6. decembar 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 48 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 6. DECEMBAR 2013. GODINE

strana 31.

„Luna”

PROSLAVILI

RO\ENDAN strana 11.

STIGLI

PRVI

GOSTI

SVEÂNO OTVOREN

HOSTEL „CENTRUM”

strane 20. i 21.

Adam Ikodinovi}, Beogra|anin,

rodom iz Roga~e

STAN

ZAVE[TAO

DE^JEM

VRTI]U

U GUÎ

U FINALU KUPA

RADIVOJA KORA]A

strana 19.

Borac Mocart sport

PRVI KORAK

KA DONORSKOJ

BOLNICI

Imenovani direktori javnih preduze}a

â~anski lekari u programu edukacije

za transplantaciju organa

PO PARTIJSKOJ

LINIJI ILI

PREDUZETNI^KIM

KVALITETIMA?strana 5.

strana 7.

O GAJEWU I

ZA[TITI VO]A

Dr Rade Mileti}, nau~ni savetnik

Instituta za vo}arstvo

U „Zra~ku” povodom

Dana invalida

strana 12.

RE[AVAWE

TESTOVA IZ

SRPSKOG PUTEM

INTERNETA

Profesorka Milica Stanoj~i} osmislila

novi na~in pripreme za polagawe

„male mature”

strana 14.

OSOBE

OMETENE

U RAZVOJU

ISKAZALE

KREATIVNOST

strana 8.

2 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 [email protected]

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. [email protected]

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 [email protected]

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 [email protected] Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Na 61. sednici Grad-

skog ve}a, odrà-

noj u utorak, 3. de-

cembra, utvr|en je General-

ni urbanisti~ki plan gra-

da â~ka do 2015. godine.

Na~elnik Gradske uprave

za urbanizam Milo{ Mi-

losavqevi} je istakao da je

postoje}i planski akt

uskla|en sa odredbama Za-

kona o planirawu iz 2009.

godine. Plan je bio na jav-

nom uvidu mesec dana, a na-

kon toga je organizovana

javna rasprava, tako da su

gra|ani imali priliku da

daju svoje primedbe i suge-

stije vezane za ovaj krovni

urbanisti~ki dokument.

Stiglo je ukupno 1.139 pri-

medbi, koje se su{tinski

mogu svesti na samo neko-

liko, naglasio je Milosa-

vqevi}. On je dodao da je

odre|eni broj sugestija

prihva}en, a kamen spoti-

cawa bila je Ulica Svetog

Save. Komisija je u prvom

mahu odbila primedbe gra-

|ana, da bi kasnije zauzela

stav da bi trebalo prona}i

drugo saobra}ajno re{ewe.

Date su dve-tri varijante,

ali ni jedna od wih nije do-

prinosila poboq{awu sa-

obra}ajnog re{ewa. Odlu-

~eno je da se zadrì posto-

je}e saobra}ajno re{ewe,

jer u ovom momentu ne po-

stoji boqe, kao i da se rang

saobra}ajnice smawi, a da

se kasnije sagledaju nove

mogu}nosti. Ministarstvo

urbanizma i gra|evinar-

stva je dalo pozitivnu oce-

nu Generalnom urbanisti~-

kom planu grada â~ka, ta-

ko da ovaj najvi{i urbani-

sti~ki planski akt moè

u}i u proceduru usvajawa,

rekao je Milosavqevi}.

Qiqana [ubara iz Jav-

nog preduze}a “Gradac” je

istakla da je Generalni ur-

banisti~ki plan strate-

{ki dokument iz koga pro-

izilaze niì planovi.

- Ciq Generalnog urba-

nisti~kog plana je da se po-

stigne ravnomerniji razvoj

grada. Gradski centar }e se

{iriti na drugu obalu Mo-

rave, na Qubi} kej. Posve-

ti}e se ve}a pa`wa zeleni-

lu, koje nedostaje â~ku.

Planom je predvi|en veli-

ki gradski park uz Moravu,

povr{ine od 80 hektara,

koji }e mo}i u potpunosti

da zadovoqi potrebe grada

koji ima 70.000 stanovnika.

Tako|e, planirano je i

formirawe reonskih par-

kova. Veliki akcenat je

stavqen na razvoj indu-

strijskih i poslovnih zo-

na. Potvr|ene su zone koje

ve} postoje, ali i nove, uz

obilaznicu u Qubi}u, a ta-

ko|e i u delu Kulinova~-

kog poqa i na izlazu iz

gradskog podru~ja u Kowe-

vi}ima - rekla je Qiqana

[ubara, u svom detaqnom

izve{taju o GUP-u.

Zvonko Mitrovi} je po-

hvalio obra|iva~e i po-

zvao ve}nike da glasaju za

Generalni urbanisti~ki

plan, kako bi grad nasta-

vio daqe da se razvija. Ta-

ko|e je istakao da ovaj

glavni urbanisti~ki akt

daje osnovu za razvoj geo-

grafskog informacionog

sistema, tako da }e poten-

cijalni investitori iz bi-

lo kog dela sveta mo}i da

provere sve va`ne parame-

tre za svaku lokaciju, na-

ravno kada svi planski do-

kumenti budu zaokruèni.

Nemawa Trnavac, ~lan

Gradskog ve}a, pohvalio je

dobro isplanirane sport-

ske povr{ine pored Mora-

ve i zakqu~io da GUP

predstavqa odli~nu osno-

vu za razvoj dobre sportske

infrastrukture.

Ve}nici su usvojili Ge-

neralni urbanisti~ki

plan, a kako je re~eno, na-

kon wegove verifikacije

na zasedawu Skup{tine

grada, stvori}e se uslovi

za izradu planova general-

ne regulacije, kojih }e

ukupno biti {est. Izrada

ovih va`nih urbanisti~-

kih planova, kako je naja-

vqeno, trebalo bi da bude

okon~ana do kraja 2014. go-

dine.

Ve}nici su razmatrali

i izve{taj Komisije za

sport o dodeli sredstava za

izgradwu, odràvawe i

opremawe sportskih obje-

kata na teritoriji grada

â~ka u 2012. godini.

Predsednik Komisije za

sport Vlade Mili} je re-

kao da Mesna zajednica Je-

èvica nije uredno dosta-

vila ra~une i izve{taj o

izvedenim radovima. U

izgradwi sportskog terena

je do{lo do problema, jer

su angaòvana dva izvo|a~a

radova. Kada su radnici iz

firme “Tatovi}” do{li da

asfaltiraju igrali{te, uo-

~eno je da je razlika izme|u

najniè i najvi{e ta~ke 60

centimetara, pa je bilo

neophodno nivelisawe te-

rena. Kako je rekao Mili},

zbog takvog propusta u ra-

du, neophodno je i dopunsko

izdvajawe sredstava. Zamo-

lio je ve}nike da pomognu u

razre{avawu ove situaci-

je.

Radomir Kru{~i} je

ocenio da je investicija u

samom startu krenula nao-

pako, jer su za jedan posao

izabrana dva izvo|a~a, je-

dan za tampon, a drugi za

asfalt. Kru{~i} je posta-

vio pitawe ko je bio nad-

zorni organ u ovom poslu,

odnosno ko je potpisao da

se plati lo{e ura|en tam-

pon. Milijan Mini} je

uputio primedbu {to u ma-

terijalu nema izve{taja, na

osnovu koga bi se znalo ko-

liko je sredstava dobila

MZ Jeèvica za ovu inve-

sticiju.

Gradona~elnik â~ka

Vojislav Ili} je predlo-

ìo da se ova ta~ka skine

sa dnevnog reda, jer nije

pripremqena na odgovara-

ju}i na~in. On je poru~io

da se ovakva praksa vi{e ne

ponavqa i da na Gradsko

ve}e ne dolaze materijali

koji nisu u potpunosti

pripremqeni. Vlade Mi-

li} je ponovio da problem

datira iz 2012. godine i da

Komisija za sport poku{a-

va da ga razre{i. Ipak,

ve}nici su odlu~ili da ovu

ta~ku skinu sa dnevnog re-

da.

^lanovi Gradskog ve}a

su saslu{ali i izve{taj

gradskog javnog pravobra-

nioca Katarine Novkovi}

o sudskim sporovima koje

vode radnici “Gradskog ze-

lenila”. U ve}ini slu~aje-

va postupci se nalaze u za-

vr{noj fazi i uglavnom se

odnose na isplatu razlike

zarada ili poni{tewe ot-

kaznih re{ewa. Ve}nici su

konstatovali da bi treba-

lo ovi sudski sporovi da

budu nauk da rukovodstva

javnih preduze}a ubudu}e

vi{e pa`we posve}uju ka-

drovskoj politici i da

usaglase sistematizacije

radnih mesta sa potrebama

preduze}a, kako ne bi dola-

zilo do ovakvih i sli~nih

pojava.

Ve}nici su doneli odlu-

ku da se Centru za socijal-

ni rad prebace sredstva u

visini od 300.000 dinara

za sanaciju ku}e bra}e Pe-

rovi} iz Ostre, jer ìve u

izuzetno lo{im uslovima.

V. S.

Vi{e od 30.000 vernika iz

~itavog regiona pokloni-

lo se mo{tima Svetih û-

dotvoraca i Besrebrenika Kozme

i Damjana, koje su velikom quba-

vqu i dobrotom bratstva mana-

stira Sopo}ani pohodile na{

grad od 24. do 29. novembra. To-

kom sedam dana, hram Svetog Vaz-

nesewa bio je otvoren neprekid-

no 24 ~asa, a po trojica sve{te-

nika su danono}no pored ove ve-

like svetiwe ~itali molitve i

pomazivali osve}enim jelejem

(uqem) vernike koji su èleli da

se poklone i celivaju mo{ti - re-

kao je, nakon ovog velikog duhov-

nog doga|aja za na{ grad, sve{te-

nik Milan Qubi~i}.

Svakoga dana sluèni su Sve-

ta liturgija, Molebni kanon i

Akatist Svetim Besrebrenicima

Kozmi i Damjanu, a za sve bolesne

i nemo}ne sluèna je i Sveta Taj-

na Jeleosve}ewa (isceqewa) pred

mo{tima. Sluèni su Molebni

kanoni za supru`nike koji nema-

ju poroda i pronalaèwe bra~-

nog druga, a pro~itano je i na hi-

qade molitvi za zdravqe, ozdra-

vqewe i svaku drugu pomo} ver-

nika. Dono{ewem Svetih mo{ti

lekara Kozme i Damjana sve{ten-

stvo je prepoznalo probleme i

odgovorilo na aktuelne potrebe

svoje pastve, potvrdio je sve{te-

nik Qubi~i}.

Z. L. S.

VERNICI IZ CELOG REGIONA POHODILI MO[TI SVETIH ÛDOTVORACA KOZME I DAMJANA U ÂÂNSKOJ CRKVI

VI[E OD 30.000 VERNIKA

SA 61. SEDNICE GRADSKOG VE]A U Â^KU

POZITIVNE OCENE GENERALNOM

URBANISTI^KOM PLANU

4 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

- poru~io ministar

poqoprivrede

Dragan Glamo~i}

Pro{log petka i subote, u

â~ku je odràna sednica

Odbora za poqoprivredu,

vodoprivredu i {umarstvo, van

sedi{ta Narodne skup{tine Re-

publike Srbije, na kojoj je bilo

re~i o pravnoj regulativi Evrop-

ske unije i Svetske trgovinske or-

ganizacije u oblasti uzgajawa i

prometa GMO, saradwi lokalne

samouprave i Ministarstva po-

qoprivrede, vodoprivrede i {u-

marstva po pitawu unapre|ewa

sto~arstva, proizvodwi sadnog

materijala u vo}arstvu i re{ava-

wu teku}ih problema u poqopri-

vredi, o navodwavawu i protiv-

gradnoj za{titi. Sednici su, po-

red ministra poqoprivrede Dra-

gana Glamo~i}a i wegovih sarad-

nika, prisustvovali i narodni

poslanici, ~lanovi Odbora za po-

qoprivredu NS RS, gradona~el-

nik â~ka i predstavnici grad-

skog rukovodstva. Neposredno

pred po~etak sednice, ministra

poqoporivrede Dragana Glamo-

~i}a, u svom kabinetu primio je

gradona~elnik â~ka mr Vojislav

Ili} sa saradnicima.

U razgovoru sa novinarima,

Glamo~i} je istakao da ni on, kao

ministar, a ni resorno ministar-

vtvo ne}e dozvoliti gajewe genet-

ski modifikovanih biqaka na te-

ritoriji Srbije, ni upotrebu ge-

netski modifikovanih organiza-

ma za ishranu qudi, i dodao da sa-

da{wi Zakon o GMO nije dobar i

da bi ga trebalo mewati:

- Postoje}i Zakon o GMO nije

bezbedan za gra|ane Srbije i on

bi trebao da se mewa. Zakon do-

zvoqava geneti~ke modifikacije

do 0,9 odsto, a ne nagla{ava da te

modifikacije moraju biti odo-

brene, zbog ~ega su mogu}e modi-

fikacije eksperimentalne priro-

de. Ministarstvo ne}e dozvoliti

ni gajewe genetski modifikova-

nih biqaka na teritoriji RS, ni

upotrebu GMO za ishranu qudi.

S obzirom na to da je neposre-

dan povod za odràvawe ove sed-

nice bio projekat kojim je Komi-

sija za raspodelu sredstava za

podsticaje u poqoprivredi Skup-

{tine grada â~ka konkurisala

kod resornog ministarstva za ma-

terijalnu podr{ku, ministar je

naglasio da je wihova uloga upra-

vo u tome da se bave temama va-

`nim za ìvot. “@elimo da raz-

vijamo na{e sto~arstvo, ratar-

stvo, vo}arstvo, po ~emu je ovaj

kraj poznat, poqoprivredu uop-

{te, to su teme kojima treba da se

bavimo”, rekao je Glamo~i}.

Sednici je izme|u ostalih pri-

sustvovao i Velimir Stanojevi},

narodni poslanik NS i ~lan Od-

bora za poqoprivredu, koji je iz-

razio zadovoqstvo {to Odbor za-

seda u na{em gradu. Stanojevi} je

podsetio da Odbor moè da zaseda

van sedi{ta Narodne skup{tine,

i da je u â~ku, posle âjetine,

Subotice i Svrqiga.

- Na{ ciq je da posetimo i

razvijene i nerazvijene op{tine

iz raznih delova Srbije i da se na

taj na~in, kao qudi koji su resor-

no zaduèni za poqoprivredu u

Skup{tini Srbije, uverimo o

problemima na samom terenu. Na-

àlost, u prethodnom periodu je

bilo puno kontradiktornih izja-

va o GMO koje su zbunile javnost.

Zaista me raduje izjava minsitra

Glamo~i}a, da dràva Srbija ne-

}e dozvoliti gajewe GMO. Narav-

no, pored ovoga, imamo niz zna~aj-

nih tema. Namera nam je da zajedno

sa Vladom RS, odnosno resornim

ministarstvom podignemo poqo-

privredu na vi{i nivo, da pokre-

nemo pri~u rekonstrukcije kana-

la za navodwavawe, osavremenimo

protivgradnu za{titu i na|emo

re{ewe za sve ono {to mu~i na{e

poqoprivredne proizvo|a~e - re-

kao je, izme|u ostalog, Velimir

Stanojevi}.

Sa aspekta na{e poqoprivre-

de, profesor dr Sneàna Bogosa-

vqevi} - Bo{kovi}, narodna po-

slanica SPS u

Narodnoj skup-

{tini, smatra da

Srbiji nije po-

trebna GMO hra-

na, jer raspola-

èmo velikim potencijalima za

proizvodwu hrane dosada{wim

tehnologijama. Narodna poslani-

ca je podsetila da se ve} duè vre-

me u javnosti plasiraju najrazli-

~itije informacije u vezi ove te-

me kojom se stvara zabuna, strah i

panika kod stanovni{tva, napo-

miwu}i da “razne grupe i pojedin-

ci daju sebi za pravo da daju svoje

mi{qewe i iznose neproverene

informacije o ovako va`noj i

osetqivoj temi”. Poslanica je,

tako|e, podsetila da je iz â~ka

potekla inicijativa i usvojena

prva deklaracija protiv GMO, a

posle toga je po principu domino

efekta usvojena u vi{e skup{tina

gradova i op{tina.

Posle ~etvoro~asovne raspra-

ve u kojoj su u~estvovali, pored

~lanova Odbora i svi zaintereso-

vani, otklowene su mnoge nedou-

mice vezane za ovu temu, kaè po-

slanica i rezimira:

- Ministar je u svom izja{wa-

vawu na sednici Odbora, a i u iz-

javi za medije bio potpuno jasan.

Novim zakonom ne}e biti dozvo-

qena proizvodwa i promet GMO

za qudsku ishranu. Najavio je da

}e novi zakon, koji je u pripremi,

po ovim pitawima biti stroìji

od dosada{weg.

N. R.

ODBOR ZA POQOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I [UMARSTVO NARODNE SKUP[TINE

REPUBLIKE SRBIJE, PRO[LOG PETKA I SUBOTE ZASEDAO U Â^KU

„NE]EMO DOZVOLITI NI

GAJEWE, NI UPOTREBU GMO“

- Predlog projekta “Na-

bavka i podela priplodnih

grla - junica simentalske

rase za grad â~ak u 2014. go-

dini”, koji su izradili

predstavnici lokalne samo-

uprave, ~lanovi Komisije za

raspodelu podsticaja u po-

qoprivredi Skup{tine gra-

da â~ka, mr Svetlana Pau-

novi}, Vlade Mili}, Tiho-

mir \urovi} i Vladimir

Nenadi}, zavre|uje posebnu

pa`wu i podr{ku. U wemu su

saèta znawa nauke i struke

i najboqa prakti~na re{e-

wa ovog problema iz pojedi-

nih op{tina Srbije. Uvere-

na sam da bi se realizacijom

ovog projekta otvorio pro-

ces re{avawa problema ove

grane sto~arstva na na{em

podru~ju - kaè narodna po-

slanica Sneàna Bogosa-

vqevi} Bo{kovi}, koja je sve

vreme bila upu}ena u izradu

ovog projekta.

PROJEKAT VREDAN

POSEBNE PA@WE

- Procene stru~waka su da, kada bismo na pravi na~in isko-

ristili na{e prirodne resurse, mogli da proizvedemo hrane

mnogo vi{e nego {to su to potrebe na{eg stanovni{tva. Dakle,

mogli bi da obezbedimo i zna~ajne koli~ine poqoprivrednih i

prehrambenih proizvoda za izvoz. Pored toga, i ovom prilikom

èlim da istaknem da na{a zemqa poseduje izvanredne potenci-

jale za proizvodwu organske hrane, kao {to su: podru~ja sa plod-

nim i nezaga|enim zemqi{tem, {to je osnovni uslov za otpo~i-

wawe ove proizvodwe, povoqne i druge agroekolo{ke uslove,

trenutno veliki broj malih gazdinstava za koja bi ova proizvod-

wa mogla da bude racionalno re{ewe i velike mogu}nosti pla-

smana ovih proizvoda koji su visoko ceweni, kao hrana posebnog

i garantovanog kvaliteta. O organski proizvedenoj hrani danas

mnogi govore. êsto je pomiwu kao alternativu GMO hrani.

Smatram, ipak, da se o ovoj proizvodwi i wenoj tehnologiji kod

nas, danas jo{ uvek malo zna, a jo{ mawe je ona zastupqena u na-

{oj poqoprivrednoj praksi. Slika o ovome bila bi sigurno dru-

ga~ija da umemo vi{e i boqe da koristimo ste~ena stru~na zna-

wa na{ih diplomiranih inèwera poqoprivrede - rekla je, iz-

me|u ostalog, poslanica Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi}, i

predloìla ministru i wegovim saradnicima da imenuju jedan

stru~an tim, koji bi izradio Strategiju razvoja organske poqo-

privrede u Srbiji.

PREDLOG: STRATEGIJA ZA RAZVOJ

ORGANSKE POQOPRIVREDE

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

IMENOVANI DIREKTORI JAVNIH PREDUZE]A

5POLITIKA

Na 60. sednici Grad-

skog ve}a nisu pri-

hva}eni amandamani Demo-

kratske stranke da prav-

nim licima budu umawene

poreske stope na 0,22 od-

sto, a pove}ane za fizi~ka

lica koja poseduju imovinu

vredniju od 10 miliona di-

nara na nivo zakonske. Ka-

ko je objasnio Du{ko Sav-

kovi}, na~elnik Gradske

uprave za lokalnu poresku

administraciju, zbog izme-

ne Zakona o poreskim olak-

{icama, predvi|ena je ni-

à stopa poreza za fizi~ka

lica kako oni ne bi bili

dovedeni u daleko nepo-

voqniji poloàj.

- Demokratska stranka

je predloìla da progre-

sivnu stopu vratimo na za-

konski nivo, {to bi dra-

sti~no pove}alo porez vla-

snicima ve}ih poslovnih

prostora. Na primer, za

halu od hiqadu kvadratnih

metara, godi{wi porez bi

bio dva miliona dinara.

Nama nije ciq da obvezni-

ka dovedemo do nelikvid-

nosti - rekao je Savkovi}.

Ve}nici su usvojili i

re{ewe o izdvajawu sred-

stva iz stalne buxetske re-

zerve. Ona }e biti upotre-

bqena za sanaciju objekata

koji su o{te}eni padom

aviona u Mr~ajevcima, za

nabavku energenata u Ma-

{insko - saobra}ajnoj

{koli, jubilarne nagrade u

Pred{kolskoj ustanovi,

zameni prozora u vrti}u

“Bo{ko Buha”...

- Re~ je o teku}im tran-

sferima, odnosno pozici-

jama koje nisu adekvatno

uskla|ene. Najvi{e sred-

stvava izdvojeno je za na-

bavku energenata, zbog od-

stupawa cene, za jubilarne

nagrade i kapitalnu inve-

sticiju u vrti}u “Bo{ko

Buha” - naveo je zamenik

gradona~elnika Radenko

Lukovi}.

Od pola miliona dina-

ra, predvi|enih za izgrad-

wu fiskulturne sale u

Gimnaziji, 180 hiqada bi-

}e izdvojeno za geomeha-

ni~ka istraìvawa u

{kolskom dvori{tu. Istr-

ìvawa }e obaviti Zavod

za za{titu spomenika i

ona su neophodna za dobija-

we lokacijske dozvole koja

bi trebalo da bude osnova

za raspisivawe tendera za

glavnog projektanta. Poje-

dini ve}nici upozorili su

da ukoliko budu bila neop-

hodna i arheolo{ka ispi-

tivawa, wihova cena moè

da ode u nedogled.

- Mislim da }e biti

ura|eno nekih 180 bu{ewa

u dvori{tu. Geomehani~ka

istraìvawa su potrebna

zbog prora~una statistike

za izradu sportske hale -

objasnio je Lukovi}.

Na 60. sednici ve}nici

su usvojili izmene i dopu-

ne programa poslovawa

Javnog komunalnog predu-

ze}a “Moravac”, odobrena

su sredstva za rekonstruk-

ciju prelaza preko Trnav-

ske reke, kao i za izmirewa

obaveza Turisti~ke orga-

nizacije iz spora sa fir-

mom “Autoprevoz”.

Z. J.

MAWI POREZI ZA SVE

O POREZIMA NA IMOVINU I IZDVAJAWIMA IZ STALNE BUXETSKE REZERVE

Na 22. sednici

Skup{tine gra-

da, pro{log

petka, najve}u

pa`wu i odbornika i jav-

nosti privukla je prva ta~-

ka dnevnog reda, imenova-

we direktora Javnog predu-

ze}a “Gradac” i ostalih

{est javno komunalnih

preduze}a. O woj su odbor-

nici diskutovali vi{e od

tri sata. Na kraju su usvoje-

ni predlozi Komisije za

imenovawe direktora u jav-

nim preduze}ima i Grad-

skog ve}a. Javno preduze}e

“Gradac”, po odluci ~a~an-

skih odbornika, vodi}e do-

sada{wi vr{ilac du`no-

sti direktora Neboj{a Jo-

vanovi}. Na ~elu “Vodovo-

da” i daqe }e biti Zoran

Pantovi}, dok }e “Komuna-

lac” voditi Qubomir Si-

kora. Me|u sedam kandida-

ta, na{le su se i dve ène.

Direktorka JKP “Mora-

vac” je Dragica Vujani}, a

“Gradskog zelenila” Ja-

sminka Lazi}. Za prvog ~o-

veka JKP za grejawe “â-

~ak” skup{tinska ve}ina je

izglasala Obrada Stevano-

vi}a. Tako|e, na osnovu od-

luke skup{tinske ve}ine,

direktor “Parking servi-

sa” je Zoran Blagojevi}.

Pre zvani~nog imenova-

wa, ve}ina opozicionih

odbornika reagovala je na

“strana~ke izbore”.

- Dostavqen nam je mate-

rijal iz koga vidimo da iz-

borne komisije nisu odra-

dile svoj posao i da su pre-

kr{ile ~lanove 30. i 31.

Zakona o javnim preduze}i-

ma. Celo leto su pompezno

najavqivali taj Zakon, a

sada vidimo da su svi ovi

direktori partijski qudi.

Mislim da su degradirani

ostali kandidati koji su

konkurisali za direktor-

ske funkcije, kao i oni iza-

brani, jer ne znamo na

osnovu kakvih kriterijuma

je to u~iweno - rekla je

Mirjana Milenkovi}, od-

bornica Demokratske

stranke.

- Vladaju}a ve}ina po-

stupa u skladu sa svojim in-

teresima i svi ovi izbori

i konkursi zadovoqavaju

samo formu, ne su{tinu.

Su{tina je da su izabrani

qudi koji }e odgovarati

interesima politi~kih

partija. Zahtev na{e od-

borni~ke grupe bio je da

budu zadovoqeni interesi

gra|ana - re~i su Dragana

Biseni}a, odbornika

„LDP”-a.

Komisija za imenovawe

direktora bila je sasta-

vqena od tri pravnika, po

jednog zaposlenog iz svakog

preduze}a i pomo}nice

gradona~elnika Mirjane

\okovi}. Kako su istakli

predstavnici vladaju}e ve-

}ine, tri kandidata nisu

~lanovi nijedne stranke, a

oni koji jesu, mora}e da za-

mrznu svoje strana~ke

funkcije. Po re~ima od-

bornika Nove Srbije Vla-

dice Gavrilovi}a, partij-

ske kwiìce nemaju Neboj-

{a Jovanovi}, Dragica Vu-

jani} i Zoran Pantovi}.

- Koliko znam, troje od

wih sedmoro nisu ~lanovi

nijedne stranke. Mo`da

ovo nije najboqe re{ewe

kada je re~ o departizaciji,

ali u Srbiji postoji 96

stranaka koje imaju dva mi-

liona ~lanova - naveo je

Gavrilovi}.

- Mi smo kao najja~a

partija mogli da izabere-

mo strana~ku li~nost, ali

smo pokazali da ne mora

uvek da bude tako. Neboj{a

Jovanovi}, direktor najve-

}eg javnog preduze}a, nije

~lan SNS-a i nijedne druge

stranke. Izabran je na

osnovu svojih referenci i

godinu dana rada. Zna~i, na

osnovu evidentnih i eg-

zaktnih ~iwenica. Komi-

sija ga je predloìla Grad-

skom ve}u, ve}e Skup{ti-

ni... bez ikakvog uticaja

partijskog zapo{qavawa -

rekao je Aleksandar Radoje-

vi}, odbornik Srpske na-

predne stranke. Na tvrdwe

vladaju}e koalicije da u

izboru direktora javnih

preduze}a nema strana~kog

uplitawa, stigli su novi

odgovori opozicije.

- Nismo ~uli nikakve

argumente za{to bismo

glasali za te kandidate.

Mo`da oni nemaju strana~-

ku kwiìcu, ali }e zapo-

{qavati strana~ke kadro-

ve i koristiti javna predu-

ze}a za politi~ki marke-

ting i pripremu narednih

izbora - re~i su {efa od-

borni~ke grupe Dveri Bo-

{ka Obradovi}a.

êstitaju}i imenovawe

novim direktorima, grado-

na~elnik â~ka Vojislav

Ili} podsetio je da }e u

javnim preduze}ima biti

~este buxetske kontrole i

interne revizije:

- Novi zakon o javnim

nabavkama je rigorozan i

ne verujem da }e neko poku-

{ati da uradi bilo {ta

{to nije u interesu gra|a-

na. Odgovorno trvdim da

}emo blisko sara|ivati sa

svim direktorima, ali i da

}emo ih kontrolisati. Ako

neko izigra na{e povere-

we, siguran sam da }e ga

skup{tinska ve}ina smeni-

ti.

Na 22. sednici SG usvo-

jeno je re{ewe o imenovawu

Dragojla Jerotijevi}a za

direktora Doma kulture.

Na ovaj konkurs javio se sa-

mo jedan kandidat, Dragoj-

lo Jerotijevi}, na {ta su

reagovale odbornice Tawa

Popovi} (Dveri) i Mirja-

na Milenkovi} (DS). One

su upitale kako se od toli-

ko qudi sa fakultetskom

diplomom na konkurs pri-

javio samo jedan kandidat.

U prvom delu sednice

usvojen je i predlog odluke

o imenovawu Anketnog od-

bora koji bi trebalo da is-

pita rad direktora Centra

za socijalni rad. Po odlu-

ci odbornika, ime grada u

svom nazivu ubudu}e }e no-

siti preferans klub u

osnivawu i Auto moto

sportski klub iz â~ka.

Nije usvojena odluka o

utvr|ivawu kvadratnog me-

tra nepokretnosti za utvr-

|ivawe poreza na imovinu

za 2014, zbog ~ega je sutra-

dan odràna 23. sednica.

Z. J.

Iako je predsednik Skup{tine Veqko Negovano-

vi} najavio nastavak u ponedeqak, 22. sednica zavr-

{ena je ve} sutradan. Odmah potom, odràna je i 23.

sa samo jednom ta~kom dnevnog reda. U nastavku je

bilo re~i o stawu u ~a~anskoj privredi i privati-

zovanim preduze}ima, problemima u radu auto {ko-

la, a usvojen je i zakqu~ak o upotrebi }irili~nog

pisma u dokumentima gradskih organa, javnih predu-

ze}a i ustanova.

Slede}a sednica odràna je odmah, jer je 30. no-

vembra isticao rok za dono{ewe Odluke o poreskim

olak{icama.

NASTAVAK U SUBOTU

PO PREDUZETNI^KIM KVALITETIMA

ILI PARTIJSKOJ LINIJI

6 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEPOLITIKA

No}as, nekoliko minuta posle po-

no}i, u Qubi}skoj ulici, u â~-

ku, do{lo je do poàra na put-

ni~kom motornom vozilu marke „alfa

romeo“, vlasni{tvo M. V. iz â~ka, a ju-

tros oko 5 sati u Gopodar Jovanovoj uli-

ci, u â~ku, na putni~kom motornom vo-

zilu marke „rover“, vlasni{tvo Z. G. iz

â~ka. U ovim poàrima nije bilo po-

vre|enih lica.

Po ovla{}ewu zamenika Osnovnog

javnog tuìoca u â~ku, policijski slu-

`benici PU â~ak i Odeqewa za van-

redne situacije u â~ku jutros su obavi-

li uvi|aje i utvrdili da je najverovatni-

je re~ o namernim paqevinama, o ~emu je

obave{ten zamenik Osnovnog javnog tu-

ìoca u â~ku.

