4 Semestaristorija Umetnosti i

8/15/2019 4 Semestaristorija Umetnosti i

1/61

Ujedinjenje Atike pod vlašću Atine i stvaranje države legendapripisuje kralju Tezeju . Nacčelu Atine bio je kralj čije je središtebilo na Akropolju ( bio j e vladar, prosveštenik, vrovni sudija, iglavni zapovednik vojske. !o"agao "u je savet velikaša. #ati"

kraljeva vlast ukinuta . !a dužnost preuzeli pripadnici najvišeklase eupatridi. Atinski de"os $ narod je zbog velike zaduženosti

je bio ne zadovoljan poretko" $ tražio je nov zakon . !a je stvorennov zakon što je izazvao još veće ne zadovoljstvo kod naroda.

Tada se izdvojio !izistrat koji je vatreni" govoro" stekaopoverenje de"osa i prigrlio vlast. %lago je upravljao državo"posvetio se izgradnji puteva i vodovoda i ra"ova . &asnije vlastpredao sinovi"a od koji je jedan bio ubijen, a jedan proteran.

Atinjani su doneli zakon da ko radi na to"e da postane tiraninbiće uništen on i njegova porodica. !osle silni re'or"i Atinskadržava postaje de"okratska.

• (ovo ne "orate uciti vec sa" iskucala da bi razu"ele daljedogadjaje sa"o procitas bice ti lakes ostalo )

1. Zevsov hram u Olimpiji

Olimpija Zevsov hram

*orski ensastilni peripeter sa pronaoso",naoso" iopistodo"o". Aritekta +ibon iz leje. -ajari relje'a !eonije izenade i Alka"enes /triji . -ajar #evsove skulpture 0 1idije. 2pisra"a zabeležio !ausanija u Naosu ra"a bila "onu"entalnastatua #evsa .

Zevsov hram u Olimpiji zabati

stočni #evsov (nad ulazo" u ra" ). 2dnos broja i dina"ike3gure, različita psiološka stanja . #evs u sredini sa strane!elops , pun napetog iščekivanja. #apadni zabat Apolon, Tezej i!eritid, +apiti i kentauri dina"ična i dra"atična dina"ika i


2/61

s"elost pokreta. Apolon "itski rodonačelnik +apita . %orba*iada"ije sa kentauro" .

Metope Zevsovog hrama u Olimpiji

4eraklovi podvizi ( 4erakle si"bol grčke snage, požrtvovanja,svesti i vrline ). "a 56 "etopa, "etopa 4erakle čisti Angijeveštale, dijagonala pojačava utisak pokreta . Nike $ !eonijevotretiranje 3gure u pokretu, pre3njenost, ot"enost na statični" idina"ični" 3gura"a.

Dva timpanona Zevsovog hrama u Olimpiji

-runac su ranog klasičnog stila. /redstva za izgradnju ra"a

pribavljali su pljačko" posle pobede lide nad susedno" !izo"789. !.n.e. stočni ti"panon prikazuje pobedu. Te"a je !elopovapobeda nad no"aje" kralj !ize kola u kojoj je nagrada bila jeruka kraljeve ćerke. !elop (po ko"e je nazvan !eloponez) !elop za:rke bio važno "esto jer se s"atrao osnivače" 2li"pijski igara,ali budući da je pobedio na prevaru on i njegovi naslednici "e;ukoji"a je i Aga"nenon živeli su u prokletstvu. /toga je njegovpri"er služio kao opo"ena 2li"pijski" tak"ičari"a koji su

prolazili pored ra"a. #apadni ti"panon prikazuje borbu +apitskiple"ena iz Tesalije s kentauri"a. &entauri su bili poto"cilapitskog kralja ksiona i varljivog od oblaka načinjenog od lika4ere koju je pokušao da zavede kada je bio na 2li"pu, pa je zatobio kažnjen i razapet na pla"eni točak u Tartaru , a kentauri kaopolubraća +apita pozvani su na venčanje lapitskog kralja, a kakone podnose alkool kentauri su se napil i posa;ali s +apiti"a kojisu i savladali uz po"oć Tezeja. U sredini ko"pozicije je

Apolonova zapovednička 3gura ispružena desna ruka, snažnookrenuta glava i "oćan pogled uključen u situaciju da +apitipobede. +evo kralj kako drži 4ipoda""iju. 2blici obe 3gure"asivnu, "eke konture talasaste površine povezane u grupupunu isprepletani pokreta, snažna borba oslikava se na njiovi"lici"a. Uopšte ti"panon predstavlja pobedu čovekove racionalne i


3/61

"oralne snage nad njegovo" ani"alno" prirodo". Taj sadržaj isukob racionalnog i iracionalnog, reda i aosa u sa"oj srži grčkeu"etnosti podjednako u pogledu te"a kao i oblika. 2n ukazujena to kako :rci svataju sebe kao prdstavnike civilizacije nasuprot

varvarstvu < uvek naglašeno u !ersijanci"a. istočni ti"panon jepodsećao na poštenu igru "e;u tak"ičari"a. etope prikazujunapore 4erakla. Atlantov povratak 4erakulu s jabuko" 4esperida.Atlant je jedan od Titana koji na svoji" pleći"a drži ze"aljskukuglu. 4erakle je nagovorio Atlanta da uzbere jabuku i pristao dapridrži svet u"esto njega a po povratku Atlant nije teo dapreuz"e teret ali ga 4erakle lukavstvo" naterao na to .Naprikazu 4erakle za"išljenog izraza tipičan klasični du, a 3gure

odlike rane klasične sculpture "ekano lice ekono"ičnost poze izrza svečanu odeću.

=edan od svetski čuda statua %oga #evsa


4/61

Poliklet je bio 4ageladesov učenik, a 4agelades je bio učitelj iirona i 1idije. 2slobodio je 3guru arajiz"a i radio je 3gure u

pokretu. Novo tretiranje stava psiološkog izraza. Poliklet iz "rga radio je u bronzi usavršio je teniku . ? &anon?teorijska rasprava proporcije i ar"onija. 2n je prvi teoretičargrčke skulpture. otivi su 3gure "ladića i devojaka . *elosačuvano u kopija"a *ori'oros ( kopljonoša) *ijadu"enos( Apolon ), @anjena A"azonka . Nesačuvana dela 4era sa ra"a uArgu , dečaci se igraju kocko". &opljonoša proporcija i ar"onijatela ?&anon ? oslonac. &opljonoša je poznat po "nogi" @i"ski"kopija"a . &ontrapost naglašen a okret glave izražajan. ?@adnaleva ruka održava ravnotežu ? sa opterećeno" desno" nogo"

istureno" napred , a opuštena desna ruka sa slobodno" levo"nogo". Ne"a tragova psiičkog ili intelektualnog izraza.*ijadu"enos Apolon spoljni izgled pokreto" glave prati radnjusa"o panj i plašt kao oslonac. @anjena A"azonka svetilište u'esu. Tvrda i ladna lepota varvarke, bol blago nagovešten itako;e i"a oslonac. !roućavao ja anato"iju tela,istraživao načeloproporcije (si"eatrija ) pre"a koji"a se jedan deo tela nalazi uodnosu pre" adrugo" delu tela, a drugi delovi pre"a celini.

Tako;e se pozabavio poj"o" ko"pozicije i pokreta. !a je sa

svoji" *ori'oro" ponudio idealan siste" proporcije . !roučavanjeproporcije nazvano je &anon .!olikletovo traganje za idealni" siste"o" "era od velikog jeznačaja u u"etnosti, 3lozo3ji, a da se ar"onija u "uzici sve"iru"ože zvati i "ate"atički" odnosi"a ( !laton će brojeve uzeti zaosnovu svoga učenja ). U klasično doba lepota za Atinjane jei"ala "oralnu di"enziju. /tavo" i izrazo" prenosili su sekarakteri i osećanje koji su izražavali unutrašnje biće . !a sepos"atranje skladni odnosa "ože poistovetiti sa raz"atranje"vrline.U veku p.n.e. bronza bila o"iljeni "aterijal za punu plastiku askulptori su pri"enjivali poboljšanu varijantu tenike istopljenogvoska koji su poznavali bliskoistočni u"etnici. 2vakve statue nekepojedinosti


5/61

u"erenost, red i u"etnos, ulepšavanje i ukrašavanje i"ale su istikoren &2/2/.

$. Miron (Diskobol, "tena i Marsijas#

Miron iz %lekterije, Atika. 4ageladesov učenik koji je radio ubronzi, trenutak najvećeg 3zičkog i psiičkog napora odličanpoznavalac anato"ije tela. otivi iz !alestre, dela su sačuvana ukopija"a. *iskobol (bacač diska) Atena i arsija, /kulpture

životinja $ krava ( niz pesnički epigra"a) !linije stariji nabrajaoko 5 njegovi dela.

