772560 - Subotičke Novinesubotickenovine.rs/izdanja/NOVE suboticke novine 98... · 2019. 1. 29. · Primaju članove koji imaju četrdeset i više godina i poželjno je da pre podne

Nove investicije i otvaranje novih

gerontoloških klubova

NOVE

Godina II • Broj 98 • 11. januar 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

Tradicija

str 9

Zavičajna zajednica Republike Srpske

Subotica proslavila svoju krsnu Slavu

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 4 str 5

MiR, RadoSt i ljubav

Ni godine im ne mogu ništa!

Najstariji aktivni lovci u Udruženju “Subotička peščara”

str 13

Proslavljen Badnji dan u Subotici

grad2 Broj 9811. januar 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 ([email protected]),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859([email protected]);

Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042([email protected]);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Dejan Malagurski([email protected])

Tehnički urednik: Robert Kiš ([email protected])

Marketing: tel: 553—914, e-mail: [email protected]

Oglasi i čitulje: tel: 553-805([email protected])

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

[email protected]

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Pročitao sam negde, ovih dana, da u Beču postoji Udruženje kukumakala, zakerala, gunđala, ogovarača i narikača. Glavna de-latnost ovog udruženja su kritikovanje sve-ga i svačega,ogovaranja, laskanja ljudima na vlasti, kukanje za propalim vremenima i na-ricanje za propuštenim šansama u životu. Oni svakodnevno kukaju za svetskim doga-đajima i nepravdama i naročito ih interesu-je tuđi životi ljudi. Udruženje gunđala orga-nizuje razne izlete, promocije, savetovanja, maskenbale i razne druge cirkuse.

Udruženje zakerala ima i uslove, ko može da pristupi organizaciji. Primaju članove koji imaju četrdeset i više godina i poželjno je da pre podne mrze sebe, a popodne ceo svet. Treba da su dovoljno umišljeni, džangrizavi i drski. Da misle da su svi protiv njih. Po mo-gućnosti da budu glupi i malo pismeni. Da boluju od neke paranoje poput Ilije Čvoro-vića u fi lmu „Balkaski špijun“. Žene moraju da imaju najmanje tri braka, a muškarci da su besposleni i bolesno umišljeni da im je glavna uloga da menjaju svet.

Moraću ovim subotičkim, mrgudima, gunđalama, kukumacima i narikačama i zakeralama, da predložim da i u našem gra-du otvore ovakvo jedno udruženje. Da budu zauzeti i na jednom mestu. Jedna od sek-cija ovog Udruženja njakala, mogla bi da bude:“dežurni branitelji srpstva“. Ili bolje reći Udruženje Srba po zanimanju. Je-dan od takvih „branitelja“ a ima ih u Su-botici dovoljno, udario je ovih dana „drv-ljem i kamenjem“ na Nove subotičke no-vine, što su zamislite, za novogodišnji broj pored pravoslavnog objavili i Crkveni kato-lički kalendar.

Evo šta nam je ovaj branitelj srpstva, na-pisao: „Sram vas bilo.Odštampali ste katolič-ki kalendar na kome je praznik(blagdan)naj-veći zlikovac i dokazani ratni zločinac Aloj-zije Stepinac. Treba da vas je sramota. A na-dam se da posle već podnete krivične prijave, da će vam zabraniti štampanje lista u kome promovišete ustaštvo“. Ovu poruku poslao nam je izvesni Srećko Ćirjaković. Na svom fejsbuk profi lu napisao je i ovo:“ očigledno je da u ovom gradu ima ljudi koji uređuju naše Subotičke novine po nečijem nalogu ili sa-movoljno (u šta ne verujem) kako bi izazvali

gnev i probudili sećanja srpskog naroda na Jasenovac“.

E, sad smo se mi našli u velikom čudu, gde smo pogrešili. Šta je to toliko naljutilo našeg Srećka. Da li, što smo našim čitaocima kato-licima, poklonili crkveni kalendar za Novu godinu ili što iz katoličkog kalendara nismo izbacili Alojziju Stepinca. Ako je ovo drugo, onda smo mi po građaninu Ćirjakoviću, tre-bali da „uredimo“ katolički crkveni kalendar i iz njega izbacimo sva „sumnjiva lica“. To bi bilo krivično delo falsifi kata a i veoma veli-ki posao jer svaki dan u crkvenom kalendaru nosi neko ime. A bili smo i u dilemi, ako ne-koga i izbacimo,evo naprimer Aloziju Stepin-ca, koga onda 10.veljače(februara) da upiše-mo. Zato ti Srećko „branitelju srpstva“ nudi-mo da ti ove cele godine malo pročešljaš ovaj crkveni kalendar i da nam na vreme pred kraj 2019.godine dostaviš imena tvojih sve-taca, umesto ovih nepoželjnih i da ih mi u ka-lendaru poređamo po tvom ukusu.

Podneo si, pišeš povređeni Srećko, protiv Novih subotičkih novina i krivičnu prijavu za širenja ustaštva i nadaš se da će ove gradske novine biti zakonom zabranjene. Ti si izgle-da u velikom moralnom problemu. Puna su ti usta suživota, a objavljivanje katoličkog cr-kvenog kalendara je po tebi, širenje ustaš-tva. To ne ide jedno sa drugim. Ja ti jedino mogu pomoći, da ti pošaljem adresu u Vati-kanu gde se odlučuje o svecima, pa da sa nji-ma vidiš kako da izbace Stepinca iz kalenda-ra. Za ostalo neka ti je Bog u pomoći.

Nego, da se ja vratim ovom Udruženju ku-kumakala. Na nekoj od svojih sekcija, naj-bolje onoj Dežurni branitelji srpstva, mogli bi satima da raspravljaju o ovoj mojoj kolu-mni. Unapred znam komentare. „Ovaj no-vinar vidite radi po nečijem nalogu. Ma nje-ga je sigurno tamo postavila neka inostrana organizacija. Nije isljučeno da ga plaća i ŠO-ROŠ. Mora da je u opoziciji, dok mu ne sme-ta crkveni katolički kalendar. Vidite, on u ka-toličkom kalendaru ne bi menjao ništa. Čak ni Alojziju Stepinca. On je sigurno nečiji pla-ćenik. Čekaj da vidimo, da li mu se prezime završava na „ić“. Završava se, ali bez obzira na to, sigurno nije veliki Srbin. A ako nije ve-liki Srbin, onda i nije naš. A svi koji nisu naši su sumnjivi“.

Foto + reč

Pada fasada „Politehničke škole“, Matije Gupca 8-10, zgrade koja je među najstarijima u gradskom jezgru Subotice, jer je na-punila 132 godine. Oko nje je ista „žuta traka“ koju smo pominja-li u prošlom broju pored Gradske kuće. Nažalost, palata iz 1886. godine, kako stručnjaci kažu – u neorenesansnom stilu, svoje go-dine sada već teško podnosi, i ako je Hemijsko-tehnološka ško-la na Maksima Gorkog konačno dobila obnovljenu fasadu, bilo bi lepo da i ova zgrada bude obnovljena i da pešaci ne moraju da je zaobilaze, strahujući da li će im nešto pasti na glavu. Ili dok je se ne dočepaju neki investitori, „modernizatori“ i udarači „peča-ta našeg vremena“, koji su u ovoj i drugim ulicama već unaka-zili kuće kakve, u nekim zemljama koje, doduše, ne-maju takvu „za-štitu“ spomeni-ka kulture kao Su-botica, ne bi dali ni kvake da se izmene!

Ali, to je tako, mi smo uvek spre-mni da se „zašti-te“, koju nemamo, ne držimo „kao pijan plota“, već sve samih „interpolacija“ (integrisanje starog objekta u novi kvart), a ponovnu izgradnju starog nazivamo „fal-sifi katima“, i onda grad počinje da nam liči na ulicu Petefi Šando-ra sa sve „Ideom“ u njoj...

Za one koji se pitaju šta je ova zgrada, odnosno dve zgrade, bila pre nego što se u nju uselila Politehnička škola, da kažemo da ju je podigao subotički preduzimač Mihalj Prokeš, isti koji je iz-gradio i Prokešovu palatu na Korzou, po projektu arhitekte Geze Kocke. Prokeš je ovu kuću namenio izdavanju vojsci kao kasar-nu, zajedno sa štalom za stotinak konja! To mu je išlo od ruke, jer je i sam bio referent za smeštaj i prevoz vojske ispred grad-ske uprave.

Posle se u nju uselilo udruženje Katolički krug, a između dva svetska rata bila je Sreska fi nansijska uprava. Danas je školska zgrada koja pruža tužnu sliku, kao i još mnoge gradske fasade opasane trakom na kojoj piše: „Pazi! Opasnost!“

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

G R a d S K a Z a K E R a l a

Pada pada, šta to pada... stara kasarna (2)

Kosanović

NOVE grad 3Broj 9811. januar 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

U Starom Žedniku pored Subotice, u ulici Beogradski put, 5. januara u večer-njim satima, smrtno je stradala starija žena (85) Ana B.

Kako saznajemo, u kući je izbio požar, a osamdesetpetogodišnja baka Ana je stra-dala u njemu. Požar je izbio oko 20 sati, na žalost starica nije uspela da se spase, a

nezvanično se tvrdi da je nepažnjom sama izazvala požar.

Iako su vatrogasci brzo izašli na lice mesta, nisu uspeli da je spasu, jer se va-tra brzo proširila u starijem objektu. Va-trogasci su našli već ugljenisano telo sta-rice u izgoreloj kući.

Baka je živela sama, u teškim uslovima, a kako saznajemo Centar za socijalni rad je obezbedio troškove njene sahrane.

N.H.K.

Tragedija u Starom Žedniku

Starica smrtno stradala u požaru•U tragediji koja se dogodila 5. januara, u Starom Žedniku,

u kući u kojoj je živela, izgorela je starija žena, u večernjim

satima, a kada je nađena, više joj nije bilo pomoći!

• Organizovanog

dočeka Pravoslavne

Nove godine, po Ju-

lijanskom kalenda-

ru, 13. januara, u Su-

botici će biti u nekim

restoranima, dok će

drugi raditi uobiča-

jeno ili po dogovoru

sa grupama gostiju

ili turista. • Od ove

godine, Srpska Nova

se slavi i

preko dana,

što nije novi

izum, nego

praksa re-

storana koji

ne napla-

ćuju konzu-

macije, pa

su i slavlja

jevtinija!

Januar je najveseliji, kažu oni koji vole da slave, dok oni sa ta-njim džepom ga smatraju najjdu-žim mesecom u godini. Organizo-vanog dočeka Pravoslavne Nove godine, tradicionalno nije bilo na gradskom trgu Subotice ni rani-jih godina, ali će kafići i restorani biti puni i ovog 13. januara, oce-njuju ugostitelji.

Iako je interesovanje mnogo manje nego za doček Nove godine koja se slavi po Gregorijanskom

kalendaru, ipak će u Subotici u nedelju, od jutra do sledećeg ju-tra, raditi većina restorana, hote-la i kafića, koji organizuju doček Pravoslavne Nove godine.

Tako će u hotelu „Spartak”, doček Pravoslavne tradicionalno biti organizovan za goste koji vole taj ambijent, uz bogata domaća jela i pića i naravno muziku. In-teresovanje je već veliko, a cena oko 2500 dinara, kažu domaćini.

Hotel „Galleria” koji je imao veoma luksuzni Novogodišnju ponudu, neće organizovati doček Pravoslavne Nove, ali restoran će raditi prema uobičajenoj odlčič-noj ponudi hrane i pića u izuzet-nom ambijentu.

U „Maloj gostioni” takođe nema organizovanog dočeka, ali beli januar, kako nekoliko dana pred doček stvari stoje, može da se proslavi uz uobičajenu ponudu dobre hrane i đakonija, kao i sva-

kog drugog dana, dakle bez kon-zumacija i rezervacija. Tako je i na „Jelen salašu”, gde je obave-zna rezervacija stola, uz muziku Cherry benda, koji goste zabav-lja u dužem periodu, specijalite-te restorana i divan romantičan ambijent.

Palić ipak ima sve veću ponu-du, pa čarda „Kapetanski rit” or-ganizovano dočekuje svoje goste, uz tamburaški ansambl „Amajli-ja”. Tradicionalno vrhunski srp-ski meni, sarma, pečenja i veliki

izbor pića, po osobi za doček ko-šta 2450 dinara, a prijatan ambi-jent uz staklene zidove sa pogle-dom na palićko jezero, svakako čine posebnim atmosferu i slavlje dočeka Pravoslavne Nove godi-ne u tom restoranu uz obalu, koji nudi provod do jutarnjih sati, kao i pre dve sedmice.

Zanimljivo je i na ergeli Ke-lebija, gde u restoranu sa boga-tom ponudom, možete da pro-slavite Srpsku Novu godinu i to-kom dana.

„Dovoljno je da se sami orga-nizujete i sa svojim društvom na-javite domaćinima restorana i dogovorite za slavlje Nove godi-ne i tokom dana. Sve je dogovor, jedino nema konzumacija”, kaže Mirjana Dašić za Nove Subotič-ke novine.

Hotel „Mayur” ne radi za Srp-sku novu, zbog godišnjeg odmo-ra, a ni restoran „Zorica” ne pri-

prema organizovano slavlje za Pravoslavnu Novu godinu. Kafi-ći i svi restorani i hoteli u Suboti-ci rade uobičajeno, a koji od dese-tina restorana priprema original-nu, dnevnu proslavu ili ponoćni doček Pravoslavne Nove godine, možete da proverite lično i rezer-višete. Najviše su za proslavu za-interesovani mladi, kao i ranijih godina, kažu ugostitelji, pa stoga u većini restorana nema konzu-macija, ali ima slavlja!

Nada K. Harminc

Subotički hoteli i restorani imaju ponude i za dnevni i noćni doček Pravoslavne Nove godine!

Doček Srpske Nove godine u restoranima slave i preko dana!

Dobrovoljno služenje vojnog roka

Ministarstvo odbrane raspisalo je Javni oglas za 2019. godi-

nu, za prijavu kandidata na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za slušaoce kursa za rezervne oficire Voj-ske Srbije.

Na dobrovoljno slušanje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbi-je mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u 2019. godini navršavaju od 19 do 30 godina života.

Javni oglas za prijavu kandidata na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije u 2019. godini je stalno otvoren.

Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka sa oružjem mogu se dobiti u Centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Subotica, Subotica, Park Feren-ca Rajhla br.1, tel. 024/552-878 i na internet adresi www.mod.gov.rs L.M.

Od 31. decembra 2018. godine do 7. januara 2019. godine, na području Policijske uprave u Subotici

Osmoro povređenih u pet saobraćajnih

nesreća!U periodu od 31. decembra 2018. godine do 07. januara 2019. go-

dine na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 11 saobra-ćajnih nezgoda.

U pet saobraćajnih nezgoda dve osobe su teže povređene i šest osoba je lakše povređeno dok je u šest saobraćajnih nezgoda priči-njena samo materijalna šteta.

U navedenom periodu, policija je podnela 15 zahteva za pokreta-nje prekršajnog postupka, izdata su 174 prekršajna naloga i iz sao-braćaja su isključena tri vozača od kojih je za jednog vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situaci-je u Subotici imali su 19 intervencija.

N.H.K.

Služba Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja za vreme praznika,

imala veći broj intervencija

Tri požara Služba Hitne medicinske pomoći, Doma zdravlja Subotica, za vre-

me Novogodišnjih praznika, imala je 35 intervencija na terenu, što je veći broj od uobičajenog.

- Imali smo 30 pregleda u ambulanti i 18 transporta. Radilo se o uobičajenim stanjima i bolestima karakterističnim za ovaj period - rekli su iz Uprave Doma zdravlja Subotica.

Za prvih devet dana ove godine, kako tvrde u Hitnoj službi, inter-venisalo se i u tri situacije gde su bila tri požara. Nije bilo ozbiljnijih povreda, a svi pacijenti su zbrinuti bez većih posledica po zdravlje, navode u Hitnoj službi. A. Šiška

NOVEintervju4 Broj 9811. januar 2019.

Protekle godine su-

botički mediji su če-

sto informisali gra-

đane o brojnim reali-

zovanim projektima

Gerontološkog cen-

tra Subotica, koji su

za cilj imali unapre-

đenje usluga i pribli-

žavanje rada usta-

nove javnosti. Šta je

sve urađeno tokom

2018. godine i koji su

planovi i želje za na-

stalu 2019. godinu,

razgovarali smo sa

direktorom Geron-

tološkog centra Su-

botica, dr Nenadom

Ivaniševićem.

Gospodine Ivaniševiću 2018. godina je za nama i ona je bila izuzetno plodo-nosna za Gerontološki cen-tar Subotica. Kako Vi vidi-te prethodnu godinu i šta ste sve postigli tokom proteklih 365 dana?

Ja mogu da kažem da sa kra-jem 2017. godine došao na mesto direktora posle odsustva od sko-ro 4 godine i da sam zatekao usta-novu u pristojnom stanju. Mo-tivisala me je i činjenica da ljudi nisu dovoljno informisani o na-šem radu i našem sastavu. Naime prvog dana kada sam dolazio tak-sijem na posao, rekao sam taksi-sti da me vozi do Gerontološkog centra, a on me je upitao kojeg? To me je nateralo da razmislim o tome koliko ljudi zapravo znaju o nama, jer očigledno da rad Ge-rontološkog centra nije dovoljno prepoznat od strane sugrađana i da moramo uraditi mnogo više da našoj popularizaciji. Tu se pre svega zahvaljujem medijima koji su u međuvremenu mnogo učini-li za nas, prateći naše aktivnosti, i sada kada pogledam iza sebe, mi-slim da smo na tom polju 2018. godinu učinili najuspešnijom

godinom do sada. Što se tiče realizovanih pro-

jekata, mi smo tokom 12 mese-ci dobili preko 40 miliona dina-ra preko konkursa za finansira-nje projekata od strane pokra-jinske i republičke Vlade. Dobi-li smo preko 40 miliona dinara od Grada za funkcionisanje služ-be pomoći nege u kući, što je zna-čajno više od 2017. godine, da-kle povećanje je za 17% i to nam omogućava da pomoć nege funk-cioniše na veoma zadovoljavaju-ći način i mislim da je važno ista-ći da smo od EU dobi-li 138.000 evra za re-noviranje gerontološ-kog kluba u ulici Pe-tra Drapšina, gde su radovi završeni kra-jem prethodne godi-ne i smatram da je to veoma važno jer smo uspeli da sačuvamo ljude u Gerontološ-kom centru. Fluktua-cija radne snage je ve-liki problem u gradu, a mi u stručnom i ru-kovodećem kadru ne-mamo taj problem. Mislim da je to ustva-ri nama najznačaj-nije u celoj priči, jer smo uspeli da zadrži-mo vodeće medicin-ske sestre, organiza-tore kulturno-zabav-nih aktivnosti i ruko-vodioce. Tu moram prevashodno da se zahvalim tim ljudima na lojalnosti prema usta-novi. Znate ti ljudi su fakultetski obrazovani i oni bi sigurno mo-gli na tržištu rada da potraže bo-lju šansu od Gerontološkog cen-tra, ali smo uspeli da ih zadržimo kao i da ojačamo projektni tim sa ljudima koji su fakultete završili u inostranstvu a potom se odlu-čili da prihvate naš poziv i da po-stanu deo ovoga tima.

Izdvojio bih da smo tokom prethodne godine, zahvaljujući uštedama, iz sopstvenih sredsta-va kupili tri nova vozila za tran-sport hrane, prevoz korisnika do Bolnice i jedan putnički kom-bi namenjen našim korisnicima koji putuju na kulturno-zabavne aktivnosti i izlete. Dakle nakon jedne decenije uspeli smo da ob-novimo vozni park i isti dovede-mo u pristojno stanje.

Istakao bih i odluku Vlade Re-publike Srbije i Kancelarije za javna ulaganja da se za renovira-nje Doma za odrasla lica oprede-le dodatna sredstva. Mi smo raz-govore sa njima započeli u toku prošle godine i pred sam kraj 2018. godine, zahvaljujući gra-donačelniku Labanu i njegovoj inicijativi, smo dobili odluku o

dodeli 83 miliona dinara za pop-tunu rekonstrukciju Doma za odrasla lica koji je najstariji dom sa kojim raspolažemo. Zahvalju-jući tim sredstvima obezbediće-mo bolje uslove za preko 70 men-talno nedovoljno razvijenih odra-slih lica, a početak radova očeku-jemo dolaskom boljeg vremena. Pored ovih sredstava pred kraj 2018. godine, dobili smo 6,5 mi-liona dinara od Pokrajinskog se-kretarijata za socijalnu politiku i demografiju, gde postoji jedna stavka koja je veoma značajna,

a radi se o nečemu što godinama nismo uspeli da rešimo a to je da u ovom objektu kada se radi ser-viranje hrane, izbacimo termose i ručkonoše. To možda zvuči trivi-jalno i nekome potpuno nevažno ali to je veliki napredak pre sve-ga zato što će svaki korisnik dobi-ti svoj „topli tablet“ gde je u pot-punosti serviran obrok u kuhinji i odmah po pripremi se isporučuje u sobu. Prbih 60 komada biće is-poručeno uskoro i nastavićemo i dalje sa tom praksom.

Realizovali ste brojne projekte a za vas su podjed-nako važni i planovi sa otva-ranjem novih gerontoloških klubova sa kojima širite pa-letu usluga i povećavate broj korisnika. Šta u novoj godi-ni možemo da očekujemo na tom planu?

Gerontološki klubovi su za nas izuzetno značajni jer su to mesta gde se okupljaju naši najstariji sugrađani. Mi imamo odličnu sa-radnju sa gradskim Udruženjem penzionera i gradskim Udruže-njem invalida rada, Crvenim kr-stom ali moja ideja jeste da sva-ka MZ koja ima preko 500 sta-novnika ima i svoj gerontološki klub. Stoga ovo povećanje koje

je Grad uspeo da izdvoji, stvaraju se uslovi da se otvori gerontološ-ki klub na Paliću, u Starom Žed-niku, Mišićevu i Ljutovu, a tako-đe treba da vidimo da otvorimo klub i u Čantaviru koji je velika mesna zajednica. Mislim da je ši-renje mreže gerontoloških klubo-va veoma važno i kada govorimo o konceptu razvoja socijalne za-štite, suština pružanja usluga je-ste da se one pružaju na mestu i u vremenu kada nastaju. Takođe mi smo uspeli prvi put posle 40 godina da ponudimo iste usluge

našim korisnicima u prigradskim gerontološkim klubovima kao što imaju korisnici u gradskim ge-rontološkim klubovima. Danas korisnici u prigradskim geronto-loškim klubovima mogu da kori-ste usluge kuvanog obroka, pra-nje i peglanje veša kao i svih osta-lih usluga.

Suština jeste da u narednom periodu očekujemo otvaranje no-vih gerontoloških klubova i ovo jeste javni poziv zainteresovanim mesnim zajednicama da razmi-šljaju o prostoru koji bi bio ustu-pljen na korišćenje nekoliko sati dnevno, gde bi smo mogli da or-ganizujemo sve naše aktivnosti koje su dobre za naše korisnike.

Naša ideja je da budemo us-pešna ustanova sa najvećim bro-jem korisnika na osnovu broja stanovnika grada. Mi se pribli-žavamo broju od 10.000 ljudi o kojima brinemo i to nas stavlja u sam vrh ustanova socijalne za-štite ne samo u Srbiji već i u ce-lom regionu. Dakle jedna ustano-va praktično brine o 10 odsto sta-novištva sa svojim kapacitetima, što je zaista veliki uspeh i to je za-pravo naš cilj.

Morate znati da u odnosu na privatne domove, kod nas se

tačno zna ko šta radi i ovde se ne mešaju poslovi. Posebno ističem 15 visoko obrazovnih ljudi koji se bave organizacijom kulturno-za-bavnih aktivnosti korisnika, što ima veoma mali broj ustanova u Srbiji, a nijedna na području Se-verno-bačkog okruga. Na sve ove činjenice mi smo izuzetno pono-sni i nastavićemo da održavamo visok nivo kvaliteta usluga.

Dakle 2019. godina kada sve saberemo biće izuzetno važna za dalji razvoj sistema Gerontološkog centra.