Policija preduzima mere na utvr|i-

vawu svih okolnosti ovih doga|aja i ot-

krivawu po~inilaca.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ÂÂK

DVA

PO@ARA

- Pokrenuta inicijativa da se

nad humkom podigne veliki

krst kao simbol grada, strada-

wa i pobede

â~anski Ravnogorci okupili su

se u utorak, 3. decembra, na dan

kada je â~ak pre 69 godina ko-

na~no oslobo|en u Drugom svetskom ra-

tu, kako bi sa sve{tenicima na ~elu sa

stare{inom â~anske crkve Sa{om Jo-

lovi}em, odràli parastos `rtvama

Drugog svetskog rata pohrawenim u ma-

sovnu grobnicu na Spomen parku, kojima

je tek pro{le godine odràno prvo ope-

lo, podsetio je Dragan ]endi}, predsed-

nik OO Ravnogorskog pokreta â~ak i

istakao da je tom prilikom postavqen

drveni krst, koji su, prema wegovim re-

~ima, neki “nesrbi” sklonili. Ove godi-

ne je ponovo postavqen drveni krst, a na-

rednih dana, istakao je ]endi}, o~ekuje

se formirawe Inicijativnog odbora za

podizawe velelepnog pravoslavnog kr-

sta, kakav ovi stradalnici zasluùju.

Tom prilikom bi}e pozvane sve institu-

cije, pojedinci i potomci nastradalih,

ukqu~uju}i i Grad â~ak da se prikupe

sredstva i podigne ovo znamewe.

Odbornik Nove Srbije Vladica Ga-

vrilovi} je rekao da parastosu prisu-

stvuje pre svega kao gra|anin i zapitao

se za{to se ne~ije prisustvo nekom doga-

|aju vezuje za politi~ku partiju ili ide-

ologiju.

- Kada je re~ o Novoj Srbiji, ona je

uvek podràvala sve akcije koje su usme-

rene ka tome da u na{em narodu nema po-

dela, da smo jednom za svagda svi pred Bo-

gom isti, i da moramo u tom pravcu i ra-

diti. Inicijativa Ravnogorskog pokre-

ta }e sigurno nai}i na odobravawe i mo-

je li~no i Nove Srbije, kao politi~ke

opcije. Dosta je podela u srpskom naro-

du, koje su najvi{e nama zla nanele, sami

sebi smo najve}e zlo, ukoliko i daqe ta-

ko nastavimo - naglasio je Gavrilovi}.

Koordinator Ravnogorskog pokreta

Aco \enadi} je rekao da je istina samo

jedna i istakao da postoje materijalni

dokazi da je na ovom mestu sahrawen i Ra-

domir [uti}, pe{adijski narednik kr-

stare}eg odreda iz Pakovra}a, u~esnik u

osloba|awu â~ka 1941. godine, a poda-

take je, prema wegovim re~ima, zabele-

ìo Dragi{a Petrovi} za potrebe SUB-

NOR-a.

[ef odborni~ke grupe Dveri u Skup-

{tini Grada â~ka Bo{ko Obradovi} je

nakon parastosa izrazio brigu za budu}-

nost naroda koji ne pamti svoje `rtve i

ne obeleàva svoja strati{ta, istakav-

{i da je “ovo osnovna civilizacijska i

moralna obaveza da se svake godine ma-

kar jednom, ako ne i ~e{}e, setimo svih

onih koji su stradali da bismo mi danas

ìveliu u slobodi.

- Pokret Dveri }e apsolutno podrà-

ti inicijativu Ravnogorskog pokreta da

se ova, najzna~ajnija humka strati{ta u

na{em gradu obeleì na najispravniji,

crkveni na~in, a to je postavqawem kr-

sta kao simbola stradawa, ali i simbola

pobede u ovome svetu - istakao je Obrado-

vi}.

Z. L. S.

Neposredno pred do-

lazak ministra po-

qoprivrede Draga-

na Glamo~i}a i Odbora za

poqoprivredu, {umarstvo

i vodoprivredu Srbije u

â~ak, Pokret Dveri orga-

nizovao je protest ispred

zgrade Skup{tine grada.

Prethodno su odbornici

Dveri na sednici Gradske

skup{tine zahtevali da,

kao dodatna ta~ka dnevnog

reda, bude usvojen zakqu-

~ak koji bi ~a~anskim po-

slanicima zabranio da u

Parlamentu Srbije glasaju

za evetualne izmene Zakona

o GMO. Kako su podsetili,

~a~anski odbornici su u

janurau 2013. prvi usvojili

Deklaraciju koja zabrawu-

je upotrebu genetski modi-

fikovane hrane i semena na

teritoriji na{eg grada.

Tako|e, dverjani su zatra-

ìli i da se Glamo~i}

obrati javnosti za skup-

{tinskom govornicom.

Oba wihova predloga su

odbijena.

Na protestu svi govor-

nici su istakli koliko je

GMO pogubna ne samo za

ekonomiju i privredu Sr-

bije, ve} najpre za zdravqe

stanovni{tva.

- Daqe uni{tavawe na-

cije vi{e ne}e mo}i da

pro|e. Malo nas je ostalo

posle ratova, sankcija, ra-

znoraznih stresova i bole-

sti. Sada se moramo sabra-

ti i odlu~no boriti za

zdravqe na{e dece. Zna li

ministar poqoprivrede

kakva je zemqa zasejana ge-

netski modifikovanim se-

menom? Pusta i neplodna!

Zar su nam potrebna takva

poqa? Zdravqe nacije mo-

èmo sa~uvati ako je hrana

lek, a ne otrov. GMO su pe-

sticidi i vi{estruke mu-

tacije - podsetila je Biqa-

na Rubakovi}, odbornica

Dveri u Gradskoj skup{ti-

ni. Na pogubno dejstvo ge-

netski modifikovane hra-

ne, kao i o neispuwenim

obe}awima aktuelne srp-

ske vlasti, ukazali su i od-

bornik Zelenih Du{ko Br-

kovi}, odbornici Dveri

Radisav Rackovi}, Bo{ko

Obradovi}, Tawa Popo-

vi}...

Dok su oni protestova-

li pored jednih, ministar

i ~lanovi Odbora u{li su

na druga vrata. Na sasta-

nak Odbora za poqopri-

vredu niko od dverjana ni-

je zvani~no pozvan. [ef

wihove poslani~ke grupe

Bo{ko Obradovi} pozvao

je narod koji se okupio da

zajedno posete taj skup i za-

traè od nadle`nih da ne-

ko od wih prisustvuje. I

dok su okupqeni ~ekali u

hodniku, {to im je polici-

ja dozvolila da se ne bi mr-

znuli napoqu, gradona~el-

nik â~ka je razgovarao sa

Glamo~i}em, koji je odo-

brio da dverjani prisu-

stvuju sastanku. Protestni

skup se razi{ao, a na sasta-

nak Odbora oti{li su Bo-

{ko Obradovi} i ~lan

gradske Komisije za poqo-

privredu Radisav Racko-

vi}.

Dragan Glamo~i} izja-

vio je, prilikom posete

â~ku, da Srbija ne}e pro-

izvoditi genetski modifi-

kovanu hranu. Z. J.

Ve} duè vreme ukazu-

jemo na to da razvoj

Grada â~ka ide u

pogre{nom smeru i vi{e

nije bitno da li lokalna

vlast to radi sa namerom

ili iz neznawa, jer je rezul-

tat katastrofalan. Posle

svih upozoravaju}ih poka-

zateqa koji ve} duè vreme

govore u prilog na{e tvrd-

we, najnoviji podaci o pro-

metu nekretnina u â~ku su

alarmantni. Podatak za ne-

vericu je da je u 2013. godi-

ni u â~ku, gradu sa preko

30 hiqada objekata, oba-

vqen slede}i promet ne-

kretnina: 4 ku}e, 30 stano-

va, 8 poslovnih prostora

(ukupne povr{ine 600 m2) i

9 garaà. Zar to nije do-

voqno za najozbiqnije upo-

zorewe lokalnoj vlasti u

liku i delu stranaka NS,

SNS, SPS, URS-a i wiho-

vih pomaga~a u vidu novo-

formirane odborni~ke

(interesne) grupe Zajedno

za Srbiju, da kona~no shva-

te da ovaj Grad polako ne-

staje, tako da nema intere-

sovawa za ìvot u wemu?

Tome se mogu dodati i po-

daci koji nas prate iz mese-

ca u mesec: prose~na neto

zarada u â~ku je nià od

prose~ne zarade na nivou

Republike i jedna je od naj-

niìh u Srbiji, vlada ve-

lika nezaposlenost (preko

30 %), konstantan je odla-

zak mladih i obrazovanih

qudi.

Kada se sagleda promet

nekretnina, onda ne ~udi

{to se lokalne gra|evinske

firme takmi~e u dodvora-

vawu lokalnoj vlasti, jer

jedina gradwa je preko lo-

kalnog buxeta, dok gradwa

stambenih i poslovnih

objekata za trì{te ne po-

stoji. O tro{ku buxeta gra-

de se neracionalni objek-

ti, neprimereni broju i po-

trebama stanovnika, kao

{to su objekti mesnih za-

jednica koji se ne koriste,

sportskih sala u {kolama

na seoskom podru~ju sa bro-

jem sedi{ta za gledaoce ko-

ji po nekoliko puta prema-

{uje broj u~enika, {kole za

u~enike kojih nema. Jedno-

stavno, ciq je da se potro-

{i novac i stvori privid

da se ne{to radi. Da li lo-

kalna vlast shvata da nas sa

ovakvim pona{awem i ~i-

wewem ~eka sudbina Maj-

danpeka i Bora, gde su osta-

le nekretnine, ali stanov-

nika nema?

Vi{e godina unazad

gradski buxet nije razvojni

ve} potro{a~ki, a mnoge

stavke se godinama prepi-

suju, bez detaqnije analize

i odgovaraju}ih zakqu~aka.

]uti se o lo{oj privatiza-

ciji lokalnih preduze}a u

koju je lokalna vlast mora-

la aktivnije da se ukqu~i,

traè}i najboqa re{ewa

za svoje gra|ane. Od 44 pri-

vatizovanih preduze}a da-

nas radi 27 sa znatno sma-

wenim brojem zaposlenih,

17 preduze}a je oti{lo u

ste~aj ili bankrotstvo po-

sle privatizacije, a 16

preduze}a je zatekla ista

sudbina pre privatizacije.

Lokalna javna preduze}a

iskazuju vi{egodi{we gu-

bitke koji se pokrivaju ra-

znim subvencijama, a sve to

ide preko le|a poreskih

obveznika.

Ne èlimo da podstak-

nemo bilo kakve li~ne suje-

te ili politi~ka nadmu-

drivawa, jer nam je zaista

neophodan konsenzus oko

opstanka Grada. Pozivamo

i stru~nu javnost â~ka,

udruèwa privrednika,

kao i obrazovne instituci-

je, da se javno oglase sa ci-

qem da se zaustavi daqe

propadawe Grada. To je na-

{a velika obaveza, jer ovde

ìvimo i radimo.

RAVNOGORSKI POKRET NA SPOMEN

PARKU 3. DECEMBRA

PARASTOS @RTAVAMA

DRUGOG SVETSKOG RATA

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

GRAD KOJI NESTAJE

DVERI PROTIV GENETSKI MODIFIKOVANIH

ORGANIZAMA

HRANA KAO LEK,

A NE OTROV

Predstavnici grada, SUBNOR-a i

SPS-a, tako|e su odali po{tu `rtvama

Drugog svetskog rata na Spomen parku

borbe i pobede, obeleàvaju}i Dan oslo-

bo|ewa â~ka, ali odvojeno od svojih

prethodnika. U izjavi Tanjugu, predsednik

Skup{tine grada Veqko Negovanovi} je

rekao da je to dan kada se “se}amo, ne samo

`rtava rata, ve} i svih heroja koji su dali

svoje ìvote u borbi protiv fa{isti~kog

okupatora i wegovih doma}ih slugu i svih

onih koji su u~estvovali u socijalisti~-

koj revoluciji”. Postupak Ravnogoraca,

Negovanovi} je ocenio kao “neciviliza-

cijski ~in, koji nema veze sa patrioti-

zmom, ratni~kom i slobodarskom tradi-

cijom srpskog naroda, ni sa zdravim razu-

mom, i vre|a `rtve i wihove porodice”, a

smatra da postupak SPC, koji se prethod-

no odigrao, a koju, prema sopstvenim re~i-

ma, duboko ceni i po{tuje, “kaqa po{ten

pojam vernika”, pozivaju}i sve da “presta-

nu sa poku{ajima prikupqawa jeftinih

politi~kih poena nad ovim nevinim `r-

tvama”. Negovanovi} je izjavio da “ono

{to ~ine predstavnici Ravnogorskog po-

kreta predstavqa opasan poku{aj revizije

novije srpske pro{losti i vra}awa pora-

ène ideologije na istorijsku scenu, a

predlog za obeleàvawe grobnice krstom

}e biti stavqen na glasawe, ukoliko bude

podnet lokalnom parlamentu, i bi}e spro-

veden, ukoliko dobije podr{ku ve}ine od-

bornika.” Predsednik ~a~anskog SUB-

NOR-a u izjavi istoj agenciji je rekao da je

“â~anska SPC u sprezi sa Ravnogorskim

pokretom oskrnavila ovu grobnicu, jer

pod ovom humkom nema nijednog ~etnika.”

SUBNOR, SPS

I PREDSTAVNICI

GRADA POSEBNO


ÂÂNSKI LEKARI U PROGRAMU EDUKACIJE ZA TRANSPLANTACIJU ORGANA

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVQE ÂÂK OBELE@IO SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

7TEMA


Iove godine je Zavod za

javno zdravqe obele-

ìo 1. decembar, Svetski

dan borbe protiv side, na-

stoje}i da o za{titi od ove

bolesti informi{e {to

ve}i broj qudi. Zajedno sa

ostalim zdravstvenim, vas-

pitnim i humanitarnim

ustanovama, pro{log petka

su na Gradskom trgu delili

sugra|anima edukativne

bro{ure, prezervative i

podsetili javnost da i

HIV pozitivne osobe mogu

ìveti dugo i nesmetano.

- U Srbiji je besplatna

terapija za HIV pozitivne

osobe. Uz dobru zdravstve-

nu kontrolu i primenu pra-

vilnih ìvotnih stilova,

oni mogu ìveti 20 i vi{e

godina. Ali, ono {to mora-

ju znati je da im zdravqe

mora biti na prvom mestu -

napomenula je dr Qiqana

Moji}evi}, {ef Odeqewa

za promociju zdravqa u Za-

vodu za javno zdravqe.

Akciju Zavoda pomogli

su Centar za preventivne

aktivnosti, Polivalentno

patrona`na slu`ba Doma

zdravqa, Crveni krst i Sa-

vetovali{te za mlade.

Kako je podsetila Mir-

jna Cakovi}, vi{a medi-

cinska sestra, Savetovali-

{te za mlade radi u sklopu

[kolskog dispanzera. Sa

mladima radi ~itav tim

stru~waka, de~ji psihija-

tar, psiholozi, socijalni

radnik... Otvoreni su sva-

kog radnog dana za sve nedo-

umice i pitawa. Posle ro-

diteqskog doma, to im je

najsigurnije mesto gde mogu

dobiti prave odgovore na

sva pitawa koja ih zanima-

ju.

Slogan Svetskog dana

borbe protiv side 2013.

bio je “Nijedan ìvot izgu-

bqen zbog HIV-a”. Z. J.

NIJEDAN IZGUBQEN @IVOT ZBOG HIV-A

â~anski Zdravstve-

ni centar ve} neko

vreme ukqu~en je u

nacionalni program eduka-

cije stanovni{tva i zdrav-

stvenih radnika o zna~aju

donorstva i transplanta-

cije organa i tkiva. U po-

sledwih nekoliko meseci

u~iweni su zna~ajni kora-

ci. Od septembra gra|ani

mogu kod svojih izabranih

lekara da potpi{u izjave o

pristanku za donirawe or-

gana i tkiva i da dobiju do-

nor kartice. Specijali-

sti~ki tim Bolnice u â~-

ku - anesteziolozi dr Mi-

roslav Sretenovi} i dr

Vladimir Jovanovi} i neu-

rolozi dr Tatjana Filipo-

vi} i dr Nade`da Savi} u

novembru su po drugi put

boravili u Zagrebu, u Kli-

ni~ko-bolni~kom centru

„Sestre milosrdnice“, u

ciqu teorijske i prakti~ne

edukacije o transplantaci-

ji organa.

Dr Sretenovi} koji je i

koordinator ovog tima ka-

è da se edukacija sprovodi

u okviru smernica „Euro-

transplanta“, ~iji je Hr-

vatska ~lan. Edukaciju fi-

nansira Ministarstvo

zdravqa Srbije. U junu ove

godine bio je prvi sastanak

donorskih bolnica iz regi-

ona Jugoisto~ne Evrope, a

~a~anska Bolnica je jedna

od, za sada, ~etiri odabra-

ne donorske bolnice iz Sr-

bije.

-Na prvoj edukaciji

predstavile su se bolnice

iz regiona, a ciq sastanka

bio je razmena iskustava,

na~ina realizacije, suge-

stija i planova. U Srbiji je

napravqen prvi korak, ali

treba}e jo{ vremena da se

ovaj proces dovede u „ruti-

nu“. U novembru je bila

konkretna edukacija, a na-

{a Bolnica je jedna od do-

norskih, ~iji bi timovi le-

kara trebalo da prepoznaju

potencijalne donore orga-

na i da obezbede da se ti or-

gani dopreme u centre gde

se transplantacija obavqa.

Naravno, u obuci se ne po-

lazi „od nule“, jer mi ima-

mo medicinska znawa, ali

ne i znawe o organizaciji,

u kojoj se ide korak po ko-

rak, a svaki je veoma vaàn.

Akcenat je na kadaveri~-

nim donorima, odnosno

uzimawu organa od pacije-

nata kod kojih je ustano-

vqena i potvr|ena mo`da-

na smrt – obja{wava dr

Sretenovi} i dodaje da }e

edukaciju pro}i i lekari

drugih specijalnosti – ra-

diolozi, biohemi~ari, pa-

tolozi...

Potvr|ivawe mo`dane

smrti i transplantacija

organa podrazumeva niz ko-

raka, kaè dr Sretenovi},

~ija organizacija podrazu-

meva potpunu saradwu i

uskla|enost rada svih koji

u~estvuju u tom lancu. On

nagla{ava da ukqu~ivawe

Bolnice u program tran-

splantacije nije samo od

lokalnog, ve} od dràvnog

zna~aja, pa i {ire.

-Mi smo sada „pod ka-

pom“ Vojno-medicinske

akademije i kad bismo ima-

li potencijalne donore mo-

rali bismo da ih {aqemo u

Beograd. Donor bolnice po

programu treba da prepo-

znaju potencijalne donore,

da utvrde i potvrde mo`da-

nu smrt i da preduzemu sve

da odrè vitalnost organa

za transplantaciju u odre-

|enom roku. To je neophod-

no, jer se pre transplanta-

cije moraju uraditi razni

testovi – kaè dr Sreteno-

vi}.

Slede}i uslov da ~a~an-

ska Bolnica bude donorska

je da dobije kompletnu teh-

ni~ku podr{ku, odnosno

opremu. Jer, za utvr|ivawe

i potvr|ivawe mo`dane

smrti pored niza klini~-

kih pregleda, neophodan je

i transkranijalni dopler,

koji na{a Bolnica sada ne-

ma. Ovaj dopler ko{ta oko

20 hiqada evra, u ~ijoj bi

kupovini, osim resornog

Ministarstva, mogao i

grad â~ak da u~estvuje.

-Kad se steknu svi teh-

ni~ki uslovi, moèmo ra-

diti na ovom programu. Sve

mora biti koordinisano,

kristalno ~isto i transpa-

rentno. U po~etku ovaj pro-

ces ko{ta zbog edukacije,

opreme, same eksplantacije

i implantacije organa, ali

kada se to premeri za na-

rednih deset godina velike

su u{tede. Va`no je da je

transplatacijska medicina

prepoznata kao dràvni

interes. Jer to jeste medi-

cina 21. veka – zakqu~uje dr

Sretenovi}.

DONOR KARTICE

KOD IZABRANIH

LEKARA

Direktorka Bolnice dr

Jelena Bo{kovi} kaè da

Ministarstvo zdravqa Sr-

bije i „Srbija transplant“

apeluju na svest stanovni-

{tva i zdravstvenih radni-

ka, kako bi se potpuno shva-

tio zna~aj transplantacije

kao jednog od va`nih na~i-

na le~ewa.

-Primarna zdravstvena

za{tita je od Uprave za bi-

omedicinu dobila obrasce

– izjave o pristanku za do-

nirawe organa i tkiva, kao

i donor kartice. Izjave se

mogu potpisati kod izabra-

nog lekara koji }e dati od-

govore na sva pitawa i ne-

doumice gra|ana. Intere-

sovawa ima i ve} se potpi-

suju izjave u svim ustanova-

ma primarne zdravstvene

za{tite u â~ku, Ivawici

i Gu~i – kaè dr Bo{kovi}.

Koliko je donorstvo

zna~ajno govori i podatak

da je u ~a~anskoj Bolnici

96 pacijenata na hemodija-

lizi, a desetak je potpuno

spremno za transplantaci-

ju bubrega. Zna~aj donor

programa je i u kvalitetu

ìvota onih kojima je izvr-

{ena transplantacija bu-

brega, jetre, srca, ro`wa-

~e...

-Transplantacijom se

znatno smawuju i tro{kovi

le~ewa, jer 30 odsto sred-

stava Republi~kog fonda za

zdravstveno osigurawe od-

lazi samo na hemodijalizu

– obja{wava direktorka

Bolnice dr Jelena Bo{ko-

vi}. V. T.

Nakon {to tim lekara

utvrdi i potvrdi mo`danu

smrt pacijenta, porodica

preminulog odobrava da

wihovi bli`wi budu do-

nori organa i tkiva. Dr

Miroslav Sretenovi} ka-

è da u Hrvatskoj nema

potpisivawa donor karti-

ca, ve} se izja{wavaju sa-

mo oni koji su izri~ito

protiv transplatacije. U

Srbiji se donor kartica

ne mora ni potpisati. Do-

voqno je da u razgovorima

sa svojim bli`wim iska-

èmo èqu da u slu~aju na-

{e mo`dane smrti budemo

donor organa i tkiva.

PRVI KORAK KA DONORSKOJ BOLNICI

Dr Miroslav Sretenovi}

Dr Jelena Bo{kovi}

8 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

- naglasio je, prilikom

otvarawa konferencije

Qubi{a Antonijevi},

pomo}nik ministra za

pred{kolsko i osnovno

obrazovawe

Konferenciju “Osnaìva-

we profesionalnih kom-

petencija zaposlenih u

obrazovawu” organizovao je, 30.

novembra i 1. decembra, Regio-

nalni centar za profesionalni

razvoj zaposlenih u obrazovawu,

uz u~e{}e vi{e od 200 prosvet-

nih radnika iz Srbije, Hrvatske,

Slovenije, Bosne i Hercegovine,

Makedonije, Italije i Poqske.

U~esnike i goste su, na otva-

rawu skupa u Domu kulture, u ime

doma}ina pozdravili gradona-

~elnik Vojislav Ili} i direk-

torka RC Gorica Stanojevi}, a

kao predstavnik Ministarstva

prosvete pomo}nik ministra za

pred{kolsko i osnovno obrazo-

vawe Qubi{a Antonijevi}, koji

je ocenio da organizovawe ova-

kvog skupa predstavqa vaàn i

odgovoran posao.

- Konferencija ima, pre svega,

strate{ki zna~aj za sve u~esnike,

jer su dobili priliku da se upo-

znaju sa sistemima obrazovawa u

na{em okruèwu i Evropi.

Primeri dobre prakse iz drugih

zemaqa trebalo bi da nam ukaù

na nedostatke na{eg obrazovnog

sistema i pomogne da ih otklo-

nimo - rekao je Antonijevi}.

U izjavi novinarima, on je

kao pozitivne strane obrazovnog

sistema u Srbiji izdvojio wego-

vu “socijalnu notu”, odnosno do-

stupnost svim slojevima stanov-

ni{tva, kvalitet i entuzijazam

kadra, ali je ukazao i na ozbiqne

nedostatke.

- Glavni problem su lo{i ma-

terijalni uslovi rada i niske

plate zaposlenih u obrazovawu.

Imamo objekte u solidnom sta-

wu, ali ne moèmo dozvoliti da

deca iz siroma{nih porodica

nemaju u {koli besplatnu uìnu,

da na ~asu, u zimskom periodu,

sede u jaknama i sa {alovima, da

neka od wih pe{a~e i do deset

kilometara do {kole. Moramo,

tako|e, da se trudimo da podiè-

mo kvalitet obrazovawa, a kao

narod naj~e{}e nismo spremni

da se izmerimo i vidimo gde smo.

Reforma nastavnih programa i

planova, koju sada sprovodimo,

daje izvesne efekte i nadam se da

}e rezultati PISA testa poka-

zati da ipak idemo napred. Ne

o~ekujem naro~it napredak u od-

nosu na ishod prethodnog testi-

rawa, ali sam siguran da }emo

zabele{iti blago poboq{awe -

rekao je pomo}nik ministra za

pred{kolsko i osnovno obrazo-

vawe.

Po re~ima Gorice Stanoje-

vi}, direktorke Regionalnog

centra, osnovni ciq konferen-

cije je da se prosvetni radnici

“osnaè”, odnosno da se povrati

ugled profesijama nastavnika i

vaspita~a, koje su od ogromnog

zna~aja za formirawe mladog ~o-

veka i napredak dru{tva u celo-

sti. Ona je podsetila da Konfe-

rencija predstavqa zavr{nicu

Novembarskih dana prosvetnih

radnika Moravi~kog okruga, ma-

nifestacije koja je je tokom

prethodnog meseca organizovana

po prvi put, obuhvativ{i vi{e

stru~nih predavawa za prosveta-

re i wihovih edukacija. RC je

raspisao i konkurse (likovni,

litererni, za najuspe{niju fo-

tografiju i ugledni ~as), ~iji }e

rezultati biti saop{teni tokom

ove sedmice, a o~ekuje se i da iz

{tampe iza|e zbornik radova iz

raznih oblasti, ~iji su autori

prosvetni radnici Moravi~kog

okruga.

U uvodnom delu Konferencije

bilo je govora o strategijama

obrazovawa u na{oj i zemqama

iz okruèwa, da bi potom u~e-

snici radili “po tematskim gru-

pama”. Oni su mogli da biraju

izme|u ~etiri ponu|ene teme:

“Doìvotno u~ewe, primeri do-

bre prakse kod nas i u zemqama

okruèwa”, “[kola i porodica

kao zajednice u kojima se u~i i

od kojih se u~i”, “Zna~aj vaspit-

noobrazovnih ustanova za odr-

ìvi razvoj” i “Obrazovni turi-

zam - mogu}nost formirawa edu-

kativnih centara u regionu”.

Dani prosvetnih radnika

Moravi~kog okruga finansira-

ni su iz donacija, prihoda RC i

buxeta Grada, a ko{tali su, na-

vodi Gorica Stanojevi}, 500.000

dinara.

E. V.

Program koju su 3. decembra,

na Dan invalida, izveli kori-

snici Ustanove za dnevni bo-

ravak “Zra~ak”, dokaz je krea-

tivnosti osoba sa posebnim po-

trebama, ali i primer kon-

kretne saradwe ustanove sa ~a-

~anskim {kolama

Uz pomo} zaposlenih u ustanovi, ko-

risnici Dnevnog boravka su pri-

premili veoma lepu priredbu, na

sopstveno, ali i zadovoqstvo brojne pu-

blike - roditeqa i u~enika Gimnazije i

O[ “Milica Pavlovi}”, predstavnika

Grada i institucija sa kojima “Zra~ak” sa-

ra|uje. Goste su kroz program vodile Mi-

lena Barali} i Lidija Vujovi}, recitova-

le su Jelena Antonijevi} i Katarina Rado-

vanovi}, a osobe ometene u razvoju pokaza-

le su da mogu i umeju i da pevaju i ple{u.

Wima su u muzi~kom delu programa drago-

cenu pomo} pruìli biv{i i sada{wi

u~enici Gimnazije, dok su |aci iz O[

“Milica Pavlovi}” stigli sa poklonima.

- Dana{wa priredba govori da osobe sa

posebnim potrebama imaju potrebu da se

ukqu~e u sve tokove dru{tvenog ìvota.

One su iste kao mi, samo im je potrebno ma-

lo na{e pomo}i - naglasila je vr{ilac du-

`nosti direktora ustanove Angelina

Mandi}, na sve~anosti u “Zra~ku”.

Ona je podsetila da ustanova za celo-

dnevi boravak, koja je po~ela da radi u sep-

tembru, ima vi{e od 60 korisnika (kapa-

citet je za 100 osoba) i ocenila da je we-

nim osnivawawem zna~ajno poboq{an po-

loàj na{ih sugra|ana sa smetwama u raz-

voju.

- Za korisnike i wihove roditeqe usta-

nova je od velikog zna~aja i oni su zahval-

ni Gradu, koji je izdvojio ozbiqna sred-

stva za izgradwu objekta. Na zaposlenima u

“Zra~ku” je da nastave aktivnosti koje }e

korisnicima pomo}i da se osposobe za

normalan ìvot, a wihovim roditeqima

da funkcioni{u kao i ostali gra|ani, jer

sada imaju gde da tokom dana zbrinu hendi-

kepirane ~lanove svoje porodice.

Angelina Mandi} isti~e da Ustanova

èli da sara|uje sa svim sredwim i osnov-

nim {kolama u gradu, a sa nekima je sarad-

wa ve} po~ela.

- Gimnazijalci su danas u ulozi gostiju,

a wih nekoliko i u~estvuje u programu, po-

maù}i doma}inima u muzi~kim ta~kama -

obave{tava nas Vladimir @ivanovi},

profesor sociologije i gra|anskog vaspi-

tawa.

On smatra da su osobe ometene u razvoju

jo{ uvek na margini dru{tvenih zbivawa

i da se zdrava populacija prema wima od-

nosi sa predrasudama.

- Uveren sam da se qudi najlak{e oslo-

ba|aju predrasuda ako se direktno suo~e sa

osobama prema kojima ih imaju. Ovo je i

pri~a o gra|anskim pravima i dobra pri-

lika da u nastavi gra|anskog vaspitawa

iza|emo iz teorije i stupimo na teren

prakse - nagla{ava profesor gra|anskog

vaspitawa. E. V.

ODR@ANA PRVA ME\UNARODNA KONFERENCIJA PROSVETNIH RADNIKA U MORAVI^KOM OKRUGU

U „ZRA^KU” POVODOM DANA INVALIDA

CIQ JE KVALITETNO

I FUNKCIONALNO OBRAZOVAWE

OSOBE OMETENE U RAZVOJU ISKAZALE KREATIVNOST

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 9MARKETING

10 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING


PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 11


DRU[TVO

Uprisustvu brojnih gostiju,

“Luna” u â~ku je u utorak,

3. decembra, sve~ano obele-

ìla svoj ro|endan. Ova renomi-

rana modna ku}a }e slede}e godine

proslaviti svoj zna~ajan jubilej -

20 godina postojawa. Kompanija

“Luna” danas zapo{qava 150, a za-

jedno sa podizvo|a~ima ima oko

400 radnika, uglavnom èna. Izra-

|uje program ènske konfekcije uz

prate}i aksesoar. Predstavqa jed-

nu od vode}ih doma}ih robnih

marki, a kvalitet wenih proizvo-

da priznat je na sedam stranih tr-

ì{ta . “Lunini” vrhunski odev-

ni predmeti se plasiraju kroz la-

nac ekskluzivnih maloprodajnih

objekata u Oslu, Mariboru, Roga-

{koj Slatini, Bratislavi, Novom

Sadu, Beogradu, Poàrevcu, Le-

skovcu, Kragujevcu, Budvi, Bjeqi-

ni, na Zlatiboru i u â~ku. Kva-

litet “Luninih” proizvoda i kre-

ativnost wenog menaxerskog tima

dobili su potvrdu i kroz niz osvo-

jenih nagrada i priznawa.

