78361499 Svici Sa Mrtvog Mora

8/12/2019 78361499 Svici Sa Mrtvog Mora

1/136

Stiven Hod1

SVICI SA MRTVOG MORApregled novih tumaenja i teorija

naslov originala:The Dead Sea Scrollsan introductory guide(2001)Stephen Hodge

Sa engleskog preveo:

orivoj !er"i#

Sadraj

$vod%rvi deo: &tkri#e svitaka1' &tkri#e2' %ria o ojavljivanju svitaka

rugi deo: *storijska po"adina+' $stanak ,akaejaca i vladavina Ha-monejaca.' /udeja pod rimskim jarmom

re#i deo: Sadraj svitaka' &dreivanje datuma nastanka svitaka3' ilijski spisi4' 5esekta-ki spisi6' Sekta-ki spisi

7etvrti deo: 8o je napisao svitke9' ;rheologija 8umrana

1Stiven Hod (Stephen Hodge)< engleski pisac i prevodilac< prouavalac udi"ma i hindui"ma';utor je slede#ih knjiga: Svet zena(The World of Zen)=Atlantida (Atlantis)=Tibetanski budizam (Tibetan

Buddhism) iNova otkria o svicima sa rtvo! mora" na#novi#a tuma$en#a #edne od na#veih arheolo%kihza!onetki(The Dead Sea Scrolls &ediscovered" An 'dated ook at *ne of Archeolo!+,s -reatest+ster+). Sa Housden >ogerom napisao je knjiguSveta utovan#a modernim svetom (Sacred /ourne+s in aodern World). %reveo je na engleski Tibetansku kn#i!u mrtvihi Tao te $in! ?ao @ea'


2/136

10' *dentitet Aajednice11' 8raj vremena i mesijani"am

/udejska hronologija>enik vanijih pojmova

?iteratura*ndeks

$B&

vadeseti vek je io svedok otkri#a nekoliko i"u"etnih rukopisnih "irki: mavangduji-kihsrernih svitaka rane dinastije Han i" 8ine< velikog roja udistikih spisa sakrivenih upe#ini kod un Huanga< gnostikih tekstova i" 5ag Hamadija u Cgiptu i svitaka sa,rtvog mora i" pe#ina kraj 8umrana' 5auna istraivanja< predu"eta tokom decenija uve"i sa ovim otkri#ima< potpuno su promenila i esto nei"merno oogatila na-e

ra"umevanje kulture i religije ljudi koji su te rukopise pisali ili prepisivali',ada skoro niko od oinih italaca verovatno nikada nije ni uo "a ,avangduianija vrsta vera u poseanodnos sa ogom< koja je ila oeleje religije *"railja (drevnog *"raela)< potkopana jenevoljama -to su "adesile jevrejski narod' *" tih ra"loga< mnogi /evreji potraili su noveodgovore u ve"i sa njihovim Save"om E ili ar nova tumaenja njihovih svetih spisa' iloje to vreme udotvoraca< lanih mesija i proroka koji su privlaili veliki roj oajnihljudi< -to su traili sigurnost i veru u to da #e se sve "avr-iti doro po njih< da ih og nije"aista napustio i acio na milost i nemilost pohlepnim hordama paganskih vukova'

,ada su neka od ranijih dela stvorenih tokom ovog urnog perioda ila dostupnau prevodima od kraja * veka< u Dormi apokriDa i pseudoepigraDa< veoma mali roj

rukopisa je sauvan i" decenija neposredno pre i posle *susovog roenja' %ostoje#i i"vori


4/136


5/136

5adalje< spisi ove grupe poka"uju da je ona imala i"vesne terminolo-ke i konceptualneslinosti sa najranijim hri-#anima< pa nam tako ti spisi pomau da ra"umemo neke tvrdnjei"nete u jevaneljima i u spisima apostola %avla< koje do sada nisu ile dovoljno jasne' $ve"i sa ovim odnosom< napravio sam kratak pregled i procenu spornih hipote"a dr>oerta ;j"enmana (>oert Cisenman) i dr arare ijering (arara hiering)< koji

smatraju da su upravo jevrejski hri-#ani ili tvorci tako"vanih sekta-kih spisa pronaenihmeu svicima sa ,rtvog mora',ada ne sumnjaju#i u to da se i moje sklonosti i simpatije< ponekad mogu

primetiti< poku-ao sam da predstavim dovoljan roj podataka o jednom roju kljunihukovode#i se samo pukim ose#ajem< "a vreme Svete nedelje godine 1.4) godine 10'ojavila DotograDije i prepise3sai#ino! svitka Ai0e%er Avakuma< a godinu dana posletoga i0ravilnika Za#edni%tva' Sve u svemu< nain na koji su te rane pulikacijeojavljene nije davao nikakav povod "a u"nemirenje meu naunicima< dok -irokapulika uglavnom nije ni "nala da se ne-to "naajno pojavilo u /udejskoj pustinji'

Samo hri-#anski naunici

*"vori-te potencijalnog i"davakog i istraivakog skandala nala"ilo se u samom sastavutima koji je oDormio jordanski &dsek "a starine' !odine 12' direktor odeljenja< erald?ankaster Harding< naimenovao je >olana de Boa "a glavnog urednika planiranogi"davakog procesa< koji #e iti dotiran od strane %alestinskog arheolo-kog mu"eja(%;,= sada >okDelerov mu"ej)' Sam on ' >okDeler je velikodu-no oe"edio "natnu


16/136


17/136

jer je oigledno da on nije uspeo da osmisli dugoronu strategiju "a klasiDikovanje iojavljivanje Dragmenata' 5ajjai utisak jeste da se sve odvijalo sa idejom rada na kratkesta"e' *"gleda da je< sa "aista ogromnom arogancijom< e Bo verovao da #e njegova malagrupa strunjaka iti u stanju da ponovo sastavi i pripremi "a -tampu tako veliku koliinugrae i" %e#ine . "a samo deset ili dvanaest godina'

Fto je jo- gore< uslovi pod kojima su Dragmenti prouavani mogu samo da seopi-u kao primitivni' S o"irom na veliku starost i krtost materijala< "auuju#e je danikakav o"iljan poku-aj nije uinjen da se Dragmenti kon"erviraju ili "a-tite' %rilikomsastavljanja komadi#a< istraivai su koristili neprikladan materijal kao -to su selotejp isamolepljive ivice od taaka po-tanskih marki' Iragmenti su esto stavljani u plitkekutije< a "atim polagani na police gde su ili i"loeni -tetnom dejstvu liskoistonesuneve svetlosti -to je dola"ila kro" pro"ore< a to je ilo ne-to< u" -oljice kaDe i cigaretekoje su istraivai nemilice kon"umirali tokom eskrajnih "amornih asova identiDikacijei slaganja Dragmenata< od ega se kon"ervatorima die kosa na glavi' ,ada su nainjenekvalitetne DotograDije Dragmenata< esto u" pomo# inDracrvene svetlosti da i se otkrilaslova na "atamnjenim pari#ima pergamenata< nema sumnje da su neki lanovi

istraivakog tima ak i uljem od karanDili#a prema"ivali neitke Dragmente svitaka da islova postala malo vidljivijaO%ored -tete koja je moda uinjena usled ovakvog naina rada< ima i ne-to jo-

gore' okom Suecke kri"e 13' g' strahovalo se "a sigurnost Dragmenata i" %e#ine .'Aato su oni preaeni i" istonog /erusalima u tre"ore urske anke< u jordanskojprestonici ;man' 8ada su nakon godinu dana ili vra#eni< ustanovljeno je da je do-lo do"naajnog o-te#enja< verovatno "og neprikladnih uslova skladi-tenja E mnogi odDragmenata su imali tragove ui'

