ako izuzmemo najbliži krug rodbine i poznanika. Normalna ljudska potreba za druženjem s drugim �0�,#.# &� + 1#��. �1+j��.� ��. + ,#��. ��-��.� #1�.# %�01� +�+��# �# ��on�#1� �&+)�� +�� #�� n��+&�.� +�+�1#&+�� 0� + ��1#�1 0 �&�.#� x� &�� #1�� ,�� 1#& .�.��#1 ��&� 0+ #�#��1�%# � � ��n�#�� #� strah i anksioznost koja probija iz ovih legendi. Situaciju, u kojoj posle ��.+��#5�&� 0 ��n�#1�. �0�,�. +0��)� � #j# � -#�#� &# ,�� ,&#0��# �#� IAKBDCISK@� bBFS9W;R@� @b@cGIK?I� @� KBDCISK9� C9^@S?@WFU9� BWKBF9�(druženje, razgovor, seksualni odnos) kroz medijaciju "nepoznato opasno". ��-+�� z��&�� 0��)�5� �&+)0�� 1 �,� n# ) +z��&�. .�-+ ,�1� +�01��+ #n�� 0�� %e.+ &� � #j# ,+, �-# 1�� &�)�# �) 1#�� 0��)�5#� .#)# ��.# ��,�%�# � ��1 #)�5��#��#�

r�)� &� 1 ��+1#� )# +�%�.� 0�.#�1�%�+ #n��+ �n.�j+ ��-��)� *y razvijenog sveta, i legendi L1 i L2 nerazvijenih i tranzitornih društava. Ona se može iskazati nizom suprotnih pojmova koji predstavljaju inverziju teme:

1992:69-75). To bi, pak, moglo da otvori novi tip legendi o "seksualnim prevarama i zavoj�nju", kao što smo ranije u tekstu razmatra�� 0��%ne slu%#jeve povezivanja moti-va u nove komplekse pri%#� (.#tram da je u razmatranim legendama bitno usredsre-diti se na kraj+ ,+brega/organa i videti šta ti narativi poru%+ju.

19 Vese�� <#&kano�� še: "Obi%#& -�stoprimstva je bio poznat, kao organizova-na ustanova, još u vrlo dalekoj prošlosti indoevropskih naroda, i praktikovan je svu-da" 4gDKTDFGPJV =}py8=f}6�

20 Setimo se, npr. legende L3a o prevarenoj turistkinji – Britanki koja je, borave�� u Indiji, otišla na hitnu operaciju slepog creva, a ostala bez bubre-#� 3�% &�� 0�#kako, o izneverenom poverenju u lekare zemlje doma��na u kojoj se turistkinja obrela, pa samim tim i izneverenom gostoprimstvu te zemlje.

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

60

L1/ L2 L3

u svom mestu : van svog mesta u poznatom okruženju : u nepoznatom okruženju opasnost na otvorenom : opasnost u zatvorenom prostoru (ulica) prostoru (bar, hotelska soba, stan) ",�n��%�#" opasnost : personifikovana opasnost 4� 01# �� .,�6 4)��&�#� .+��# #56 ��#0��01 �) 01 #�#5# 8 ��#0��01 �) 0+- #j#�# odsustvo komunikacije : inicirana komunikacija otmica : prevara, iznevereno poverenje

Na osnovu ovih antinomija jasno je da legende nerazvijenih i tranzitornih društava (dakle, i tradicionalnih) opasnost vide kao upad agresivnih stranaca �# 0��&+ 1� �1� �&+� #1#� �# z 1�� %�&# &� ��01 ��1��5� #�# 1�.� )# 0+ 0� žrtve ponašale "normalno" + ��n�#1�.� )�.#��. �kruženju kada su bile napadnute i otete, bez prethodne želje za bilo kakvom komunikacijom s nepoznatima. S druge strane, legende razvijenih društava tu opasnost situiraju + �� +z��&� 0��&�� - #)��# %�&� &� 01#��1�� 1+j�� n�#1� &� uslovno blizak – 1� &� 0+- #j#��i0+- #j#��# �n# %�&�- 0� )�, ��#.� ��- ��5# i druželjubivog nastupa krije nesaznatljiva opasnost.