Na ~elu ~a~anske “Lune” stoji

Nadica Bogdanovi}, koja je svojom

po`rtvovano{}u na poslu i stal-

nom te`wom ka novim uspesima

pruìla veliki doprinos afir-

maciji modne marke “Luna”. Iako

se slavqenicima naj~e{}e uru~uju

pokloni, zaposleni u “Luni” su

odlu~ili da na ro|endanskom sla-

vqu svoje ku}e iznenade drage go-

ste i qubiteqe “Luninih” kreaci-

ja popustom od 15 odsto na sve

odevne predmete koji se nalaze u

najnovijoj kolekciji. Svaka kupo-

vina je nagra|ena i kuponom za

“Luninu” nagradnu igru, specijal-

no uprili~enu povodom ro|enda-

na.

„LUNA” SVEÂNO OBELE@ILA RO\ENDAN

ZA PREFIWENI @ENSKI UKUS,

VRHUNSKI MODELI!

12 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40

pasuq 320

paprika 150 - 170

paradajz 80

krastavac 120

praziluk 60 - 70

rotkva 50

tikvice 180

brokoli 200

kupus 15

karfiol 100

per{un 25

{argarepa 60

cvekla 50

spana} 100

zelena salata 30 - 40

crni luk 70

beli luk 400

rotkvice 40

VO]E

suve {qive 200 - 250

jabuke 30 - 50

kru{ke 80

mu{mule 70

gro`|e 80 - 100

ju`no vo}e 100 - 220

orasi 800 - 900

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 -

100

pili}i 350 - 370

jaja 9 - 13

kajmak 500 - 600

sir 250 - 400

pr{uta 1.000 - 1.600

slanina 350 - 800

suxuk 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 200 - 220

prasi}i 260 - 280

ovce 120

jagwad 300

p{enica 22

je~am 23

kukuruz 20

Vo}arska proizvod-

wa je posledwih pe-

desetak godina zna-

~ajno unapre|ena.

Stvorene su i u pro-

izvodwu uvedene

nove sorte i podlo-

ge, ~ime je unapre-

|en i kvalitet i

prinos vo}a. Uzna-

predovala je i teh-

nologija gajewa, ko-

ja ima izuzetan zna-

~aj u proizvodwi i

sprovo|ewu svih me-

ra da bi jedna sorta

dala pravi geneti~-

ki potencijal i mo-

gla da ispuni svoje

geneti~ke mogu}no-

sti. Sa jedne strane

su agroekolo{ki

uslovi, a sa druge

tehnologija gajewa,

kaè dr Rade Mile-

ti}, nau~ni savetnik

Instituta za vo}ar-

stvo.

- Posledwih godina, ka-

ko su napredovale i stvara-

ne nove sorte, razvijale su

se i mere tehnologija gaje-

wa. Imamo izmene u tehno-

logiji, pripremi, obradi

zemqi{ta, u delu rezidbe,

uvedeni su novi sistemi ga-

jewa, {to podrazumeva od-

nos sorta - podloga. Pored

klasi~nog na~ina navod-

wavawa, razvijen je i usa-

vr{en novi sistem kap po

kap. Iako je stara mera,

kod nas se tek posledwih

godina koristi navodwa-

vawe sa |ubrewem, {to je

izuzetno prakti~no i kva-

litetno. Vo}kama se kroz

vodu dodaje |ubrivo, u pra-

vo vreme, kada im je najpo-

trebnije. U pitawu su viso-

ko rastvorqiva, vodoto-

pqiva |ubriva, koja sa vo-

dom, prakti~no za dva da-

na, dolaze do korenovog si-

stema, vo}ka ih usvaja, od-

laze u list, stvara se hrana

- obja{wava dr Rade Mile-

ti}, napomiwu}i da su izu-

zetno efikasna za normal-

nu i redovnu ishranu, ali i

za intervenciju pojedinih

pojava, ili fiziolo{kih

bolesti na vo}u.

Na{ sagovornik podse-

}a da je razvijen i sistem

protivgradnih mreà, koje

se sve vi{e koriste i kod

nas u Srbiji, isti~u}i da

se u svetu u pojedinim ze-

mqama koriste i protiv-

ki{ne mreè. U Italiji se

koriste u plantaàma tre-

{we, jer ona sazreva, kao i

kod nas, u najki{nijim me-

secima, u maju i junu, zbog

~ega ~esto dolazi do puca-

wa plodova. Ovim siste-

mom se elimini{e ki{a,

~uva plod i pove}ava kva-

litet. Naravno, koriste se

i jo{ neke druge metode, na

primer, hemijske u ciqu

prore|ivawa cvetova i

plodova, da bismo dobili

{to kvalitetniji plod, po-

sebno kod sitnog vo}a, jer

trì{ta, i isto~no i za-

padno, a i na{e, postaju sve

probirqivija, odnosno

kriterijumi su sve stroì-

ji, kaè dr Mileti}. Jako

je va`no, nagla{ava, ne sa-

mo da imamo velike prino-

se po stablu, po jedinici

povr{ine, nego i kvalitet

koji zadovoqava svetske

standarde.

- Pored toga, sve vi{e se

koriste hemijske analize

da bi se utvrdila plodnost

zemqi{ta, {to je osnov za-

snivawa zasada, odnosno da

bi se u fazi zasnivawa i

pripreme zemqi{ta, izvr-

{ilo tzv. meliorativno

|ubrewe, tj. da bi se u ze-

mqi{te unela ona hraniva

koja nedostaju i izbalansi-

rala prema zahtevima svake

vo}ne vrste. Te analize mo-

gu da se koriste i u perio-

du eksploatacije. Pored

analize zemqi{ta za zasa-

de u rodu, izuzetno je efi-

kasna i tzv. metoda foli-

jarne dijagnostike, gde se

stawe hraniva odre|uje na

bazi analize li{}a, jer s

jedne strane, nije va`no

{ta je u zemqi{tu, koja

hraniva ima, nego {ta je od

toga vo}ka mogla da apsor-

buje i unese u list, tamo gde

se i stvara hrana - obja-

{wava Rade Mileti}.

Kada je re~ o mehaniza-

ciji, ne samo onoj te{koj za

osnovnu pripremu zemqi-

{ta kod sadwe, sve vi{e se

koriste podriva~i koji ne

okre}u sloj kao rigolova-

we, ve} se zemqi{te samo

rastrese, {to je mo`da i

jeftinije i prakti~nije, i

u nekim slu~ajevima i kva-

litetnije, kaè na{ sago-

vornik. Za obradu tokom

leta, u vegetaciji, danas

imamo jo{ kvalitetnija

oru|a, nego {to su bila ne-

kad.

- Danas je aktuelniji ~i-

zel plug, sa poja~anim pe-

rom, koji samo podriva ze-

mqi{te na pli}oj dubini,

se~e korove, zatvara puko-

tine, razbija pokorice. To

je boqi na~in odràvawa

zemqi{ta u vegetaciji, ne-

go da se koriste rotofreze,

koje okretawem zemqi{ta

isu{uju povr{inski sloj, a

ispod radnog tela se stva-

ra nepropusni tampon sloj,

koji ne dozvoqava ili

usporava prodirawe i vode

i vazduha do korenovog si-

stema. Sve su to novine ko-

je i te kako doprinose raz-

voju i boqoj proizvodwi

vo}a - isti~e dr Mileti}.

ZA[TITA VO]A

JE NEOPHODNA

U savremenim intenziv-

nim zasadima, za{tita vo-

}a mora da bude sastavna

mera proizvodwe. Ne treba

samo “prskati i prskati”,

ve} za{tita treba da bude

preventivna, da ne do|e do

pojave ni parazita, odno-

sno bolesti, ni do pojave

{teto~ina, insekata. Za-

{tita mora da bude krajwe

racionalna, upozorava Ra-

de Mileti} i nagla{ava da

proizvo|a~ima treba po-

mo}i da pravovremeno rea-

guju i izaberu odgovaraju}e

pesticide. Zbog toga treba

da se obrate savetodavcima

ili stru~wacima za za{ti-

tu biqa.

- Isto vaì i kad se

primewuju herbicidi za

suzbijawe korova. To je

kompleksna oblast, zna~aj-

na koliko i sve ostale

agrotehni~ke mere. Ali,

za{tita je i specifi~na,

jer mora da se deluje pravo-

vremeno. Za rezidbu posto-

ji duì zimski period, kao

i s jeseni za |ubrewe. Ovi

poslovi se mogu prolongi-

rati. Ali, kada je u pitawu

za{tita morate da reaguje-

te pravovremeno. Jako su

va`na za{titna prskawa

pre cvetawa, u fazi belih

balona, crvenih balona, u

zavisnosti od vrste. Slede-

}e prskawe je po precveta-

vawu, u fazi zametawa plo-

dova. îm se zametne mali

plodi} mora se opet delo-

vati u ciqu za{tite. Roko-

vi za za{titu su relativno

kratki, i nema prolongi-

rawa - isti~e na{ sagovor-

nik.

ISPRED SVAKE

POQOPRIVREDNE

PROIZVODWE

Vo}arstvo je profita-

bilnija grana nego bilo

koja ratarska, povrtarska,

pa ~ak i sto~arska proiz-

vodwa. Prihodi od vo}a po

hektaru mogu da budu, u za-

visnosti od vrste, osam i

deset puta ve}i, nego od

p{enice, ili kukuruza. S

tim {to su investicije ve-

}e, a period od pripreme

sadwe, do pune rodnosti,

zavisi od vrste.

- Jagoda, na primer, ro-

di u drugoj godini, kada

po~iwu da ra|aju kupina i

malina, ali zna~ajniji rod

{qive dobijete tek u ~e-

tvrtoj godini. U petoj, {e-

stoj godini imate pune

prinose, ali sve dotle mo-

rate da ulaète. Zasad ora-

sa, koji je izuzetno visoko

profitabilna vo}na vrsta,

velike prinose daje tek od

desete godine, pa nadaqe.

To je razlika u odnosu na

ratarske kulture, na jedno-

godi{we kulture koje u

prole}e zasejete, a ve} na

jesen àwete, {to vaì i za

povr}e - obja{wava na{

sagovornik.

Mladi, prema re~ima

Mileti}a, treba da se po-

trude da ~uju stru~wake

ili savetodavce iz ove

oblasti. Danas ima mnogo

korisnih informacija na

internetu, u kwigama. Pra-

va informacija je lako do-

stupna. Ali, mlade treba

ohrabriti i treba im po-

mo}i. Mileti} smatra da je

najve}i problem mladih da

obezbede sredstva za po~e-

tak proizvodwe.

- Danas mladi, koji na-

sle|uju imawa od dedova,

o~eva, nisu u situaciji da

se posvete poqoprivrednoj

proizvodwi, kao wihovi

stariji ~lanovi doma}in-

stva, koji su mo`da i pro-

ìveli ìvot na selu, “na

zemqi”. Ali, ako ih inte-

resuje vo}arstvo, a u rad-

nom su odnosu, vikendom

mogu da budu u vo}waku.

Oni koji trenutno nisu za-

posleni, ili im je proiz-

vodwa vo}a primarna de-

latnost, ne}e se pokajati.

Naravno, ima problema,

turbulencija i kada je re~

o prinosu, i o ceni. De{a-

vaju se i godine sa prole}-

nim ili sa zimskim mraze-

vima, sa specifi~nim vre-

menskim prilikama i ne-

prilikama. Ali, u su{tini

vo}arstvo je ispred svake

druge poqoporivredne

proizvodwe - zakqu~uje dr

Rade Mileti}.

N. R.

Projekat

"Podrìmo mlade vo}are" realizuje "â~anski glas", a sufinansira

Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija

Ministarstvo kulture

i informisawa

DR RADE MILETI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA VO]ARSTVO

O TEHNOLOGIJI GAJEWA I ZA[TITI VO]A

VO]ARSTVO JE

ZNAÂJNO UNAPRE\ENO

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 13DRU[TVO

Pro{log vikenda, u ~a~anskom Do-

mu kulture, odràn je prvi Sajam

ra~unara i novih tehnologija. Po-

setioci sajma mogli su da se upoznaju sa

najnovijim tehnologijama iz oblasti ra-

~unara i IT tehnologija. Pored organiza-

tora, firme “Uspon”, sajam su podràli

Tehniki fakultet, Agronomski fakultet,

Tehni~ka {kola, Saobra}ajno-ma{inska

{kola, â~anska banka, Privredna komo-

ra Kraqevo, UP@ “Nade`da Petrovi}”,

“Linea”, “êlovjek”, Turisti~ka organi-

zacija â~ka, Obrazovni centar “Sveti

Sava” i KC “Lift”.

Otvaraju}i sajam, Aleksandar Da~i},

pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene

delatnosti, istakao je da je re~ o izuzetno

zna~ajnoj manifestaciji za Grad â~ak:

- Uop{te sajam tehnike, ra~unara, no-

vih tehnologija doprinosi popularizaci-

ji nauke. Bez nauke, bez razvoja tog segmen-

ta nema ni napretka dru{tva, ~ak ni na-

pretka kulture.

Prema re~ima Vladimira Krsti}a, su-

vlasnika “Uspona”, ciq organizovawa

sajma je promocija najnovijih tehnolo-

{kih dostignu}a, da qudi ne bi morali da

odlaze u velike svetske centre, gde se odr-

àvaju najve}i sajmovi ra~unara i najno-

vijih tehnologija.

- Mi smo svesni na{eg ekonomskog po-

tencijala koji je nemo}an i nejak da napra-

vi ne{to svetskog karaktera. Ali, potru-

dili smo se da napravimo manifestaciju

koja }e imati gradski karakter. Ovo je do-

kaz da se najaktuelniji modeli iz sveta ra-

~uanara i novih tehnologija koje se kori-

ste, mogu na}i i u â~ku. To ne zna~i da su

najnoviji tehnolo{ki hitovi u svetu, jer

~iwenice govore da smo mi na nezavidnom

nivou sa stanovi{ta godi{we potro{we

i ulagawa u ra~unare i nove tehnologije

po stanovniku, ali, definitivno, ono {to

je najnovije u zemqama okruèwa, dostup-

no je i u â~ku - rekao je, izme|u ostalog,

Vladimir Krsti}.

Damir Dedi}, direktor firme “Kim

Tec”, izrazio je zadovoqstvo {to je “Us-

pon” prihvatio wihovu inicijativu i or-

ganizovao veoma pose}enu manifestaciju:

- Ovo je dokaz da Srbija nije Beograd.

“Kim Tec”, kao distributer sa velikom

mreòm partnera, je upravo inicijativom

organizovawa ovakvih manifestacija,

hteo da poru~i qudima, posebno mladima

èqnim novih znawa, da nove tehnologije

mogu videti i kupiti i na promocijama u

svom gradu, ili neposrednoj okolini, a ne

da putuju po 200, 300 kilometara.

N. R.

Gradski {tab za vanredne situacije

je pro{log ~etvrtka odrào sedni-

cu na kojoj su razmatrane aktivno-

sti povodom sne`nih padavina na terito-

riji Grada â~ka. Na sednici je istaknu-

to da su sve javne slu`be na teritoriji na-

{eg grada, u okviru svojih nadle`nosti,

spremne za zimski period.

- Jo{ jednom smo razmotrili sprem-

nost, pre svega javno komunalnih preduze-

}a, i zakqu~ili smo da sve slu`be funkci-

oni{u normalno. Padavine nisu bile ve-

like, a i u narednom periodu se ne o~ekuju

obimnije. Ali, najva`nije je da smo potpu-

no spremni za zimski period - izjavio je

komandant Gradskog {taba za vanredne

situacije Vojilsav Ili}.

Sneg nije stvorio te{ko}e u gradskim

naseqima i na lokalnim putevima, budu}i

da su nadle`ne slu`be blagovremeno po~e-

le sa ~i{}ewem i odràvawem, odnosno da

su sva javna komunalna preduze}a spremna

za predstoje}u zimsku sezonu u pogledu

sredstava, mehanizacije i opreme, istakli

su iz “Gradca”, “Gradskog zelenila” i

“Komunalca”, dodav{i da su svi putevi

prohodni. Iz Elektrodistribucije poru-

~uju da je snabdevawe elektri~nom energi-

jom uredno, a prema izve{tajima i sistemi

grejawa i vodosnabdevawa funkcioni{u

normalno. Sve medicinske slu`be su, ta-

ko|e, spremne da pruè zdravstvene usluge

gra|anima, a stanovni{tvu koje ìvi na

udaqenim podru~jima lekovi }e se propi-

sivati na dva meseca.

- Slu`ba hitne pomo}i je opremqena

vozilima, zimskim gumama i mo}i }e da

reaguje i interveni{e redovno. Vozni

park na{ih slu`bi ku}ne nege i patrona-

è je u ne{to lo{ijem stawu, ali koordi-

niramo sa svim gradskim i vatrogasnom

slu`bom, tako da ne o~ekujemo probleme.

Na teren }e se izlaziti po prioritetu i

ne}e biti ugroènih pacijenata na teri-

toriji Grada â~ka. U zimskom periodu,

Slu`ba op{te medicine pacijentima sa

seoskog podru~ja propisuje lekove za duì

vremenski period, odnosno za dva meseca -

rekao je dr Aleksandar Pajovi}, v. d. di-

rektora Doma zdravqa â~ak.

Centar za socijalni rad je napravio

popis ugroènih stara~kih i sama~kih

doma}instava po mesnim zajednicama, vo-

de}i ra~una posebno o te{ko pristupa~-

nim i udaqenim mestima, a ukoliko bude

potrebno postoji i mogu}nost privreme-

nog sme{taja.

Sa sednice je upu}en apel vlasnicima

stambenog i poslovnog prostora da tokom

zime redovno ~iste sneg ispred svojih

objekata, a poja~ane su i kontrole inspek-

cijskih slu`bi, koje }e u po~etku podse}a-

ti na zakonsku obavezu i upu}ivati opome-

ne.

- Apelujemo na gra|ane i vlasnike pri-

vatnih radwi da tokom sne`nih dana kada

~iste, sneg ne bacaju na ulicu, ve} da ga

ostave pored trotoara, a neko javno predu-

ze}e }e pokupiti. Ina~e, sneg na ulici

stvara ogromne probleme za saobra}aj, a

moè ugroziti i bezbednost gra|ana. Do

sada nismo pisali prijave, jer verujemo da

uz malo strpqewa, upornosti i savesti

gra|ana, ovaj problem moèmo re{iti.

Ali, ukoliko ubudu}e gra|ani ne budu po-

stupali prema odluci o komunalnom redu,

mora}emo da pi{emo i prijave. I Komu-

nalna policija je spremna da pomogne u

svakom trenutku, ve} je jednom ~oveku, ko-

ji ìvi sam u Trep~i, pomogla da o~isti

sneg - istakao je Stojan Vojinovi}, na~el-

nik Gradske uprave za inspekcijski nad-

zor.

Na sednici je re~eno da }e Gradski

{tab za vanredne situacije i daqe prati-

ti rad svih nadle`nih subjekata, kako bi

grad normalno funkcionisao tokom pred-

stoje}e zimske sezone. N. R.

SEDNICA GRADSKOG [TABA

ZA VANREDNE SITUACIJE

SPREMNI ZA

ZIMSKI PERIOD

U Â^KU ODR@AN PRVI SAJAM RAÛNARA I NOVIH TEHNOLOGIJA

PROMOCIJA NAJNOVIJIH DOSTIGNU]A

Uokviru projekta “Start it”, koji

realizuje Uprava za digitalnu

agendu, koja deluje pri Ministar-

stvu trgovine i telekomunikacije) i or-

ganizacije SEE ICT iz Beograda u utorak

su na Fakultetu tehni~kih nauka u â~-

ku odràna predavawa studentima i

mladim stru~wacima koji se bave in-

formacionim tehnologijama. Sa ciqem

da podstakne studente da ve} tokom stu-

dija razmi{qaju o upu{tawu u preduzet-

ni~ke vode i u Srbiji razvija startap

kulturu (ovaj pojam se prevashodno odno-

si na visokotehnolo{ke projekte, ali i

na zapo~iwawe ostalih vrsta profita-

bilnog biznisa) “Start it karavan” je

osim ~a~anskog posetio fakultete u No-

vom Sadu, Beogradu i Ni{u, a glavni do-

ma}in u na{em gradu bio je Nau~no teh-

nolo{ki park.

- Blagovremeno prezentovawe ta~nih

informacija i mogu}nosti koje pruà

tehnolo{ko preduzetni{tvo bi}e drago-

ceno mladim qudima koji èle da svoje

ideje preto~e u realan biznis. Informa-

ciono tehnolo{ki sektor je jedan od sek-

tora u Srbiji sa najbrìm rastom, izvoz

programerskih usluga je, bez obzira na

ekonomsku krizu, od 2007. do 2012. godi-

ne uve}an gotovo tri puta, a vrednost iz-

voza softvera iz na{e zemqe pro{le go-

dine je prema{ila 200 miliona eura -

navela je v. d. direktorka Nau~no tehno-

lo{kog parka Danijela Milo{evi}.

Po re~ima predsednik Skup{tine

osniva~a NTP Radisava Marjanovi}a,

interesovawe za saradwu sa Parkom po-

kazuju sve ve}i broj fakulteti i predu-

zetnika iz susednih gradova. Sime Arse-

novski, profesor Fakulteta za komuni-

kacije i informacione tehnologije u

Skopqu, ukazao je na neophodnost pove-

zivawa nauke, znawa i biznisa, {to

predstavqa su{tinu “univerziteta tre-

}e generacije”.

U ime â~ka goste je pozdravio pred-

sednik Skup{tine grada Veqko Negova-

novi}, a kao predstavnik Fakulteta teh-

ni~kih nauka, na kome se {koluju budu}i

inèweri elektrotehnike i ra~unar-

stva, inèweri informacionih tehno-

logija i profesori tehnike i informa-

tike, timu “Start it” zahvalio je prode-

kan Neboj{a Mitrovi}.

Predava~i su bili Vladimir Trkuqa,

predstavnik Startap zajednice u Srbiji,

Ivan Kova~evi}, sa Startap akademije,

Vuk Nikoli}, iz “Track Track - a” i Sr-

|an Atanasijevi{}, izvr{ni direktor

Com Trade Solution Engineering. E.V.

IZ AKTIVNOSTI NAU^NO TEHNOLO[KOG PARKA

STARTIT KARAVAN

I U Â^KU

14 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEOBRAZOVAWE

U~enicima je svake sedmice dostupan po

jedan novi test, a nastavnik i roditeqi

mogu da prate wihov rad i rezultate

Milica Stanoj~i}, dugogodi{wi profesor srp-

skog jezika i kwièvnosti u O[ “Filip Fili-

povi}”, sa zvawem pedago{kog savetnika, od ra-

nije je znala da ustaqeni na~in pripreme za polagawe “ma-

le mature”, kako popularno nazivamo zavr{ni ispit za

osmake, u~enicima nije suvi{e zanimqiv i podsticajan.

- Deca su optere}ena, imaju veliki broj redovnih ~aso-

va, a {kola je obavezna da od drugog polugo|a drì pri-

premnu nastavu. Zbog toga sam do{la na ideju da ukqu~im

savremene vidove komunikacije, a u posledwe vreme sam o

tome ~esto razgovarala sa svojom mladom prijateqicom

Milicom Proki}, koja je izvesno vreme predavala infor-

matiku u na{oj {koli, a trenutno, studiraju}i na daqinu,

poha|a specijalisti~ke studije u Edinburgu. Ona mi je

pruìla tehni~ku podr{ku, a ja sam osmislila nov na~in

pripreme zavr{nog ispita iz srpskog jezika - kazuje pro-

fesorka sa radnim iskustvom od skoro tri decenije.

[kolsko gradivo u~enici re{avaju on line putem, a na-

tavnica im svakog petka “pusti” po jedan probni test.

- Program podrazumeva i proveru rada u~enika od stra-

ne nastavnika i roditeqa. Redovno pratim koliko su pu-

ta u{li na sajt i radili test, {ta su ispravqali, {ta im

je bilo lako, a gde su se spoticali - obja{wava Milica

Stanoj~i}.

Do sada je “pustila” pet testova i uvidela da je 80 od-

sto u~enika odeqewa 8/1, kojima je ona razredni stare{i-

na i za koje je ovaj program i pripremila, prihvatilo no-

vinu. Raduje je i to {to su se za wu zainteresovali i |aci

iz 8/2. U~enike oba odeqewa, kao i wihove roditeqe, “srp-

kiwa” i “informati~arka” su obu~ile kako da, svako u

svom domenu, koriste program.

- Ovaj projekat je zasnovan na postoje}em sistemu za

elektronsko u~ewe Moodle, koji se ve} godinama uspe{no

koristi u obrazovnim sistemima razvijenih zemaqa. Pro-

gram je prilago|en potrebama u~enika osmog razreda, ali

pruà mogu}nost za daqe razvijawe i primenu u nastavnoj

praksi - nagla{ava Milica Stanoj~i}.

Nov na~in pripreme za zavr{ni ispit iz srpskog jezi-

ka ona smatra svojim pilot projektom, a wegovu budu}nost

vidi u dopunskoj i dodatnoj nastavi, kao i u pripremama

za takmi~ewa.

Za sada joj je, kaè, najva`nije saznawe da je wena ino-

vacija nai{la na odli~an prijem kod u~enika, a pripri-

me za zavr{ni ispit u~inila lak{im i popularnijim.

E. V.

PROFESORKA MILICA STANOJÎ] OSMISLILA NOVI NAÎN PRIPREME

ZA POLAGAWE „MALE MATURE”

RE[AVAWE TESTOVA

IZ SRPSKOG PUTEM INTERNETA

Sajt se nalaza na adresi:

www.srpskijezikviii.in.rs/moodle

Moè mu se pristupiti samo

nakon prijave, zbog za{tite

privatnosti maloletnih li-

ca.


DR PREDRAG MARKOVI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U BEOGRADU

15DRU[TVO

JUGOSLAVIJA,

PERIOD KOJI ZBUWUJE

Period koji mnoge zbuwuje, je Jugosla-

vija. Profesor [e{eq kaè, Viroviti-

ca... Svi kaù, eto {to nismo uzeli {e-

star i zaokruìli teritorije gde Srbi

ìve. [to smo pravili Jugoslaviju? Za-

to {to su nas prevarili Slovenci i Hr-

vati, a mi smo bili naivni, ili su nam

rekli, mi smo bra}a, mi }emo da vas vo-

limo. Ali, nije, nisu ni Aleksandar, ni

Pa{i} bili naivni da poveruju u to. Da

li je Pa{i}, taj najlukaviji, najpokvare-

niji i najpametniji politi~ar bio toli-

ko naivan? Za{to je pristao, zato {to je

bio glup? Taj argument je kao naivna de-

vojka. Za{to je Pa{i} pristao na Jugo-

slaviju? Ima jedan razlog koji je vrlo re-

alan, a imao je i vrlo lo{e iskustvo.

Znao je vrlo dobro Bugarsku. I znao je da

}e bilo kakva samostalna Hrvatska biti

trn u peti Srbiji i onda je rekao, ako

Hrvate ostavimo nekoj dràvi, oni }e da

nam vrate, kao kasnije Bugari i Albanci.

Zna~i, boqe je da ih integri{emo. Drugo,

Slovenci, pri~a dr Predrag Markovi},

su i tada odu{evqeni jugoslovenstvom,

kao {to su do {ezdesetih godina odu{e-

vqeni Jugoslavijom. Koliko je Slovena-

ca koji se zovu Du{an ili Ivan, srpska

imena nose, to je ideolo{ka stvar. Dava-

li su nekada namerno srpska imena deci,

da bi se na taj na~in vezali za srpsku

ideju. Oni su do te mere Jugosloveni, da

su imali puno slovena~kih ~etnika,

Aleksandar Bajc, ~uveni slovena~ki eko-

nomista je bio ~etnik. Tamo je bilo, ne

samo wihovih Nedi}evaca, nego i pravih

~etnika.

I Pa{i} misli da su ti Hrvati, wi-

hove elite sigurno za Jugoslaviju. Slo-

venci su svi za Jugoslaviju, me|utim, de-

mokratija je ~udna stvar. U Hrvatskoj

jo{ nema demokratije, niko ne zna {ta

misli wihov narod, i oni kad su prvi

put iza{li na izbore, glasaju protiv Ju-

goslavije. Na{i zapaweni, pa za{to, pa

kako, u ~emu je problem, to je tako jedno-

stavno, oni su imali tu projugoslovensku

elitu, Ivan Me{trovi} je najboqi pri-

mer, Krleà je jedan ~udan primer, koji

je naglo mewao u ìvotu stavove, tako da

ne moè ~ovek da ga uhvati. Dodu{e i

Me{trovi} je zavr{io kao prousta{a, a

bio je veliki Jugosloven, jer, svi jugoslo-

venski spomenici u Srbiji su wegovi, od

“Pobednika” do spomenika Neznanom ju-

naku.

STALNO U KRIZI

Za{to nisam stavio u dobre momente

tu Jugoslaviju? Zato {to je ta dràva

stalno bila u krizi, prvo u spoqno-po-

liti~koj dominantnoj krizi. Na jugu se

vodi rat sve vreme po~etkom dvadesetih,

zna~i stotine i stotine mrtvih u borbi

sa albanskim komitama. Hrvati stalno

kukaju, na{i politi~ari ne razumeju tu

zemqu dobro, zato {to su formirani u

jednoj homogenoj Srbiji i ne shvataju re-

cimo da su Hrvati nau~ili u Pe{ti da se

pquju u parlamentu. Na{ima je to ~udno.

I ovo kad je ovaj pobio poslanike u skup-

{tini, to je ustvari bio kulturolo{ki

spor. Oni su wega vre|ali da je lopov, ka-

ko je otimao, da je vo|a paravojnih for-

macija, {to mu verovatno ba{ nije bilo

strano. On je rekao povuci rije~, ovaj ni-

je shvatio, jer je ~ovek bio iz Andrijevi-

ce. Uvredio se, nisu shvatili da su ga

uvredili. Rekao je povuci re~ nekoliko

puta, hteo je da ih pobije. To je bio kul-

turolo{ki sukob koji je otu|io dodatno

Hrvate od Jugoslavije, a srbijanski po-

liti~ari se sve vreme pitaju {ta ho}e ti

Hrvati. Me|utim, Jugoslavija je bila ma-

lo razo~arawe i za Srbe. Vojvo|ani su

pevali pesmu: “Prodao sam kowa vranca

da dovedem Srbijanca”, pa su posle peva-

li “Proda}u i drugog vranca da oteram

Srbijanca”. [ta je tu bio problem? Kva-

litet dràve nije mala stvar. Zamislite

kako izgleda austrijski op{tinski na-

~elnik, a kako izgleda @ivotije Nu{i-

}ev, upore|uje Markovi}. Kada do|u u me-

sta kao {to su Maribor, Subotica, ka-

kav je to za wih bio {ok. Kvalitet admi-

nistracije bio je kulturolo{ki druga~i-

ji od onog na koji su navikli? U svakom

slu~aju, ne bi to bio problem, mo`da bi

se ta dràva i konsolidovala, da nije bi-

lo opet velike me|unarodne igre, a to je

bio Drugi svetski rat.

