651.pdf

F O T O G R A F I J E N A K O R I C A M AA u t o b l i n d a J u g o s l o v e n s k e a r m i j e n a p a r a d i p o v o d o m g o d i n j i c e o s l o b o e n j a B e o g r a d a 2 0 . o k t o b r a 1 9 4 5 . ( F o t o c e n t a r l i s t a O d b r a n a )

N e m a k i o k l o p n i v o z b r . 2 3 , u S r b i j i , j e s e n 1 9 4 1 . ( k o l e k c i j a A l e k s a n d a r S m i l j a n i )B e o g r a a n i d o e k u j u s o v j e t s k e t e n k i s t e , o k t o b a r 1 9 4 4 ( V o j n i m u z e j )

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Biblioteka STUDIJE I MONOGRAFIJE

IzdavaINSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Momilo Pavlovi

Recenzenti Prof. dr Predrag J. Markovi

Dr Kota Nikoli

Lektor i korektor Branka Kosanovi

Likovno-grafiki urednik Mladen Ackovi

_______________ ISBN 978-86-7403-154-4________________tampanje knjige sufinansiralo je Ministarstvo prosvete

i nauke Republike Srbije

Dr Bojan B. Dimitrijevi Dragan Savi

OKLOPNE JEDINICENA JUGOSLOVENSKOM

RATITU 1941-1945

Beograd 2011

SADRAJ

UVOD...................................................................................................................................................................... 7APRILSKI RAT 1941.

Kraljevina Jugoslavija ulazi u Drugi svetski rat.................................................................................................. 11Oklopne jedinice Jugoslovenske vojske.............................................................................................................. 14Nemake oklopne snage u Aprilskom ratu 1941................................................................................................. 34Jugoslovenske jedinice bornih kola tokom rata u aprilu 1941............................................................................ 39Italijanske oklopne snage u napadu na Kraljevinu Jugoslaviju........................................................................... 43Maarske snage ulaze u Jugoslaviju...................................................................................................................... 44Ulazak bugarskih snaga u jugoistone delove Kraljevine................................................................................... 45

USTANAK 1941.Oklopne jedinice sila Osovine na teritoriji Jugoslavije pre ustanka 1941........................................................... 47Nemake oklopne snage i ustanak u Srbiji 1941................................................................................................. 66Ustaniki tenkovi................................................................................................................................................. 70Oklopne jedinice posle sloma ustanka u Srbiji 1941-1942.................................................................................. 73Nemake oklopne snage u borbi sa ustanicima u BiH 1942................................................................................ 79Oklopne snage u nemakom delu Slovenije 1942-1943...................................................................................... 84

ITALIJANSKE I HRVATSKE OKLOPNE JEDINICE 1941-1942.Italijanske oklopne snage 1941-1942................................................................................................................... 87Ustanak u Crnoj Gori 1941-1942........................................................................................................................ 89Na teritoriji NDH 1941-1942............................................................................................................................... 90Partizani zarobljavaju italijanske tankete u Lici i Bosanskoj Krajini 1942......................................................... 92Italijanske oklopne snage u Sloveniji 1942......................................................................................................... 94Razvoj oklopnih snaga NDH 1941-1943............................................................................................................. 94Upotreba oklopnih jedinica NDH na terenu tokom 1942.................................................................................. 113Partizani zarobljavaju hrvatska oklopna vozila 1942........................................................................................ 114

OKLOPNE SNAGE U 1943. GODINI: DO KAPITULACIJE ITALIJENemake oklopne jedinice u poduhvatima Vajs i varc 1943.................................................................. 117Italijanske oklopne snage u 1943...................................................................................................................... 120Borbe u Ljubljanskoj zoni 1943........................................................................................................................ 121Dejstva na teritoriji NDH 1943......................................................................................................................... 123Nastanak T enkovske ete 1. korpusa NO VH.................................................................................................. 124Tenkovska eta 10. hercegovake brigade i Vrhovnog taba........................................................................... 126Borbe u Crnoj Gori............................................................................................................................................ 128Oklopne snage N DH u 1943............................................................................................................................ 145

KAPITULACIJA ITALIJE: SUKOB OKO TEHNIKE I TERITORIJEDolazak taba 2. oklopne armije u Srbiju 1943................................................................................................. 149Kapitulacija Italije............................................................................................................................................. 150Razoruanje italijanske vojske septembra 1943................................................................................................ 152Partizani zarobljavaju italijansku tehniku u Sloveniji....................................................................................... 153Kapitulacija italijanskih snaga na teritoriji NDH.............................................................................................. 156Formiranje Tenkovskog bataljona G NOVH septembra 1943........................................................................ 157Borbe oko Splita i Tenkovski bataljon 4. operativne zone NOVH................................................................... 158Motorizovani bataljon kod 1. proleterske divizije............................................................................................. 160Razoruanje italijanskih snaga u Crnoj Gori..................................................................................................... 177Nemaka ofanziva u Sloveniji i Hrvatskoj........................................................................................................ 178Odlazak glavnine oklopnih snaga sa jugoslovenskog ratita i nastavak borbi.................................................. 184Upotreba oklopnih snaga u Bosni u jesen 1943................................................................................................ 187

OKLOPNE SNAGE NA TERITORIJI NDH 1944.Tenkovi u borbama na podruju Bosne tokom 1944........................................................................................ 191Tenkovski bataljon NOVH 1944....................................................................................................................... 214Upotreba nemake oklopne tehnike u Sremu i Slavoniji 1942-1944................................................................ 217Oklopne jedinice NDH posle kapitulacije Italije 1943-1945............................................................................ 222Partizani zarobljavaju tenkove hrvatskih snaga................................................................................................ 228

Tenkovska eta (5. korpusa) Lazo Marin.......................... ........................................................................... 231Oklopni vozovi na podruju NDH (Bosne i Hercegovine) 1943-1944............................................................ 233

NA PODRUJU SLOVENIJE 1944.Nemake oklopne snage u Sloveniji 1943-1944.............................................................................................. 237

Policijske oklopne jedinice......................................................................................................................... -37Oklopni vozovi........................................................................................................................................... 257

Slovensko domobranstvo................................................................................................................................. 258U borbama sa slovenakim partizanima 1944.................................................................................................. 258U okupiranoj nemakoj zoni Slovenije...................... ........ ............................................................................. 260Oklopne snage u borbama u bivoj Ljubljanskoj zoni..................................................................................... 261Oklopne snage u borbama u zoni OZAK......................................................................................................... 263Partizanski tenkovi u Sloveniji 1944................................................................................................................ 265

PRVA TENKOVSKA BRIGADA NOVJFormiranje brigade........................................................................................................................................... 269Severna grupa 1. tenkovske brigade u akciji.................................................................................................... 270Borba u Vukovom klancu................................................................................................................................. 272Juna grupa 1. tenkovske brigade u akciji........................................................................................................ 289

BORBE U SRBIJI TOKOM DRUGE POLOVINE 1944.Oklopna sredstva u borbama u Srbiji 1943-1944............................................................................................. 293Nemako grupisanje u Srbiji septembra 1944.................................................................................................. 296Prebacivanje nemakih snaga u Banat i prihvatanje borbe sa Sovjetskom armijom........................................ 299Borbe u zapadnoj Srbiji i Sremu septembar-oktobar 1944............................................................................... 301Povlaenje nemakih snaga iz Grke............................................................................................................... 303Nemake snage u istonoj Srbiji i prodor Sovjetske armije u Srbiju............................................................... 304Beogradska operacija....................................................................................................................................... 307Bugarske snage prelaze u Jugoslaviju.............................................................................................................. 315Sovjetski prodor prema Kragujevcu i Kruevcu.............................................................................................. 318Auto-kola (Oklopna jedinica) GS Srbije........................................................................................................ 337Nemake oklopnejedinice novembar 1944-maj 1945...................................................................................... 338Borbe u Sremu novembar-decembar 1944....................................................................................................... 344Nemaka ofanziva januara 1945...................................................................................................................... 347

OKLOPNE JEDINICE NA JUGOSLOVENSKOM RATITU 1945.Prva tenkovska u borbama u Lici i Kvarneru 1945.......................................................................................... 351Druga tenkovska brigada.................................................................................................................................. 355Druga tenkovska brigada u proboju Sremskog fronta i napredovanjukroz Slavoniju aprila 1945............................................................................................................................... 357Nemake i hrvatske oklopne jedinica van zahvata fronta................................................................................ 360Nemake oklopne snage u Sloveniji krajem 1944. i tokom 1945.................................................................... 364Druga tenkovska brigada u marevanju do Zagreba, maj 1945....................................................................... 387Tenkovski bataljon G NOVH 1945. godine i partizanske samohotke............................................................ 388Tenkovska eta (5. korpusa) Lazo Marin u 1945.............................................................................. 391Tenkovska eta-odred 7. korpusa u 1945......................................................................................................... 391

TRANSKA OPERACIJA I KAPITULACIJA TREEG RAJHAProdor ka Trstu, saveznici i kapitulacija nemakog 97. korpusa..................................................................... 393Britanski tenkisti dolaze................................................................................................................................... 396Partizanski tenkovi crtaju granice nove Jugoslavije maja 1945................................................................... 397Partizani zarobljavaju nemaku oklopnu tehniku............................................................................................ 418

Plen od Like do Trsta i Celovca.................................................................................................................. 419Plen od Zagreba do Austrije........................................................................................................................ 420

Oklopni vozovi................................................................................................................................................. 423

ZAKLJUAK.................................................................................................................................................. 441PRILOZI........................................................................................................................................................... 447

IZVORI I LITERATURA................................................................................................................................ 491SKRAENICE................................................................................................................................................. 497

BELEKA O AUTORIMA.............................................................................................................................. 499

UVOD

Drugi svetski rat na prostorima Jugoslavije ostae zabeleen ne samo po velikom broju ljudskih rtava, viestrukom graanskom ratu u uslovima okupacije i komunistike revolucije, ve i po raznovrsnoj vojnoj tehnici koju su u znaajnoj meri koristile sve ratujue strane. Jedna od najvanijih tehnikih osobenosti rata bila je upotreba oklopne tehnike: tenkova, oklopnih vozila samohodnih topova ili oklopnih vozova, na gotovo celokupnom jugoslovenskom ratitu bez obzira na prostor, vreme i pripadnost vojskama.

Ovo ratite omeili smo prostorom bive socijalistike Jugoslavije, jer su i zaraene strane itav taj prostor tokom rata u znatnoj meri posmatra- le kao jedinstven. Aneksije, okupacije pojedinih delova teritorije Kraljevine Jugoslavije ili stvaranje novih drava, nisu remetili logiku upotrebe vojne tehnike. Po tipu ratita, stratekoj vanosti i nainu vojnih sueljavanja, jugoslovensko ratite je bilo sekundarno, ali ga tipologija naoruanja i nain upotrebe ine neobino zanimljivim. Oklopnu tehniku u razdoblju 1941- 1945. na ovom ratitu koristili su: Jugoslovenska vojska, vojnoetniki odredi i partizanske jedinice koje prerastaju u Jugoslovensku armiju na kraju rata, nemaka vojska, SS jedinice i policija, italijanska vojska pre i posle kapitulacije Italije, Sovjetska armija, Britanska armija u okviru koje i posebne novozelandske jedinice, bugarska vojska kao deo sila Osovine i kao deo saveznikih snaga, maarska vojska, Domobranstvo i Ustaka vojnica Nezavisne Drave Hrvatske i Slovensko domobranstvo. Ve ovaj impresivan pregled ratujuih strana ukazuje na daleko vei broj tipova i vrsta oklopnih vozila koja su koriena. Svaka od ovih vojski imala je svoju oklopnu tehniku u manjoj ili veoj meri, posebne naina korienja, tipologiju i druge osobenosti. Sve ovo je bio prvorazredan istraivaki izazov da se upustimo u detaljnu analizu oklopne tehnike na jugoslovenskom prostoru 1941-1945. godine u obliku monografske studije.