%a ipak< uprkos povremenim unutra-njim trvenjima i neslaganjima i"meupojedinih lanova tima< pogotovu od strane ona ;legra koji je na kraju "apoeo linioraun sa ostatkom tima i< uop-te< sa hri-#anstvom< grupa je< u" pomo# >okDelerovogDonda< tokom pedesetih i -e"desetih godina< relativno eDikasno radila' 8ako je vremeprola"ilo< neki od prvoitnih lanova su napu-tali tim< a drugi strunjaci su ili po"ivanida mu se pridrue' 5ajistaknutiji od njih io je doajen kumranskih studija< ;merikanacej Iicmajer (/' Iit"myer)< koji je godine 14' poeo da radi na registru rei i" svihrukopisa i" pe#ina 2E10< a to #e 11' g' konano odigrati vanu< iako nenamernu ulogu ura"ijanju monopola "a studije svitaka< koji je stvoren tokom decenija'

8asnih pedesetih godina i enigmatskiBakarni svitakje konano otvoren u Belikojritaniji< na ,anesterskom institutu "a tehnologiju< pomo#u specijalnog cirkulara koji je"a specijalno "a tu priliku konstruisao proDesor >ajtEejker (PrightEaker)' ,eutime"ultat /udine poslanice u >im io je prijateljski spora"um< kojije oe strane oave"ao na u"ajamnu pomo# u sluaju rata' ;li na nesre#u "a /uduima idrugih okolnih drava< Fimon se jo- jednom upleo u seleukidske poslove' Aa vreme svogpohoda protiv %ar#ana< emetrije ** iva "aroljen' *skoristiv-i tu situaciju< njegov ratse sam krunisao kao ;ntioh B** Sidet' $ to vreme riDon je i dalje uporno poku-avao daosnuje svoje kraljevstvo< pa je ;ntioh B** potraio Fimonovu pomo#< potvrdiv-i mu sveprivilegije dotad date i ponudiv-i mu jo- neke' $" pomo# svog save"nika< ;ntioh jeur"o uspeo da pora"i i uije riDona' ; onda< poka"av-i tipinu seleukidskune"ahvalnost< povukao je svoja oe#anja i ukinuo sve ustupke prethodno oe#ane /udeji'a i io jo- uedljiviji< s vojskom je krenuo prema /udeji< ali po-to nije uspeo mnogo danapreduje< ur"o se vratio u Siriju'

;li Fimon ne#e imati mnogo mira' &n je imao jednog i"dajniki nastrojenogamicio"nog "eta< %tolomeja< koji je io komandant snaga u /erihonu' %oetkom 1+' g'


29/136

pre nove ere< pod i"govorom da pravi rasko-nu go"u u ast Fimona i njegova dva sinaimljaniupo"orili Seleukide da se povuku< /udeja je jo- jednom postala "avisna od seleukidskeSirije' Hirkan je< iako nevoljno< morao i da uestvuje u jednom seleukidskom pohoduprotiv mo#nih %ar#ana koji su u to vreme vladali %ersijom na istoku'

;li< na sre#u< godine 12' pre nove ere< tokom pomenutog pohoda ;ntioh umire*,S8*, /;>,&,


32/136

okom proteklih decenija mo# rimske repulike postepeno se pove#avala< jer se njenateritorija r"o pro-irivala usled osvajanja /ulija @e"ara i njegovog suparnika %ompejaBelikog' *grom sudine< dok su se ;ristoul i Hirkan meusono orili< veliki general%ompej nala"io se u istom podruju' &n je upravo io postigao veliku poedu nad,itridatom i" %ergama< pa je veliki deo ;natolije i delove Sirije pripojio je >imu'

%ompejev predstavnik Skar< koji je io stacioniran u Siriji< u-ao je u /udeju i poku-ao dapo starom rimskom oiaju iskoristi situaciju'e" mnogo oklevanja< i ;ristoul i Hirkan poku-ali su da pridoiju rimsku

podr-ku "a svoju stvar' $ poetku je %ompej podravao ;ristoula< koji je u tom trenutkuio jai' ;li< onda se rimskom generalu< koji je poeo da ra"mi-lja na isti nain kao ranije;ntipater i" *dumeje< uinilo da #e "a njega iti korisnije da podri slaijeg Hirkana'%osle i"vesnog otpora< ;ristoul se predao %ompeju ali< -to i nije "a uenjeimljani su podstakli vane administrativne promene unutar/udeje: poloaj /ohanana Hirkana ** kao prvosve-tenika ogranien je na /erusalim< dok jetokom jednog perioda ostatak "emlje io podeljen na pet olasti< kojima su vladalira"liiti saveti aristokrata' 5ekoliko novih una< koje su vodili ;ristoul i njegov drugisin ;ntigon< >imljani su r"o ugu-ili' /edno vreme je rimska vlast ila okrutna:!ainijev naslednik< pohlepni 8ras< konDiskovao je "lato u vrednosti ve#oj od 200talenata< kao i dragocenosti i" Hrama u vrednosti ve#oj od 6000 talenata'

,eutim< stvari su poele da se kre#u naolje u periodu posle rimskoggraanskog rata koji je doveo do /ulija @e"ara na vlast' Hirkan ** je mudro podrao /ulija@e"ara protiv %ompeja i "og toga je io ogato nagraen: njegova "vanja judejskogetnarha i prvosve-tenika ila su potvrena i @e"arovim dekretom uinjena naslednim< a"naajni ustupci i prava ivaju "agarantovani /evrejima' %a ipak< Hirkan ** je samo