NAJRASKOMADANIJA

ZEMQA NA SVETU

Na{i nisu imali izlaz, pri~a Mar-

kovi}. Zna~i, jedini izlaz je bio dogovor

sa Nema~kom i oni stvarno odu kod Ne-

maca. I pitaju: - Da li }ete vi da traì-

te prolaz trupa kroz Jugoslaviju, oni ka-

ù: - Ne}emo. Ho}ete li da nas terate da

u~estvujemo u ratu? - Ne}emo. Pa, na{i

kaù da potpi{emo, me|utim, od tada

traju dileme. Zna~i, prva stvar, Hitler

nije po{tovao nijedan sporazum. Mi ne

znamo da li bi on po{tovao taj spora-

zum, a s druge strane, da li bi stigao da

ga prekr{i, jer se zaglavio u Rusiji po-

sle nekoliko meseci. Naàlost, nije ta~-

no {to svi mislimo, das mo mi tu ne{to

zaustavili, odloèn je napad na Rusiju.

Oni su samo pregazili taj Balkan sa pe-

desetak, {ezdeset divizija. U Hrvatskoj

su ponudili vlast Ma~eku, on odbije, i

onda oni daju vlast najgorem olo{u. To

su usta{e, wih u tom trenutku nema mno-

go, nekoliko stotina. Me|utim, krene lo-

kalna euforija i taj stra{an genocid,

koji je zapravo prethodio kona~nom ru-

{ewu. U to vreme jo{ Jevreje masovno

ubijaju. Kona~no ru{ewe je progla{eno

20. januara 1942. godine. Tad su Nemci

re{ili da pobiju sve Jevreje. Usta{e su u

tom smislu inovatori, prvi su koji su

krenuli da vr{e etni~ko ~i{}ewe u tim

razmerama. I SS trupe to rade na isto~-

nom frontu, ali su usta{e Boga mi boqe

po danu ubijawa, avgust 1941. je verovat-

no vrhunac u evropskim razmerama. Nig-

de drugde toliko sveta nije ubijeno za

kra}e vreme, pogotovu ako uzmemo u ob-

zir primitivne metode. Taj masakar su

spre~ili Italijani. I ustanak. Tako je

1941. dvosmislena godina. Ona slika iz

Kusturi~inog “Podzemqa”, kada su pobe-

gle ìvotiwe iz zoolo{kog vrta se

stvarno desila. Zamislite, kako je izgle-

dao smak sveta kada su lavovi i ìrafe

tr~ali ulicama. Jugoslavija je najrasko-

madanija zemqa na svetu. Ne postoji ze-

mqa, mo`da Poqska, delovi su otrgnuti,

ali je ostalo neko par~e, a Jugoslavija je

raskomadana na toliko na~ina, da se ne

moè nabrojati. U toj zemqi se bori 20-

30 vojski, i ono {to qude danas zbuwuje,

to je kakav je to bio rat. To nije bio jedan

rat, to je bilo 20 ratova u jednom.

USTANAK DI@U OBA POKRETA

Me|uti, Srbi dignu ustanak i Nemci

su to odmah registrovali u Zapadnoj Sr-

biji i kaù, taj narod je buntovan. Inte-

resantno je da oba pokreta tu diù usta-

nak, i komunisti i Ravnogorci. Verovat-

no zbog oslobodila~kih tradicija. I

Srbi naprave jedno privremeno ~udo, na-

prave ogromnu slobodnu teritoriju, to

izgleda veli~anstveno. Srbi su oslobo-

dili sve velike gradove u Zapadnoj Srbi-

ji. Na Kraqevu su se zaustavili, a to je

mnogo vaàn grad, jer se tu odvaja pruga

za Kosovo. A Nemce ne zanima Kosovo,

ve} ih zanima Trep~a. Zna~i, Kraqevo ne

sme da padne. Zato se tu dogodio stra{an

masakr, uglavnom ~etnika. Ali je i jedna

i druga borba veli~anstvena. Jo{ se nisu

posva|ali i onda Nemci pokrenu kaznenu

ekspediciju i naprave taj ~udan mehani-

zam 100 za jednog. Nema problema, ako

ubijete jednog Nemca, mi }emo 100 Srba.

I oba pokreta otpora bivaju uni{tena u

Srbiji. Zato je 1941. lo{a godina. Ali,

postoji nada, jer mi znamo da postoje sa-

veznici, koji god saveznici da pobede,

verovatno }e biti dobri za nas, i ako po-

bede zapadni, i ako pobede isto~ni. I

partizani urade ne{to {to qudi obi~no

ne znaju, oni otkriju da postoji ni~ija

zemqa u Bosni, prostor odakle su se po-

vukli Italijani, i sve partizanske slo-

bodne teritorije su u toj zoni. Oni su ta-

ko, na toj ni~ijoj zemqi uspeli da napra-

ve svoju teritoriju i da privuku narod,

jer taj narod, koji je ve} u zbegu, u parti-

zanima vidi spas, tako da ceo narod u

tim krajevima ulazi u partizane. U Sr-

biji je situacija, naravno, komplikova-

na. Ostaju Ravnogorci. Tu sada postoji

jedna dilema oko takozvane legalizacije.

Draà je bio obave{tajni oficir. On je

voleo te neke lukave kombinacije, kao,

sad }emo pola vojske da prijavimo kod

Nedi}a, pa }emo tu da ih drìmo, a kada

kucne ~as onda }emo da budemo s wima.

Me|utim, oni izgube kredibilitet sa

tom legalizaciojom. Drugo, Pe}anac ih

potpuno obruka, jer ono {to sad stariji

kaù, ~etnici su bili sa Nemcima. Niko

sad ne zna da su to bili Pe}an~evi ~etni-

ci. Partizani naravno nisu insistira-

li na toj razlici. Ali, ve}ina ovih ~et-

nika koje gledamo na slikama iz doba ko-

munizma sa Nemcima su Pe}an~evi ~et-

nici. Sada ne}emo ulaziti u pri~u za-

{to taj heroj iz Prvog rata, Pe}anac pr-

vi kre}e u kolaboraciju. To je jedna li~-

na i qudska drama. On je kompromitovao

dosta taj pokret, a Nemcima nije bilo

mrsko da zbune narod. Do 1943. su ubija-

li barabar partizane i ~etnike, a 1944.

opet spoqnopoliti~ki doga|aj re{ava

sudbinu zemqe. Dolaze Sovjeti. Taj Tre-

}i ukrajinski front, kada se sjurio kroz

Banat i Srbiju, oduvao je Nemce, pri ~e-

mu je lokalna situacija ~udna. U Kru-

{evcu ih do~eka Kisenovi}. I oni ne

znaju ta~no ko je to, wima je to sve jedno.

Prve jedinice su se qubile me|usobno,

neki bradati qudi i bra}a Rusi. Dok ni-

su do{li idelo{ki komesari...

Z. L. S.

(posledwi nastavak u slede}em broju)

NAJGORI I NAJSVETLIJI

TRENUCI SRPSKE ISTORIJE (3. DEO)

Put kroz istoriju srpskog naroda i dràve, sublimiran u na-

u~nim saznawima savremenog istori~ara dr Predraga Marko-

vi}a, koji je kao gostuju}i predava~ Kulturno-obrazovnog

programa Doma kulture nedavno izazvao veliku pa`wu javno-

sti i na{ih ~italaca, nastavqamo novijim periodom u hro-

nologiji doga|aja, kome mawe ili vi{e svedo~e generacije

na{ih roditeqa.

16 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE

POKLON KWIGE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,

radno vreme 9-21.

Kobno mesto pre-

vazilazi dva

prethodna bestsele-

ra Tane Fren~ jer

ovaj roman krimi-

produkcije isti~e

se po tome {to do-

bija ~ak ve}e pohva-

le kriti~ara za

„sporedni“ (soci-

jalno-psiholo{ki)

sloj pri~e.

Uz napetu psiho-

lo{ku dramu i de-

tektivski zaplet,

Tana Fren~ ujedno

gradi predivnu po-

stavku gde su su-

protstavqena raz-

li~ita kulturna

okruèwa, i s qubavqu prikazuje Dablin i wegovu arhi-

tekturu, istoriju i stvarala{tvo, kao i jezik i speci-

fi~ni duh tog dela sveta.

@ivot Frenka Makija predodre|en je i preokrenut

jednim presudnim trenutkom kada mu je bilo devetnaest

godina, trenutkom kad se wegova devojka Rouzi Dejli ni-

je pojavila na tajnom sastanku u Fejtful plejsu, da bi po-

begla s wim u Englesku kako su nameravali.

Frenk nikada vi{e nije ~uo ni{ta o woj.

Dvadeset godina potom, Frenk je i daqe u Dablinu,

gde radi kao detektiv u Tajnoj jedinici. Odavno je prese-

kao sve veze sa svojom disfunkcionalnom porodicom. No

to traje dok ga sestra ne pozove da mu kaè da je na|en Ro-

uzin kofer.

Kwiga o dve izuzetno zani-

mqive ène re{ene da nad-

ma{e Fileasa Foga, junaka

romana @ila Verna, i obi-

|u Zemqinu kuglu za mawe

od osamdeset dana.

êtrnaestog novembra

1889. godine mlada

reporterka Vorlda krenu-

la je parobrodom iz Wu-

jorka u pohod da obori re-

kord najbrèg obilaska

sveta. Istog dana iz Wu-

jorka – mada u suprotnom

smeru i vozom – po{la je

mlada novinarka ~asopi-

sa Kosmopoliten Eliza-

bet Bizland. Ta dramati~na trka na stazi od skoro ~etrde-

set pet hiqada kilometara privukla je pa`wu ~itave na-

cije i zauvek promenila ìvote takmi~arki.

Wih dve su bile jedna drugoj su{ta suprotnost. Neli

Blaj je bila borbena, odlu~na, ambiciozna reporterka iz

pensilvanijske rudarske oblasti, koja je tragala za najsen-

zacionalnijim vestima i pritom, ~esto pod izmi{qenim

identitetom, obelodawivala dru{tvene nepravde. Otmena

i elegantna Elizabet Bizland, ro|ena u aristokratskoj ju-

`wa~koj porodici, vi{e je volela romane i poeziju od no-

vina a smatrana je za najlep{u ènu velegradskog novinar-

stva. Obe ène pak bile su nadareni pisci i ostvarile su

uspe{ne karijere u veoma ambicioznom svetu novinarstva

kojim su vladali mu{karci. Kwiga Osamdeset dana oì-

vqava te dve ène pionire u trci s vremenom, uvek svesne

da i najmawe ka{wewe moè dovesti do poraza.

Metju Gudman

OSAMDESET DANA

Tana Fren~

KOBNO MESTO

PETAK 6. 12. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – IZLOG STRA-

STI

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 INTERAKCIJA

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE




23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 7. 12. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 KONCERT


PLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI


PLOV

12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.



16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.



20:00 MUZI^KA APOTEKA





NEDEQA 8. 12. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA -̂

NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI


PLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM – MALA PRIN-

CEZA

15:30 VEZE

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 SPORTSKA GALAKSI-

JA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 KARUSEL


PONEDEQAK 9. 12. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI-

CICA


PLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI


NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA


16:15 SERIJA - IZLOG STRA-

STI -r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:35 MERIDIJANIMA


20:10 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI – ZASTAVA FILM

21:00 MILANOVA^KA SED-

MICA

21:30 GRUDA



23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 10. 12. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strast –

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk I PAPRIÎCA


NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI

FILM – ZASTAVA FILM –

r.


16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 Beli luk I PAPRIÎCA

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SED-

MICA –r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBI-

JA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet




SREDA 11. 12. 2013.

08:15 OGLASI


09:15 MERIDIJANIMA


ÎCA


NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI


PLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 INTERAKCIJA-r.


16:15 SERIJA –Izlog strasti –


ÎCA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.


19:30 MERIDIJANIMA


20:05 MO SPORT

20:45 FILM




ÊTVRTAK 12. 12. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA


ÎCA


PLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSI-

JA

11:15 OGLASI


PLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW




ÎCA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA


19:30 MERIDIJANIMA


20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA




- TV GALAKSIJA -

TV

PROGRAM

PETAK 6. DECEMBAR – ODUMIRAWE, doma}i igrani

film rediteqa Milo{a Pu{i}a

Velika sala, u 20:00

SUBOTA 7. DECEMBAR – KONCERT BALETSKE [KOLE

,,LUJO DAVIÔ’’ IZ BEOGRADA. Velika sala, u 18:00

PONEDEQAK 9. DECEMBAR – KAKO JE ÂÂK ZAVO-

LEO ROKENROL – promocija kwige Zorana Brankovi}a. Ve-

lika sala, u 19:30

PONEDEQAK – PETAK 9-13. DECEMBAR - DANI IZRA-

ELSKOG FILMA – program realizovan u saradwi sa ambasa-

dom Izraela u Beogradu. Mala sala, u 20:00

UTORAK, 10. DECEMBAR 2013. 19,00 - Koncert KUD

ABRA[EVI] I PRIJATEQI

Organizator KUD ABRA[EVI] (Velika sala Doma kulture)

SREDA, 11. DECEMBAR 2013. 19,00 - Poetsko - vinski kabare

KAD SE VRATI ROZMARI

Organizator: Gradska biblioteka VLADISLAV PETKOVI]

DIS (Klub Doma kulture)

UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]”

- Izlo`ba Katarine Alempijevi} “LINEA ALBA”

ÊTVRTAK 12. DECEMBAR - KO SU DANAS UZORI MLA-

DIH U SRBIJI – predavawe prof.dr @arka Trebje{anina.

Velika sala, u 19:00

NEDEQA -ÊTVRTAK 8-12. decembar – manifestacija ,,CR-

VENI NOSI]I’’ U~estvuju: ma|ioni~ari, akrobate i òn-

gleri

Gradski trg i {etali{te, od 10:00-13:00 i od 14:00-17:00

- ÊTVRTO BALKANSKO BIJENALE, me|unarodna izlo`ba

postavqena u galerijskom prostoru Doma kulture, Narodnog

muzeja, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i u depou, Legatu

“Bogi}a Risimovi}a Risima” depo.

- PETAK I SUBOTA, 7. i 8. decembar -

KAFANA “CAR LAZAR”, muzika uìvo

“Exclusive Bend”, Ulica dr Dragi{e Mi{o-

vi}a 46, tel; 032/222 392, 063/ 695 915

UMETNI^KA GALERIJA „NADE@DA PETROVI]”

- Izlo`ba Katarine Alempijevi} „LINEAALBA”

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-

ri Vulkan u Roda centru.

Vulkan izdava{tvo

Spremi se za neverovatan i neponovqiv susret sa di-

nosaurima! Kad stavi{ 3D nao~are, preistorijski xino-

vi oìve}e pred tobom.

Odu{evi}e te 3D dinosauri sa vi{e od 50 nalepnica i

obiqem zanimqivih ~iwenica!

Vulkan izdava{tvo

Elsi Mejnard nije

ni slutila da }e

sve po~eti iz po-

~etka...

Me|utim, osamna-

est meseci posle

najve}eg izazova u

svom ìvotu, ona

radi upravo to –

zato {to je obe}ala

osobi koja je najvi-

{e verovala u wu.

Re{ena da zakora-

~i u nesigurnu bu-

du}nost, Elsi upo-

znaje lepog Olive-

ra Hogarta koji na-

izgled namerava da

osvoji weno srce, i

sasvim slu~ajno

osniva hor.

Onda je dobrodu{ni zahtev odvodi u Pariz – i do posled-

we stavke Spiska koju se nije usu|ivala da ispuni. Moè

li Elsi da sledi svoje srce i ostavi pro{lost iza sebe?

Dirqiva, inspirativna i topla pri~a autorke kwige

Dobro do{ao u moj svet.

Miranda Dikinson

KAD QUBAV POZOVE

3D DINOSAURI

Slike nastale tokom {estog sa-

ziva Likovne kolonije “â~ak

2013.” koja je realizovana u

Ov~ar Bawi u organizaciji ~a~an-

skog Doma kulture izloène su pone-

deqak u Likovnom salonu. Izlo`bu

je otvorila Vesna Petrovi}, glavni

urednik programa Doma kulture, oce-

wuju}i da je duhovno okruèwe Ov-

~arsko-kablarskih manastira o~i-

gledno bilo dominantna inspiracija

umetnika, koji su sedam dana proveli

u motelu “Dom” i tom prilikom za-

hvalila Vidoju Boranija{evi}u, kao

vi{egodi{wem dobrom doma}inu

ove manifestacije. Jedan broj slika

nastalih u likovnim kolonijama

ostaju trajno u fondu ~a~anskog Do-

ma kulture. U ovogodi{wem sazivu

u~estvovali su: Jovica Dejanovi} iz

Vrawa, Zorana Dragi}evi} Peruni-

~i} iz â~ka, Neboj{a \uranovi} iz

Beograda, Qiqana Ili} Radovano-

vi} iz Smedereva, Vladimir Lali}

iz Beograda, Damjan Martinovi} iz

Sremske Mitrovice, Qubisav Milu-

novi} iz Beograda, Milomirka Pe-

trovi} \oki} iz Beograda, Milan

Pivni~ki i Aleksandar Pivni~ki iz

Novog Sada. Pokroviteq izlo`be je

Grad â~ak.

Z. L. S.

Gradska biblioteka

“Vladislav Petko-

vi} Dis” predstavi-

la je pro{log utorka novi

19. broj svog stru~nog ~aso-

pisa Glas biblioteke za

2012. godinu. O sadràju

~asopisa govorila je re-

cenzent profesor dr Bor-

janka Trajkovi}, jedan od

vode}ih bibliotekarskih

stru~waka u nas, dok je o

razvojnom putu ovog glasi-

la, koje od 1988. godine iz-

daje Gradska biblioteka

govorila glavni i odgo-

vorni urednik vizdawa i

direktor ustanove Danica

Ota{evi}. Bibliotekar

Marija Radulovi}, autor-

ka teksta “Dràvna bibli-

oteka u Berlinu - moderni

klasik”, koju je posetila

tokom studijskog boravka u

Nema~koj, kazivala je od-

lomke, a mr Marijana Ma-

tovi}, bibliotekar savet-

nik, u svojstvu voditeqa

programa podsetila na pr-

ve urednike, Qubomira

Markovi}a i Radojka Ni-

koli}a. Ona je ukazala i na

koncepciju ~asopisa usvo-

jenu u redakciji, koju ~ine

bibliotekari ~a~anske Bi-

blioteke, Narodne biblio-

teke Srbije i Biblioteke

Matice srpske. Tako je eks-

kluzivnost utvr|ena kao je-

dan od osnovnih kruteriju-

ma pri selekciji priloga,

kojih je u 19. broju Glasa

biblioteke 14, a potpisuju

ih: Monika Fin iz Itali-

je, predava~ na katedri za

slovenske jezike Univerzi-

teta u Padovi; Vesna Tri-

vunac, Vesna Malba{a

Iwac, dr Dejan Vuki}evi},

Jelena Mitrovi}, Vela Ni-

koli} i Bojana Vukoti} iz

NBS, Olivera Nedeqko-

vi}, Marija Orbovi}, mr

Marijana Matovi}, Mili-

ca Bakovi}, Marija Radu-

lovi} i Danica Ota{evi}

iz ~a~anske Biblioteke i

Obrad Vu~kovac iz Bibli-

oteke Studentskog grada.

Pored primera dobre

prakse, naro~ito u podsti-

cawu informati~ke pisme-

nosti i primeni standar-

da, priloga o

obrazovawu bibliote-

kara, intelektualnim slo-

bodama u ovoj delatnosti,

analize kulturno-istorij-

skih vrednosti “Disovog

prole}a”, portreta bibli-

otekara i bibliografa

Marije Orbovi}, posve}e-

nog istraìva~a ~a~anske

kwièvne i kulturne ba-

{tine koji potpisuje Oli-

vera Nedeqkovi}, kao i is-

kustva slovena~kih i hr-

vatskih biblioteka na po-

qu digitalizacije, eksklu-

zivnost 19. broju ~asopisa

daju i prilozi o nacional-

nim bibliotekama Nema~-

ke i [panije, kao i jedin-

stven rad Monike Fin “Ve-

necija i srpska kwiga”.

Rad je posve}en istoriji

na{e kwige i pisma, koji

potvr|uje saznawa da je Ve-

necija od 15. do 19. veka bi-

la najve}i razvojni centar

srpske kulture i dugo naj-

zapadnija granica do koje

su dosezali srpski jezik i

pismo, a Monika Fin na-

vodi da se po~eci srpske

kwige i mleta~kog izdava-

{tva vezuju za delatnost

vojvode Boìdara Vukovi-

}a Podgori~ana, Teodora i

\or|a Qubavi}a, kao i

gr~ku porodicu Teodosije

i detaqno opisuje ìvot

srpske kwige sve do pojave

Zaharija Orfelina i poto-

wih nosilaca srpske pi-

smenosti. Zanimqiva je i

~iwenica da se u elektron-

skom katalogu Dràvne bi-

blioteke u Berlinu na po-

jam “Cacak” pojavquje 146,

a na pojam “Vladislav Petko-

vic Dis” 27 zapisa, {to sve-

do~i o prisustvu srpske

kwige u evropskim biblio-

tekama.

Kao uspe{an primer

konstantnog pra}ewa stru-

ke i plodonosne saradwe sa

drugim bibliotekama u

Srbiji i

okruèwu, ali i dale-

kim zemqama, Glas biblio-

teke se s pravom moè

ubrojati u sam vrh biblio-

tekarske stru~ne periodi-

ke, rekla je Marijana Ma-

tovi}, {to je dr Borjanka

Trajkovi} u svom zakqu~ku

i potvrdila, poèlev{i da

Glas biblioteke i formal-

no dobije kvalifikaciju

stru~nog nau~nog ~asopi-

sa, koji se moè ~itati i na

online adresi ISSN

2217/9747.

Z. L. S.

PREDSTAVQEN ÂSOPIS GLAS BIBLIOTEKE BROJ 19/2012

EKSKLUZIVNI PRILOZI IZ

ITALIJE, NEMA^KE, [PANIJE...

IZLO@BA 6. LIKOVNE KOLONIJE „ÂÂK 2013.“

MANASTIRI I PRIRODA

18 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINELUÂNI

Prigodnim progra-

mom, koji je upri-

li~en u Domu kul-

ture u Lu~anima, u prisu-

stvu predstavnika lokalne

samouprave i ostalih uva-

ènih gostiju, u~enici i

prosvetni radnici Osnov-

ne {kole “Milan Blagoje-

vi}” su u ponedeqak, 2. de-

cembra, obeleìli 114 go-

dina uspe{nog rada svoje

obrazovne ustanove. Povo-

dom Dana {kole, uru~ene

su i nagrade pobednicima

literarnog konkursa “Mo-

ja {kola”.

- Na{a {kola je prepo-

znatqiva u ovom delu Sr-

bije po svojim brojnim us-

pesima, kako na poqu ra-

znovrsnih takmi~ewa, ta-

ko i u oblasti izrade pro-

jekata. Me|u mnogobroj-

nim nagradama koje smo

osvojili, izdvojila bih

nagradu koju smo dobili

od Op{tine za dobru sa-

radwu i uspe{nu realiza-

ciju projekata Evropske

unije i Ministarstva pro-

svete. I daqe nastavqamo

istim putem. Trenutno u

na{oj {koli realizujemo

tri projekta. Dobre rezul-

tate postièmo na poqu

funkcionalnog obrazova-

wa odraslih u okviru pro-

jekta Ministarstva pro-

svete, koji nosi naziv

“Druga {anasa”. U~estvu-

jemo i u projektu Unicefa,

a tu je i veoma interesan-

tan program “Sport u

{lole” u okviru projekta

Ministarstva sporta.

Imamo izuzetnu saradwu

sa lokalnom samoupravom,

koja nas podràva u na{em

nastojawu da omogu}imo

{to boqe uslove u {koli.

Poboq{ali smo i uslove

rada u na{im izdvojenim

odeqewima. Zahvaquju}i

lokalnoj samoupravi, ove

sedmice }e biti zapo~eta

rekonstrukcija elektri~-

ne mreè u starom delu

{kole. Investicija je

vredna dva miliona dina-

ra - istakla je Radojka

\or|evi}, direktor {ko-

le. Ona je dodala da lokal-

na samouprava izdvaja zna-

~ajna sredstva za usavr{a-

vawe prosvetnih radnika,

{to se pozitivno odraà-

va na kvalitet nastavnog

procesa i na rezultate ko-

je postiù u~enici.

O[ “Milan Blagoje-

vi}” bila je ove godine do-

ma}in okru`nog takmi~e-

wa Kwièvne olimpijade,

na kojem je u~estvovalo 50

u~enika iz ~etiri grada

Moravi~kog okruga.

Priredbu povodom obe-

leàvawa Dana {kole su

pripremili u~enici u sa-

radwi sa svojim nastavni-

cima. Pored recitala,

folklora, horskog nastu-

pa, pesama, u~enici su

pripremili i interesan-

tan dramski komad, koji je

izazvao veliko odu{evqe-

we u publici.

Ina~e, nastavu u

Osnovnoj {koli “Milan

Blagojevi}” poha|a 462

u~enika. [kola zapo{qa-

va 73 radnika i ima pet iz-

dvojenih odeqewa.

V. S.

Povodom 4. de-

cembra, Dana

oslobo|ewa

Draga~eva, delegaci-

je SUBNOR-a, Skup-

{tine op{tine Lu-

~ani i Mesne zajed-

nice Negri{ori po-

loìle su vence pa-

lim `rtvama u dva

svetska rata na spo-

men obele`je u Ne-

gri{orima.

- Na prostorima

Draga~eva odigrale

su se dve paklene bit-

ke, koje se svrstavaju

u red ve}ih na pro-

storima Zapadne Sr-

bije. Vodile su se na Bjelo{evcu, u Prvom

svetskom ratu 1914, protiv Austougarske

i 1944. godine u Drugom svetskom ratu

protiv nema~kog okupatora. Imale su

presudni uticaj na ishod u daqim borba-

ma na{ih oslobodila~kih ratova - rekao

je Spasoje Milovan~evi}, predsednik Op-

{tinskog odbora SUBNOR-a, u svom go-

voru pred spomenikom palim Draga~evci-

ma. On je dodao da je Draga~evo podnelo

velike `rtve u oba svetska rata. Samo u

NOB-u je poginolo oko 940 Draga~evaca.

@iteqi Draga~eva su u~estvovali i u po-

sledwem ratu od 1991. do 1999. godine, ka-

da je izgubqeno sedam mladih ìvota, is-

takao je Milovan~evi}.

Povodom Dana oslobo|ewa u Lu~ani-

ma je organizovana sve~ana proslava.

Predsednik op{tine Mladomir Sreteno-

vi} ~estitao je prisutnim gra|anima Dan

oslobo|ewa Draga~eva i podsetio na ve-

like istorijske doga|aje, kada su hrabri

Draga~evci svoje ìvote `rtvovali za

slobodu.

- S ponosom ~uvamo uspomenu na te

slavne istorijske dane, kada su na{i bor-

ci porazili okupatorske snage i oslobo-

dili Draga~evo u Drugom svetskom ratu.

Misli nas vode i u decembarske dane Pr-

vog svetskog rata, u daleku 1914. godinu,

kada se na Bjelo{evcu odigrala jo{ jedna

presudna bitka - istakao je Sretenovi}.

On je naglasio da }e naredna 2014. godina

biti dvostruko jubilarna, jer }e u woj bi-

ti obeleèno 70 godina od oslobo|ewa

Draga~eva u Drugom svetskom ratu i sto

godina od bitke na Bjelo{evcu u Prvom

svetskom ratu. Kako je istakao Sreteno-

vi}, uskoro }e biti konstituisan Op-

{tinski odbor za proslavu i obeleàva-

we 70 i 100 godina od bitaka na Bjelo{ev-

cu. Vrlo brzo }e uslediti i konkretni

planovi za rekonstrukciju puta koji vodi

do spomen obele`ja palim Draga~evcima,

kao i ure|ewe prostora oko spomenika.

U kulturno-umetni~kom delu programa

u~estvovala su deca iz vri}a “Na{a ra-

dost”, u~enici Osnovne {kole “Milan

Blagojevi}”, kao i ~lanovi Kulturno-

umetni~kog dru{tva „Razigrano kolo“ iz

Poège. V. S.

OSNOVNA [KOLA “MILAN BLAGOJEVI]” OBELE@ILA 114 GODINA RADA

SJAJNI REZULTATI

PODSTREK ZA NOVE USPEHE!

OBELE@EN DAN OSLOBO\EWA DRAGAÊVA

POLO@ENI VENCI NA

SPOMEN OBELE@JE

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 19LUÂNI

Sedamdeset{estogodi{wi Beo-

gra|anin Adam Ikodinovi},

poreklom iz Draga~eva, zave-

{tao je pro{le sedmice stan

na Karaburmi De~jem vrti}u

“Bambi” u Gu~i. Dokument o

zave{tawu stana, Ikodinovi}

je, u prisustvu svedoka i pred-

stavnika op{tine Lu~ani, pot-

pisao u Prvom op{tinskom su-

du na Novom Beogradu. Stan

ima 49 kvadrata i proceweno

je da vredi vi{e miliona di-

nara. Govore}i o motivima ko-

ji su ga naveli na ovakav ~in,

Ikodinovi} je istakao da su

najsre}niji trenuci wegovog

ìvota bili dobijawe stalnog

zaposlewa i ènidba, kojima

sada pridruùje jo{ jedan

istinski zna~ajan poduhvat u

svom ìvotu, a to je zave{tawe

porodi~nog stana De~jem vrti-

}u u Gu~i, kako bi budu}i mla-

di nara{taji draga~evskog

kraja odrastali u jo{ boqim

uslovima nego {to su sada-

{wi.

- Odluku o zave{tawu stana sam doneo

zahvaquju}i predlogu moje supruge, koja

je, ba{ kao i ja, mnogo volela decu. Ja

sam danas presre}an ~ovek {to sam ispu-

nio na{u zajedni~ku èqu. Moja Stanka

je preminula po~etkom 2012. godine i, na

àlost, danas nije tu da se zajedno radu-

jemo {to sam ostvario ono o ~emu smo

ma{tali. Moje srce je puno, jer sam povu-

kao pravi potez. Drago mi je {to sam

stan zave{tao za dobrobit generacija

koje dolaze. Supruga i ja nismo imali de-

ce, ali od danas smatram, ako je to real-

no da kaèm, ovim ~inom dobio sam mno-

go unu~i}a - rekao je Adam Ikodinovi}.

On je dodao da najve}a zasluga za wegovo

dobro~instvo, ipak, pripada supruzi,

koja je rade}i u dràvnoj slu`bi i dobi-

la stan na Karaburmi.

Predsednik op{tine Lu~ani Mlado-

mir Sretenovi} i direktor De~jeg vrti-

}a “Na{a radost” Qiqana Dmitri} su

istakli da su ovakvi poduhvati prava

retkost u dana{we vreme, ali da je dobro

{to jo{ uvek postoje qudi koji nesebi~-

no pruàju i dele sa drugima ono {to

imaju.

- Vrlo mi je te{ko da prona|em prave

re~i kojima bih opisala koliko me je

ovaj humani gest ganuo i koliko je zna-

~ajan za ustanovu u kojoj radim. Divim se

gospodinu Ikodinovi}u, koji se nije po-

veo materijalnim vrednostima, ve} je

ovim potezom na prvo mesto stavio bu-

du}nost dece, koja }e odrastati u na{em

vrti}u. Pred{kolska ustanova “Na{a

radost” postoji vi{e od 40 godina i ne-

{to sli~no se do sada nije dogodilo. Jed-

nostavno re~eno, ovakvi humani potezi

su vrlo retki u realnom ìvotu i zbog

toga nam je izuzetno drago {to smo upra-

vo mi svedoci ovog doga|aja. Sigurna

sam da }e mnoge generacije dece, wihovi

roditeqi i ìteqi Draga~eva godinama

pamtiti ovaj nesvakida{wi humani gest

gospodina Ikodinovi}a - rekla je Qi-

qana Dmitri}, direktor lu~anske Pred-

{kolske ustanove “Na{a radost”. Ona je,

tako|e, objasnila da }e stan, kada pre|e u

vlasni{tvo De~jeg vrti}a, biti prodat,

a sredstva upotrebqena za rekonstruk-

ciju objekta ove pred{kolske ustanove.