Istraivai problematike Drugog svetskog rata sa ovog prostora uoili su u ranijim periodima znaaj ove teme. Temelje naunog saznanja o ovoj temi poloio je krajem 1960-ih godina raniji pukovnik JNA Manojlo Babi u knjigama Oklopne jedinice u NOR-u i Tankisti prekomorci. Ovom temom u protekloj deceniji na jugoslovenskim prostorima bavilo se nekoliko istraivaa. Najpotpuniji pristup na elom prostoru u novije vreme imao je Dinko Predoevi u svoje dve iscrpno istraene i detaljno ilustrovane monografi-

je o oklopnim vozilima i jedinicama na podruju Hrvatske. U Srbiji se ovom temom u proteklim godinama bavio Aleksandar Radi koji je objavio vie iscrpnih monoramskih studija o pojedinim tipovima vozila u asopisu Odbrana. Znatniju panju istraivaa privukla je oklopna tehnika Kraljevine Jugoslavije kojom su se bavili Duan Babac u monografiji o elitnim vidovima Jugoslovenske vojske, Dalibor Denda u vie radova na bazi arhivskih istraivanja objavljenih u Vojnoistorijskom glasniku, kao i Neboja oki u nekoliko studija. Od ostalih kolega u Hrvatskoj, to su bili Velimir Vuki u svojoj Militaria Croatica kao i specijalizovanom asopisu Husar, potom Ni- kica Bari u briljantnoj studiji o domobranstvu NDH, Tomislav Aralica u nezaobilaznoj i referentnoj seriji o hrvatskim ratnicima kroz vekove, kao i Sinia Pogai i Krunoslav Mikulan u odlinoj studiji o oruanim snagama NDH. U Sloveniji, to je Iztok Koevar sa delom iz obimne studije Oklep na Slovenskem. Da ova tema ima svoje poklonike svedoe i internet sajtovi, gde ona privlai znaajnu panju entuzijasta, istraivaa, maketara ili kolekcionara.

Kako je jugoslovensko ratite bilo sekundarno po zahvatu i geostratekom znaaju, strani autori su se manje bavili ovom temom. U poslednjih deceniju i po, za nju su najvie bili zainteresovani italijanski autori: veteran, profesor Nikola Pinjato u vie studija o italijanskoj vojsci i njenim borbenim i drugim vozilima, potom u novije vreme Danijele uljelmi sa odlinim radovima o italijanskoj tehnici u italijanskoj ili nemakoj upotrebi na ovom prostoru i, konano, Stefano di usto u nekoliko monografskih dela. Di u- sto je na arhivskim istraivanjima posebno briljantno obradio problematiku vojski i tehnike u Operativnoj zoni Jadransko primorje, koja se u veem delu nalazila na prostoru bive Jugoslavije. Od nemakih autora smatramo da su najznaajniji radovi profesora dr Valtera Regenberga. Ovaj nemaki ekspert za oklopna vozila i motorizaciju objavio je vie studija koje daju odlian uvid u aktivnosti nemakih oklopnih vojnih a pre svega policijskih snaga na jugoslovenskom ratitu. Takoe, u Bugarskoj Kalojan Matev je poetkom protekle decenije objavio odlinu studiju o bugarskim oklopnim snagama, sa detaljnim pregledom njihovog angamana na jugoslovenskom ratitu.

Autori su na temelju sopstvenog viegodinjeg istraivanja ali i ire osnove radova navedenih kolega pristupili izradi ove monografije. Osnovni motiv je bila zainteresovanost za vojnu tehniku i sam Drugi svetski rat, ali i vie od toga: izazov sabiranja lepeze razliitih podataka sa itavog jugoslovenskog prostora u jedinstvenu priu. U prii koju nudimo itaocu zastupljena je celina jugoslovenskog ratita i oklopne tehnike na njemu, sa obiljem detalja. Hronoloki nain izlaganja materije proistekao je iz prirode ove knjige: ona je prevashodno istoriografsko delo. U poznate istorijske epizode

ugradili smo rezultate naih istraivanja u tenji da ponudimo itljivu i dopadljivu celinu, sa mnogo novootvorenih pravaca za posebna istraivanja. Uloili smo trud da sve strane opiemo na ujednaen nain i bez ideolokih komentara. Nijednu od strana nismo eleli da izostavimo, a obim predstavljenog materijala je posledica istraenosti odnosno dokumentarne zasnovanosti te teme. Slika koju italac dobija je kompleksna. U toj novoj kompleksnosti, ipak smo nastojali da opiemo pojedine dogaaje na realniji nain nego do sada. Takve epizode su posveene upotrebi ustanikih tenkova u Srbiji 1941, nemakom ueu u razoruanju italijanske vojske posle njene kapitulacije u septembru 1943, sukobu sa borbenom grupom tetner oko Beograda oktobra 1944, pojedinim epizodama sa Sremskog fronta ili aktivnostima partizanskih snaga u danima oko kapitulacije Treeg rajha 1945. godine. Najbolje namere i veliki istraivaki napori nisu lieni pukotina: nismo u potpunosti iscrpli temu sudbine dela oklopnih jedinica Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu, oklopnih jedinica NDH u periodu 1943-1945. Sudbina nekih partizanskih vozila na prostorima NDH i pojedina manja pitanja nisu reena i ostaju na panji drugim istraivaima. To je posledica nedostatka grae kao i svojevrsnog dokumentarnog neprepoznavanja tehnike i tipoloke strane oklopnih vozila korienih u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima.

Foto-materijal koji je predstavljen u knjizi prikupljanje dugo i na raznim stranama, esto uz znatne istraivake ili finansijske napore. Objavljeni foto-materijal je samo znaajan deo iz obimne grae nejednakog tehnikog kvaliteta koju smo prikupili. Svesni vrednosti fotografija kao istorijskog dokumenta, koristili smo ih u najveoj meri. One pokrivaju svojim sadrajem najvei deo teksta monografije i dopunjavaju je na ilustrativan nain.

Ova monografija hronoloki prethodi monografiji o jugoslovenskim oklopnim jedinicama posle 1945. godine, koju je napisao jedan od autora. Po nainu prezentiranja i vizuelnom izgledu, nadovezuje se na slina izdanja Instituta za savremenu istoriju. Autori se zahvaljuju na razumevanju upravi Instituta za ovu, reklo bi se, egzotinu istoriografsku temu. Zainteresova- na publika je dobro prihvatila nae ranije radove sa slinom tematikom i to je u velikoj meri uticalo da meu kolegama u nauci i ovakve vojno-tehnike teme steknu afirmaciju i da se uvidi njihov znaaj za ukupno sagledavanje dogaaja na jugoslovenskom prostoru u savremenoj istoriji. Kao i kod ranijih dela sa tematikom iz istorije vazduhoplovstva ili oklopnih jedinica, molimo itaoce koji prate ovakvu literaturu da razumeju daje relativno skroman izgled monografije posledica oskudnih sredstava koja drava Srbija odvaja za naune publikacije.

elimo da se zahvalimo svima koji su nam pomogli da ova monografija bude to iscrpnija i detaljnija:

Dinku Predoeviu iz Matulja kod Opatije, pre svega na gostoprimstvu, a potom na pomoi u prikupljanju materijala i zajednikom radu. Ta- koe, dr Stefanu di ustu iz Udina, koji nam je nesebino stavio na raspolaganje svoje materijale i istraivanja i sa kojim smo ostvarili odlinu naunu komunikaciju.

Naim starim prijateljima, koji su nam pomogli dajui svoje materijale ili pomaui na druge naine: Branimiru Gajiu, Predragu Miladinovi- u, Milanu Micevskom, Aleksandru Miloeviu, Dejanu Saviu, Aleksandru Radiu i Borisu Cigliu. Posebnu zahvalnost dugujemo Nemanji Deviu, mladom kolegi iz Smederevske Palanke.

Naim prijateljima, poznatim beogradskim kolekcionarima Aleksandru Smiljaniu i Milou Juriiu.

Prijateljima i kolegama iz Hrvatske: dr Nikici Bariu, Tomislavu Aralici i Sinii Pogaiu. Takoe, kolegi iz Slovenije (Nemake) dr Davidu Jeleriu.

Za prikupljanje foto-materijala, arhivske grae odnosno za gostoprimstvo u njihovim institucijama zahvaljujemo se pukovniku Miroslavu Kneeviu i kolegi Vuku Obradoviu (Vojni muzej), Rliei Ivanu (Hrvatski povijesni muzej), Branislavu Stankoviu (u ime Muzeja i Arhiva u Sapcu). Vladimiru Krivoejevu (Muzej u Valjevu), Sranu Stojanoviu, Veroljubu Trajkoviu i Dragii Kostiu (Muzej u Leskovcu), Draganu Drakoviu (Muzej u Kraljevu), Ljubici orovi i Aleksandri Vientijevi (Biblioteka grada Beograda), kao i Tomislavu Nikodijeviu (elezniki muzej) i kolegama u kruevakom arhivu, novosadskom i sarajevskom muzeju.

Zahvaljujemo se kolegama iz Instituta za savremenu istoriju: direktoru prof, dr Momilu Pavloviu, recenzentima dr Kosti Nikoliu i dr Predragu J. Markoviu, koji su svojom podrkom stali uz ovu monografiju, kao i Dragani Miladinovi, Branki Kosanovi i Mladenu Ackoviu za svu tehniku pomo.

Posebnu zahvalnost dugujemo pomonici ministra nauke prof, dr Nadi Dragovi za razumevanje i podrku.

*Knjiga je deo projekta Instituta sa savremenu istoriju Konflikti i krize

- Saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku (47030) koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

APRILSKI RAT 1941. GODINE

Kraljevina Jugoslavija ulazi u Drugi svetski rat

Poetkom 1941. godine Evropa, ve zahvaena ratom, nalazila se u svojevrsnom iekivanju. Ratnih dejstava bilo je samo na prostoru Grke, gde su neto ranije italijanske snage iz Albanije poele neuspenu ofanzivu. Britanci su uspeli da se odbrane od nemake vazdune kampanje nad njihovim ostrvima. Njihove kopnene snage nosile su se uspeno sa italijanskim snagama u severnoj Africi.

U ovom periodu Kraljevina Jugoslavija je vodila diplomatske pregovore o pristupanju Trojnom paktu. Prema jugoslovenskim granicama nisu bile orijentisane nemake snage, ali su one poele da pristiu na teritoriju njenih istonih suseda, u Rumuniju i Bugarsku. Jugoslovensko potpisivanje protokola o pristupanju Trojnom paktu, 25. marta u Beu, predstavljalo je za kratko trijumf nemake jugoistone politike. Ali, i jugoslovenske odbrambene politike, sa idejom da Kraljevinu sauva od ulaska u rat. Takva situacija, meutim, nije potrajala ni 48 asova. Vojni pu u Beogradu, u ranim asovima 27. marta, korenito je promenio situaciju: zbaena je vlada koja je potpisala pakt i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karaorevi. Voa Treeg rajha Adolf Hitler, gnevan zbog iznenaujuih vesti iz Beograda, naredio je istog dana da se izvri napad na Kraljevinu Jugoslaviju, kao mera odmazde za jugoslovensko (u njegovim oima: srpsko) neverstvo. Poduhvat ,,broj 25, kojim je nareen napad na Jugoslaviju, potpisan je tog popodneva.

Jo prvih meseci 1941. u Rumuniji, a potom i Bugarskoj sabrane su nemake snage za vojnu operaciju prema Grkoj, koja je u 1940. godini odbila italijansku agresiju i gde su se u meuvremenu iskrcale britanske trupe kao pojaanje. Posle pristupanja Bugarske Trojnom paktu 1. marta 1941, ve sledeeg dana preko posebno izgraenog mosta na Dunavu kod mesta Ruse poelo je prebacivanje nemakih snaga 12. armije. Delovi ovih snaga su do 9. marta stigli do bugarsko-grke granice, a 5. i 11. oklopna divizija (okd) i na 50 milja od turske granice.