Novu 2019. godinu ćemo ka-rakterisati po saradnji sa Kan-celarijom za javna ulaganja Vla-de Republike Srbije, dakle mi za-počinjemo spomenute radove na Domu za odrasla lica na Karađor-đevom putu a istovremeno očeku-jemo i ozbiljne investicije u Dom „Dudova šuma“ zahvaljujući po-moći grada i inicijativi gradona-čelnika Bogdana Labana. Dom za odrasla lica radićemo u dve faze nakon kojih će uslovi biti daleko moderniji i prilagođeniji korisni-cima i to od kuhinje, praone pa do smeštajnih jedinica i kupatila, a takođe bićemo i prva ustano-va koja će uvesti detekciju pada korisnika koji će nam omogući-ti da ubuduće na vreme reaguje-mo. Dakle uporedo sa ovim rado-vima mi ćemo završiti i projekat renoviranja Doma za negu gde su smeštena duševno obolela lica, da bi radovi krenuli u 2020. go-dini. Želimo da ovu godinu pre-težno posvetimo saradnji sa Kan-celarijom za javna ulaganja i po-krajinskom Sekretarijatu za soci-jalnu politiku, demografiju i rav-nopravnost polova jer mislimo da zajedno uz podršku grada može-mo da imamo tri stuba razvoja u ovoj godini.

Za kraj razgovora mora-mo istaći nagradu koju ste nedavno dobili, koja je veli-ko priznanje za vaš predan rad i siguran sam pravi pod-strek za vas.

Povelja kapetana Miše Anasta-sijevića, koju sam krajem 2018. godine dobio u Novom Sadu je zapravo nagrada za sve moje sa-radnike. Ja sebe vidim kao pro-sečnog dirigenta koji diriguje dobrim orkestrom, jer ja mogu biti najbolji dirigent na svetu ali ako orkestar ne zna da svira, ja iz tog orkestra neću uspeti ništa da izvučem što je uhu milo. Da-kle sve nagrade koje ja dobijam ili bilo ko u Gerontološkom cen-tru Subotica su isključivo nagra-de tima i svih ljudi koji rade i na-ravno stvaraju nam dodatnu oba-vezu da radimo bolje i predani-je a poznajući sve ljude koji rade ovde, mislim da to neće biti nika-kav problem. B. Nikolić

Unapređenje usluga i povećanje broja korisnika, u fokusu Gerontološkog centra Subotica za 2019. godinu

Nove investicije i otvaranje novih gerontoloških klubova

NOVE tradicija 5Broj 9811. januar 2019.

Srpski kultur-

ni centar “Sveti

Sava” zajedno sa

subotičkom Cr-

kvenom opštinom

je i ove godine, 6.

januara na Bad-

nji dan, organi-

zovao 27. po redu

kolektivni odla-

zak po Badnjak i

njegovo paljenje

na centralnom

Trgu. Ove godine,

program je obo-

gatilo guslarsko

veče u Srpskom

kulturnom centru

“Sveti Sava”.

Na Badnji dan veliki broj građana se ranim jutrom oku-pilo ispred hrama Vaznesenja Gospodnjeg da bi krenulo u tradicionalnu seču Badnjaka u šumu na Makovoj sedmici.

Nakon obreda osvećivanja i

seče Badnjaka, litija iz hrama Vaznesenja Gospodnjeg krenu-la je na Centralni trg na kome je organizovano paljenje Bad-njaka. Litiju je predvodio Božić Bata kojeg je pratilo veliki broj građana.

Ove godine, kao i ranijih go-dina, Subotičani su se okupili u

08 časova, na Badnji dan ispred Hrama Vaznesenja Gospodnjeg i odatle je krenula kolona pre-ma šumi Makova sedmica. Na ulazu u šumu su bili poređani Badnjaci koji su kasnije palje-ni po subotičkim Hramovima i na subotičkom Trgu. U 16:45 časova Subotičani su se ponovo

okupili u Hramu gde se formi-rala kolona i Litija koja je kre-nula na glavni Trg gde se po-svetio i nakon toga zapalio Badnjak uz kratak umetnički program. Kolona se kretala od Porte Pravoslavne crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, ugao Partizanske i ulice Zmaj Jovi-ne, ulica Đure Đakovića, Kor-zo do spomenika Cara Jovana Nenada.

Na Trgu je bio održan kul-turno-umetnički program u koji je, uz Božićne pesme i obi-čaje, najavio rođenje Hristovo.

U 21 čas, u prostorijama Srpskog kulturnog centra “Sve-ti Sava” organizovano je gu-slarsko veče. Ove godine gosti su bili Željko Čurović, Radomir Laketić i Slavko Jeknić.

U ponoć, u porti hrama Va-znesenja Gospodnjeg održana Božićna liturgija.

Subotičani su Badnji dan proslavili dostojanstveno, bez korišćenja pirotehničkih sredstava.

L. Marjanov

Proslavljen Badnji dan u Subotici

Mir, radost i ljubav


NOVE

Predsednik Skupštine grada Subotice posetio trojke na Kelebiji

U utorak, 8. januara, predsednik Skupštine grada Subotice Tiva-dar Bunford posetio je na Kelebiji, porodicu Tancoš koja je 26. de-cembra 2018. godine postala bogatija za tri člana, dečaka Teodora i dve devojčice, Aliz i Fani.U ime Skupštine grada Subotice i u svoje ime Tivadar Bunford čestitao je rođenje prelepih beba, srećnoj poro-dici uručio poklon u vidu dečjih pelena za prvih šest meseci života i poželeo zdravlje, dug i srećan život kako bebama tako i porodici Tan-coš. L. M.

•Zaposleni u Katastru za nepokretnosti u Subotici obustavili su rad, nakon obustave u većini vojvođanskih katastara, kako tvrde, do ispunje-nja zahteva oko usklađivanja sa zaradama u javnom sektoru!

Potpunu obustavu rada pokrenuli su i zaposleni u subotičkom katastru za nepokre-

tnosti, pridruživši se većini katastara među kojima su najbrojniji u štrajku vojvođanski katastri.

Štrajkači traže, da se njihove zarade usklade sa zaradama u javnom sektoru, odnos-no da se poveća osnovica primanja i uskladi prema odlukama koja je vlada usvojila.

Oko stotinu službi katastara iz Vojvodine je u štrajku, još od 24. decembra, a na po-tpunu obustavu rada su se odlučili, posle odluke direktora Republičkog geodetskog za-voda, da sve službe u kojima štrajkuje više od 50 posto zaposlenih, budu isključene sa servera.

Iz sindikata Nezavisnost istakli su, da „odluka o povećanju osnovice zarada za pet posto u Republičkom geodetskom zavodu nije gotovo ni primećena, iako neće biti pri-menjena na sve zaposlene, a da će ista situacija biti i sa predviđenim novim povećanjem od 7 posto u ovoj godini”, te je to i inicijativa za obustavu rada.

„Stoga je ovaj sindikat pokrenuo zahtev prema Republičkoj inspekciji za rad, da utvrdi da li su odluke poslodavca koje su donete nakon pokretanja štrajka – zakonite”, kažu iz sindikata Nezavisnost.

Štrajkački odbor traži i smenu direktora republičkog Geodetskog zavoda, ako se po-kaže da su nezakonite odluke koje se odnose na organizatore i učesnike štrajka, a done-te su nakon početka obustave rada.

Na vratima katastra piše, da stranke mogu zakazivati termine isključivo elektron-skim putem, preko sajta Republičkog geodetskog zavoda, a oni koji ne mogu da koriste sajt , telefonom mogu da zakažu prijem kod ovlaščenog lica na broj telefona (024)673 480. Uvid u status predmeta je moguć preko aplikacije sajta www.rgz.gov.rs/kontakt/infocentar/zakazivanje.

Obustava rada je najavljena do ispunjenja zahteva zaposlenih.N.H.K.

Novogodišnji susret gradonačelnika sa privrednicima i predstavnicima državnih organa, u Gradskoj kući

Uspešna minula godina

u subotičkoj privredi!

•Pred Novu godinu, 18. decembra, gradonačelnik Bogdan Laban obra-

tio se privrednicima, a novogodišnjem prijemu predstavnika državnih organa prisustvao je i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor i di-rektori javno-komunalnih preduzeća i ustanova kulture i obrazovanja !

U tradicionalnom obraćanju privrednicima i predstavnicima državnih organa, gra-

donačelnik Subotice Bogdan Laban ocenio je, da se privredna 2018. godina može smatrati uspešnom u mnogim ključnim segmentima poslovanja i upravljanja.

Laban je rekao da je u fokusu rada gradskih službi i vlasti bio Palić, gde je postav-ljen kamen temeljac za izgradnju Velnes centra, što je značajan projekat za budući pro-cvat turizma na Paliću.

„Palić je važan ne samo u turističkoim nego i u kulturnom, privrednom i drugim segmentima. Počela je i realizacija projek-ta „Zaštita biodiverzi-teta jezera Palić i Lu-daš”, sa nemačkom KfW bankom. Ulaga-li smo u komunalnu infrastrukturu, zdrav-stvo, obrazovanje, sport i druge segmente privredne i neprivred-ne delatnosti. Nastoja-ćemo i u ovoj godini da lokalna samouprava ostvari intenzivnu saradnju sa privrednim i državnim organima”, istakao je Laban.

Podrša privredi nije izostala ni u godini iza nas, od strane lokalne samouprave.„Imamo i nove investicione poslove u Subotici, pored kompanija koje su se već sta-

bilno pozicionirale u poslovanju, u ranijem periodu, u maju je otvorena prva investici-ja italijanske kompanije Kaminada, a u izgledu su i razgovori sa nemačkim proizvođa-čem auspuha, kompanijom Bojsen, sa kojom je već potpisan memorandum o razume-vanju. Čitavu godinu iza nas obeležila su nastojanja i kontakti sa dosta domaćih i stra-nih investitora, otvaranje novih radnih mesta i značajne aktivnosti na nastavku dovr-šavanja većih investicija koje su započete ranije u Subotici i još nisu dovrešene. To su pre svega radovi na zaobilaznici, Ipsilon kraku, polovina posla je urađenja, a u nared-noj godini će biti nastavljena. Republička vlada je obezbedila 1,4 milijardi za nastavak te gradnje, a očekuju nas radovi na rekonstrukciji Pozorišta i drugih započetih investi-cija”, poručio je, pored ostalog, privrednicima gradonačelnik Bogdan Laban, izrazivši nadu da će timskom saradnjom sa lokalnom samoupravom u narednoj godini zajedno pojačati privredne kapacitete Grada.

N. H. K.

Sindikat Nezavisnost traži da Inspekcija rada utvrdi zakonitost odluka poslodavca Geodetskog zavoda

u štrajku i Katastar za nepokretnosti u

Subotici!

NOVE komunalije 7Broj 9811. januar 2019.

Izgradnja postro-

jenja za preradu

pitke vode na “Vo-

dozahvatu II” je

počela i nastavi-

će se na proleće a

za palićku kana-

lizaciju ispunjeni

su uslovi i čeka se

raspisivanje jav-

ne nabavke. Za

“Vodovod i kana-

lizaciju” od 2020.

počinje otplata

kredita uzetog za

unapređenje vod-

nih sistema gra-

da, što će uma-

njiti ionako skro-

mne mogućnosti

preduzeća za sop-

stvena ulaganja

Osnovna delatnost Javnog ko-munalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” je proizvodnja i dis-tribucija pitke vode i odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda, i u tom pogledu u 2018. godini ovi zadaci su uspešno realizova-ni. Osim ispunjavanja tih obave-za, ušlo se, zajedno sa gradom i uz pomoć kredita i donacija, i u značajne investicije, u kojima je “Vodovod” partner i učesnik u izgradnji druge po redu “fabri-ke vode” u Subotici, na lokaciji

“Vodozahvata II”, kao i kanali-zacije na Paliću čija realizacija se očekuje da počne u ovoj, 2019. godini.

“Za naše preduzeće prethod-na godina je bila uspešna u po-slovnom i finansijskom pogledu i sa materijalnog aspekta se situa-cija poboljšala, mada smo još da-leko od neke koju bi nazvali ide-alnom. Naime, od 1. decembra 2018. cena vode izjednačena je za sve kategorije potrošača, pre-ma ugovornoj obavezi sa Evrop-skom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koju smo preuzeli uzi-manjem kredita za izgradnju no-vog gradskog uređaja za prečišća-vanje otpadne vode. Što se tiče naših planova koji su bili za proš-lu godinu, istakao bih, osim po-četka gradnje “fabrike vode”, bu-šenje dva bunara – jednog u na-selju Mala Bosna, pored posto-jećeg koji je bio jako star i da bi osigurali vodosnabdevanje u tom mestu, i jednog bunara na “Vo-dozahvatu I”, za poboljšanje ka-paciteta. Grad je uložio 26,8 mi-liona dinara, a osim toga finan-sirao vodovod na Makovoj sed-mici, na Nosi i u mesnoj zajedni-ci Zorka i deo kanalizacije u Hi-podromskoj ulici u Subotici, gde je od 3,9 miliona dinara polovi-na bila pokrajinskih sredstava”, kaže direktor Javnog komunal-nog preduzeća “Vodovod i kana-lizacija” Đerđ Šugar, rezimirajući 2018. godinu. Ovde treba doda-ti i pilot-postrojenje za skidanje arsena iz pitke vode na Bikovu, koje je donirala mađarska vlada, a probni rad je dao dobre rezul-tate i očekuje se u ovoj godini da dospe u fazu u kojoj će biti mo-guće priključenje postrojenja na distributivnu mrežu.

Prečistaču potrebno održavanje

Na pitanje koliko je “Vodovod” bio u mogućnosti da ulaže iz sop-stvenih fondova, direktor predu-zeća navodi da je to bilo 25 mili-ona dinara, pedeset odsto iznosa namenjenog u ovoj godini za ob-navljanje takozvanog “peskolova” na gradskom prečistaču otpadnih

voda, dok je drugi deo finansirala lokalna samouprava iz budžeta.

“Peskolov je važan jer pe-sak nanosi štetu hidromašin-skoj opremi i imali smo zbog toga dve havarije, tako da je u rekon-strukciju uloženo zajedno sa gra-dom 50 miliona dinara, a toliko je predviđeno i u 2019. i lokalna samouprava je ta sredstva plani-rala u budžetu. Što se tiče uređa-ja, sa njegovim funkcionisanjem možemo generalno da budemo zadovoljni, on ispunjava sve što se od njega očekuje, ali on je u neprekidnom radu od 2009. go-dine, ali ne treba zaboraviti da je radni vek hidromašinske opre-me osam godina i da je prošao. To ne znači da će uređaj posle tog perioda stati, ali su potrebna ulaganja u investiciono održava-nje, koja mi sami, kao javno ko-munalno preduzeće, ne možemo da obezbedimo. Da nemamo kre-ditne obaveze, mi bi ta sredstva usmerili u održavanje, ali ova-ko moraju da se nađu mogućno-sti, jer vreme prolazi i što se više čeka, biće potrebna i veća ulaga-nja”, kaže Đerđ Šugar.

Na sve te priče o “katastrofal-nom situaciji na prečistaču”, di-rektor “Vodovoda i kanalizacije” odmahuje rukom i kaže da je pre-duzeće i u prethodnoj godini pre-duzelo niz aktivnosti da upozna javnost sa pravim stanjem i da će to nastaviti i u ovoj godini.

“Mi smo napravili interni plan i izračunali da bi u uređaj, da se zameni sve ono što u normalnom procesu rada posle toliko godi-na treba da se zameni, bilo ne-ophodno uložiti između 2,5 i 3 miliona evra, u ovom trenutku. Do kada – ne postoji rok, preči-stač će i dalje raditi, samo će, lo-gično, iznos morati da bude veći. Inače, da smo izjednačili cenu

vode za široku potrošnju i indu-striju 2014. godine, onako kako je EBRD zahtevala, imali bi sred-stva za to – taman toliko smo iz-gubili u tom periodu, ali je banka dala saglasnost da to prolongira-mo izjednačavanje cena“, objaš-njava Šugar.

Gradi se postrojenje na „Vodozahvatu II“

Javno komunalno preduze-će putem Grada posle prečistača ušlo je u novi kredit od 11 milio-na evra kod EBRD radi realizaci-je Projekta za unapređenje vod-nih sistema zgrada, poznatog po skraćenici „SWUP“. Izgradnja ko-lektora i magistralne mreže su re-alizovani i iz tog programa ostao je još najveći zahvat – uređaj za kondicioniranje vode na „Vodo-zahvatu II“, koji treba da obezbe-di da u kompletnoj gradskoj mre-ži nivo arsena, gvožđa i amonija-ka bude sveden na meru koja je predviđena Pravilnikom o higi-jenskoj ispravnosti vode.

„Radovi su počeli jesenas iz-gradnjom rezervoara a izvođači su konzorcijum firmi „Sade“ iz Beo-grada“, „Veolija Voter“ iz Fran-cuske i Građevinskog preduzeća „Graditelj“ iz Novog Sada. Ugo-vor je potpisan 18. avgusta 2017. godine sa rokom završetka od dve godine, koji ističe krajem 2019-te, ali je moguće da će banka izvođa-ču produžiti rok s obzirom na to koliko je kod nas potrebno vreme-na da bi se izdejstvovale sve do-zvole, tako da bi početak rada mo-gao da se očekuje u aprilu ili maju 2020. Značajno je da će tu biti i crpna stanica, što će, uz već po-stojeću na severu grada, omogu-ćiti ujednačenost pritiska u mreži, a kapacitet na vodozahvatu će biti 80 litara u sekundi i biće dovoljan

za snabdevanje Palića i Radanov-ca prečišćenom vodom za piće. To će biti prva faza izgradnje, uz mogućnost da u budućnosti, kada Paliću kao turističkoj destinaci-ji bude neophodno više vode, da se kapacitet poveća dvostruko, na 160 litara u sekundi“, kaže direk-tor Đerđ Šugar.

Sa krajem ove godine završa-va se otplata kredita za izgrad-nju gradskog prečistača otpadnih voda, a od 2020. „Vodovod“ čeka preuzimanje vraćanja kredita za Projekat za unapređenje vodnih sistema grada (SWUP), koji će se plaćati do 2024. godine u dve rate godišnje u ukupnom iznosu od oko 1,2 miliona evra. To će pred-stavljati problem za likvidnost preduzeća i za sada je još neizve-sno kako će se „Vodovod“ sa njim izboriti. Tačno je da u nove objek-te nisu potrebna velika ulaganja, ali ukoliko se zanemare više go-dina, jer za to neće biti mogućno-sti, kasnije će održavanje i rekon-strukcija stajati veoma mnogo.

Donacija nemačke vlade pu-tem KFW banke od 6,5 miliona evra za poboljšanje stanja na Pa-liću i Ludašu predstavljala je oba-vezu za subotički „Vodovod“ da pruži garanciju da će se najma-nje 700 domaćinstava na Paliću priključiti na kanalizacionu mre-žu kada bude izgrađena i da pri-premi projektnu dokumentaciju sa dozvolama.

„Svoje obaveze smo ispunili i sve smo predali konsultantu ko-jeg je krajem 2018. izabrala KFW banka. Kada će početi radovi, na to ne možemo da utičemo ali oče-kujemo da će u 2019. da bude objavljena javna nabavka i poč-ne izgradnja kanalizacije, a mi da izvođača uvedemo u posao“, kaže Đerđ Šugar.

M.Radojčin

Cena vodeDa Subotičani, navodno, piju najskuplju vodu iz gradskog vo-

dovoda u Srbiji, tvrdnja je koja često može da se čuje među gra-đanima i na društvenim mrežama. Koliko je to tačno, pitali smo direktora Javnog komunalnog preduzeća:

„Od 1. decembra cena vode je sa 99 dinara povećana na 112 dinara, bez PDV-a. Kada je u pitanju njeno formiranje, sve za-visi od toga koja tehnologija se primenjuje i šta je potrebno da bi imali kvalitetnu pijaću vodu – mi treba da imamo „fabrike“ za kondicioniranje i zato imamo tu cenu. Neki gradovi ili imaju kvalitetnu i po Pravilniku ispravnu vodu, drugi nemaju tretman i piju takvu vodu kakvu piju. Osim toga, imamo i osetljiv reci-pijent za otpadnu vodu, Palić, zbog čega je potreban komplek-san prečistač, a to sve određuje cenu vode. Ko nema tako slože-nu tehnologiju prerade i prečistač, naravno, treba da ima i ma-nju cenu“, kaže Đerđ Šugar.

Razgovor s povodom: Đerđ Šugar, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija”

U ovoj godini najvažniji “fabrika vode” i kanalizacija na Paliću

Gradilište na „Vodozahvatu II gde se podižu rezervoar vode i crpna stanica

NOVEponos Subotice8 Broj 9811. januar 2019.

Maksim je uvek voleo da gle-da fudbal. Kao mali, često je šu-tirao loptu u zid i to mu nika-da nije dosadilo. Za njegovu lju-bav prema fudbalu su znali svi, pa ga je pre tri godine Mar-ko Ilić, njegov drug iz razre-da pozvao da zaigra na turniru za FK “Spartak. -Sećam se tog dana, kada je Marko došao kod mene i pitao me da li bih želeo da igram na turniru. Iznenadio sam se njegovom pozivu i od-mah sam pristao. Tada je njego-vom timu nedostajao igrač i on se setio mene. To je bila moja prva utakmica i moj prvi trening koji nije baš slavno prošao jer sam samo stajao na terenu i ni-sam uradio baš ništa. Imao sam tremu i uplašio sam se.- priseća se Maksim.

Od tada, Maksim redovno tre-nira i ne propušta ni jedan tre-ning. Dolazak Maksima u FK “Spartak” je mnogo doprineo njegovom timu. - Maksim je vrlo pouzdan i ima odličan karakter za vrhunskog sportistu. Ono što ga izdvaja od drugih je njegova borbenost i upornost. Maksim nikada ne odustaje. Svaki dre-ning daje od sebe maksimum i kod njega ne postoje “loši” dani. Ponaša se kao pravi profesiona-lac. Svestan je svojih mana koje pokušava da ispravi a ako mu ne uspe, on ih sa lakoćom prila-godi. Vrlo je inteligentan i jed-nog dana ga vidim kao uspešnog u svom poslu. Ne znam da li će se baviti fudbalom ali sam sigu-ran da će biti dobar čovek. - re-kao je Srđan Španja, trener FK “Spartak”.

Od kako je Maksim počeo da trenira, njegov tim je osvojio mnoge pehare i lige, među koji-ma je i Maxi liga u Subotici, tur-nir u Kikindi, dva puta drugo

mesto na međunarodnim tur-nirima i mnogi drugi turniri u okviru Saveza. Najdraži mu je prvi pehar koji je osvojio na svoj rođendan.

Na pitanje da li više razmi-šlja o školi ili o fudbalu, Mak-sim je bez razmišljanja odgovo-rio da razmišlja samo o fudbalu ali ne zapostavlja svoje obaveze u školi. Odličan je učenik i uvek će se truditi da tako ostane. Najdra-ži predmeti su mu fizičko i bio-logija. U slobodno vreme voli da se igra sa svojim psom Daksom, da ide na klizanje i da se druži sa svojim drugarima.

Navija za Real Madrid i Juven-tus a najveći uzor mu je Dibala, argentinski fudbaler koji trenut-no igra za Juventus i fudbalsku reprezentaciju Argentine na pozi-ciji napadača. - Najviše volim da gledam kada igra Dibala. Fascini-ra me način na koji izvodi slobod-ne udarce i kako se sa lakoćom poigrava sa loptom. Ima odlične driblinge i ja se trudim da pono-vim sve to.- rekao je Maksim

Prema Maksimovim rečima, za fudbal je veoma bitno trčanje, snaga i redovni treninzi, a iznad svega je dobra saradnja sa svojim timom.

Najveća podrška mu je mama koja ga svaki put vodi na trenin-ge, čak i po kiši kada većina odu-stane da ode na trening. Nikada ga nije sputavala i na tome joj je mnogo zahvalan. Velika podrška mu je i mlađa sestra koju mnogo voli ali mu je žao što ona ne voli fudbal i plače na svakoj utakmici jer joj je dosadno.

Maksimova najveća želja je da na svakom treningu da sve od sebe i da bude sve bolji pa da jed-noga dana zaigra u Real Madridu ili Juventusu.