q�%#�#�&� �� 0�.#�1�%�� #n��, mada ne i formulisane i analizirane na �#%�� #�� 0#. &# 1� +%��#� bilo je presudno za zapadne i01 #z��#%� )# razviju teorije o "beskrupuloznoj eksploataciji siromašnih i nerazvijenih" od strane bogatih industrijskih društava (L1 i L2), odnosno, da predlože 1+.#%��&# � ��-��)#.# �#� "+��n� #�#&+��. �# #1��.#" )# &� �1+j��01 � atomiziranost društva � ��n��# n#01 #�+&+�� 0��#& +0#.�&��01�� 0�-+ ��01� � #�&��01� �) 01 #�� 0��01�� 0+- #j#�#i0+�# �)��# 4*y6�

2) Zaplet legende � �)01#��&# � #j# ,+, �-#� r�# �)-��# # � ��& funkciji – protivnik nanosi štetu. � �� #��)� ��n .#�1��1�� #%��# na koji se 1� .�z� �01�# �1�� r 0#.�& � #j� ,+, �-#� �#� .�)� ��. !��.��+ �# 0#.�. 1�. � ��. .�1��+� )� 0#)# &� ,�� )�01# �%� + ��. #)+� (1�-# ,�� skrenu�# �#z�&+ �# &�)#� ) +-� .�.��#1 #.� �%�� -��)� ��&� &� %+)#� � kontradiktoran, te izaziva pozornost, iako su ga svi do sada pomenuti autori ��1�+�� -�� 0#�� 3�% &� � 1�.� )# 0� � ��# �� .�#)��i��0�� +1�� ,+)�� nakon operacije, nag u kadi punoj leda!

Naizgled – osim ukradenog bubrega – sve drugo je u redu: on je živ, %+di se šta mu se dogodilo, ali tu je spasonosni telefon i obaveštenje na koji na%�� može dobiti po.�� (Propova funkcija po%'6nika). Legenda nas uverava kako su se "zlotvo-ri" pobrinuli "za njegovo zdravlje", pa ne samo što su mu ostavili poruku da po-zove po.�� 0+� �#ko isti%+ .��ge verzije, "sve uradili vrlo profesionalno, %�sto i sterilno, napravili dobar rez i ušili ga bez drugih komplikacija".

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

61

Ali, zašto nag u ledenoj kadi? Koja je potreba bila da se osoba, pod anestezijom i nakon operacije koja je uvek agresivna prema telu, ostavi da se smrzava u kadi punoj leda, a ne da se oporavlja u toplom krevetu? Legenda, �#�� 0� %�� )# �# ��. ��.��1+ ��0�01� # + 0��+ "brige za zdravlje" prevar�� 0�,�� +)� ��&�)�� ,&#��&��&�� x� &� � �1��+ �%��01 ��&+ legenda naiz-��) � ��#)#�# �# �01� �#%�� # ��&� � .�1 ��+�#�# )# .#��+�� kontradik1� ��. n�#%��&.# + �#.� � )# � �� &� � #�+ �� +�+�

��0.#1 #�� 0 .�)�5��0�� 1#%�� -��)��1#� ��#& ��.�nt legende je besmislen. Organizam podvrgnut opštoj anesteziji i hirurškoj traumi ima +.#�&�� ,#n#�� .�1#,��n#. � n�#%#&�� 0.#�&��+ 0��0�,��01 �) z#�#�&# stalne tem�� #1+ � 1��#� "n�#-#�&� �� 0#�� #.+�� 4#��01�n� #��6 �0�,� spoljašnjoj temperaturi od 0�;� �1� &� 1�.�� #1+ # ��)# + �#)�� )� �# ��n,�z��. )#�&�. �#)+ 1��0�� 1�.�� #1+ �� &� %#� � n# �� .��+1# može ugroziti vitalne funkcije organizma. Pri tom, izlaganje nagog tela ledu / ��#)��& ��)� %�� -ubitak toplote daleko bržim nego in�#-#�&� 0+��& ��#)�� Hipotermija ili pad telesne temperature, ako padne ispod nivoa od 24�;� )��)� )� -+,�1�# 0��01�� 1�� .��#&# 0 %#��- #)# � � ��)# )�0#�&#� ) +-�. �%�.# – kome i smrti.21 2�.�-+�� &� )# 0� �� 0#�# �0�,# 0��1#�� i sama probudi iz ane01�n�&� �#�� #�� ) #01�%��- ��#j��&# � -#��n.#� # �#.�� )# 0� ��.� #� 1��!�� #� +01#&� � � #�# + �#)+� -��)# + �-��)#�+� ��#�# ��j# � )#�&� �# ��)+ 01 ��&�� %��# )# .+ ��# � )�j+ + ��.��

Ovom besmislu treba potražiti neki smisao. On, svakako, nije na nivou ra5��#��- #n.��&#�&#� #�� &�01� �# ��+ .�1#!� �%��- .�10��- .��&��&#�

21 "Hypothermia occurs when more heat escapes from your body than your body can

produce. Signs and symptoms of hypothermia may include gradual loss of mental and physical abilities. Severe hypothermia can lead to death... Unlike other warm-blooded animals that have a layer of fur or blubber to keep them warm, you need an extra layer of clothing to keep you warm when it's cold outside. Without that extra layer of clot-hing, more heat escapes from your body than your body can produce. If too much heat escapes, the result is hypothermia. Exposure to cold water and certain medical condi-tions also can cause hypothermia... In cold water, core temperature can drop to dange-rous levels in a matter of minutes..." www.emedicinehealth.com/hypothermia.

"7��1� .�&�. �� 1��#j��#�&�. �#n��# 0� 0.#�&��&� 1��0�e temperature ispod trideset i pet stepeni uzrokovano dugim izlaganjem niskim temperaturama okoline, pri %�.+ &� -+,�1#� 1��0�� 1�.�� #1+ � �� ) �&�� n��)�&� + 1��+� 7��1� .�&# 0� javlja progresivno, a težina problema zavisi od toga koliko se smanjila telesna tempe- #1+ #� 2# �&+ +1�%+ � !�n�%�# �1�� 01 �0�,�� .�01# �# ��.� 0� �#�#n�� .�-+��01 )# &�& ) +-� �0�,� � +z� ��.�� .�-+��01 1 #�0�� 1#�s �� &� �#z�� )# 0� + 0�+%#&+ ��1��#j��&# )��+&� �).#�� q 0+� �1��. .�z� )�� )� ��1��&# z��1�� važnih fun-kcija i organa, kao na primer: srca, disanja, intelektualnih funkcija i metabolizma. Ne 0.� 0� � �0��&#�#1� �0�,# )# 0� � �� 1� &� 1 �,# ��.�5#1�� (�#�� #-�� 1 .�-#� bi joj štetiti..." www.pregled.com/zdravlje

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

62

Beverli Krejn smatra da strukturu vrednosti u legendama treba potražiti u opozicijama koje se formiraju oko *�3*&'0 "* 3&E *&'"&# !�*'E &)&%&*�� /� "&. S��&�&� �� n�5�&� %�� "normalni" �� +�1+ ��. �, #05�. �%��#�� element, koji se nalazi van teksta, mada je njime impliciran. Unutrašnji pol ��n�5�&� %�� #&�&� ��,�%#� 0�-�.��1 + 0#.�& � �%�� #�� + 01�# ��01�� # predstavlja klimaks u narativu. Njihov odnos služi da se odredi vrednosno n�#%��&�� 1&� �.��5�1#� �� 0��5�1#� �#%�� )# 0� �n#j� �# � #& 0 )�0#)#�1��. problemom (Crane 1977:141-142, 146).

Unutrašnji pol opozicije predstavlja �#&%+)��&� narativni element: kada i hladno (led), jednako ��,�%�� rešenje kako u legendi tako i u stvarnosti; dok bi �%��#�� spoljašnji pol opozicije predstavljao �#%�� i mesto na koji se smeštaju pacijenti posle operacije: krevet i toplo. Ovome možemo dodati funkcije koje se +�,�%#&�� )#�� %��#�� ezuju za navedene predmete, krevet i kadu: to su spavanje i kupanje. Kada ove opozicije postavimo u odnose koji se grade u �&% '� "#'% #!�(��2� )�,�&# 0� 0��)��# � -#��n#5�&# n�#%��&#8

A: (krevet + toplo) – normalno stanje spavanja; prijatno ležanje B: (kada + hladno) – nenormalno stanje žrtve, nenormalno stanje kupanja ili ležanja u ledenoj vodi; opasno po zdravlje (smrzavanje) C: (krevet + hladno) – nenormalno stanje spavanja; odar, mrG:I8U;�FIKW@U D: (kada + toplo) – normalno stanje kupanja; prijatno uživanje u toploj vodi