&ibia na umoru $ zreli klasični radovi naga žena u napetojakciji patos . (Nioba uvredila Apolonovu i Arte"idinu "ajku , gina$ Arte"idin ra" , #abat ratnik Arajski, os"e nasuprotklasično" patosu.&ritiju "ladić u kontrapost pozi označava prelo"nu tačku grčkeu"etnosti . !ro"ene koje odatle počinju jesu prikazivanje pokreta$ ključno obeležje rane klasične skulpture. -elika bronzana statuakoja potičen iz 7B9


6/61

)io *agelaesov učenik,učio je prvo slikanje pa vajanje. &od1idije i"a"o izražen idealizovani realiza", te"e su uglavno" bilepredstave %ogova. Najvažnija dela 0 Atena +e"nija na Akropolju u

bronzi, Atena !ro"aos (nolpos), plato Akropolja, bronza,(posle %itke kod /ala"ine 77C)@elje3 na !artenonu (zabati,"etope, 'riz) 7>C6. Atena !artenos, !artenon, risele'antinska,7>C.#evs 2li"pijski, risele'antinski, posle spora 7>C, oko7>>.@anjena A"azonka za konkurs za Arte"idin ra" u 'esu,oko 7>9. !ripisuje "u se niz drugi skulptura(Atena<rizele'antinska u !elene i u !lateji, A'rodita u Atini i 2li"piji,ko"pozicija %itka kod aratona u *el3"a).

iijin stil je do"inirao u atinskoj skulpturi do kraja petogveka ,a kasnije je i"ao jakog uticaja na atinske vajare. 1idijiniučenici bili su Alka"en, Agorakrit &resilas . etope na !artenonukoje su po sve"u sudeći uradili njegovi saradnici $ istok:iganto"aija , zapad< A"anzo"aija, sever< Trojanski rat, jug<kentauro"aija retejeve kćeri.

riz Partenona $ !antenejske svečanosti, skulpture na !artenonusu se dugo vezivale uz i"e 1idije koji je bio glavni nadzornik sviu"etnički radova čiji je pokrovitelj bio !erikle. 1idije je radio

bronzanu statuu Atene koja je stajala na Akropolju okrenuta!ropileji"a. 1idija je povezan sa !artenonski" stilo" taj izraz ječesto sinoni" kao 1idijin stil koji predstavlja ne sa"o u"etničkiideal nego 3lozo'ski ideal0 idealizovanja lica proporcija Atinjnaizdižu i iznad ne civilizovanog sveta u koji"a žive rade. 2niistražuju spokoj kao bogovi. Uzevši u obzir istaknuto "esto!artenona nije ni čudo što je 1idijin stil vladao u atinskoj skulpturisve do kraja petog veka.

&asnije iako je izrada skulptura opala zbog !eloponeskog rata.

!oslednji poduvat bila je %alusrada podignuta oko "alog ra"aAtene Nike. 2na prikazuje svečanu povorku , a učesnici nisuatinski gra;ani već krilate Nike ( personi3kacija pobede) . =ednaNike skida sandale pokazujući da se spre"a da se spusti naposvećeno tlo , a krila joj daju stabilnost. 1idijin stil je najočitiji unabori"a odeće Dvlažnog izgledaE koja se pripaja uz telo pada uduboki" zanjiani" pregibi"a iz"e;u nogu. Na 4egesinoj


7/61

nadgrobnoj steli 1idijin stil je tako;e upečatljiv po draperiji istotako u glatki" površina"a idealizovani lica "irnoj at"os'eriprizora.

+. iijina slobona skultura ( "tena, Zevs !anjena"mazonka # -

!re nego što je !erikle uposlio 1idija je već izazvao divljenjeogro"no" statuo" Atene !artenos izra;eno" od slonove kosti zlata lik #evsa u 2li"piji, bilo je pravo oduševljenje zbog veličine

sa"e statue kao vrednosti sa"og "aterijala.

"tena Partenos $statua je u jednoj ruci držela personi3kacijupobede, a drugo" se oslanjala na štit. %ila je izra;ena tako što jedrveno jezgro obloženo slonovačo" zlato" ( ko"binacijanazvana rizele'antin ). %ilia je izuzetno dragocena , a sa"agr;evina privlačila je posetioce .

Zevs< =edan od svetski čuda statua %oga #evsa


8/61

!anjena "mazonka< Tvrda i ladna lepota varvarke. *ela sakonkursa za skulpturu @anjene A"azonke radili su 1idija, !oliklet i&resilas, oko 7>9.

. Osnovne karakteristike /r0ke sulpture veka p.n.e.

( Poliklet,Miron, iija#

&ajutiajnije vo3a bio je Perikle $ /redino" - veka !eriklovi"

dolasko na političku scenu sve se "enja. Njegovi projekti započetisu sa Akropolje" .!a su te gr;evine postale pri"er klasične 'azegrčke u"etnosti na njeno" vruncu.

4kulptura klasi0nog razoblja. e;u "nogi" iskopina"aističe se jedan poseban &uros kakao je prepisan atinsko"skulptoru &ritiju poznat je pod nazivo" &ritijin "ladić. To je prvastatua koja stoji kod stariji 3gura stav je zaustavljenog koraka oslanja s epodjednako na obe noge , a taj stav je krut neodgovara prirodno" . &ritijin "ladić stupa jedno" nogo" napred

kao raniji kuros ali dogodila se znatna pro"ena. /kulptor je"ladićevu težinu nejednako rasporedio stvorivši asi"etriju dvestane tela . &oleno prednje noge niže od drugog , desni bokspšten uvučen , alevi podignut izvučen .2sa tela je sada /


9/61

pos"atraću osećanje da ispod površine "er"era kože leže "išići da skelet ubacuje celinu kao stvarni organiza". Taj utisakpojačava novu obradu ljudske puti "er"erne površine, putposeduje senzualnost, "ekoću koju ne"aju raniji kurosi a sculptor

je površinu ispolirao do nežnog sjaja. Ne"a više arajskogos"ea što je verovatno rezultat boljeg proučavanja ljudskog tela.+ice poseduje "eku "esnatost naročito izraženu oko brade , štopodseća na obeležja ranog klasičnog stila. :lava je u lagano"otklonu u odnosu na 'rontalni položaj, či"e je direkatan pogledranijeg kurosa skrenut, a 3gura ostaje uronjena u sopstveni"isaoni svet ( sličnu senzualnost uočava"o na statuiprona;enoj na zapadnoj /iciliji ) &ritjin "ladić predstavljaprelo"nu tačku grčke u"etnosti $ izražavanje prikazivanjepokreta. %ronzana statua uška 3gura 6" stručnjaci kažu da je

#evs koji baca "unju ili %og "ora !osejdon, a na taj razvoj senadovezuju !oliklet, iron 1idija. U klasično doba lepota zaAtinjane nije bila puko pitanje taštine nego je i"alo "oralnudi"enziju. /tavovi izrazi prenosili su karakteri osećanja koji suizražavali unutršnje biće a sa nji"a je arete (izuzetnost ili vrlina).!os"atranje skladni proporcija "ože se poistovetiti saraz"atranje" vrline. U - veku p.n.e. bronza bila o"iljeni "aterialza punu plastiku a skulptori su poznavali bliskoistočni načinistopljenog voska, pa su za detalje koristili različite "aterijale$oči

od slonovače stklene paste, bronza trepavicei bakarne usne bradavice. /ve je veća zadivljenost ljudski" 3gura"a,prikazivanje lica se sve više zasnivalo na prikazivanju stvarni"odela. &oriščenje bronze o"ogućilo prikazivnje poze koje dotada nisu bile "oguće u "er"eru.

5.Partenon (arhitektura i plastika#

Atinski akropolj je bio utvr;eno "esto u arajsko" dobu, tu je bio jedan veći ra" posvećen %oginji Ateni i "anji ra"ova kao ibrojne statue. /redino" - veka !eriklovi" dolasko na političkuscenu sve se "enja. !eriklova a"bicija je bila da se od gradaAtine sa 5999 stanovništva napravi "esto ko"e će celo


10/61

/rdoze"lje zavideti. Njegovi projekti započeti su sa Akropolje".!a su te gr;evine postale pri"er klasične 'aze grčke u"etnosti nanjeno" vruncu.

Atena !artenos je 1idijino delo sagra;ena od blistavo belog

"er"era na najistknutije" "estu kraj južne padine Akropolja,služio je kao svetilište sa 7 religije. Aritekte su ble ktinos i&alikrats od 77C< 7>6 g.p.n.e. /avršen prikaz klasične dorskearitekture. :lavni venac je uži u odnosu na svoju širinu i navisinu stubova, venac je "anje isturen sa"i stubovi su znatnovitkiji sužsvsju se i entszis "anje naglašen, kapitel "anji i "anjeproširen dok je raz"ak iz"e;u stubova postao širi. /tepenastaplat'or"a i glavni venac nisu više apsolutno ravni , već "aloispupčen pa je središte uzdignutije nego ranije stubovi su nagnutiunutra a raz"ak iz"e;u ugaoni stubova i pravi do nji je "anji

od nor""alnog raz"aka. 2dstupanja na !artenonu su izvanrednasa na"ero" da se doprinese njegovoj lepoti.iijina statua "tine Partenos koja jedno" ruko" držipersoni3kaciju !obede , a drugo" se oslanja na štit, bila jeizra;ena tako što je drveno jezgro obloženo slonovačo" i zlato".%ila je izuzetno dragocena, a sa"a gra;evina privlačila jeposetioce unutra da je vide. U celi se nalazilo predvorje sa šeststubova postavljeni ispred bočni zidova a ne iz"e;u nji.

Tre"ovi su neuobičajeno plitki što propušta u celu svetlost koja

dopire kroz dva velika prozora. ako je većina stubova u ra"u udorsko" stlu četiri visoka vitka stuba su jonska.Zabati Partenona $ najveći deo zabata nalazi se u +ondonu.

=edinstvo psiološke angažovanosti i 3gure ra;ene kao slobodneskulpture, ne"a jedne centralne 3gure odnosno ženski i "uški3gura, neusiljenost pokreta, tret"an draperija, kontrast nagi iodeveni 3gura. stočni zabat nad glavni" ulazo". @odjenjeboginje Atene iz #evsove glave, zapadni zapad borba Atene i!osejdona. *ionis ili Tezej je sa istočnog zabata, ?Tri !arke ? saistočnog ti"panona. Na istočno" ti"panonu sačuvane sveskulpture se" središnji, levi ugao deo tela 4elija $bog sunca čijese konj propinje izvlačeći se na videlo u desno" uglu kaonravnoteža /elena $ boginja "eseca ili Niks boginja noći povlači sesa svoji" konji"a a desno od 4ejlija u ležeće" položaju *ionis .-rlo je upećatljiva grupa 3gura na ti"panonu ležerne poze usuprotnosti sa njiovo" snago". =ednostavnost čvrst stav vernost


11/61

anato"ije nagog "uškarca doprinosi utisku da je 3gura punasnage. Na grupi ženski skulptura zadivljujuće je skulptorskou"eće s koji" je "asivnost "er"era skrivena ispod ustalasanedraperije pripijene uz telo kao da je vlažna, či"e se postiže e'ekat

istovre"enog pokrivanja i razotkrivanja .Metope Partenona< @a;ene u visoko" relje'u i po svojoju"etničkoj vrednosti zaostaju za skulptura"a zabata.Neujednačeni nivo u"etničkog kvaliteta zbog rada različitivajara. stok $ :iganto"aija, zapad


12/61

F!očetak - veka p.n.e.doneo je krizu. -iše =onski gradovapobunilo se protiv svoji persijski vladara . Atina i" pritekla upo"oć pa su !ersijanci napali grčko kopno pod vo;stvo" *arija 5u bici kod aratona 7G9.godine p.n.e. Atinjani pobedili !ersijance

ali su se kroz nekoliko godina !ersijske snage vratile još brojnijepod vo;stvo" *arijevog sina. !ersijanci potukli /partance vladaliAtinio" pljačkajući ra"ove statue pa sui :rci opet porazili izašli kao pobednici a za Arieologe uništenje spo"enika odstrane persijanaca predstavlja prekretnicu odnosno kraj arajskograzdobja pojave klasičnog doba .