Poetak napada na Grku, prema planu Marita, planiranje za 1. april 1941, ali je sada moralo doi do izmena. Vojno-politiki vrh Rajha dogovorio je saradnju sa Italijom, Maarskom, Rumunijom i Bugarskom u napadu na Jugoslaviju. Plan je predviao da nemake oklopne i motorizovane snage napadnu Kraljevinu sa vie strana: iz pravca tajerske - Austrije, odakle e

se snage spustiti kroz Sloveniju i Hrvatsku ka Beogradu, zatim, iz pravca zapadne Bugarske kroz Srbiju, prema Beogradu i Dunavu, kao i iz pravca jugozapadne Bugarske prema Skoplju sa idejom o odvajanju jugoslovenske 3. armije od spajanja sa grko-britanskim snagama u Grkoj. Deo snaga 12. armije je trebalo da proe kroz deo Makedonije i kroz Vardarsku dolinu izbije prema Grkoj i Solunu. Od Italijana se nije puno oekivalo, jer njihove snage nisu bile dovoljno spremne za operaciju protiv Jugoslavije. Ostali balkanski saveznici Treeg rajha ponudili su svoje teritorije za pokretanje napada.

Kakav je bio raspored nemakih snaga? Iz pravca Bugarske-Rumu- nije trebalo je da dejstvuje 12. armija sa 1. oklopnom grupom i snagama 11, 14, 18, 30, 40, 41. i 50. armijskog korpusa, u ijim sastavima su bile sledee oklopne divizije: 2, 5, 9 11. i 16., zatim motorizovane (mt) divizije: SS Rajh i 60., potom jo osam peadijskih divizija, tri brdske divizije, Lina garda SS Adolf Hitler - jaina jedne motorizovane brigade, pukovi Gros- dojland, Gering i 125. peadijski puk. Sa severozapada, iz Austrije i Maarske snage novoformirane 2. armije. U njenom sastavu bili su: osim 49. brdskog, 51. i 52. peadijskog korpusa (est peadijskih divizija i jedna brdska divizija), nalazio se i 46. oklopni korpus, koji se prikupio u severozapadnoj Maarskoj, oko Nakanjie, sastavljen od 8. i 14. oklopne divizije kao i 16. motorizovane peadijske divizije. Pri 2. armiji bio je i 184. divizion jurinih topova.

Osnovno naoruanje nemakih snaga koje su napale Kraljevinu Jugoslaviju inili su tenkovi tipa Panzerkampfwagen PzKpfw III i IV (Pancer III ili IV), potom neto slabiji Pancer I i II, Panceri 35 odnosno 38 (ehoslovake kode i Prge), zatim jurini topovi-samohotke tipa Sturmgeshtz StuG-III (trumgeic), kao i veliki broj tipova poluguseniara koji su sluili za prevoz peadije, vuu artiljerije i druge zadatke. Oklopni automobili korieni u kampanji bili su standardni Sd. Kfz 221/2/3 (Horh), odnosno Sd. Kfz 231 ili Sd. Kfz 232 6-rad, 8-rad, odnosno sa tri ili etiri osovine. Poetkom aprila nemake snage su raspolagale izmeu ostalog i sa 786 tenkova Pancer I, 1.019 Pancer II, 1.200 Pancer III, 514 Pancer IV, 189 Pancer 35 i 636 Pancer 38. Nemake oklopne jedinice su posedovale veliku koliinu razliitih tipova oklopnih i motornih vozila, a razlike u brojnosti i sastavu oklopnih divizija bile su posledica naina nastanka oklopnih divizija, brojnosti oklopnih bataljona u sastavu puka, sastava prateih peadijskih jedinica i tipologije tenkova. Snage SS su bile potpuno motorizovane.

Potom, poelo je pregrupisanje nemakih snaga za izvoenje ove operacije. Snage u Bugarskoj, predviene za operacije prema Grkoj, zauzimale su raspored u skladu sa oekivanom operacijom. Usledilo je hitno po- meranje jedinica na istok. Snage 12. armije na elu sa 1. oklopnom grupom dobile su zadatak da se to pre prebace ka jugoslovenskoj granici, izvre iznenadan napad unutar Srbije i probiju se pravcem Ni-Kragujevac-Beo- grad. Prva oklopna grupa sastojala se od 14. oklopnog korpusa sa 5. i 11. okd, ali i 294. peadijskom i 4. brdskom divizijom, odnosno 11. korpusa sa 60. mtd i drugim jedinicama koje nisu uestvovale u kampanji. Na drugoj strani 41. oklopni korpus, koji se prikupio u zapadnoj Rumuniji, trebalo je da izvri odvojen napad iz rumunskog dela Banata prema podruju Beograda. Hitler se u ovom sluaju lino umeao u planiranje i mimo Vrhovne komande Vermahta naredio da SS divizija Rajh krene istim pravcem i da prva ue u Beograd. Potom je Vrhovna komanda protestovaia, pa je ta divizija ipak potinjena komandi snaga Vermahta u toku operacije.

Kako je Poduhvat br. 25 bio nareen iznenada, prikupljanje snaga na teritoriji nemakog Rajha i Maarske, odnosno Rumunije i Bugarske bio je poseban logistiki i saobraajni problem u danima pred agresiju na Jugoslaviju. Snage koje su popunile 2. armiju na teritoriji Rajha bile su skupljene sa raznih strana Evrope, jer se na dan 27. marta 1941. na ovom podruju osim teritorijalnih snaga nalazila samo jedna brdska divizija. Tako su 8. okd, 16. motorizovana i 79. peadijska divizija dole iz Francuske, a sa ruske granice: 14. okd, iz ehoslovake 101. laka pd, a ostale peadijske divizije iz drugih krajeva Nemake. Sve ih je trebalo prebaciti eleznikim transportima koji su imali ograniene kapacitete, ako nisu koristile sopstveni transport. Pokret sopstvenim snagama dovodio je takoe do zastoja na komunikacijama prema Jugoslaviji. Zato je u ovoj zoni deo snaga ukljuen u operaciju tek kasnije. Iako je prebacivanje teklo po planu, jedinice 46. oklopnog korpusa bile su u rejonu Nakanjie tek izmeu 7. i 9. aprila. I pored toga, ocenjeno je daje 46. oklopni korpus bio jedina potpuno pripremljena jedinica 2. armije za angaovanje prema Jugoslaviji.

Posebnu tekou predstavljalo je snabdevanje snaga u Rumuniji i Bugarskoj, jer je prirodna komunikacija izmeu Rajha i jugoistone Evrope ila dobrim delom preko jugoslovenske teritorije. Pre svega, eleznika pruga preko Beograda za jug i jugoistok, kao i plovni tok Dunava. Uostalom, insistiranje na jugoslovenskom pristupanju Trojnom paktu olakavalo je i reavalo mnoge nemake logistike probleme, pa je bilo previeno da Jugoslavija dopusti prolaz nemakim kopnenim snagama ve u akciji na Grku, od 1. aprila 1941. godine.

Oklopne jedinice Jugoslovenske vojske

Kraljevina Jugoslavija je imala prilino veliku armiju, ali je ona samo manjim delom bila na modernizacijskom nivou nemake vojske. Jugoslovenske jedinice bornih kola, kao deo kopnene vojske, bile su sa 50% raspoloive tehnike na nivou tadanjih savremenih armija. Poseban problem, meutim, predstavljala je injenica daje koliina savremene jugoslovenske oklopne tehnike u odnosu na brojnost napadakih tenkova bila simbolina.

Oklopne jedinice su rod vojske u Kraljevini Jugoslaviji nastao krajem dvadesetih godina 20. veka. Za razliku od drugih armija u Evropi, jugoslovenski oklopnici nisu imali tradiciju povezanu sa konjikim jedinicama. Konjica je predstavljala ofanzivnu komponentu srpske vojske u 19. veku i tokom Prvog svetskog rata, ali se oklopne jedinice nisu razvijale kao produetak ovog roda vojske ve kao poseban rod: jedinice bornih kola.

Srpska vojska se sa oklopnim vozilima susrela na Solunskom frontu 1916-1918. godine. Od francuske vojske dobijeno je nekoliko oklopnih automobila tipa Reno koja su koriena i po zavretku rata. Iako su odmah posle okonanja Prvog svetskog rata preduzeti koraci da se nabave tenkovi, pa ak i obueno izvesno ljudstvo, do planiranih nabavki nije dolo. U periodu izmeu dva svetska rata Jugoslovenska vojska (JV) se u tehnikom i svakom drugom smislu oslanjala na francusku vojsku. Pod njenim uticajem i prema njenoj oklopnoj tehnici razvila se i filozofija upotrebe bornih kola (tenkova) u JV. Takoe, nekoliko oficira koji su sainjavali jezgro novog roda proli su obuku u Francuskoj.

Vea koliina bornih kola (tenkova) ulazi u sastav Jugoslovenske vojske tek 1929. godine. Tokom te godine Francuska je isporuila tenkove tipa Reno FT-17 i Reno-Kegres M-28. (21 komad). Tenk Reno FT-17 bio je osnovni tenk francuske armije poslednjih godina Prvog svetskog rata, a potom su ga posedovale i druge saveznike vojske, pa tako i vojske u okruenju Kraljevine Jugoslavije. Tenkovi Reno FT-17 su se razlikovali po naoruanju koje je moglo biti topovsko (37 mm) ili mitraljesko (8 mm), ili je mogla da bude verzija TSF, sa radio-aparatom. Takoe bilo ih je sa okruglom ili osmougaonom kupolom (razlika: stariji-noviji model). Drugi isporueni tip, Reno-Kegres, bio je u osnovi isti tenk, samo to je kod njega hodni deo bio modernizovan, to je tom tipu davalo neto drukiji izgled od osnovne varijante. Od ovih tenkova formirana je poetkom aprila 1930. i tenkovska eta. Ovi tenkovi (10 ukupno i 2 oklopna automobila)

prikazani su na paradi 6. septembra 1930, na Banjici kod Beograda, prilikom sveanosti zamene starih srpskih pukovskih zastava novim jugoslovenskim. Tenkovi su do 1931. boravili u Kragujevcu, a potom su tenkovi tipa Reno-Kegres prebaeni u Kalinovik, gde su bili u sastavu Peadijske i artiljerijske oficirske kole. Druga eta, naknadno formirana, bila je u Beogradu. Prema istraivanjima N. okia i D. Dende, tokom 1932. godine iz Poljske je nabavljeno jo 14 tenkova FT-17 poljske proizvodnje. Ovi tenkovi verovatno su bili u eti formiranoj kod Dopunske komande. U 1935. i 1936. godini kroz program pomoi nabavljeno je jo 20 polovnih tenkova Reno FT-17 iz Francuske, pa je tako ukupna brojka tenkova u JV dostigla 55 komada. Od ukupnog broja, varijante Reno-Kegres bilo je 10- 11 komada.

U 1936. godini od svih raspoloivih tenkova formiranje Bataljon bornih kola (bBK), sa seditem u Beogradu. Prvi komandant bataljona bio je potpukovnik Pavao Begovi. U tom periodu samo je jedna eta bila aktivirana, dok je ostatak tehnike dran u rezervi. Bataljon je aktiviran u toku 1937. godine. Prema pojedinim podacima, delovi bataljona trebalo je da budu rasporeeni po etama u seditima armija: Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Tada su ete formirane po principu gde su tri voda imala tip FT-17 a etvrti tip M-28.

U ovom periodu, konjike jedinice u drugim dravama meuratne Evrope koristile su lake tenkove ili tankete, teine do 4 tone. U skladu sa evropskim vojnim trendovima, i u Jugoslovenskoj vojsci se razmiljalo o motorizovanju delova konjikih jedinica. Shodno politici oslona na zemlje Male antante (Cehoslovaku, Rumuniju) i Francusku, jugoslovenske vojne delegacije su u ehoslovakoj testirale pojedine primerke tanketa tipa Skoda S-1B i S-1C. Jugoslovenske kriterijume i zahteve zadovoljila je tek verzija S-1D, naoruana topom 37 mm i sa pojaanim oklopom. Narueno je 8 ovih vozila koji su zvanino oznaeni kao T-32, a zbog imena -1D, u Jugoslaviji su bili poznati kao koda id. Tankete su isporuene u avgustu 1937. Sa ovim tenkovima je opremljen Eskadron bornih kola Konjike kole, iji je prvi komandant bio kapetan II klase Duan Radovi. Komanda se nalazila u Zemunu, ali su tenkovi bili smeteni u Beogradu. U toku njihove upotrebe uoene su slabosti hodnog dela, zbog ega je po nekoliko vozila bilo stalno van stroja ili na opravkama.