33/136


34/136


35/136

;ntipa je po"nat itaocima jevanelja kao vladar koji je naredio da se /ovanu8rstitelju odrui glava< pretpostavlja se na "ahtev njegove #erke Salome< koju je na tonagovorila njena majka *rodija' &vo je moda uistinu io pravi ra"log /ovanove smrti< jerje *rodija ila po"nata kao osvetoljuiva i prolematina ena' 7injenica koja stoji upo"adini ove legende je ta da se ;ntipa verovatno pla-io i"ijanja nemira "og /ovanove

popularnosti u narodu< koja je podsticana njegovom o-trom kritikom na ;ntipov raun'akoe< "namo i" jevanelja da se "a ;ntipa smatralo da je uestvovao u *susovomsuenju< ali da je odio da se ume-a E verovatno je uistvo /ovana 8rstitelja ve# ilopotkopalo njegovu popularnost u !alileji' 5ekoliko godina kasnije< dok je io u *taliji sa*rodijom i poku-avao da< na njen podsticaj< popravi svoj politiki poloaj< sukoio se sacarem 8aligulom koji ga je optuio "a nelojalnost' Anaju#i 8aligulunu reputaciju< ;ntipaje mogao da ude sre#an -to je i"vukao ivu glavu E mada je i"guio sve svoje teritorije iio prognan u ?ugdunum (?ion) u !aliji' 5jegovu iv-u teritoriju "aposeo je ;gripaimljani su njegovu teritoriju stavili pod svoju direktnu upravu< kao dodataksirijske provincije< mada je "emlja imala svog guvernera< tj' namesnika ili< kako jekasnije na"van< prokuratora'

irektna rimska uprava

>imljani su u /erusalimu< u velikoj kuli ;ntonija< koja je namerno sagraena u li"iniHrama< stacionirali jake trupe< tako da su mogli eDikasno da nadgledaju veliki rojhodoasnika< koji je svake godine dola"io u /erusalim "a %ashu' &d 3' do .1' godine noveere< kljuni poloaj prvosve-tenika je io pod potpunom kontrolom namesnika< koji iuvek naimenovali najpopustljivijeg i najkooperativnijeg kandidata E mada je ovo pravonakratko opo"vano tokom vladavine poslednjeg judejskog vladara ;gripe *' &vajtridesetpetogodi-nji period direktne rimske uprave io je u osnovi tolerantan u odnosu najevrejske oiaje i kulturu< mada su prolomi ne"adovoljstva povremeno mogli da se osetekao< na primer< u periodu kada je nasilnik %ontije %ilat io namesnik' !ledaju#i unatragima'

Stanovnici mnogih judejskih olasti digli su se na oruje i krenuli da divljaju'>imljani su r"o reagovali i poslali trupe u "emlju' 5e"austavljiva ratna ma-inaBespa"ijanovih legija< a kasnije i njegovog sina ita< oru-ila se na /udeju< postepeno


37/136

kr-e#i svaki otpor< da i poetkom 40' g' nove ere krenula i na /erusalim< koji je ioglavno upori-te "elota' &psada koja je sledila< trajala je mesecima< i tokom nje su segraani "lopatili pod "avaenim suparnikim "elotskim andama< i ili i"mueni glau iolestima' 5a hiljade ljudi je umrlo jo- i pre nego -to su >imljani konano provalili ugrad i "apoeli uline ore' Hram< taj ponos jevrejskog naroda i sredi-na taka njihove

vere< io je "apaljen'8raj je stigao "a mesec dana< kada je i poslednje upori-te "elota ra"ijeno< i kadasu oni preiveli isterani i" svojih skrovi-ta u kanali"acijama i katakomama< da se suoesa ropstvom i ra"apinjanjima' 5ajve#i deo grada je io spaljen do temelja< a velikeodramene "idine potpuno sru-ene' @ena u ivotima /evreja je ila ogromna: nekolikostotina hiljada ljudi je i"guilo ivote samo u /erusalimu< a hiljade drugih je poijenonasumice u operacijama i-#enja< koje su kulminirale opsadom i "au"imanjem tvrave,asada 4+' g' nove ere' &vim kratkim pregledom tih uasnih dogaaja jedva da se moesagledati -ta se "aista dogodilo< mada je jevrejski istoriar /osiD Ilavije taj celokupninesre#ni period detaljno opisao u svom delu/evre#ski rat'

arE8ohin ustanak%osledice ra"aranja /erusalima< pokolj i poroljavanje stotina hiljada /evreja mora da suostavili te-ke rane u "emlji' ,nogi su nastavili da ive tegono< u potpunom haosu< jer jeguitkom Hrama i njihova verska orijentacija ila o"iljno u"drmana' %a ipak< kako sugodine prola"ile< normalan ivot je polako poeo da se vra#a u "emlju'

7ovek i pomislio da je lekcija u ve"i sa /evrejskim ustankom nauena< i da su svishvatili u"aludnost di"anja une protiv carskog >ima' ;li nije ilo tako' rugi kratkiustanak koji je trajao od 1+2' do 1+ g' nove ere< poveo je Fimon arE8osea< po"natijikao arE8oha' Aa njega su neki raini< ukljuuju#i i po"natog raina ;kivu< tvrdili da jeon onaj oekivani ,esija< ali arE8oha nije uivao op-tu podr-ku E mada to nije mnogouticalo na nei"eni kraj poune' &no -to je od vanosti po pitanju svitaka sa ,rtvogmora< jeste injenica da se arE8oha kretao u tom podruju< i "a neke pe#ine ukumranskoj olasti se "nalo da su ih koristili njegovi sledenici< jer su i"vesniadministrativni spisi pounjenika pronaeni u nekima od njih'

;li iako je arE8oha u poetku imao uspeha u ori "a sloodu< na kraju jeporaen i nekada-nja /udeja jo- jednom je ra"orena od strane osvetoljuivih >imljana'&voga puta< /erusalim je sravnjen sa "emljom< a "atim onovljen kao isto rimski grad ipreimenovan u MHelio 8apitolinaM< a /evrejima je ilo "aranjeno da kroe u njega'

Aakljuak

5ekim itaocima ovaj opis istorije /udeje moe da i"gleda nepotreno dugaak< iako samja uop-teno prika"ao samo najvanije dogaaje i" tog perioda' ,eutim< ove osnovneinjenice trea da omogu#e itaocima da stvore sliku o tom vremenu E ta slika je veomavana ako elimo da shvatimo sadraj svitaka sa ,rtvog mora< po-to su i oni proi"vodtog vremena' 8asnije #emo aciti pogled na neke od sekta-kih svitaka i videti da li unjima ima nagove-taja o tome u kakvim odnosima oni mogu da udu sa dogaajimatokom ovog perioda od dvesta godina' $ meuvremenu< kao podsticaj "a ra"mi-ljanje


38/136

voleo ih da itaoci poku-aju da "amisle kako i se oni odnosili prema ivotu da su ivelitokom tih godina uasa< ispunjenih uni-tenim nadama i sveop-tom edom'

>CN* C&: S;>G;/ SB*;8;

B poglavlje&>CR*B;5/C ;$,; 5;S;58; SB*;8;