%orba protiv !ersijanaca bila je vrlo važna za "ladu Atinskude"okratiju . @azdoblje od kraja !ersijski ratova do s"rtiAleksandra -elikog pred kraj - veka nazvali su klasični"

razdoblje" .To je period kada su poznati dra"ski pisci sil,/o'okle ,Aristotel uripid pislai ko"edije tragedije za izvo;enjena verski" svečanosti"a, započeta su prva 3lozo'ska istaživanja.

U svru borbe protiv !ersijanaca osnovan je !rvi atinski po"orskisavez. &i"on je otpočeo obnavljanje Atine dao je da se podigne&io"onov zid, izgradnja "nogi ra"ova u gradu oko Agove i dase na plato Akropolja postavi i kopija skulpture Tiranoubice. &i"on

je bio prognan. 3jalt je uspeo da poslove prebaci na narodnu

skupštinu . #bog čega su protivnici re'or"i iznaj"ili ubice .3jaltov naslednik bio je !erikle.!erikle je poreklo" iz !le"ićke porodice , predsednik de"okratskestranke na čelu Atine 7B6


13/61

Tiranoubice $atinski akropolj. &ritijin "ladić neposredno pre7C9g.p.n.e., srtogi klasični stil ( kontrapost, stav u obliku slova /,angažovana i slobodna noga prirodni stav"irovanja asi"etrija )./i3nijska riznica *el3< Apolonova svetilišta *el3 nagoveštaj

kontrapostaispod teške draperije.#evsov ra" 2li"pija $ gina $ Arte"idin ra" na &r'u, !artenon,!ropileji, 4ra" Atene Nike, reteon.Atinski akropolj plan


14/61

#a"isao da se kuju "etalne ispupčene pločice odre;ene težine sa jasno prepoznatljivo" šaro" nastala je u - veku u aloj Aziji.%roj vrsta novca u opticaju bio je veliki, a novčane e"isije bile suprilično "ale. /vaki grad


15/61

A'rodita u -rtovi"a, 4er"es !reopileos na ulazu Akropolja , 1rizra"a Nike AptenosPromene na "tinskom "kropolju $ dela sačuvana u kopija"a4aris , A'rodita uništen adela 4e'esta i Atene za 4e'esteion Atina

Agora pogled na 4e'estion dorski stil zastupljen, etope 'rizove iskulpture radio Alkan"en etope Tezejevi podvizi $4e'esteiondeo zapadnog 'riza &entauro"aija . 4enata $ ktonska boginjakoja drži ključeve 4adovi kapija i zaštitnica "agije, o"iljenastaništa su bila raskršća na koji"a su podizani žrtvenici i kultnestatue ."gorakrit sa Parosa je 1idijin učenik i učitelj pokazivao jesklonost ka izradi "onu"entalne plastike. *ela koja su sačuvanusu originalna i u kopija"a. @elje3 na polustradi ra"a NikeAptenos. /tatua Ne"ese ( boginje osvete )za njen ra" korišćeni

"otivi iz Trojanskog rata. /tatua 4e'esta ( !ripisana Agroakritu)Nike koja prinosi žrtve , Niike izuva sandalu , predstave na novcu,&resilas sa &rita. @adio je u bronzi $ del a!erikle sa šle"o"Atinski Akropolj.:alimah @adio pod jaki" uticaje" !olikleta i irona , a kasnijirazvoj lak pokret izražen kroz prozirnu draperiju $ dela relje3ra"a Nike Apteros, enada ,pronalasci korintski kapitel po-iotruviju . ? Huda ? < reteionu.!artenon $ Atena !artenos je 1idijino delo sagra;ena od blistavo

belog "er"era na najistknutije" "estu kraj južne padineAkropolja, služio je kao svetilište sa 7 religije. Aritekte su blektinos i &alikrats od 77C< 7>6 g.p.n.e. /avršen prikaz klasičnedorske aritekture.Zevsov hram u Olimpiji< rekonstrukcija ogro"na statua boga#evsa.Propileji $ godine 7>8.p.n.e. posle !artenona !erikle je poručio

još jedan raskošan projekat,veličanstvenu kapiju na zapadnojstrani Akropolja , nazavanu !ropileji . nesikle je aritekta koji jebio zadužen za njegovu gradnju i za pet godina je priveo krajuizgradnju glavnog dela., a od završetka je odustao zbog!eloponekog rata. Hitava gr;evina je od "er"era i na nju suupotrebljena neka suptilna rešenja kao na !artenonu. Aritekta jespretno prilagodio ele"ente dorskog ra"a potpuno drugačije"zadatku i to na nepravilno" i str"o" teretu. !rojekat je za"išljenna dva nivoa pretvara nezgodan prolaz iz"e;u stena u


16/61

veličanstveni ulaz u posvećeni prostor, prošireni otvor kojio"ogućava prolaz pre"a Akropolju je obeležje jonske aritekture.U veće" severno" krilu je s"eštena galerija slika prvi poznatipri"er javne prostorije. *už srednjeg dela prolaza !ropileja bila su

dva reda vitki jonski stubova sličan oni"a u !artenonu .4ar" Atene Nike $:raditelji koji su radili nacrte za !artenon i!ropileje priključili su i" jonske ele"ente. Na Akropolju susačuvani najlepši jonski pri"eri . 4ra" Atene Nike s"ešten je naistureno" bede"u bio je prva gra;evina na koju je padao pogledposetilaca.%rehteon< *rugi jonski ra" koji je stajao uz !artenon iverovatno je jedan od inesiklovi projekata , i ovde se aritektauvatio u koštac sa nepravilno" lokacijo" ali ne sa"o što jeteren bio str" nego što su tu bila i "noga druga svetilišta koja se

nisu "ogla ukloniti. &rov u"esto stubova podupire šest ženski3gura $karijatide koje stoje na visoko" parapetu./r0ka arhitektura strogo je vezana za jedne stvorene obrascenije se u značajnoj "eri razvijala iznad stepena koje je doživelatoko" - i - vekap.n.e., ali zato su vrunac doživela pozorišta podvedri" nebo" koja su dobila konačan plan i oblik , a čitav nizpozorišta u grčki" gradovi"a i svetilišti"a sgra;en je po jedno"opšte" obrascu . 2no se sastojalo iz jasno odre;eni delova 0/kena, orestra, teatron. !oznata pozorišta su $ !ozorište u

pidauru i *ionisovo !ozorište.4kulpturePoliklet7 &opljonoša ( proporcije i ar"onije tela ?kanonI oslonacne"a tragova psiičkog ili intelektualnog izraza )Apolon< @anjena A"zonka $ tvrda i ladna lepota varvarke bolblago nagovešten oslonac . !anjen "mazonka elo je iije,Polikleta i :resilasa.Miron bacač diska Atena i arsijaskulptura Atene !artenos predstava Atene na ka"enu prstena.Atena !artenos rekonstrukcija štit A"azon"aija i:iganto"aija. #evs 2li"pijski rekonstrukcija< presto nasloni zale;a i ruke s3nge i kola Nika ora ,šire povšine 4eraklova delaA"azon"aija, Niobidi postolje ro;enje A'roditJ pred oli"piski"bogovi"a. !redstave #evsa 2li"pijskog na ri"sko" novcu.


17/61

1;. Mauzolej u *alikarnasu7 karakteristike i porekloosnovnih elemenata gra3evine

U životu :rčke - vek bio je velika prekretnica jer su se velikeideje o političko", ekono"sko" i ideološko" jedinstvu svi :rkanestale u vrtlogu !eloponeski ratova . U doba stalni ratovanjasredstva su trošena na podizanje zidova, izdržavanje i opre"anjevojske i izgradnju brodova.

U ti" ne"irni" vre"eni"a klasična u"etnost, naročito skulptura,uspela je da sačuva i ponekad razvije i unapredi u"etničketradicije - veka. -ajari ranog - veka osećali su snažnuprivrženost stilu, 'or"i i ideja"a pretodnog stoleća, niz darovitivajara ostao je veran stari" tradicija"a i u njiovi" deli"a jasnose "ogu sagledati odlike vajarstva - veka. U aloj Aziji pojavili suse novi oblici državnog ure;enja koje je bilo centralizovano pougledu na susedne azijske države, ali elensko po sadržajukulture.U ovi" politički i ekono"ski snažni" država"a "nogiu"etnici iz Atine i kopnene :rčke našli su "esto za rad podnajpovoljniji" uslovi"a. nogi "aloazijski vladari želeli su da,isto kao i njiovi orijentalni susedi, svoju epou obeležegrandiozni" zdanji"a (kao što je Arte"idin ra" u 'esu),neretko "onu"etalni" nadgrobni" spo"enici"a .