Daljih isporuka zbog okupacije ehoslovake nije bilo, ali je u meuvremenu fabrika koda radila na savremenoj verziji za dalji izvoz u Jugoslaviju. Po nabavci vozila -1D, prema jugoslovenskim zahtevima napravljena je verzija -1J poveane mase, naoruana topom 47 mm i

mitraljezom, koja je bila zavrena do maja 1938. Vozilo je predstavljeno marta 1939. jugoslovenskoj delegaciji, koja je potom izrazila zainteresovanost za nabavku 108 komada ovih vozila. Prototip S-1J, oznaen kao T-l-D (dizel), poslat je decembra 1939. na ispitivanje u Jugoslaviju. Ipak, do nabavke nije dolo. Drugi tenk, razvijen na bazi kode -II-A i nazvan T-12, raen je takoe za Jugoslaviju. Njegov prototip predstavljen je jugoslovenskoj vojnoj komisiji u prolee 1940, ali je kupovina takoe bila odloena.

U Eskadronu Konjike kole bili su od ranije i oklopni automobili: dva Automitrallese White (Berliet) i jedan Spak (?), organizovani u Vod oklopnih automobila. Fotografije iz 1940. godine pokazuju i dva okloplje- na kamiona u njenom sastavu. Kraljevina Jugoslavija je tokom 1940. vodila pregovore u Italiji i naruila odreenu koliinu savremenih oklopnih automobila tipa Autoblinda AB-40, ali ta isporuka zbog poetka rata nije ostvarena.

Nabavkom u to vreme modernih tenkova tipa Reno R-35, Kraljevina Jugoslavija se svrstala u zemlje sa neto modernijom oklopnom tehnikom. Istih tenkova je bilo u naoruanju Rumunije, Poljske, Turske i drugih zemalja. Ovaj tip je u Francuskoj menjao starije modele, meu kojima i FT-17, pa je istom logikom i u Jugoslaviji ovaj tenk uveden u sastav njene vojske. Nabavka 54 komada ovog tipa izvrena je kompenzacijom, kroz izvoz bakra za Francusku, prema dogovoru iz decembra1939, a isporueni su u poslednjem momentu, tokom aprila 1940, jer je potom usledio nemaki napad i slom Francuske. Dotadanji Bataljon BK je preformiran 3. maja 1940. u dva bataljona: 1. i 2. bataljon bornih kola. Oba bataljona su bila u nadlenosti Inspekcije peadije, u sastavu Generaltaba JV. Prvi je zadrao staru tehniku, a drugi je popunjen novim tenkovima R-35. To je omoguilo da se stariji tenkovi povuku iz prve linije i rasporede po etama (sa 16 vozila) pri komandama II, III i IV armije, iako su i dalje voeni kao tenkovi 1. bataljona BK. Oba bataljona imala su po tri ete bornih kola sa po 4 voda, pomonu etu i slagalite. Njihov sastav nije obuhvatao druge jedinice (peadije, artiljerije, itd.). U 2. bBK je bio i odreen broj motornih vozila za prevoz i snabdevanje. Iako je ljudstvo ranijeg Bataljona bornih kola rasporeeno u oba nova bataljona, neto vie starog sastava je pripalo 1. bBK a deo starih i novi oficiri popunili su 2. bBK.'

Komandanti: 1. bBK Stanimir Mii od novembra 1940, odnosno 2. bBK Danilo Zobenica do 27. marta 1941, potom autant NJ. K.V. Petra II.

Jugoslovenska borna kola uzela su aktivno uee u dravnom prevratu od 27. marta 1941.i potonjim narodnim demonstracijama u Beogradu. Gore: tenk Reno R-35 iz sastava

2. bataljona bornih kola na raskrsnici kod Ministarstva vojske ujutro 27. marta. Dole: defile tanketa S-I-D preko Terazija tokom 27. marta pozdravljen je burno od graanstva

(VM, 22939)

Napredovanje nemakih oklopnih snaga kroz Srbiju, april 1941. Gore: nemake snage na zastanku Niu; dole: sekvenca iz borbe sa

jugoslovenskim snagama kod Lapova (Panzer am Balkan. Erlebnisbuch der

Panzergruppe von Kleist, Wilfred von Oven & Jrgen Hahn-Butry, Berlin 1941)Im groen Heerlager von Nisch

Kiim/if lim Lnpnvn

18

Nemaka motorizovana jedinica u Srbiji aprila 1941. U prvom planu poluguseniar Sd. Kfz 251 vue haubicu 105 mm (kol. Aleksandar Miloevi)

Kolona tenkova Pancer III iz sastava 11. oklopne divizije napreduje na terenu u Srbiji

(kol. Tomislav Aralica)

General-pukovnik fon Klajst ispred Narodne skuptine u Beogradu vri smotru nemakih oklopnih snaga (Panzer am Balkan)

Nemaka motorizovana jedinica ulazi u razrueni Beograd 13. aprila 1941(VM, 24130)

Nemake trupe sprovode jugoslovenske vojne zarobljenike. Ovde: na elu jedne takve kolone, poluguseniar Sd. Kfz 10 (VM, 742)

Tenkovi Pz. Kpfw 38 (Praga) iz sastava 8. oklopne divizije u zapadnoj Srbiji(eBay.de)

Oklopno vozilo Sd. Kfz 263 na elu motorizacije nemake 14. oklopne divizije probija se preko Jelaia placa, Zagreb 11. aprila 1941

(MRNH, OF 7071/362-27A)

!

Panceri Pz. Kpfw IIC iz sastava 14. oklopne divizije na Jelaia placu u Zagrebu. Levo od vozaevog otvora za osmatranje uoava se znak te divizije. Na tenku pripremljene

iseene grane za sluaj izvlaenja iz blata. (MRNH, OF 6976/NDHOL 456-28/23)

Komandni tenk Pancer Pz. Kpfw IIIH u napredovanju kroz Jugoslaviju (kol. Dinko Predoevi)

Francuski laki oklopni transporteri (leperi u nemakoj terminologiji) Reno UE iz sastava 132. peadijske divizije napreduju u Bosni, april 1941 (kol. Dinko Predoevi)

Oklopni automobil Sd. Kfz 222 imao je defekt u toku napredovanja, u hrvatskim krajevima Kraljevine, sudei prema firmi Gostiona Posavee u pozadini

(kol. Dinko Predoevi)

Kolona topova StuG 1IIB iz sastava 184. diviziona jurismh topova napreduje kroz Sloveniju 12. aprila 1941. u pravcu Zagreba (kol. Dinko Predoevi)

Maarske oklopne jedinice Brzog odreda u Bakoj. Gore: kolona od sedam tanketa 35M Ansaldo maarske proizvodnje na ijem je kraju jedan kamion Ford-Marmon.

(VM, 13658). Dole: na zastanku: tenk 38M Toldi I sa posadom i komandujuim oficirimajedinice (VM, 13659)

Uniten jugoslovenski tenk M-28 Reno-Kegres (BA, 146-1-973-035-12)

Onesposobljen tenk Reno FT-17, u istonoj Makedoniji, snimljen 13. aprila 1941(kol. Dinko Predoevi)

U Eskadronu bornih kola JV bilo je svega nekoliko oklopnih automobila i oklopnih kamiona, koji su svi uniteni u toku borbenih dejstava na prilazima Beogradu 1941. godine. Gore: nagoreli oklopni automobil Vajt sa registracijom 1953. (eBay.de) Umetak: kadar iz filma Einmarch der Wehrmahct in Belgrad gde se vidi registracija 1952, drugog unitenog oklopnog automobila istog tipa. Dole: uniten lokalno oklopljen kamion (kol. Dinko Predoevi)

Drugi bataljon bornih kola JV uestvovao je u borbama u bosanskoj Posavini sve do Doboja. Gore: naputen tenk Reno R-35, u nekom od gradova na ovom prostoru 15. aprila 1941. Dole: kolona nemakih vozila pretie jugoslovenski tenk Reno R-35, istog dana kada

je potpisano primirje (kol. Dinko Predoevi)

Italijanska oklopna divizija Litorio i njen 33. oklopni puk kree se kroz Rijeku, neposredno pred prelazak granice sa Jugoslavijom 11. aprila 1941 (kol. Dinko Predoevi)

Italijanska tanketa L-3 na ulicama Ljubljane, 11. april 1941 (VM)

Kolona tanketa L-3 u Splitu nekoliko dana posle ulaska italijanskih snaga u Jugoslaviju(VM, 19160)

Jedan od pet tenkova M-13/40 iz sastava italijanske oklopne divizije Litorio kree se kroz Rijeku prema jugoslovenskoj granici, 11. april 1941 (kol. Dinko Predoevi)

Susret nemakih i italijanskih snaga. Gore: na pravcu prema Karlovcu, 12. aprila 1941. Na fotografiji tehnika 12. puka bersaljera divizije Litorio i vozila nemake 14. oklopne divizije (kol.Dinko Predoevi). Dole: susret nemakih i italijanskih snaga na podruju Albanije, gde su nemake snage oslobodile ove italijanske vojnike iz grkog zarobljenitva.

(Panzer am Balkan)

Posle zavretka operacija i okupacije Kraljevine Jugoslavije, nemake trupe zapoele su povlaenje. Ovde: motorizacija i tenkovi 14. oklopne divizije prevoze se preko Save kod

Broda 20-30. aprila 1941. postoje most na Savi poruila jugoslovenska vojska.(kol. Dinko Predoevi)

U izvorima, odnosno kod pojedinih autora koji su prouavali oklopne jedinice Kraljevine, postoji zabuna u pogledu odreivanja broja bataljona. Bataljon koji je postojao do 1940. nije nosio brojni naziv (1), iako ga neki autori nazivaju 1. bataljon BK. Na novim tenkovima Reno R-35 ucrtana je oznaka: rasprskavajua granata sa brojem 1. Analizirajui upotrebu ovog tenka u drugim vojskama ustanovili smo da tenkovi R-35 nose istu oznaku u francuskoj i poljskoj vojsci. Na fotografijama se uoava da su tenkovi R-35 stigli u Jugoslaviju sa tom oznakom i oigledno je daje ona ostala na vozilima. injenica daje u oznaci ucrtan broj 1 izazvala je zabunu kod dela istraivaa koji su tumaili daje oznaka ucrtana u Jugoslaviji, da predstavlja oznaku bataljona, odnosno da tenkovi R-35 pripadaju 1. bataljonu BK a ne 2. bataljonu BK.

Oklopne jedinice su viene na nekoliko veih vebi i manevara1940, pred dolazak rata u Jugoslaviju. Oba bataljona sa ranijom formacijom ula su u 1941. godinu. Bilo je planirano da oba bataljona uu u sastav novoformiranog Puka bornih kola. U ovom periodu (u drugoj polovini 1940, odnosno poetkom 1941) ete sa starijim tenkovima Reno dislocirane su iz Beograda u sedita komandi armija: u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. U Beogradu je ostao deo ove jedinice (tab, 1. eta i pomona eta). Eskadron bornih kola Konjike kole preselio se 12. februara 1941. iz Beograda u Zemun na stalno stanovanje.

U vojnom puu izvedenom u Beogradu u noi 26/27. marta, protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, uestvovali su i tenkovi 2. bataljona BK. Tenkovi ovog bataljona pod komandom majora Zobenice bili su u grupi koja je trebalo da posedne centar Beograda. Prema seanju generala Bore Mirkovia, 16 tenkova je trebalo da se rasporedi na ulicama, a 19 da bude u rezervi kod Ministarstva finansija. Bataljon BK, kako navodi Mirkovi, pod komandom majora Stanimira Miia sa dve ete trebalo je da opkoli andarmerijski konjiki eskadron kod spomenika Frane dEpera (drugi izvor navodi samo sa tri tenka), posedne raskrsnicu kod Topovskih upa i ne dozvoli prolazak 2. ili 18. peadijskog puka sa Banjice u Beograd. Prema generalu Simoviu. u sastavu beogradske grupe puista bio je bBK pod komandom majora Zobenice. Bataljon se jednim delom nalazio na Dedinju pred ulazom u Dvor, a drugim delom u varoi na raskrsnicama ulica Kralja Milana, Kneza Miloa i Nemanjine. Ovaj deo je zatvorio ulaz u komandu andarmerije i blokirao kasarnu andarmerijskog puka.