L. Marjanov

Maksim Štirb, član FK “Spartak”

Subotički dibala

Maksim Štirb je vrlo talentovan član FK “Spartak” u Subotici sa pozicijom nazad desnog beka. U svojoj generaci-ji važi za igrača pred kojim stoji blista-va karijera. Ono što ga izdvaja od dru-gih je njegova borbenost i upornost. Na svakom treningu daje sve od sebe.

Ovu rubriku podržava grad Subotica

NOVE tradicija 9Broj 9811. januar 2019.

Zavičajna zajednica

Republika Srpska Su-

botica, u sredu, 9. ja-

nuara u restoranu

„Dvor“ u Subotici pro-

slavila je Dan Republi-

ke Srpske i njenu krsnu

slavu Sve-

tog prvo-

mučenika i

arhiđakona

Stefana.

Nakon svečanog dočeka, gostima se obratio Milorad Ćo-pić, predsednik ZZRS i poželeo svima sreć-nu Slavu.

-Zavičajna zajed-nica Republika Srp-ska iz Subotice danas je proslavila svoju kr-snu Slavu Svetog Ste-fana. Zavičajna zajed-nica je inače najve-ća Zavičajna zajedni-ca na teritoriji Repu-blike Srbije koja broji preko dve i po hiljade članova a danas smo

ujedno obeležili i Dan Republike Srpske, odnosno i krsnu Slavu Republike Srpske. Ono šta želimo da poručimo sa ove Sla-ve je da ne zaboravimo kako je Republi-ka Srpska nastala pre 27 godina, da ne za-boravimo one koji su stradali, od boraca i civila Republike Srpske, koji su dali svo-je živote i ugradili temelje Republike Srp-ske. Želeli smo da pokažemo jedinstvo na-šeg naroda bez obzira na to gde se nalazi, da li je u Subotici i Republici Srbiji, da li je bilo gde u Evropi, svetu, svi smo mi jedno i svi čuvamo našu Republiku Srpsku. Ovaj skup ću iskoristiti da Vam u ime Zavičajne zajednice Republike Srpske i u moje lično

ime poželim svu sreću i da se na ovaj sveti dan okupljamo i narednih godina – rekao je Milorad Ćopić.

Slavski obred i lomljenje kolača oba-vio je Otac Ilija Anđelić koji je pozdravio sve prisutne i poželeo svima srećnu krsnu Slavu.

Đorđo Kuridža iz udruženja "Petar Kočić"Apatin, ovom prilikom, odrecito-vao je dve pesme iz svoje nove zbirke koju objavljuje ovih dana.

Zavičajna zajednica Republika Srpska Subotica u prethodnoj godini održala je niz aktivnosti. Učestvovali su u organiza-cija „Zavičajnih dana“, održali su 4. Veče

Republike Srpske u Subotici, učestvovali su u kupu Republike Srpske u fudbalu u Srbiji kao i mnoge druge…U 2018. godi-ni zajednica je povećala broj svojih člano-va na dve i po hiljade.

Među prisutnima su pored članova ZZRS bili i članovi Zavičajnih udruženja „Banija“, „Sloga“, „Vrbljanci“, „Udruženje Kraljevina“, „Manjača“, „Ozren“, „Sana“- Đurđin,“ Drežnica“ Bajmok, „Hercego-vina“, „Aleksa Šantić-Šantićani“, „Srp-sko rusko prijateljstvo Golub“, „Petar Ko-čić“ Apatin, „Dušan Silni“ Lovćenac, kao i udruženja iz Bačke Topole i Pačira.

Ovogodišnji kum slave, Goran Vuka-dinović, predao je kumstvo Jadranku Višnjiću.

Na krsnoj Slavi Zavičajne zajednice Republike Srpske Subotica u restoranu „Dvor“ bilo je oko sto prisutnih.

J. Tonković

Zavičajna zajednica Republike Srpske Subotica proslavila svoju krsnu Slavu

Svi čuvamo našu Republiku Srpsku

Upravni odbor Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga

Milorad Ćopić, predsednik ZZRS


NOVE

– Osim toga što je ovo naš nacionalni praznik i što obele-žavamo veliku godišnjicu, Pre-lo govori o tome koliko smo se priklonili tradiciji, koliko je po-štujemo. Ovo je jedan od vese-lijih nacionalnih praznika, pri-lika je to da se družimo, da bu-demo zajedno... Potrudili smo se da sadržaj bude u skladu sa godišnjicom, pa će ovo biti Pre-lo koje će se pamtiti. Primetno je da su poslednjih godina pre-la lepo pripremljena, da dola-zi sve veći broj ljudi – ističe dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog save-ta bunjevačke nacionalne ma-njine, pa poručuje:

– Ukoliko držite do tradicije i prela, ako želite da se proveseli-te na lep, tradicionalan i kultu-ran način, ona je Veliko bunje-vačko prelo pravo mesto za to.

Prelo će i ove godine biti pro-slavljeno u restoranu „Spartak” u Subotici, u subotu, 2. febru-ara, sa početkom od 19 sati. Za odlične utiske pobrinu-će se i gost večeri – Zvonko Bogdan.

– Pripremamo tradicional-ni program, izbor za najlep-šu prelju, za najlepšu preljsku pesmu, gosti će biti posluženi tradicionalnom večerom... Si-gurno da će najviše pažnje pri-vući gost večeri Zvonko Bog-

dan, sa najboljim tamburaši-ma Subotice i Novog Sada – dodaje Kata Kuntić iz Usta-nove kulture „Centar za kultu-ru Bunjevaca”.

Ona podseća da su i raspi-sani konkursi za izbor za naj-lepšu preljsku pesmu i prelju. Rok za podnošenje prijava na konkurse je 30. januar 2019.

godine, prijave se mogu slati na adresu UK „Centar za kul-turu Bunjevaca”, Trg cara Jo-vana Nenada 15/5, 24000 Su-botica, a sve dodatne informa-cije se mogu dobiti na telefon 024/551-604.

Takođe, moguće je već sada izvršiti rezervacije za ulazni-ce, odnosno kupiti ih po ceni od 3.000 dinara. Rezervaci-ja se može potvrditi na telefo-ne 024/551-604 i 060/759-0-003, radnim danima od 9 do 14 sati.

N. S.

Bliži se dan obeležavanja nacionalnog praznika Bunjevaca

Dan Velikog bunjevačkog prela

„Kolo igra, tamburica svira”Na prvom Velikom prelu, održanom 1879. godine i prvi put

je izvedena poznata pesma „Kolo igra, tamburica svira”, inače i prva preljska pesma, jedna od najpoznatijih. Autor pesme je pop Nikola Kujundžić, a muziku je napisao Stipan Mukić.

Kolo igra, tamburica sviraKolo igra tamburica svira,Pisma ječi, ne da noći mira,

Svud se čuje, svud se šorom znade,Da Bunjevac dušu ne izdade.

Veseli se, svaki mu se divi:Nek se znade da Bunjevac živi!

Nije majka rodila junaka,Ko što j sinak divnih Bunjevaka,

Nit će majka roditi junaka,Ko Bunjevca taka veseljaka.Kolo vodi, svaki mu se divi:

Nek se znade da Bunjevac živi!Ni divojke ne biše u nane,

Ko što j ćerka bunjevačke grane,Svilu nosi, a zlatom se krasi,

Crne oči crne su joj vlasi.Kolo igra, svaki joj se divi:

Nek se znade da Bunjevac živi!

Ori pismo, tambur tamburice,Nek se čuju daleko ti žice,Nek se gori, a i doli znade

Da Bunjevac dušu ne izdade.„Prelo” kupi. Nek se svaki divi,Nek se znade da Bunjevac živi!

„Bajmočko bunjevačko prelo”Bunjevački kulturni centar „Bajmok” i ove godine organizuje

tradicionalno „Bajmočko bunjevačko prelo”. Proslava je zakaza-na za subotu, 26. januara, biće održana u prostorijama KPD „Je-dinstvo-Eđšeg”, a počinje u 19 sati.Za sve goste biće pripremlje-na nadaleko poznata „krumpirača u tepciji”, neće zafaliti pića, a uz kulturno-umetnički program prisutne će zabavljati i „Biž bend”. Iz BKC „Bajmok” su najavili prigodne poklone za sve Ma-rije, za imendan, a svi će moći učestvovati u tomboli, i nadati se glavnoj premiji – TV aparatu.Cena karte, koja uključuje večeru, piće i muziku iznosi 1.300 dinara. Sve informacije se mogu do-biti na telefon 063/8-143-430 do 23. januara, odnosno na taj se broj može izvršiti i rezervacija.

Bunjevačka zajednica će 2. februa-

ra obeležiti jedan od četiri nacional-

na praznika Dan Velikog bunjevač-

kog prela. Osim što je nacionalni pra-

znik važan za zajednicu, ovogodišnje

Prelo će biti i u znaju jubileja. Nai-

me, navršava se 140 godina od prvog

Velikog bunjevačkog prela održanog

1879. godine.

NOVE društvo 11Broj 9811. januar 2019.

Govoreći o razlozima narastajuće prisutnosti vršnjačkog, odnos-no nasilja među mladima, u subotičkom Centru za socijalni rad kažu, da treba imati u vidu svetski trend porasta nasilja među mladi-ma, kao i činjenice, da deca i mladi u Srbiji odrastaju u uslovima koji pospešuju pojavu agresije i nasi-lja. U većem riziku da ispolje na-silno ponašanje su deca i mladi koji su bili zlostavljani u porodici, teško fizički i psihički kažnjavani i ponižavani, te su "naučili" da je svet opasno mesto gde važi zakon jačeg, tvrde u Centru.

Trendu narastajućeg vršnjačkog na-

silja među mladima, kako kažu socijal-ni radnici, doprinose uslovi koji pospe-šuju pojavu agresije i nasilja, oružani na-cionalni sukobi u bliskoj prošlosti, izra-ženost kriminalnog i agresivnog ponaša-nja u društvu u celini, dostupnost oruž-ja, dostupnost alkohola i psihoaktivnih supstanci, porast narkomanije, nasil-nički uzori u društvu i medijima, raspad moralnih i društvenih vrijednosti, kriza porodice, siromaštvo, gledanje nasilja u medijima, video igricama.

"Gaziću, ili ću biti zgažen(a)"

Govoreći o razlozima prisutnosti vrš-njačkog, odnosno nasilja među mladima, Vesna Margaretić, dipl.soc.radnik, i rukovodilac Službe za zaštitu dece i mla-dih u Centru za socijalni rad Grada, isti-če kako treba imati u vidu svetski trend porasta nasilja među mladima, kao i či-njenice da deca i mladi u Srbiji odrastaju u uslovima koji pospešuju pojavu agresi-je i nasilja.

- U vezi s uzrocima rizičnog pona-šanja dece, može se reći da je usledilo zbog tolerancije društva na asocijalno i

nemoralno ponašanje, neusvojene ve-štine pozitivne komunikacije, izostan-ka odgovarajuće brige roditelja o deci, marginaliziranjа vaspitne uloge ško-le, skretanja pažnje dece na sebe i svoje probleme ponašajući se neodgovaraju-će. U većem riziku da ispolje nasilno po-našanje su deca i mladi koji su bili zlo-stavljani u porodici, teško fizički i psihič-ki kažnjavani i ponižavani, te su nauči-li da je svet opasno mesto gde važi za-kon jačeg, gde će ’ili gaziti ili biti zgaže-ni’. Takođe, zanemarena deca nisu na-učila kako se uklopiti u društvo, teško

se socijalizuju, ostaju povučena i izolo-vana, ili počinju skretati pažnju na sebe ponašajući se neodgovarajuće i nesoci-jalno. Problematično ponašanje ispolja-vaju i razmažena deca. To su deca kojoj nisu postavljene granice, od kojih nije mnogo traženo i nisu kažnjavana kada nešto pogreše. Imaju osećaj da im je sve dopušteno, da da će dobiti što god požele i da ništa nije kažnjivo - objašnjava Ve-sna Margaretić.

Potrebni stabilni i dostupni roditelji

Mladi koji su agresivni u grupama su sugestibilni, još su u fazi razvoja ličnosti, pa je s njima lakše manipulisati,uradiće ono što se od njih traži, da bi se dokazali i pripadali vršnjačkoj grupi.

- Roditelji imaju važan zadatak, a to je da pruže podršku deci u sazrevanju, prepoznaju njihove ljudske vrednosti i omoguće im da razviju svoje pune po-tencijale, steknu samopouzdanje i odu-pru se rizičnim izazovima. Ako nisu ima-li stabilnog i dostupnog roditelja, zdravo socijalno okruženje, ako nisu čvrsto po-stavljene granice i zahtevi, ako nisu ka-žnjavani za ono što su skrivili, ako nisu hvaljeni zbog svojih dobrih osobina i po-stupaka, teško će postati stabilne lično-sti koje poštuju svoje i tuđe granice, kao i osećati krivicu kada nešto skrive - kaže Margaretić na naš list.

A. Šiška

Sve više građana traži stručnu pomoć zbog neobjašnjivog umora. Sam sindrom je veliki izazov i za zdravstvene radnike zato što hra-nični umor obuhvata niz nespeci-fičnih simptoma koji se mogu po-vezati sa različtim psihosomat-skim i fizičkim oboljenjima.

Stručnjaci poručuju da treba razli-kovati običan umor od gubitka energije koji traje dugo. Nije isto kada puno radi-te, premorite se, ali posle odmora može-te bez problema da se vratite svakodnev-nim aktivnostima i poslu. Kod hronič-nog umora je situacija drugačija. Oso-ba se budi umorna, iz dana u dan je sve umornija, san joj nije okrepljujući, ne može da vrati energiju. Može imati pro-blema sa mišićima i zglobovima, nespeci-fične bolove, nelagodnost, zatezanje, gla-volje, lošu koncentraciju, nervozu, osećaj depresivnosti, češće infekcije.

Dr Nada Kosić Bibić, načelnica Cen-tra za promociju zdravlja, kaže da nije poznato šta je uzrok hroničnog umora zbog čega su se stručnjaci fokusirali na to ko oboleva i ko je češće pogođen tim sindromom.

- Uvidelo se da su pogođeni ljudi koji žive u gradovima. Ne oni koji se bave fi-zičkom aktivnošću, već raznim intelek-tualnim poslovima, jer stres i stil živo-ta jesu faktori rizika. Češće su pogođene žene starije od 40 godina, a to se pokla-pa i sa godinama kada one prirodno sma-njuju svoje kapacitete i počinju da ose-ćaju da ne mogu sve postići kao kada su imala 20 ili 30 godina. Te osobe su u do-broj snazi, intelektualno i mentalno ima-ju ogromno iskustvo i zrelost uz znanje i misle da mogu sve. Premaraju se iz dana u dan i troše energiju i uz puno sati radi, mnogo stresnih situacija, nemanja vre-mena da unose normalno hranu, preska-ču obroke, ne unose dovoljno voća, anti-oksidanata, vitamina, minerala. Rezultat

toga je hronični umor – kaže dr Nada Ko-sić Bibić.

U Centru kažu da žene „u trci za eman-cipacijom žele da pokažu i dokažu da mogu sve, a realno su više opterećene od muškaraca pošto se od njih očekuje da budu i dobre domaćice“.

- Na taj način ulaze u loš začarani krug. Veliki broj žena nam se obraća i traži po-moć. Navode da ne mogu da se naspava-ju, da se bude, imaju glavobolju, probav-ne smetnje. Tada je prvi zadatak lekara da uradi niz pretraga kako bi eliminisao ozbiljna oboljenja, zato što sindrom hro-ničnog umora podrazumeva da ste fizički zdravi, ali takve tegobe mogu biti sastav-ni deo oboljenja. Važno je sistemom eli-minacije doći do toga da nema poreme-ćaja. Tek tada možemo govoriti o sindro-mu hroničnog umora – kaže dr Nada Ko-sić Bibić.

U toj situaciji osobi koja je dala sebi prevelike zahteve i nije uskladila moguć-nosti sa obavezama savetuje se da uspori tempo života i delegira obaveze i na dru-ge članove porodice i kolege.

- Bitno je menjanje navika, pogotovo ako osoba koja ima hronični umor kon-zumira alkohol, duvan, nepravilno se hrani, boravi mnogo u zatvorenom pro-storu i nije fizički aktivna. Fizička aktiv-nost mora biti prisutna, a pri tome ne možemo savetovati tu osobu da ide na re-kreaciju jer bi to bilo kontraproduktivno. Posle jačeg treninga bi odjednom pala u krevet. Potrebno je za početak povećava-ti vreme u šetnji, boravak napolju i fizič-ku aktivnost. Potrebno je vreme da bi po-digli fizičku spremnost. Okrepljujući san je važan i nekada treba primeniti medi-kamentnu terapiju. Dobro je uveče popi-ti biljni čaj koji deluju sedativno, umiru-juće. Terapija lekova ne može biti večna i uz lekarske savete se smanjuje vreme-nom – zaključuju stručnjaci.

V. K. B.

Vršnjačko nasilje i dalje veoma zastupljeno među mladima, kažu u subotičkom Centru za socijalni rad

Nasilnici naučeni da je svet mesto,

gde važi zakon jačeg

Razgovor sa Dr Nadom Kosić Bibić, načelnicom Centra za promociju zdravlja

Hronični umor je i zvanično

bolest

Uloga socijalne zaštitePrva saznanja o poremećaju dece

u ponašanju, Centar za socijalni rad dobija od škole, Tužilaštva, polici-je, a za decu iznad 14 godina od Višeg javnog tužilaštva i Višeg suda. Prija-ve koje stižu iz škola uglavnom se od-nose na nepohađanje nastave, agre-sivno ponašanje prema vršnjacima u razredu, i to su situacije koje se vrlo brzo mogu reešiti. To su uglavnom deca mlađa od 14 godina. Za situaci-je koje za ovu decu prijavi policija, a posle toga Tužilaštvo, Centar dobije samo obaveštenje,kada se organizu-je timski rad (psiholog, socijalni rad-nik, pedagog), Ono što je osnovno i najvažnije jeste rad s detetom i poro-dicom zajedno, kažu u Centru za so-cijalni rad. Tokom protekle godine, Centru za socijalni rad u Subotici pri-javljeno je 66 krivičnih dela koja su počinili maloletnici, a najveći broj se odnosi, na krađe.

Vesna Margaretić, dipl.soc.radnik

obrazovanje12 Broj 9811. januar 2019.

NOVE

Igračke su sastav-

ni deo odrastanja

svakog deteta i

zbog toga je važ-

no izabrati pravu

igračku za dete.

Dobra igračka ne

daje odgovor, već

postavlja pitanja

i daje mogućnosti

za rešavanje, uče-

nje, razvijanje in-

teligencije, ma-

šte i kreativnosti.

Njom se dete stal-

no igra, rado joj

se vraća i upotre-

bljava je na razli-

čite načine. Me-

đutim, igračke

same po sebi nisu

igra, one dobijaju

smisao u interak-

ciji sa roditeljima

i drugom decom.

Manifestacija “Dobra igrač-ka” koju organizuje PU “Naša ra-dost” u Subotici je odlična prili-ka da stručnjaci iz oblasti dečjeg obrazovanja prepoznaju i publi-kuju dobru igračku za dete. Ova manifestacija ima dugu tradici-ju, održava se punih 27 godina, svake druge godine. Ove godi-ne je bilo prijavljeno 46 igrača-ka od 40 autora iz cele Vojvodi-ne. - Glavni cilj ove manifestaci-je je podsticanje saradnje među decom i isto tako podsticanje kreativnosti i mašte kod dece u radu sa svojim vaspitačima. Sva-ka nova igračka nastaje kao plod jedne dečje rečenice ili želje de-teta za određenom igrom koja je pokrenula sistem da se formi-ra nova igračka koja je deci za-nimljiva i podsticajna za njihov razvoj. Ideje se uvek nadovezuju

jedna na drugu. Ove godine smo na manifestaciji imali tri katego-rije igračaka - igračke za jasleni uzrast, zatim igračke za predš-kolski uzrast i didaktičke igre. - kaže Jasmina Sedlak

Koji su kriterijumi za vrednovanje radova na ma-nifestaciji “Dobra igračka”?

Da bi se neka igračka mogla uvrstiti u “dobru igračku”, po-trebno je da ispunjava određe-ne uslove. Najpre ona mora da bude originalna, da u sebi sadrži neki novi pristup za rešenje pro-blema. Zatim bi trebalo da bude multifunkcionalna što znači da podstiče na aktivnost, učenje i razvoj, da inspiriše na raznovr-sne načine korišćenja i stvara-nje novih igara. Sem toga, dobra igračka mora da bude privlač-na za decu, mora da bude lepa, skladnih oblika, boja, dizajna i da je napravljena od kvalitetnog materijala. Zatim, četvrti uslov je da igračka bude praktična što znači da je laka za razumevanje, da ima jednostavnu primenu i da nisu potrebna velika novča-na sredstva za njenu izradu. Po-slednji uslov da bi neku igračku nazvali dobrom je njena bezbed-nost. Ona mora da bude prilago-đena uzrastu, mora biti izdržlji-va, ekološka, neotrovna i jedno-stavna za održavanje.

Koliko je vremena po-trebno za stvaranje jedne kvalitetne igračke?

Stvaranje dobre igračke je du-goročan proces koji može uvek da se razvija i da se nadovezu-je. Tema može da bude bilo koja što je veoma podsticajno za deč-ji razvoj. Dosta igračaka koje su bile na manifestaciji su imale za cilj da se određene propozicije kod dece razviju. Na primer, cilj može da bude razvoj perifernog vida kod deteta ili čulo dodira.

Na osnovu cilja koji žele da po-stignu sa novom igračkom, vas-pitači kroz razgovor, igrom i sa-radnjom sa decom dolaze do tih predivnih igračaka koje su ove godine sve do jedne bile odlične i imale su svoj cilj koji je krajnje

human. Koja je pred-

nost kreativnih igračaka?

Kreativne igrač-ke nastaju iz potre-be deteta u okviru grupe i zbog toga su prilagođene deci. Neke igrač-ke su nastale kroz samu dečju igru gde su deca pred-lagala svoja pra-vila za igru i tako igračka dobije svo-ju formu. Čar jed-ne igračke je da je svako dete kori-sti na svoj način. Dete se tako igra i razvija se a da to ne primeti jer uži-va u svojoj igri. Još

jedan cilj ove manifestacije je kooperacija i saradnja a akce-nat je bio na društvenim igra-ma gde deca mogu da razvijaju timski duh. Mnoge igračke su se mogle koristiti individualno ali isto tako se stvarala timska igra i međusobna saradnja dece.

Koju igračku je ove go-dine žiri izabrao za naj-bolju igračku na ovoj manifestaciji?

Ove godine je stručnom ži-riju bio veliki problem da oda-bere najbolju igračku. Razlog tome je veliki broj odličnih igračaka koje su sa najvišom ocenom zadovoljile sve po-trebne kriterijume. Čak smo u dve kategorije imali igračku sa istim brojem bodova, pa smo odvojili dodatan napor da iza-naliziramo svaku posebno. Po-red stručnog žirija, imali smo i dečji žiri kojeg su činili deca iz PU “Gat” iz Subotice. Oni su vrlo lako izabrali najbolju igračku ali se njihov izbor nije podudarao sa našim. Na kra-ju smo pozvali decu u pomoć da bi nam pomogli kod odluke.

Sem stručnog i dečjeg žirija, svaki učesnik na manifestaciji je izabrao sebi najbolju igračku tako da je bila i igračka-pobed-nik od strane učesnika ove ma-nifestacije. Ukupno je bilo de-set nagrada.

Da li roditelji dece imaju svoju ulogu u stvaranju do-bre igračke?

Mnoge igračke koje se osmi-sle i formiraju budu u saradnji sa roditeljima. To je jedna divna situacija kada su roditelji u pri-lici da na trenutak ponovo budu deca, da dođu u vrtić i sednu u male stolice pa zajedno sa svo-jom decom učestvuju u procesu stvaranja kreativne igračke. Oni nekada samo svojim predlozima utiču na proces dok vrlo često pomažu u prikupljanju osnov-nog materijala i tada se oseća-ju dobro jer su pomogli svojoj deci. Isto toliko su i deca pono-sna jer su mama i tata učestvo-vali u jednom, za njih, velikom poduhvatu kao što je stvaranje neke nove igračke.