Mauzolej u *alikarnasu, posle >>. onu"entalna grobnicapodignuta za likijskog satrapa ausola. !odigla ausolovasupruga Arte"isija. Aritekte (po -itruviju)0 !itej i /atir. -ajari0

/kopas , +eoar , Ti"otej ,%rijaksis . Te"e na 'rizovi"a bile suA"azono"aija, &entauro"aija i trke dvokolica. Uništen jeze"ljotresi"a i ljudsko" nepažnjo". "ao je pravougaonuosnovu i bio podeljen u tri glavne zone 5. baza, 6. jonskakolonada, >. pira"ida sa dvokolica"a. Kentralizovana vlast,azijsko ustrojstvo, elenska kultura . :ra;en je od opeke i obložen"er"ero".


18/61

< *alikarnasu težnja pre"a "onu"entalnosti dobila je izraz uogro"noj grobnici auzol je vladao &arijo" kao satrp u službi!ersijanaca. Njegova grobnica je u antičko doba bila slavna da seubraja u seda" svetski čudaa a u carsko doba @i"a njeno i"e je

postalo opšti poja" za sve velike nadgobne spo"enike $"auzoleje.

Projektovao ji je Pritej iz Prijene , a ostala je priličnosačuvana. !o rekonstrukcija osnova je bila pravougaona a njenatri del aukupne visine 5>" bili su pokriveni skulptura"a . *elovegrobnice čini visoki podiju" jonska kolonada i pira"idalni vr čijesu stepenice vodile do plat'or"e sa statuo" auzola ili nekognjegovog pretka u bojnoj dvokolici. :rupisanje svi ti ele"enatau jedno" spo"eniku još je jedan dokaz sve veće raznovrsnosti u

aritekturi ,pa je to "oglo i"ati propagandnu ulogu. auzolej jeslavio auzola kao junaka osnivača 4alikarnasa spajajući lčikijskutradiciju gradnje grobnica s grčki" peristilo" i skulptura"a iegipatsko" pira"ido" .

11. Mauzolej u *alikarnasu7 skulptura (4kopas, )rijaksi,=eohar i >imotej#

%ez obzira na očiglednu veru u nad"oć grada


19/61

!otos Nioba s deco", enada. auzolej u 4alikarnasu, istočni'riz. A"azono"aija,detalj sa istočnog 'riza, /kopas.

)rijaksis< anje opterećen klasični" uzori"a. *ela sačuvana u

originalu ili kopiji0 /tatua ausola za auzolej u4alikarnasu./everni 'riz auzoleja/erapi. *ela poznata iz pisaniizvora0 !et kolosa, @odos. A"azono"aija,severni 'riz, %rijaksis .ausolova statua (prvobitno na kvadrigi) %rijaksis.

=eohar iz Atine


20/61

Mauzolej u *alikarnasu, istočni 'riz. A"azono"aija,detalj saistočnog 'riza, /kopas. 1rag"ent glave sa ti"panona ra" AteneAlejske $pošto je glava prekrivena lavljo" kožo" "ora da jepredstavljala 4erakla ili njegovog sina Tele'a. :latke površine i

"esnatost lica karakteristični su klasičnu "etnost. Novo je daskulptor oštro kleše ka"en iznad očiju pre"a grebenu nosa da bistvorio ta"nu senku . /poljašni ugao kapka istaknut je iznad okapa te pro"ene licu daju duboku osćajnost koju pojačavajrazdvojene usne i oštar okret glave . enada< izvijena draperijaotkriva lepote tela.

1$. Praksitel (*ermes sa Dionisom, "froita sa :nia,

4atiri, "polon 4auroktonos#

!raksitel je bio sin i učenik &e3sodota /tarijeg. !ripadao je više"atinsko" društvu i to je uticalo na stil i te"e njegovi skulptura.2ne su bile seta i

za"išljenost, opti"iza" i idilični sadržaji. "ao je osećaj za rit" iar"oniju, kreativnu s"elost i odstupanje od raniji kanona.Uradio je niz statua božanstva. Neka od očuvani dela u originaluili kopiji su 4er"es sa *ioniso", A'rodita sa &nida, /atir naliva

vodu (ili sipa vino), Apolon /auroktonos itd.

*ermes sa Dionisom prikazuje 4er"esa kako drži "alog*ionisa. Nalazi se u 4erino" ra"u u 2li"piji. /tatua je od"er"era. ako stručnjaci s"atraju da je ovo sa"o lepa kopija iz


21/61

veka p.n.e., ko"pozicija i"a sva obeležja !raksitelovi skulptura.Na nje"u se vidi osećanje potpune opuštenosti i igra nežnioblina. 2dnos dva brata boga koji i"aju jedva pri"etan os"e.4er"es stoji prirodno u kontrapostu, opušten je, a zbog

nagnutosti lika na *inisovo postolje njegovo telo se još više lo"i uL/ linijiLM površina tela je ura;ena s krajnjo" suptilnošću tako da

jedva prepoznaje"o "išiće u blagi" udubljenji"a i izbočenji"a $skoro slikarski e'ekat.

"froita sa :nia je bila prva obnažena "onu"entalna statuaboginje u grčko" svetu i privlačila je "nogo pažnje. !osetioci su

sa svi strana dolazili da je vide. U"etnici su do tada goleprikazivali sa"o robinje i kurtizane, iako je pripijena odeća naostali" 3gura"a otkrivala žensku anato"iju u istoj "eri u kojoj jei pokrivala. !rivlačnost A'rodite "ožda je bila i u otvorenojerotičnosti njenog lika koliko i u njenoj nagosti. :ledalac je zatičekako se spre"a za kupanje ili se upravo okupala i levo" ruko"poseže za ogrtače". :lava joj je blago zakrenuta pa ne srećepogled pos"atrača. ožda je A'rodita u svojoj irovitosti i želela

da bude zatečena nag na kupanju i ta nesigurnost kodpos"atrača pojačava erotičnost prizora.

4atiri u grčkoj "itologiji poluljudi su i poluživotinje koji opsedajušu"e i prate !ana ili *ionisa. To su bili polujarci koji ive u divljini .2koreli nasilnici nad ni"'a"a, najada"a drugi" ženski"sveto". %ili su u srodstvu sa !ano" , "uzikalni" kozoliki"

%ogo" 4er"esovi" sino". !o prirodi ne ukrotivi sa"ovoljnisatiri su bili oličenje pastoralne anarije za kakvo" su čeznulero"antične duše, pretežno "uške koji su osećali da i dekadentnacivilizacija drži u okovi"a .


22/61

"polon 4auroktonos (ubica guštera). /kulptura predstavlja"ladog Apolona, naslonjenog na drvo, dok luko" i strelo" ga;aguštera.

1'. =isip ( "poksiomenos, *erakle na omoru, *erakle

%pitrapezios, "tleta#

+isip je bio kovač, bio je sa"ouk. /voja dela je radio u bronzi.

"ao je veo"a dug radni vek. Uobličio je novi kanon0 vitkije telo,"anja glava. #apravo on je računao glavu kao os"inu dužinetela, a ne sed"inu kao što se računalo, pa je ti"e dobijao tovitkije telo i "anju glavu. Težio je ka realiz"u. 2n označava krajklasične epoe i nagoveštava početak eliniz"a. Neka odočuvani dela u originalu ili kopiji su0 Apoksio"enos (/trugač),4erakle se od"ara, 4er"es na od"oru, 4erakle pitrapezios,Atleta Agijas itd.

"poksiomenos je statua "ladića koji struže pesak sa kože. 2n jeu svo" kontrapostu nagnut više unazad, a dijagonala opuštenedesne noge naznačava slobodu pokreta. e;uti" najveća novina

je položaj ruku atlete. @uke su opružene orizontalno ispred tela,u gledaočev prostor, skraćena je kada se gleda spreda pa jegledalac izazvan a obi;e statuu da bi u potpunosti razu"eopokret. -idi se prodor u prostor. Ti"e je +isip raskrstio sa

prvenstvo" 'rontalnog pos"atranja statue. +eva ruka "u jesavijena da bi u nivou grudi pošla u susret desnoj, te takoskulptura obuvata prostor.

*erakle se omara prikazan je 4erakle kako se od"ara popovratku iz ze"lje 4esperida.


23/61

*ermes na omoru

*erakle %pitrapezios prikazan je 4erakle za stolo" na gozbibogova.

"tleta "gijas

1+. Osnovne osobine gr0ke skulpture veka (4kopas,

=isip, Praksitel#

U"etnost - veka ne"a neprekinutu razvojnu liniju. U prvi"decenija"a ona je stilski i idejinu bila vezana za tradicije klasičneu"etnosti - veka. 2na je u ne"irni" vre"eni" koja su vladalauspela da sačuva i ponekad razvije i unapredi u"etničke tradicije- veka. -ajari ranog - veka osećali su snažnu privreženost stilu,'or"i i ideja"a pretodnog stoleća. Niz daroviti vajara ostao jeveran stari" tradicija"a i u njiovi" deli"a jasno se "ogusagledati odlike vajarstva - veka. Tek pojava 1ilipa akedonskog

je nagovestila da se jedan veliki period grčke istorije zauvekzavršio.

4u"anističkoj kulturi i u"estosti putevi su se sužavali. /kopas jei"ao dina"ičan stil. Najpoznatiji je na koji je lici"a udanjivaoosećanja. =edna od novina je da je skulptor oštro klesao ka"eniznad očiju pre"a grebenu nosa da bi stvorio ta"nu senku,spoljašnji ugao kapka je istaknut iznad oka. Ta jednostavna

pro"ena licu daje duboku, još nevi;enu osećajnost kojupojačavaju razdvojene usne i oštar okret glave (pr. 1rag"entglave sa ti"panona ra"a Atene Alejske).

&ao što su u pozno" klasično" dobu :rci bili "anje sigurni usvoje "esto, tako su bili "anje sigurni i u svoj odnos sa sudbino"


24/61

i bogovi"a. To se odrazilo i na dela !raksitela, koji je stvaraootprilike u isto vre"e kao i /kopas. @adio je niz statuabožanstava. *ok su u"etnici - veka isticali uzvišenost bogova,!raksitel i" je davao "ladalačku čulnost, koja je "ožda izraz

njiove svesne irovitosti pre"a ljudi"a. Njegova statua A'rodite je prva obnažena "onu"entalna statua boginje u grčko" svetu.ako su do tada u"etnici nage prikazivali sa"o robinje i kurtizane,pripijena odeća - veka je otkrivala žensku anato"iju u istoj "eri ukojoj je i prikrivala.