%o-to je mali tim >olana de Boa postepeno io prikupio na hiljade rukopisnihDragmenata< poeo je i"u"etno sloen posao njihovog identiDikovanja i ra"vrstavanja' >adje pojednostavljen kada je otkriveno da mnogi Dragmenti sadre delove< koji su se mogliprepo"nati kao delovi ve# po"natih herejskih ilijskih tekstova< ponekad sa"animljivim varijacijama u odnosu na postoje#e tekstove' %ored toga< meu naunicimaje "avladalo veliko u"uenje kada su shvatili da tu postoje i delovi i" nekoliko tekstovaa"motriv-i ponovo situaciju povodom i"voenja datuma nastanka svitaka sa,rtvog mora< kako pomo#u radiokaronskih testova< tako i u" pomo# paleograDijee jeprvi put upotreljena od strane otaca rane crkve< a u ve"i sa ilijskim delima< iako se tajpojam< mada ne tako jasno i"raen< moe prona#i i u mnogim drugim religijama'

%o-to je rana hri-#anska crkva stvorila ogroman korpus knjievnosti koja i"raava-irok raspon gledi-ta< ilo je mnogo nespora"uma oko toga -ta i trealo< a -ta ne itrealo da se smatra kanonskim' 8ada je jedna posena struja u okviru crkve oe"ediladominantnu po"iciju i pritom poela da samu see smatra aritrom "a ortodoksna uenja ispise< jedan roj ilijskih tekstova po njenom mi-ljenju postaje jeretiki i nevredanukljuivanja u kanon' &stali tekstovi koji su takoe ili iskljueni< iako nisu smatranijeretikim< ipak su< u nekom smislu< smatrani sumnjivim' &vi tekstovi uop-teno suna"vani MapokriDiM i MpseudoepigraDiM'

;pokriDni tekstovi su tekstovi koji su< kao -to i originalno grko ime govori< iliskriveni E nisu ili prikladni da se upotreljavaju kao deo liturgije' $ sluaju hri-#anskogStaro! zaveta< takva apokriDna dela su0ri$e Solomonove< dve knjige o ,akaejcima i2n#i!a o Tobi#i' %seudoepigraDi< ukvalno MlaniM spisi< predstavljaju radove pripisane i"po-tovanja odreenom autoru< ali oigledno je da ih dotina osoa nije pisala' /ednupo"natu i popularnu "irku radova u ovoj kategoriji predstavljaju tri Cnohove knjige E aliaDaela< anela iscelitelja< i danadvladademona' 8ada se oijas sa enom vratio ku#i kod svog oca oije< uspeo je da ocupovrati vid'

Aakljuak prie je da #e pooni ljudi na kraju nadvladati nesre#e i iti u stanju daisceljuju druge' &va ideja o napa#enim pravednicima koji su na kraju< "og svojepoone odanosti ,ojsijevom "akonu< ili osve#eni i nagraeni< svide#e se sekta-kojgrupi pove"anoj sa kumranskom "irkom< -to moe da ojasni prisustvo tog teksta ukumranskim pe#inama'


52/136

legendarnom ;damovom potomku< iako su i sadraj i tematika oigledno kasnijegporekla'

%ostoje "apravo tri spisa pove"ana sa Cnohom< i oni se pominju kao3


53/136


54/136


55/136

pove"ivanje olesti sa demonima mora da je ilo uoiajeno verovanje u periodu rugoghrama< jer i uNovom zavetuvidimo kako /e-ua isceljuje olesne ljude< isteruju#i i" njihdemone'

2n#i!a #ubile#a

Iragmenti jo- jednog vrlo vanog< mada "apostavljenog< apokaliptinog teksta


56/136

M"lom pokoljenjuM koje je "aoravilo M"apovesti i save" i svetkovine i mesece i -aate ipra"nike i svu pravduM (2+:11E21)' %isac/ubile#aoigledno je verovao da su strogauputstva o verskom "akonu< koja se u tekstu nala"e< ila od velike vanosti "a spasenjepoonih< jer #e Mposlednje vremeM "apoeti tek kad ljudi ponu da po-tuju ove "akone' $/ubile#imase kae da #e u dru-tvu "apoeti promena naolje tek kada Mdeca "aponu da

prouavaju Aakon i kada ponu da trae "apovesti i kada se vrate na put pravednikaM(2+:23)'8ao i u mnogim drugim apokaliptinim delima< vrhunac Mposlednjeg vremenaM je

Mdan stra-nog sudaM kada #e "li iti "risani sa lica "emlje i kada #e se pojaviti novaolana de Boa je uvideo daBakarni svitakima ogroman "naaj "a ra"umevanje

istorijskog porekla kumranske "alihe svitaka i same prirode asketske Aajednice< "a kojusu verovali da je tamo ivela'Aa ra"liku od ve#ine drugih svitaka


63/136

ilioteku sa svicima sklonili u pe#inu' ,oda je ovo jo- jedan primer koji govori o tomekako naunici pode-avaju injenice< kako i one ile u saglasnosti sa njihovimaomiljenim teorijama o prirodi i poreklu sekta-ke AajedniceO

;ko prihvatimo spisak sa lagom uBakarnom svitkukao stvaran< pojavljuje sejedan o"iljan prolem "a staro#edno!lasno mi%l#en#eo svicima sa ,rtvog mora' e

Boov tim i njegovi naslednici smatraju da su svi rukopisi koji su tamo pronaenisainjavali sekta-ku ilioteku a"iranu u samom 8umranu< i da je ta ilioteka i"e"ednosnih ra"loga ila sakrivena tokom /evrejskog ustanka< moda ve# negde oko 36g' nove ere' %o-to su ovi /evrejiEsekta-i ili po"nati na osnovu njihovih sopstvenih spisakao askete< da li i oni posedovali tako veliku koliinu laga akoBakarni svitakpotie odnjih9

%ristalice#edno!lasno! mi%l#en#ashvataju ovaj prolem< ali i dalje imajupote-ko#a pri oja-njavanju odakle lago prvoitno potie' ,eutim< kada vidimo vrstusvetih predmeta koji su takoe narojani< i"gleda najverovatnije da su ti predmeti poticalii" /erusalimskog hrama< ne samo "ato -to je u samom Hramu ilo uskladi-teno velikoogatstvo< nego i "ato -to je Hram io svojevrsna -tedionica i "a ostale' ;li kao -to

"namo i" sekta-kih svitaka< Aajednica je< ma gde da je ila njena a"a< pokidala sve ve"esa Hramom i vlastima' ako da ako su /evrejiEsekta-i "aista iveli u 8umranu< kao -to sepretpostavlja< da li je verovatno da i oni prihvatili ovu gomilu laga i" Hrama< i da li iim ona uop-te ila poverena9 &vo "nai da moramo ili da preispitamo prirodu Aajedniceasprostranjenost pronaenih novi#a uka"uje na to da su dva perioda najve#e aktivnostiu 8umranu ila od 10+' do 4+' g' pre nove ere< tokom vladavine ;leksandra /anaja< iirodskoErimski period od 6' g' pre nove ere do 34' g' nove ere'

