Индустријализација

ИндустријализацијаПроф. Мирослав Маркићевић

Етимолошко објашњење• Industrius, лат. – марљивост, вредноћа• Industry, енг. – рад, свака производна делатност,

производња уопште• Музичка индустрија, спортска индсутрија, Холивуд –

индустрија забаве• За машинску, фабричку производњу, у енглеском

језику користи се термин manufacturing. • Данас појам индустрија постаје универзалан и

углавном има ужи смисао – односи се на фабричко добијања нових производа.

Појам индустријеИндустрија је...

•Genus proximum – делатности секундарног сектора привреде, сем индустрије, су и грађевинарство и производно занатство

привредна делатност

секундарног сектора

•Увођење машина – прелазак са мануфактуре на индсутријуу којој се сировине машински

•Разлика у односу на делатности примарног сектора и грађевинарство

у фабричким условима

•Диверсификовану = разуђену, развијену•Разлика у односу на производно занатство• специјализација и кооперација

уз диверсификовану

поделу радне снаге

•Суштина индустрије је добијање употребљивог коначног производа (не полупроизвода)

прерађују до стадијума готовог

производа

Појам индустријализације• Индустријализација – развој индустрије мерено прастом броја

индустријских предузећа, растом запослености у индустрији и растом удела индустрије у БДП-у.

• Индустријализација – скуп политичких, економских, правних, технолошких мера које предузима држава у циљу стимулисања развоја индустрије.

• Индустријализација → скоковит процес → индустријске револуције

• Индустријализација у ширем смислу јесте свеобухватан процес, који подразумева не само развој индустрије као привредне гране и њено ширење у простору, већ и размере, својства и последице промена које индустрија проузрокује у осталим производним и непроизводним делатностима, становништву, насељима, култури и другим друштвеним појавама и процесима у географском простору.

Шест фаза индустријализације – прва индустријска револуција1. Од проналаска парне машине шкотског инжењера

Џејмса Вата до Бечког конгреса/мира (1765-1815) – индустрија се зачела и распрострла прво у Великој Британији, која је због своје тадашње индустријске доминације називана „фабрика света”.

2. Од Бечког до Берлинског конгреса/мира (1815-1878) – индустријализација захватила је Француску и Немачку, а потом Аустрију, Русију, Шведску; као и у Великој Британији, фабрике се лоцирају углавном у басенима угља и гвоздене руде; напредује развој црне металургије и машиноградња

Прва индустријска револуција

Ватова парна машина Џемс Ват

Шест фаза индустријализације – друга индустријска револуција1. Од Берлинског конгреса до Првог светског рата (1878-1914) –

индустријализација се проширила на читаву Европу и развијеније делове Новог света; велики значај имали су изуми бензинског (Дајмлер, Бенц) и дизел мотора (Дизел) у Немачкој 1885/1886. године, пнеуматске гуме 1890. године (Американац Данлоп, усавршили Французи браћа Мишлен), производња прва четири аутомобила 1895. у САД и покретање Фордове фабрике аутомобила 1908. године у Детроиту;

2. Од Првог до краја Другог светског рата (1914-1945) – форсирана је тешка индустрија у Европи и САД , а индустријализација се захуктава и у колонијама; експанзија електроенергетике, тешке и текстилне индустрије, машиноградње, индустрије наоружања.

Друга индустријска револуцијаБенцов Motorwagen Форд Т

Друга индустријска револуција

Томас Едисон Челичана у Питсбургу, САД (детаљ)

Шест фаза индустријализације – трећа индустријска револуција• Од Другог светског рата до краја Хладног рата (1945-1989) –

војно-индустријска конкуренција САД и СССР (укључујући и њихове савезнике), а индустријализација се убрзава у земљама источне и југоисточне Азије, „малим змајевима“ (Јужна Кореја, тајвански део Кине, Хонг Конг, Сингапур) и „петрол-државама“ (Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Катар, Либија, Венецуела); пораст значаја нуклеарне енергетике, нафте, петрохемијске индустрије, индустрије пластичних маса, вештачких влакана и електронике;

• Савремено, постхладноратовско раздобље (после 1989) – покушај да се изврши глобализација индустрије, уз развој индустрија високих технологија; убрзано се индустријски развијају Кина, Индија, Бразил...; неке земље Запада су у постиндустријској епохи → научно-технолошка револуција.

Трећа индустријска револуцијаЕксплоатација нафте у Саудијској

Арабији – на лежишту Гавар Фармацеутска индустрија, САД

Нове индустријске силе – наглашена експанзија Кине и Индије

Учешће индустрије у БДП-у и у укупној радној снази

ПољопривредаИндустрија

УслугеБез података

Последице индустријализације

Потискивање

пољоприв-реде

Привредни и

друштвени развој

Миграције село-град,

урбанизација и

деаграризација

Развој саобраћаја

Развој услужних

делатности

Загађење животне средине

Секторска шема развијених земаља од индустријализације до деиндустријализације

Локациони фактори индустрије

Макролокациони фактори

Физичко-географски услови

Сировине и ресурси

Радна снага

Инфраструктура

Тржиште

Капитал

Историјско наслеђе

Безбедносни услови

Микролокациони фактори

Површина индустријске парцеле

Носивост терена

Сигурност од поплава, земљотресаПостојање инфраст. Прикључака

Еколошки стандарди

Просторни планови

Типови просторног развоја индустрије

Моноцен-трични

• један индустријски центар

Просторно-

дисперзи-вни

•Индустрија распоређена у више градова-центара и међусобно је повезана

•Дисперзивнија (расутија) је прехрамбена, дрвна, текстилна и друге гране лаке индустрије

•Концентрисаније су црна и обојена металургија, металска индустрија

Полицент-рични

• подразумева индустријска предузећа на једној територији, међусобно условљена и повезана у јединствен производно-технолошки систем – индустријски комплекс.

Крај предавања