- Drago mi je {to sam upoznao ~oveka

kakav je Adam Ikodinovi} i {to sam

imao ~ast da prisustvujem jednom ovako

humanom ~inu. Sre}an sam {to u na{oj

Srbiji jo{ uvek postoje ovakvi qudi, a

posebno {to Adam Ikodinovi} poti~e

iz draga~evskog sela Roga~a. Wegov nese-

bi~ni potez je vredan divqewa - istakao

je predsednik op{tine Mladomir Srete-

novi}. On je, tako|e, naglasio da lokal-

na samouprava izdvaja zna~ajna nov~ana

sredstava, kako bi poboq{ala uslove za

odrastawe i {kolovawe dece.

Adam Ikodinovi} je svoj radni vek

proveo u Gradskom saobra}ajnom predu-

ze}u u Beogradu. Vozio je autobus vi{e

od 40 godina. Za ostvarene rezultate u

radu dobio je mno{tvo zna~ajnih pri-

znawa, a najdraà od svih su mu Orden

zasluga za narod sa srebrnom zvezdom iz

vremena SFRJ, a tako|e i medaqa rada,

koju je dobio 1986. godine. Kako nam je

rekao Ikodinovi}, iako je imao skladan

brak i sa suprugom ìveo veoma pristoj-

no, nikada nije zaboravio mukotrpno de-

tiwstvo, koje je proveo u rodnoj Roga~i u

te{koj nema{tini. Taj segment ìvota

bio je razlog vi{e da pruì svoj dopri-

nos sre}nijem odrastawu dece u Draga~e-

vu. V. S.

BEOGRA\ANIN ADAM IKODINOVI] ZAVE[TAO STAN DE^JEM VRTI]U U GUÎ

ZA SRE]NIJE DETIWSTVO

NOVIH GENERACIJA

22 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEGORWI MILANOVAC

Projekcijama nagra|enih

i odabranih filmova sa

prvog i drugog Me|una-

rodnog filmskog festivala

“Kratka forma”, koji se organi-

zuje u okviru programa Kultur-

nog centra iz Gorweg Milanov-

ca, nastavqen je filmski pro-

gram Umetni~ke galerije “Nade-

`da Petrovi}”, koji se realizu-

je u Galeriji “Risim” u â~ku. U

dve filmske ve~eri, u utorak 3. i

narednog, 10. decembra prikaza-

na su i bi}e, najuspe{nija ostva-

rewa ovog festivala.

Dragan Arsi}, direktor Kul-

turnog centra iz Gorweg Mila-

novca je gostuju}i na prvoj pro-

jekciji u â~ku rekao da je

Festival pokrenut u okviru

kulturnog programa ove ustano-

ve 2011. godine kao bijenalna

manifestacija, koja }e se sme-

wivati naizmeni~no sa ~uvenim

“Me|unarodnim bijenalom

umetnosti minijature”, iz koga

je konceptualno ovaj festival

popularne filmske forme i ro-

|en. Pokroviteq obe manifesta-

cije je op{tina Gorwi Milano-

vac. Arsi} je istakao da je na

ovogodi{wi festival, odràn

od 26. do 29. septembra, stiglo

308 filmova iz 38 zemaqa, pri

~emu su veoma kvalitetnu selek-

ciju ponudile Srbija, Francu-

ska, [panija, Nema~ka, Poqska,

Argentina, Kina, Kirgizija,

Indija, Izrael, pa ~ak i daleki

Filipin, kao i mnoge druge ze-

mqe. Nakon u~e{}a na festiva-

lu u Karlovcu ekipa iz Gorweg

Milanovca bila je i osniva~

Me|unarodne mreè filmskog

stvarala{tva mladih, koja je

imala velikog zna~aja u organi-

zovawu milanova~kog festiva-

la. Posebnost festivala je i jav-

no ìrirawe, interaktivno, ka-

ko sa autorima filmova, tako i

sa publikom, koja je mogla da

u~estvuje u analizi svakog

ostvarewa.

Govore}i o strukturi Festi-

vala, urednik Filmskog progra-

ma KC Gorwi Milanovac Boban

Stefanovi} je istakao da festi-

val sadrì tri kategorije za pr-

ofesionalce: mikro film duì-

ne do 60 sekundi, mini film u

trajwu do tri minuta i kratki

film u trajawu od tri do 15 mi-

nuta, a da se uz to odràva i Me-

|unarodni festival de~ijeg i

omladinskog filmskog stvara-

la{tva. Za svaku kategoriju bio

je odre|en poseban tro~lani me-

|unarodni ìri. U kategorijama

mikro, mini i kratki film ~la-

novi ìrija bili su: Dragomir

Zupanc i Narcisa Darijevi}

Markovi} iz Srbije i Vera

[mit iz Nema~ke, a filmsko

stvarala{tvo mladih ocewiva-

li su Ivana Veskovi} i Mio-

drag J. Novakovi} iz Srbije i

Du{ko Popovi} iz Hrvatske.

Po{to se u svakoj kategoriji do-

dequju po tri ravnopravne prve

nagrade, ne postoji granpri fe-

stivala, tako da se ne moè re}i

naslov najboqeg filma. Selek-

cione komisije izabrale su 143

filma koja su prikazana u sep-

tembru i u{la u konkurenciju za

nagrade.

Z. L. S.

PROJEKCIJE NAGRA\ENIH OSTVAREWA SA 2. ME\UNARODNOG FESTIVALA

“KRATKI METAR” KC GORWI MILANOVAC

Prve ve~eri, 3. decembra, prikazani su filmovi: Izgubqeni

pogledi (Argentina), @ena (Italija), Prva projekcija (Bugarska),

Kao da spava (Filipini), Banatski trougao (Srbija), îsto ([pa-

nija), Jednominutna kazna (Bugarska), Govor (Srbija), Ti{ina

(Kirgizija) i Zaron (Irska). Narednog utorka bi}e prikazani fil-

movi: Par nepar (Srbija), [oqice (Srbija), Moj put (Hrvatska),

Zalagaonica (Bugarska), Pu{ewe ubija (Srbija), Oko moje ([pani-

ja), Brazda (Iran), Smrt je omanula (Moldavija), Zima (Rusija), Li-

nearist (Brazil), Moja beba (Srbija) i Luminaris (Argentina).

PROJEKCIJE ZA ÂÂNE

FILMOVI IZ CELOG SVETA

Dragan Arsi}

Boban Stefanovi}

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 23GORWI MILANOVAC

Sednicom Op{tinskog

ve}a, odrànom u po-

nedeqak, 2. decem-

bra, predsedavao je

predsednik op{tine

Milisav Mirkovi},

koji se posle vi{eme-

se~nog odsustva zbog

zdravstvenih razloga

vratio redovnim rad-

nim obavezama. Na

samom po~etku sedni-

ce, predsednik op-

{tine se zahvalio

svojim saradnicima

na uspe{nom obavqa-

wu du`nosti tokom

wegovog odsustva.

Razmatrawe nacrta

buxeta i utvr|ivawe

predloga odluke o bu-

xetu op{tine Gorwi Mi-

lanovac za 2014. godinu,

kao najva`nije ta~ke dnev-

nog reda, zaokupile su ve-

liku pa`wu ve}nika. Pre

uvodnog izlagawa o ovoj

zna~ajnoj temi, Predsednik

op{tine Mirkovi} je pod-

setio ve}nike da su gra|a-

ni pozvani jo{ po~etkom

oktobra da se izno{ewem

svojih predloga ukqu~e u

kreirawe buxeta za nared-

nu godinu. Kako je istakao,

nacrt buxeta je objavqen na

zvani~noj op{tinskoj in-

ternet stranici, a gra|ani

su svoje mi{qewe, predlo-

ge, primedbe i sugestije mo-

gli da izraze kroz upitni-

ke, odnosno podlistak u

“Takovskim novinama”. On

je tako|e izneo uverewe da

}e lokalna samouprava i u

narednoj godini buxetskim

sredstvima raspolagati

doma}inski i da ne}e i}i u

dodatna zaduìvawa.

Kako je istakla Alek-

sandra Milo{evi}, na~el-

nik Odeqewa za finansije,

postupak pripreme i dono-

{ewa buxeta ure|en je Za-

konom o buxetskom siste-

mu. Planirani teku}i pri-

hodi op{tine Gorwi Mi-

lanovac u 2014. godini iz-

nose 1.166.142.000 dinara.

Aleksandra Milo{evi} je

u svom izlagawu nabrojila

sve planirane prilive, kao

i rashode koji }e biti rea-

lizovani u narednoj godi-

ni. Pojedina~no je govori-

la o izdvajawima za inve-

sticije, poqoprivredu, me-

sne zajenice, obrazovawe,

stipendije i de~ju za{titu,

socijalnu za{titu, kultu-

ru, sport, turizam, javna

preduze}a i ustanove. Na-

kon toga je usledila ras-

prava o nacrtu ovog, za rad

lokalne samouprave veoma

va`nog dokumenta. ^lano-

vi Op{tinskog ve}a su iz-

neli vi{e konstruktivnih

predloga za nove projekte,

zapo{qavawe i afirmaci-

ju mladih qudi. Nakon sve-

obuhvatnog razmatrawa

svih va`nih segmenata do-

kumenta, ve}nici su jedno-

glasno usvojili nacrt i

utvrdili predlog odluke o

buxetu za narednu godinu.

Na sednici Op{tinskog

ve}a razmatrani su izme-

weni finansijski planovi

svih osnovnih i sredwih

{kola. Usvojen je dopuwen

program poslovawa i izme-

wen finansijski plan Jav-

nog preduze}a za izgradwu,

kao i izmene programa po-

slovawa Sporstkog saveza

op{tine Gorwi Milano-

vac. Ve}nici su dali sagla-

snost i na dopunu cenovni-

ka usluga JP “Sporstko re-

kreativni centar”. Dopu-

wenim cenovnikom su obu-

hva}ene i usluge kori{}e-

wa klizali{ta na otvore-

nom, pored hale „Breza“.

Prema re~ima predsednika

op{tine, klizali{te }e

biti novogodi{wi poklon

svim qubiteqima klizawa,

a posebno deci i omladini.

^lanovi ve}a su usvoji-

li izmewen i dopuwen plan

rada za deset gorwomila-

nova~kih mesnih zajednica

za 2013. godinu. Prema

predlogu re{ewa za kori-

{}ewe subvencija op{tine

u poqoprivredi, na osnovu

posledweg ovogodi{weg

konkursa ovu vrstu podsti-

caja mo}i }e da koriste jo{

24 poqoprivrednika, a op-

{tinska nadle`na komisi-

ja }e kontorlisati upotre-

bu odobrenih sredstava.

Kako je istakao predsednik

op{tine Mirkovi}, lokal-

na samouprava }e i u nared-

noj goditi podsticati raz-

vojom i unapre|ewe poqo-

privrede. Nacrtom buxeta

je predvi|eno da se za pod-

sticaje agraru u 2014. godi-

ni utro{i dvadeset milio-

na dinara.

^lanovi Op{tinskog

ve}a su prihvatili pred-

log da se za boravak dece sa

posebnim potrebama izdvo-

je sredstva u iznosu od mi-

lion dinara, koja }e biti

utro{ena na adaptaciju

prostorija u Osnovnoj

{koli “Mom~ilo Nastasi-

jevi}”.

Na sednici su razmatra-

ne i zapo~ete pripreme za

adaptaciju Doma kulture,

koja }e biti izvedena po

fazama do potpune rekon-

strukcije objekta. Izve-

{taj o obavqenim tehni~-

kim aktivnostima predsta-

vio je glavni koordinator

izrade projektne dokumen-

tacije Predrag Dabi}, di-

plomirani inèwer ar-

hikteture. V. S.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih ì~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Predstavnici op-

{tine Gorwi Mi-

lanovac, Vojske

Srbije i Dru{tva za nego-

vawe tradicija oslobodi-

la~kih ratova Srbije obe-

leìli su u utorak, 3. de-

cembra, 99. godi{wicu

Kolubarsko-suvoborske

bitke, polagawem venaca

na spomen biste vojvodi

@ivojinu Mi{i}u, |ene-

ralu Terzi}u, spomenik

“1.300 kaplara” i spomen

obele`ja u Boqkovcima i

time odali po~ast slav-

nim ratnicima Kolubar-

sko – suvoborske bitke.

Zamenik predsednika

op{tine Gorwi Milano-

vac Miroslav Milovano-

vi} poloìo je venac na

spomen bistu vojvodi @i-

vojinu Mi{i}u na Trgu

kneza Mihaila. Ispred

Vojske Srbije venac je po-

loìo komandant Garni-

zona Vojske Srbije u Gor-

wem Milanovcu potpu-

kovnik Nedeqko Planoje-

vi}, a u ime Dru{tva za

negovawe tradicija oslo-

bodila~kih ratova Srbi-

je predsednik udruèwa u

Gorwem Milanovcu Vla-

dimir Jovanovi}. Pored

gorwomilanova~kih zva-

ni~nika, vence su polo-

ìli i gosti iz Beograda

i Aran|elovca, predstav-

nici Dru{tva za negova-

we tradicija oslobodi-

la~kih ratova Srbije.

ODR@ANA 32. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

OBELE@ENA 99. GODI[WICA

KOLUBARSKO-SUVOBORSKE BITKE

Na 32. sednici Op{tinskog ve}a, ve}nici su informisani da }e od 1. decembra,

na osnovu Zakona o pravima pacijenata, za{titu prava pacijenata obezbe|ivati

lokalna samouprava odre|ivawem lica koje }e obavqati poslove savetnika za za-

{titu prava pacijenata i obrazovawem Saveta za zdravqe. Poslove savetnika za

za{titu prava pacijenata u gorwomilanova~koj op{tini obavqa}e diplomirani

pravnik Qiqana Te{i}, na~elnik Odeqewa za dru{tvene delatnosti Op{tinske

uprave.

Savetnik pacijenata obavqa poslove za{tite prava pacijenata po podnetim pi-

smenim i usmenim prigovorima. Tako|e, pruà i potrebne informacije i savete u

vezi sa pravima pacijenata, {to zna~i da }e imati ulogu medijatora. Ovim zako-

nom pacijentu je po prvi put priznato 19 prava, koja se uglavnom odnose na kvali-

tet pruàwa zdravstvenih usluga, a ostvariva}e se u jedinici lokalne samouprave

preko savetnika pacijenata.

Ostvarivawe pacijentovih prava zasniva se na partnerskom odnosu pacijenta,

zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika uz uzajamno poverewe i po{tovawe

na svim nivoima zdravstvene za{tite.

Dom zdravqa, Op{ta bolnica, vr{ioci privatne prakse i drugi predstavnici

zdravstvenih ustanova du`ni su da na vidnom mestu istaknu ime i prezime, radno

vreme savetnika pacijenata, kao i adresu i broj telefona na koji se pacijent moè

obratiti radi za{tite svojih prava.

ZA[TITA PRAVA PACIJENATA

UTVR\EN NACRT BUXETA ZA 2014. GODINU

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEOGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na

osnovu ~lana 25. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu

sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i

javnost o

DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA

DAVAWE SAGLASNOSTI NA

STUDIJU O PROCENI

UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je

re{ewe o izdavawu saglasnosti na studiju o proceni

uticaja na ìvotnu sredinu i to:

Re{ewe broj 501-222/13-IV-2-01 od 28. 11. 2013.

godine po zahtevu investitora “Telekom Srbija” a.d.

Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni

uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice

mobilne telefonije, na lokaciji “Â Dragi{e

Mi{ovi} 2 (Zdravstveni centar)” - Â64, ÂU64, u

okviru kompleksa bolnice zdravstvenog centra u

ulici Dr Dragi{e Mi{ovi} br. 205 u â~ku, na

katastarskoj parceli br. 6640 K. O. â~ak. Re{ewem o

davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora

da gore navedeni projekat izvede u svemu u skladu sa

merama za{tite ìvotne sredine utvr|enim u studiji.

Overene mere za{tite ìvotne sredine sastavni su

deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o

proceni uticaja na ìvotnu sredinu i daju se na uvid

kod tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog

pregleda objekta.

Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni

uticaja na ìvotnu sredinu je kona~no u upravnom

postupku.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu

pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be

nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana

objavqivawa ovog obave{tewa.

NAÊLNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE I

ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA Â^KA

@upana Stracimira broj 2.

objavquje

O G L A S

ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA

NEODRE\ENO VREME U GRADSKU UPRAVU

ZA OP[TE I ZAJEDNI^KE POSLOVE

GRADA Â^KA:

ODSEK ZA JAVNE NABAVKE I INVESTICIJE

RADNO MESTO [EFA ODSEKA - jedan

izvr{ilac

Uslovi:

I Op{ti uslovi propisani zakonom:

1) da je dràvqanin Republike Srbije;

2) da je punoletan;

3) da ima op{tu zdravstvenu sposobnost;

5) da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu

kaznu zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo

delo koje ga ~ine nepodobnim za obavqawe poslova u

dràvnom organu.

II Posebni uslovi propisani Pravilnikom o

unutra{woj organizaciji i sistematizaciji Gradske

uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka:

1) visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne,

odnosno ekonomske nauke, odnosno gra|evine na studi-

jama drugog stepena (diplomske akademske studije -

master, specijalisti~ke akademske studije, specijal-

isti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en ekonoms-

ki, pravni odnosno gra|evinski fakultet u najmawem

trajawu ~etiri godine;

2) poloèn ispit za rad u organima dràvne uprave;

3) najmawe 5 godina radnog iskustva;

4) sertifikat slu`benika za javne nabavke;

5) poznavawe rada na ra~unaru.

Dokazi koji se prilaù uz prijavu na oglas:

1. uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije;

2. izvod iz mati~ne kwige ro|enih;

3. uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti;

4. uverewe nadle`ne policijske uprave po mestu

ro|ewa ili prebivali{tu da lice nije osu|ivano za

krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe

{est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodob-

nim za obavqawe poslova u dràvnom organu;

5. diploma, odnosno uverewe o ste~enom visokom

obrazovawu iz nau~ne oblasti pravne, odnosno

ekonomske nauke, odnosno gra|evine na studijama dru-

gog stepena (diplomske akademske studije - master,

specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke

strukovne studije), odnosno zavr{en ekonomski,

pravni, odnosno gra|evinski fakultet u najmawem tra-

jawu ~etiri godine;

6. uverewe o poloènom ispitu za rad u organima

dràvne uprave ili uverewe o poloènom pravosudnom

ispitu;

7. dokaz o radnom iskustvu u struci;

8. sertifikat slu`benika za javne nabavke.

Napomena:

Radni odnos moè se zasnovati i sa licem koje nema

sertifikat slu`benika za javne nabavke pod uslovom

da u roku od tri meseca od dana zasnivawa radnog

odnosa, odnosno od dana kada se steknu uslovi, poloì

stru~ni ispit za slu`benika za javne nabavke.

Radni odnos se moè zasnovati i sa licem koje ima

poloèn pravosudni ispit;

Svi dokazi prilaù se u originalu ili overenoj

fotokopiji.

Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o

ispuwavawu uslova je 8 (osam) dana od dana objavqi-

vawa oglasa u listu "â~anski glas".

Prijavu i dokaze o ispuwenosti uslova oglasa,

dostaviti na~elniku Gradske uprave za op{te i zajed-

ni~ke poslove grada â~ka, ul. @upana Stracimira

br. 2, â~ak, u zatvorenoj koverti, sa naznakom "Ne

otvaraj - prijava na oglas za zasnivawe radnog odnosa

na radnom mestu {efa odseka za javne nabavke i inves-

ticije".

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razma-

trati.

24

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 25OGLASI

P-20 m2, ul. Nemawina , 6.

sprat, CG, klima, renovi-

ran. Cena 17.000 eura

P-25 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, TA. Cena 16.000

eura

P-26 m2, Qubi} Kej, 3.

sprat TA, name{ten. Cena

16.000 eura

P-26 m2, nova, centar, 3.

sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDV-

om

P-26 m2, Vojni odsek, 1.

sprat, EG, terasa. Cena

21.000 eura

P-29 m2, nova, Avenija 2,

3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura

P-30 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa. Cena 25.000

eura

P-33 m2, centar, sa spav.

sobom, 4. sprat CG, ostaje

deo name{taja. Cena

28.000 eura


CG, pogodan za poslovni

prostor. Cena 24.000 eura

P-38 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, terasa, zgra-

da od fasadne cigle. Cena

21.000 eura

P-38 m2, Qubi} kej, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 24.000

eura

P-38 m2, nov, centar, 1.

sprat, sa spav. sobom, CG,

terasa. Cena 36.000 eura

sa PDV-om


CG, sa spav. sobom, pogled

na {etali{te, name{ten,

renoviran. Cena 33.000

eura

GARSOWERA Beograd, ul.

Gospodara Vu~i}a, 1. sprat,

cg, pogodna za poslovni

prostor. Cena 45.000 eura.

P-44 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa. Cena

25.000 eura


sprat, CG. Cena 28.000

eura

P-46 m2, nov, Obili}eva,

pogodan za poslovni pros-

tor. Cena 35.000 eura

P-45 m2, Nemawina, 2.

sprat, CG, komplet renovi-

ran. Cena 30.000 eura

P-46 m2, Avenija 1, VP,

CG, terasa, zgrada od


eura


CG, terasa. Cena 33.000

eura


sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura

P-45 m2 + 13 m2,

Nemawina, dupleks, 5.

sprat, lift, CG. Cena

30.000 eura

P-47 m2, Beograd, blizu

Vukovog spomenika, 4. sprat,

sa garaòm u zgradi, sa

name{tajem. Cena 90.000

eura

P-49 m2, Avenija 2, 4.

sprat, lift, CG, zgrada od

fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura

P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 29.000 eura


sprat, TA. Cena 26.000

eura

P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena

28.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, noviji,

sa dve spav. sobe, CG, lift,


P-54 m2, centar, kod

Dezerta, 1. sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena 38.000 eura


sprat, lift, CG, terasa,

pogled na Moravu. Cena

32.000 eura

P-58 m2, Hotel Morava,

prvi sprat, CG, terasa,

lift. Cena 32.000 eura

P-59 m2, Beograd, ul.

Vojvode Vlahovi}, nov,

trosoban, terasa. Cena

50.000 sa PDV-om.

P-60 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura

P-62 m2, noviji,

Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura


CG, terasa, pogodan za

poslovni prostor. Cena

50.000 eura


sprat, trosoban, CG, terasa,

lift. Cena 40.000 eura

P-68 m2, centar, u zgradi

kod [ipada, 2. sprat, TA,


P-68 m2, 1. sprat, gas,

pogodan za poslovni pros-

tor.Cena 40.000 eura

P-69 m2, centar, blizu

Po{te, gas, terasa, 1.

sprat, garaà. Cena 46.000

eura


sprat, sa tri spav. sobe, CG,

lift, terasa, zgrada od


eura

P-72 m2, nov, centar, 1.


70.000 eura sa PDV-om

P-72 m2, nov, Avenija 2, 2.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

terasa, lift. Cena 58.000

eura

P-73 m2, Obili}eva, 1.

sprat, CG, terasa, u

odli~nom stawu. Cena

58.000 eura

P-73 m2 + 6 m2 terasa,

Alvaxinica, 1. sprat, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 60.000 eura


sprat, CG, terasa, lift,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura

P-75 m2, Avenija 2, 4.

sprat, dupleks, CG, terasa,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura



47.000 eura

P-75 m2, nov, kod fakulte-

ta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura


sprat, CG, terasa, odmah

useqiv. Cena 40.000 eura

P-76 m2, Balkanska, 2.

sprat, CG, dve terase. Cena

45.000 eura

P-78 m2, Vinara, 6. sprat,

lift, CG, dve terase. Cena

50.000 eura


sprat, CG, terasa, ukwièn.

Cena 45.000 eura

P-90 m2, Hotel Morava,

CG, lift, terasa, garaà.

Cena 50.000 eura

P-92 m2, nov, Kej, dupleks,

5. sprat, sa 5. spav. soba,

CG, lift. Cena 55.000 eura

sa PDV-om

P-95 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, dupleks, CG,


K U ] E

P-60 m2 ( P+1), plac 10

ari, Pakovra}e, brvnara,

dva bunara, ulaz sa

asfaltnog puta, plastenik,

vo}wak, fontana. Cena

18.000 eura

P-70 m2, plac 4.13 ari,

kod Proletera. Cena

42.000 eura

P-70 m2 + 60 m2, plac 5

ari, Alvaxinica. Cena

50.000 eura

P-80 m2+45 m2, plac 5

ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor

P-90 m2, plac 10 ari,

Trbu{ani, kod kamenog

mosta. Cena 28.000 eura

P-92 m2, plac 5 ari,

{kola Ratko Mitrovi}.

Cena 45.000 eura

P-98 m2, plac 2 ara , kod

Bor~eve hale ili zamena za

stan. Cena 45.000 eura

Seosko doma}instvo, sa

7 ha zemqe u komadu,

pomo}ne prostorije. Cena

28.000 eura

P-105 m2 ( P+1 ), plac 2

a, Amixina. Cena 50.000

eura

P-120 m2, plac 4.20 ara,

blizu fakulteta. Cena

dogovor

P-250 m2, sa dva lokala u

prizemqu, plac 8 ari na

bedemu. Cena 56.000 eura

LOKALI

Rakova, 135 m2 sa maga-

cinom, kod Doma. Cena

10.000 eura

Viqu{a, 170 m2 sa maga-

cinom, plac 10 ari. Cena

7.000 eura

P-16 m2, centar, iza

Galije. Cena 3000 e/ m2 (

dogovor )

P-18 m2, Qubi} kej. Cena

18.000 eura

P-35 m2, centar, blizu

pijace. Cena 60.000 eura

P-49 m2, Alvaxinica. Cena

38.000 eura

P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a

podela na dva lokala od po

36 m2 sa mokrim ~vorom

P-105 m2, dupleks, kod

Hotel Morave. Cena 60.000

eura

PLACEVI

P-80 ari, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena 800

e/ar

P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN,

RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT.

CENA 38.000 E

www.stannekretnine.rs

JEDNOSOBNI

I JEDNOIPOSOBNI

OBILI]EVA 2 SPRAT, P-21

M2, EG STRUJA, 16 000 E

7 JULI, 1 SPRAT, P- 28 M2,

CG, 23 000 E

SV. SAVE, 1 SPRAT, P-43 M2,

CG, 23 000 E

AVENIJA 1, 3 SPRAT, P-38

M2, CG, 22 000E

AVENIJA 2, 3 SPRAT P-30

M2, CG, 22 500 E

NEMAWINA 4 SPRAT, LIFT,

P-19 M2, CG, 16 000 E

OBILI]EVA NOV, 1 SPRAT,

P-46 M2, 800 E PO M2 + PDV

KN. VASE POPOVI]A 7.

SPRAT, CG P-48 M2 27 000 E

VINARA 6. SPRAT, CG P- 40

M2, 27500 E

KEJ P-42 M2, 6. SPRAT, CG,

25 000 E

[KOLA M. PAVLOVI], 4.

SPRAT, CG, 41 M2, 31 000 E

SIN\ELI]EVA 3. SPRAT CG,

P- 38 M2, 36 000 E

DVOSOBNI

I DVOIPOSOBNI

KNEZA MILO[A, VP, CG,

RENOVIRAN, P-58 M2, 40 000

E

RADI[E PO[TI]A, 4.

SPRAT, CG, P-56 M2, 35 000 E

AVENIJA 2, 2. SPRAT, CG, P-

57 M2, 32 000 E

AVENIJA 1, 5. SPRAT, LIFT,

RENOVIRAN, P-57 M2, 38 000

E

CENTAR, 1. SPRAT, CG, P-58

M2, 43 000 E

KEJ 2. SPRAT, CG, 31 000 E

ALVAXINICA 3. SPRAT, CG,

RENOVIRAN P-53 M2, 32 000

E

KEJ 2. SPRAT, CG, P- 58 M2,

32 000 E

CENTAR, 1. SPRAT , U

LO[EM STAWU, P-53 M2, 35

000 E

NEMAWINA 1. SPRAT, CG, P-

49 M2, 30 000 E

KEJ 4. SPRAT, RENOVIRAN ,

CG, 38 500 E

ALVAXINICA 4. SPRAT, CG

67 M2, 43 000 E

TROSOBNI

I TROIPOSOBNI

KNEZA VASE POPOVI]A, 1.

SPRAT, CG P-81, M2, 45 000 E

KEJ F. CIGLA, 3. SPRAT, CG,

P-70 M2, 46 000 E

SV. MARKOVI]A , 2. SPRAT,

CG, P- 81 M2, 62 000 E

AVENIJA 2. 1. SPRAT, CG, P-

75 M2, 48 000 E

GRADSKO [ETALI[TE, 2.

SPRAT, CG, P-68 M2, 61 200 E

UÎTEQA MARINOVI]A 2.

SPRAT, CG, P-74 M2, 51 800 E

OBILI]EVA, 3. SPRAT, CG,

P-69 M2, CENA 780 E M2 +

PDV

KALU\ERICE, 7. SPRAT, CG,

P-73 M2, 48 000 E

DANICE MARKOVI], 3.

SPRAT, CG, P-70 M2, 45 000 E

LU^NA ZGRADA, 4. SPRAT,

RENOVIRAN, CG, P-126 M2,

80 000 E

SLOBODINO IGRALI[TE,

2. SPRAT, CG, P-78 M2, 54

000 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

â~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: [email protected]

CENA FOTO OGLASA

- êtvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

26 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, centar grada, sedmi

sprat, cg. Tel. 063/ 691-761


od 70 m2, u Aveniji 2, na 3.

spratu, kod Prehrambene

{kole, ima terasa i podrum.

Tel. 064/ 317-1-701


od 62 m2 u Beogradu,

Vidikova~ki venac, 2. sprat.

Cena 54.000 evra. Tel. 060/

434-2-190

PRODAJEM trosoban stan,

nov, dupleks, kod Hotel

Morave, 3. sprat, CG, ima

terasa. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

nov, Qubi} kej, cg, ima lift

i terasa. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 78 m2, {iri centar,

dupleks, 3. sprat, cg, ima

garaà i podrum. Tel. 032/

342-190


stan od 63.38 m2, na

Alvaxinici, cg, ima dva

lifta. Tel. 063/ 691-761


stan od 58 m2, 1. sprat, CG,

Avenija. Tel. 060/ 348-9-270


stan od 51 m2, bez ulagawa,

CG, ima lift, Qubi} kej.

Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM dvosoban stan

od 62. 80 m2, 3 sprat, cg,

terasa. Tel. 063/ 691-761


od 62 m2, ulica Vojvode

Stepe. Tel. 065/ 453-3-818


od 61 m2, 1. sprat,

@elezni~ka ulica. Tel. 032/

344-630


od 58 m2, Kej, drugi sprat.

Tel. 060/ 348-9-270


od 58 m2 na Keju. Tel. 063/

453-043


od 58 m2 , zgrada od fasadne

cigle u Aveniji. Tel. 060/

348-9-270


od 57 m2, Avenija 2, {esti

sprat, ima lift i podrum, 2

terase. Tel. 065/ 326-0-745


od 57 m2, kod H. Morave, cg,

ima terasu, dva lifta. Tel.