L. Marjanov

Razgovor sa Jasminom Sedlak, vaspitačem u PU “Naša radost”i predsednicom stručnog žirija na manifestaciji “Dobra igračka”

Deci su potrebne igračkekoje pokreće mašta

Vasilije: „Nisam imao gde da kupim ovakvog robota, pa sam ga sam napravio”

Jasmina Sedlak

NOVE Subotički lov 13Broj 9811. januar 2019.

Najstariji aktivni

lovci u Udruženju

“Subotička peščara”

su Orčić Josip, Dr.

Zomborčević Stevan

i Dragoljub Kapor.

Iako su ušli u dubo-

ku starost, od lova ne

odustaju. Oni su vi-

talni, duhom mladi i

uvek spremni za rad.

Ostali su pri starom

moralnom načelu:

Nemoj ništa da tu-

češ dok ne daš šansu

divljači koju želiš da

odstreliš. Oni neće

dići pušku dok div-

ljač nije minimum

40 metara daleko

jer se vode načelom

da treba dati divlja-

či šansu da pobegne

isto koliko i lovcu da

je odstreli.

Orčić Josip je nedavno na-punio 90 godina starosti i 70 go-dina lovnog staža. Kada je imao 20 godina, od prijatelja, koji su bili lovci, na poklon je dobio puš-ku. Tada mu se javila želja da i on ode sa njima u lov. - Prvu pušku sam dobio 1949. godine, za moj 20-i rođendan. Sećam se da sam bio srećan i da sam ubrzo nakon toga otišao prvi put sa prijatelji-ma u lov. Ubrzo nakon toga sam

otišao u vojsku, i tamo sam pao pod top koji mi je pregazio kič-mu. Jedanaest meseci mi je ceo

torzo bio u gipsu zbog jednog smrskanog i jednog oštećenog pršljena. Kada sam se oporavio i nastavio dalje da obavljam svoje dužnosti, rekao sam sebi da ako sam ovome izmakao, ništa me više u životu neće dotući. Tako je i bilo. Pre godinu dana sam slo-mio kuk u lovu, sada se oporav-ljam i nameravam da ponovo uz-mem pušku u ruke i krenem u lov. - istakao je Orčić.

Prvu pušku koju je dobio na poklon, ubrzo je prodao kako bi mogao da se oženi. Trebalo je ku-piti nameštaj a puška i bicikla su mu poslužile da brzo dođe do ma-terijalnih sredstava. Prema Josi-povim rečima, nije mu žao što je svoju prvu pušku zamenio za na-meštaj jer je ubrzo kupio drugu pušku a žena mu je ostala i ona je bila nezamenjiva.

Josip je lovio na teritoriji Su-botice, Bačke Topole i Novog Sada. Zbog posla je tri godine boravio u Budimpešti i to je je-dina pauza koju je napravio u lovu. Iako nije išao u lov, dobru zamenu mu je, u to vreme, pru-žio ribolov.

Danas je član Lovačkog druš-tva “Fazan” i lovi malom puškom samo divljač koja leti jer mu ona predstavlja pravi izazov. Mladim lovcima savetuje da se drže lo-vačkog morala i etike a ne da pu-caju gde stignu.

Za svoju dugovečnost Josip

kaže da su zaslužni genetika i na-čin života. - Sa majčine strane svi su doživeli 80-u godinu i bili su

vitalni. Evo, ja sam već dobrim prešao te godi-ne i mislim da je tome doprineo moj način ži-vota. Vodio sam ure-dan život i nisam bio kafanski tip. Nikada nisam doručkovao već mi je glavni obrok bio večera, što se kosi sa današnjim uverenjem o zdravoj ishrani. Ret-ko kada sedim i uvek sam bio aktivan. Bavio sam se sportom, igrao sam fudbal za FK “Slo-ga” i odbojku za OK “Mladost”- kaže Orčić

Dr Zomborčević Stevan je ove godine

napunio 90 godina. Lovi u Lo-vačkom društvu “Fazan” zajedno sa Orčić Josipom, svojim velikim prijateljem iz mladosti. Iako su, u isto vreme, bili članovi “Subo-tičke peščare”, dva prijatelja su se upoznala u Budimpešti neve-zano za lov.

Dr Zomborčević je počeo da lovi sa 15 godina. - Sećam se da je bila hladna zima i moj prvi komšija Perčić Franja se spre-mao da krene u lov. Na moju ve-liku radost me je tog dana po-zvao da krenem sa njim. Iako se moja majka brinula zbog hladno-će, otac me je pustio i mojoj sreći nije bilo kraja. Krenuli smo u lov na sankama. Imao sam šubaru

na glavi i veliki debeli ogrtač oko sebe. Tada sam, onako umotan u ćebe, samo posmatrao lov i mno-go mi se svidelo.- priseća se dr. Zomborčević.

Kada je završio srednju ško-lu, otišao je da studira medicinu i to je bio period kada je napra-vio jednu od većih pauza u lov-noj karijeri. Vratio se u Suboti-cu i igrom slučaja postao je ribo-lovac, ali se zbog kuma, Cvetka Glogovčana, ponovo vratio u lov.

Za sebe kaže da je danas, u 90-oj godini ponovo pasivan lovac kao što je bio sa svojih 15 godina kada je prvi put otišao u lov.

Na osnovu iskustva, Dr. Zom-borčević tvrdi da bi neko bio do-bar lovac, osnova je da mora da voli prirodu. Jer ako neko u lov ide samo zbog ulova i mesa, taj ne zna prave vrednosti i sigurno

ne uživa u lovu.Dr Zomborčević je,

tokom 75 godina lovnog staža, lovio svu divljač: fazane, zeca, srne, ja-rebice i prepelice. Jed-nom prilikom je lovio morke u Malim Pijaca-ma. Najveći trofej mu je odstreljan muflon.

Najstariji lovac u Udruženju je Kapor Dragoljub koji će uskoro da napuni 94 go-dine. Osim titule najsta-rijeg lovca, Dragoljub je i jedini živi borac Sed-me vojvođanske udarne brigade koja je ratovala

od Sombora do Blajburga.- Lov, seoski život, Ludaško

jezero, školovanje, okupacija, proterivanje, nastavak školova-nja i izbeglički dom su mi se ure-zali u dušu. Imam osećaj da je sve to bilo ne tako davno i da je život samo jedan momenat koji brzo prođe. Preživeo sam mnoge stra-hote i ranjavanja u borbi, ali sam imao sreću da se izvučem. Kako moj školski drug i prijatelj iz lova Dr. Zomborčević kaže da je bitno da se sve što ne valja u životu iz-baci jer život svakako ide dalje. - kaže Kapor

Dragoljub se sa lovom prvi put susreo još kao dečak, davne 1938. godine. U lov ga je prvi put poveo ujak koji je bio strasveni lovac na divlje patke. - Sećam se da je tada svaki metak pogađao po jednu patku, a ja sam uživao da ih nakon odstrela skupljam. Toplo sećanje na moje detinj-stvo i na dane lova vezano je za zimu, kada nas je ujak popeo na sanke koje su vukle dva ko-nja. Kao da i danas mogu da ču-jem škripu tih sanki dok klize po snegu. Bilo je hladno, a mi smo ostavljali snopove deteline i kli-pove kukuruza za fazane.- prise-ća se Kapor.

Danas, aktivno lovi u okviru Lovačkog društva “Šljuka” Palić. Zimi odlazi da hrani divljač i još uvek radi u roditeljskoj kući na Hajdukovu u kojoj sam obrađu-je četiri motike bašte i vinograda. Lov je za Kapora uvek značio od-lazak u prirodu, a najviše je lovio divlje patke i divlje guske.

Prema Kaporovim rečima, taj-na dugovečnosti je ostati aktivan ceo život. Kao seo-sko dete, navikao je na rad i nikada mu nije bilo teško da nešto uradi. Radni staž je proveo radeći kao pro-fesor biologije u Gimnazi-ji i OŠ “Kizur Ištvan”, dok se uporedo aktivno bavio poljoprivredom.

Vreme nosi svoje, pa su tako Orčića, Dr Zomborče-vića i Kapora stigle godine kada ne mogu više da ho-daju kroz kukuruze i bla-to na oranicama. Ali, sva-ki put kada je lepo vreme oni stave pušku na rame, izađu u prirodu i uvek po-mognu Udruženju koliko

mogu.L. Marjanov

Najstariji aktivni lovci u Udruženju “Subotička peščara”

Ni godine im ne mogu ništa!

Josip Orčić

Dr Stevan Zomborčević

Dragoljub Kapor

NOVEzdravstvo/društvo14 Broj 9811. januar 2019.

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom ZZJZ

JersiniozaJersinioza je zoonoza, od-

nosno, oboljenje koje nasta-je nakon kontakta sa životi-njama koje su u svom dige-stivnom traktu kolonizova-ne bakterijom Yersinia en-terocolitica. U našoj sredini, najznačajnija životinja koja je izvor ove bakterija, jeste svinja, koja može da sadrži jersinije ne samo u crevima, nego i u ždrelu. Upravo iz ovog razloga, tokom svinjo-kolja, ukoliko glava odnosno ždrelo svinje dođe u kontakt bilo sa radnom površinom ili sa mesom koje se seče i obrađuje, moguće je da dođe do inficiranja jersini-jom i svog drugog prisutnog svinjskog mesa. Ukoliko se, potom, ovo meso termički ne obradi u dovoljnoj meri, moguć je nastanak obolje-nja kod zaraženih osoba. Osim svinja, nosioci ove bakterije mogu da budu i druge životinje, tako da i termički neobrađeno mleko može da bude namirnica koja će dovesti do oboljevanja. Dominantna klinička slika jersinioze je nastanak enterokolitisa, kojeg karakterišu bolovi u trbuhu i veći broj prolivaste stolice. Najugroženija grupa su deca, kod kojih oboljenje ponekad, zbog bolova u donjem desnom delu abdo-mena, može da ima kliničku sliku koja veoma podseća na apendicitis tj. na zapaljenje slepog creva. Dijagnoza se postavlja po urađenoj ko-prokulturi, a lečenje težih slučajeva podrazumeva upotrebu antibio-tika. Ipak, u cilju zaštite od ovog oboljenja, neophodno je da se uvek pridržavamo pravilne termičke obrade namirnica životinjskog pore-kla, kao i pranja ruku svaki put nakon kontakta sa životinjama.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Medunika ili suručica

Ova veoma korisna i lekovi-ta biljka se nažalost nedovolj-no upotrebljava. Suručica , lat. Filipendula ulmaria obično ra-ste na vlažnom zemljistu, po-red reka i potoka. Njeni listo-vi podsećaju na paprat, a cve-tovi su sitni, beli i skupljeni u cvast na vrhu stabljike. Suru-čica sadrži salicilna jedinjenja koja se u organima za varenje pretvaraju u salicilnu kiseli-nu, zahvaljujući kome smiru-je upale i ublažava bol. Sali-cilna jedinjenja je kompanija Bajern zaštitila pod komerci-jalnim imenom aspirin, tako da se suručica baš kao i ovaj čuveni lek, upotrebljava kod povišene telesne temperature, reumatizma, artritisa, upale mišića, a pokazala je i dobre rezultate u lečenju glavobolje, zubobolje i bola u zglobovima. Pored toga umi-ruje grčeve i rešava probleme u probavnom traktu i deluje povolj-no kod čira na želucu. Ova biljka deluje povoljno kod infekcija uri-narnog trakta, a preporučuje se i kod mršavljenja osobama koje su sklone nagomilavanju tečnosti. Suručica podstiče znojenje i prepo-ručuje se kod virusnih i bakterijskih infekcija. Prijatan miris biljci daje etarsko ulje sa mirisom na vaniliju. Suručicu ne treba da uzi-maju osobe koje su alergične na aspirin ili oni koji pate od astme.Čajna mešavina protiv reumatizma- pomešati jednake delove- list crne ribizle, divlji dan i noć, suručicu, rastavi. Preliti 600 ml ključa-le vode sa 3 supene kašike mešavine. Ostaviti pola sata i procediti. Piti po 200 ml pre jela.

Miroslav Lacko-S obzirom na to

da sam stupio u neke malo ozbiljnije vode nego inače…od proš-lih godina, uticalo je dosta, pošto slavimo i oba Božića. Nova godina je bila malo skromnija nego ina-če, ali se dosta troši-lo. Najviše se trošilo na hranu zato što su bile proslave, gosti itd. Tu su i pokloni i sve što ide shodno sa tim praznicima, pokloni kada gosti dolaze na večeru. Mislim da je na hranu najvi-še išlo, ne mogu ni otprilike da kažem ali se osetilo dosta, što u decembru, što u januaru. Januar je tek počeo i izgleda da će biti težak. Oseti se da su cene porasle u svakom pogledu, što se tiče hrane, poklo-na, odeće itd. pa se onda oseti baš dosta.

Damir Petrekanjić-Što se tiče budže-

ta nisam trošio mno-go više nego obično. Trošio sam na po-klončiće kolegama, porodici i tako, ali da sam trošio nešto mnogo više ne baš, ne znatno više. Naj-više sam potrošio na darivanja, na poklo-ne, na hranu ne, to je manje više bilo isto, ništa ekstra. Meni se

decembar čini dužim nego januar zbog posla pošto sam ja frizer, pa mi se to odražava na posao. Sve u svemu, ne čini mi se da sam nešto znatno više po-trošio, najviše na poklone i to je to.

Jovica Ilić-Dosta se potroši-

lo pošto slavimo i ka-toličke i pravoslavne praznike, srpsku Novu godinu ćemo tek da slavimo, tako da smo se baš istrošili poza-mašno. U suštini naj-više je otišlo na hranu, jedan dobar deo je oti-šao i na poklone pošto imamo veliku famili-ju, svakome pomalo kada kupiš to se sku-pi na kraju. Da, čini mi se da je januar najduži, nika-ko da dočekaš februar pa da stigne možda nova plata ako i nju nismo potrošili. Od decembra do današnjeg dana ne prestajemo da trošimo, mi smo počeli da tro-šimo od novembra pošto nam je tada slava.

Bojana Vuković-Uticalo je zna-

čajno na budžet. Od decembra tre-balo je za poklone i sve što je potreb-no za Novu godi-nu. Ćerka mi je mala pa su joj na-ravno trebale i pe-lene i igračkice za svaki Božić. Troši-lo se dosta za Bo-žić, pošto mi slavi-mo oba, tu su i po-kloni za celu rod-binu. Za Novu godinu nismo nigde išli, slavili smo kući, pa sa te strane nije bilo tako strašno, ali više zbog tih poklona, tu nam je najviše otišlo. Dosta je otišlo i na hranu, na to što smo spremali. Definitiv-no mi se čini da je januar najduži mesec.

Edvard Halas-Ništa skoro jer

sam u sve to ušao praznog novčanika, bukvalno. Sada je ok, ali tada bukvalno nije ništa uticalo, ne zezam se. Sada sam dobio platu, pre koji dan tako da je sve ek-stra. Meni je bio su-per mesec, ja radim preko interneta pa nemam te tipične probleme kao tipičan

Subotičanin, ali imam momente da ostanem bez para skroz, ali kada za-radim imam na pretek. Shvatio sam da u principu puno bacam pare bezveze. Ništa nisam trošio na poklone, ljubav je sasvim dovoljna, definitivno.

Slavka Antić-Najviše sam para

potrošila na dari-vanja svojih bližih i meni veoma dra-gih prijatelja. Svide-le su mi se jako jed-ne čizme pa sam ne-što para potrošila na to. Za Novu godinu se nisam trošila zato što sam uživala u le-pim stvarima za koje mi nije bio potreban novac. Što se hrane tiče jela sam kao i obič-no, tako da na hranu nisam trošila ništa više nego inače. Najviše sam trošila na poklone u čemu uži-vam kada su u pitanju meni dragi ljudi.

J. Tonković

Praznično pražnjenje budžeta

Božićni, novogodišnji praznici, slave simbol su pune trpeze, oku-

pljanja i darivanja. To je vreme kada se ne štedi ni na novcu ni na

emocijama. Želeli smo da saznamo koliko je to uticalo na budžet

Subotičana i da li im se čini da je januar najduži mesec.


Praznici još uvek traju, a iz godine u godinu, nismo se odvikli od toga da bude-mo umereni u ishrani, na prazničnoj trpezi. Hrana treba da bude lek i potre-ba, a ne smisao života, kažu lekari.

Svaki čovek treba da brine o

svom zdravlju, jer je ono temelj svemu ostalom, a dobro je po-znato da su naše ponašanje i na-vike značajne odrednice zdrav-stvenog stanja. Poznavati sebe i uočavati određene promene ta-kođe je veoma važno, da bismo poremećaje zdravlja zapazili u početnoj fazi, kada lečenje može biti najuspešnije.

Lečenje je umeće

Dr Zorica V.Dragaš, spe-cijalista socijalne medicine u su-botičkom Zavodu za javno zdrav-lje, kaže da poremećaje zdravlja i bolesti treba da leči isključivo lekar.

- Lečenje je umeće koje od po-stanja izaziva poštovanje. Leči se holističkim pristupom odre-đena osoba, i zbog toga lečenje (terapija) uvek ima svoje speci-fičnosti. Poznato je da svaki lek ima polje primene, odnosno in-dikacije ali i kontraindikacije, kao i to da mnogi lekovi ima-ju svoje nuspojave i neželjena

dejstva. Sve ovo je još naglaše-nije kada se uzima više lekova odjednom, jer oni mogu imati uzajamno ukršteno delovanje, odnosno interakciju. Ne selek-tivna i ne kontrolisana prime-na antibiotika dovela je do po-jave rezistencije, odnosno otpor-

nosti mikrobioloških uzročnika, (pre svega bakterija) na određe-ni lek (antibiotik), a to već sada dovodi do velikih problema u le-čenju čak i banalnih (lakših) in-fekcija. Poseban problem su, do-brim delom i zbog toga, bolničke (intra hospitalne) infekcije - na-vela je dr Dragaš.

Srbija među prvima po upotrebi duvana i lekova

Srbija je i dalje među prvima u Evropi, pa i svetu, prema po-trošnji duvanskih proizvoda, al-kohola, sedativa, hipnotika, pa i antibiotika, a među poslednjima je prema potrošnji povrća, voća, ribe, jaja.

- Takva potrošnja, negativ-no utiče na zdravstveno stanje stanovništva i poseban izazov će biti kako da sačuvamo zdravlje, posebno u vreme praznika, kada uobičajeno ne pazimo šta i koli-ko jedemo. Hrana našeg podne-blja i sezone treba da bude što prirodnija i samo koliko je neop-hodno prerađena. Na taj način će biti na minimum svedeni štet-ni dodaci, koji se dodaju tokom prerade u prehrambenoj pro-izvodnji (konzervansi, aditivi, emulgatori, veštačke boje i aro-me.). Potrebni su umereni i iz-balansirani obroci koji ne sadr-že previše soli, hranu sa potreb-nom količinom zdrave masnoće, kao i obroci koji sadrže dovolj-no voća i povrća. Žitarice celog zrna, povrće i voće bogati su vi-taminima, mineralima, antiok-sidansima, enzimima i vlakni-ma (pogotovo kada su sveži) i takvim bogatstvom nutrijenata (hranljivih materija) doprino-se očuvanju zdravlja, poboljša-nju kvaliteta kože, kose i nokti-ju, dakle doprinose i održavanju

lepote. Zato: "Neka hrana bude lek", kako je rekao Hipokrat. Ne treba dopunjavati tanjire to-kom jela i između obroka tre-ba da prođe najmanje 4-5 sati.

Ne treba žuriti sa obedom, i tre-ba posvetiti dužnu pažnju meha-ničkoj obradi namirnica - ističe dr Dragaš.

A. Šiškav

Boris Hrnjak (40) iz

Novog Žednika i po-

red Daunovog sindro-

ma ima talenat koji

sve više razvija i to do-

kazuje izložbama sli-

kama. Bora, kako ga

svi zovu, jednom go-

dišnje predstavlja su-

građanima ono što ga

čini veoma srećnim

pored svakodnevnih

obaveza koje obavlja

u kući i na poljopri-

vrednom imanju.

Zahvaljujući majci Ruži i ostalim članovima porodice izrastao je u sa-mostalnog, talentovanog i izuzetno vrednog čoveka, a poverenje koje oni imaju u njega je beskrajno.

Inspiraciju crpi u svemu što se

nalazi oko njega, a najviše u svo-jim osećanjima. Borine slike su ap-straktne, a njegova posvećenost umetnosti ide do toga da samo-stalno istražuje na internetu i sa ju-tub kanala uči male tajne velikih slikara.

- Likovni kritičar Mile Tasić je na 13. Borisovoj izložbi ocenio da sada koristi više boja i da ih nanosi u više slojeva. Prošle godine se isprobao i u slikanju sa kafom, a novi radovi su posebni zato što koristi zlatne li-stiće što izgleda vrlo efektno – po-nosna je Ruža Hrnjak.

Borisa posebnim čini i njego-va volja i radost kojim obavlja po-slove u kući. Nikada ga niko ne tera da radi, već to želi, čak i zahteva od ukućana.

- Vozim traktor. Krunim kuku-ruz. Volim da očistim dvorište od slame. Brinem se o kravama. Slikao sam ranije u tehnici akrila, sada ra-dim drugačije. Slikanje me najviše opušta. Volim boje – kaže Bora.

Vredni umetnik na svom lapto-pu sam „gugla“ i pronalazi savete koje koristi dok slika i svake godi-ne iznenadi novim tehnikama koje primenjuje.

- Pun je euforije kada radi. Če-sto me opominje da mu kupim još platna. Osećam samo pozitiv-nu energiju kod njega i sreću koju nosi u sebi. Ali i sve drugo što radi radi revnosno. Sve shvata kao da

od njega zavisi i vrlo je predam, i slikanju i drugim poslovima – kaže Ruža Hrnjak.

Majka, otac i Borisov brat nikada nisu posustali kada je on u pitanju. Svi su dali sve od sebe da Bora raste kao da nemaju nikakvih problema.

- Suština je u prihvatanju, jer kada prihvatite svoje dete onda se i ponašate kao da je zdravo. Kratko

je pohađao vrtić, a kada je krenuo u školu već je znao polovinu slo-va, naučio je da se potpiše, ali ga na drugo nisam terala jer sam sma-trala da je od tablice množenja važ-nije da nauči kako se vežu pertle i da ume da se okupa – kaže Ruža Hrnjak.

Puštala ga je da greši i nika-da ga nije sakrivala od pogleda

radoznalih ljudi. Veruje da upravo zbog toga nikada nisu doživeli ne-prijatnu situaciju. Naprotiv, Borisa svi vole i prihvataju.

- Činila sam sve da bude sre-ćan, a sada on nama bezgranično uzvraća sreću i ljubav – zaključu-je majka.

V. K. B.

Umerenost je mudrost i praznične trpeze

Kontrola stresa i razvoj emocionalne inteligencije, veoma su važni za očuvanje mentalnog, psihičkog, duševnog i fizičkog zdravlja i treba ih tokom života razvijati. Kada dođu praznici, zapravo sve je isto, ali svečanije i lepše,a zbog svečarskog raspo-loženja, koje postoji kod većine ljudi, nije lako razgovarati, odno-sno savetovati ih o načinu ishrane, izboru jela i pića. Međutim, zdravstvena struka i zdravstveni stručnjaci (lekari, nutricionisti) imaju potrebu i obavezu da govore u korist očuvanja zdravlja i da upozore, da praznici ne treba da znače preterivanje u bilo čemu, pa tako ni u jelu niti u piću. Dobro raspoloženje ne podrazumeva alkohol, a uživanje nije samo u jelu. Umerenost u svemu i odme-renost, je osnovni recept praznične trpeze.

Jesmo li preterali sa ishranom u vreme božićnih i Novogodišnjih praznika

Neka hrana bude lek a ne smisao

Boris Hrnjak ima Daunov sindrom i neverovatan slikarski talenat

Oduševljava slikama sa utkanim zlatom

Dr Zorica V. Dragaš

Boris sa majkom Ružom

NOVEreklame16 Broj 9811. januar 2019.

060/052-44-13 063/12-50-265


Zavičajno udru-

ženje „Banija"

organizovalo je

protekle subote,

dodelu preko 100

paketića za decu,

koja vode pore-

klo sa Banije. Ma-

nifestacija „Božić

Bata" u prostori-

jama Otvorenog

univerziteta oku-

pila brojne pose-

tioce, goste, rodi-

telje i decu, člano-

ve Udruženja, uz

čuvenog "Banij-

skog Božić Batu".