1igure postaju vitkije, anato"ije ja prigušena pa izražava"ladalačku čulnost u"esto atletske snage.

Treće veliko i"e u skulpturi - veka je +isip. 2n je i"ao vrlo dugradni vek. Tako;e se javljaju vitkije 3gure. 2n je računao dužinuglave kao os"inu dužine tela, a ne sed"inu. Te telo ispada vitkije,a glava "anja. =edna od novina je ulazak 3gure u gledaočevprostor. To čini tako što 3gura i"a ruženu ruku napred, te je onaskraćena kada se gleda spreda i to izaziva gledaoca da je obi;e abi u potpunoti razu"eo pokret (Apoksio"en). Ti"e je +isipraskrstio sa prvenstvo" 'rontalnog pos"atranja statue. +isip

dovodi u pitanje oštro suprotstavljanje statue i njenog okruženja.2vo nagoveštava novo zani"anje za ilusioniza", na kojenailazi"o u pozno" klasično" i elinističko" dobu.

1. *elinisti0ka umetnost ? osnovne osobine

:rčka kultura se širila po ze"lja"a na istoku i stapala sa istočno"kulturo". /tapanje grčke i istočne kulture čini osnovu elinističke

u"etnosti u čijoj osnovi leži sinkretiza".

U"etnost elinističke epoe ispunjena je traženje" novi te"a,izraza i stilski odlika koje nisu bile poznate u"etnosti ranijiperioda. Kvetala je učena tradicija. U središti"a elinističkogsveta su se pojavile akade"ije, i naučnici su se iz"e;u ostalog


25/61

privatili i pažljive analize u"etnosti. !ored toga razvijao sepravac u razvoju elinističke u"etnosti koji je karakterisaosklonost dra"atični" prizori"a, i"presivni" vidici"a iiznenadni" otkrići"a. 2n je doveo u ravnotežu i upotpunio učenu

tradiciju. U skulpturi se javljaju dra"atične pro"ene. /kupltori -veka su počeli da izražavaju osećanja i istražuju trodi"enzionalnipokret, a elinistički u"etnici su još više razvili ovj pravac.!osledica je povećanje dra"atičnosti i sve veće obraćanje pažnjena pos"atrača.

=edno od najraniji obeležja rzvoja elinističke skulpture bilo jezani"anje za portretisanje. :rci nisu izra;ivali bistu kao zasebnucelinu nego su s"atrali da je ona deo čitave statue koji jojudanjuje život. 4elinistički skulptori su želeli da u doživljavanjesvog dela upletu i pos"atrače pa su bili skloni dra"atični"te"a"a prikazani" u svoj punoći osećanja. -iše se ne slediklasična tradicija pre"a kojoj se o neprijatelju govori prekoanalogije sa neki" "itološki" sukobo". Ne"a čak ni nagoveštajain'eriornosti poraženog. :ledaoca privlači inti"nost trenutka, askraćenja uočljiva sa svi strana ga navode da obi;e okoskulpture (:al na u"oru).

Naučnici se služe atributo" barokni a bi opisali krajnje e"ocije,preterane pokrete i teatralan položaj (pr. #evsov oltar, Nike izsa"otrake). =edan od drugi s"erova (pored dra"atičnog) jesklonost pre"a deli"a laganiji i ponekad po"alo erotičnisvojstava. Neka od nji prikazuju ljubavne zgode iz"e;u bogova,polubogova i ljudi.

2ve vesele statue se ponekad stavljaju u istu grupu sa nizo" dela

koja prikazuju neidealizovan i stvarni svakodnevni život. /tatue suorjentisane na prikazivanje oronulosti sirotinje, na"učene teški"seoski" životo".

Oto se slikarstva tiče u - veku je dostiglo potpun razvoj.!rona;ene su sa"o neke u "akedonski" grobnica"a gde te"e


26/61

potpuno odgovaraju pogrebno" kontekstu. =avlja se senčenje.zražava se oduševljenje iluzioniz"o" koje je vladalo u to doba."a"o tek neke uopštene predstave kako je trebalo da izgledagrčko zidno slikarstvo .

15. *elinisti0ka skulptura (/ali, auni, &ike sa

4amotrake, =aokon, @gurine#

4elinističko razdoblje je donelo dra"atične pro"ene u grčkojskulpturi. /kulptori - veka počeli su da izražavaju osećanja iistražuju trodi"enzionalan pokret, a elinistički u"etnici sunapravili u to" pravcu dalje radikalne korake. !osledica jepovećanje dra"atičnosti i sve veće obraćanje pažnje napos"atrača. ože sa"o vrlo uopšteno da se govori o elinističkojskulpturi jer je neobično teško sa sigurnošću utvrditi vre"e i"esto njenog porekla. =edno od najraniji obeležja elinističkeskulpture bilo je zani"anje za portretisanje.

/ali 4elinistički skulptori i graditelji kao da su želeli da udoživljavanje svog dela upletu i pos"atrače pa su bili sklonidra"atični" te"a"a prikazani" i svoj punoći osećanja. =edantakav pri"er je Gal na umoru sačuvan u ri"skoj kopiji. /kulptura

je verovatno pripadala jedno" od dvaju postolja u Atenino"svetilištu, izra;eni u spo"en pobede nad :ali"a. 2vde se višene sledi klasična tradicija pre"a kojoj se o neprijatelju govori

preko analogije s neki" "itološki" sukobo". U"esto togaskulptor prepoznaje neprijatelja kao :ala po gustoj kosi ibrkovi"a, po ogrlici od upleteni zlatni niti. Ne"a čak ninagoveštaja in'eriornosti poraženog. :al u"ore dostojanstveno,tio se spuštajući pre"a ze"lji, podupirući se ruko", dok "u krvlipti iz rane na grudi"a. Njegovo telo je snažno, njegova snaga


27/61

opipljiva. /a" se suočava sa svojo" agonijo", bez obzira napos"atrača. :ledaoca pak privlači inti"nost trenutka, apira"idalna ko"pozicija i skraćenja uočljiva sa svi strana navodega da obi;e oko skulpture.

Gal Ludovizi je tako;e spo"enik u čast poraženi neprijatelja.

auni Faun Barberini (/atir)


28/61

prikazani izuzrtno realno. !ostavka je pira"idalna, ali verovatnonapravljena sa"o za pos"atranje od napred.

igurine su ra;ene većino" od terakote, re;e od bronze ili"er"era. To su dela "ali di"enzija za privatne svre. zborte"e je "nogo širi. !ored "itološki, sreće se čitav svetsvakodnevni te"a, a ti"e se javljaju sloboda uobrazilje,groteska, šala i slikovitost.!onekad su ra;ene kao kopijezna"eniti skulptura, a neke su proizvedene u veliko" broju uodlivi"a. "ale su raznovrsnu na"enu0 stavljane su u grobovekao prilozi, poklanjane svetilišti"a kao zavetni darovi, bile ukrasnipred"eti u kuća"a, a poneke su služile kao dečije igračke. e;uterakota"a izdvajaju se dva tipa, Tanagra i irina. zbor "otiva jeveo"a širok, a najčešće te"e su devojke, starice, igračice pod

velo".

16. Pergamska skulptura ( "tal 7/ali, Pergamski oltar#

!erga"on je postao jedna od najlepši prestonica tog doba koja jebila i jedan od centara grčke kulture. U u"etnosti su negovane

bliske veze sa Atino" i njeni" nasle;e". =edan od najznačajnijivladara za u"etnička zbivanja bio je Atal i u"enes .

"tal 7/ali %rojke skulpture eP


29/61

Gal na umoru sačuvan u ri"skoj kopiji. /kulptura je verovatnopripadala jedno" od dvaju postolja u Atenino" svetilištu,izra;eni u spo"en pobede nad :ali"a. 2vde se više ne slediklasična tradicija pre"a kojoj se o neprijatelju govori preko

analogije s neki" "itološki" sukobo". U"esto toga skulptorprepoznaje neprijatelja kao :ala po gustoj kosi i brkovi"a, poogrlici od upleteni zlatni niti. Ne"a čak ni nagoveštajain'eriornosti poraženog. :al u"ore dostojanstveno, tio sespuštajući pre"a ze"lji, podupirući se ruko", dok "u krv lipti izrane na grudi"a. Njegovo telo je snažno, njegova snaga opipljiva./a" se suočava sa svojo" agonijo", bez obzira na pos"atrača.:ledaoca pak privlači inti"nost trenutka, a pira"idalna

ko"pozicija i skraćenja uočljiva sa svi strana navode ga da obi;eoko skulpture.

Pergamski oltar u"enes je podigao "onu"entalni žrtvenikpoznat kao !erga"ski oltar na perga"sko" Akropolju kao znakzavalnosti bogovi"a zbog pobede nad :ali"a i drugi"neprijatelji"a. "e aritekte nije poznato.

-ajari su se potpisivali svuda ispod svoji dela, ali su i"ena

većino" iščezla.@elje30

-eliki na bazi gra;evine


30/61

prilazilo široki" stepenište" spreda. Njegova najvažnijadekoracija je 'riz koji teče oko čitave osnove, dug preko 5>9", avisok preko 6. Njegova te"a je borba bogova i giganata. 2na jealegorijska i sibolizuje u"enove pobede. Ta te"a "e;uti"

nikada nije obra;ivana tako opsežno i tako dra"atično. Uko"poziciju su stišnjene C7 3gure, a iz"e;u njig brojne životinje.Najistaknutiji položaj pripada Ateni, zaštitnici !erga"a. 1riz jeduboko prožet elinističko" teatralnošću. 1igure su tako ubokouklesane, a "esti"ično i skoro u potpunosti odvojene od podlogeda su gotovo trodi"enzionalne. -isoki relje' stvara snažnekontraste svetlosti i ta"e. :rčeviti pokreti proži"aju celuko"poziciju vezujući 3gure u jedinstven neprekidan rita", koji

zajedno sa klasični" izrazo" likova bogova, u oštroj suprotnostisa likovi"a giganata, stvara objedinjenu celinu. !os"atrač i"aorgansko osećanje užasa.