Šta zna%� "spavanje/ležanje u kadi punoj leda"? Da li je "hladna kada" me-

tafora za "hladni krevet", tj. mr1�#%ki odar ili ledeni ležaj na kome se ostavlja-ju leševi na odeljenjima za patologiju i sudsku medicinu? Smatram da je u le-gendi došlo do metafo� "ke zamene loE "ko-seman� "kih mesta, C za B! Nai-me, da bi prikrila pravu poruku – posledicu nasilne intervencije s mogu��.

krevet

A

C D

hladno kada

B

toplo

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

63

tra-�%nim ishodima – što je pozicija C (mesto tajne), legenda junaka-žrtvu ostavlja naizgled živog, a zapravo – mrtvog (ili s teškim ošte��njima vitalnih funkcija organizma) da leži/spava na mestu koje je, s medicin0�� 1#%ke gledi-šta, potpuno neodgovaraju�� #sno, i upravo vodi letalnom ishodu – u kadu punu leda! To je pogrešno mesto koje u semio1�%kom lo-�%kom kvadratu od-govara poziciji B (nasuprot ispravnoj i poželjnoj situaciji, što je pozicija A). Tako legenda, pri%#ju�� lo-�%noj, pogrešnoj i neo,�%noj stvari (B) prikriva pravi ishod situacije (C)!

�# &� 0. 1 �� #1�# ��0��)�5#� � 01�# �# � ��-��)# �#� �#0�� + #j�� in1� ��5�&� � #j� � -#na, neuvijeno i nedvosmisleno govore glasine-legende nerazvijenih i tranzitornih društava! Za njih nema dileme o tome kako žrtve završavaju, i stoga nam pružaju važnu informaciju koja dodatno pomaže u 1+.#%��&+ �# #1��# �n #n��&��- 0��1#�

3) Finalni ishod ili rasplet legende daje fiktivno razrešenje koje je u ame- �%kim narativima "utešno", što odgovara Propovoj završnoj funkciji "otkla-njanje štete/nevolje". Legenda razvijenog sveta na iro��%no-kontroverzan, za-pravo mitski na%�� +,�j+je slušaoca kako je sve "medicinski dobro urajeno" a žrtva ostala "živa". To bi tako i bilo da je junak legende otišao na legalnu ope-raciju u neku bolnicu, što je, na%��no, situacija u koju dolaze živi dobrovoljni donatori organa. Mej+tim, legenda naizgled o njima ne govo �� #j� bubrega. Zašto onda otvoreno ne priznaje da je rasplet dogaj#ja po junaka-žr-tvu u suštini fata�#�� +��di krajnje neobi%#� � %+dan motiv?

Da bi legenda prikrila pravu poruku i postigla funkcionalnu poentu, ona mora da prividno razreši kontradikciju, ili kako kaže Beverli Krejn, pronaj� eksplicitno/implicitno rešenje za disadaptivni problem – pojam koji je Beverli Krejn vrlo lucid�� +�%�la i uvela u razmatranje urbanih legendi. Možda bi le-genda razvijenog sveta "mogla" da ubije svoju žr1�+� #�� 1� �� %�ni jer onda ce-la pri%# �� ,� �.#la onaj smisao kojim pogaj# �+bliku. U tom slu%#ju, to bi bila glasina o tra-�%nom dogaj#ju (kao L1 i L2) ili triler (epizode pomenutih krimi serija i filmovi), a ne mitska pri%# �1� + 0�+%#ju legendi L3 jeste. Glasine i trileri o kraj� � gana imaju sasvim druga%�je funkcije od legende iste sadrži-ne. Prva nas obaveštava o tome da se nešto strašno dešava oko nas, ostavljaju-�� #0 + 01#nju straha i nemo�� ri paniku a ne nudi izlaz ni rešenje.22 Trileri nas uveravaju da je društvo spremno i sposobno da kraj+ � gana tretira kao kriminal�� %�� #zni njene po%�nioce, ulivaju�� 0�gurnost publici/javnosti. Le-genda se našla funkcionalno i seman1�%ki na sredokra�� 2+di utešan izlaz –

22 Podsetila bih da vladaju�� 01 +�ture nerazvijenih i tranzitornih društva, u kojima

se ove glasine šire, ili nisu spremne ni sposobne da reše problem navodne kraj� � ga-na, ili smatraju da taj problem nije ni prisutan u njihovoj sredini (Srbi&#6 �� 0�� %#�� sumnji%� )# � �n �)rej�ne segmente državne upra�� +%�stvuju u tom visokotehnolo-škom kriminalu (optužbe Nensi Šeper-Hjuz na ra%+� ��kih latinoame �%kih država).