063/ 691-761


od 57 m2, Avenija 2, 6 sprat,

cg, 2 terase, ima lift. Tel.

060/ 434-2-190


od 57 m2, Avenija 2, CG, 2

terase i podrum. Tel. 065/

326-0-745


od 56 m2, {iri centar, 5.

sprat, cg. Cena 30.000 evra.

Tel. 063/ 691-761


od 56 m2, 1. sprat, ta, ima

terasa. Tel. 032/ 342-190


od 55 m2, Nemawina ulica, 3.

sprat. Tel. 064/ 158-9-363


od 55 m2, 3. sprat, renoviran,

{iri centar. Tel. 063/ 691-

761


od 53 m2, cg, ^. P. Odred,

tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-

270


od 53 m2, 3. sprat, na

Alvaxinici, cg, ima lift i

terasa. Tel. 032/ 342-190


od 53 m2, Avenija 2, 3. sprat,

cg, ima terasa. Tel. 060/ 434-

2-190


od 52 m2, 2. sprat, H. Morava,

ta, ima terasa. Tel. 032/ 342-

190


od 49 m2, ulica Svetog Save.

Tel. 060/ 348-9-270


od 48 m2, 1 sprat, kod H.

Morave. Tel. 060/ 434-2-190


od 47 m2, vp, Kej, cena 30.000

evra. Tel. 063/ 691-761


od 46 m2, u Nemawinoj ulici.

Tel. 061/ 291-6-355


od 45 m2, Nemawina ulica,

renoviran, prvi sprat, cg.

Tel. 060/ 348-9-270



sprat, cena 28000 evra. Tel.

063/ 691-761


od 44 m2 kod Hotel Morave.

Tel. 060/ 349-8-490


od 43 m2, nov, centar , 3.

sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514-

429


od 42 m2, CG, na Keju. Tel.

060/ 348-9-270


od 42 m2, 4. sprat, dve terase.

Tel. 063/ 691-761


kod H. Morave na 1. spratu,

povoqno. Tel. 060/ 349-8-490


na Alvaxinici, renoviran,

odmah useqiv, cg, terasa,

lift. Cena 31.000 evra. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 54 m2, centar, koris-

na povr{ine 40 m2, 6. sprat,

cg, ima lift. Tel. 032/ 342-

190


stan od 48 m2, cg, terasa, dva

lifta, kod “Brvnare”. Cena

26.400 evra. Tel. 063/ 691-761


stan od 44 m2, ulica Kraqa

Petra, CG. Tel. 063/ 735-0-260


stan od 43+10 m2, kod

“Brvnare”, 6. sprat, ima

lift. Tel. 032/ 342-190


stan od 43 m2 , Gvo`|ar,

prizemqe, ta. Cena 26.000

evra. Tel. 063/ 691-761


stan od 42 m2, Kej, 4. sprat,

terasa, u dobrom stawu. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dva nova jed-

noiposobna stana , Vinara ,

39 m2, terasa, ima lift, 6.

sprat. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednosoban stan

od 48 m2, kod restorana

Brvnara. Cena 26.000 eura.

Tel. 063/ 691-761


od 45 m2, veliki, kod H.

Morave. Tel. 060/ 348-9-270


od 40. 66 m2, Qubi} kej, 5.

sprat, cg, ima dva lifta. Tel.

063/ 691-761


od 38 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 060/ 348-9-270


od 38 m2, u Aveniji 1. Tel.

064/ 673-2-969


od 38 m2, Qubi} kej, vp, cg.


342-190


od 37 m2, u Aveniji, u

zgradama od fasadne cigle.

Tel. 064/ 673-2-969



sprat, cg. Cena 20.000 evra.

Tel. 063/ 691-761


na Vinari, 3. sprat. Cena

23.000 eura. Tel. 063/127-5-630

PRODAJEM garsoweru od 30

m2, u centru, 3. sprat, cg,

novija gradwa. Cena 18.000

evra. Tel. 060/ 349-8-490


m2, drugi sprat, centar

grada. Tel. 063/ 453-043


m2, na Qubi} keju. Tel. 063/

349-333


m2, vp, Alvaxinica. Cena

15.500 evra sa stvarima.Tel.

060/ 434-2-190


m2, 5. sprat, u perfektnom

stawu. Tel. 032/ 342-190


m2, 5. sprat, Nemawina, cg.


691-761


m2, ~etvrti sprat, u

Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9-

270

PRODAJEM nove stanove,

mogu}nost subvencije, 700 e /

m2. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan od 83 m2 u

strogom centru grada. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 77 m2, u

centru grada. Tel. 032/ 224-

590

PRODAJEM stan od 76 m2,

Balkanska ulica, drugi

sprat. Tel. 032/ 349-849


dve terase, ima podrum, stro-

gi centar. Tel. 065/ 141-4-140

PRODAJEM stan od 66 m2 na

Gradskom {etali{tu, drugi

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 66 m2 ,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 65 m2.


137-4-137

PRODAJEM stan od 64 m2, 2.

sprat, Hotel Morava, lift,

cg. Cena 34.000 eura. Tel. 063/

127-5-630

PRODAJEM stan od 64 m2 na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-

043


ulica S. Save. Tel. 064/ 131-

2-544


centru grada. Tel. 063/ 127-5-

630


kod H. Morave, cg, terasa, 2

lifta, 26.000 evra. Tel. 063/

691-761


Aveniji 2. Cena 31.000 evra.

Tel.064/ 146-8-732


nov, odmah useqiv. Cena 720

evra/ m2. Tel. 064/ 158-9-363


kod Hotel Morave, cg, ili

mewam, uz doplatu za mawi

stan. Tel. 064/ 230-4-202


Avenija 1, cena 35.000 evra.

Tel. 064/ 146-8-732


strogi centar. Tel. 064/ 158-

9-363


tre}i sprat, cg, ima lift.

Tel. 032/ 346-541


Kej, tre}i sprat. Tel. 060/

349-8-490

MALI OGLASINOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\AÂ. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2. Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

â~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

JESEWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMA-

TOLOG

deùrni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

â~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

KUPUJEM ORDEWE,

MEDAQE, STARO ORU@JE

/ SABQE, JATAGANE,

KAME, KUBURE /, UNI-

FORME, OZNAKE, STARE

UMETNI^KE SLIKE,

SATOVE I OSTALE

ANTIKVITETE. TEL. 032/

372-155, 063/ 807-2-772

PRODAJEM dvosoban

stan, 49,8 metara

kvadratnih, kod

Slobodinog igrali{ta.

Telefoni: 065/346-

3000 i 061/188-41-74.

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LUÂNI / OD

230 M2 SA 7 ARI

PLACA I POMO]NIM

OBJEKTIMA. TEL. 032/

556-2-644

Potrebna èna za pomo}

u ku}i. 060/5758700

IZUZETNO POVOQNO

PRODAJEM TROSOBAN

STAN OD 82 M2, KOD

HOTELA MORAVA. CENA

49.500 EURA. TEL. 032/ 333-

872, 062/ 302-240

PRODAJEM TROSOBAN

STAN na 2. spratu, Avenija

2, kod Prehrambene {kole.

Cena 38.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

OTKUP STARIH DOTRA-

JALIH, NEISPRAVNIH I

HAVARISANIH VOZILA.

TEL. 065/ 548-5-855

SPORTSKOJ KLADION-

ICI I SPORTSKOM

KLUBU MAX BET

POTREBNI OPERATERI

ZA LOKAL U Â^KU.

Prijavu popuniti na

web.adresi

www.maxbet.rs/posao

PRODAJEM DUPLEKS

STAN 34+26 m2, kod

{kole M. Pavlovi}.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ekskluzi-

van poslovno-stambeni

objekat od 600 m2,

prizemqe 300 m2 u jed-

noj celini i sprat 300

m2- stambeni i

poslovni prostor.

Objekat je ukwièn-

jedan vlasnik. Cena po

dogovoru. Tel. 032/

221-400, 064/ 12-41-

806

PRODAJEM dvosoban

stan od 68 m2, u centru

â~ka, kod Taksi stan-

ice. Ima dve terase,

podrum, stara gradwa,

odli~na izolacija. Cena

52.000 evra. Tel. 061/

163-0-023

PRODAJEM stan od 36

m2, u Kuli, CG. Tel. 064/

141-4-324

PRODAJEM LAP TOPHP Compag NC4400Intel Core 2 Duo,1.83GHz, ram 1.5 GB,HDD 80 GB, 3XUSB,LAN, WIRLESS, VGA, S-VID, SCROLL NA TUCHPAD-U, BATERIJA 3.5 H,GRAFIKA, INTEL 945,WIN 7 instaliran,

puwa~. Cena 130 evra.

Tel. 064/ 351-4-072

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru u soliteru kod

„Tempa“ u â~ku. Prvi

sprat, povoqno.

Tel. 031/552-862,

031/835-038

PRODAJEM jednosoban

stan od 38 m2, zgrada fas.

cigle, kod H. Morave,

prizemqe, cg, terasa. Cena

21.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednosoban

stan na 1. spratu, cg, ren-

oviran, ul. 7. jula.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM DVOSOBAN

STAN 57 M2, 6. SPRAT,

IMA LIFT,U AVENIJI 2.

IMA 2 TERASE I

PODRUM. CENA 33.600

EURA.

Tel. 065/ 326-0-745

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGAÊVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

POVOQNO

- ÂSOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ÂSOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735



cg, Qubi} kej. Cena 27.500

evra. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 50 m2 sa

cg, u blizini Doma zdravqa.

Tel. 064/ 673-2-969


blizini {kole “Dr.

Mi{ovi}”, drugi sprat, cg.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 49 m2, sa

podrumom, stari

“Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6-

058


novija gradwa. Cena 30.500

evra. Tel. 064/ 971-1-112


ulica K. V. Popovi}a br.14.

Tel. 061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 46+6 m2

m2 kod “Solida”. Cena 31.000

evra. Moè na kredit ili na

rate. Ima tapija. Tel. 061/

115-9-863


Nemawinoj ulici. Tel. 032/

228-457


nov, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109


blizini {kole “ M.

Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969


kod “Medicinske” {kole. Tel.

064/ 146-8-732


Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2

ulica Qubi}ska. Tel. 064/

146-8-732


nov, kod Gradskog parka. Tel.

060/ 034-3-687


Balkanskoj ulici. Tel. 064/

673-2-969


centar grada, cena 25.500

evra. Tel. 064/ 137-4-137


nov, kod gradskog parka. Cena

27.000 eura. Tel. 060/ 558-9-248


ulica Svetog Save. Tel. 064/

146-8-732


cg, Nemawina ulica. Tel.

064/ 158-9-363


kod Hotel Morave. Tel. 064/

146-8-732


Nemawina ulica. Cena 16000

evra. Tel.064/ 137-4-137

PRODAJEM mawi dvosoban

stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 673-

2-969

PRODAJEM ku}u od 300 m2,

na dva nivoa u Aveniji. Cena

90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270


sa 7. ari placa, u Qubi}u.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 200 m2 +

PK, sa 18 ari placa, u

Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 170 m2 u

Trbu{anima, 13.5 ari placa,

dve terase, u perfektnom

stawu. Cena 21.000 evra. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u na

Zlatiboru- Zova, apartman-

skog tipa, 174 m2, ku}a u sivoj

fazi, 10 ari placa. Cena

90.000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u u Atenici

160 m2, 9, 61 ar placa, 24 m2

pom. prostorije,15 m2 garaà,

cg, cena 50000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM ku}u od 150 m2

sa 5. ari placa, u Lugovima.

Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u

Trbu{anima, 150 m2, 5 ari

placa, grejawe na ~vrsto gori-

vo. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM zajedni~ku ku}u

od 130 m2, ulica Stevana

Mokrawca. Tel. 062/ 471-063

PRODAJEM povoqno staru

ku}u , sa placem od oko 3 ara,

kod Spomen Parka.

Mogu}nost zamene za stambenu

jedinicu u Kragujevcu ili na

Crnogorskom primorju. Tel.

069/ 162-0-161


9.5 ari placa kod Po{tinog

magacina. Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u u Loznici

od 110 m2, 34 ari placa. Tel.

032/ 342-190


legalizovana, P+PK, u

Me|uvr{ju , 6 ari placa,

podrum, 2 parking mesta. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u Vidovi

od 100 m2, PO+P+1, 50 ari

livada, 25 ari {uma. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM ku}u u

Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari

livade i 25 ari {ume, sa cg.

Tel. 060/ 434-2-190


sa 7.5 ari placa, u uèm delu

grada, sre|ena. Tel. 063/ 27-32-

92, 032/ 346-541

PRODAJEM ku}u od 80 m2 ,

dva ulaza, plac 4.9 ari, legal-

izovana, ukwièna kod

“Forma Ideale”. Cena 26.000

evra. Tel. 064/ 317-1-701


centar grada, 2.23 ara placa,

pogodna za poslovni prostor.


342-190


P+1, u Zabla}u , 6 ari placa,

cena 20000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 60 m2

na Suvom bregu, 4 ara placa,

zidana garaà i pomo}ni

objekat. Cena 26.000 evra. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa

2 ara placa, kod Bioskopa

“Prag”, povoqno. Tel. 064/

139-4-468


dvosoban stan ,1 ar placa.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa

22 ara placa u Viqu{i. Cena

6.000 eura. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u u

Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74

ari placa, cena 33000 evra.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u prizemna,

povr{ine 51 m2, kod

“Slobode”, na 5.84 ari placa.


691-761

PRODAJEM dve ku}e na 6

ari placa u blizini

Balkanske ulice. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM dve ku}e od 63.76

m2 i 59.58 m2, na placu

povr{ine 5.10 ari u Qubi}u.


342-190

PRODAJEM dve ku}e u

Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2,

na 4 ari placa, grejawe na gas.


691-761

PRODAJEM dve ku}e na 50

ari zemqe u Mojsiwu, kod

crkve. Tel. 062/ 118-4-814

PRODAJEM dve ku}e od 75

m2 i 125 m2, na Alvaxinici,

sa placem od 4 ara. Cena 380

evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u u

Gori~anima, sa 50 ari placa.

Tel. 061/ 188-0-429

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Tel. 065/

344-9-428

PRODAJEM vikend ku}u od

60 m2 na Karauli , 38 ari

placa. Cena 16.000 evraTel.

063/ 691-761

PRODAJEM vikendicu na

jezeru u Me|uvr{ju od 60 m2,

na 5ari placa pod vo}em,

vlasnik, cena 16.000 evra. Tel.

064/ 666-3-268


52 m2 u Prijevoru, na

Kamenici, plac 17.70 ari,

cena 26.000 evra. Tel. 032/342-

190


50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara

placa. Tel. 032/ 342-190


35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju ,

PPK, struja, voda,

pom.objekat 10 m2, 3 ara

placa. Tel. 063/ 691-761


27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar

placa, pom.objekti od 13.5 m2,

vo}wak 12 ari i {uma. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u , lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM seosko imawe sa

5 ha zemqe u Samailama, svi

prikqu~ci, ima bunar. Tel.

064/ 262-9-109

PRODAJEM seosko

doma}instvo u D. Gorevnici,

ku}a 60 m2 , 50 ari placa,

vo}e, sala{, senik, pomo}ni

objekti. Tel.032/ 342-190

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Lipnici sa 3.5

ha oku}nice. Tel. 063/ 652 -

804

PRODAJEM imawe od 5 ha u

Jeèvici. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Grabu, ku}a

70m2 , 30 ari placa, 55 ari

zemqe, 1,50 ha {ume. Cena

20.000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM doma}instvo sa

tri ku}e , u Slatini, 70 ari

placa, pomo}ni objekti od 200

m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Draga~evu, 13

km od grada, cena 20.000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM seosko imawe u

G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel. 032/ 346-541

PRODAJEM seosko imawe sa

5 ha zemqe u jednom par~etu u

Lipnici. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM lokal od 11 m2 ,

u â~ku, centar grada. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM lokal od 37 m2,

nov, odmah useqiv, Obili}eva

ulica. Cena dogovor. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM lokal od 47 m2,

sa podrumom od 20 m2, ku}om

od 56 m2, 1 ar placa, plac od

6.72 ara. Moè sve posebno.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM monta`nu halu

od 130 m2, na placu od 4 ara.

Mogu}nost prodaje uz demon-

taù i prevoz na sopstveni

plac. Tel. 065/ 222-552-4

PRODAJEM poslovni pros-

tor povr{ine oko 70 m2 /

Pr+1 /, kod “Tempa”. Cena

35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490

KUPUJEM jednosoban stan.

Nudim kamion + novac. Tel.

069/ 161-0-777

MEWAM staru ku}u sa 4 ara

placa na Du{anovcu /

Marinkova bara /, za

dvosoban stan u â~ku, uz

doplatu. Tel. 036/ 857-040

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM trosoban stan u

Beogradu, Medakovi} 3,

name{ten, 2 terase, grejawe, 2

lifta, 5 sprat. Moè na duì

period. Tel. 063/ 270-028

IZDAJEM trosoban

nename{ten stan na Qubi}

keju. Tel. 063/ 617-572

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan u Beogradu,

ulica Vojvode Stepe. Tel.

064/ 237-6-939

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan na

Alvaxinici, cg, drugi sprat,

lift. Tel. 062/143-5-027

IZDAJEM dvoiposoban stan

na Miqakovcu, za studente.

Tel. 063/ 802-0-522

IZDAJEM dvosoban


blizu Hotela” Srbija”. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu -

Lion, sa garaòm. Tel. 063/

743-5-546

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten ili nename{ten

stan sa grejawem, lokacija

Ciganmala. Tel. 032/ 537-2-

816, 064/ 411-4-996

IZDAJEM dvosoban


Zvezdara, do marketa

“Supervero”. Tel. 062/ 977-0-

228

IZDAJEM jednosoban


kod Crkve S. Marka. Tel. 063/

743-5-546

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM jednosoban stan u

Beogradu, centar Ta{majdan.

Tel. 063/ 743-5-546

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u centru

grada. Tel. 064/ 145-0-644

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u Pigovoj

ulici, cg, kablovska. Tel. 061/

806-0-169, 032/ 557-3-249

IZDAJEM jednosoban

name{ten komforan stan. Tel.

064/ 031-7-072

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u ku}i, pose-

ban ulaz, grejawe na ta, povo-

qno. Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u posebnoj

ku}i, ulica 601, br. 9/1, u

Loznici kod po{tinog maga-

cina. Tel. 032/ 374-893

IZDAJEM kompletno

name{tenu garsoweru , CG, na

Mirijevu u Beogradu, kod “

Maksija”. Useqiva od

1.12.2013.godine. Tel. 060/ 709-

9-213

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa CG, u zgradi na

Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460,

061/ 815-4-395

IZDAJEM novu, name{tenu

garsoweru u ulici Ilije

Gara{anina 7. Tel. 032/ 5544-

518, 069/ 024-3-119

IZDAJEM garsoweru u

Qubi}skoj broj 50, kod

Fakulteta. Tel. 032/ 343-667,

065/ 610-7-999

IZDAJEM nename{ten stan

od 45 m2 sa cg, u Nemawinoj

ulici. Tel. 064/ 158-9-363

IZDAJEM stan od 55 m2 na

N. Beogradu, kod fontane.

Tel. 063/ 829-3-949

IZDAJEM stan sa cg, za

u~enicu ili zaposlenu devojku

u ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM povoqno stan za

studente u Beogradu. Tel. 032/

346-288 , 066/ 346-288

IZDAJEM name{tenu kon-

fornu garsoweru, ulica Kneza

Milo{a130. Tel. 064/ 334-4-

061

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu. Tel. 064/ 391-3-059

IZDAJEM sobu devojkama

koje su studenti ili |aci.

Poseban sprat, ima grejawe,

blizu fakulteta. Pla}awa po

ulasku u sobu. Tel. 063/313-453

IZDAJEM sobu za dve

u~enice - studentkiwe, gre-

jawe, internet, kablovska,

uì centar. Tel. 064/ 969-3-

636

IZDAJEM sobu za studente i

|ake, name{tena, blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM sobu, upotreba

kuhiwe i kupatila,

name{tena. Strogi centar.

Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM sobu kod

Prehrambene {kole. Tel. 063/

120-2-151, 064/ 560-0-490

IZDAJEM jednokrevetnu sobu

za studenta u stanu, centar

grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM ku}u od 50 m2 u

{irem centru â~ka, povo-

qno. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM zasebnu name{tenu

ku}u od 50 m2, u blizini

restorana “ Belvi”. Tel. 064/

251-9-676

IZDAJEM nename{tenu ku}u

u Kulinova~kom poqu kod

pruge- prelaz za bolnicu. Tel.

063/ 103-1-335

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika u Trbu{anima.

Tel. 064/ 223-5-592

IZDAJEM ku}u , name{tena,

centar - kod “ KMN”, ta gre-

jawe. Tel. 064/ 208-6-115

PRODAJEM ZASEBAN STAN

OD 160 M2, U KU]I, TRI

SOBE, DVA KUPATILA,

LUKSUZNO KOMPLETNO

NAME[TEN.

HITNO, RADI ODLASKA U

INOSTRANSTVO. CENA

70.000 EVRA.

TELEFON: 065/ 464-6-995


IZDAJEM ku}u sa

dvori{tem, u â~ku, u centru,

kod “ Kule “. Pogodna za agen-

cije. Tel. 064/ 970-9-558

IZDAJEM ku}u studentima,

parno grejawe, u neposrednoj

blizini fakulteta. Tel. 064/

920-6-704, 032/ 327-326

IZDAJEM ku}u na

Avlaxinici. Tel. 032/ 343-056

IZDAJEM stan u Preqini od

60 m2, pogodno za radnike.

Tel. 061/ 111-6-439

IZDAJEM - USTUPAM

lokal kompletno opremqen za

rad sa brzom hranom,

restoranskog tipa. Tel. 063/

126-3-049

IZDAJEM lokal d 80 m2,

strogi centar, pogodno za

ordinaciju, auto-{kolu,

pekaru, kancelariju. Tel. 064/

102-2-759

IZDAJEM poslovno - stam-

beni prostor u Sin|eli}evoj

ulici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2, strogi centar. Tel.

032/ 225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

{irem centru grada. Pogodan

za sve vrste delatnosti. Tel.

064/ 229-9-952

IZDAJEM lokal od 35 m2

strogi centar. Cena 130 evra.

Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM lokal od 28 m2,

ugao Obili}eve i Nemawine.

Tel. 062/ 80-60-464

IZDAJEM lokal od 12 m2, u

Draga~evskoj ulici. Povoqno.

Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-

845

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 032/ 225-431

IZDAJEM lokal u

Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-

999

IZDAJEM kancelarijski i

magacinski prostor na

odli~noj lokaciji. Tel. 063/

635-033

PLACEVI

PRODAJEM plac od 1.5 ha u

Atenici, cena 21.000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM wivu od 1 ha 12

ari, u D. Gorevnici - Ilijak.

Tel. 032/ 806-085, 063/ 339-268

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici. Cena 500

eura/ar. Mogu} dogovor. Tel.

032/342-190

PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867,

065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 28 ari,

na Qubi} brdu, na ravnom.

Pro{la voda u blizini stru-

ja. Cena 5.000 evra. Tel. 063/

868-1-371


Kulinovcima, kod

“Dijagnostika”, prikqu~ci

pored placa. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM plac od 24 ara, u

Qubi}u, ispod sto~ne pijace,

kod kanala. Tel. 061/ 616-1-222

PRODAJEM plac od 13.5 ari

u Qubi} poqu, dozvoqena

gradwa. Tel. 064/ 827-1-926

PRODAJEM plac od 12 ari, u

Loznici iza {kole. Dostupna

sva infrastruktura. Cena

5000 evra, mogu}a korekcija.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 10.99

ari, u Preqini.. Cena 400

eura/ar. Tel. 063/691-761

PRODAJEM plac od 10 ari

ili 5 ari, voda, brvnara, kod

kamenog mosta u Trbu{anima.

Tel. 060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 10 ari

na Zlatiboru, dozvoqena grad-

wa objekta. Cena 30.000 evra.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 8 ari,

Zlatibor - Vodice. Tel. 063/

745-0-760

PRODAJEM plac od 6.72 ara

u centru Gu~e, kao ure|eni

kamp. Tel. 064/ 262-9-109


Kulinovcima, iznad kasarne.

Prelepa lokacija, miran kraj.

Tel. 064/ 666-3-173

PRODAJEM plac od 5.5 ari,

u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 5,5 ari u

Atenici, sa temeqom od 100

m2 i gra|. materijalom , sa

gra|.dozvolom i projektom.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM plac od 5 ari, u

â~ku, kod Trnavske reke. Tel.

060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 5 ari na

Obreù, ura|en projekat. Cena

16.000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM 4 ara placa sa

vikendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/ 545-8-989

PRODAJEM plac od 4 ara u

Pakovra}u kod {kole, do

asfalta, ima bunar. Cena

3.000 eura. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM plac od 4 ara na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-

204

PRODAJEM placeve u

Kotraì u centru, 7. km od

Gu~e, pored puta. Jedan plac

od 16, 81 ari, drugi od 6.26

ari. Tel. 064/ 118-8-485

PRODAJEM placeve od 4 i 30

ari, 100 metara posle kamenog

mosta u Trbu{anima. Tel. 061/

110-5-134

PRODAJEM plac kod

“Slobode”, struja, svi

prikqu~ci, ulaz sa glavnog

puta, od 5 do 10 ari. Tel. 064/

474-0-580

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmencu

do magistrale. Pogodno za

stovari{te, auto-otpad. Cena

180 eura.Tel. 064/ 250-7-493

RAZNO

PRODAJEM novu bundu od

nutrije br. 48, povoqno. Tel.

063/843-4-149

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-

651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao nema~ki,

ja~ina 40 kilovata. Cena 400

evra. Tel. 032/ 353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM kompresor Atlas

kopko, boca 260 l, motor 4

kilovata. Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM agregat

Ferkules, nema~ki, snage 3000

w. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM razne delove za

Opel Kadet Kocku. Moè

zamena za cerova drva. Tel.

032/ 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM drvene police

raznih veli~ina. Tel. 063/

843-4-149

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80-100 W,

cena 9 evra komad. Tel. 032/

353-016, 063/ 749-4-846

GARSOWERE

23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar

22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H.Morava

30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar

25 m2, vp, ta , 15.500 eura, Avladìnica

26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej

30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2

29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H. Morava

27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi,

20 m2, 5. sprat, nov, cg, Nemawina, 16500 eura

24 m2 , 5. sprat, cg, centar, 20000 eura

JEDNOSOBNI STANOVI

35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar

38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar

38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B. Jankovi}a

38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar

38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej

38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej

40,66 m2, 5. sprat, CG, lift, Qubi} kej, 26.000 eura

JEDNOIPOSOBNI STANOVI

43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara

43 m2, 4 sprat, ta, 29.000 eura, Qubi} kej

45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1

47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te

38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avladìnica

46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Poèga

42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej

43 m2, TA, VP, Gvo`|ar, 26.000 eura

39 m2, nov, 6. sprat, CG, lift, terasa, 27500 eura, Vinara

39 m2, nov, 6 sprat, CG, lift, 27500 eura, Vinara

45 m2, 2.sprat, terasa, cg, Grad. [etali{te, 37000 eura

DVOSOBNI STANOVI

59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avladìnica

47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H. Morava

55 m2, 3 sprat, ta, Nemawina, 28000 eura

60 m2, 9 sprat, lift, cg, Alvadìnica, 37000 eura

58, 30 m2, 6 sprat, cg, 36.000 eura, Qubi} kej

52 m2, 3 sprat, cg, Gradsko {etali{te, 38000 eura

62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura, Avladìnica

83 m2, 2 sprat, ta, 52.000 eura, Strogi centar

57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2

45 m2, 2 sprat, renoviran, 28.000 eura, Nemawina

52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej

56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30.000 eura, Nemawina

64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara

47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej

60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H. Morava

55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2

67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar

53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avladìnica

60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avladìnica, fasadna

cigla

65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avladìnica

57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 31000 eura, Avenija 2

42 m2, 4sprat, TA, dve terase, 26000 eura, centar

57 m2, 1 sprat, CG, 37000 evra, Avenija 2

53 m2, 2. sprat, CG, terasa, 37100 evra, Avenija 1

57 m2, 14 sprat, 2 lifta, cg, terasa, H. Morava, 26000 eura

58 m2, 12 sprat, cg, terasa, Qubi} kej, 31000 eura

55 m2, 1sprat, cg, Qubi} Kej, 36000 eura

55 m2, 3. sprat, cg, kod restorana Brvnara, 29.000 eura

53 m2, 3. sprat, cg, Avladìnica, 31000 eura

52 m2, 2 sprat, ta, H. Morava, 33000 eura

55 m2, ta, vp, 25000 eura, Kej

DVOIPOSOBNI STANOVI

54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi} kej

63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avladìnica

68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri centar

78 m2, 3 sprat, cg, garaà, podrum, 52.000 eura, [iri cen-

tar

85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avladìnica

62 m2, vp, cg, gas, centar, 49600 eura

TROSOBNI STANOVI

75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura , H. Morava

76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija

68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina

77 m2, 7 sprat, cg, 36.000 eura, Centar

75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina

81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 49.500 eura, H. Morava

62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd

70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej

75 m2, 2 sprat, cg, Nemawina, 45000 eura

73,76 m2, 4 sprat, cg, Avenija, 40000 eura

ÊTVOROSOBNI STANOVI

77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran Brvnara

128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar

KU]E

75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e

380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina

56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak

259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 125.000 eura, Parmenac

70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik

160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica

150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani

100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz

jezero

172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica

56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana

51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode

110 m2,PO+P+PK, 34 ara, Loznica, 20.000 evra

2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi}

174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor

95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak

160 m2, PR+1+PK, 3 ara placa, 85000 eura, {kola R.

Mitrovi}

180 m2, PO+P+1, 36 ari, Kowevi}i, 70.000 eura

170 m2, SU+1+PK, 13.5 ari placa, Trbu{ani, 21000 eura

PLACEVI

23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava

3 ara, 6.000 eura, Igalo

10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina

4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e

44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put Â-KV

3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero

1 ha, 500 eura/ar, Prislonica

5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica

10 ari, 30.000 eura, Zlatibor

12 ari, 5000 eura, Loznica

1,5 ha, sa objektima, 21000 eura, Atenica

49 ari, Kowevi}i, 39.200 eura

58 ari, Kowevi}i, 29000 eura

5 ari, Obre`, 16.000 eura

84 ara, Loznica, 8500 eura

SEOSKA DOMA]INSTVA

Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura

Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura

Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura

Slatina, 3 ku}e /30 m2,50 m2, 42 m2/, 70 ari, 25.000 eura

Slatina, ku}a, 1,5 ha, 55.000 eura

Draga~evo, 45 ha, 20000 eura

VIKEND KU]E

Vidova, 100 m2,75 ari, 26.000 eura

Ov~ar Bawa, 50 m2 2 ara, 10.000 eura

Gorwa Atenica, 27.5 m2, 22 ara , 7.500 eura

Loznica, 20 m2,15 ari , 5.000 eura

Bawa Gorwa Trep~a, 35 m2, 4 ara, 15.000 eura

Prijevor, na Kamenici, 52 m2, 17,7 ari, 26.000 eura

Me|uvr{je, 35 m2,3 ara, 10500 eura

Karaula, ku}a 60 m2, 38 ari, 16000 eura

LOKALI PRODAJA

60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2

23 m2, Alvadìnica, 18.000 eura

350 m2, Qubi}, 125.000 eura

IZDAVAWE - POSLOVNI PROSTOR

60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}”

IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR

60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko

Mitrovi}”

42 m2, delimi~no name{ten, 80 eura, Qubi} Kej

40 m2, nename{ten, 120 eura, centar

Kompletnu ponudu

Agencije „GA[O

NEKRETNINE“ moète

videti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O

NEKRETNINE“ POTREBNI

STANOVI SVIH

STRUKTURA.