%a koja je onda posledica priliva doseljenika u kumransku naseoinu tokomperioda 19 *"u"ev dva ula"a< sa istoka i sa severo"apada< postoji i glavna kapijakompleksa koja se nala"i na severnoj strani utvrenja= a- tu je podignuta vrstatrospratna kula' 7ak i danas se njeni ostaci veoma doro vide i mada e Bo nikada nijehteo da prihvati te"u da je kumranska naseoina kori-#ena u vojne svrhe tokomhelenistikog i irodskog perioda< ak ni on nije mogao a da ne primeti njenu strate-kuprednost: MSa kumranskog platoa pogled se prua na celu "apadnu oalu< od u-#a /ordanado >asEIe-he i na celu severnu polovinu ,rtvog moraM' Aapravo< dok je kula ila itavaimljani ra-istili samo jednomalo podruje u okviru naseoine i da su i"vr-ili samo minimalne popravke i dodatke'Sve u svemu< oni su samo pojednostavili grau postoje#ih "grada i re"ervoara "a vodu< ina i"vesnim mestima su ojaali "idove' 8ada je /evrejski ustanak io ugu-en< rimskilegionari su< e" sumnje< jedva ekali da spakuju svoje stvari i napuste lokalitet< a to se


83/136

dogodilo verovatno nekoliko godina kasnije< moda oko 4.' g' nove ere< podpretpostavkom da novi#e koristimo kao doka"e' %osle odlaska >imljana< ako prihvatimoe Boovo tumaenje< i"gleda da je lokalitet io napu-ten -e"desetak godina< sve dovremena arE8ohinog ustanka od 1+2' do 1+' g' na-e ere< kada je ponovo io nakratko"au"et'

%ostoji< meutim< ar jedan strunjak< a to je >oert ;j"enman< koji se upotpunosti protivi ovakvoj rekonstrukciji dogaaja -to su kulminirali nesumnjivimo-te#enjem kumranskog kompleksa' %o-to je ;j"enman predu"eo ponovno ra"matranjedoka"a "asnovanih na novi#ima< prvo #emo r"o ra"motriti e Boove osnove "apretpostavku da je naseoina u 8umranu ila ve#im delom uni-tena od strane >imljanatokom /evrejskog ustanka< a to se< po njegovom mi-ljenju< dogodilo oko 36' ili 3' g'nove ere'

7im su "eloti< koji su podsticali /evrejsku pounu< de factoojavili ne"avisnostod >ima< odmah su iskovali i sopstvene jevrejske novi#e' Anatan roj novi#a iskovanihu tre#oj godini poune (36' g' nove ere) pronaeni su u 8umranu< ali nijedan i" etvrteimljani ne prou< i "atim da se vrate nalokalitet< a onda da ga onove onako kako je to e Bo opisao u svom ojavljenompreliminiranom i"ve-taju'

/edini prolem sa ovom teorijom potie od jednog dodatnog podatka koji e Bonije pominjao< ali kog je kasnije ojavio Irank 8ros< koji je takoe radio na lokalitetu'5ekoliko spoljnih "idova grupe "grada sru-eno je usled potkopavanja' o je ilauoiajena vojna taktika >imljana< kori-#ena i prilikom opsade /erusalima< da se ispodneosvojivih "idina prokopa dugaak tunel i da se "atim gredama uvrsti' &nda i se grede


84/136

"apalile i ceo tunel i se sru-io< -to i prou"rokovalo da se i sami "idovi i"nad tunelaoru-e i padnu'

!rolje: rtve pokolja9

%re nego -to napustimo 8umran< ostaje nam da se po"aavimo jednom vanominjenicom: groljima -to se nala"e istono od glavnog graevinskog komleksa' *ma ih triE jedno veliko sa oko hiljadu sto groova< nekih dvadeset sedam metara istono odutvrenja< i jo- dva manja< sme-tena severno i juno od glavnog grolja< sa dvanaestimljani samopro-li kro" 8umran< spalili ga< pa "atim nastavili ka jugu< moe da ojasni "a-to su sejevrejski stanovnici ve# ili vratili u vreme kada je %linije pisao' Sve u svemu< ranije#edno!lasno mi%l#en#eilo je prolematino "og toga -to je sa previ-e entu"ija"ma i vrlopojednostavljeno poku-alo da poistoveti esene< onako kako su o njima pisali /osiD Ilavije

i %linije< sa mogu#im stanovnicima naseoine u Hiret 8umranu< iako injenice "apravonisu tako oigledne'/o- neke karakteristike kumranskog lokaliteta protivuree %linijevom opisu' &n i

svi drugi drevni pisci slau se s tim da su eseni< u su-tini< ili celiatska grupa koja jepre"irala dru-tvo ena= pa ipak< kao -to smo videli< jedan roj enskih skeleta je pronaenna kumranskom grolju< -to poka"uje da su i ene< u nekom periodu< ivele u 8umranu'Ftavi-e< sve ono -to itamo o esenima uka"uje na to da su oni ili siroma-ni i da su ivelie" novca< pa ipak< e Bo i njegov tim prona-li su u 8umranu "natnu koliinu novi#aoert i %olina onsil< nedavno su predloili alternativnuteoriju o ulo"i kumranskog kompleksa tokom helenistikog i irodskog perioda' %o svojprilici< "a ra"liku od ve#ine naunih radnika< oni su ili privilegovani utoliko (pre)(dodaj)-to su imali pristup ele-kama sa iskopavanja >olana de Boa< kao i prate#oj grai' %orede Boovog skriptorijuma (triklinijuma %oline onsil)< drugi elementi sa lokalitetauka"uju na to da on nije io dom nikakve asketske grupe' %ronaeni arteDakti ukljuujupari#e stakla E u drevna vremena vredan luksu"< kao i komadi#e luksu"ne grnarije'Aajedno sa velikom koliinom novi#a -to su ili pronaeni skriveni na lokalitetu< oviarteDakti< pretpostavljaju onsilovi< i"gledaju veoma neoino ako prihvatimo teoriju daje 8umran< u neku ruku< io mona-ka "ajednica< ali oni a- odgovaraju onim stvarimakoje i se eventualno "atekle u nekoj vili< koja i mogla pripadati nekom imu#nom lanujerusalimske aristokratije'

;rheolo-ki nala"i koji potvruju da se desio rimski napad tokom /evrejskogustanka< takoe mogu relativno jednostavno da se ojasne' &no -to se ilo pretvorilo uustanak protiv >ima< "apoelo je kao estok suko i"meu "elota i ogatih aristokratskihporodica i" /erusalima' %o-to su "eloti odneli poedu< i" spisa /osiDa Ilavija je po"nato dasu mnoge aristokrate ile poijene< a njihove ku#e opljakane' ;ko je 8umran prvoitnoio luksu"na vila< lako je mogu#e da su je "eloti okupirali i prisvojili "og njenogstrate-kog poloaja< a da su na kraju i >imljani na nju oratili panju'