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

64

žrtva ne��. %+dom ostaje živa (za razliku od glasina), ali ne kažnjava po%�ni-oce kriminalnog dela – to su "medicinski profesionalni" i "brižljivi" kradljivci koji ostaju nepoznati i nekažnjeni (za razliku od trilera).

Ukoliko se složimo s alegorijskim tuma%�njem mita, po kome mit "govori ovo da bi rekao ono", odnosno pokušava da prevlada i reši društvene i ideolo-ške suprotnosti i kontradikcije23, onda je jasno da ova legenda, ubacivanjem neo,�%nog i kontroverznog momenta, nastoji da skrene pažnju na niz socijal-no-moralnih dilema i implikacija vezanih za problem transplantacije i donaci-je organa, što smatram da jeste disadaptivni problem savremenog društva! Kraj# � gana je kriminalno delo a ne disadaptivni problem, ali se javlja, fik-tivno ili fak1�%ki, kao mogu�# ��sledica nestašice organa za transplantaciju.

Disadaptivni problem: socio�1�%�# i kognitivna dilema transplantacije i donacije organa

q 1�.+ � 1 #�0��#�1#5�&� +��&+%�� 0+ #n��%�1� 0�5��+�1+ �� 0�� -��1�� .�1#!�n�%�� -n�01��5�&#�� .� #�� )��.�� #� � ��1#�&# ��&# �� + #n��%ite vrste donatora, koji se mogu razvrstati po kategorijama od- �j�� 0��)��. 0�.#�1�%��. �0#.#8

bio-medicinski kod: živi vs mrtvi donatori pravno-zakonski kod: legalni vs nelegalni donatori kognitivno-moralni kod: dobrovoljni vs nedobrovoljni donatori Tipovi donatora koji se formiraju na ovim osnovama su: živi legalni dobrovoljni

donatori (altrui01�%ki nastrojene osobe), živi nelegalni dobrovoljni donatori (pro-daja organa), živi nelegalni nedobrovoljni donatori (kraj# � gana u legendama razvijenog sveta L3), mrtvi legalni dobrovoljni donatori (testamentarno za života, kadave � %�ja je rodbina dala saglasnost), mrtvi legalni nedobrovoljni donatori (kadave � %�ja rodbina nije dala saglasnost niti joj je tražena na osnovu usvojenog zakona o kadaverskoj donaciji) i mrtvi nelegalni nedobrovoljni donatori (žrtve kraj� � gana u nerazvijenim i tranzitornim društvima u glasinama L1 i L2). Sva-ka od navedenih kategorija donatora otvara novi krug dilema modernog društva.

Disadaptivne probleme %�ni niz pitanja o kojima je, recimo, Veronika Kam-pion-Vensan iscrpno pisala kao o socijalnim, medicinskim i moralnim dilema-ma razvijenog sveta, +�%�nih i od strane lekara i psihijatara, a vezanih za tran-splantaciju i donaciju organa (Campion-Vincent 2002). Zapravo, najviše pole-mika i problema et�%ke i medicinske prirode izaziva kadaverska donacija koja je

23 Alegorijsko i metafo �%�� %�tanje mita je pristup koji karakteriše strukturalizam,

semiologiju, psihoanalizu.

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

65

glavni izvor za "berbu organa". Uspešnost hirurške intervencije zahteva živi or-gan, dok moralna legitimisanost te akcije traži da donor bude mrtav! Drugim re%�ma, za društvo se javlja teško rešiva i kontradiktorna situacija koja jeste disadaptivni problem: da li je osoba u stanju "moždane smrti" živa ili ne? Sme li se proglasiti mrtvom iako to fak1�%ki nije, samo zato da bi bila donor za po-trebe transplantacije? Pod vidom potrebe za živim organom mrtvog donatora (nerešiva kontradikcija!), od rodbine pacijenata u stanju "moždane smrti" traži se "dozvola za ubistvo"! To je postupak koji, naprosto, ve��na ljudi ne može i ne želi da prihvati.24 Treba li te ljude optužiti za nedostatak solidarnosti?25