Zavičajno Udruženje "Bani-ja", formirano je 2012. godine u Subotici, na inicijativu neko-licine Banijaca koji su došli na ove prostore. Od tada do danas, Udruženje broji preko 400 aktiv-nih članova, a svoje programske ciljeve proširilo je brojnih kul-turnim, književnim, edukativ-nim, sportskim i brojnim drugim sadržajima.

Božić Bata kucnuo na vrata

Na Otvorenom univerzitetu u Subotici, protekle subote, Udru-ženje "Banija", upriličilo je drugu godinu za redom manifestaciju " Božić Bata", koja je okupila ma-lišane, decu članova Udruženja, kao i brojne druge članove, goste i simpatizere tog Udruženja.

- Ciljevi Zavičajnog Udruže-nja "Banija" su pre svega, oču-vanje kulture, običaja i tradici-je srpskog naroda sa Banije. Od 2012. godine, kada smo formi-rani kao Udruženje u Subotici, organizujemo razna druženja, prela, sportske manifestacije, koncerte, festivale izvornih pe-sama, obilazak manastira. Izda-jemo i knjige, koje govore o obi-čajima sa naših prostora, sa Ba-nije. Članovi smo i Saveza srp-skih Udruženja Severnobačkog okruga, s kojima imamo usku saradnju, među kojima je i Zavi-čajna zajednica Republika Srp-ska, kao i Udruženja u Bajmoku, Pači-ru i Bačkoj Topo-li. Godina iza nas bila je izuzetno us-pešna, organizova-li smo Deseto ba-nijsko prelo, obišli manastire u Srbiji, Crnoj Gori i Repu-blici Srpskoj, prisu-stvovali smo našoj Slavi Srpske Kra-jine u decembru u Novom Sadu, bili smo u maju prošle godine i na Krajiš-kom saboru u Kru-šedolu i Kočićevom saboru na Manja-či. Podsetiću vas na izuzetno pose-ćenu manifestaciju od letos u Subotici - "Zavičajni dani", čiji smo osnivači i prvi nosioci. U ci-lju negovanja na-ših običaja, bavi-mo se i izdavaš-tvom knjiga. Prva knjiga koju smo izdali bila je "Bio sam vođa ustanka na Baniji" koja govori u ustan-ku na Baniji iz pedesetih godi-na protiv komunizma, a što se tada krilo. Naš "Banijski rečnik" treba da izađe sad u januaru, a naša osnovna poruka građani-ma koji žive na ovim prostorima je da, što je više naroda, običa-ja i dešavanja, to više krasi ovaj grad, Suboticu, sa kojom ina-če imamo odličnu saradnju, re-kao je u izjavi za naš list, Želj-ko Tintor, predsednik Uprav-nog odbora Zavičajnog Udruže-nja "Banija".

Odlična saradnja sa Gradom

U Udruženju "Banija" ne kriju ni odličnu saradnju sa lokalnom

samoupravom.- Subotica je što se

nas tiče, jedna kul-turna razina u koju smo se dobro uklo-pili poštujući običa-je naroda koji ovde žive. Lično, radim u Tavankutu kao pro-fesor fizičkog vaspi-tanja i za dve godine idem u penziju. Ima-mo odličnu sarad-nju sa Gradom i sve-sni smo, da one koji vode lokalnu samo-upravu u ovom tre-nutku, treba da po-štujemo jer su iza-brani predstavni-ci opštine, a pre sve-ga nam daju podrš-ku - kaže Čedomir Pađen, predsednik Udruženja "Banija".

U prepunoj sali Otvorenog univer-ziteta, u okviru ma-nifestacije "Božić Bata", članovi Udru-ženja, simpatize-ri, gosti, roditelji i

mališani, uživali su majstor-lucima Banijskog Deda Mra-za. Deca su pevala, recitovala, izvodila male pozorišen koma-de, i uz pesmu i igru dočekala svoje poklone.

Duška Tomić iz Bajmoka, rodom sa Banije, samo je jedna od mnogih, koja je je došla da primi paketić za ćerku Nevenu.

- Zadovoljna sam radom Udruženja, jer se uvek nešto događa i zanimljivo je. Hva-la svima, a moja ćerka Neve-na i ja smo oduševljene - rekla je Duška.

Savo Ćora, član Udruženja od početka osnivanja, doveo je na proslavu sina Rastka i ćer-kicu Unu, koji su bili obučeni u tradicionalne banijske nošnje, koju je specijalno za tu priliku izradila njihova mama.

- Primili smo paketiće, ovo je jako lepo, maksimalno se trude u Udruženju i sve pohva-le svima. Moja ćerka Una je re-kla, da je od Deda Mraza naj-lepše sve, i da ne bi ništa po-sebno izdvojila - rekao je Savo.

A. Šiška

Zavičajno Udruženje Banija organizovalo dodelu preko sto paketića za decu poreklom sa Banije

U dečjim očima je ogledalo radosti

Hoću i ja mikrofon!

U svečanom delu progra-ma, koji je prethodio do-deli novogodišnjih paketi-ća, deca su se utrkivala pe-smom, recitacijom, dosko-čicama, tradicionalnim ba-nijskim pozdrvima, kako da oduševe Božić Batu. Tako je Stefan Mišljenović izveo pe-smu o Glini, Nina Vuletić re-citaciju o Limu, Dejan Tar-buk recitaciju, Petra Sužnje-vić kazivala je dve svoje pe-sme koje inače sama piše, Bogdan Boškov izveo je tač-ku na fruli u pesmi "Tamo daleko", nastupila je Muška pevačka grupa Banija, Una Ćora recitovala je Božićnu pesmu, a čule su se i brojne druge muzičke i recitator-ske tačke. Tražio se mikro-fon više, a prvo oduševljenje nastalo je, kada je Božić Bata ( Boško Boškov, glumac su-botičkog Dečijeg pozorišta) ustao, i krenuo da deli zaslu-ćene paketiće.

Željko Tintor

enigmatika18 Broj 9811. januar 2019.

NOVE


• Subotičko privremeno Prihvatilište raspolaže sa 25 kreveta, a osamnaesto-ro beskućnika boravilo je tokom hladnih dana u tom smeštaju, gde su dočekali i Božić.

Zima je stegla, a veliki minus je naterao beskućnike da se ipak smeste u privremenom Prihva-tilištu, u kojem, nakon otvara-nja 20. decembra, nije bio po-punjen nijedan krevet, jer tem-perature nisu bile u minusu, kao ovih prazničnih dana, kada je više od polovine smeštaja po-punjeno. Osamnaest beskućnika

našlo je utočište od snega i zime u Prihvatilištu, na Badnji dan do danas, gde im je pružen i zdrav-stveni pregled lekara Doma zdravlja.

Nisu svi beskućnici bez kro-va nad glavom. Među njima ima onih koji borave tokom leta pod vedrim nebom, ali su sada po-moć zatražili i oni koji imaju svoj smeštaj, ali nemaju ni drva ni ugalj da se ugreju i prebrode zimske dane. Više njih nemaju ni novca za hranu, pa su u Prihva-tilištu jer im je tu obezbeđena i hrana, a Crveni krst je pomogao da imaju i potrebna sredstva za higijenu, struju i vodu, dovoljno

ćebadi i toplije odeće da se ugre-ju dok ne ojuži i nestane debeli minus.

Mnogi nisu prvi put u Gajevoj ulici u Prihvatilištu, dođu kad su u bezizlaznoj siituaciji, kad osta-nu bez posla, hrane i sredstava za život. Prinuđeni su bili da ili ot-kažu stan, ili ga privremeno na-puste, pa da nekako premoste krizu u kojoj su se našli, a u Pri-hvatilištu imaju sve neophodne i preko potrebne stvari. Neki od njih kažu da se osećaju u Prihva-tilištu kao u hotelu, jer nisu ni gladni ni žedni, a i toplo im je.

Kažu da im je u Prihvatili-štu za praznike i Božić bilo bolje

nego čitave godine, kada su se snalazili hoće li imeti i jedan obrok dnevno.

„Ovde smo u društvu, iako nam situacija nije sjajna i tek nas čeka trud da se snađemo, ima-li smo i vesele trenutke. Praznik u hladnoj kući ne bi bio ovakav, kaže jedan među beskućnicima.

Za kraj nedelje najavljeno je i minus 10 celzijusovih, ali prsti se lede i na minus 2, koliko je bilo sredinom sedmice.

Uz tri obroka iz Narodne ku-hinje, koja dnevno dobijaju, uz toplu odeću i obuću, beskuć-nici kažu da su zadovoljni što Grad brine o njima, a uz osnovne

potrebe dobili su i osnovne zdravstvene preglede, a oni koji nisu najzdraviji dobili su i tera-piju i lekove ili su, prema rečima Nevenke Lukić iz Crvenog krsta, ako je potrebno upućeni u Opštu bolnicu u Subotici.

Pomoć beskućnicima u Gaje-voj broj 50 u Prihvatilištu orga-nizovali su zajedničkim akcija-ma i sredstvima Grad Subotica, Crveni krst, Centar za socijalni rad i Karitas. Beskućnici pomi-nju zahvalnost što postoji briga o njima, i kažu da ne znaju kako bi preživeli hladne dane, da nije ove pomoći za najugroženije.

N.H.K.

U Privremenom

prihvatilištu za

beskućnike u Su-

botici trenutno

boravi 18 ljudi. Za

brigu o socijalno

najugroženijim

korisnicima uslu-

ga prihvatilišta

grad je obezbedio

407.000 dinara,

a program spro-

vode Crveni krst

i Karitas, dok od-

luku o boravku i

eventulanom pre-

stanku boravka

donosi Centar za

socijalni rad.

- Za sve su obezbeđeni po tri obroka dnevno i užine, neograni-čene količine čaja, nova i polov-na garderobu, medicinska briga. Ima 25 kreveta, ali ako bude bilo potrebe možemo povećati kapa-citet. Prošle godine je bilo u jed-nom momentu 32 ljudi – kaže Miodrag Varo iz Crvenog krsta.

Jedna od stanarki u prihvatili-štu je penzionerka Jelena Langof (57) iz naselja Prozivka.

- Imam stan, ali sam ipak mo-rala da dođem u prihvatilište za beskućnike jer nemam novca da platim račune. Samo dug za

struju sa kamatom je 50.000 di-nara. Ne mogu da se grejem jer mi je struja isključena, a penzija mi je sada sa povećanjem 14.000 dinara - kaže Jelena Langof.

Očekuje da će joj jednokratna i izuzetna socijalna pomoć rešiti problem, a do tada joj tri kuvana obroka dnevno, topla odeća, po-

stelja i medicinska briga mnogo znače.

- Muž je preminuio pre 13 go-dina. Nisam mogla da plaćam grejanje i detetu školovanje. Ra-čun je bio više od polovine pen-zije i zato sam otkazala grejanje.

Sada nemam novca da platim struju. Od prošle godine mi se

penzija uma-njuje zbog ra-čuna, jedva dobijem oko 2.000 dina-ra – kaže pen-zionerka i isti-če da su ljudi iz Crvenog krsta i Karitasa, za-duženi za sta-nare prihvati-lišta, jako briž-ni i vredni.

- Kada za-tvore prihvati-lište vraćam se u stan. Sreća je da imam gde da odem, ali kako će mi biti ne znam, po-gotovo je zimi

teško. Jako sam zahvalna gra-du na ovoj pomoći, ali pre svega ovim humanim ljudima koji bri-nu o nama –kaže Jelena.

Posle petomesečne kazne zbog nasilja u porodici, posled-njeg dana 2018. godine na ulicu

je iz zatvora izašao Špejtim Đu-ketani (36).

- Imam gde da odem, ali ne že-lim rodbini da smetam. Teško mi je jer sam razdvojen od žene Sa-nje i sedmoro dece. Nije istina da je bilo nasilja, samo smo izgubili poverenje jedno u drugo i svađa-li smo se. Mnogo mislim na nju i želim da sve bude u redu. Čuo sam da je i njoj teško, da tuguje – kaže Đuketani.

Po izlasku iz zatvora javio se policiji i Centru za socijalni rad.

- Nisam se nikada pre odva-jao od žene i dece. Nadam se da će sve biti u redu, a do tada mi je prihvatilište spas. Osim hrane, ovde smo dobili topli donji veš, garderobu i sve što je potrebno – kaže Špejtim Đuketani.

Karolj Bohocki (40), čeka da nastavi da radi da bi mogao da iznajmi stan.

- Dve nedelje nije bilo posla i novca. Ovih dana nastavljam kod privatnika da radim i nadam se da ću odmah moći da se skućim. Ne znam gde bih išao i šta bih radio po ovoj hladnoći da nema prihvatilišta – kaže Bohocki.

V. K. B.

Privremeni smeštaj u Gajevoj ulici obezbeđen za 25 ugroženih osoba

Božić veseliji u Prihvatilištu

Spas od hladnoće i nemaštine u prihvatilištu pronašlo 18 ljudi

Nisam beskućnica, ali od 14.000 penzije ne

mogu da živim

NOVEmagazin20 Broj 9811. januar 2019.

Pet… četiri… tri… dva… jedan! Krećemo!Da li biste poverovali kada bi vam neko

rekao da je potrebno samo pet sekundi da:postanete samouverenirazbijete naviku odlaganja poslova i

sumnju u sebepobedite strah i nesigurnostprestanete da brinete i postanete srećnijihrabro podelite ideje?Uskoro ćete naučiti nešto stvarno fanta-

stično – kako da promenite život za samo pet sekundi. Zvuči nemoguće, zar ne? Ali nije. Reč je o nauci. I ova knjiga će vam to dokazati. Život se menja donošenjem ovakvih od-luka. U stvari, to je jedi-ni način na koji se uopšte

možete promeniti.Ovo je istinita priča o Pravilu 5 sekundi:

o kakvom pravilu je reč, zašto ono uvek us-peva i kako je promenilo život mnogim lju-dima širom sveta. Ovo pravilo se lako uči i njegov učinak je neverovatan. Zapravo, ono je tajna kojom se može promeniti apsolut-no sve. Čim ga naučite, odmah možete po-četi da ga primenjujete. Pomoći će vam da živite, volite, radite i govorite s mnogo više samopouzdanja i odvažnosti. Upotrebite li ga jednom, uvek će biti pored vas kad vam zatreba.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Džulijet”

Vanja Kljakić, Vatroslava Lisinskog 26

Tajana Čukanović Kuzmanska 7

Dobili ćerku:Ivona, Tanja i Ivan Merković

Kiti (Kitti), Adriana i Norbert Sabo

Hana, Silvia i Karolj Mesaroš

Iva, Nataša i Ivan Sopka

Sofi ja, Vladislava i Milutin Kalinić

Ema, Dragica i Jožef Dudaš

Emilija, Marijana i Darko Marki

Lea, Izabela (Izabella) i Sebastian Levai

Sara, Smiljana i Slobodan Kopunović

Žoka (Zsóka), Ilona (Ilona) i Žolt (Zsolt)

Farkaš (Farkas)

Dobili sina:Aleks, Dijana i Laslo Tot

Mihajlo, Tanja i Slobodan Temunović

Danilo, Biljana i Roberto Murđa (Murgia)

Nikola, Vesna i Lazo Radnić

Lazar, Tihijana i Boris Čota

Vuk, Ivona i Norbert Horvat

Noel, Timea i Devid Anđal

Oleg, Vesna i Marko Šimon

Dušan, Sanela i Slobodan Đorđević

Aleksandar, Snežana i Slavenko Miler

Dimitrije, Sanja i Petar Teslić

Luka, Aneta i Željko Peša

Ljubomir, Ivana i Milivoj Radovanov

Danilo, Tatjana i Nenad Borojević

Stefan, Kristina i Đorđe Anđelić

Hronika matične kancelarije

VenčaniRođeni VenčaniKristina Zvorenji, operater i Ivica Kr-

stin, pekarDanka Despotović, privatni preduzet-

nik i Filip Krstić i advokatIldikó Lakó, radnik i Tihomir Savić,

radnikNataša Kopilović Sremac, knjigovođa i

Igor Gregorčić, gipsarSvetlana Ciangavelis Akka, kozme-

tičar i Miloš Vrmić, inženjer drumskog saobraćaja

Aleksandra Tosenberger, mašinski na-motavač i Saša Tosenberger, monter suve građe

Zorica Tašković, domaćica i Pere Sko-čovski, stolar

Phannida Phanitram, radnik i Filip Petkov, kazino diler

Suada Zorjani, domaćica i Duran Živo-li, autolimar

Mel Robins

Pravilo 5 sekundi

SubotiCa Koju (NE)vidi SvaKoKADA DOĐU TEŠKI DANI...

U ovim prazničnim danima obilja osvrnite se okolo, može biti da vašem

nekom krznenom komšiji zatreba topao zalogaj, pa čak i onom bez krzna...

NOVE Škola za mlade novinare 21Broj 9811. januar 2019.

Mali „Patuljci”Učenici 3. a razreda OŠ “Kizur Ištvan” • se vredno pripremaju da uz pomoć

učiteljice Snežane Jevtić izdaju svoj treći broj časopisa “Patuljci”. Učiteljica se

dosetila da sve radove koje je prikupila objavi u časopisu i da time sačuva trud svojih malih učenika od zaborava. Pored

toga, učenici razvijaju svoju kreativnost i aktivno učestvuju u pripremi broja. Oni su urednici i novinari koji se trude da njihov

časopis bude što lepši. U drugom broju časopisa “Patuljci”, tema broja je bila

Moja mama.

Moja mama Ivana

Moja mama se zove Iva-na. Ona ima svetlo plavu kosu i lepe zelene oči. Voli da sprema i zbog toga nam je kuća uvek uredna. Moja mama radi u centru grada u kafi ću. Ona mi jako lepo kuva ručak. Moja mama jako voli mene i mog mlađeg bra-ta. Ona je uvek tu za mene. Ona jako voli da me vodi u bioskop.

Anđela Drača, 3.a OŠ

“Kizur Ištvan”

Moja mama Sandra Moja mama se zove Sandra. Ona ima braon kosu i ze-

lene oči. Uvek je nasmejana i voli da se šali. Volim moju mamu zato što je uvek pored mene kada mi zatreba. Moja mama je jako vredna i voli da kuva. Ona mi pomaže da uradim domaće zadatke. Ponekad se ljuti na mene, ali mi brzo oprosti. Kada sam tužna, ona me uvek zagrli. Pomaže mi u svemu i zato je najbolja mama na svetu.

Jovana Ristić, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Moja mama Biljana

Moja mama se zove Bi-

ljana. Moja mama ima prelepe braon oči. Ona nosi zlatno-crne naočare. Ima lepu svilenkastu kosu i radi u prodavnici Me-tro. Ona je uvek uz mene i brata, jako nas grli, mazi i pazi. I zato je jako volim.

Mia Ružinski, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Moja mama Snežana Moja mama je mršava i voli da se igra samnom. Ona

radi u banci. Mazi mene i moga brata. Moja mama se zove Snežana. Ona u kući gleda TV, spava sa mojim bratom i voli nas. Ona je najbolja mama na svetu. Volim je zato što je dobra, lepa i poštuje me.

Konstantin Ivanišević, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Pripremila L. Marjanov

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Jovana Miloradov, 5 godina

Čenge Pešti

Jovana Marković

poljoprivreda22 Broj 9811. januar 2019.

NOVE

Od svih doma-

ćih životinja koje

se gaje za ishra-

nu stanovništva,

svinje su najpro-

duktivnije. Od

100 kg mesa do-

bijemo oko 30 do

52 kg čistog mesa,

iako 24 do 30 kg

masnog. Manje

vredni proizvodi

iznose oko 7 do 8

kg mase, gde spa-

da glava bez gro-

nika, jetre, srca,

pluća, nogica i

kožice.

Ovom informacijom želim da Vam ukažem kako struka pokušava da putem fizičko-hemijskih osobina, saznamo o hranljivoj vrednosti mišićnog tkiva. Postoje određeni aparati i načini za utvrđivanjeobjektivno nutritivne vrednosti i ukusnog mišićnog tkiva. Određeni po-daci se prikupljaju u samoj kla-nici, a većinski deo uzoraka se šalje u odgovarajuće institute na ispitivanje.

Nakon klanja, šurenja, prola-zak kroz pećnicu i detaljnog pra-nja trupa i glave, dolazi do rase-ćanja trupa i glaveduž kičmenog stuba, kada dobijemo dve polut-ke. Prema dogovoru struke, de-sna polutka služi za sve analize. Prvi podaci o kvalitetu mesa je PH vrednost buta i drugog leđ-nog mišića nakon jednog, a dru-gi nakon 24 sata. Prvi uzorak se uzima neposredno posle raseca-nja polutke, između 13 i 14 re-bra. Na isti način uzimaju se uzorci u hladnjači sutradan. Po-sle rasecanja polutke PH vred-nost treba da se kreće oko neu-tralne vrednosti 6,6 do 6,8 po-kazatelja, a merenje sutradan oko 6,2 obično je manje usled prelaska glikogena (šećera) u mlečnu kiselinu. Ukoliko je PH vrednost u oba merenja manja od navedenih podataka, smatra se da mišićno tkivo sadrži slabo vezane vode, koja se lako otpu-stila. Ovakvo meso nije povolj-no za trajne proizvode i manje je ukkusno ako se peče.

Određena ispitivanja su oba-vljenada se utvrdi fenomen sla-bo vezane vode u mišićnom tki-vu, pa se došlo do zaključka da

je tome podložan određeni broj tovljenikakod izrazito mesnih rasa. U izrazito mesnate rase spadaju: pijetren, belgijski lan-daras i nemački landrasi dru-gi Belo rasa, bledo vodnjikavi (bvm) može se lako uočiti vizue-lno, kada se posmatraju isečeni dugi leđni mišići, šnicle kakve su boje. Zadovoljavajući veći i poželjan kvalitet mišićnog tkiva je onaj koji nema slabo vezane vode a on je crveno-roze boje.

Postoji gefo aparat koji pri-kazuje nijanse boje mesa, cr-vena-roza boja ima veći broj gefo poena u odnosu na ble-do vodnjikavo meso. Smatra se zadovoljavajućim kvalite-tom ako se boja mišićnog tki-va kreće oko 65gefovih jedini-ca. Pošto potrošači nemaju ge-fov aparat,ostaje im vizuelno da ocene i izaberu meso crve-no-roze boje, što označava do-bar kvalitet.

Vrlo značajan podatak je pro-cenat suve materije u mišićnom tkivu koji pokazuje sigurnu hranjivu vrednost mesa. Proce-nat suve materije u mišićnom tkivu kreće se od 25,5 do 27,5%. Suva materija mesnatog tki-va isljučivo zavisi od kvalite-ta mesa. Izrazito mesnate rase imaju sadržaj suve materije u mišićnom tkivu od masnih i mesnatih svinja. Subotička mangu-lica ima 27,83%, domaća mesnata 26,50% a belgijski landras 25,8%. Najveći deo suve materije mišićnog tkiva predstavl-jaju sirovi pro-teini. Ishrana i držanje nema ni-kakvog uticaja na nivo suve materi-je u mišićnom tki-vu svinje.

N a j v a ž n i j i pokazatelj hran-ljive vrednosti je novi sitovi protein u mišićnom tkivu. Novi sirovi pro-tein kreće se od 23 do 24%. Ishra-na svinja ima vrlo mali uticaj na pri-nos proteina u mesu. Smatralo se da nivo si-rovih proteina i njihov kvalitet ima uticaja, ali određenim ispi-tivanjima nije dokazano.

Jedan od vrlo značajnih za ishranu ljudi je i nivo si-rove masti u mišićnom tki-vu. Određena količina energije čoveku je potrebna u toku dana u zavisnosti koje poslove obavl-ja. Nivo sirove masti u mišićnom tkivu malo zavisi od ishrane, znatno više od rase. Poremećaj ishrane na štetu sirovih protei-na u smesi, povećava se masa masti u polutki, a smanju-je mišićno tkivo. Sadržaj siro-ve masti kod izrazito mesnatih kreće se od 1,55 do 1,70% siro-ve masti, kod izrazito masnih

oko2,04. Najveći procenat siro-ve masti imaju domaće masne rase oko 3,12%. Subotička man-gulica tovljena do 100kg mase u mišićnom tkivu ima sirove mas-ti 2,93%, što daje odličan kva-litet i ukusnost prženom mesu. U Švajcarskoj dr Šper radio je 16 godina na selekciji svinja, na smanjnu procenta masti u du-gom leđnom mišiću, kada je do-bio generacije sa manje od 1% sirove masti, u mišićnom tkivu izgubio se ukus i miris svinjskog

mesa. Njihova preporuka je da svinjsko meso treba da sadrži oko 2% sirove masti u dugom leđnom mišiću. Domaća mesna-ta rasa upravo ima taj procenat (1,93 do 2,2) masti u mišićnom tkivu. Ćelijska masnoća ostaje u mesu i pri termičkoj obradi, to daje mekoću i ukusnos.