Aakljuak

Bideli smo da trenutno postoje tri hipote"e u ve"i sa prvoitnom Dunkcijom grupe "gradau 8umranu' >olan de Bo je verovao da je to io dom nalik manastiru jedne asketskejevrejske grupe i sve -to je njegov tim prona-ao na tom lokalitetu< on je protumaio kaopotvrdu svoje teorije' &no -to je ilo protivureno ovom tumaenju< ili je ignorisano< ilitiho proterano u Dusnote' $prkos injenici da je i sam e Bo kasnije i"ra"io sumnju okonekih aspekata svoje teorije< ona i dalje ostaje dominantno oja-njenje "a kori-#enje ovoglokaliteta< ak i meu strunjacima koji o drugim pitanjima imaju suprotstavljena gledi-ta


90/136

o prirodi svitaka pronaenih u pe#inama< kao i o njihovoj krajnjoj ve"i sa kumranskomnaseoinom'

$prkos velikoj li"ini pe#ina< ni-ta do nedavno nije pronaeno< -to i deDinitivnopove"alo svitke sa kumranskim lokalitetom' 7injenica da su neki od keramikih #upovaima ipo"ivali ih da ne pla#aju danak i< mada nisu uspeli da spree primenu rimskogopore"ivanja< privlaili su sve ve#i roj sledenika< od kojih su neki ili ak i /e-uini

uenici= konano< "eloti su se pounili protiv >ima 33' g' nove ere i "apoeli otvoreni rat'* ovde ponovo moramo da udemo opre"ni< jer nisu svi "eloti pripadali istoj homogenojgrupi< kao -to se smatra' %o-to i haside koji su podravali ,akaejce u ori "aoslooenje od Seleukida< kasniji pisci poput /osiDa Ilavija na"ivali "elotima da su ilinjihovi savremenici< moemo lako da "amislimo da nisu svi "eloti ili divljaci ira"ojnici< kao -to ih opisuju Ilavije i ostali< ako su to uop-te i ili' $ rimsko doa< skorokao i danas< pounjenici su oino na"ivani anditima ili teroristima E pogotovu ondakada su ili na strani guitnika' ako da je Ilavije ra"liite ande u okviru "elotskogpokreta oino na"ivao lestima4ili ra"ojnicima< a po jevaneljima< /e-ua je io ra"apetsa dva takva ra"ojnika' S druge strane< istina je da su neki lanovi "elota


100/136

se opis /osiDa Ilavija oino smatra pou"danijim< jer on kae da je< iako Darisej< umladosti esto pomi-ljao da se pridrui esenima< a imao je i direktne kontakte sa njima'Iilon je< nasuprot tome< "a njih "nao samo po uvenju'

*ako imamo "natan roj korisnih podataka o esenima< malo "namo o njihovomistorijskom poreklu E ak je i samo poreklo njihovog imena nejasno' $ sluaju da ih ne

prepo"namo kao kumranske sekta-e< od njih nije ostala nikakva knjievnost u" pomo#koje ismo osvetlili ove stvari' >asprostranjeno je mi-ljenje da je ime MeseniM grki olikneke semitske rei< ali nema jednoglasnog mi-ljenja po pitanju koja je "apravo to re'5aje-#e se smatra da ime potie ili od sirijske rei hase,koja "nai MpooanM< ili odaramejske rei assa++a(MisceliteljiM)' ;ko je ovo prvo tano< onda moda i postoji ve"asa ranim hasidima< jer njihovo ime potie od herejske rei sa istim "naenjem' S drugestrane< po-to se "a esene govorilo da su strunjaci "a isceljenje tela i du-e< mogu#e je i danjihovo ime dola"i i" aramejskog i"vora'

>oert ;j"enman je dao jo- jednu mogu#nost' &n tvrdi da re potie od i"ra"aosim ha;Torah(Moni koji postupaju prema 5aukuM)< i "a taj i"ra" on pretpostavlja da jeio esto upotreljavan u kumranskoj Aajednici' ,ada je< e" sumnje< koristio ranije

i"vore< hri-#anski pisac CpiDan pominje jednu jeretiku jevrejsku sektu po imenu oseni


101/136

prouavanja' &ve karakteristike takoe se mogu na#i i u sekta-kim spisima pronaenim u8umranu'

%o /osiDu Ilaviju< samo je Dariseja ilo vi-e od esena: esena je ilo oko etirihiljade' %o-to se pretpostavljalo da eseni ive samo u %alestini< takoe se smatralo da ihje ilo mogu#e prona#i i u mnogim drugim mestima -irom "emlje' 5a osnovu podatka

koje nam drevni pisci prenose o tome gde su tano eseni iveli< dalje se pretpostavlja damoda imamo posla sa nekoliko grupa istog op-teg imena' ok Ilavije kae da ih je ilou svakom gradu u /udeji< Iilon nam govori da su oni uglavnom iveli u selima i da sui"egavali gradove "og nemoralnog gradskog ivota' %i-u#i posle %rvog jevrejskogustanka< %linije navodi da su eseni iveli samo u li"ini Cngadija< pokraj ,rtvog mora';li e" o"ira na to da li su eseni iveli u gradovima< ili u selima< neoino je da nijednatakva grupa nikada po imenu nije ila pomenuta u hri-#anskim jevaneljima i0oslanicama< pogotovu kada se ima na umu prisustvo relativno velikog roja esena u%alestini< a takoe i "og toga -to su ih i /osiD Ilavije i Iilon veoma cenili' 5aravno< kao-to #emo videti kasnije u ovom poglavlju< to ne predstavlja prolem "a >oerta;j"enmana jer su "a njega eseni ili rani jevrejski hri-#ani'

;ko u"memo u o"ir sve detalje koje nam daju /osiD Ilavije i Iilon< moemo dastvorimo neku sliku o nainu ivota esena i sastavu njihove organi"acije< mada i daljetrea da imamo na umu da moda nisu svi oni imali takve osoine' *"gleda da su eseniiveli u malim lokalnim "ajednicama u "ajednikim naseljima< pod vostvom jednogstare-ine koga su morali da slu-aju' %unopravno lanstvo u ovim "ajednicama nije seodmah doijalo< nego se sticalo napredovanjem kro" etiri stupnja ili nivoa' &igledno jeda su kao punopravni lanoviu grupu primani samo odrasli mu-karci< mada po nekim navodima i" Iilonovih iIlavijevih opisa< i"gleda da je meu esenima ilo i ena'

&ni koji su eleli da im se pridrue< primani su na pronu godinu dana pre nego-to i im ilo dopu-teno oredno pranje< koje je ilo kljuni element esenskih oiaja'8andidatu su davali elu tuniku< mali a-ov i pregau E tuniku da oue< a pregau i a-ovda koristi prilikom oavljanja Di"iolo-kih potrea' ;ko i prona godina ila "avr-ena na"adovoljavaju#i nain< sledile i jo- dve godine isku-enja' Brhunac je ila ceremonijaprilikom koje se davala "akletva vernosti' 5akon "akletve vernosti< iniciranom na krajuiva do"voljeno da se prikljui ratstvu i da "ajedno s njima oeduje' &ve priesne"ajednike oroke< kojima su samo inicirani mogli da prisustvuju< pripremali susve-tenici po strogim "akonima istote< a inae se jelo dva puta dnevno u" molitvu i pre iposle "ajednikog oedovanja' 5akon -to i "akletva vernosti esenskim idealima ivostvu ila prihva#ena< svaki o"iljniji prekr-aj pravila imao i "a posledicu< poslesuenja od strane suda koji se sastojao od stotinu sudija< trajno iskljuenje i" "ajednice'