STANOVI

P- 29 m2, jednosoban, CG,

lift, terasa, Vinara. Cena

23.000 eura.

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom.

Cena 23.000 eura

P- 33 m2, jednoiposoban,

nov, sa plaharima, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

21.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, no-

viji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000

eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena do-

govor.

P- 49 m2, jednoiposoban,

stari Autoprevoz. Cena

28.000 eura

P- 49 m2, Kej, jed-

noiposoban. Cena 29.000

eura

P- 64 m2, dvoiposoban,

strogi centar, renoviran,

CG. Cena 39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Ho-

tel Morava. Cena 33.000

eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban,

bez ulagawa, CG, lif, Kej.

Cena 27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Ne-

mawina. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej.

Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a. Ce-

na 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qu-

bi}ska , nov. Cena 50.000

eura


lift, garaà, nov, centar.

Cena dogovor.


lift, Kej. Cena 36.000 eu-

ra


[etali{te. Cena 70.000

eura


centar, nov. Cena 57.000

eura


lift, garaà, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogovor.


Qubi} kej. Cena 42.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji,

garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna garaà.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka


Amixina


H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.


dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG,

kod Hotel Morave. Cena

36.500 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Ce-

na 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari pla-

ca, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Cena

65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 +

stan 55 m2/, Dom Zdravqa.

Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Cena

36.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG,

kod O[ Milica Pavlovi}.

Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta,

60 m2, 10 ari placa, ukwi-

èna. Cena 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta

od 126 m2 + 40 m2,

Preqina, centar, 17,25

ari placa, nova ku}a, gas.

Cena 85.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deli-

gradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov. Ce-

na 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + garaà, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a.

060/434-2-190

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 29MARKETING


30 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINESPORT

Fudbalski klub Mladost radost po

{esti put organizuje Turnir u ma-

lom fudbalu “Trofej â~ka 2013 FK

Mladost radost”. Turnir }e biti odràn

od 27. do 29. decembra u hali “Mladost” i

takmi~i}e se de~aci ro|eni 2001. 2004. i

2005. Za u~e{}e i ove godine vlada veliko

interesovawe, kako doma}ih klubova

Partizana, Crvene zvezde, OFK Beogra-

da, Rada, tako i inostranih, a naro~ito

iz Bosne i Hercegovine, Ukrajine i Crne

Gore. Na turnirima u ovim dràvama u~e-

stvovao je i klub Mladost radost. Po{to

je interesovawe za u~e{}e veliko, svi za-

interesovani klubovi trebalo bi da se

prijave organizatorima do 15. decembra

2013.

Ove godine FK Mladost radost slavi

deset godina postojawa.

USKORO [ESTI TURNIR “TROFEJ Â^KA 2013”

PRIJAVQIVAWE DO 15. DECEMBRA

Turnir koji je pro{log vikenda prvi

put odràn u Prijevoru, u organizaci-

ji Fudbalskog saveza â~ka i FK

Prijevor, privukao je veliku pa`wu

qubiteqa fudbala. Organizovan je na ini-

cijativu Miroslava Markovi}a, direkto-

ra liga mla|ih kategorija gradskog

Fudbalskog saveza. Posle probijawa leda,

ostaju nade da }e i ovaj turnir postati

tradicionalni. Fudbalskim utakmicama

su prethodili kulturno-umetni~ki pro-

gram mladog sastava Kulturno-umetni~kog

dru{tva “Tanasko Raji}” i obra}awe

predsednika Mesne zajednice Prijevor

Ivana Markovi}a i prvog ~oveka FSG^

Nenada Stankovi}a. Po~asni predsednik

FSG^ Du{an ]uka Radowi} podelio je

kapitenima timova zahvalnice, a turnir je

zvani~no otvorio golman prvog tima

Borca Nikola Petri}.

Posle sve~ane ceremonije, izvu~eni su

polufinalni parovi. Sastali su se Kinder

- Slatina i Orlovac - Omladinac. U

finale su pro{li Orlovac i Slatina.

Pobedio je tim iz Slatine, boqim

izvo|ewem jedanaesteraca. Pehar pobed-

ni~koj ekipi uru~io je Ivan Markovi}, a

kapitenu drugoplasirane Slatine Milo{

Teofilovi}, generalni sekretar FSG^.

Nagrada za tre}eplasiranu ekipu, FK

Kinder, do{la je iz ruke Veqka

Dragi}evi}a, predsednika FK Prijevor.

- Moramo odati priznawe upravi FK

Prijevor i rukovodstvu ove mesne zajed-

nice. Uloìli su maksimalan trud da bi

turnir organizovali na najvi{em nivou -

kaè Milo{ Teofilovi}, generalni sekre-

tar FSG^.

Turnir “Trofej Prijevor 2013” odràn

je u novoj prijevorskoj sportskoj hali. Z. J.

ODR@AN TURNIR „TROFEJ PRIJEVOR 2013”

ORLOVAC

POBEDNIK

Uâ~ku je uspe{no

realizovan jo{ je-

dan projekat Naft-

ne industrije Srbije. Pre

nekoliko dana sportsko

igrali{te sve~ano je otvo-

reno u vrti}u “Neven”. Na

konkurs NIS-a zajedno su

se prijavili vaspita~i i

roditeqi i tako postali

deo velikog projekta “Za-

jednici zajedno”, koji ova

kompanija realizuje {i-

rom Srbije.

Od nedavno u wihovom

dvori{tu je postavqena

staza za prevenciju i ko-

rekciju ravnih stopala,

ko{evi, gol, ofarbane su

sprave i tobogani.

- Na{a deca su dobila

svoje sportsko igrali{te.

Ovo je dan koji su sa nestr-

pqewem i{~ekivali - izja-

vila je direktorka Pred-

{kolske ustanove “Radost”

Vera Jovanovi}.

Roditeqi i vaspita~i

predali su projekat

“Igrom do zdravqa”. NIS

ga je odobrio i za igrali-

{te izdojio oko 1.700.000

dinara.

- Ovo je pravi primer

kako vaspita~i i roditeqi

mogu da se udruè i urade

ono {to je najboqe za decu.

Novija nau~na istraìva-

wa pokazuju da su generaci-

je ro|ene posle 2000. mawe

aktivne od onih znatno

starijih i vi{e vremena

provode gledaju}i televi-

ziju. Neaktivnost moè do-

vesti do zdravstvenih tego-

ba i zato je ovo pravi podu-

hvat, jer }e deca biti ak-

tivnija i razvija}e svoje

motori~ke sposobnosti -

re~i su pomo}nika grado-

na~elnika Aleksandra Da-

~i}a. A koliko su sport i

igra va`ni i {ta sve neak-

tivnost moè izazvati, de-

ci i odraslima objasnila

je dr Nade`da Nekrasov,

fizijatar.

Oni kojima je igrali-

{te i nameweno, polazni-

ci vrti}a “Neven”, prire-

dili su za goste pravi kul-

turno-umetni~ki program.

Z. J.

VRTI] „NEVEN” DOBIO NOVO SPORTSKO IGRALI[TE

IGROM DO ZDRAVQA

UPan~evu je 23. no-

vembra, u hali spor-

tova, odràn po-

sledwi turnir Premijer

lige Srbije u karateu.

Prvotimci karate kluba

Borac, kao najmla|a ekipa u

Premijer ligi Srbije odr-

àli su ‚”lekcije” mnogo

iskusnijim ekipama koje su

vaìle za favorite.

Mladost, utreniranost

i stru~no vo|ewe ekipe

Borca bili su presudni za

osvajawe drugog mesta u izu-

zetno jakoj konkurenciji

kao {to su: Hajduk - Kula,

Partizan - Beograd, Dina-

mo - Pan~evo, Studentski

grad - Beograd, vi{estruki

ekipni {ampioni Srbije.

Za ekipu „Borca“ , nastupali su: Stefan

Joksi}, Uro{ Mijalkovi}, Bogdan Mi{o-

vi}, Mihailo Josipovi}, Luka ârapi},

Marko Markovi}, \or|e Rangelov.

Najnovija titula nije tek tako stigla u

ovaj klub.

- Uspeh prve seniorske ekipe Borca za

nas u klubu nije nikakvo iznena|ewe. Iako

je sastav na{e ekipe u proseku devetnaest

i po godina, to nam nije smetalo da osvoji-

mo vice-{ampionsku titulu, jer smo u

prethodnom periodu radili vrlo naporno

i stru~no. Ovaj rezultat je jedan u nizu od-

li~nih rezultata koje su pravili na{i

sportisti u pojedina~nim i ekipnim na-

stupima u 2013. godini. Rezultati na{ih

sportista su i razlog da klub u ovom tre-

nutku ima osam dràvnih reprezentativa-

ca u razli~itim starosnim kategorijama.

U stru~nom radu kluba u 2013. godini u~e-

stvovali su: Slavoqub Piper, Simo Raji-

~i}, Branko Jankovi}, Savko Jeki}, Pre-

drag Petrovi} i Sneàna ôli} - rekao je

trener seniorske ekipe kluba Milan La-

kovi}.

KARATE

BORAC VICE [AMPION U

PREMIJER LIGI SRBIJE

Na internacionalnom karate turniru “Vaqevski pobednik” kadet ~a~anske Slo-

bode Vladimir Savi} osvojio je dve zlatne medaqe u kategoriji mla|ih kadeta u

borbama (-50 kg) i u apsolutnoj kategoriji. Zlato je pripalo i pioniru Slobodanu

Luki}u u katama, dok je u istoj disciplini srebro osvojila Lucija Gruji~i}, a bron-

zu Jovana [ibali} i Filip Vlastelica.

Turnir “Vaqevski pobednik” odràn je pro{le nedeqe u organizaciji KK Kizma

iz Vaqeva.

DVA ZLATA ZA VLADIMIRA

KK SLOBODA

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 31SPORT

Ko{arka{i Borac

Mocart sporta

plasirali su se na

zavr{ni turnir Kupa “Ra-

divoja Kora}a”. Oni su u

finalu Kupa Srbije u uto-

rak pobedili, na svom te-

renu, FMP sa 94:81 (26/19,

24/19, 20/27, 24/16). Dugo

posle utakmice pozdra-

vqala ih je odu{evqena

~a~anska publika, koja im

je i tokom igre bila pravi

saveznik. Utakmicu je pra-

tilo nekoliko hiqada gle-

dalaca, a za finale Kupa

doma}in ih je ~astio bes-

platnim ulaznicama. Vra-

tili su im vi{estruko.

- Navija~e bih stavio u

prvi plan. Imali su feno-

menalnu podr{ku i pozi-

vam ih da nam pomognu i u

narednim prvenstvenim

utakmicama koje budemo

igrali kod ku}e. U petak

gostujemo Smederevu i ova

pobeda nam je pravi vetar

u le|a - rekao je kapiten

Borac Mocart sporta

Dra{ko Radovi}.

- Izuzetna atmosfera.

Pokazalo se i ovoga puta

da je publika nezamenqivi

{esti igra~ - prokomenta-

risao je i trener Borca

Ra{ko Boji}.

Borac je dobro otvorio

utakmicu, u jednom trenut-

ku u prvoj ~etvrtini FMP

je uspeo da se pribliì,

ali su je doma}ini ube-

dqivo dobili. Ve} na kra-

ju prvog poluvremena do-

ma}in je uspeo da ostvari

zna~ajniju prednost. Blag

pad u igri usledio je u tre-

}oj ~etvrtini, jedinoj koju

su gosti dobili. Posled-

wih deset minuta, zbog re-

akcije na namernu li~nu

gre{ku, iskqu~en je tre-

ner FMP-a Milan Guro-

vi}, a ubrzo potom i wegov

pomo}nik. Borac u posled-

wim minutama ostaje vode-

}ih igra~a Stevovi}a,

Maravi}a i Cvetkovi}a,

zbog pet penala, ali ekipa

uspeva da stigne do sigur-

ne pobede i pehara Kupa

Srbije.

I na ovoj utakci ista-

kli su se raspucani troj-

ka{i u ekipi doma}ina.

Nemawa Proti} i Dra{ko

Radovi} tri puta su uspe-

{no ubacili za tri poena,

a {ut je sluìo i Aleksan-

dra Stevovi}a. Z. J.

DRUGA LIGA SRBIJE

Mladost je izgubila u devetom kolu od

lazareva~ke Kolubare sa 95:73.

Trenutno su 14 na tabeli , a u narednom

kolu do~ekuje Moravu iz Vladi~inog

Hana. Utakmica }e biti odigrana u sub-

otu u hali "Mladost" - u 16 ~asova.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

@elezni~ar je poraèn od Plane mini-

malnim rezultatom 76:75. Posle devet

odigranih utakmica zauzima {esto

mesto na tabeli sa 14 bodova. U desetom

kolu gostuje Slogi u Despotovcu.

DRUGA REGIONALNA LIGA

ZAPAD

Osmo kolo

@elezni~ar Lajkovac - â~ak 94

81:82

â~ak basket tim - Klik Ariqe

93:63

TABELA

3. â~ak basket tim 13

6. â~ak 94 11

Deveto kolo

â~ak 94 - MO 15 [abac

Loznica - â~ak basket tim

JUNIORSKA LIGA SRBIJE

Sedmo kolo

Mladost - Crvena zvezda

49:53

TABELA

6. Mladost 10

Osmo kolo

Nedeqa, 14,30 ~asova, hala "Mladost"

Mladost - Prokupqe

KADETSKA LIGA SRBIJE

Osmo kolo

Borac Mocart sport - Partizan

46:84

TABELA

10. Borac Mocart sport 9

Deveto kolo

Beograd - Borac Mocart sport

BORAC MOCART SPORT

Borac Mocart sport: Avramovi} 6, Mitrovi},

Maravi} 9, Stevovi} 10, Pe{akovi} 7, Mandi}

19, Cvetkovi} 2, Proti} 25. Radovi}, 16.

FMP: ^vorovi} 3, Jovanovi}, Xakovi} 7,

\ukanovi} 6, Dun|erski 28, Kaplanovi}, Do-

bri} 16, Sila|i, Smiqani} 5, [turanovi}

11, Guduri} 5.

SEDMA POBEDA

U desetom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac

Mocart sport pobedio je Napredak Rubin rezulta-

tom 76:71 (22/15, 24/14, 19/21, 11/21). Iako su dobro

otvorili utakmicu i ostvarili sigurnu prednost

prvih 20 minuta, pobeda je â~anima zamalo izma-

kla u zavr{nici. Dozvolili su gostima da preuzmu

inicijativu, a na kraju su slavili zahvaquju}i

prednosti u prvom delu igre, koju nije bilo lako

sti}i.

Po broju postignutih poena protiv Napretka u

doma}oj ekipi su se istakli Stevovi} (12), Dumi},

Pe{akovi}, Radovi} i Mandi} (po 13). [ut za tri

poena i{ao je od ruke Radovi}u i Dumi}u.

U gostuju}oj ekipi dvocifreni u~inak imali su

samo Grubor 16 i Mrdak 14 poena. Borac je trenut-

no drugi na tabeli sa 17 bodova.

U jedanaestom kolu â~ani danas gostuju Smede-

revu. Utakmica po~iwe u 17 ~asova.

VRATIO SE

[QIVANÂNIN

Jedan od vode}ih

igra~a iz prethodne se-

zone Mla|en [qivan-

~anin, ponovo je u ekipi

Borac Mocart sporta.

Po~eo je da trenira sa

klubom i trebalo bi da

zaigra na prvenstvenoj

utakmici u Smederevu.

- Po~eo je da trenira

i u konkurenciji za

utakmicu u petak. Nada-

mo se i da }e za dvadese-

tak dana biti u punoj

formi - kaè trener ra-

{ko Boji}.

[qivan~anin }e u

Borac Mocart sportu

oostati do kraja sezone

2013/14.

U FINALU KUPA „RADIVOJA KORA]A“

Od 28. novembra do 1. decembra u

Pragu je odràn Svetski kup za

decu freestyle borbe i Svetsko pr-

venstvo u fudokanu za odrasle. U~estvo-

valo je vi{e od hiqadu takmi~ara iz 48

zemaqa. U reprezentaciji Srbije bilo je

i â~ana koji su se ku}i vratili sa meda-

qama.

SVETSKI KUP FREESTYLE

U konkurenciji pionira ~etvrto me-

sto zauzeo je kata tim u sastavu Katarina

Jakovqevi}, Andrijana Simovi} (â~ak)

i Valentina \or|evi} (Kraqevo). U fre-

estyle borbama Luka Petkovi} (-65 kg) i

Stefan ]ebi} osvojili su zlato.

SVETSKO PRVENSTVO

U kadetskoj konkurenciji, mu{ki ko-

go tim, Damjan Veli~i}, Nikola Milova-

novi}, Luka Petkovi} i Marko Marko-

vi}, zauzeo je prvo mesto. Sjajni su bili i

juniori. @enski kata tim, Marija Stoj-

kovi}, Milica Jovanovi} (â~ak) i Dra-

gana Pavlovi} iz Poàrevca, osvojili su

prvo mesto. â~anke Marija Stojkovi},

Milica Jovanovi}, Maja Doganxi} i Le-

skov~anka Marija Andrejevi} zauzele su

drugo mesto nastupiv{i kao ko-go kumite

tim. Drugi je bio i mu{ko-ènski en-bu

tim za koga su se takmi~ili Marija Stoj-

kovi} i Damjan Veli~i}. Marija Stojko-

vi} je osvojila drugo mesto pojedina~no u

ko-go kumiteu i ~etvrto u katama pojedi-

na~no.

Seniorke Marija Paunovi}, Ana Bra-

jovi} i Aleksandra Ili} bile su prve u

katama. Wih tri i Leskov~anka Jelena

Stanojevi} zauzele su tre}e mesto u borba

kim disciplini. Mu{ki borba tim, Savo

Skitwa, Milan Nedovi} (â~ak), Marko

Ristivojevi} i Aleksa Mili} (Beograd)

bio je najboqi u svojoj disciplini.

Zapaèni su bili i nastupi Stefana

Boòvi}a i Davora Vujovi}a koji su se u

jakoj konkurenciji plasirali me|u prvih

osam na svetu. U osam najboqih u katama

ekipno plasirali su se i pioniri Oliver

Otovi}, Mihailo Milo{evi} i Luka \u-

ri}. Svi ekipni nastupi nagra|eni su di-

plomama, medaqama i peharima. Trener

KK Nemawa Zorana Koji} nastupila je u

Pragu kao sudija.

- Ispunili smo veliki zadatak. Poseb-

ne pohvale upu}ujem seniorima i senior-

kama koji su uspeli sa trona da pomere ne-

prikosnovene Rumune. Ve} narednog vi-

kenda stariji reprezentativci takmi~i}e

se u Beogradu na Evropskom prvenstvu u

tradiocionalnom karateu, posle ~ega

sledi polagawe za vi{a zvawa - najavquje

Milo{ Seni}, predsednik Fudokan fede-

racije Srbije i trener KK â~ak.

Z. J.

KARATE

SVETSKE MEDAQE

ZA ÂÂK I SRBIJU

32 PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINESAOBRA]AJ

Svetskom danu se}a-

wa na `rtve saobra-

}ajnih nezgoda ove

godine je bila posve}ena

cela posledwa sedmica u

novembru. Po prvi put obe-

leìo ga je Crveni krst

â~ak. Volonteri ove hu-

manitarne organizacije

delili su pro{log petka

sugra|anima informativ-

ne bro{ure o stradawu pe-

{aka. Pe{acima, kao jed-

noj od najrawivijih kate-

gorija u~esnika u saobra-

}aju, ovoga puta bila je po-

sve}ena posebna pa`wa.

- Pe{aci su u nepraved-

nom poloàju za razliku od

ostalih u~esnika u saobra-

}aju. Nisu uvek vidqivi

voza~ima, naro~itio oni-

ma koji upravqaju velikim

kamionima i autobusima, a

ukoliko do|e do nezgode,

te{ko izbegnu ve}e posle-

dice. Zato pe{aci moraju

biti vrlo pa`qivi i da

nikada ne rizikuju u sita-

cijama kada dele put sa

ostalim vozilima, posebno

teretnim - poru~uju volon-

teri Crvenog krsta, koji su

bili i nosioci akcije po-

sve}ene Svetskom danu se-

}awa na `rtve saobra}aj-

nih nezgoda.

Ono {to i oni naro~ito

isti~u je da tragedije mogu

biti spre~ene. Pe{aci naj-

~e{}e u saobra}aju budu

oboreni ili pregaèni. Od

ukupno 37.559 saobra}ajnih

nezgoda koje su se dogodile

u 2012. godini, ~ak 2.813

nezgoda uzrokovano je oba-

rawem ili gaèwem pe{a-

ka. Uglavnom odgovornost

za saobra}ajne nezgode pri-

pada voza~ima motornih

vozila. Ipak, ne retko i

pe{aci svojim nepropi-

snim pona{awem dolaze u

situacije u kojima sami

stardaju. Tako su i wiho-

vim gre{kama pro{le go-

dine izazvane 694 nezgode u

kojima je poginulo 24 qu-

di, a povre|eno 585. U ovim

nezgodama stardala su i de-

ca.

STARIJI

NAJUGRO@ENIJI

Najugroènija satrosna

kategorija pe{aka u sao-

bra}aju su osobe starije od

65 godina. Vi{e od polo-

vine poginulih u pro{loj

godini bili su stariji. Za

wih i ostale pe{ake vaì

pravili da za prelazak

preko ulice koriste pe-

{a~ke prelaze, gde god oni

postoje. Neophodno je

obratiti pa`wu na saobra-

}ajne znake. Kamioni i au-

tobusi ~esto prilikom

skretawa prave veliki luk

i tada mogu pre}i i preko

trotoara. Zato je vrlo va-

`no da pe{aci uvek budu

oprezni i da dobro osmo-

tre prostor i kretawe dru-

gih u~esnika u saobra}aju.

„MRTVI UGLOVI“

I ZAUSTAVNI PUT

Re~ je o situacijama u

kojima voza~i nisu svesni

prisustva pe{aka, jer ne

mogu da ih vide. Tada jedi-

no od pe{aka zavisi da li

}e izbe}i nezgodu.

Iako bi trebalo da vo-

za~i uvek stanu ispred pe-

{a~kog prelaza, to se ne

doga|a uvek. êsto i ne uo-

~e pe{ake na vreme i nisu u

stawu da se blagovremeno

zaustave. Razli~ita vrsta

vozila, kamioni, automo-

bili, motocikli, bicikli,

imaju razli~ite karakte-

ristike prilikom zausta-

vqawa. Kamionima i auto-

busima je potrebno vi{e

prostora i vremena. Zato je

uvek sigurnije pre}u uli-

cu, nakon wihovog prola-

ska.

Nisu sve ulice i svi pu-

tevi osvetqeni i nemaju

sve saobra}ajnice pe{a~ke

trotoare. Da bi bili uo~-

qivi voza~ima, preporu~-

qivo je da pe{aci no}u no-

se reflektuju}i prsluk, na

{ta ih, uostalom i zakon

obavezuje. U ovakvim pri-

likama, dobro do|e i bate-

rijska lampa.

KAKO IZBE]I

RIZI^NE

SITUACIJE?

* Planirajte svoju putawu

do ciqa.

* Uvek koristite obeleè-

ne pe{a~ke prelaze.

* Pre prelaska ulice, do-

bro proverite da li naila-

ze vozila.

* Ne pretr~avajte ulicu.

Voza~i ne mogu uvek da rea-

guju na va{u iznenadnu po-

javu.

* Budite naro~ito obazri-

vi kada prelazite kolovoze

sa vi{e saobra}ajnih tra-

ka.

* Ne koristite mobilni te-

lefon dok prelazite ulicu.

* Skinite slu{alice kada

prelazite ulicu.

* Ne koristite alkohol

ili drogu, jer wihovo dej-

stvo pove}ava rizik u sao-

bra}aju.

* Nikada ne prelazite pre-

ko auto puta. Auto putevi

nisu za pe{ake.

* Po{tujte saobra}ajne

znake.

U Â^KU OBELE@EN SVETSKI DAN SE]AWA NA @RTVE SAOBRA]AJNIH NEZGODA

TRAGEDIJE MOGU BITI SPREÊNE


064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

ÂÂK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura

P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000

eura

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura

P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura

P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura

P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura

P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000

eura

P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura

JEDNOSOBNI

P-40 m2, 8. sprat, Vinara, 25.500 eura

P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura

P-38 m2, 3. sprat, H. Morava, 24.000

eura


P-42 m2, 4. sprat, Med. {kola, 21.000

eura


P-45 m2, 2. sprat, Svetog Save, 25.500

eura

P-34 m2, 2. sprat, Svetog Save , 22.000

eura

DVOSOBNI

P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000

eura

P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000

eura


eura


eura

P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura

P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura


eura

P-42 m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000

eura

P-53 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000

eura

P-63 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000

eura

P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000

eura


eura

P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura

P-48 m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

eura

TROSOBNI


eura

P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura



P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780

eura + PDV


eura

P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov,

44.000 eura

P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura

P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000

eura

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000

eura

P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a,

47.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,

61.000 eura


P-138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70.000

eura

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a,

60.000 eura


78.000 eura

P-125 m2, centar, plac 4,5 a, 120.000

eura

P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000

eura

P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000

eura

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

40.000+50.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000

eura

P-80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37.000

eura

P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000

eura


25.000 eura

P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000

eura

P-81 m2, 7. jula , plac 5 a, 41.000 eura

P-80 m2, S. Breg, plac 3 a, 36.000 eura

P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000

eura

P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000

eura

STANOVI

KU]E

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18

500 eura

P- 20 m2, novija grad-

wa, 5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina,

CG, cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvadìnica,

1.sprat, cena: 15 500

eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22

500 eura

P- 32 m2, Nemawina,


000 eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat,

cena: 22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina,

CG, 5.sprat, cena: 20

500 eura

P- 42 m2, kod

Medicinske, 5.sprat,

cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,


eura

P- 38 m2, Bate

Jankovi}a, 3.sprat, TA,

cena: 25 000 eura

P- 37 m2, nov, centar,

kod parka, 6.sprat, lift,


P- 39 m2, nov, centar,

kod parka, 6.sprat, lift,


P- 43 m2, Hotel

Morava, 4. prat, cena:

26 000 eura

P-43 m2, kod O[

Milice Pavlovi},


eura


fasadna cigla, CG, cena:

29 500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena:

36 000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura


5.sprat, lift, CG, cena:

26 000 eura


prizemqe, CG, cena: 28

000 eura


TA, 4.sprat, TA, cena: 28

000 eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija grad-

wa, Alvadìnica,


500 eura

P- 47 m2, Hotel

Morava, 1.sprat, TA,

cena: 27 000 eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28

000 eura

P- 54 m2, Centar,


000 eura


CG, nov, cena: 27 500

eura


renoviran, TA, cena: 26

000 eura


6.sprat, CG, lift, cena:

32 000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.spra

t, moè subvencionisani

kredit, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel

Morava, 8.sprat, CG,

cena: 33 000 eura

P- 51 m2, Centar,


000 eura

P- 63 m2, Alvadìnica,


000 eura



000 eura

P- 68 m2, Centar,


eura

P- 83 m2, strogi cen-

trar, 2.sprat, cena: 46

000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel

Morava, CG, cena: 35

000 eura

P- 71,20 m2,

Obili}eva, nov, odmah

useqiv, 2.sprat, cena:

800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,


eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000

eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

â~ak, Vojvode Stepe 46

[email protected]

KU]E:

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do

glavnog puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari

placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa,

Alvaxinica, cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u

blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a,

udaqena 10 km od centra. Cena 33.000

eura

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5

cm. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-

141

PRODAJEM postoqe za sun-

cobran. Tel. 064/ 294-2-141,

032/ 374-125

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM ameri~ki

trimer za ko{ewe trave. Tel.

061/ 641-7-105

PRODAJEM 4 Contitental

zimske gume, dimenzije 195-

65-R15, dubina {are 6 mm.

Cena1.900 dinara po komadu.

Tel. 063/ 827-1-704

PRODAJEM ~eli~ne felne

za [kodu feliciju i lance

za sneg. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM elektri~ni

klavir u odli~nom stawu.

Cena 600 eura. Tel. 064/ 303-

2-005

PRODAJEM liniju za

proizvodwu paleta.

Kapacitet 2000 komada

mese~no. Cena 5500 eura.

Pomo} oko pronalaèwa

posla. Tel. 061/ 256-7-338

PRODAJEM najnovije mape

za sve vrste fabri~kih auto-

navigacija, za sve tipove

vozila. Tel. 064/ 549-4-650

PRODAJEM obu}arske

kalupe. Tel. 064/ 004-3-497

PRODAJEM kalupe za

izradu obu}e. Tel. 062/ 805-6-

782

PRODAJEM dve ma{ine za

prawe auta, po ceni od 250

evra. Tel. 063/ 643-534

PRODAJEM ve{ ma{inu

Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM ve{ ma{inu

Kandi. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM vrata bez rama.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM povoqno vi{e

dimenzija prozorskih krila,

cena 200 dinara po komadu.

Tel. 065/ 333-4-346, 032/ 334-

346

PRODAJEM nove drvene

ukrasne oklagija garni{ne

od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-4-

383

PRODAJEM traktorsku

korpu, nova. Cena 150 evra.

Tel. 069/ 870-5-061

PRODAJEM friz sa zamrzi-

va~em, marke Kandi. Tel. 061/

641-7-105

PRODAJEM kru{ku

viqamovku za pe~ewe rakije,

vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-

8-835

PRODAJEM sadnice jabuke

sorte Ajdared , Greni i

Jonagored. Tel. 065/ 699-7-579

PRODAJEM bale sena u

Jablanici. Tel. 069/ 024-5-

204

PRODAJEM polovne drvene

ustakqene prozore. Tel. 063/

267-361

PRODAJEM ukrasnu vit-

rinu sa staklenim vratima i

fiokom, o~uvana. Povoqno.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM polovne radija-

tore - 2 gusana i 1 alumini-

jumski. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM povoqno trgo-

va~ku tezgu. Tel. 032/ 334-346,

065/ 333-4-346

PRODAJEM drvenu o~uvanu

tezgu za trgova~ke radwe.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM veoma kvalitet-

no livadsko balirano seno,

cena po 130.00 dinara. Tel.

060/ 738-1-790

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom,

risiverom i pozicionerom.

Cena 90 evra. Tel. 032/ 353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM televizor

Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe Bagat, ku}na varijan-

ta. Cena 6.000 dinara. Tel.

062/ 805-6-782

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe Bagat - Danica,

ura|en servis. Tel. 060/ 418-

3-333

PRODAJEM repariranu ve{

ma{inu Gorewe, garancija 1

godina. Tel. 060/ 305-9-712

PRODAJEM Obodin, o~uvan

friìder. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM polovnu

ma{inu za {trikawe

Brother, povoqno. Tel. 032/

374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM cerovu pe}. Tel.

063/ 642-329

PRODAJEM kvarcnu pe}.

Tel. 063/ 643-534

PRODAJEM 6 metara

odli~nih cerovih dra za

ogrev. Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra.

Moè zamena za cerova drva.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM novu ènsku

krznenu {ubaru. Tel. 063/

843-4-149

PRODAJEM ~etiri ~eli~ne

felne za Opel Korsu. Tel.