19. %trurska umetnost

trurska kultura se pojavila na italijansko" poluostrvu. trurci subili vešti po"orci i trgovci. -ećina pred"et sačuvani do danas

potiče iz njiovi brojni grobnica. U"etnici su izra;ivalisvakodnevne pred"ete, od sitnog nakita do statua u prirodnojveličini. Neki od ti pred"eta su izra;eni od "aterijala, kao što jeslonovača, do koji su dolazili trgovino". U"etnost je bila poduticaje" grčkog stvaralaštva i deli"ično -ilanova kulture.trurska civilizacija cveta u vre"e arajskog perioda u :rčkoj.


31/61

Uprkos snažno" grčko" uticaju, u ostvarenji"a se jasno ogledaetrurski identitet.

2 trurskoj kulturi se njviše saznaje preko u"etnosti, a naročito

preko brojni "onu"entalni grobnica ukrašeni statua"a islika"a. !red"eti iz ti nekropola svedoče o slavi koju su trurciuživali u skulpturi i obradi "etala. U grobnica"a su prona;enebrojne oslikane vaze, na osnovu koji stiče"o uvid u istoriju grčkeu"etnosti i tesne trgovačke veze iz"e;u truraca i :rka. *ok susa"e grobnice svedočnstvo o etrursko" graditeljstvu, čestooslikane prizoti"a koji na" daju izvesnu sliku o etrursko" načinuživota. trursko verovanje u zagrobni život je vera da čoveknastavlja život na "estu na koje" je pokopan. To verovanje jeuticalo na svatanje da je grob pravi i odgovarajući do" "rtvi.

2d etrurski aritektonski spo"enika se "alo sačuvlo, uglavno"gradska vrata i zidine i ostaci tzv. Tuskanski ra"ova. trurskira" je na visoko" postolju sa trodelno" osnovo".

#načaj verovanja u zagrobni život pokazuje i izrada sarko'aga kojisu sastavljani od sanduka na koji"a obavezno leži skulpturapokojnika. N prednjoj strani se najčešće nalazi plitak relje' svaćen kao crtež. :robove su unutra oslikavali, a zadatak ticrteža je bio da stvori at"os'eru sličnu do"u u težnji da stvoriokolinu u kojoj je pokojnik živeo. 1igure i kera"ika su uglavno"ra;eni od terakote, koje je često posle oslikavana, a postoje iizuzetno ela u bronzi.

Najbolja ostvarenja etrurske u"etnosti su zidne slike u grobni"ko"ora"a. Na zidovi"a se prikazuju te"e kao što su gozbe sa

svirači"a i plesači"a, jaači, lov i ribolov, pogrebne svečanosti,pejzaži i na takav način se pokušava oživeti pokojnikov društveniživot. 2si" ovi "otiva, pokazuju se i atletske igre i nad"etanja

jer se verovalo da će na taj način deo snage koji je potreban zaove veštine preći na pokojnika.


32/61

/tilski ove slike slede grčko slikarstvo, ali si izražene etrurskeosobine0 realiza", prirodnost u držanju i pokreti"a likova iprikazivanje pejzaža. U doba eliniz"a te"atika postaje ozbiljnija,slikaju se prizori iz "itova o bogovi"a i podze"lja i de"oni"a

s"rti. trurske zidne slike su jedini sačuvani spo"enici"onu"entalnog antičkog slikarstva pre ri"skog razdoblja.

2;. %trurske grobnie

&ada su trurci počeli da saranjuju svoje "rtve u porodičnegrobnice, pogrebni običaju podjednako za "uškarce i za ženepostali su usavršeniji, a grobnice bogati postepeno su postajalesve "onu"entalnije.

trursko verovanje u zagrobni život je vera da čovek nastavljaživot na "estu na koje" je pokopan. To verovanje je uticalo nasvatanje da je grob pravi i odgovarajući do" "rtvi.

@ani pri"er usavršenijeg načina saranjivanja je grobnicaRegolini-Galasi.

trurci su grobnice pravili od vulknskog ka"ena, ili su i nasipalize"ljani" kupasti" u"ka"a zvani" tu"uli. :rupisane su vanživotni prostora etrurski gradova, pa su tako stvorili gradovemrtvih ili nekropole. U ovo" pri"eru dugački dromos (staza kojavodi do groba) natkriven je svodo" od orizontalni redova

k"eni blokova koji se preklapaju. 2va grobnica je jedna od"nogi grobnica tumulusa ili u"aka.

Tu"ulusi su gra;eni tako što bi se prvo raskopalo stenovito tlo, azati" prosekao prilaz i pogrebne odaje. skopani ka"en je služioza gradnju kružnog potpornog zida oko pogrebni odaja, a preko


33/61

se nasipala ze"lja. Hesto je unutar jedne u"ke bilo više staza,koje su vodile u odvojene "reže ko"ora.

@aspored grobni odaja "ože biti veo"a različit, a često se

s"atra da ta boravišta podražavaju planove ondanašnji kuća./kulptori su često uretivali stolice ili postelje u stenu odaja da bislužile kao na"eštaj.

&asniji pri"eri i"aju sve što bi "rtvi "ogli poželeti u zagrobno"životu u obliku štukatura naneseni na zidove. /tubovi i zidnepovršine iz"e;u niša pokriveni su relje3"a koji savršeno vernoprikazuju oružje, oklope, kućne pred"ete i "ale do"aće životinje.

:robnice nešto severnije oživljavaju ukrasi znatno drugačijeg tipa. Tu, gde su grobne odaje ukopane u ze"lju, a do nji vode vrlostr"i dromosi, zidove pokrivaju živopisne slike ra;ene na jošvlažno" "alteru. Na nji"a su prikazane delatnosti u koji"a supokojnici za života uživali.

U "nogi" grobnica"a zabat je popunjen slika"a životinja<ponekad leoprda ili 'antastični stvorenja< koji su "ožda i"alizaštitničku ulogu. znad tog prizora su "uškarac i žena opruženi

na gozbi. #a razliku od grčki običaja na gozba"a, na koji"a suučestvovali sa"o "uškarci i kurtizane, na etrurski" prikazi"agozbi iz "uškarce leže i ugledne žene. :ozbe su u etrurski"grobnica"a često slikaneM uobičajene te"e su i sportske igre,tako;e i "uzičari i plesači.

anje na" je jasna dublja svra ovi slika. a kako i tu"ačili,očigledno je da je u - veku p.n.e. nastala izrazita pro"ena usadržaju grobni slika. /like iz grobnica tog perioda često su

s"eštene u senovit podze"ni svet ili prikazuju povorke kojeprenose pokojnika u svet "rtvi. /nažno osećanje tuge jeza"enilo "oćno raspoloženje koje je pretodno vladalo. oždasu te "račne te"e odraz teški vre"ena. !red kraj - veka p.n.e.@i"ljani su osvojili sve etrurske gradove, u neki grobnica"aovog poznog razdoblja se javljaju zlokobni de"oni s"rti naslikani


34/61

zeleno" i plavo" bojo". /lične pro"ene se nalaze i naposuda"a koje su se koristile za pos"rtne ostatke, kao i naostali" grobni" pred"eti"a.

21. %trurski hramovi

4ra", kao i u :rčkoj, predstavljao je boravište bogova, a uvek jepodizan u sveto" gaju. /ačuvali su se sa"o ka"eni te"elji (sa"ezgrade bile su drvene i oblagane obojeni" ploča"a od pečenegline). U osnovnoj za"isli etrurski ra" sličan je jednostavnije"grčko" ra"u. &arakteristike etrurskog ra"a0

< -isoka baza ili podiju" koji nije širi od cele

< /tepenice sa"o sa južne strane

< *ubok tre" sa dva reda po četiri stuba

< Kela podeljena na tri odeljka (božanska trojica< pretodniciri"ski =upitera, =unone i inerve)

!lastična dekoracija sastojala se od ploča od terakote koje su

pokrivale aritrav, sle"e na krovu, činile ante3kse (čeone opeke),a posle 799. ispunjavale i zabat. onu"etalne skulpture izuzetnosu retke. !re"a ri"ski" pisci"a trurci su bili vičniaritektonski" konstrukcija"a. #a gradnju su uglavno" koristilidrvo i ćerpič.

@ani ra"ovi su se sastojali od skro"ni pravougaoni cela(pravougaoni prostor za držanje kultni 3gura). Na kasnijera"ove snažno je uticao inovativni nacrt ra"a =upitera2pti"usa aksi"usa na &apitolko" brežuljku u @i"u, koji" su uto vre"e vladali etrurski kraljevi. #ato je njegovo obeležje visokabaza ili podiju" sa stepenica"a sa"o sa prednje strane./tepenice vode do dubokog tre"a sa nizo" stubova i dalje do


35/61

cele podeljene u tri dela. &rov od pločica od terakote i"ao ješiroku ndstrešnicu koja je zidove od ćerpiča štitila od kiše.

trurski ra"ovi su bili jako ukrašeni.. *ekoracija ra"ova obično

se sastojala od jarko oslikani pločica od terakote koje supokrivale aitrav i rubove krova štiteći i od vlage. trurskiu"etnici su ponekad izra;ivali "onu"entalne skulpture odterakote koji"a su ispunjavali ti"panon iznad tre"a.