Mast ( ćelijska masnoća) koja se nalazi u mišićnom tki-vu sadrži visok nivo značajnih vitamina za ljutsku potrebu. Sadržaj vitamina u mastima i prisustvo minerala u mišićnom tkivu znatno doprinosi ukus-nosti i kvalitetu svinjskog mesa. Značakni minerali su fosfor, gvožđe, bakar i cink. Posebno ističem znatno viši nivo gvožđa

u svinjskom mesu,pa se usled toga preporučuje trudnicama u ishrani.

Važna tehnološka karakteris-tika mišećnog tkiva je u vezivan-ju vode odnosno otpuštanju sla-bo vezane vode. Kupcima se čini i misle da je bledo meso od mlađe životinje, a ono sadrži slabo ve-zanu vodu. Najbolji pokazatelj kvaliteta isečenog mesa u šnicle jeste imali isceđenogeksudata u najlonskoj kesi kada se stig-ne kući. Taj isćeđeni eksudat je

slabo vezana voda u mišićnom tkivu, koja reguliše ukus i kva-litet pečenog proizvoda. Pečeno meso je manje ukusno, kvatite-tno i tvrđe zbog otpuštanja sla-bo vezane vode pre termičke i za vreme termičke obrade.

U prvom periodu smatralo se da ishrana može imati uticaj na belo bledo vodnjikavo meso, zbog odnosa bakra i gvžđa u sme-sama za tovne svinje. Takođe je dokazano da transport životinje od farme do klanice, kao ni od-maranje tovljenika 24 časa pos-le transporta pred klanje, jedi-no ovaj stresni faktor može da ima uticaja kod izrazito mesnih rasa. Glavni uzrok otpuštanja slabo vezane vode u mišićnom

tkivu je kod izrazito mesnate rase, javlja se i kod nekih mes-nih rasa. Otpuštanje slabo veza-ne vode najbolje se vidi, kada je dugi leđni mišić isćen u šnicle.Boja dugog leđnog mišića ( kr-menadle ) treba da je crveno-ro-ze boje, a ne belo blede boje. Za meso koje otpušta vodu struka upotrebljava skraćenicu BMV to jest, bledo meso vodnjikavo. Ova ispitivanja su obavljena na životinja od 100kg mase i sta-rosti 6,5 do 7 meseci.Nažalost,

selekcija ima pred-nost na prinos mesa u odnosu na kvalitet.

Nama kupcima jedino ostaje vi-zuelna ocena kva-liteta svinjskog mesa pri kupovi-ni. Na priređenim šliclama dugog leđnog mišića ( kr-menadla ) najbol-je se očitava kvalitet mesa.Boja mišićnog tkiva treba da je cr-veno-roze boje, koja označava poželjan kvalitet svinjskog mesa, a belo meso vodnjikavo (BMV) manje je intere-santno zbog manje ukusnosti.

Informacija koja nema značaj za izgled i ukusnost

mišićnog tkiva je holesterol. Nivo holesterola u svinjskom mesu kreće se od 47 do 65%. Rase mangulica imaju nivo ho-lesterola od 47 do 50, a visoko mesnate i mesnate 65%. Pored toga da mangulice imaju manje holesterola, u mesu sadrže više dobrog u odnosu na loš. Nivo holesterola u jenećem mesu kreće se oko 68% a jagnjeće 71%. Najviši nivo holestero-la sadrži pileće mesto i kreće se od 95 do 100%, takođe ono ima i najveći procenat masnog tki-vakoji iznosi oko 21%. Juneće i jagnjeće meso je vrlo ukusno i hranjljlivo jer sadrži oko 3,5 do 4% masnog tkiva.

Dr Vasa Isakov

Prinos i kvalitet svinjskog mesa

NOVE čitulje/pomeni 23Broj 9811. januar 2019.

Dana 8. januara 2019. godine navršava se tužna go-dina od kada nas je napustila naša draga i voljena su-pruga, mama, baka i prabaka

BOSILJKA GLAVINAPomen će se održati 12. januara 2019. godine u 11

sati na Kerskom groblju, gde ćemo posetiti njenu več-nu kuću.

Ožalošćeni: suprug Petar, ćerka Natalija sa porodi-com, ćerka Jelena sa porodicom, unučad, praunučad kao i rodbina, poznanici i prijatelji. (P-16)

Dana 06.01.2019. godine napustila nas je naša vo-ljena supruga, majka, baka i svekrva

KATALIN NAĐrođena Fogaraši

1941 - 2019. Zahvaljujemo se svima koji su izrazili saučešće i po-

ložili cveće.Ožalošćeni: suprug Mihalj, sinovi Arpad i Zoltan,

unuci Andrea, Atila, Čaba, Žolt i Ildiko i snaje Karolina i Vesna (P-23)

Poslednji pozdrav dragoj snaji i ujni

VESNA BOGDANOVIĆ1955 – 2019.

Uspomene na tebe živeće u nama za večni nezaborav...

Ljilja, Rajko, Sandra i Lara sa porodicama ( P-24)

Poslednji pozdravS bolom u srcu opraštam se od moje voljene supruge

ANNA PALFIrođene Ivković Ivandekić 1950 – 2019.Uzalud suze, uzalud bol, pošto se nikada neće vra-

titi onaj koga toliko očekuješ i voliš. Hladan, taman i nemilosrdan je taj grob koji u svojo dubini skriva ple-menito i voljeno srce. Zajedno smo se borili protiv bo-lesti, ali smo nemoćni bili protiv smrti.

Prazna je naša soba, naš dom, moraš znati da mi ne-dostaješ puno, puno! U Subotici 04. 01. 2019. godine

Zauvek tvoj voljeni Ivan (P-19)

Navršava se šest tužnih nedelja da nas je naš nikad neprežaljeni i voljeni Piko zauvek napustio.

MARKO PEIĆ TUKULJAC

1937 - 2018.

Sveta misa će se služiti u subotu 12. janu-ara 2019. godine u 8 sati u crkvi sv. Roka u Keru.

Teško je živeti sa istinom da Te nema.Ne postoje suze koje bi Te mogle

oplakati.Večno ćemo pamtiti Tvoju dobrotu i

ljubav.Zahvaljuljemo se svima koji su bili uz nas

u najtežim trenucima.Večno ožalošćeni: Njegovi najmiliji

(PF-06)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: [email protected]

Dana 17. januara 2019. godine navršava se šest tužnih meseci kako nije sa nama naš voljeni

STIPAN KOPUNOVIĆprofesor u penziji

1923 – 2018.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo ga čuvati u na-šim srcima.

supruga Vera, ćerka Marija, unuci Branko i Boris i zet Njegoš (PF-07)

Dana 5. januara 2019. godine preminula je naša draga

VESNA BOGDANOVIĆrođena: Vojnić Tunić

S ljubavlju i poštovanjem ćemo je čuvati u našim srcima.

Ožalošćeni: sestra Tanja, zet Goran, nećaci Boris i Slaven, kao i Talija i Kalina. (PF-02)

Prošlo je šest tužnih godina od smrti moga sina

ZLATKA ŠARČEVIĆ11. 04. 1961. - 11. 01. 2013.

Neutešna njegova majka puna tuge i bola. (PF-05)

SEĆANJEDana 15. januara 2019. godine navršava se deset

godina od kada nije sa nama

MILAN BANJEGLAV1937 - 2009.

S ljubavlju i poštovanjem, ostaće nam u večnom sećanju!

Supruga Julija, sin Dušan, snaja Suzana i unuka Teodora (P-17)

Дана 05. јануара 2019. године преминуо је наш вољени супруг, отац, деда и свекар

РАДОВАН ПУАЛИЋ1939 – 2019.

Овим путем се захваљујемо родбини и пријатељима на изразима саучешћа и положеном цвећу!

Остаће нам у вечном сећању!

Ожалошћени: супруга Марица, син Бранислав, унук Милан, унука Маја и снаја Тамара (PG-03)

Navršava se četrdeset tužnih dana kako me je na-pustila moja voljena sestra

MARIJA DOJIĆrođena Vojnić

Jadrić1951 – 2018.

S ljubavlju i poštovanjem ću čuvati uspomenu na tebe!

Tvoj brat Gustika (P-21)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za

naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

NOVE

Mali oglasi koji u sebi sadrže reklamnu

poruku (sve vrste usluga) naplaćuju se po ceni od 250

dinara (do 10 reči), a uokvireni oglas

450 dinara. - šestomesečna pretplata 10%

popusta- godišnja pretplata

20% popusta

Prošlo je dve tužne godine kako nije sa nama vo-ljena supruga, mama, tašta, svekrva i baka

ETELA KORPONAIĆ

rođena: Liliom1941 - 2017.

Bol i tuga se ne mere rečima, ni vremenom koje prolazi već prazninom koja ostaje.

Njeni najmiliji. (PF-03)

Navršava se četrdeset tužnih dana od kako nas je napustila naša voljena

MARIJA DOJIĆrođena Vojnić Jadrić

1951 – 2018.

Večno ćeš biti u našim srcima!

Ožalošćeni: suprug Radomir, sin Vladimir i ćerka Jasmina, snaja Sneža, zet Dragan, unučad Stefan, Vanja i Nađa i sestra Ruža (P-20)

Dana 5. januara 2019. godine iznenada je premi-nula naša draga supruga, majka i svekrva

VESNA BOGDANOVIĆ

rođena: Vojnić Tunić1955 - 2019.

Sa tugom koju vreme na leči i s ljubavlju i pošto-vanjem ćemo je čuvati u svojim srcima.

Njeni najmiliji: suprug Milan, sinovi Miomir i Davor i snaja Jasminka. (PF-04)

čitulje/pomeni 24 Broj 9811. januar 2019.

Дана 4. јануара 2019. године преминуо је наш вољени отац, деда, свекар и супруг

РАДУЛ ЕРИЋ1936 - 2019.

Захваљујемо се родбини и пријатељима на изразима саучешћа и положеном цвећу!

Ожалошћени: његови најмилији! (PG-02)

NAJVOLJENIJA

SONJA MRKIĆ08. 07. 2018. - 08. 01. 2019.

Nemanja i Raki (P-18)

Poslednji pozdrav našem voljenom bratu

TOMICI CVIJIN1936 – 2018.

Bol nije u rečima i suzama nego u duši i u našim srcima u kojima ćeš večno živeti.

Zahvaljujemo svima koji su bili uz nas i č.s. Mirjam sa pevačima čiji je i Tomica bio član. Čuva-li te anđeli!

Naša je tuga je beskrajna tvoj brat i sestre sa po-rodicama. (P-22)

Dana 06. januara 2019. godine preminuo je naš dragi

ALEKSANDAR BAJIĆ1939 – 2019.

Sahrana će se obaviti dana 12. januara 2019. godi-ne u 12 sati na Kerskom groblju iz crkvene kapele.

Ostaće nam u večnom sećanju!

Ožalošćni: rodbina, prijatelji i komšije (PG-04)

Posle duže bolesti 6. januara 2019. godine pre-minuo je naš voljeni otac, suprug, brat, deda, pra-deda i tast

LAZAR KOVAČEVIĆ1929 – 2019.

Bolnim srcem opraštamo se od Lazara, polaganje urne je danas 11. januara u 12 časova iz gradske ka-pele na groblju u Dudovoj šumi!

Neizmernu ljubav i zahvalnost nosićemo u srcu.

Njegova porodica i najmiliji (P-25)

Izveštaj iz Matične knjige umrlih za period od

24.12.2018.- 28.12.2018. godinu

Bela (Bela) Semeši (1947). penzi-

oner, Vinka (Petar) Knežević (1935.) penzioner, Mihailo (Tihomir) Vasović (1935.) penzioner, Juliška (Stjepan) Viz-meg (1930.) domaćica, Smilja (Danilo) Panjković (1932.) domaćica, Alija (Ali-ja) Maljišević (1948.), Ilonka (Jožef) Ro-gić (1952.) penzioner, Suljo (Meho) Bil-kić (1934.) penzioner, Katarina (Niko-la) Kolesnikov (1931.) penzioner, Boži-dar (Milivoje) Lakićević (1929.) penzio-ner, Imre (Imre) Lendvai (1967.) radnik, Miroljub (Sava) Vučinić (1938.) penzi-oner, Ana (Mirko) Medić (1950.) penzi-oner, Janoš (Jovan) Šimon (1929.), An-drija (Andrija) Varga ( 1945.) penzioner, Svetozar (Nikola) Stojković (1936.), Ana (Stevan) Jurić ( 1949.) penzioner, Stipan (Ivan) Vojnić Zelić ( 1947.) penzioner, Franjo (Krišto) Berberović (1927.) pen-zioner, Jelena (Rade) Višić (1959.) pen-zioner, Terezija (Luka) Mišuđik (1934.) penzioner, Ilona (Stevan) Cvitko ( 1941.) penzioner, Rozalija (Apolonia) Šuranji ( 1933.) penzioner, Amalija (Šandor) Tol-di (1933.) penzioner, Ruža (Jožef Janoš) Zvorenji (1955.) penzioner, Cilika (Fra-njo) Stantić (1939.) penzioner, Fran-ciška (Maćaš) Stojanov (1931.) penzio-ner, Jovita (Ivan) Knjur (1962.) penzio-ner, Loko (Petar) Kujundžić (1947.) pen-zioner, Rozalia (Ivan) Szél (1939.) pen-zioner, Borivoje (Ilija) Šarović (1940.) penzioner

Hronika matične kancelarije

NOVE

RAZNO

- „GORENJE

SERVIS ENERGI-

JA”! Servisiramo

belu tehniku od svih

proizvođača,- Ori-

ginalni rezervni de-

lovi, Ivana Antuno-

vića 141. Tel. 546-

206 ili 063/1546-

206 (P- 7)

- ROLOMONT

roletne AL i PVC,

venecijaneri, tra-

kaste zavese, har-

mo/garažna vra-

ta, komarnici, pa-

nelne zavese, ten-

de..- Miloša Obili-

ća 19. Tel. 571- 299

ili 063/551- 299

(P- 8)

- TRAŽIMO RAD-

NIKE: hitno potreb-

ni kuvari-ce, kono-

bari-ce, pomoćne

radnice, geronto do-

maćice sa pasošima

EU. Tel. 064/700-

7106 (P-9)

KUĆE

- Prodajem kuću

za rušenje sa stru-

jom, gradska voda,

legalizovano, vla-

snik, cena 13.500€.

Tel. 024/535- 213

(1-98)

- Prodajem kuću

sa pomoćnim

objektima, na pla-

cu od 3 motike,

Donji Tavankut,

Tel-064/1838-710

(2-98)

- Prodajem kuću

od 60m² na pla-

cu od 720m² u Ve-

likom Radanov-

cu, legalizovana,

svi priključci. Tel.

0 6 4 / 9 2 0 - 3 6 - 2 4

(3-98)

- Petosobna sprat-

na dvojna kuća ul.

Pupinova/Šantiće-

va, 178m² po gra-

đevinskim norma-

ma, cena 500€/m²

Tel. 024/548-108,

0 6 0 / 5 4 8 - 1 0 - 8 0

(4-98)

PRODAJA STANOVA

-Prodajem lepo

sređen manji dvo-

soban stan sa cg

i svim priključci-

ma u B. Radića.

Tel 064/1611-483

(5-98)

-Prodajem stan

30m² kod ekonom-

skog fakulteta na 9

spratu ili menjam

za stan niže sprat-

nosti u istoj zgradi.

Tel. 064/16-11-483

(6-98)

POSLOVNI PROSTOR

- Izdaje se poslo-

vni prostor 25m²

na adresi Korzo 10.

T e l . 0 6 3 / 5 6 7 9 1 9

(7-98)

GARAŽE

Prodajem gara-

žu u centralnim ga-

ražama na Radijal-

cu (sprat) , vlasnik.

Tel. 064/835-6038

(8-98)

KUPOPRODAJA

- Kupujem orde-

nje, medalje i sta-

re sportske značke.

Tel.064/615- 5982

(9-98)

- Otkupljujem

originalne umet-

ničke slike uz struč-

nu procenu, inte-

resovati se od po-

nedeljka do subo-

te od 9- 17 sati. Tel.

065/5833- 665 (10-

98)

- Kupujem, pro-

dajem i menjam

značke i albume

za značke, kupu-

jem knjige i me-

dalje o fudbalskim

klubovima. Tel/

542- 310 ili 062/85-

28- 228 (11-98)

-Prodajem el. ra-

dijator na ulje, sa

jedanaest rebara,

sasvim nov pod ga-

rancijom. Tel. 548-

903 (12-98)

- Prodajem Volk-

svagen Polo kara-

van, 2001., oču-

van, registrovan

Tel: 063/873-69-

27 (13-98)

- Prodajem ili

menjam regal boje

drveta 3,7 x 2,3m,

regal žute boje 3,2

x 2,2m, predsoblje

iz 3 dela boje višnje

Tel. 064/537-9547

(14-98)

oglasi 25Broj 9811. januar 2019.

Mali oglasi

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 9811. januar 2019.

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobari-ce po-moćne radnice geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА ЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

За пројекат: Базне станице мобилне телефоније „НС2022_01 СУ Суботица_2“, на катастарској парцели 21124/2 КО Доњи Град, улица Хиподромска бб, Суботица (46.091498о,19.643961о), носиоца пројекта „ВИП МОБИЛЕ“ д.о.о., Нови Београд, Милутина Миланковића бр. 1ж.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на сајту града Суботице.

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je

ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja), četvrtkom i petkom

od 8 do 14 časova (za na-redni broj). Tel. 553-805.

Maksima Gorkog 8. na spratu

sport26 Broj 9811. januar 2019.

NOVE

Iza Saveza za školski sport i pedagoge fizičke kulture Subotice stiže izveštaj sa brojnih takmiče-nja u 2018. godini, a obuhvaćeni su rezultati iz drugog polugodišta iz školske 2017/2018., odnosno prvog iz 2018/2019. godine.

Kako javlja Radoslav Svir-čev, generalni sekretar Saveza, u Subotici su organizovana brojna takmičenja, Gradska prvenstva u stonom tenisu, odbojci, košar-ci, rukometu, basketu 3:3 i fut-salu, Okružna prvenstva u pliva-nju, stonom tenisu, sportskoj gi-mnastici, atletici, košarci, odboj-ci, rukometu i futsalu, Međuo-kružna prvenstva u odbojci za 2017/2018. kao i dva prvenstva u futsalu za šk. 2017/2018. i šk. 2018/2019., a ostvaren je nastup na brojim drugim takmičenjima, kako kroz takmičenje, tako i kroz suorganizaciju.

– Po redovnom školskom pro-gramu na takmičenjima je uče-stvovalo oko 3.000 učenika. Za-hvaljujući razumevanju Lokalne samouprave, gde god je to bilo moguće, takmičenja su organi-zovana i van grada. Na taj na-čin, popularisan je školski sport u manjim sredinama.

Sajt saveza www.skolskis-portsubotice.com se redov-no ažurira, a zainteresovani se mogu upoznati sa ostvarenin

sportskim rezultatima učenika. Isto tako, na sajtu se nalaze sve informacije vezane za školsku problematiku kao i informacije o učešću Saveza za školski sport i pedagoge fizičke kulture Grada Subotice u projektima Saveza za školski sport Srbije i Saveza za školski sport Vojvodine – istakao je Svirčev, pa naglasio:

– Uz masovno učešće učenika na takmičenjima, ostvarili smo i više nego zapažene sportske re-zultate. Na 8. Školskoj Olimpija-di Sportske Omladine Vojvodine u Novom Sadu,

osvojena je 51 medalja, 21 zlat-na, 17 srebrnih i 13 bronzanih.

Zlatnim medaljama su se ista-kli Marko Rastović, Ersan Isenović, Tibor Olah, Dani-lo Dulić, Teodora Der, Bo-ris Boršoš, Nikola Koltin, Una Milošević, Vanja Ro-mić, Anja Zubelić, Andor Gencel, Lili Kuti, Tea Mut, Luka Dulać, Teodora Ždr-nja, Aleks Čupak, Filip Ku-lić, Noemi Vakula, Lejla Er-ceg, OŠ „Ivan Goran Kova-čić” (ekipno u gimnastici), Do-minik Mihalović.

Na republičkim prvenstvima predstavnici Subotice su osvo-jili ukupno 30 medalja, 7 zlat-nih, 11 srebrnih i 12 bronzanih. Zlatima su se istakli basketaši

ESŠ „Bosa Milićević”, pliva-či i plivačice Danilo Dulić, Va-nja Romić, Anja Zubelić, Lili Kuti i Tea Mut, i futsal ekipa Hemijsko tehnološke škole.

– Takmičarske rezultate ne bismo mogli postići bez velikog truda i zalaganja učenika, uz

veliku podršku nastavnika i ško-la, te odličnom saradnjom sa ve-likim brojem klubova sa terito-rije Grada Subotice. Zbog osvo-jenog velikog broja medalja na SOŠOV-u, kao i na Republič-kim prvenstvima u 2018. godini, možemo biti ponosni na učenike

sportiste, jer se veliki trud an-gažovanih u školskom spor-tu više nego isplatio. Svi zajed-no, doprineli smo da je protekla 2018. godina bude jedna od naj-uspešnijih od osnivanja školskih sportskih takmičenja – dodaje Svirčev.

Viktor Fazekaš je još jedan od talentovanih sportista Subo-tice koji je rano privukao pažnju većih klubova. Mali fudbaler, ro-đen 2010. godine, igra za FK Su-botica, ali i trenira sa odgovara-jućom generacijom Crvene zve-zde. Fudbal je za njega još uvek igra, ima podršku porodice, po-svećen je školi, ne postoji priti-sak, ali je tu podrška da se nje-gov potencijal dalje razvija.

– Njegov trener u Subotici Predrag Pršić mi je u septem-bru 2017. godine pitao da li že-limo da odemo na jedan probni trening u Crvenu zvezdu, jer su iz ovog kluba primetili Viktora na jednom od tuurnira. Otišli smo u Beograd, odradio je tre-ning sa još tridesetak dečaka, nakon čega smo se vratili kući. Novi poziv je usledio početkom decembra iste godine, saznao sam da je prva selekcija bila us-pešna, te da sledi nova. Pono-vo smo otišli, bilo je sada dva-desetak selektiranih dečaka iz cele Srbije, pa i Bosne i Herce-govine, Viktor je dobio pozitiv-ne kritike i od tada je i član Cr-vene zvezde – objašnjava Vik-torov otac Tibor Fazekaš, ne-kadašnji hokejaš na ledu, a sada sudija u ovom sportu.

Kako saznajemo, svi se trude

da Viktor bar jednom nedeljno bude u Beogradu na treningu, sa Zvezdom prolazi pripreme, igra na turnirima, a paralelno radi i u Subotici.

– Fudbalom se bavim oko tri godine i veoma volim taj sport. Probao sam i neke druge spor-tove, pa i hokej na ledu, ali mi se to nije sviđalo, bilo mi je nekako teško. Tata me je odveo na prvi trening u FK Subotica, prvo ni-sam ni znao šta da radim sa loptom, a kasnije se sve neka-ko lepo razvijalo – govori Vik-tor za „Nove Subotičke novine”, pa nastavlja:

– Poziv iz Crvene zvezde ni-sam očekivao, ali sam bio sre-ćan kada je stigao. Igrali smo već na više turnira, bili na pri-premama, treniramo. Druga-čiji su treninzi, mmalo su i teži, ali mi nije teško. Volim da treni-ram i u Subotici, imam tu dobro društvo, ali sada već imam i do-sta drugara iz Crvene zvezde.

Saznajemo da je na prvom treningu u Zvezdi, tokom prob-ne utakmice, Viktor postigao tri gola, što je, verovatno bila dobra preporuka za nastavak saradnje.