Tenkovi majora Zobenice krenuli su na zadatak 27. marta 1941. u 2 asa po ponoi, nastupajui iz svojih objekata prema centru, preko Slavije.

Na uglu Nemanjine i Kneza Miloa kod Ministarstva vojske i eneraltaba, uz parkirane tenkove, od 2.40 asova bilo je komandno mesto puista. Tenkovi 2. bBK (tri komada), koje je poveo major Zobenica sa raskrsnice u Kneza Miloa, tog jutra intervenisali su u Gardi na Dedinju, u toku privoenja dvojice generala koji su se protivili puu. Tenkovi su poslati i radi spreavanja eventualnog sukoba dve gardijske jedinice. Fotografije pokazuju da su 27. marta tenkovi Reno bili rasporeeni na nekoliko lokacija u gradu: ispred eneraltaba i Ministarstva vojnog, na poetku Aleksandrove, itd. U zoni Autokomande bio je rasporeen bataljon BK majora Stanimira Miia. Ipak, tenkova ovog bataljona (1. bBK) nema na sauvanim fotografijama. Tankete Eskadrona BK prodefilovale su kroz Beograd u toku dana (27. marta), burno pozdravljene od graanstva. Potom, tenkovi su povueni u kasarne.

Jugoslovenska vojska je 1. aprila stavljena u pripravno stanje. Rat je bio na pomolu.

Nemake oklopne snage u Aprilskom ratu 1941.

Nemaki napad na Kraljevinu Jugoslaviju pokrenut je 6. aprila: iznenadnim zauzimanjem erdapa, masovnim vazdunim udarima na Beograd i aerodrome jugoslovenskog vazduhoplovstva na istoku Kraljevine, kao i prodorom nemakih oklopnih jedinica u Makedoniji. Nemake oklopne snage 40. korpusa su pokrenute 6. aprila na pravcu preko bugarsko-jugoslovenske granice, prelazei je na dva mesta prema Krivoj Palanci. Na ovom pravcu jugoslovenske trupe su pruile jak otpor i unekoliko usporile njihove napredovanje: nemakoj 9. oklopnoj diviziji kod Kuma- nova na Stracinu, gde je posmatrajui borbu nastradao i komandant 40. AK general tume. Ove snage su sutradan, 7. aprila, ule u Skoplje. U ovoj zoni, pored 9. oklopne divizije, bile su i 73. peadijska divizija (Ve- les) i Lina garda SS Adolf Hitler. Njihove snage su se kretale iz pravca Bugarske ka dolini Vardara, sa namerom da se probiju u Grku. Ove jedinice su napredovale, iako su im desni bokovi prema Jugoslovenskoj vojsci ostali otvoreni. Ova grupacija je uglavnom sa manjim borbenim i izviakim elementima pratila stanje kod jugoslovenskih jedinica i izbacivala manje snage prema Preevu, Kaaniku, Uroevcu i Tetovu. To je injeno, jer su snage 1. oklopne grupe iz Bugarske na pravcu Nia krenule u akciju tek 8. aprila. U toku 8. i 9. aprila, nemake oklopne snage su zauzele Krivolak, Prilep i Bitolj i potom prele u Grku. Delovi 9. oklop

ne divizije, delujui iz Bitolja, povezali su se sa italijanskim snagama na albanskoj granici.

Levo i juno od snaga 40. korpusa, snage 2. oklopne divizije pridodate 18. brdskom korpusu prodrle su ujutro 6. aprila iz Bugarske strumikim pravcem. Usput, divizija je nailazila na otpor Jugoslovenske vojske. Posle kraih i otrih borbi, ve 8. aprila njene snage su prele na grku teritoriju i sutradan, 9. aprila, ule u Solun bez borbi.

U rano jutro 8. aprila snage 1. oklopne grupe pokrenule su se iz zone prikupljanja severozapadno od Sofije. Pravcem preko jugoslovenske granice, kroz Pirot i Ni, u koji su uli 9. aprila, snage ove grupe, na elu sa 11. oklopnom divizijom, kretale su se moravskim pravcem ka severu Srbije. Napredovanje ove grupe usporio je otpor jugoslovenskih snaga kod Jagodine, Lapova i Kragujevca. Jugoslovenska artiljerija rasporeena kod Velike Plane i Markovca unitila je nekoliko oklopnih vozila ujutro 10. aprila, pre nego to je i sama bila desetkovana vatrom iz nemakih tenkova. Ipak, prethodnice ove grupe su ve prepodne 12. aprila izbile na 60 km od Beograda. Nemake snage susrele su se posebno sa portvovanim otporom jugoslovenskih snaga u rejonu Oplenca i Topole, odnosno Mladenovca i Ralje tokom 11. i 12. aprila. U tim borbama sa delovima jugoslovenskih snaga sastavljenim, u zavisnosti od mesta borbe, od peadije, konjice, protiv- tenkovske ili protivavionske artiljerije, kao i jedne ete bornih kola, nemake jedinice su imale znaajnije gubitke. Navedeno je nekoliko unitenih vozila kod Topole, ak 7 tenkova kod Mladenovca, itd. Na drugoj strani, i jugoslovenske jedinice koje su pruale otpor bivale su u borbama unitene.

Peta oklopna divizija neto se sporije kretala zadravi se oko Pirota, a potom joj je ispred Nia nareeno da skrene ka jugu. Krak ovih snaga se odvojio od Nia i prodro preko Prokuplja (11. aprila) ka Pritini, odnosno Skoplju (13. april). Drugi krak 5. oklopne divizije stigao je do Aleksinca. U drugom ealonu na ovom pravcu nastupala je 60. motorizovana divizija. Potom je 5. oklopna divizija prela pod kontrolu 40. oklopnog korpusa i prikljuila se kampanji u Grkoj.

Nemake oklopne snage iz Rumunije prele su u nastupanje znatno kasnije od jedinica koje su krenule iz Bugarske. Kreui se iz Rumunije, snage 41. oklopnog korpusa su od 11. aprila prole kroz Banat hitajui u pravcu Beograda. Na elu ove grupe bio je motorizovani puk Gros Doj- land, a za njim i ostale oklopne i motorizovane SS snage. Ove snage su tokom naredna dva dana izbile do pred samu obalu Dunava, mahom ne nai- lazei na jai jugoslovenski otpor. Tako je SS motorizovana divizija Rajh

bila 11. aprila u Alibunaru, a puk Gros Dojland, prepodne 12. aprila, u Panevu.

Na severozapadnoj strani Kraljevine Jugoslavije takoe je pokrenut nemaki napad. U prostor Dravske banovine - Slovenije, prve peadijske snage prodrle su 6. aprila na pojedinim odsecima, ali ovde nisu koriene oklopne jedinice. Snage 46. oklopnog korpusa prele su tek 10. aprila, iz Maarske preko Drave, na jugoslovensku teritoriju. Na ovom odseku skoro da nije bilo vojnikog otpora, pa su 8. oklopna i 16. motorizovana peadijska divizija napredovale bez veih zastoja. Snage 8. oklopne divizije su tokom dana probile linije Slavonske divizije JV kod sela Pelice i nastavile do Osjeka u koji su ule 11. aprila, a potom i u Sremsku Mitrovicu u 2 asa po ponoi, 12. aprila. Odavde, 8. oklopna divizija je prela Savu i stigla u zonu Lazarevca i potom Valjeva, a 16. motorizovana peadijska divizija je prela Savu i preko Zvornika se uputila u Bosnu, ka Sarajevu.

Na drugoj strani, takoe iz Maarske, ujutro 10. aprila nemaka 14. oklopna divizija, podeljena u dve napadne kolone, prela je Dravu. Divizija je napredovala ka Zagrebu, u koji je ula u toku veeri istog dana prevalivi 150 kilometara, reklo bi se: u jednom dahu. Zanimljivo je da jedinice 14. oklopne divizije u ovom prodoru nisu imale radio vezu sa komandom 2. armije, ve je nemaka izviaka avijacija potvrdila da je divizija pred ulaskom u Zagreb. Na ovom pravcu, hrvatsko neraspoloenje za voenje rata, a ponegde i sluajevi pobune slomili su svaki otpor jugoslovenskih snaga i nemaki tenkovi su lako uli u Zagreb, doekani sa entuzijazmom od stanovnitva, gde je ve bila proglaena Nezavisna Drava Hrvatska. Prema seanju Vjekoslava Vrania, oko 16 asova dolazei Maksimirskom cestom, pojavie se dva omanja njemaka tanka. Povorka pod zastavom postavila se nasred ulice tako, da su se tankovi morali zaustaviti. Po ponaanju manifestanata, posada je sigurno zakljuila da se radi o prijateljskom doeku, pa se na oba tanka otvorie poklopci, izpod kojih izviri po jedan vojnik u crnoj odori. Mlaarija se penje na tankove, grli i ljubi zauene vojnika. Nakon kratke stanke zatvorie se poklopci i tankovi nastavie svoj put. Posle ta dva prva tenka, koji su mogue bili izvidnica, oko 18 asova u grad su ule ostale snage. Puanstvo je izilo na ulice, da pozdravi njemaku vojsku, koja je poela ulaziti u grad. Radilo se o tankovskim i motoriziranim jedinicama. itav grad bio je u zastavama. Vojnike se pozdravljalo poklicima, mjestimice i obasipanjem cvieem, pie Vjekoslav Vrani.

U toku mara, deo 14. oklopne divizije upuen je ka Bjelovaru, koji su kontrolisali hrvatski pobunjenici. Kasnije, sa severozapadne strane u Za

greb su stigle snage 51. korpusa i omoguile 14. oklopnu diviziju da 11. aprila nastavi prodor na jug i jugoistok. (Tako je armijski 184. divizion jurinih tipova napredovao kroz Sloveniju prema Hrvatskoj u koju je preao13. aprila.)

U ovom trenutku, nemake oklopne snage hitale su sa tri pravca ka Beogradu: iz centralne Srbije, iz Banata i iz Slavonije. Najblii jugoslovenskoj prestonici bio je 41. korpus, koji je ve bio u rejonu Paneva, potom 11. oklopna divizija u zoni juno od Beograda. U kasno popodne 12. aprila, jedinica iz sastava SS motorizovane divizije ,,Rajh, pod komandom oberturmfirera Klingenberga, komandira 2. ete njenog motocikli- stikog bataljona, uspela je da na Dunavu preko puta samog Beograda pronae amce i da se prebaci u grad. Na ovom odseku, Jugoslovenska vojska je prethodno sruila Panevaki most pa se u grad nije moglo prebaciti vozilima. Klingenbergova jedinica je produila unutar grada, imala je dva manje okraja, uspela da zarobi nekakva vozila i upadne u sam centar naputenog i razruenog Beograda. Kako u jugoslovenskom Ministarstvu vojnom Nemci nisu nikog nali, Klingenbergova grupa je nastavila do nemakog poslanstva gde je istakla nemaku zastavu. Potom, oko 19 asova Klingenberg je u prisustvu nemakih diplomata osloboenih iz pritvora, od gradonaelnika primio predaju grada. To je bila prva nemaka jedinica koja je ula u Beograd 1941. Ostale snage su tek kasnije stigle. Klingenberg je tako postao nacionalni heroj kao ovek koji je osvojio Beograd, a kasnije je odlikovan najviim vojnikim priznanjima. Tokom noi 13. aprila, deo snaga 8. oklopne divizije takoe je uao u Beograd i postavio svoju zastavu u centru grada. Potom, 13. aprila oko 6.30 ula je i l i . oklopna divizija, na elu sa generalom fon Klajstom, pa se tako sa tri strane zavrila trka ka Beogradu. General fon Klajst je gajio najvie ambicija da bude prvi koji e ui u srpsku puistiku prestonicu, ali su njegove snage bile suoene sa najveim otporom na svom putu. Ipak, general je ve sledeeg dana odrao paradu svojih oklopnih snaga u Beogradu. Prva oklopna grupa je potom prela iz nadlenosti 12. armije u nadlenost 2. armije, a 46. oklopni korpus je stavljen pod komandu 1. oklopne grupe za nastavljanje progona ostalih jugoslovenskih snaga u centralnom delu Kraljevine. Zanimljivo je daje kasnije ocenjeno da organizovanje snaga 1. oklopne grupe nije bilo primereno zbog velikog broja klasinih peadijskih jedinica u njenom sastavu.