22. %trurska skulptura (sarkofazi, urne, terakota, bronza#

trurci svoje pre"inule saranjivali su u sarko'azi"a, a kasnije se

pojavljuje i običaj spaljivanja pokojnika čiji su pepeo poranjivali uurne. /arko'azi i urne ra;eni su od terakote ili "ekog ka"ena.!okojnici su predstavljani u poluležeće" položaju na poklopcusarko'aga koji je često i"ao oblik ležaja (kao da učestvuju ukakvo" svečano" obedu) ili pak bio uobičajenog oblika i ukrašenrelje3"a. Urne često i"aju oblik u"anjenog sarko'aga. !okojnicii"aju arajski os"e, a od - veka pojavljuju se tuga i zabrinutostna lici"a, kao i relje3 sa te"a"a koje upućuju na stra od s"rti,

de"ona s"rti i neizvesnosti.:linene urne, koje su u orijentalizirajuće" razdoblju običnoupotrebljavane za čuvanje pepela, postepeno su postleantropo"or'ne. !oklopac je postao glava koja je "oždapredstavljala pokojnika, a trup posude je i"ao oblik ljudskog tela.&osa i nakit verovatno su pričvršćeni onda gde se na površiniposude nlaze rupe. !onekad se urna s"eštala na neku vrstupostolja da bi se istakao visok društveni položaj pokojnika.

!rona;eni sarko'azi iz arajskog doba, izra;eni su od terakote udva odvojena dela. !oklopac i" oblik ležaja na koje" su jednopored drugog "uškarac i žena, verovatno bračni par (pri"er).Rena se u"esto na jastuk naslanja levi" lakto" na "ešinu zavino, a "uškarac ju je obgrlio oko ra"ena. 2be 3gure su


36/61

prvobitno držale nešto


37/61

4ra" u -eji"a je bio posvećen tri"a božanstvi"a. Hetiri statur odterakote u prirodnoj veličini krasile su vr krova stvarajućidina"ičnu skulpturalnu grupu koja prikazuje tak"ičenje 4erkula iApolona za svetu košutu, u prisustvu drugi božanstava.

Najočuvanija je statua Apolona u ogrtaču sa talasasti" porubo",kasnije poznati" kao toga. *raperija pada preko njegovi oblika uukrasni" nabori"a i otkriva krupno telo sa žilavi" "išićavi"noga"a. /tilska podudarnost sa grčki" kurosi"a i kora"a togvre"ena upućuje na uticaj grčke skuplture na etrursku. uvedenau terakoti, koja je skulptoru o"ogućila veću slobodueksperi"entisanja u poza"a, ova statua zrači etrursko" snago".

trurski skulptori su pokzivali izuzetni veštinu i u livenju bronze.. =edno od najslavniji dela etrurske skulpture jeste bronzanau0ia. /tilizovana obrada vrata pokrivenog grivo" i čekinje nale;i"a ističu glatku "uskulaturu tela napetog i spre"nog zanapad. =ednostavne linije doprinose snazi utiska0 rvna le;a i vrat usuprotnosti su sa oštri" zaokreto" glave pre"a pos"atraču,či"e se ističe divljina životinje. etalna površina je tako uglačanada izgleda skoro ko da je vlažna, očnjaci joj blešte.

!ostoje dokazi da je ova statua bila veo"a cenjena u poznojantici, naročito kod @i"ljana. (legenda o @o"ulu i @e"u,blizanci"a, osnivači"a @i"a, koje je otranila vučica u divljininakon što su bili napušteni još kao bebe).

:lave bronzani statua, kao što je npr. :lava dečaka, su "e;unajlepši" etrurski" portreti". U"etnik je bio "ajstor svog zanatapa je iskoristio niz "ogućnosti završnog oblikovanja u bronzi, odčupavi obrva do ravni pra"enov kose i glatko izvedeni obraza.

%ronzna statua govornika pokazuje kako su nekada bilei"presivne te skulpture u punoj veličini. -isok kvalitet odlivka izavršne obrade na ti" deli"a u bronzi opravdava slavu staritruraca kao vrsni "ajstora obrade "etala.


38/61

2$. &astanak rimskih portreta

@i"ljani su stvorili pravu u"etnost stvaranja portreta. #a razlikuod :rka, koji su predstavljali klasičan idealizovani suštinski prikazodre;ene osobe ili elenistički individualni odraz ličnosti ispunjenpsiički" doživljaji"a, @i"ljani su bili okrenuti veriz"u.

!isani izvori iz najraniji vre"ena republike svedoče da su većtada zaslužne političke i vojne ličnosti bile odlikovane tako što binjiove statue bile postavljane na javni" "esti"a, ali nije očuvan

nijedan portret stariji od veka p. n. e.

@ealiza" je bio plod običaja da se sa lica pre"inulog uz"e otisaki po nje"u izradi portret u vosku koji se čuvao u naročito"udubljenju u zidu pokraj porodičnog oltara, a priliko" pogrebaglave predaka pre"inulog nošene su u povorci i ti običaji čuvali suse sve do doba carstva

zgleda da je običaj da se portreti predaka rade u trajnije"

"aterijalu nastao početko" veka p. n. e.

Na portreti"a patricija prikazuju se crte lica do svake pojedinosti ibez ikakvog laskanja, ne"a psiologije ličnosti, već se izražavajuosobine koje bi trebalo da krase ri"ske patricije< ozbiljnost, volja,autoritet.

&njiževni izvori na" otkrivaju da su ri"ski /enat i narod odavalipočast uspešni" vojni" i politički" ličnosti"a, tako što bi

postavljali njiove statue na javni" "esti"a.Taj običaj se začeo urano doba republike, a nastavljen je sve do kraja carstva. nogirani portreti ra;eni su od bronze, ali su nestali jer su kasnijerastaljeni radi kovanja novca i oružja. @epublikanski portretivećino" potiču s kraja i iz veka pre nove ere a isklesane su odka"ena i uglavno" prikazuju "uškarce pood"akle dobi. +ice i"


39/61

je izborano, duge brazde usečene su i" na obrazi"a i čelu.!osebna obeležja $ kao što su bradavice, kukast nos i ćelavost $u"esto da se izbegavaju, revnosno se prikazuju. !re"da ne"ože"o znati kako su "odeli stvarno izgledali, slike na" deluju

potpuno relistično pa stručnjaci ovaj stil nazivaju veristi0kim,pre"a latinskoj reči verus(istinit). 2dakle potiče taj poriv zastvarnje sličnosti pitanje je na koje stručnjaci pokušavaju da na;uodgovore. Neki ga povezuju sa :rčki" običaje" da se statueatleta drugi značajni ličnosti postavljaju u svete prostore, i zaistsu neki @i"ski portreti izvedeni u elenističko" stilu. -žnu uloguigrali su i elenistički portreti vladara. *rugi s"atraju da su korenitakvog način prikazivanja bili u italsko" običaju da se kod kuće

čuvaju "aske predaka.!ojedinci koji su portretisani u doba republike retko kada "ogu dase i"enuju. Natpisi koji kazuju i"e veo"a su retki, a portreti nanovčići"a koji po"ažu da se prepoznaju kasnije javne ličnostipojavljuju se tek kasnije.

2'. !ani rimski portreti preaka i osnovne karakteristike

patriijskih portreta

@ealiza" je bio plod običaja da se sa lica pre"inulog uz"e otisaki po nje"u izradi portret u vosku koji se čuvao u naročito"udubljenju u zidu pokraj porodičnog oltara, a priliko" pogrebaglave predaka pre"inulog nošene su u povorci i ti običaji čuvali suse sve do doba carstva. zgleda da je običaj da se portreti

predaka rade u trajnije" "aterijalu nastao početko" veka p. n.e. talski običaj je bio da se kod kuće čuvaju "aske predaka, či"a

je uspostavljena vizuelna genealogija u društvu u koje" je dobraloza bila najpouzdanija odskočna daska za uspe u javni"poslovi"a. !olibije, grčki istoričar iz sredine vek p.n.e., priča dasu živi ro;aci priliko" sarane nekog člana porodice nosili "aske


40/61

predaka i tako prisutni"a prikazivali istoriju porodice. 2n kaže dakada god u"re neki slavan čovek, postavlja se slika pokojnika usvetilište na najistaknutije" "estu u kući. Taj lik je zapravo "askakoja verno dočarava crte lica i put pokojnika.

Njegove reči su često korištene kao objašnjenje uškog portreta utogi s poprsje". pak, "ada je na"ena ove skulpture verovatnoko"e"orativna, trodi"enzionalna poprsja uopšte ne nalikuju"aska"a. ronično, glava ovog "uškarca potiče sa sasvi" drugeskulpture.

Na portreti"a patricija prikazuju se crte lica do svake pojedinosti ibez ikakvog laskanja, ne"a psiologije ličnosti, već se izražavaju

osobine koje bi trebalo da krase ri"ske patricije< ozbiljnost, volja,autoritet.

2ni su uglavno" klesni od ka"ena, a prikazuju najčešće"uškarce u pood"akloj dobi. +ice i" je izborano, duboke brazdesu i" usečene na obrazi"a i čelu. !osebna obeležja, kao što subradavice, kukast nos ili ćelavost, u"esto da se izbegavaju,revnosno se prikazuju. !re"da ne "ože"o znati kako je "odelstvarno izgledo, slika na" deluje potpuno realistično. #apos"atrače 65. veka ovi prikazi su daleko od idealizovani. pak,treba i"ati na u"u da svaka kultura stvara svoje sopstveneideale. #a @i"ljane su osećanje odgovornoti i iskustvo dolazili saživotno" dobi pa je z većinu državni službi postojala "ini"alnastarosna granica. #ato je lik koji je nosio pečat godina posedovaopotrebna svojstva da bi se pridobili glsovi za političku službu.