Mnoga razvijena društva ne uspevaju da izaj+ �# � #& 0 ��. � �blemom, ustežu�� 0� &�� +�� rovat�� n �1�%kih razloga, da predlože zakon po kojem bi kadaverska donacija bila legalizovana i bez pristanka rodbine pacijenata!26 Takav zakon je, mej+tim, donela Španija, pa se izveštava o tome kako je poras-tao obim transplantacionih hirurških intervencija (Campion-Vincent 2002:45; vidi i napomenu u ovom radu br.3), ali se ne kaže šta obi%#� 0��1 .�sli o tom zakonu, a još manje rodbina koja na to možda ne bi ni pristala da nije primorana takvom zakonskom regulativom! I lekarska profesija se podelila: jedni smatraju da sredstva koja društvo izdvaja za pacijente u stanju "moždane smrti" (procen-tualno ipak malobrojnih) treba preusmeriti na finansiranje daljih istraživanja i poboljšanja transplantacione hirurgije; dok drugi napadaju samu etiku tran-splantacije, zagovaraju�� usmeravanje sredstava datih za te potrebe ka finan-siranju poboljšanja osnovne zdravstvene zaštite koja pokriva daleko ve�� , �& graj#na nego onih kojima je potrebna transplantacija (v. Simmons R. G., Simmons R. L. 1971:43). Nensi Šeper-Hjuz je donekle imala pravo kada je postavila moralna pitanja u vezi transplantacije, lekarskog hibrisa, tretiranja or-gana kao komodifikovanih objekata i žudnje "za besmrtno��+" produženjem ži-vota jednih osoba oduzimanjem života drugima (Scheper-Hughes 2000). Osim problema kadaverske donacije, tu je i problem zdravlja i bolesti živih donatora. Mnogi se ustežu da pokrenu to pitanje, makar bilo teorijsko: šta se dešava s oso-bom koja je živi dobrovoljni ili nedobrovoljni, legalni ili nelegalni donator svog

24 Istraživanje Dejvida Rotmana (1998) ustanovilo je da 53% porodica takvih pacijena-ta u SAD odbija da da dozvolu, tj. skidanje s aparata koji njihove roj#ke u stanju "možda-ne smrti" održavaju u životu, da bi im bili uzeti organi za transplantaciju (Campion-Vin-cent 2002:44).

25 Kampion-Vensan citira Rotmana koji nedostatkom solidarnosti u otuj�nom po-stindustrijskom društvu SAD tuma%� �)bijanje kadaverske donacije, sugerišu�� #ko su "ljudi voljni da prime medicinsku po.�� #�� )# &� � +že kada je potrebno" (!?) (Campion-Vincent 2002:45).

26 U Srbiji se, kao i u mnogim drugim zemljama, traži dozvola rodbine, pa se neki lekari žale da je transplantaciona hirurgija na niskom nivou praktikovanja upravo zato što rodbina skoro po pravilu odbija da dozvoli eutanaziju svojih roj#ka za potrebe transplantacije.

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

66

zdravog bubrega kada onaj drugi, preostali, oboli? Ho�� 0� 1#da na�� legalni donator bubrega za tu oso,+ �� 0�#0 .�rati da potraži na "crnom tržištu orga-na"? Gde se završava krug živih donatora?

Uistinu, mnogo je seman1�%kih nivoa uklju%�no u ovaj problem, i mada legenda ne može na sva ta pitanja da odgovori, ona ih naslu�+je. Smatram, stoga, da legende o kraj� � gana razvijenog sveta govore pre svega o proble-mu kadaverske donacije, na koji se društvo nije adaptiralo, doti%+�� 0� � ) +-gih aspekata složenog pitanja živih donatora i transplantacije organa. Treti-raju�� &+naka legende kao "živog mrtvaca", umetanjem kontroverznog ele-menta, upu�+je na kadaversku donaciju kao disadaptivni problem. Odbijaju-�� )# �#zni kradljivce organa, za koje u nekim verzijama otvoreno sumnja da su lekari ili studenti medicine, legenda ide "niz dlaku" društvu. "Konfliktne vrednosti i ambivalentna ose�#nja retko kada se otvoreno i direktno iskazu-ju. Zbog toga folklor predstavlja pogodnu oblast u kojoj ni%+ � �%� ��je, na indirektan i ponekad simboli%#� �#%�� raj+ju razli%�te oblike socio-psi-holoških efekata i pritisaka ko&� �,�%ni ljudi ose�#ju prema promenama koji-.# %�sto ne mogu da sagledaju uzroke ni krajnje posledice" (Antonije�� 2007:80).