Na drugoj strani, poto su ujutro 11. aprila napustile Zagreb, oklopne snage 14. oklopne divizije su krenule u pravcu Karlovca i istog dana delovi ove divizije su se susreli sa italijanskim oklopnim snagama kod Delni-

ca. Italijani su napredovali iz pravca Rijeke prema Karlovcu. U ovoj zoni linija razgranienja delovanja nemakih i italijanskih snaga bila je Novo Mesto-Slunj-Biha-Livno i dalje na istok. Potom se vei deo nemakih snaga okrenuo na jugoistok, da definitivno slomi jugoslovenske snage koje su se prikupile u Bosni. Na ovom pravcu, osim drugih nemakih snaga, angaovana je i 14. oklopna divizija koja je krenula u tri pravca: prema Banja Luci (gde su njene snage ule 13. aprila), prema Bihau i Sarajevu i prema Slunju. Sa istone strane kretao se jo jedan broj divizija, sa 8. oklopnom divizijom na elu. Snage 14. okd su se sputale kroz severnu i centralnu Bosnu, gde su im 14-15. aprila jugoslovenske snage pruile otpor, pre svega u irem rejonu Doboja. Ovde su nemake oklopne snage naile na delove jugoslovenskog 2. bataljona BK. U izvetaju 2. armije za 14. april navedeno je daje izviaka kolona 14. oklopne divizije u jednom sukobu sa jugoslovenskim tenkovima unitila njih est. Potom, oko 15. aprila nemake oklopne snage su ule u Sarajevo sa obe strane. Napredujui dalje, 14. oklopna divizija je sledeeg dana stigla u Mostar, a ve 17. njeni delovi su uli u Dubrovnik pre italijanskih snaga. U tom gradu je doekana kapitulacija Kraljevine Jugoslavije.

U nekoliko manjih borbi koje su jugoslovenske snage Kosovske divizije sa ojaanjima vodile sa nemakim oklopnim jedinicama 13-14. aprila u Metohiji, kod Suve Reke, uniteno je jo nekoliko njihovih oklopnih vozila: tenkova i oklopnih automobila. Ostale nemake oklopne snage su se u ovom periodu posvetile slamanju pojedinih taaka otpora i zauzimanju srpskih varoi u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Potom, od 15. do 17. uspostavljeno je primirje.

Konano, u Beogradu je potpisana kapitulacija Kraljevine Jugoslavije i njene vojske. Nemake snage, ukoliko nisu produile borbe u Grkoj, veinom su posle kapitulacije i nekoliko dana odmora i sreivanja ve u drugoj polovini aprila poele izvlaenje iz Jugoslavije:14. oklopna divizija 20-30. aprila preko Sarajeva do rejona Slavonskog Broda i Novske, gde se divizija prikupila. Od 18. aprila snage 8. oklopne divizije prikupile su se na odseku abac-Valjevo, 11. okd u rejonu Beograd-Kragujevac, Komanda 1. oklopne grupe u rejonu Beograda, itd.

Nekompletni arhivski podaci navode da su nemaki gubici u napadu na Jugoslaviju bili: 8 tenkova (1 Pz-IV, 2 Pz-III, 5 Pz-II), 2 jurina topa, 4 poluguseniara i 2 oklopna vozila nepoznate kategorije.

Jugoslovenske jedinice bornih kola tokom rata u aprilu 1941.

Raspored sa kojim su jugoslovenske jedinice bornih kola ule u Drugi svetski rat, aprila 1941. godine, bio je sledei: eskadron bornih kola nalazio se u Zemunu, 1. bataljon bornih kola sa komandom i delom u Beogradu, izdvojene su ranije ete sa tenkovima FT-17 i M-28 i dodeljene armijama: trea kod II armije u Sarajevu, prva kod III armije u Skoplju i druga kod IV armije u Zagrebu. Drugi bataljon bornih kola sa tenkovima R-35 bio je u Beogradu, ali je jedna njegova eta poslata kod III armije jo ujesen 1940. Tenkovske snage su tako bile rasporeene na svim frontovima, ali nigde nije izraeno grupisanje ili teite. Osim delimino u Makedoniji, gde su bile dve ete bornih kola.

Eskadron bornih kola nalazio se u Zemunu od 6. do 10. aprila, sa zadatkom da brani aerodrom od vazdunog desanta ili iznenadnog prodora nemakih snaga. Desetog aprila eskadronu je nareeno da krene preko Beograda ka Niu bez odreenog zadatka, ali sa idejom da se suprotstavi nemakim snagama koje su nadirale iz pravca Bugarske. Potom na avalskom drumu eskadron dobija zadatak od komandanta Sremske divizije, kome je na licu mesta bio prepotinjen, da krene pravcem Mladenovac-Topola. Eskadron je marevao nepopunjen pancirnom municijom, a zatim je u Mladenovcu bio popunjen gorivom. U toku noi, zanoio je na pravcu Mladenovac-Arane- lovac/Topola, gde je od komandanta VI armije dobio nareenje da pree u Topolu gde je rasporeen, zatvarajui put ka Mladenovcu i dalje ka Beogradu. Jedna patrola bornih kola upuena je tog jutra u izvianje ka Kragujev- cu. Od dva tenka, jedan se pokvario a drugi je produio i potom naiao na kolonu nemakih tenkova koja je otvorila vatru. Ovaj tenk se povukao, ali je usled kvara bio ostavljen. Potom gaje prola nemaka kolona koja je prodrla u Topolu. U ovom napadu dolo je do sukoba sa ostatkom snaga eskadrona BK, u kojima su prema oevicima Nemci imali pogoena tri tenka i komandno vozilo, ali su i jugoslovenske snage pretrpele gubitke, pa je u borbi nastradao i komandir eskadrona, kapetan I klase Duan Radovi. Mogue je daje deo Eskadrona BK uestvovao u borbama kod Ralje.

Prvi bataljon bornih kola. odnosno njegovi delovi koji su bili u Beogradu, trebalo je da po nareenju odmaruje prema Velikoj Plani. Ovaj deo bataljona je stigao u Veliku Planu, ali bez tenkova. Prema nareenju Vrhovne komande JV, odnosno komandanta 6. armije, bataljon je trebalo da se vozom uputi iz Miloevca do Vladiinog Hana 8. aprila. Meutim, 1. bataljon se nije prikupio po tom nareenju ve je ostao u Velikoj Plani ekajui pri

stizanje ostalih delova. Kako se do 9. aprila bataljon nije prikupio, ovaj njegov deo se povlaio ka Bosni, gde je kasnije zarobljen kod Uica.

ta se desilo sa ostalim etama 1. bataljona?Prva eta 1. bbk, pridodata 3. armiji, utovarena je na vagone u noi

6/7. aprila i krenula je u sastav umadijske divizije u Strumikom polju. eta se ujutro 7. aprila iskrcala na stanici kod Udova u rejonu Strumice i odmarirala na poloaje Stralite severno od puta Udovo-Valandovo. U ovom prebacivanju jedan tenk se pokvario i ostao na drumu, a ostali su zauzeli poloaje za odbranu. Ispalo je da su jedinice umadijske divizije bile ve rasprene, pa je Nemcima na putu ka eveliji jedino ostala ova eta kao prepreka. Tada je naila iz pravca Valandova izviaka kolona Line garde SS Adolf Hitler, koja je osmotrila etu i vratila se prema glavnini. Prema kasnijim izjavama pripadnika ete, komandir ete nije eleo da se otvara vatra na Nemce pa je izbila prepirka sa jednim vodnim oficirom. U toku te rasprave, po eti je dejstvovala nemaka jurina avijacija, a potom je usledio napad tenkovima i peadijom. eta je zatim unitena, jer je sa raspoloivim naoruanjem skoro bila neupotrebljiva protiv nadmonijih nemakih snaga. Deo ove ete, jaine etiri tenka, odstupio je prema Grkoj u sastavu Bregal- nike divizije sa ciljem da nastavi borbu protiv Nemaca. Ove snage su 8. aprila prele grku granicu i produile ka Lerinu. Potom, odlueno je da se izvri dalji pokret pravcem Vrbeni-Koani-Greveni-Kalabaka, ali su u Lerinu potom zbog lakeg kretanja preostali tenkovi Reno bili uniteni. Posle uspenog nemakog nadiranja i u Grkoj i kapitulacije Jugoslovenske vojske, i ova grupa se rasula.

Druga tenkovska eta u Zagrebu, prema ranijim tumaenjima, nije izala iz kasarne, ukoliko je uopte bila tamo (?). Ako je bila u Zagrebu, eta se najverovatnije predala ili se ljudstvo razilo pre zarobljavanja.

Trea eta koja je pridodata II armiji u Sarajevu upuena je vozom prema Srbiji, gde je 9. aprila iskrcana u rejonu Aranelovca i zatim upuena na poloaj Unske divizije kod Oraca. Treeg dana posle dolaska u ovaj rejon, tenkovska eta je nou odmarirala preko Aranelovca u podruje La- zarevca, gde je trebalo da titi odstupanje jednog gardijskog puka. eta je stigla do podnoja Rudnika i tu ostala bez goriva. Poto popuna gorivom nije bila mogua, komandir je naredio da se tenkovi onesposobe, a ljudstvo se prikupilo i povuklo sa namerom da se vrati u sedite armije u Sarajevu. Ova eta je kamionima i skinutim tenkovskim naoruanjem uspela da stigne do rejona Uike Poege, gde je komandir zbog teke situacije raspustio ljudstvo. eta je tako prestala da postoji. U toku dejstava ona nije ni imala borbenih kontakata sa protivnicima.

Drugi bataljon bornih kola (pod komandom majora Ljubie Terzia) bio je u Beogradu. Jedna (1. ili 3.) eta od ranije se nalazila u Makedoniji. Glavnina bataljona bila je u Beogradu do noi 5/6. aprila, kad je prema nareenju od 4. aprila bataljon upuen preko Srema u susret nemakim snagama koje su se oekivale na pravcu kroz Slavoniju ka Beogradu.

Prva (Trea) eta 2. bbk, koja se nalazila u Skoplju, izvrila je prema nareenju svog komandira popunu municijom i naoruanjem odmah posle 27. marta, tp joj je omoguilo da spremno doeka rat. U toku 6. aprila ova eta je izvrila mar iz Skoplja u pravcu tipa, gde se javila Bregalnikoj diviziji. Prema dobijenom zadatku, eta se rasporedila u rejon Jeevog polja (Jeevo Brdo-Lojzanski Rid) zajedno sa 23. pp i artiljerijom. Ovde je 7. aprila naiao prednji deo Line garde SS Adolf Hitler. Posle prvih borbi Nemci su se povukli. U toku borbe dolo je grekom do dejstva jedne jugoslovenske brdske haubike baterije po tenkovima 2. bbk. U popodnevnim asovima, ova eta se sa ostalim snagama prema nareenju Bregalnike divizije povukla na desnu obalu Vardara kod Velesa. Rasporeena po vodovima, eta se nala u zoni sela Oluji, blizu Velesa. Nemake oklopne snage, koje na tom pravcu nisu imale pancirnu municiju, dovukle su tenkovima svoje PT topove od 75 mm, i sa njima i peadijom organizovale odluan napad. U ovoj borbi jugoslovenska eta je bila potuena a preiveli pripadnici su zarobljeni sa komandirom ete, kome je tenk takoe bio uniten. Nemake snage su zatim nastavile prodor na jug.

Na drugoj strani fronta, delove 2. bataljona nalazimo u akovu kod komande II armije 9. i 10. aprila 1941. Posle proglaenja Nezavisne Drave Hrvatske, u tom gradu je poelo spremanje za razoruanje srpske vojske. Meutim, ovi pokuaji hrvatskog stanovnitva su silom ugueni. Kako be- lei jedan svedok: Borna kola izala su na raskrsnice i graanstvo je bilo naterano u svoje kue ...

Nije nam poznato da li je glavnina 2. bataljona stigla do Slavonskog Broda ili se po delovima prebacila u Bosnu (na primer, od akova prela Savu prema Brkom). Jasno je daje zbog stanja na frontu, rasula dela jedinica i brzog prodora nemakih snaga, komandant bataljona odluio da pree Savu. Bataljon (ili deo) po prelasku Save tavljenje pod komandu Vrbaske divizije.