/edinstvena karakteristika esena ila je ta -to im je sva imovina ila "ajednika'&d novih lanova je "ahtevano da svu svoju imovinu i "aradu predaju stare-inama' a ise oe"edile dnevne potree lanova< upravnik imanja je i"davao potrenu hranu iode#u< i organi"ovao rigu o starim i olesnim' *" onoga -to moemo da vidimo kodstarih pisaca< takoe "akljuujemo da su eseni ili krajnje skromni< pa ak i askete popitanju svog dnevnog naina ivota E njihova dijeta je ila spratanska< a novu ode#u nisuolaili sve dok im se ona stara ne i iscepala' Berovatno "og stalnih opasnosti odoredne neistote< koja je ila pove"ana s ra"nim "animanjima< i"gleda da jepoljoprivreda ila glavni posao esena' rgovina i i"rada oruja ile su strogo "aranjene'


102/136

$ njihovom nainu ivota istie se jedan roj naroitih< neoinihkarakteristika koje imaju "ajednike elemente sa pravilima odreenim u kumranskojAajednici' %o-to su ili asketskih sklonosti< eseni nisu upotreljavali ulje "a ma"anje tela;/ B>C,C5; * ,CS*/;5*A;,

>adikalno drugaija verska i socijalna situacija tokom perioda progonstva i periodarugog hrama suoila je /evreje sa mnogorojnim te-kim prolemima koji su povremenopretili da uni-te njihov jedinstveni identitet kao etnike grupe' Sada su ili potreni noviodgovori da i se povratila ranija i"railjska vera u sudinu nacije u"drmane ni"omosvajanja od strane ;siraca< Bavilonjana< !rka i< na kraju< >imljana' %ostepeno je poeoda se pojavljuje sasvim nov nain sagledavanja oga i sveta< u kome su se mnogipersijski verski koncepti i"me-ali sa tradicionalnim jevrejskim verovanjima' $ svakomsluaju< /evreji su i dalje o sei mislili kao o posenom narodu ve"anom "a oga;rahamovim save"om< mada je< tokom seleukidskog perioda< poslednja nada "apravoverne /evreje ila ta da se priliava kraj sveta' o se ogleda u ra"nolikosti


116/136

eshatolo-ke i apokaliptike knjievnosti stvarane -irom jevrejskog sveta< kao i od stranesamih sekta-kih grupa pove"anih sa 8umranskim svicima'

&snovno pitanje sa kojim su se suoavali kon"ervativni /evreji u /udeji< upravooni koji su odacivali ono sre#nije helenistiko re-enje< ilo je vrlo jednostavno: "ogega i"arani oiji narod toliko pati9 %re progonstva< mnogi proroci davali su na to

jednostavan odgovor: og kanjava svoj narod "og njihovih grehova E da i ih nateraoda se pokaju i poprave' ;li e" o"ira na to sa koliko su predanosti /evreji ispunjavalisvoje verske oave"e< oekivane nagrade nije ilo< ni "a pojedinca ni "a narod' $pravosuprotno< patnje su se< ni malo lak-e< nastavile< pogotovo tokom surove vladavineSeleukida'

;pokalipti"am

%o-to su se posledice ove situacije sve vi-e odraavale na umove pravovernih /evrejaitualno oedovanje

Aajedniko ritualno oedovanje< isto tako< moe da ude jedna od karakteristika /e-uinogpokreta< koja se moe prona#i i u 8umranu' 5aalost< opis i" jevanelja o t"v'Mposlednjoj veeriM je oigledno modiDikovan usled kasnijih teolo-kih shvatanja< tako daje te-ko otkriti kakvi su "apravo ili oiaji /e-ue i njegovih sledenika' ,eutim< po-tose i" ovog opisa i" jevanelja vidi da je uestvovanje u "ajednikom oedovanju iloogranieno na /e-uino lisko okruenje i"aranih uenika< moemo da pretpostavimo daje postojala neka vrsta inicijalnog ogranienja tog prisustvovanja oedima< -to naila"imoi u spisima i" 8umrana' akoe< vidimo da je /e-ua lagoslovi hle i vino< isto kao -to su"vanini sve-tenici Aajednice lagosiljali hranu i pi#e'

;li opet moramo da udemo opre"ni pri poku-aju da uspostavimo ilo kakavdirektan uticaj Aajednice na /e-uin pokret po pitanju "ajednikih oroka< jer se uistinumalo "na o mnogim aspektima jevrejskog sekta-kog ivota tog vremena' Beruje se da su iostale grupe< kao -to su recimo ratstva havure< imale takav oiaj< pa su pre moda oneuticale na /e-uu nego kumranska Aajednica' *pak< postoje i"vesne karakteristike kojei"gleda da "aista pove"uju kumranske ritualne oroke sa onim hri-#anskim' $ oa sluajamoemo da pronaemo snane eshatolo-ke i mesijanske tragove: poZbornom ravilniku

&d jo- ve#e vanosti "a hri-#ane je otkri#e da se njihov epitet Moiji sinM (koji seodnosio na /e-uu da i se naglasile njegove posene ve"e sa ogom i njegova posenaoanska priroda)< takoe koristio u kumranskoj knjievnosti' Smatralo se da je ovo ilanesemitska hri-#anska novina jer< iako je kori-#ena i u Tanahu< ona je imala manji roj"naenja= odnosila se na anele< na kraljeve i" avidovog doma< na ilo kog *"railjcapravednika< pa ak i na celokupni narod drevnog *"raela< ali nikada nije imala tajmesijanski smisao kao uNovom zavetu' %re otkri#a svitaka sa ,rtvog moraa"aranje /erusalima i Hrama< poetak progonstva /evreja'/eremija i /e"ekilj aktivni u ranom periodu'rugi *saija< ;gej i Aaharije aktivni u kasnom periodu'

+' g' pre n' e'%ersijska osvajanja Bavilonije pod 8irom Belikim'

+0' i 20' pre n' e'%ovratak jednog roja jevrejskih i"eglica odvija se u talasima'

13' g' pre n' e%onovna i"gradnja Hrama i njegovo osve#enje'

9 oko .6' g' pre n' e'/e"dra aktivan: poveo jo- jedan talas povratnika i" Bavilona i (9) radio naojavljivanju Tore'

9 oko ..' g' pre n' e'5emija aktivan: verske reDorme< ponovna i"gradnja "idina /erusalima'

++2' g' pre n' e';leksandar Beliki osvaja %alestinu< ukljuuju#i i /udeju'

+2+' g' pre n' e';leksandar umire< njegovo @arstvo je podeljeno'

+12' g' pre n' e'


128/136

%tolomeji pokoravaju /udeju< "au"imaju /erusalim< ali narodu ostavljaju verskusloodu'