Da li legende o kraj� � gana podsti%+ � � #ne anksioznost ljudi pred nera-zumljivim medicinskim dostignu��ma koja zadiru u njihova najtananija ose-�#nja, najdublje strahove, moralna i egzistencijalna pitanja? Bila sam sklona da u to poverujem, smatraju�� )# ��gende o kraj� ,+brega obeshrabruju do-naciju organa i ideju transplantacije, kroz metafo �%nu pri%+ � � #j� ,+brega. Takvo rešenje bi bi�� %�gledno, posebno za glasine-legende tipa L1 i L2 i, recimo, u saglasnosti sa za��&+%kom do koga je došao Geri Alan Fajn, dodu-še prou%#vaju�� .� kantilne legende, da su one u suštini konzervativne i po-liti%ki ne.��ne: ne doprinose ja%#nju klasne svesti niti nagone na promene (Fine 1992:158). Razmišljaju��, mejutim, o funkciji kontroverznog elemen-ta u legendi, toli�� %+)nog i nelo-�%nog (da su ga drugi analiti%#ri sasvim zanemarili), predložila bih ipak druga%�je zna%�nje za legende L3 razvijenog sveta: po mom mišljenju, one vrše "revolucionarnu" funkciju podsticanja i podizanja svesti da se ohrabri kadaverska donacija. Kontradiktoran zaklju-%#�l (#mo naizgled. Ako je društvo bogatih industrijskih zemalja rešilo da uloži napor ka daljem razvijanju transplantaci&�� #�� #%�� kasnije, da to i zakonski reguliše da bi olakšalo donaciju organa, bez obzira na pojedi�#%ne strahove i otpore. Negiraju�� )# ��stoji ilegalna trgovina i kraj# �&+)skih organa, ono možda trenutno zatva # �%� � �) ��tualnim problemom s ko&�. �� 1#koj�� .�rati da se suo%�� *�gendarno kazivanje je samo odraz tih dilema, možda je politi%ki ne.��no da uti%� �# � �mene, ka-�� &� +�%�� {#&�� #�� +1 .�dicinskog progre0# �#� )# &� �� n#crtan, šta god o to.� ��%no mislili. Kolektivno nesvesno u folkloru naslu�+&� )# �e na to morati da se privikne.

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

67

Literatura:

Antonije�� #gana. 2007. Merkantilne legende postindustrijskog društva, u Antropologija savremenosti, ur. Saša Nedeljko�� m�ograd:Srpski genea-loški centar – Etnološka biblioteka, knj. 23: 76-91

Campion-Vincent, Véronique. 1990. The Baby-Parts Story: A New Latin American Legend, Western Folklore, Contemporary Legends in Emergen-ce, Vol. 49, No.1: 9-25.

Campion-Vincent, Véronique. 1993. Demonologies in Contemporary Legends and Panics. Satanism and Babyparts Stories, Fabula 34: 238-251

Campion-Vincent, Véronique. 1997. Organ Theft Narratives, Western Folklore, Vol. 56, No. 1: 1-37

Campion-Vincent, Véronique. 2001. On Organ Theft Narratives, Nancy Scheper-Hughes, Reply, Discussion and Criticism, Current Anthropology, Vol. 42, No. 4: 555-557

Campion-Vincent, Véronique. 2002. Organ Theft Narratives as Medical and Social Critique, Journal of Folklore Research,Vol. 39, No. 1: 33-50

Crane, Beverly. 1977. The Structure of Value in "The Roommate's Death": A Methodology for Interpretive Analysis of Folk Legends, Journal of Folklore Institute, Vol. 1:133-149

gDKTDFGPJV� �@S@HJF� 1973. G�� 9� H I�� @GIMD?8 [�c Daglas, Meri. 1993. ?isto i opasno. XX vek. Beograd. Donovan, Pamela. 2002. Crime legends in a new medium: Fact, fiction and

loss of authority, Theoretical Criminology, Vol. 6, No. 2: 189-215 Fabijeti, U., R. Maligeti, V. Matera. 2002. Uvod u antropologiju. Od lokalnog

do globalnog. Beograd: Clio Fine, Gary Alan. 1992. Manufacturing Tales, University of Tennessee Press �GPDY@PJV� �PDF� fhh=� I��9� �� H�� JC -��8�9��

�@GIMD?8 [MNSTJ I@F@DHGWTJ X@FEDM- �EFGHGWTD ^J^HJGE@TD� TB� y Leventhal, Todd. 1994. The Child Organ Trafficking Rumor: A Modern "Urban