Deo bataljona se zatim, prema nareenju komandanta 2. grupe armija, izdvojio i 13. aprila stigao u Graanicu, gde se nalazio tab II armije. Po tom nareenju, za reavanje problematine situacije u zoni armije trebalo je osnovati tri motorizovana odreda jaine: po pet tenkova, pet kamiona sa peadijom i jedan sa brdskim ili poljskim topom i prateim sredstvima. Ove

snage je trebalo da dre bosansku Posavinu, odnosno da interveniu protiv ustakih bandi u pojedinim varoima ove zone, pre svega u Derventi. Osnovan je, kako izgleda, samo jedan takav odred koji je nosio naziv Brzi odred 2. armije. U njegovom sastavu nalo se ljudstvo iz 41. i 72. peadijskog puka, neto andarmerije, jedna polueta tenkova, delovi armijske auto-ete, dva voda PAM-ova. Komandant Brzog odreda 2. armije bio je zastupnik naelnika taba II armije, deneraltabni pukovnik Dragoljub - Draa Mihailovi.

Odred je 13. ili 14. aprila krenuo iz Graanice. Prema hrvatskim izvetajima, imao je najmanje 3-4 tenka i 2 kamiona do najvie 8-10 borbenih i motornih vozila (u zavisnosti od pojedinih izjava). Odred je upuen u Derventu gde je intervenisao protiv hrvatskih pobunjenika. Posle uguivanja otpora u tom gradu, pukovnik Mihailovi je nastavio ka Brodu, a jedan deo (ili novi odred?) uputio ka Prnjavoru. U ovom nasilnom izvianju, izbio je manji sukob sa nekom nemakom motoci- klistikom prethodnicom. U rejonu Broda, odred je uoio pontonski most preko kojeg su Nemci prebacivali svoje snage, usledila je nova borba sa njima kao i sa hrvatskim pobunjenicima u toj zoni. U toku noi odred se povukao ka Doboju, gde je dobijena vest o primirju i oekivanoj kapitulaciji. (Za to vreme, u rejonu Doboja ostatak 2. bataljona sa komandantom kapetanom Terziem napale su ustae i pokuale da ga razoruaju, ali je napad odbijen.) Brzi odred II armije produio je u pravcu Sarajeva, potom je kod evarlija naiao na nemake snage. Posle krae borbe, borbena i motorna vozila odreda ostala su na drumu, delom unitena od protivnike vatre ili od samih posada. Ostali tenkovi bataljona su se nalazili u dolini reke Bosne, kada su se pojavile nemake snage 14. oklopne divizije koje su razoruale i unitile delove ovog bataljona i zaplenile tehniku. Vei broj sauvanih fotografija pokazuje znaajan broj naputenih tenkova Reno 2. bataljona pored komunikacija na ovom pravcu. Tako se zavrio borbeni put jedinica bornih kola jugoslovenske vojske u aprilu 1941. godine.

Pukovnik Mihailovi je okupio preostalo ljudstvo Brzog odreda II armije i potom se peke sa njima probio do Srbije. Sluaj je hteo da ovaj odred bude jedina aktivna jedinica na teritoriji Kraljevine i posle kapitulacije. Odred se 11. maja smestio na Ravnoj Gori i potom prerastao u tab Vojnoetnikih odreda Kraljevine Jugoslavije, kasnije Jugoslovenske vojske u Otadbini (JVuO) ili Ravnogor- skog pokreta.

Italijanske oklopne snage u napadu na Kraljevinu Jugoslaviju

Italijanska vojska i njene oklopne jedinice nisu imale ulogu kakve su imale nemake oklopne jedinice u slamanju otpora i brzom prodoru kroz jugoslovensku teritoriju aprila 1941. godine. Od tri postojee oklopne divizije italijanske vojske, dve su bile angaovane za pohod u Jugoslaviji: 131. Centauro, iz pravca Albanije i 133. Litorio, iz pravca slovenakog primorja. Angaovane su bile sve tri brze divizije (1, 2. i 3.) kao i dve divizije koje su nosile naziv motorizovane (Torino, Pazubio). Pred sam ulazak u Jugoslaviju sve te snage bile su koncentrisane na prostoru Trst-Idrija-Postojna-Rijeka. Osnovno naoruanje italijanskih oklopnih jedinica u napadu na Jugoslavije bila je tanketa Fiat-Ansaldo L-3. Divizija entauro je prva dobila nove tenkove M-ll sa topom 47/32, ak pre oklopnih jedinica koje su bile rasporeene u Libiji, ali nemamo podataka o njihovom angamanu ka Jugoslaviji.

Divizija Litorio je kao i ostale italijanske divizije imala samo jedan (33.) oklopni puk u svom sastavu. Ostale snage inile su puk bersaljera i artiljerijski puk. Po formaciji trebalo je da bude 117 tanketa L-3, a u diviziji je bilo i pet veih i tada najmodernijih tenkova M. 13/40 u sastavu italijanske armije. Brze divizije pored konjice, motociklista i motorizacije imale su i po jedan bataljon lakih tenkova.

Od 11. aprila, italijanske snage kreu u dejstvo i prelaze na teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Jedan krak njihovih snaga krenuo je pravcem od Po- stojne ka Ljubljani, a drugi deo iz Rijeke na istok ka Karlovcu i na jug ka Splitu. Snage privremeno obrazovane Brze grupacije (Raggruppamento Celere), sastavljene od delova 1. brze divizije, pojaanih 3. grupom tenkova San oro, krenule su sa granice unutar jugoslovenske teritorije i predve- e istog dana, 11. aprila, ule u Ljubljanu. Potom, ujutro 13. aprila ove snage su upuene prema jugu, ka Lici.

Na severnom pravcu divizija Litorio je ula u Jugoslaviju 11. aprila na potezu Rijeka-Suak. Do tog dana stanje na tom delu fronta ve je bilo reeno: nemake jedinice su porazile snage jugoslovenske vojske, a proglaena je i Nezavisna Drava Hrvatska. Divizija Litorio je u narednom periodu napredovala: na istok do dogovorene linije razgranienja sa Nemcima, gde se 11. aprila njen deo susreo sa jedinicama nemake 14. oklopne divizije odnosno na jug sve dok se njene snage, 17/20. aprila u Dubrovniku, nisu spojile sa divizijom entauro koja je dolazila iz Albanije. U sastavu IX armije u Albaniji, oklopna divizija entauro bila je u defanzivnoj poziciji. Poto se situacija na ratitu u Jugoslaviji razjasnila, njene snage su krenule unutar ju-

goslovenske teritorije i preko Crne Gore izbile na jadransku obalu 17-20. aprila. Prodor italijanskih oklopnih snaga u Jugoslaviju protekao je bez veih gubitaka.

Maarske snage ulaze u Jugoslaviju

U toku 5. aprila 1941, maarski Ministarski savet je odluio da se mobiliu 1, 4, 5, 7. i Brzi korpus, tako da se strategijski razvoj izvri sa 12 peadijskih i po 2 konjike i motorizovane brigade, Dunavskom flotilom i jednom avio-brigadom. Brzi korpus je tokom dejstava u Jugoslaviji bio sastavljen od 1. i 2. motorizovane brigade (svaka sa po tri motorizovana bataljona, izviakim i biciklistikim bataljonom) i od 1. konjike brigade (tri konjika puka i dva biciklistika bataljona).

Maarske snage su dobile zadatak da izvre napad na liniji Nova Gradika-Novi Sad i zauzmu visove i zone severno od Dunava i juno od Drave. Napad je trebalo da usledi posle nastupanja nemake II armije i 46. korpusa koji su se koncentrisali juno od Balatona. Ove snage su 11. aprila krenule u napredovanje na jugoslovensku teritoriju. Tog i sledeeg dana (11-12.), posle mestimino snanog otpora, maarske jedinice su ule dublje u teritoriju Kraljevine Jugoslavije.

Trinaestog aprila, razmatran je zahtev nemake strane da se maarski Brzi korpus jaine dve motorizovane brigade upotrebi na kratko vreme preko Dunava i u prodoru ka Sarajevu u sadejstvu sa nemakom oklopnom grupom. Vlada Maarske se sloila sa predlogom da se maarske motorizovane snage stave na raspolaganje Nemcima. Predvieno je da se korpus prikupi u rejonu Osijeka i od 16. aprila ukljui i napredovanje. Ovaj korpus prikupio se u rejonu Vilanj-Batosek i 15. aprila u 11 asova sa elom proao Osijek. Ve 16. aprila je ustanovljeno daje ruenje komunikacija, pruga i mostova izazvalo probleme u snabdevanju, pa je korpus mogao da se ogranieno angauje. Ipak, 18. aprila 2. mtbr ovog korpusa dobila je zadatak da krene ka Sarajevu, gde bi smenila nemaku oklopnu diviziju. Ostali delovi Brzog korpusa trebalo je da ostanu u rejonu Vinkovaca, dok ne pristigne glavnina korpusa. Sutradan, nemaka vrhovna komanda obavestila je da zbog povoljnog razvoja dogaaja u Jugoslaviji nije potrebno dalje angaovanje maarskog Brzog korpusa i da se korpus sledee nedelje moe vratiti u Maarsku. Potom, 23-24. aprila zapoelo je vraanje i ostalih maarskih snaga preko granice u svoju zemlju, izuzev onih koje su posedale Baku.

Ulazak bugarskih snaga u jugoistone delove Kraljevine

Bugarske trupe ule su u Jugoslaviju 18. aprila 1941. iz vie pravaca i zaposele delove Srbije i Makedoniju do kraja aprila, kada su se njihove snage susrele sa italijanskim snagama na zapadu Makedonije. U zoni Vardarske banovine (Makedonije) od 1941. bile su rasporeene snage V armije, jaine tri peadijske divizije. Avgusta 1941, u Skoplju je formirana V armija, ije su peadijske divizije u Makedoniji bile prvo dve, potom tri: u Skoplju (14), Bitolju (15) a kasnije od 1943. i tipu (17). U Vranju se nalazila komanda 29. peadijske divizije sa tri peadijska puka u jugoistonoj Srbiji, rasporeenim od Pirota do Kumanova. Snage ove armije bile su peadijske i osim uobiajenih armijskih jedinica (artiljerije i dr.) imale su konjike snage i manje motorizovane delove radi pokretljivosti.

Ova kampanja pokazala je Nemcima sve mane njihovih (novih) koalicionih saveznika u Jugoistonoj Evropi, jer su u stvari samo njihove jedinice slomile otpor jugoslovenskih armija. Italijanske i maarske snage su za to vreme pokretom posedale delove jugoslovenske teritorije i nisu se uputale u borbe, ekajui da nemake snage svojim dejstvom utiu na demoralizaciju snaga na njihovom pravcu. Bugarske snage nisu uestvovale u kampanji nego su tek po njenom zavretku ule u njima naznaene oblasti Jugoslavije i Grke. Rumunske jedinice nisu uestvovale u ovoj kampanji niti u zauzimanju jugoslovenskih teritorija.

itava nemaka operacija protiv Jugoslavije aprila 1941. bila je u stvari improvizacija, jer je napad zapoet sa jedne strane u vreme dok su se napadake snage jo uvek prikupljale na drugoj strani Jugoslavije. Ipak, pokazao se znaaj oklopnih i motorizovanih snaga koje su probijale jugoslovensku odbranu i omoguavale nemakim snagama brz pokret i zauzimanje velikih podruja. Motorizovane snage su se posebno dobro pokazale jer su prevaljivale velike distance, po loim putevima i kroz brdske terene.

Na drugoj strani, gotovo potpuna nepripremljenost Jugoslovenske vojske za rat, zastarelost vojne doktrine Kraljevine, nebriga vojno-politikog vrha, odsutnost volje za odbranu kod nesrpskog sastava, bili su verovatno presudni inioci za njenu brzu propast i vojni slom Kraljevine. U upotrebi i iskustvima jugoslovenskih jedinica bornih kola ogledao se ukupan uinak vojske Kraljevine Jugoslavije: deo je pruio herojski otpor, deo je ostao ne

aktivan, a deo je zarobljen bez borbe iz mnotva razloga. Nesrazmera u broju, tehnikim i borbenim mogunostima sa nemakim snagama bila je oigledna.