– Najviše igram na desnom krilu, a često sam u situciji da budem pred golom protivnika.

Ipak, za moju poziciju je važno i da umem da prođem sa loptom po strani, da vidim kada mi je saigrač slobodan, da napravim akciju za gol.

U familiji su ponosni na Vik-torov dosadašnji učinak, sport-ske obaveze ne remete školu, za sada ne iziskuju neka posebna odricanja, ali svakako traže do-sta organizacije i „logistike”.

– Imamo saradnju sa Coer-ver akademijom koja jednom nedeljno radi treninge za Zve-zu, pa nekada oni povezu Vik-tora za Beograd, nekada ja vo-zim njih. Kada sudim utakmi-cu u Beogradu, onda gledam da nekako sve iskombinujem pa da Viktor za to vreme odradi tre-ning u Zvezdi – nastavlja tata Tibor, pa zaključuje:

– Hvala svima koji su do sada bili uz njega. Prvo ga je trenirao Ivica Francišković, po-tom Predrag Pršić, Milan Vido-vić, Zlatko Zvekanov, sada su u Zvezdi tu Slaviša Suša i Đor-đe Tanasković... Mi smo tu da mu damo podršku, a koliko će sve to trajati, videćemo, godi-nu, dve, deset, petnaest, koliko god... Bitno je da uživa, da voli sport. Nema nikakvih pritisa-ka, ponosni smo do sada na ono što je učinio.

Savez za školski sport i pedagoge fizičke kulture imao odličnu doinu

51 medalja sa Školske olimpijade

Svoje rane fudbalske radove Viktor Fazekaš boji u crveno-belim nijansama

Korak, po korak

Ekipa Hemijsko tehnološke srednje škole u futsalu

NOVE 27Broj 9811. januar 2019. sport

U Muškom košarkaš-kom klubu Spartak situa-cija je prilično delikatna. Nakon poslednje utakmice u 2018. godini Slobodan Ljubotina, trener Subo-tičana, najavio je da će biti promena u sastavu, a pred početak takmičarskih oba-veza u 2019. godini jasno je da promena ima.

Među Golubovima više nisu prvotimci Čampa-ra, Vilijams, Petrov i Lučić, a nije ni Đorđe-vić koji je bio priključen, ali nije mogao da bude re-gistrovan za Subotičane. Uz seriju poraza kojom su okončali 2018. godinu si-gurno je da Spartak u na-stavak takmičenja ulazi sa dosta nepoznanica.

– Za sada smo dogo-vorili saradnju sa Andri-jom Šarencom koji je takmi-čarsku 2018. godinu završio u Mađarskoj, a pokriva pozicije

2 i 1. Imamo još nekoliko igra-ča sa kojima pregovaramo, tre-baju nam pojačanja na svim

pozicijama, a imamo pravo da angažujemo još tri igrača – ističe Slobodan Ljubotina.

Strateg Subotičana ne može da računa na teže povređenog Nikolića, Mišević i dalje nije na raspolaganju, Barna je imao zdravstvenih pro-blema... Sve to otežava i pripremu utakmica.

– Radimo šta i koli-ko možemo, najbolje što znamo i pripremamo se za nastavak takmiče-nja. Bitno nam je da do Metalca posložimo eki-pu, što bolje se uigra-mo, jer će to biti duel sa direktnim rivalom u borbi za opstanak.

Spartak sezonu na-stavlja 12. januara, go-stovanjem lideru Košar-

kaške lige Srbije, ekipi Borca, a sedam dana nakon toga sledi duel protiv Metalca.

U ponedeljak, 31. decembra, na hipodromu „Kinčem park” u Bu-dimpešti održan je poslednji ta-kmičarski trkački dan u 2018. go-dini, a konjari iz subotičkog regio-na su ponovo bili uspešni.

Najviše povoda za slavlje od ta-kmičara iz Srbije imao je vozač i trener Antun Horvatski iz Ta-vankuta. On je sa grlom Sacra-mento TIM, u vlasništvu Boš-ka Franciškovića iz Subotice, došao do pobede zabeleživši re-zultat 1:19,4 na distanci od 1.800 m, autostart. Na drugo mesto se plasiralo grlo Lingot A.T., odgoj kompanije Animal Trade iz Zma-jeva sa zaostatkom od pet stotin-ki dok se na peto mesto plasiralo grlo Ultimate Ugri, u vlasništvu Marka Jozića iz Sombora, sa vozačem Andorom Anđalom iz Čantavira.

U trci pod nazivom „Pan-cho dij” najviše uspeha je imalo grlo našeg odgoja Timoko R.L. ostvarivši rezultat 1:18,4 na dis-tanci od 1.900 m, autostart. Na peto mesto se plasiralo grlo Ura-nia RG sa vozačem Anđalom i zaostatkom od jedne stotinke – 1:18,5. Sa istim vremenskim re-zultatom na šesto mesto se pla-siralo i grlo White Lady sa vo-začem Brankom Skenderovi-ćem iz Subotice.

Trka dana „Lovaregyleti dij” pripala je grlu Vital JG sa voza-čem Hajnalom, ali to nije uma-njilo vrednost ostvarenog rezul-tata grla Henrik Ibsen A.T. Grlo odgojeno od strane kompa-nije Animal Trade iz Zmajeva je u neizvesnoj završnici zauzeo dru-go mesto i ostvario isti vremenski rezultat kao pobednik – 1:19,3 na

distanci od 2.560m, start iz okre-ta. Na peto mesto plasiralo se grlo Velvet Dancer u vlasništvu po-rodice Tasić, u treningu kod Go-rana Zolnajia iz Subotice, a sa vozačem Milanom Tasićem iz Niša. Do plasmana su došli sa vre-menskim rezultatom 1:19,3 na distanci od 2.580 m. Šesto mesto je pripalo grlu Sanger MS sa vo-začem i trenerom Goranom Zol-najiem koji su zabeležili rezultat 1:20,0 na distanci od 2.560m.

Trener i vozač Zoltan Ožvar iz Tornjoša zabeležio je plasman sa grlom Piera del Bar. Pobed-ničko vreme je iznosilo 1:17,8 na distanci od 1.800 m dok je Ožvar sa zaostatkom od samo tri stotin-ke zauzeo sedmo mesto.

Plasman na peto mesto u trci namenjenoj za vozače amatere

zauzeo je odgoj Branislava Mu-kića sa Palića, grlo Baddington. On je zabeležio rezultat 1:21,7 na distanci od 1.900 m.

Vozač Sokola Laslo iz Tor-njoša je sa grlom Zsatar Csi-ga u prvoj trci dana zauzeo peto mesto sa vremenskim rezultatom 1:22,7 dok je vozač i trener Go-ran Zolnaji sa grlom Queen of Korea BD zauzeo četvrto mesto sa najboljim vremenskim rezulta-tom 1:21,0 na distanci od 1.900m, autostart.

Neizvesnu završnicu u trećoj trci dana pružio je Kelvin A.T. , odgoj i vlasništvo kompanije Ani-mal Trade. On se plasirao na dru-go mesto sa identičnim vremen-skim rezultatom kao i pobednik – 1:21,7 na distanci od 1.900m, autostart.

Košarkaši Spartaka se nalaze u delikatnoj situaciji

Pojačanja do Metalca

Završnica takmičarske godine na hipodromu „Kinčem park”

Trke pre dočeka

Slobodan Ljubotina

Gabor Sagmajster završio Dakar reli pre nego što je planirao

Odustao posle 29 kilometaraČetrdeset i prvo izdanje Dakar relija neće ostati po dobrom

upamćeno Subotičaninu Gaboru Sagmajsteru, ponovo jedi-nom predstavniku Srbije na poznatom reliju. Dvanaesto učešće na Dakar reliju Sagmajster je okončao već prvog takmičarskog dana, posle 29 kilometara prve etape i to zbog kvara na motoru.

Podsetićemo, Sagmajster je nastupao u kategoriji „male moto” u kojoj nema podrške mehaničara, nego učesnici sami servisira-ju svoj motor. Kako stižu vesti, došlo je do kvara samog motora, tačnije pumpe za ulje. Po pravilima Dakar relija, moguće je ot-klonti kvar, nastaviti etapu i proći kroz cilj, ali Sagmajsteru to nije pošlo za rukom.

Motor sa kojim je Sagmajster nastupao star je sedam godi-na, ali je pred novi nastup na Dakar reliju urađena „general-ka”. Izgleda da teški uslovi pustinja Perua nisu prijali „iskusnoj” mašini.

Sagmajster je do sada završio devet nastupa na Dakar reliju, dva puta je odustajao zbog povrede, a prvi nastup, još dok je ta-kmičenje voženo u Africi, otkazan je zbog pretnji terorista.

Na žalost, nije bilo načina kako da se nastavi takmičenje

Sacramento Tim sa vozačem Horvatskim

Foto: Reka Peter

Prva liga Srbije za košarkašice

Gostovanje u LozniciSusretima šesnaestog kola nastavlja se Prva liga Srbije za košarka-

šice. Subotički Spartak se nalazi u rezultatskoj krizi, nakon trinaest vezanih poraza, a u takvoj atmosferi Golubice gostuju solidnoj ekipi Loznice koja se trenutno nalazi na petom mestu tabele sa skorom od devet pobeda i pet poraza.

Subotičanin među najboljim svetskim rvačima

Štefanek na svetskoj rang-listiSvetska rvačka federacija

(UWW) objavila je konačnu rang-listu uspešnosti rvača za 2018. go-dinu. Na ovoj listi su se našla čak četvorica rvača Srbije u prvih 10, a u prvih 20, je čak šest srpskih reprezentativaca.

Nemeš Viktor je drugi sa 84 boda u konkurenciji do 77 kg, dru-gi je i Miša Kadžaja sa 80 bodo-va u kategoriji do 07 kg, peti u ka-tegoriji do 66 kg je rvač Spartaka Davor Štefanek, a deseto mesto sa 41 bodom među rvačima do 60 kg je Kristijan Fris.

Takmičarska pauza u rvačkom sportu traje do 2. februara, za kada je zakazano Prvenstvo Srbije za rvače do 23 godine.


NOVE

Iza odbojkaša Sparta-ka je dobra 2018. godina. Krunisana je trećom pozi-cijom među najboljim klu-bovima Subotice u akciji Sportista godine, a Golu-bovi se bore i za treće me-sto među srpskim odboj-kaškim klubovima.

– Prvi deo sezone je po meni bio korektan, ima-li smo sjajnih momena-ta, ali je bilo i padova. Po-stajali smo ekipa postepe-no i tako su dolazili i re-zultati. Težak i naporan rad i trud koji smo uloži-li i koji ulažemo tek tre-ba da dođu do izraža-ja – smatra Aleksandar Tumbas, srednji bloker Subotičana.

Imaju Subotičani iza sebe nekoliko odličnih iz-danja ove godine, ali i onih sa kojima se malo manje diče.

– Utakmice koje sva-kako vredi izdvojiti su one protiv Crvene zvez-de i Partizana. U ovima smo pokazali najveći tim-ski rad, svako je bio na maksi-mumu, svako je uložio sve što je imao u tim pobedama. Naravno,

bilo je i kikseva, a tu se, pre sve-ga, izdvaja utakmica na doma-ćem terenu protiv Spartaka iz

Ljiga. Nismo bili svo-ji, nismo imali dan, ni-smo se dovoljno po-trudili da dođemo do pobede.

Sem nekoliko dana za praznike, odbojka-ši Spartaka su veći deo pauze proveli radno.

– Radilo se i radi se svom snagom. kako bi stali pred naše protiv-nike bez ikakvog stra-ha i sa mnogo hra-brosti i snage za dalje nadmetanje.

A nadmetanje dono-si novi izazov već da-nas. U petak, 11. janu-ara, Golubovi gostu-ju lideru tabele, ekipi Vojvodine.

– Nema tu mnogo filozofije. Idemo da se borimo i pokušamo da uradimo ono što niko, osim nas, naravno, ne očekuje. Nakon toga imamo dve utakmi-ce od velike važnosti za nastavak daljeg ta-kmičenja, protiv Valje-

va i Spartaka iz Ljiga u kojima moramo da se borimo za maksi-malan bodovni učinak.

U petak, 28. decem-bra, u Čitaonici Grad-ske biblioteke u Subo-tici, održana je sveča-na promocija značaj-nog izdanja „Istori-ja subotičkog sporta”, autora dr Dragutina Rajića.

Dr Rajić je godina-ma pripremao knjigu posvećenu počecima subotičkog sporta, ali ga je, na žalost, prera-na smrt sprečila da je i objavi. Uz angažova-nje porodice, Zavičaj-nog odeljenja Grad-ske biblioteke Suboti-ce i lokalne samoupra-ve izdanje je ugledalo svetlost dana, a donosi značajne podatke ve-zane za istoriju sporta u Subotici.

“Knjiga 'Istorija subotičkog sporta' predstavlja u suštini na-stanak i razvoj sporta u svom organizovanom obliku u Subo-tici i na Paliću od 1878. pa do 1914. godine i početka Prvog svetskog rata. Obuhvata najpre organizovani sport u svom ele-mentarnom obliku na ovim na-šim prostorija, a zatim takmiče-nja koja su prethodila palićkim sportskim takmičenjima koje su poznati mađarski istoričari La-slo Šikloši i Ferenc Zuber tride-setih godina XX veka nazivali 'Malim palićkim olimpijadama'.

Na razvoj organizvanog spor-ta posebno je uticalo osniva-nje sportskih društava. Mladež, puna energije, shvatila je da za masovno bavljenje sportom i fi-zičkim aktivnostima nije dovolj-no upražnjavanje istih na re-dovnim časovima fiskulture u školama. Baš zbog toga pokreće se osnivanje 'Subotičkog gimna-stičkog društva', zatim ' Sport-skog društva Ahiles' i na kraju 'Subotičkog sportskog društva', koji su bili nosioci razvoja spor-ta i u kvalitativnom i u kvantita-tivnom smislu...”, stoji u uvodu.

Recenzenti izdanja su bili

prof. dr Viole-ta Šiljak, prof. dr Đorđe Nićin i prof. dr doc. Slo-bodan Andrašić.

“Radi što potpu-nijeg uvida u sa-znanja početka sportskih aktivno-sti u Subotici, autor je izložio tok razvo-ja sporta i sportskih organizacija u gra-du koji se može di-čiti da je imao svoje Olimpijske igre pre zvanično obnovlje-nih Olimpijskih iga-ra. Lako je utvrdi-ti da je nedostatak sličnih publikaci-ja iz ovog područja zahtevao određeno prezentiranje na-

stanka i razvoja specifičnih po-javnih oblika sporta, kako u Su-botici, tako i na Paliću. Uzviše-ni poziv traganja za istinom je relativno skromnu istorijsku li-teraturu iz nastanka i razvoja sporta u Subotici, upotpunio dr Dragutin Rajić ovim svojim de-lom”, stoji i delu recenzije prof. dr Violete Šiljak, a prof. dr doc. Slobodan Andrašić dodaje:

„Dugogodišnji rad pretočen u ovaj sistematično izložen isto-rijski materijal predstavlja ne-procenjivu vrednost za akadem-sku, stručnu, sportsku i najširu javnost”.

Odbojkaši Spartaka danas gostuju Vojvodini

Ne odustaju od iznenađenja

Promocija značajne knjige dr Dragutina Rajića

Istorija subotičkog sporta

Aleksandar Tumbas (u napadu)

Utakmicom u Subotici odbojkašice Spartaka nastavljaju sezonu

Tri važna ispitaKratka pauza je završena i za odbojkašice Spartaka koje će prvi ta-

kmičarski meč u 2019. godini odigrati u nedelju, 13. januara. Od 18 sati u Hali sportova u Subotici dočekuju Jedinstvo iz Stare Pazove.

Biće to prilika da se Golubice iskupe za kiks u završnici 2018. godi-ne, a, nadaju se svi, da će nastavak sezone doneti manje oscilacija.

– Imamo iza sebe dosta oscilacija u igri u svakom meču, ali i uta-kmicama. Počele smo upravo tako jednim kiksom, izgubile smo pro-tiv Uba na početku u Subotici, a kiks nam je ostao i za kraj 2018. go-dine, ostale smo bez bodova neplanirano u Kleku. Srećom, bilo je i utakmica u kojima smo pozitivno iznenadile rivale i odbojkašku jav-nost u Srbiji, pre svih pobede protiv Železničara i Vizure. Svaki meč koji je završen pobedom je pričinjavao veliko zadovoljstvo, ali se ova dva izdvajaju – smatra Barbara Batinić, prvotimka Golubica.

Spartak želi mesto među prvih šest ekipa Super lige Srbije, odno-sno mesto u plej-ofu. Trenutno su Golubice šeste, sa istim brojem bo-dova, ali i pobedom više od Partizana na sedmoj poziciji. Do kraja je potrebno osvojiti što više bodova da se ranije pomenuti kiksevi, po-gotovo poslednji protiv Kleka, anuliraju.

– Imamo do kraja ovog dela takmičenja još tri dosta teške uta-kmice, sve tri o velikog značaja. Prvi izazov je u vidu ekipe Jedin-stva. Spremamo se dobro za ovu utakmicu, pa i one nakon nje, a u sklopu mini-priprema smo odigrali i dve prijateljske utakmice.

Barbara Batinić (u prvom planu) priželjkuje nove pobede

Održan Top 12 turnir u stonom tenisu

Kostadinoviću bronzaPoslednjih dana decembra

održan je Top 12 turnir u sto-nom tenisu, a okupio je, kako to i ime kaže, najboljih dvana-est koji su se odazvali pozivu Stonoteniskog saveza Srbije.

Subotički Spartak je imao dva predstavnika, Stefan Kostadinović je zauzeo tre-će mesto, dok je Bence Bo-gnar bio deveti.

– Oba naša takmičara su odigrala dobro na Top 12 tur-niru, ali su mogli imati i bo-lje plasmane. Bilo je nekoliko šansi, kako kod Kostadinovi-ća, tako i kod Bognara, da za-beleže pobedu više i poprave plasman, ali i ovako zaslužu-ju sve čestitke – ističe njihov trener Mirko Gavrilović.

Kostadinović je takmičenje završio sa skorom od sedam pobeda i četiri poraza, dok je Bognar imao četiri pobede i sedam poraza. Prvi je sa skorom 9/2 bio Valentin Nađnemedi, a drugi Ilija Majstorović sa skorom 8/3.

Stonoteniserima Spartaka predstoji nastavak obaveza u Super ligi Srbije. Deseto kolo je na programu već u subotu, 12. januara, a Spartak gostuje ekipi Požarevca. Na polovini takmičenja lider Su-per lige je Banat sa maksimalnih 18 bodova, na drugom mestu je Spartak sa 15, koliko imaju u Radnički i Stenes. Crvena zvezda ima 14 bodova, Požarevac 13, po 12 Bačka Palanka i Partizan, Ada ima 11, a Temerin 10.

Stefan Kostadinović (desno) i Bence Bognar

Porodica Dragutina Rajića sačuvala vredan rad

NOVE sport 29Broj 9811. januar 2019.

Vlado Šućur

(novinar)

Nemanja Simović

(sportski radnik)

Danijela Pinter(novinar)

Alen Doro(novinar)

Radoslav Svirčev(sportski radnik)

Mirjana Novković(novinar)

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Andrej Barna 93.Tamaš Kajdoči 84. Nora Bognar 75. Danilo Dulić 66. Miljan Milović 57. Noemi Vakula 48. Leona Rogić 39. Barbara Batinić 210. Stefan Kostadinović 1

Klubovi:1. MOK Spartak 32. ŽFK Spartak 23. FK Spartak ŽK 1

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Andrej Barna 93. Nora Bognar 84. Tamaš Kajdoči 75. Danilo Dulić 66. Filip Kulić 57. Leona Rogić 4 8. Nina Šabić 39. Ervin Rožnjik 2 10. Aleksandar Čokić 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. FK Spartak ŽK 23. MOK Spartak 1

Sportisti:1. Violeta Slović 102. Davor Štefanek 93. Nemanja Ćalasan 84. Nađa Cvijin 75. Miljan Milović 66. Uroš Kojadinović 57. Leona Rogić 48. Nina Šabić 39. Filip Kulić 210. Nikola Koltin 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. MOK Spartak 23. FK Spartak ŽK 1

Sportisti 1. Davor Štefanek 102. Tamaš Kajdoči 93. Ervin Rožnjik 84. Nora Bognar 75. Gabor Sagmajster 66. Andrej Barna 57. Danilo Dulić 48. Oršolja Vajda 39. Noemi Vakula 210. Stefan Kostadinović 1

Klubovi: 1. ŽFK Spartak 32. FK Spartak ŽK 23. KDT Spartak 1

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Noemi Vakula 93. Danilo Dulić 84. Nemanja Ćalasan 75. Jovana Vukas 66. Aleksandar Čokić 57. Miljan Milović 48. Leona Rogić 39. Filip Kulić 210. Tamaš Kajdoči 1

Klubovi:1. FK Spartak ŽK 32. ŽFK Spartak 23. MOK Spartak 1

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Violeta Slović 93. Uroš Kojadinović 84. Danilo Dulić 75. Luka Dulać 66. Miljan Milović 57. Tamaš Kajdoči 48. Filip Kulić 39. Jovana Vukas 210. Nemanja Ćalasan 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. FK Spartak ŽK 23. MOK Spartak 1

Trinaesti izbor

za najbolje sportiste

Medalja Lajoša Vermeša

Trenutna rang-listaSportisti: Davor Štefanek 59, Danilo

Dulić 31, Tamaš Kajdoči 29, Andrej Barna 23, Nora Bognar 22, Miljan Milović 20, Vi-oleta Slović 19, Nemanja Ćalasan 16, Noe-mi Vakula 15, Leona Rogić 14, Uroš Kojadi-nović 13, Filip Kulić 12, Ervin Rožnjik 10, Jovana Vukas 8, Nađa Cvijin 7, Nina Šabić 6, Aleksandar Čokić 6, Gabor Sagmajster 6, Luka Dulać 6, Oršolja Vajda 3, Barbara Ba-tinić 2, Stefan Kostadinović 2, Nikola Kol-tin 1.

Klubovi: Ženski fudbalski klub Spartak 16, Fudbalski klub Spartak Ždrepčeva krv 11, Muški odbojkaški klub Spartak 8, Klub dizača tegova Spartak 1.

Počinje trinaesta sezona akcije „Medalja Lajoša Vermeša”

Nastavlja se tradicija

T r a d i c i o n a l -na akcija „Meda-lja Lajoša Verme-ša” kroz koju se nagrađuju naj-bolji sportisti Su-botice počinje od ovog broja „Novih Subotičkih novi-na” sa trinaestom sezonom.

I u trinaestoj se-zoni osnovni prin-cip akcije će osta-ti nepromenjen – o najboljim spor-tistima u apsolut-noj kategoriji, od-nosno najboljem klubu, odlučivaće žiri sastavljen od trideset članova koji će svoj sud u rezultatima subo-tičkih sportista dati javno, kroz glasanje koje će se moći pratiti pre-ko stranica našeg lista. Sabiranjem bodova žirija, sastavljenog od no-vinara i sportskih radnika, dobiće se jedinstvena rang-lista najboljih u ovoj akciji.

Kao i ranijih godina, Vermešove medalje dobiće troje najboljih sportista, najbolji klub, a biće podeljeno i tradicionalno priznanje za sportski podvig u 2018. godini. Ovo priznanje je protekle dve godine dobijao Luka Andrašić, on nas je nenadano napustio i pre nego što je ostvario najbolje rezultate, pa će priznanje za podvig godine od ove sezone nositi njegovo ime.

Najvrednije priznanje u ovoj akciji prva je dobila košarkašica Jo-vana Rad, najbolja u 2006. godini. Odbojkašica Danica Marko-vić je bila najbolja 2007. godine, a rvač Davor Štefanek godinu dana kasnije. U 2009. godini najbolja je bila Sara Klisura (odboj-ka), u 2010. Čaba Nađ (dizanje tegova), a još jednu nagradu za od-bojkaški sport osvojio je Luka Medić 2011. godine. Medalja je 2012. godine pripala biciklisti Gaboru Kasi, veslač Martin Mačković bio je najbolji 2013. godine, a 2014. i 2015. godine prestižno prizna-nje je zaslužio Tamaš Kajdoči iz Kluba dizača tegova Spartak. Rvač Davor Štefanek bio je najbolji u 2016. i 2017. godini, a on je, sude-ći po rezultatima, i među glavnim favoritima za nagradu za rezulta-te u 2018. godini

Davor Štefanek je tri puta osvajao prvo mesto

Kraj 2018. godine doneo je i dve sednice Skupštine Ženskog fudbalskog kluba Spartak, prvo redovnu Radnu, a potom i Iz-bornu Skupštinu na kojoj je novi mandat za vođenje kluba u peri-odu od četiri godine poveren Zo-ranu Arsiću.