Legend". A report submitted to the United Nations special rapporteur on the sale of children, child prostitution, and child pornography by the United States Information Agency (USIA), Decembar, 1-35, http://web.archive.org

Mikkelson, Barbara and David, Urban Legends Reference Pages, www.snopes.com/horrors/robbery/kidney.asp

Mullen, Patrick. Modern Legend and Rumor Theory, Journal of Folklore Institute, Vol. 9, No. 2/3: 95-109

Prop, Vladimir. 1982. Morfologija bajki. Beograd: XX vek Radford, Benjamin. 1999. Bitter harvest: the organ-snatching urban legends,

Sceptical Inquirer, May-June Scheper-Hughes, Nancy. 1996. Theft of Life: The Globalization of Organ

Stealing Rumours, Anthropology Today,Vol. 12, No. 3: 3-11

DRAGANA A2xr2"9ts"u

�� 2� ��2 (2007)

68

Scheper-Hughes, Nancy. 1998. Truth and rumor on the organ trail, Natural History 107, No. 8: 48 (10)

Scheper-Hughes, Nancy. 2000. The Global Traffic in Human Organs, Current Anthropology, Vol. 41, No. 1: 191-224

Simmons, Roberta G., Simmons Richard L. 1971. Organ-Transplantation: A Societal Problem. Social Problem, Vol. 19, No. 1: 36-57

Whatley, M. 2001. Did You Hear about the Girl Who... ? : Contemporary Legends, Folklore & Human Sexuality. New York University Press

Wilson, Michael. 1998. Legend and Life: "The Boyfriend's Death" and "The Mad Axeman", Folklore 109: 89-95.

� #-#�# /�1��&��

Legends of Organ Theft: The Moral Dilemma of Contemporary Society

Legends and rumors of organ theft became a global phenomenon in the beginning

of the 80s, with the information originating from the "Third world" countries. Victims where poor and powerless, typically children. The rumor engaged a series of actions from anthropologists, NGO’s and media trying to ascertain their validity. Before long, the world was divided into two camps: on the one hand where those who believed the rumors, condemning the West for its exploitation of the underdeveloped and the poor that lead to organ theft from healthy individuals, to satisfy the needs of the rich white patients; and the other faction that, through the data, tried to negate these assertions as unfounded and illogical. At the beginning of the 90s, similar reports surfaced in the highly developed societies of Europe and the USA. Unlike the rumors, these where developed, structured narratives with specific content – legends of kidney theft, whose victims were left alive. Internet has brought about the expansion of such stories. None the less, they remained the under-analyzed, not attracting the attention of the politically minded and militant anthropologists who, in the Third world rumors, recognized material for their anti-colonial and mediatory theories. Few have tried to explain the legend and folklore origins of the First world narratives and to ascertain their function without insightful analysis. That is why I engaged in a semantic analysis of the legend in the context of the highly developed societies, with the intent of exposing their message of a deep moral dilemma concerning organ donation.

I found that their hidden meaning is "revolutionary", not an inversion that I thought previously, but in accordance with the public discourse that encourages voluntary and legal donations, from cadaver as from living donors, wich is real disadaptive problem for those soceties. I proposed such a meaning by analysing the most unusual and astonishing element in the story. On the other side, the legend-rumors of Third and Second World, in my view, sent an opposite message, showing the reverse side of the transplantation issue, medical progress and a deeper, existential dilemma of life and death, sickness and health, exposing the doubts intertwined with

Lt:t2�t r $3/�" r3:/2A...

�� 2� ��2 (2007)

69

organ transplantation. Interestingly the legends of organ theft that appeared in Serbia during 2007 had more in common with the legends of the Third world, than with the narratives of the developed societies. In the essay, the interposition of the legends from Serbia, that were instigated by the transitional nature of its socioeconomic reality, are elaborated. That has inspired me to put forward a scheme of narrative, geographical and social transformation of the organ theft legends, thus showing their development intertwined with motifs and spatial markers disperses a system of performances around the world.

Key words: urban legend, kidney theft, moral dilemma, organ donation, semantic

analysis, legend transformation scheme

>9J9KW9B UDI^;BD JIKI, moralna dilema savremenog društvaanthroserbia.org/.../Articles/antonijevic_legende_o_kradji_organa.pdf · tela mešanjem organa i telesnih izlu%ˆvina razli%

Documents