065/ 465-8-224

PRODAJEM me{alicu,

dizalicu i gra|evinski elek-

tro orman. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM dve kante bitu-

mena. Tel. 032/ 374-125

PRODAJEM bansek za stru-

gawe drva i gra|e, svih

veli~ina. Tel. 061/ 256-7-338

PRODAJEM biciklu Skot

Apa~, ili mewam za laptop.

Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM {tence pulina,

cena 2.000 dinara. Tel. 062/

583-331


STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG,

centar. Cena 20.000 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2.

Cena 22.500 eura


Alvaxinica, nov,

mogu}nost subvencije.

Cena 22.000 eura


Nemawina. Cena 20.000

eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, H.

Morava. Cena 22.500

eura

P-34+26 m2, 5. sprat,

CG, kod O[ M. Pavlovi},

cena 30.000 eura


kod {kole "Milica

Pavlovi}". Cena 21.000

eura


Alvaxinica, nov,


Cena 31.000 eura



eura


Alvaxinica, nov,


Cena 37.000 eura


Alvaxinica. Cena 31.000

eura


Bawalu~ka. Cena 29.000

eura


D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 6. sprat, cg,

Avenija 2. Cena 31.000

eura

P-64 m2, 9. sprat,


eura

P-66 m2, 7. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,


eura



eura


{etali{te. Cena 73.000

eura

K U ] E

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000

eura

P- 50 m2, 6.3 ara,

Kulinovci, 32.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara,

Kulinova~ko poqe. Cena

30.000 eura

P-70 m2, na 34 a,

Loznica. Cena 19.000

eura

P-70 m2, 50 ari,

Atenica. Cena 20.000

eura

P-90 m2, na 4 ara,

Qubi}. Cena 32.000 eura

P-120 m2, 9.5 ari, kod

Po{tinog magacina. Cena

40.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod

O[ "Ratko Mitrovi}".

Cena 43.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18

ari, Qubi}. Cena 51.000

eura

IZDAVAWE

P-50 m2, 3. sprat, S.

Markovi}a, noviji,

nename{ten, dupleks, dve

spava}e sobe, CG. Cena

140 eura

43 m2, 7. sprat, Bulevar

Oslobo|ewa, name{ten,

CG, terasa, lift, cena 120

eura

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age,

15000 eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha,

Pakovra}e, 43.000 eura

180 m2, 2 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,

vi{e pom. objekata, 30.000

eura

50 m2, 90 ari, G.

Gorevnica, 26.000 eura

50 m2, 90 ari, Gorwa

Gorevnica. Cena 26.000

eura

stara ku}a, 6 ha,

Jeèvica

ku}a+pom.objekti, 5

ha, Lipnica

ku}a+pom.objekti, 5

ha, Samaile

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA

032/374-508

KUPUJEM stari novac,

oru`je, ordewe, medaqe i

zna~ke. Tel. 063/835-6-605

KUPUJEM mu{ku Monti

Bike biciklu do 100 evra. Tel.

061/ 110-5-134

KUPUJEM povoqno o~uvan

mobilni telefon Nokia 202,

LG i sli~no. Tel. 061/ 110-5-

134

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Golfa 3, 1994.

godi{te, dizel. Tel. 064/ 031-7-

072

PRODAJEM Golfa 3, 1,9.

dizel, 1994.godi{te, reg-

istrovan do avgusta 2014. Tel.

063/ 832-8-637

PRODAJEM Daevoo Nexia 1.5,

1997. god, registrovan, plin

atestiran, ABS, ARBG. Tel.

062/ 803-1-148, 064/ 286-1-663

PRODAJEM Ladu Nivu, 2003.

godi{te, registrovana do maja

2014. god. Tel. 069/ 345-0-522

PRODAJEM Ladu Nivu 1.7,

registrovana do maja 2014.

Tel. 069/ 024-5-204

PRODAJEM [kodu

Feliciju, 1.3 lx 98. godi{te,

bordo metalik, plin, alarm,

centralna brava. Tel. 061/ 110-

5-134

PRODAJEM Jugo Koral 1.1,

2003. godi{te u odli~nom

stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM Jugo 88. god,

sre|en. Cena 500 evra. Tel. 060/

558-9-296

PRODAJEM Fiat Punto u

ekstra stawu, prvi vlasnik,

kompletno opremqen, zimske

gume. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM kamion Iveco

Dajs, nosivosti 5 tona, u

odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-

4-202

PRODAJEM WV CADDY 1.6.

benzin + plin, 99.god, reg-

istrovan do jula 2014. Tel.

064/ 221-1-142, 060/ 349-8-490

PRODAJEM Renault Lagunu ,

2003. godi{te, 1.9. DCI kara-

van, u dobrom stawu, moè

zamena. Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM Opel Kadet Suzu

1.3, 89-go godi{te.

Registrovana do juna 2014.

godine. Tel. 060/ 036-7-820

USLUGE

NOVÂNE POZAJMICE za

pravna i fizi~ka lica, sa ili

bez zaloga , uz sudsku overu

ugovora. Tel. 064/ 573-7-444

USLUGE me|ugradske vo`we

taksijem. Tel. 063/ 120-2-151,

064/ 560-0-490

USLUGE kombi prevoza svih

vrsta robe, selidbe. Povoqno.

Tel. 064/ 262-9-068

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica, brenta~a,

plasti~nih prskalica,

mu{tika, prekida~a i dizni.

Tel. 064/ 120-6-572

USLUGE zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-

889

USLUGE prevoda, profesor

engleskog jezika, samostalni

stru~ni prevodilac, ~asovi

engleskog. Tel. 062/ 205-373

USLUGE vo|ewe kwiga,

najpovoqnije u gradu. Tel. 064/

196-4-705

USLUGE cepawa i strugawa

drva, povoqno. Tel. 064/ 444-3-

163

POMO] va{oj deci

pred{kolskog i {kolskog

uzrasta, niìh razreda u

savladavawu gradiva, u~iteq.

Tel. 064/ 255-1-520

RAD sa decom pred{kolskog i

{kolskog uzrasta do ~etvrtog

razreda, u~iteq. Tel. 064/ 077-

7-900

IZRADA kotlovskih indus-

trijskih oxaka , i ostali

bravarski radovi. Tel. 066/

910-9-889

IZRADA traktorskih korpi

po èqi. Tel. 066/ 910-9-889

ZAPOSLEWE

POTREBAN stomatolog sa

radnim iskustvom, za rad u

stomatolo{koj ordinaciji.

Tel. 063/ 843-4-149

POTREBNI gra|evinski

majstori, vi{e profila sa

iskustvom za rad u Austriji.

Sve obezbe|eno. Tel. 062/ 817-

1-920

POTREBNI ugostiteqski

radnici sa iskustvom za rad u

srpskom restoranu u Austriji.

Tel. 062/ 817-1-920

POTREBNA mla|a osoba za

~uvawe dvogodi{weg deteta.

Tel. 064/ 23-23-316

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski prostor

razli~itih povr{ina po

povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski

prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji

800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima

mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod â~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03


Republika Srbije

Pred{kolska ustanova “ Moje detiwstvo”

Broj: 531

29. 11. 2013. godine

Ulica Nemawina bb, â~ak

Na osnovu ~lana 57. Zakona o osnovama obrazovawa i vaspitawa ( Sl. Glasnik RS

72/2009) i ~lana 41. Statuta Pred{kolske ustanove “ Moje detiwstvo” â~ak,

Upravni odbor Pred{kolske ustanove “ Moje detiwstvo” â~ak, na sednici

odrànoj 27. 11. 2013. godine, raspisao je

KONKURS

ZA IZBOR DIREKTORA

Naziv radnog mesta: Direktor

Broj izvr{ilaca: 1, na period od 4 godine

Uslovi:

Za direktora Ustanove moè da bude izabrano lice vaspita~, stru~ni saradnik

koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe na studijama drugog stepena ( master

akademske studije, specijalisti~ke akademske studije ili specijalisti~ke strukovne

studije ) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu ( Sl. Glasnik RS 76/05, 100/07-

autenti~no tuma~ewe, 97/08 i 44/10 po~ev od 10. 09. 2005. godine na osnovnim studi-

jama u trajawu od najmawe ~etiri godine po propisu koji je ure|ivao Visoko obrazo-

vawe od 10. septembra 2005. godine; dozvolu za rad, licencu za vaspita~a ili

stru~nog saradnika, obuku i poloèn ispit za Direktora Ustanove: najmawe pet god-

ina u Ustanovi nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove

odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

Za Direktora Ustanove moè da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko

obrazovawe prvog stepena ( osnovne akademske odnosno strukovne studije ), studija-

ma u trajawu od tri godine ili vi{e obrazovawe za vaspita~e; dozvolu za rad; obuku

i poloèn ispit za direktora Ustanove i najmawe deset godina rada u pred{kolskoj

ustanovi na poslovima vaspitawa i obrazovawa nakon ste~enog odgovaraju}eg obra-

zovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazo-

vawa i vaspitawa.

Izabrani direktor koji nema poloèn ispit za direktora, duàn je da ga poloì

u roku od godinu dana od dana stupawa na du`nost.

Uz prijavu na konkurs, kandidat za izbor direktora podnosi slede}u doku-

mentaciju:

- overenu fotokopiju diplome o ste~enom odgovaraju}em obrazovawu

- overenu fotokopiju dokaza, licence za vaspita~a ili stru~nog saradnika

- potvrdu o radnom iskustvu

- uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije

- izvod iz kwige ro|enih

- dokaz o poloènom voza~kom ispitu B1, B, BE ( fotokopija )

- lekarsko uverewe da ima psihi~ku i fizi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad sa

decom ( proveru psihofizi~kih sposobnosti za rad sa decom vr{i nadle`na slu`ba

za poslove zapo{qavawa primenom standardozovnih postupaka).

Uverewe iz kaznene evidencije iz ~lana 120. stav 1. ta~ka 3. Zakona o osnovama

sistema obrazovawa i vaspitawa, Ustanova pribavqa po slu`benoj du`nosti, pre

dono{ewa odluke o izboru direktora.

Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati.

Prijavu sa potrebnom dokumentacijom dostaviti u dva primerka u roku od 15

dana od dana objavqivawa konkursa, na adresu : Pred{kolska ustanova “Moje deti-

wstvo” â~ak, Nemawina 60, sa naznakom “Prijava za izbor direktora – NE

OTVARATI“.

Predsednik Upravnog odbora

Dejan ^vrki}

EKONOMSKA [KOLA U Â^KU

Raspisuje

JAVNI POZIV

za prikupqawe ponuda za izvo|ewe studijskog putovawa

za u~enike drugog razreda

Op{ti uslovi konkursa:

- Studijsko putovawe se izvodi po~etkom septembra 2014. godine

- Agencija mora omogu}iti pla}awe u 9 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev

od januara 2014. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i preko ìro-ra~una

{kole i tro{kovi prenosa padaju na teret agencije.

U cenu aran`mana ura~unati:

- prevoz komfornim turisti~kim autobusima,

- sme{taj u hotelima B kategorije (PP) - doru~ak, ve~era,

- sve ulaznice za posete lokalitetima,

- me|unarodno zdravstveno osigurawe,

- sve drumarine i takse prevoza u zemqi i inostranstvu,

- lekarska pratwa,

- usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus,

- ru~ak ili ve~era u povratku na Pali}kom jezeru.

Izbor izvo|a~a studijskog putovawa izvr{i}e roditeqi svih u~enika sada{weg

tre}eg razreda neposrednim glasawem.

Mar{uta putovawa:

Ma|arska (1 no}ewe Budimpe{ta), Slova~ka (1 no}ewe Bratislava), Austrija ( 2

no}ewa u Be~u).

Svaka agencija za u~e{}e na konkursu treba da uplati iznos od 3.000,00 dinara,

na ìro ra~un {kole broj: 840-1212760-27, a na ime tro{kova ogla{avawa konkursa

i preuzimawa konkursne dokumentacije.

Konkursna dokumentacija se moè preuzeti li~no u {koli ili elektronski preko

e-maila: [email protected] ostaje otvoren 7 dana od dana objavqivawa.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/344-793 ili li~no na

adresi Gospodar Jovanova br.1, 32000 â~ak.

Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se traì po broju no}ewa i mestima

poseta ne}e biti razmatrane.

Svi ponu|a~i treba da dostave dokaz o licenci i spisak sredwih {kola u Srbiji

~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu u prethodne tri godine.

Agencija koja bude izabrana mora da dostavi, pre potpisivawa ugovora,

bankarsku garanciju na iznos sredstava koji }e biti preneti pre realizacije

ekskurzije.

Direktor {kole

Vladan Nicovi}

Privrednom Dru{tvu „Spektar“ d.o.o. â~ak potreban je

Samostalni stru~ni saradnik

zadaci radnog mesta:

- Vo|ewe poslova iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu (lice za bezbednost)

drugim pravnim licima,

- Izrada Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,

- Obu~avawe (osposobqavawe) radnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na

radu

- Izrada Pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu,

- Stru~no savetovawe i konsultacije iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu.

Uslovi za u~e{}e na oglas su :

-Visoka stru~na sprema VII stepen,

- Poloèn stru~ni ispit o prakti~noj osposobqenosti za obavqawe poslova

bezbednosti i zdravqa na radu,

- tri godine radnog iskustva na poslovima bezbednosti i zdravqa na radu,

- voza~ka dozvola "B" kategorije.

Prednost imaju kandidati sa zvawem - diplomirani inèwer za{tite na radu.

Oglas ostaje otvoren do popune.

Molbe sa li~nim podacima i dokazima o ispuwavawu uslova iz oglasa dostavi-

ti na adresu:

"Spektar" d.o.o. â~ak, dr Dragi{e Mi{ovi}a 144/1, 32000 â~ak ili na

e-mail: [email protected]

Mileta Mihailovi}, gen. direktor

ÎTUQE

Dana 10. decembra 2013. navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{eg dragog

GORANA

VESELINOVI]A

GORANU

VESELINOVI]U

OGLASI

I ÎTUQE

PRIMQENI

DO SREDE

DO 12 SATI

BI]E

OBJAVQENI

U PETAK


U nedequ, 8. decembra, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg

ALEKSANDRA

BAJÊTI]A

Vreme ne umawuje qubav i ne donosi zaborav.

Ostaje{ zauvek u nama i sa nama.

O@ALO[]ENA PORODICA

Dana 29. 11. 2013. godine preminuo je na{

dragi suprug i otac

VLADAN

TO[I]

u~iteq u penziji

Sahrana je obavqena 1. 12. 2013. na grobqu u

Mr~ajevcima.

Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i

rodbini na izrazima sau~e{}a.

Oàlo{}ena supruga MARGITA sa decom.

16677

Vreme koje je pro{lo nije umaw-

ilo qubav i se}awe na tebe. Sa

ponosom te pomiwemo i u srcu

nosimo.

Tvoji: deda BO@O, baba NOVKA, ujak MILORAD,

ujna GORDANA i bra}a @EQKO i @ARKO

VUKAJLOVI].

16681

Prohtelo se dragom Bogu da

okiti svoj raj, pa uze tebe Gogo u

svoj zagrqaj.

Svaka re~ je suvi{na, svaka suza

nedovoqna, a na{a tuga neizmer-

na.

TVOJI NAJMILIJI: majka RADMILA,

otac MIROSLAV, brat BOJAN, baba RADOJLA

i stric DEJAN.

16680

U utorak 10. decembra 2013. godine u 11 ~asova na

Macanskom grbqu u Qubi}u obavi}emo

[ESTOMESE^NI POMEN

na{em dragom

SE]AWE: ZLATKO MILOVANOVI], PREDSEDNIK DRU[TVA “ÂÂNI”

PRESELIO SE U NEBESKU BIBLIOTEKU

Me|u â~anima je bio

poznat kao ~ovek

prefiwenog duha, suptil-

nih afiniteta, gospodskih

manira i veliki, veliki

qubiteq kwige. Qubomor-

no je ~uvao i dopuwavao

svoju ogromnu privatnu bi-

blioteku sa nekoliko dese-

tina hiqada naslova. Sva-

ke godine na Beogradskom

sajmu kupovao je nova izda-

wa, a pro{le godine je ne-

sebi~no darovao nekoliko

stotina kwiga na Grad-

skom trgu zainteresovanim

prolaznicima i |acima.

Sa ~uvenim kwiàrom Ra-

dom je drào kwiàru “Re-

~i” u Domu kulture. Celog

ìvota Zlatko Milovano-

vi} je qubio kwige, ali se

bavio i filatelijom i nu-

mizmatikom, sve je sku-

pqao, imao {iroku kultu-

ru, svima oko sebe donosio

samo dobro, neumorno ra-

dio, druìo se i stvarao

prijateqstva.

Ro|en je 1. februara 1941. u

Kragujevcu. Tu je zapo~eo

wegov plodan i li~ni i

profesionalni put. Otac

Radojko streqan je 21. ok-

tobra 1941. u [umarica-

ma, majka Dragiwa mu umi-

re 1945, a bio je jedino dete

svojih roditeqa. Odrastao

je sa babom i dedom po ocu,

u starosedela~koj porodi-

ci Milovanovi} u Kragu-

jevcu, gde je zavr{io osnov-

nu {kolu. Prvi susret sa

kwigom i filatelijom

imao je zahvaquju}i upravo

wima. Deda Quba, stari

Pa{i}evac, radikal, bio

je poslanik. U takvoj poro-

dici formira se i wegova

qubav prema listu “Poli-

tika”, koji postaje nezao-

bilazna tradicija u poro-

dici Milovanovi}. Znamo

da je rado ~itao i “â~an-

ski glas”. Sredwu arhitek-

tonsku {kolu zavr{io je u

Beogradu, Vi{u tehni~ku

na odseku gra|evine u â~-

ku, u koji dolazi 1962. go-

dine. Gra|evinski fakul-

tet zavr{io je u Ni{u, pr-

vo zaposlewe dobija u Ze-

munu, a slede radna mesta u

Zavodu za urbanizam u â~-

ku, Hidrogradwi, Urban-

projektu i tada{wem SIZ-

u za vodoprivredu. U â~ku

formira porodicu, supru-

ga Qubica (Petrovi})

farmaceutski je tehni~ar,

sin Ivan, ma{inski inè-

wer, a k}erka Zorana, di-

plomirani ekonomista.

Bio je humanista, ~lan Ro-

tari kluba u â~ku, veliki

dobrotvor Vukove zadu-

`bine u vi{e navrata, vo-

leo je svojih petoro unu~a-

di, decu. Ostao je u korica-

ma wegov projekat ure|ewa

obala Morave kraj Bor~eve

hale, sa plaàma, lokali-

ma, gumenim balonima koji

bi formirali u letwem pe-

riodu veliko jezero izme|u

dva mosta, sa malim loka-

lima na èlezni~kom mo-

stu i drugom infrastruk-

turom i restoranima osmi-

{qenim za kulturni ìvot

grada na reci. @ eleo je

kao gra|evinski inèwer

da oplemeni grad u kome

ìvi i radi. Voleo je puto-

vawa. Kao predsednik Za-

vi~ajnog dru{tva “â~a-

ni”, u borbi za o~uvawe

tradicionalnih vrednosti

grada, nastojao je da ople-

meni okruèwe, bio je ve-

liki borac za o~uvawe

Gradskog parka, inicirao

je objavqivawe kwiga po-

sve}enih ~a~anskim pri~a-

ma... @eleo je da u jednu od

wih preto~i i na{e, ~a-

~anske “Pri~e iz autobu-

sa”, kao svedo~anstava o

jednom vremenu i na{im

naravima. Voleo je i da se

na{ali, pomogne, saslu{a

i razume. Vrcavog duha,

pun dosetki. Na promociji

jedne kwige u dvori{tu

Narodnog muzeja pro{log

leta s osmehom re~e da pri-

ma poqupce, jer mu je ro-

|endan. @enski deo pritr-

~a da ga qubi i ~estita mu.

Kada se sve okon~alo, on

slatko re~e da mu nije ro-

|endan, samo je hteo da ga

izqube. U op{tem smehu

u~iteqica Quba Pantovi}

zatraì da joj dati poqu-

bac odmah bude vra}en,

{to on odmah i u~ini, za-

beleìla je u svojim se}a-

wima ovu crticu Milica

Dopu|a. Kad je krenuo u

bolnicu po~eo je da pi{e

kwigu o starim ~a~anskim

kafanama, ostala je u ruko-

pisu... Bio je ~ovek starog

kova, dosledan svom gra-

|anskom vaspitawu, mora-

lan, po{ten, porodi~an.

Oti{ao je sa ovog sveta 7.

oktobra 2013. u neku nebe-

sku biblioteku... A gde bi

drugo mogao da ode jedan

takav ~ovek... Z. L. S.

ÎTUQEPETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 37

Devetog decembra su DVE TU@NE GODINE od

smrti na{eg dragog \ura.

\UR\E KRQANAC

U srcu tuga, u du{i praznina, ve~na bol i patwa

ostaju.

Mnogo nam nedostaje{.

Supruga BRANA, }erka SPOMENKA i sin

BOJAN sa porodicom.

16673

1949 - 2013.

PETRONIJE

MILIVOJEVI]

Dragom ocu i suprugu zauvek zahvalna wegova porod-

ica.

Supruga RU@ICA, }erka OLIVERA i sin MARKO

sa porodicom

upl.

POSLEDWI POZDRAV

dragom

NIKOLI MARI]U

iz â~ka

Na{em an|elu koga nikada ne}emo ostaviti.

Tetka QUBICA i brat MARTIN

upl.

POSLEDWI POZDRAV

voqenom kumi}u

NIKOLI MARI]U

od kuma GVOZDENA RU@IÎ]A sa porodicom iz Ariqa i

NIKOLOM RU@IÎ]EM iz â~ka

16675

Dana 6. 12. 2013. navr{ava se

GODINA DANA

od kada nije sa nama

WENI NAJMILIJI

16669

SNE@ANA

VASILIJEVI]

Deset godina je pro{lo a se}awe na

tebe ostaje.

Supruga sa decom

16672

\URO SAVI]

Dana 8. 12. 2013. navr{ava se 15

GODINA od smrti na{eg dragog

Sa qubavqu i po{tovawem

TVOJI NAJMILIJI

16674

NIKOLE DELI]A

iz Lipnice

POSLEDWI POZDRAV

Na{em an|elu, sinu, unuku i bratu

koji }e uvek biti u na{im srcima

NIKOLA MARI]

Otac ZORAN, majka BIQANA, brat ALEKSANDAR

i nana VIDOSAVA

16676

ÎTUQE

U subotu, 7. decembra 2013. godine u 11 ~asova na

â~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN

na{em dragom suprugu, ocu i dedi

RISTO RILE

POPARA

1934 - 2012

Danas se navr{avaju DVE GODINE od kako smo

ostali bez voqenog supruga, oca, dede i pradede

DMITRA

KOLAREVI]A

1939 - 2011

Sa qubavqu i po{tovawem

WENA PORODICA

16666

EMILIJE LAZOVI]

EME

POSLEDWI POZDRAV

pradedi

BORU

Setimo te se ~esto, u te{kim trenucima i

se}awe na tebe daje nam snagu da nastavimo.

Hvala ti na svemu {to si za nas u~inio.

Voli te tvoja porodica.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRA, sin QUBI[A,

snaha SNE@ANA i unuci MILAN i NIKOLA

16661

SE]AWE

SVETOZAR BOJOVI]

iz Preqine

12. 12. 2011 - 12. 12. 2013.

OLGA @IVANI]

ro|ena Vukosavqevi}

iz Kowevi}a

2. decembra navr{ilo se

[ESNAEST GODINA od smrti

na{eg dragog

S qubavqu i lepim uspomenama se}a ga se

supruga VERA sa porodicom

16660

MILENKA MI[A

BABI]A

SE]AWE

11. 12. 1991 - 11. 12. 2013.

Te{ko se mirimo sa istinom da vi{e nisi

sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a

tu`ni {to smo te izgubili. Nikada

ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. Hvala ti za

sve {to si u~inila za svoju decu i svoje unu~i}e.

K}erka JASNA JAKOVQEVI] sa porodicom.

VERA ARSENIJEVI]

ro|. Be{evi}

iz â~ka

OGLASI I ÎTUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E

OBJAVQENI U PETAK


od praunuka VAWE i LENE

sa mamom i tatom.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Dana 4. decembra 2013. navr{ilo se

DESET GODINA

od smrti na{e drage majke i bake.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji:

sin TOMO sa porodicom.

16657

Tvoj lik i dobrotu vreme ne moè izbrisati.

Zaborav ne postoji, ve~no }emo te pamtiti.

Supruga NADA, sinovi DRAGAN i DEJAN

sa porodicama.

Godina je pro{la a uspomenu na

wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji:

supruga MIRJANA, }erke SLAVICA

i SNE@ANA, unuci JOVAN, KOSTA, ILIJA

i NIKOLA, zet ALEKSANDAR i snaha JASNA.

16665

9. 12. 1998. god. - 9. 12. 2013. god.

Navr{ava se

PETNAEST GODINA

od smrti na{e drage

GODI[WI POMEN

S' qubavqu, ponosom i tugom

~uvamo uspomenu na tebe.

TVOJI: supruga MILA, sinovi GORAN i ZORAN

sa porodicama.

16667

DRAGOJLE

TODOROVI]

1933 - 2012

DVA DRUGA, DVA KUMA I PRIJATEQA

MIKI

USPOMENU NA JEDNO DIVNO PRIJATEQSTVO I

DRU@EWE ÛVAJU

]OSO, MARE, BRANKO i GRUJO sa porodicama.

16668

ACO

UVEK SU U NA[IM MISLIMA.

I

Na dana{wi dan, 6. 12. 2013. navr{avaju se TRI

GODINE od smrti na{e bake i prabake

Unuk DOBRIVOJE sa porodicom

16671

GEORGINE

OSMANOVI]

Na{a draga

Preminula je 27. novembra u

Berlinu.

Se}awe na wu ~uva}e mnogobrojna porodica

16671

ZORICA

PETKOVI]

ro|ena Dragi}evi}

1949 - 2013.

12. 12. 2012 - 12. 12. 2013.

Tu`na je godina kako si oti{ao bez

re~i tako tiho, iznenada. Uspomenu

na voqenog brata ~uva tvoja sestra

Danica Andri} iz â~ka i moji sinovi sa svojima iz

Francuske.

Tvoja Danica, sin Branislav, snaja Gordana, unuci Ilija,

Ivana i Jelena veliku zahvalnost dugujemo Miodragu i Radu

Karovi}u i kom{ijama Jevtovi} na velikoj pomo}i.

Nedostaje{ svima, po~ivaj u miru.

Tvoja sestra DANICA ANDRI]

MILENKO

MILE

KAROVI]

Mr~ajevci - Beograd

6. decembra navr{ava se GODINA DANA od smrti

na{e drage

Vreme koje je pro{lo nije umaw-

ilo qubav i se}awe na tebe.

Znala si koliko te volimo, ali

nikad ne}e{ saznati koliko nam

nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: suprug BRANKO, }erke

MILKA i RADOJKA sa porodicama.

16678

DU[ANKE

VUÎ]EVI]

ro|. Parezanovi}

U utorak, 10. 12. 2013. Leta Gospodweg, navr{avaju se DVE GODINE

otkako je svoje tiho ovozemaqsko putovawe dostojanstveno okon~ao

Svako dobro delo koje si ~inio

iz qubavi prema svojoj porodi-

ci, prijateqima, kolegama,

rodbini donosi blagodat.

Zato si uvek za nas izvor vode

ìve, koja neprestano te~e,

hrani i oìvqava...

TVOJA PORODICA

16679

DU[KO

DULE NENADI]

ÎTUQE

Dana 12. decembra navr{ava se ÊTRDESET DANA

kako nije me|u nama na{a voqena majka i nana

LEPOSAVA

ARSENIJEVI] LEPA

1927 - 2013

POSLEDWI POZDRAV

dragom kolegi

RU@IÎ] dr. VOJINU

Dana 27. 11. 2013.

preminuo je na{ dragi

BORIVOJE STEVOVI]

BOROiz Trnave

SEDMODNEVNI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

i nikad preàqeni

RU@IÎ] dr. VOJIN

MILISAVA

TERZI]A

CAKIJAiz â~ka

SE]AWE

na moje roditeqe

Dana 9. decembra 2013. navr{ava se

DEVET GODINA od smrti na{e drage

SLAVICE

VU^KOVI]

2004 - 2013.

TRI GODINE

kako nema tvog osmeha

QIQANA

Dana 14. 12. 2013. godine, dajemo 40 dana na{oj dragoj

ve~no voqenoj, na{oj majci, babi i prababi

SE]AWE

12. 12. 2003 - 12. 12. 2013.

Deset godina je pro{lo a uspomenu

~uvaju wegovi najmiliji:

supruga VERA i }erka RADOMIRKA sa porodicom

16638

MILIJA VASIQEVI]

- VARJAK -

iz Miokovaca

SE]AWE

5. 12. 1995 - 5. 12. 2013.

Zauvek }e{ zauzimati posebno

mesto u na{im ìvotima voqen i

po{tovan.

TVOJI NAJMILIJI

PORODICE PAVLOVI] i DOMANOVI]

16654

SINI[A PAVLOVI]

OGLASI I ÎTUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 6. DECEMBAR 2013. GODINE 39

VASILIJEVI]

Po~ivajte u miru.

S' po{tovawem i ponosom, SRETEN sa porodicom.

16663

DRAGOQUB - SRBIN

6. 12. 1991.

STOJKA - STOJANKA

14. 5. 2006.

Vreme ne le~i tugu ni bol, godine prolaze a qubav i

se}awe na tebe zauvek ostaju.

TVOJI NAJMILIJI: DRA@O, DEJAN i DU[KO

16658

Uspomenu na wegov dragi lik ve~no }emo ~uvati.

Brat DRAGAN sa porodicom

16656

Dana 11. decembra 2013. godine, navr{ava se

GODINA DANA

od smrti na{eg

preminuo 29. novembra 2013. godine

u 76-oj godini ìvota.

"Neka mu nebo bude druga ku}a,

a beli oblak jastuk pod glavom".

O@ALO[]ENA supruga BIQANA

sa decom i wihovim porodicama.

16659

Bol nije u re~ima i suzama nego u

du{i i na{im srcima u kojima }e{ ve~no ìveti.

Volimo te.

Mama i tata

16655

Vreme nije lek, ve} tiha patwa,

bol i ve~na suza. Tako mnogo

qubavi i dobrote odnela si sa

tobom...

Ostavila si nam tugu, bol i

se}awe na godine provedene s'

tobom.

Istina je te{ka, tuga beskrajna, re~i malo da bi smo

rekli koliko nam nedostaje{.

Ve~no s' nama uvek, s' tobom }erke SNE@ANA

i DU[ICA, unu~ad i praunu~ad.

16664

QIQANI

OBRENOVI]iz Loznice

Uspomenu na dragog kolegu i saradnika ~uva}e

KOLEKTIV GINEKOLO[KO - AKU[ERSKE

SLU@BE SA NEONATOLOGIJOM

upl.

Sahrana je obavqena u petak 29. novembra na grobqu u

Trnavi.

Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima na

izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENI: supruga DANICA,

sin VEQO i }erka VERICA sa porodicama.

Tiho si ìvela, tako tiho si nas i napustila, a nama

si ostavila tako lepih uspomena i dela da se na tebe

se}amo.

Mnogo nam nedostaje{, ali u na{im mislima ìvi{.

Ponosni smo na tebe, po~ivaj u miru.

Na svemu su ti zahvalni tvoji sin DRAGAN

i }erka QIQANA sa porodicama.

16662


6. decembar 2013.

Documents