Na Radnoj sednici Skupšti-ne kluba usvojeni su izveštaji sa prethodne sednice, podneti su izveštaji o radu kluba za mandat-ni period i usvojen je okvirni fi-nansijski plan za klupske pro-gramske aktivnosti u takmičar-skoj 2019/2020. godini.

Nakon Radne sednice, održa-na je i Izborna sednica Skupšti-ne kluba gde je dosadašnji prvi čovek Kluba dobio puno povere-nje da vodi ŽFK Spartak i u na-rednom mandatu od četiri go-dine. Reizabrani predsednik je imenovao svoje potpredsedni-ke, najbliže saradnike i novi Iz-vršni odbor kluba. Potpredsed-nici Spartaka će u narednom pe-riodu biti Mirko Lazić, Željko Džakula i Veroslav Đurović, a uz njih i Zorana Arsića su u Iz-vršnom odboru i Marija Dinić, Violeta Slović, Radomir Ču-rović, Dario Petrekanić i Bo-ris Jošić.

Kako je to istakao Arsić u svom izlaganju, klupski ciljevi u 2019. godini su isti kao i pret-hodnih godina, odbrana šampi-onske titule, osvajanje nacional-nog Kupa i plasman u Ligu šam-piona sa željom da se granica us-peha pomeri i da se klub plasira u 1/8 finala.

– U narednom periodu ŽFK Spartak pristupa projektu osmo-godišnjeg plana i programa ra-zvoja kluba u skladu sa novom vizijom razvoja fudbala u Sr-biji. Poseban akcenat se stav-lja na afirmaciju i promociju

najmlađih kategorija devojči-ca sa ciljem da one u doglednoj budućnosti budu okosnica Spar-takovog tima u kojem neće biti igračica iz inostranstva. Za re-alizaciju ovih ciljeva klub će usmeriti značajna materijalna sredstva u razvoj najmlađih ka-tegorija. Spartak će i dalje biti mobilizator svih produktivnih fudbalskih snaga u Srbiji, koji bi trebalo da obaveže sve fudbal-ske poslenike na kreativnu, dis-ciplinovanu i dugoručnu akci-ju sa ciljem unapređenja rodne

ravnopravnosti, poboljšanja uslova i eliminisanje svih vido-va diskriminacije žena u spor-tu. I dalje ćemo insistirati da iz-bor fudbalskih poslenika bude zasnovan na struci, etici i nau-ci kao preduslovima za postiza-nje dobrih rezultata.

Skupštini su prisustvovali član Gradskog veća Subotice, zadu-žen za sport i omladinu Nema-nja Simović, generalni sekre-tar Sportskog saveza Srbije Go-ran Marinković, generalni se-kretar Sportskog saveza Subotice Dejan Vuković i Tadija Stan-tić ispred Gradskog fudbalskog saveza Subotice.

Delegate Skupštine, igračice, njihove roditelje i sve okuplje-ne pozdravio je član GV Suboti-ce, zadužen za sport i omladinu, a tom prilikom je pohvalio do-sadašnji rad ŽFK Spartak, kao i uspehe u protekloj 2018. godini koji su zaokruženi sa novom titu-lom prvaka Srbije, mesto među 32 ekipe Lige šampiona, ali i najsvežijim priznanjem, osvoje-nim na izboru Sportista godine Subotice, u kategoriji sportskih klubova.

Održana Skupština Ženskog fudbalskog kluba Spartak

Arsiću novi mandat

Specijalne gošće

Specijalne gošće na Skup-štini kluba bile su bivše fud-balerke Spartaka, Nevena Damjanović koja nastupa za Sporting iz Lisabona, Mi-lena Nikolić koja nastu-pa za nemački Sand, Alegra Poljak koja nastupa za ma-đarski Ferencvaroš i Mari-na Bradić koja svoju kari-jeru gradi u Americi.

Zoran Arsić (predsednik ŽFK Spartak) i Bojan Arsić (sportski direktor)

NOVE

U sredu, 9. januara, fudbale-ri Spartak Ždrepčeve krvi poče-li su pripreme za nastavak sezone u Super ligi Srbije. Poslednje kolo u 2018. godini Golubovi su okon-čali pobedom, posle preokreta su sa 3:2 savladali Voždovac, nala-ze se na dvanaestoj poziciji tabe-le, a kako su istakli pred prvu pro-zivku igrača, ne odriču se plej-ofa, odnosno borbe među osam najbo-ljih ekipa Srbije.

– Počinjemo sa pripremama, a nadam se da su igrači željno če-kali ovaj momenat. Znamo šta nas očekuje u prolećnom delu ta-kmičenja, moramo da popravi-mo jesenji utisak i da Spartak do-vedemo gde mu je mesto. U pro-teklom periodu smo postavili od-govarajuće standarde ispod kojih

ne treba ići. Prelazni rok teče, to je „živa stvar”, naravno da će biti mnogo igrača na probi, a poku-šaćemo da u najskorije vreme na-pravimo takmičarsku ekipu koja će na uspešan način da iznese ovo proleće – istakao je Predrag Ro-gan, šef stručnog štaba, te dodao:

– Prva prijateljska utakmi-ca je 19. januara, i do tada ćemo već imati dobar deo tima. To-kom priprema u Turskoj u Anta-liji biće još pet provera, a gene-ralka će biti protiv Bačke iz Bač-ke Palanke.

U timu Subotičana više nije ofanzivac Bojan Čečarić, na-stavlja karijeru u Poljskoj, a na izlaznim vratima je, kako kaže

sportski direktor Ljubiša Dun-đerski, još jedan igrač.

– Brzo smo reagovali, shod-no odlascima doveli smo Draš-ka Đorđevića, štopera, 1993. go-

dište. Bivši je kapiten Bežanije, a prošle godine je igrao u Saudij-skoj Arabiji. Sa nama je i Đorđe Radovanović, doskorašnji kapi-ten Bežanije, vezni je igrač, zbog odlaska Čečarića smo doveli Ne-manju Mladenovića, dojučeraš-njeg člana Bačke iz Bačke Palan-ke. Tu je još nekoliko igrača, ali nećemo govoriti ništa dok se ne završi papirologija. Cilj je sigur-no da se dobro radi, a ne odusta-jemo od plej-ofa. Loše smo star-tovali, ali ova ekipa zaslužuje više, kako smo na kraju i poka-zali. Mogu da obećam da će biti i „naše dece”, na prozivci je šest omladinaca, čak i jedan kadet Spartaka.

Fudbaleri Spartaka će u Subotici boraviti do 23. januara, a potom se sele u Antaliju, u Tursku, gde će se pripemati do 6. februara.

– U Turskoj imamo pet provera, Njiređhaza je prvi protivnik, a riva-li će biti Dinamo iz Tbilisija i Botev iz Plovdiva. Dva rivala se traže, a sada imamo i mi malo prava da bi-ramo, jer smo prošle godine bili za-paženi u evropskom takmičenju, pa biramo neko zvučnije ime. Imamo ponuda, još treba da izaberemo.

Među igračima na koje Spartak neće računati su i nekada talentova-ni dečaci, Medić, Matijević i Kr-mar, bili su na pozajmici u Bačkoj, a sada Spartak više ne računa na njih. U timu više nije ni golman Ni-kola Perić, koji je, kako je to i bilo dogovoreno, dobio „čiste papire”. Dunđerski je potvrdio i da posto-ji interesovanje za dvadesetogodiš-njeg desnog beka Partizana Luku Cucina.

– Cucin nam je zanimljiv, mi igrača hoćemo, on hoće kod nas, na klubovima je da se dogovore.

Okupljene je na prvoj proziv-ci pozdravio i Miroslav Stojano-vić, izvršni direktor, koji je na kra-ju zaključio:

– Uprava ima poverenje u stručni štab i igrački kadar, u nji-hove sposobnosti i mislim da ćemo se svi zajedno radovati u nastavku sezone.


Počele pripreme rukometaša Spartaka

Izbeći plej-autU sredu, 9. januara, nakon kratke pauze, počele su pripreme u Ru-

kometnom klubu Spartak za nastavak još jedne sezone u Super ligi Srbije.

Pauza je sigurno godila nakon niza teških utakmica, srećom, veći-nom rešenih u korist Subotičana u poslednjoj fazi prvog dela takmi-čenja. Naime, nakon malo slabijeg početka, Spartak je, kako se popu-njavao i uigravao tim, bivao sve sigurniji. U pet kola su zabeležili če-tiri pobede i remi, te se sada nalaze na sedmoj poziciji tabele sa 13 bo-dova, koliko ima i Crvena zvezda na šestom, ali i Kikinda na osmom mestu.

Cilj u ovoj sezoni je jasan – upravo plasman među osam najboljih ekipa, čime bi se izbeglo igranje u plej-autu.

Prvu priliku da dodatno poprave skor rukometaši Spartaka će imati 2. februara, kada u Subotici dočekuje poslednjeplasiranu eki-pu Sloge.

U Spartak Ždrepčevoj krvi ostali bez pouzdanog ofanzivca

Čečarić u PoljskojJedan od najistaknutijih igrača Spartak Ždrepčeve krvi u pro-

teklom periodu, ofanzivac Bojan Čečarić više nije u taboru Go-lubova. On je u zimskom prelaznom roku promenio sredinu, a nadaljeće nastupati za Krakoviju iz Poljske.

Kako prenose mediji, ofanzivac Subotičana je privukao pažnju poljskom superligašu još tokom prošle zime, u prijateljskom du-elu dve ekipe na pripremama u Turskoj. Ugovor je potpisan na tri i po godine, a prema nezvaničnim informacijama Spartak će zaraditi oko 150.000 evra.

Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi počeli sa pripremama

Ne odriču se plej-ofa

IgračiNa prozivci su bili igrači Miloš Ostojić, Ivan Lučić, Ivan

Dokić, Stefan Milošević, Andrija Vukčević, Filip Jović, David Dunđerski, Nemanja Ćalasan, Dejan Kerkez, Ne-manja Tekijaški, Nikola Popović, Slađan Rakić, Milan Marčić, Alexander Chow, Novoru Shimura, Vladimir Torbica, Andrija Milić, Nemanja Glavčić, Stefan Denko-vić, Nemanja Obradović, Milan Lučić, Dejan Đenić, Ste-fan Šormaz, Inyang, Branimir Jočić, Jovan Lazić, Luka Pavlović, Đorđđe Radovanović, Nemanja Mladenović i Draško Đorđević. Radu sa prvim timom su iz omladinsko-ka-detskog pogona priključeni Uroš Vukičević, Luka Bijelović, Vido Marković, Slavko Radovanović i Luka Jančić, dok su na probi Filip Milićević, Luka Gojković, Nikola Teki-jaški, Meletios Mišković i Saša Kuzmanović.

Pojačanja i u stručnom

štabuVeći broj igrača koji su

okupljeni početkom pripre-ma iziskivao je i proširivanje stručnog štaba, pa je tako priključen i Aleksandar Kopunović iz omladinske škole. Takođe, angažovan je i kondicioni trener Rado-mir Živković.

Ljubiša Dunđerski, Predrag Rogan i Miroslav Stojanović

NOVE

Kako je to bilo i najavljeno, u Novogodišnji turnir u malom fudbalu uključene su i mlađe ka-tegorije, a ove godine su nastu-pale ekipe u dva godišta, 2008. i 2010.

Proteklog vikenda odigrani su mečevi u grupnoj fazi, a na taj način su dobijene ekipe koje će se boriti za trofeje. Među ekipa-ma 2008. godišta za treće mesto će igrati Akademija Coerver i FK Subotica, a za prvo Arena i Spar-tak. U mlađim selekcijama za

treće mesto će igrati TSC i Spar-tak, a za prvo Subotica i Arena.

Rezultati, 2008. godište: Spar-tak – Arena 0:3, Coerver – Su-botica 1:1, Subotica – Arena 0:1, Spartak – Coerver 4:3, Arena – Coerver 4:0, Subotica – Spartak 0:3.

Rezultati 2010. godište: Are-na – Vinogradar 4:1, TSC – Su-botica 1:3, Spartak – Arena 2:0, Coerver – TSC 0:5, Vinogradar – Spartak 0:2, Subotica – Coer-ver 2:1.

U subotu, 12. januara, biće okončano 46. izda-nje Novogodišnjeg tunira u malom fudbalu. Do kra-ja turnira su preostale još dve utakmice koje će odlu-čiti o poretku najbolje če-tiri ekipe. U meču za treće mesto, od 17,30 sati igra-ju Šeki enterijeri-Real im-pex i Prologis, a od 19 sati, u borbi za trofej i nagradni ček na 400.000 dinara sa-staju se Kuća zdravlja i Op-ština Senta.

Mečevi polufinala odi-grani su proteklog viken-da, bilo je i manje-više oče-kivanih rezultata, ali i izne-nađenja. U prvom polufi-nalnom duelu Kuća zdrav-lja je sa 5:0 (3:0) savlada-la Prologis. Na početku meča se nije mogao naslutiti ovakav ra-zvoj događaja, jer je ekipa Pro-logisa imala više prilika, pre sve-ga preko Štefaneka i Anđića. Šanse nisu realizovane, a ubr-zo je, mora se priznati, do izra-žaja došao ujednačen i veći kvali-tet ekipe Kuće zdravlja. Strpljivo i prepoznatljivo su igrači ove eki-pe držali loptu, kreirali akcije, a u 10. minutu Ukrajinac Sorokin,

jedan od najboljih pojedinaca, kako na meču, tako i turniru, po-stiže vodeći gol. Ređale su se po-tom nove prilike Kuće zdravlja, a još dva gola do kraja poluvreme-na praktično rešavaju sve dileme oko pobednika.

Opština Senta je savladala jed-nu od najboljih ekipa Novogodiš-njeg turnira uopšte, Šeki enteri-jere-Real impex sa 3:1 (1:1) u uz-budljivom i izjednačenom duelu.

Susret sa jedne iskusnije i sa druge poletnije i brže ekipe, po-čeo je sa nekoliko dobrih akcija, a do gola se čekalo do 14. minu-ta. Tada je Desnica lepo isko-ristio priliku i doveo Šeki ente-rijere do prednosti. Radost nije dugo trajala, gotovo u nared-nom napadu Arežina brzu ak-ciju Senćana pretvara u pogodak za poravnanje.

U nastavku meča slična priča,

strpljiva i poziciona igra Šeki en-terijera spram brzih kontranapa-da rivala. Senćani su, na taj na-čin i poveli. U 37. minutu Živko-vić golom kruniše jednu od broj-nih brzih akcija svojih saigra-ča. Kako do finiša meča nije bilo promene rezultata, u ekipi Šeki enterijeri-Real impex odlučili su

se da igraju bez golmana, sa igra-čem više u polju, a u tom periodu rivali iz još jedne brze akcije po-tvrđuju pobedu.

sport 31Broj 9811. januar 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Dečije izdanje Novogodišnjeg turnira u malom fudbalu

Predstavili se u lepom svetlu

Privodi se kraju 46. izdanje Novogodišnjeg turnira u malom fudbalu

U subotu finale

Program za finalni dan

Takmičarski program u fi-nalnom danu 46. Novogodiš-njeg turnira u malom fudba-lu na programu je u subotu, 12. januara. Prvo će pred pu-bliku igrači mlađih katego-rija. U 16 sati je meč za tre-će mesto 2008. godišta, a od 16,30 2010. godišta. Finale za 2008. godište je od 17 sati, potom, od 17,30 sledi duel za treće mesto seniora Šeki en-terijeri-Real impex – Prolo-gis, potom od 18,30 igraju fi-nale ekipe 2010. godišta, dok je za 19 sati zakazano veliko finale Kuća zdravlja – Opšti-na Senta.

Ekipa Kuće zdravlja

Ekipa Opštine Senta

Ekipa Šeki enterijeri-Real impexEkipa Prologisa

NOVEtradicija32 Broj 9811. januar 2019.

Bunjevci koji žive na ovim prostorima su imali svoj način kako da predvide vreme u nared-noj godini, prema „Lucinom ka-lendaru”. Naime, pažljivo su pra-tili vreme od Svete Luce (13. de-cembra), do Badnjeg dana (24. decembar), i beležili zapažanja. Naime, veruje se da svaki dan u tom period odgovara jednom mesecu. U cilju da se vreme što tačnije predvidi, dan bi podelili na tri dela, pa bi zabeleženo vre-me odgovaralo predviđanjima za početak, sredinu i kraj meseca. Dakle, kišno vreme u jutarnjim časovima na Svetu Lucu, na pri-mer, najavilo bi padavine u pr-vom delu januara...

Svoja zapažanja, oblikovana u „Lucin kalendar” poslao nam je i ove godine Branko Pokor-nić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok”. Vre-me je pedantno beležio, a potom, shodno narodnom verovanju, napravio „dugoročnu prognozu” za 2019. godinu.

Kakvo će biti vreme u 2019?

Januar: U prvoj delu vetrovi-

to, promenljivo, sa povremenim kraćim padavinama. U jutarnjim satima mogući su prizemni mra-zevi, u toku dana temperatura od 0°C do +2°C. Nastavak mese-ca donosi slično vreme sa povre-menim padavinama slabog in-tenziteta, a potom sledi otoplje-nje. kraj meseca prolazi bez ve-ćih promena. Biće vetra, a mogu-ći su i prizemni mrazevi, uz tem-perature tokom dana ispod 0°C do -5°C.Februar: U prvoj deka-di u jutarnjim satima prizemni mraz sa blagim vetrom i tempe-raturom do -3°C. Tokom dana pojava sunca, kratkotrajno oto-pljenje, ali i dalje prohladno. U drugoj dekadi bez većih prome-na do pred kraj dekade, kada do-lazi do promene vremena uz pa-davine koje postaju u drugoj po-lovini treće dekade većeg inten-ziteta. Temperatura oko -1°C do -2°C.Mart: U prvoj dekadi jutar-nji mrazevi tokom dana, padavi-ne slabijeg intenziteta sa tempe-raturom oko 0°C do -2°C, prisut-na povećana vlažnost. U drugoj

dekadi kraći prestanak padavina, da bi pri kraju dekade došlo do pogoršanja vremena, uz padavi-ne promenljivog intenziteta. Pri kraju treće dekade učestale su padavine. Temperature se kreću od -1°C do -3°C.April: U prvoj dekadi blaži jutarnji mrazevi, sa temperaturom oko 0°C do -1°C. Moguća je poledica na putevi-ma. Tokom dana prijatno topli-je, uz postepeno povećanje tem-perature. U drugoj dekadi lepo sunčano, toplije, bez padavina. U trećoj dekadi produžetak sta-bilnog vremena, u večernjim sa-tima pad temperature i moguća postepena magla.Maj: U prvoj dekadi prohladna jutra, tokom dana tmurno i oblačno. Pri kraju dekade padavine slabijeg inten-ziteta koje će se nastaviti i u dru-goj dekadi. U drugoj polovini tre-će dekade sledi stabilizacija i to-plije vreme.Jun: U jutarnjim sa-tima prve dekade sveže, a tokom

dana postepene padavine slabi-jeg intenziteta. Sledi stabilizaci-ja vremena, biće sunčano i tako će trajati sve do kraja druge de-kade. U početku treće dekade na-staje promena vremena, uz pada-vine većeg intenziteta sve do kra-ja meseca.Jul: U početku mese-ca jutra prohladna, tokom dana tmurno, oblačno, sa padavinama slabijeg intenziteta. Ovako vre-me se nastavlja u drugoj deka-di, biće tmurno, promenljivo sa povremenim padavinama. I po-četkom treće dekade vreme se u

mnogome ne razlikuje. Posle par dana sledi stabilizacija, biće to-plije, sunčano s porastom dnev-nih temperatura, bez padavina. Avgust: U prvoj dekadi ovog meseca lepa jutra. Dani sunčani, topli, sa visokim temperaturama sve do pred kraj druge dekade

kada dolazi do promene vreme-na, uz postepene jače pljuskove. Ovako promenljivo vreme zadr-žaće se do pred sam kraj meseca, kada sledi stabilizacija sa sunča-nim danima.Septembar: U pr-voj dekadi jutra prijatna, vreme lipo, stabilno, bez padavina. Ve-lika isparenja su prouzrokovala promenu vremena sa povreme-nim padavinama slabijeg inten-ziteta u drugoj dekadi. U trećoj dekadi sledi stabilizacija vreme-na, bez padavina.Oktobar: Prva dekada donosi nestabilno vreme

sa češćim slabijim padavinama. U drugoj dekadi stabilizacija, sa porastom temperature, sve do polovine treće dekade kada po-novo dolazi do kraće promene vremena. Na samom kraju mese-ca stabilno vreme, bez padavina.Novembar: U prvoj dekadi ju-

tra prohlad-na, mogući slabi mrazevi. Tokom dana stabilno, sun-čano, sve do pred kraj dru-ge dekade. U trećoj dekadi dolazi do pro-mene vreme-na sa povre-menim pada-vinama slabi-jeg intenzite-ta. Povreme-no vetrovi-to s tempera-turom iznad 0°C.Decem-bar: U prvoj

dekadi nastavlja se loše vreme sa jutarnjim mrazevima. Tokom dana povremene padavine sa temperaturama od -1°C do +5°C. Druga dekada donosi jači sneg, uz povremeni vetar promenlji-vog intenziteta. Prestanak pada-vina i pad temperature, do -5°C, sve do kraja meseca.

Kako predvideti vreme? Nije samo „Lucin kalendar”

bio od koristi za predviđanje vremena. Pažljivo posmatranje

prirode i osluškivanje prirodnih tokova mogli su da nagoveste šta to nose naredni dani.

Ostaje zabeleženo, a preno-si to svake godine i Ana Vojnić Kortmiš u „Bunjevačkim no-vinama”, kako se nekada pred-viđalo vreme. Ako je „Lucin ka-lendar” bio dugoročna prognoza, onda su sledeći primeri bili od koristi za „kratkoročnu progno-zu”. Ako je nebo predveče crveno, sledeći dan donosi vetrovito vre-me. Kada nas dočeka vedro jutro, pa sunce brzo sakrije oblak, sle-dila bi kiša. Zvuk voza i zvona sa crkve koje se prostire daleko na-javljivalo bi promenu vremena. Treperave zvezde na nebu i veliki krug svetla oko meseca najvljiva-li su jaku zimu. Hladno vreme bi najavljivala i selidba gusaka na sever, na jug obratno. Ako dim iz odžaka išao pravo gore, znači-lo bi se se sprema vedro i hladno vreme, a ako ide na dole, sledilo bi otopljenje.

Verovalo se i da ako se vide mravi na površini u velikom čo-poru, da se vrapci „kupaju” u prašini, te da su muve agresivne, stiže ubrzo kiša tokom leta. Kada bi se iz daleka čula grmljavina, duga i podmukla, stizao bi grad. Južni vetar bi uveče doneo kišu, a ako se zabeleži da kiša pada na Veliki petak, predviđalo bi se cr-vanje voća.

Kiša koja rastera kopače sa njive najavila bi dobar rod žita, a kiša koja prekine skidanje pšeni-ce dobar rod kukuruza...

N. S.

„Lucin kalendar” se i danas prati među ovdašnjim Bunjevcima

Tradicionalna dugoročna prognozaIako smo često svedoci da se tradicija lako

zaboravlja, da se narodni običaji i verova-

nja sklanjaju na stranu, kao nešto nazadno,

nekada se valja podsetiti i na način kako su

naši preci živeli, šta su zapažali, a šta za-

ključivali. I danas, uz sve moderne tehnolo-

gije, satelitske snimke i predviđanja, „sneg

ume da nas iznenadi u januaru”, vreme da

nas prevari. Kako li je tek bilo ranije?

772560 - Subotičke Novinesubotickenovine.rs/izdanja/NOVE suboticke novine 98... · 2019. 1. 29. · Primaju članove koji imaju četrdeset i više godina i poželjno je da pre podne

Documents