Aprilski rat 1941. odneo je sa politike i istorijske scene Kraljevinu Jugoslaviju i njenu vojsku, koje je manjim delom nastavila borbu na Srednjem istoku kod britanskih saveznika, a veinom delom u gerilskoj organizaciji generala Dragoljuba-Drae Mihailovia poznatoj kao Jugoslovenska vojska u Otadbini. Rat je odneo sa scene i njene malobrojne i delom potpuno zastarele jedinice bornih kola. Posle nekoliko istaknutih sukoba u aprilu 1941. sa nadmonijim nemakim snagama, ove jedinice su prestale da postoje. Ljudstvo je ukoliko je bilo srpskog ili slovenakog porekla odvedeno u zarobljenitvo, a preostalu oklopnu tehniku od gotovo 80 tenkova zaplenile su nemake snage.

USTANAK 1941. GODINE

Oklopne jedinice sila Osovine na teritoriji Jugoslavije pre ustanka 1941.

Posle jugoslovenske kapitulacije, nemaka vojska je ve od 18. aprila poela sa izvlaenjem svojih snaga van Jugoslavije. Ve posle zauzimanja Beograda, 13. aprila, izdvojena je oklopna grupa general-pukovnika fon Klajsta (41. AK, SS divizija Rajh i puk Gros Dojland) iz sastava XII armije. U toku operacije u Grkoj, zadrana je 9. oklopna divizija i izvuena iz borbi.

Tokom maja i juna 1941. u Rajh su na brzinu povuene, radi popune i pripreme napada na Sovjetski Savez, i ostale snage koje su uestvovale u napadu na Jugoslaviju: 2, 5. i 16. oklopna divizija, 60. motorizovana peadijska divizija, Lina garda SS Adolf Hitler (LSSAH) i pet peadijskih divizija. Deo snaga trebalo je da odmaruje samohodno, a deo je prebaen vozovima. Iz sastava 1. oklopne grupe, kao posadne jedinice na prostoru Srbije, ostale su snage: 60. motorizovane peadijske, 4. brdske, 294. peadijske divizije i puka Grosdojland. Ostale njene snage (8, 11. i 14. okd, 16. mt pd i SS divizija Rajh), trebalo je da se od kraja aprila do sredine maja1941. prebace u Austriju. Najvei deo snaga 8, 11. i 14. oklopne divizije prikupio se u Srbiji, a SS divizije Rajh u Rumuniji za pokret. Tokom maja u Staru Srbiju posiate su tri novoformirane posadne peadijske divizije (704, 714, 717. pd) koje su od sredine do kraja maja smenile 60. motorizo- vanu pd i peadijski puk Grosdojland. etvrta posadna divizija (718. pd), bila je u isto vreme prebaena na teritoriju NDH. Tih dana, kroz Makedoniju i Srbiju prola je i 5. oklopna divizija koja je do tada bila u Grkoj.

Pod komandom XII armije u Grkoj je ostao jedan armijski korpus sa dve brdske, peadijskom divizijom i ojaanim peadijskim pukom. Kasnije su izvrene jo neke izmene kod jedinica u Grkoj. Na podruju Jugoslavije koje je potpadalo pod odgovornost komandanta Srbije bile sa Via komanda br. 65 za naroitu upotrebu i etiri posadne peadijske divizije. Ove divizije (704, 714, 717, 718) popunjavala su ljudstva starijih godita, a komandiri i komandanti su se borili u Prvom svetskom ratu. One jesu bile okupacione snage, ali za slubu u mirnodopskim uslovima. Njihova materijalna sprema bila je nedovoljna, nedostajalo je motornih vozila, tekog naoruanja i druge modeme tehnike. Radi popune ovih divizija bilo je planirano formiranje protivtenkovskih i oklopno-izviakih jedinica opremljenih tehnikom

iz plena. Rasporeen je, osim toga, vei broj landesicen bataljona za obez- beenje komunikacija i vei broj manjih jedinica najrazliitijeg profila radi obavljanja okupacijskih poslova. Ovakve nemake snage u Srbiji nee moi da se izbore sa komunistikim ustankom koji je poeo da se razvija posle napada na SSSR, 22. juna 1941, a koji je potom, ukljuenjem vojnoetnikih snaga pukovnika Mihailovia od 31. jula, prerastao u sveopti ustanak u Srbiji.

U okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji, Nemci su formirali tabove za prikupljanje naputene oklopne tehnike jugoslovenske vojske. Tako je tab br. 2 bio u Sarajevu i Viegradu, a tab br. 3 u Kragujevcu. Pronaene tenkove treba pojedinano dopremiti K-di armije (2), naznaivi garnizon i nacionalno podruje. Do 5. maja 1941. prikupljeno je 47 oklopnih vozila. Do leta 1941, ukupno je sakupljeno 78 tenkova Jugoslovenske vojske. Ovako veliki broj govori daje bilo prikupljeno dve treine predratnog fonda oklopnih vozila Kraljevine Jugoslavije, od oko 120 koliko je ona imala na raspolaganju. Sauvane fotografije sa tog sabiralita govore o relativno kompletnom spoljnom izgledu ovih vozila. Za pretpostavku je da je oko 40 vozila bilo uniteno odnosno zateeno u stanju, gde se Nemcima nije isplatilo pre- voenje. Takoe, prema sauvanim podacima i fotografijama verujemo daje svega nekoliko tenkova predato oruanim snagama NDH. To su jedan R-35 ijedan FT-17, kako to dokumentuju fotografije koje su prikupili hrvatski istraivai Dinko Predoevi, Tomislav Aralica i Sinia Pogai.

Jugoslovenskim tanketama tipa koda-id, Nemci su dodelili oznaku Pz. Kpfw 732(j). Tenkovi tipa Reno ve su bili u nemakom naoruanju, oznaeni kao Pz. Kpfw.l7R ili 18R 730(f), odnosno Pz. Kpfw.35R 731(f). Ove tenkove je trebalo transportovati van Srbije do kraja 1941. godine. Na podruju Jugoslavije gde su od maja bile smetene etiri nemake posadne divizije i vei broj manjih jedinica, nije bilo novih oklopnih jedinica. Ipak, neposredno posle napada na Sovjetski Savez Nemci su 29. juna 1941. pre- mestili u Beograd komandnu grupu (Fhrungsgruppe) 12. tenkovske ete za naroitu upotrebu (Panzer Kompanie zur besonderen Verwendung 12) sa est trofejnih (beute) tenkova. Ova eta je bila podreena Vioj komandi br. 65 za naroitu upotrebu. Takoe, od zaplenjenih tenkova tipa Reno FT-17 formirano je est vodova. Tenkovi tog tipa iskorieni su za formiranje i na- oruavanje pomonih oklopnih vozova. Zanimljivo je da nismo identifiko- vali korienje tanketa id na jugoslovenskom ili bilo kom drugom evropskom ratitu od strane nemake vojske.

Po logici stvari, mogue daje bio formiran i tab br. 1, ali o tome nemamo podataka.

Nemake snage, koristei poluguseniare, odvlae jugoslovenske tenkove na sabiralite, Natalinici, kraj aprila maj 1941 (kol. Nemanja Devi)

Sabiralite jugoslovenske oklopne tehnike, Srbija, kraj aprila-maj 1941 (kol. Dinko Predoevi)

Iako je u Jugoslaviji zaplenjeno nekoliko tanketa 1D, njihova upotreba u okviru nemakih snaga i dalje je nepoznanica. Ovde: dve tankete 1D sa nemakim oznakama,

sa leve i desne strane su tenkovi tipa Panzer I, to moe da indicira da su tankete 1D koriene van teritorije Jugoslavije u nekoj od jedinica za obuku

{Beograd koga vie nema, via B. Gaji)

Ljudstvo hrvatskog Domobranstva pored tenka Reno FT-17, prolee 1941 (kol. Tomislav Aralica)

Vozni park nemake motorizovane jedinice u kasarni u Topideru, Beograd, maj 1941. Desni niz sastavljen od vozila veze Kfz 17 (kol. Milo Jurii)

Poto su jugoslovenske snage sruile most na Savi izmeu Beograda i Zemuna, nemake jedinice su tokom maja koristile dva pontonska mosta preko kojih je prebacivana i tea

tehnika (Beograd koga vie nema, via M. Jurii)

Komandant italijanske 2. armije, general Vitorio Ambrozio, vri smotru sastava grupe San usto naoruane tenkovima L-3, 17. maja u Karlovcu (kol. Stefano di Giusto)

Tankete L-3 u podrci italijanske peadijske jedinice na maru u Dalmaciji (HPM Zagreb via D. Predoevi)

Po izbijanju ustanka u Srbiji leta 1941, a u nedostatku adekvatnih oklopnih vozila, nemake posadne snage su koristile improvizovano naoruane automobile, mahom

proizvedene u Holandiji i Belgiji po amerikoj licenci. (eBay.de)

Podrku nemakim snagama na terenu Srbije u borbama sa ustanicima u toku septembra 1941, davali su oklopni vodovi sastavljeni od zaplenjenih tenkova Reno FT-17, (eBay.de)

Podrku nemakim snagama na terenu Srbije u borbama sa ustanicima tokom septembra 1941. davali su oklopni vodovi sastavljeni od zaplenjenih tenkova Reno FT-17. Gore: tenk

sa br. 112 (eBay.de), dole: tenk sa br. 114 (kol. Aleksandar Smiljani)

Tenkovi koje su zaplenili ustanici izazivali su veliku panju graanstva. Gore: tenk Hokis u vonji kroz Gornji Milanovac. Dole: pripadnici vojnoetnikih odreda JV na tenku Hokis. Voza tenka nosi kapu sa oficirskom kokardom. (M. Timotijevi/G. Davidovi)

Partizanske snage na zaplenjenom tenku tipa Somua S-35. O njegovom korienju od strane ustanika, nema podataka (Muzej Valjevo, 534)

Ustanici u Srbiji koristili su i nekoliko zaplenjenih vozila. Ovde: partizani poziraju pored kamiona Ford F60 S CMP (VM, 18403)

U slamanju ustanka u Srbiji, nemake snage su angaovale i oklopne vozove.Obe fotografije pokazuju oklopni voz br. 23. Gore: borbeni deo posade oklopnog voza vri peadijski napad. Dole: smotra borbenog dela posade ispred voza na terenu u Srbiji, jesen

1941. Na oklopljenim vagonima vidi se ucrtan znak: mrtvaka glava sa ukrtenim topovskim cevima (kol. Aleksandar Smiljani)

Nemaka 342. peadijska divizija u protivustanikoj akciji, Srbija, jesen 1941. Napredovanje divizije podravao je 1. bataljon 202. oklopnog puka. Ovde jedan tenk tipa

Somua sa vojskom, na zastanku (Volfgang Bidinger, AJ, 36-193)

Nemaka motorizovana jedinica u akciji odmazde u srpskom selu u Mavi s jeseni 1941. Fotografija otkriva arolikost opreme ovih snaga. U prvom planu vojnik naoruan

pukomitraljezom Zbrojovka. U prvom planu kamion tipa Mercedes-Benc, a iza njega od Britanaca zaplenjen Dod (VM, 24435)

Nemaka jedinica u popaljenom mestu (mogue u okolini Majdanpeka). Podrku peadiji i ovde daju tenkovi Reno R-35 (VM 1034)

Nemaka motorizovana jedinica opremljena kamionima Ford F60 S CMP zaplenjenim od britanske armije, zaustavljena diverzijom na drumu (Muzej Kraljevo)

Napredovanje nemakih snaga potpomognuto je tenkovima tipa Reno R-35. Jedan vod ovih tenkova zaustavljen u toku akcije. U drugom planu, minirana kompozicija

iji su vagoni sleteli na drum (Muzej Kraljevo)

Vod tenkova Reno R-35, na zastanku, okruen tenkistima i peadijom. Uoava se izmenjen luk (otvor) komandira, prilagoen nemakim standardima (VM, 20832)

Nemaki vojnici izvlae poginulog druga u toku borb

651.pdf

Documents

k e t e n k

markovi dr kota nikolilektor

oklopne jedinice sila

z e j institut

c e n t

v j e t

l e k c

italijanske oklopne