201E16' g' pre n' e'Seleukidi osvajaju %alestinu'

14' g' pre n' e'

/udeja postaje provincija sirijskog Seleukidskog carstva pod upravom ;ntioha ***(22+E164' g' pre n' e')164E14' g' pre n' e'

%oetak helenistikog uticaja kome se odupire &nija ***'14E13.' g' pre n' e'

;ntioh *B CpiDan'14' g' pre n' e'

&nija *** svrgnut sa vlasti'14E141' g' pre n' e'

/a"on na poloaju prvosve-tenika'oko 14' g' pre n' e'

Helenistike reDorme'142' g' pre n' e'/a"on svrgnut sa poloaja< njegov rat ,enelaj preu"eo vlast'

142E132' g' pre n' e',enelaj na poloaju prvosve-tenika'

141' g' pre n' e'%o nareenju ,enelaja< uijen &nija'

13' g' pre n' e'$" pomo# ,enelaja< ;ntioh oskrnavio i opljakao Hram'

136' g' pre n' e';ntioh poku-ava da po drugi put krene u pohod na Cgipat< ali ga onemogu#avaju>imljani'

134' g' pre n' e';ntioh poeo da proganja one /evreje koji su se opirali integraciji /udeje ujedinstveno Seleukidsko carstvo "asnovano na grkoj veri i kulturi' Avanina"arana jevrejske vere i oiaja' Hram pretvoren u svetili-te Aevsu'

133E130' g' pre n' e'/uda ,akaejac poveo unu tradicionalista'

13.' g' pre n' e'/uda ,akaejac osvaja /erusalim' %rimirje i osve#enje Hrama koji je i dalje u,enelajevim rukama'

132E10' g' pre n' e'emetrije *' Sirijci poguili ,enelaja' 8ralj postavio ;lkima "a prvosve-tenika'

131' g' pre n' e'/uda ,akaejac poraen i uijen' /onatis ,akaejac postaje voa pounjenika(131E12' g' pre n' e)'

9 oko 130' g' pre n' e';lkim umire od sranog udara' Aavr-etak sirijske vojneintervencije'

14' g' pre n' e'


129/136

/onatis ,akaejac ula"i u /erusalim'12E1.' g' pre n' e'

;leksandar alas u"urpira seleukidski presto' $ijen na prevaru u ;raiji'12' g' pre n' e'

/onatis ,akaejac ostvaruje ne"avisnost "emlje i ;leksandar alas ga progla-ava

"a prvosve-tenika'1.E1.2' g' pre n' e';ntioha *B sa prestola svrgnuo njegov -ti#enik riDon i kasnije ga uio' /onatis,akaejac naimenovan "a guvernera Sirije< a Fimon ,akaejac naimenovan "avojnog guvernera palestinskog podruja'

1.+' g' pre n' e'riDon "aroio /onatisa ,akaejca'

1.+' ili 1.2' g' pre n' e'/onatis ,akaejac uijen u tamnici'

1.2' g' pre n' e'Fimon ,akaejac preu"eo vlast'

1.0' g' pre n' e'5arodna skup-tina i"arala Fimona ,akaejca "a prvosve-tenika i vladara< "atimdonela odluku da ta "vanja udu nasledna u njegovoj porodici' %oetak dinastijeHa-monejaca'

1+' ili 1+.' g' pre n' e'$istvo Fimona ,akaejca'

1+.' ili 1+E10.' g' pre n' e'/ohanan Hirkan postao etnarh i prvosve-tenik' Suprotstavljaju mu se Dariseji'

10.E10+' g' pre n' e';ristoul * postao prvosve-tenik i kralj'

10+E43' g' pre n' e';leksandar /anaj postaje prvosve-tenik< kralj i osvaja' &dupiru mu se Dariseji'

43E34' g' pre n' e'Salome ;leksandra< udovica ;leksandra /anaja< lagonaklono se odnosi premaDarisejima' Hirkan ** postaje prvosve-tenik'

34' g' pre n' e'Hirkan ** postaje kralj i prvosve-tenik< ali ga svrgava njegov rat ;ristoul **'

34E3+' g' pre n' e';ristoul ** postaje kralj i prvosve-tenik' %ompej ga "aroljava godine 3+'

3+' g' pre n' e'%ompej osvaja %alestinu' %osle pada /erusalima< /udeja postaje rimska provincija'

3+E.0' g' pre n' e'Hirkan ** ponovo postavljen "a prvosve-tenika< ali ne i "a kralja'

.0E+4' g' pre n' e';ntigon< sin ;ristoula **< u" podr-ku %ar#ana dola"i na presto i doija "vanjeprvosve-tenika' Hirkan ** osaka#en i prognan (kraj dinastije Ha-monejaca)'

+4' g' pre n' e' E .' g' nove ere*rod Beliki'

+0' g' pre n' e'Hirkan ** poguljen'


130/136

24E1.' g' pre n' e';vgust postaje car'

9 3' g' pre n' e'%retpostavka o roenje /e-ue'

.' g' pre n' e' E 3' g' nove ere

;rhelaj postaje etnarh /udeje i Samarije'1.E+4' g' nove ereierije postaje car'

23E+3' g' n' e'%ontije %ilat postaje namesnik /udeje'

9 +0' g' n' e'/e-ua ra"apet'

33E40' g' n' e'%rvi jevrejski ustanak okonan "au"imanjem /erusalima i ra"aranjem Hrama odstrane ita'

4+' ili 4.' g' n' e'

%ad ,asade'1+2E1+' g' n' e'rugi jevrejski ustanak predvodi arE8oha' /erusalim ra"oren i "atim ponovoi"graen pod imenom MHelio 8apitolinaM'

140' g' n' e'Sredi-te verskog ivota /evreja preme-ta se u !alileju'

R*+,I# VA-,I)I. %O)MOVA

apokaliptikaekstovi i verovanja< popularni tokom perioda rugog hrama= tiu se skrivenih istina' Hoover and the /esus Seminar< The Five -osels" What Did/esus &eall+ Sa+< Harper@ollins (14)

/eUish %ulication Society


136/136

,apomenaStiven Hod je u knji"i Svici sa rtvo! mora koristio Berme-ove prevode na engleski

rukopisa svitaka sa ,rtvog mora'@itate i" rukopisa svitaka sa ,rtvog mora preveo je na srpski Cugen Berer< to jest citatisu preu"eti i" njegove knjige2umranski rukoisi (*!A< 162)'

@itati i" Staro! zavetadati su u prevodu Zure anii#a'@itati i"Novo! zavetadati su u prevodu Cmilijana 7arni#a'

ranskripcija ilijskih imena uraena je prema anii#evom prevodu' Samo umalorojnim sluajevima< kad su imena "og "astarelosti ve# i"a-la i" upotree< data su usavremenom i"govoru' %onegde su dati duleti imena radi olje identiDikacije'

78361499 Svici Sa Mrtvog Mora

Documents