2+. &astanak rimskih arskih portreta7 primer"vgusta iz Primaporte


41/61

@i"ljani su stvorili pravu u"etnost stvaranja portreta

#a razliku od :rka, koji su predstavljali klasičan idealizovanisuštinski prikaz odre;ene osobe ili elenistički individualni odraz

ličnosti ispunjen psiički" doživljaji"a, @i"ljani su bili okrenutiveriz"u. !isani izvori iz najraniji vre"ena republike svedoče dasu već tada zaslužne političke i vojne ličnosti bile odlikovane takošto bi njiove statue bile postavljane na javni" "esti"a, ali nijeočuvan nijedan portret stariji od veka p. n. e. @ealiza" je bioplod običaja da se sa lica pre"inulog uz"e otisak i po nje"uizradi portret u vosku koji se čuvao u naročito" udubljenju u zidupokraj porodičnog oltara, a priliko" pogreba glave predakapre"inulog nošene su u povorci i ti običaji čuvali su se sve dodoba carstva. zgleda da je običaj da se portreti predaka rade utrajnije" "aterijalu nastao početko" veka p. n. e. Na portreti"apatricija prikazuju se crte lica do svake pojedinosti i bez ikakvoglaskanja, ne"a psiologije ličnosti, već se izražavaju osobine kojebi trebalo da krase ri"ske patricije< ozbiljnost, volja, autoritet .

!ostoje čitave kategorije skulptura proizvedeni pod ri"ski"pokroviteljstvo", svedeni na status veo"a pre3njeni dela

zanatske radinosti. =oš od najstariji republikanski vre"ena,zaslužne političke i vojne vo;e su bili odlikovani na taj način što sunjiove statue bile postavljene na javni" "esti"a. (početakverovatno treba tražiti u grčko" običaju da se votivne statuepobednika na atletski" tak"ičenji"a ili drugi važni ličnostipostavljaju u posvećeni prostor koji okružuje svetilište).Uobličavanje "onu"entalnog i nesu"njivo ri"skog portretnogstila bilo je očigledno dovršeno tek u doba /ule. #a razliku od

elenističke, ri"ska glava na prvi pogled izgleda kao podrobanizveštaj o topogra3ji lica, ali bore su verne originalu, naglašavajući jednu speci3čno ri"sku ličnost.

-ladavina Augusta donosi jednu novu struju u ri"skoj portretnoju"etnosti , koja donosi vrunac u kipovi"a sa"og Augusta, kaonpr u statui iz !ri"aporte. Na prvi pogled predstavlja boga ili


42/61

ljudsko biće, treba da predstavlja oboje $ svatanje o božansko"vladaru. @i"ski i"peratori su najpre podsticali obožavanje svojeličnosti sa"o u istočni" provincija"a. deja da se caru danadljudski rast kako bi se na taj način povećao njegov autoritet

ubrzo je postala zvanična politika. /tatua iz !ri"aporte pokazujeAugusta obavijenog at"os'ero" božanstva. Uprkos erojsko",idealizovano" telu, statua odiše jedni" očigledno ri"ski"duo"M odeća i oklop odlikuju se konkretnošći površine "aterijekoja u na"a izaziva stvarni osećaj dodira tkanine, "etala i kože.:lava je idealizovana, tj. 4elenizovana, pažnja je usredsre;ena naoči (nadanuti pogled). !ortret je uzišen ali jasno individualan.&od ri"ski carski portreta uočava se sličnost sa elenističko" i

grčko" u"etnošću.Karska u"etnost nije bila ograničena sa"o na portrete."peratori su ovekovečavali svoje najzna"enitije podvige unarativno" relje3"a na "onu"entalni" oltari"a, slavoluci"a istubovi"a. U @i"u su bili slikani istorijski doga;aji počev od v.p.n.e. =unačke predstave su kasnije dobile trajniji i"onu"entalniji oblik od slike, vajan i vezan za gra;evinu koja jetrebalo da traje večito, kao i upotrebljen na oru;u za glori3kaciju

carske vladavine.

2. Osnovne razlike izme3u portreta patriija i arevau !imu

!atriciji, osetivši da je njiov tradicionalni vodeći položaj uopasnosti, poželeli su da se "alo više raz"eću pred javnošćusvoji" preci"a, s"atrajući da je to način da naglase starinu svojeloze. /tatua nepoznatog @i"ljanina prikazuje ga kako drži dva


43/61

poprsja svoji predaka, du ?praotačkog likaI se lepo oseća čak iovde. Ta osobina se pojavila kad su voštani predački kipovi prenetiu "er"er, postupko" koji je kipove predaka učinio trajni" i"onu"entalni" u duovno" s"islu. 2no što je bilo važno jeste

tekst lica, a ne rukopis u"etnika. Taj nedostatak s"isla za jedinstvenost originala se lako svata u kontekstu njiovogpredačkog kulta.

Na portreti"a patricija prikazuju se crte lica do svake pojedinosti ibez ikakvog laskanja, ne"a psiologije ličnosti, već se izražavajuosobine koje bi trebalo da krase ri"ske patricije< ozbiljnost, volja,autoritet .

#a razliku od patricija, carski portreti su idealizovani. =oš odnajstariji republikanski vre"ena, zaslužne političke i vojne vo;esu bili odlikovani na taj način što su njiove statue bilepostavljene na javni" "esti"a. :lave su idealizovane, pažnja jeusredsre;ena na oči (nadanuti pogled). !ortret je uzvišen ali

jasno individualan. &od ri"ski carski portreta uočava se sličnostsa elenističko" i grčko" u"etnošću. +ikovi careva više nisuidealizovani i nadanuti klasični" grčki" uzori"a već zrače

gotovo opipljivi" ovoze"aljski" realizo"o" i veriz"o".

25. "ra Pais7 osnovne karakteristike arhitekture iskulpture

August je voleo da bude prikazan na spo"enici"a kao ?vladar"iraI, a ne kao pobedonosni vojni eroj. Najvažniji spo"enik bio

je Ara !acis (oltar "ira). %ogato je ukrašen skulptura"a. Hitavagra;evina podseća na perga"ski oltar iako "nogo "anjidi"enzija. Na zidu koji ogra;uje sa" oltar , predstavlja jedan


44/61

"onu"entalni 'riz slika alegorijske $ legendarne scene, kao isvečanu povorku koju predvodi sa" i"perator. 2vde je?elenistički stilI, koji teži ka klasično", dostigao svoj najvišiizraz. Na 'rizu Are !acis vidi"o jednu odre;enu povorku koja slavi

jedan poseban doga;aj $ verovatno početak gra;enja sa"ogoltara $ idealizovan toliko da oživi nešto od one svečane,vanvre"enske at"os'ere, ali pun stvarni pojedinosti jednogdoga;aja koji se pa"ti. Učesnici, ukoliko pripadaju carskojporodici, ra;eni su s na"ero" da budu identi3kovani kao portreti.-idi se "nogo veća briga u"etnika za dubinu prostora,u"ekšavanje pozadine relje'a. 1igure koje su najudaljenijeizgledaju kao utonule u ka"en. 2vde su 3gure uokvirene stvarni"

predelo" u ko"e vidi"o stene, vodu i vegetaciju, a neispunjenapozadina označava prazno nebo. 4elenistički izgled trijupersoni3kacija predstavlja različit nivo stvarnosti i stil različit odstila carske povorke. Akantov orna"ent na pilastri"a i donje"delu zida $ ljupki oblici biljke, potpuno si"etrična ko"pozicija,kontrast relje3"a u gornje" delu. !rostorni kvaliteti relje'a sa Are!acis dostigli su najpotpuniji razvoj na dva velika narativna relje'ana Titovo" slavoluku. -ajar je teo da da jednu utvr;enu sliku,

prostorni odnosi su čudno protivrečni.

26. Pompejansko slikarstvo (0etiri osnovna stila#

@i"ljani su u slikarstvu tako;e radili pod uticaje" truraca i

naročito :rka. z pisani izvora poznato je i da su se utriju"'alni" povorka"a nosile i slike koje su prikazivale ratnescene.

@i"sko slikarstvo kasniji razdoblja "ože se raz"atrati na osnovusačuvani zidni slika, osobito u !o"peji"a i 4erkulanu"u, a i u@i"u i %oskorealeu. U sadržaju ovo slikarstvo ukazuje na grčke


45/61

uzore, ali je u estetsko" pogledu taj uticaj nešto "anji. pak, i"a ipredstava koje nesu"njivo predstavljaju kopije grčki dela.2snovna raz"atranja ri"ski slika zasnovana su na 'reska"aočuvani" u !o"peji koja je 8G. prekrivena lavo" i pepelo" toko"

erupcije -ezuva

#apažaju se četiri osnovne razvojne 'aze koje se nazivajustilovi"a0 nkrustacije< i"itacije "er"erni oplata (699


46/61

traka predela podeljena na osa" odeljaka jedni" siste"o"pilastra. 2vde se vidi lo"na iluzija logičke povezanosti, doknjegovo jedinstvo nije strukturno, već poetsko.

#idne slike u +ivijinoj vili u !ri"aporti predstavljaju treći stil. 2vde je aritektonski okvir sasvi" izostavljen. Keo zid pokriva pogledna jedan vrt, sadrže veliku "aterijalnost, konkretnost boje i gra;e.2vaj vrt je obećana ze"lja, stvorena sa"o za gledanje.2graničenost prostorne dubine daje ovoj slici neuobičajeni stepenlogične povezanosti.

luzionističke tendencije koje su preovladale u ri"ski" zidni"slika"a toko" v.pne su karakteristika čisto ri"skog razvoja. 2ne

se odlikuju po"alo nepovezani" karaktero" ko"pilacije "otiva izrazličiti izvora. &arakterističan je pri"er slika 4erkula kako nalazi"alog Tele'a u Arkadiji, iz bazilike u 4erkulanu"u. 2dlikuje sečudno nepostojani" stilo", kontrasti"a u izradi $ Arkadija jeladna, čvrsto "odelovana, dok je 4erkul ra;en "nogo širo" izračnijo" teniko".

29. !imski reljef7 teme i stilski razvoj (slavolui i stubovi#

/lavoluci su izrazito ri"ski aritektonski oblik. 2ni su bili"onu"entalni arkadni spo"enici podignuti u čast pobedai"peratora ili veliki vojskovo;a, obično su označavali kraj ulice ipočetak 'oru"a. U početku su podizani u čast vojni pobeda i

triju"'alni dočeka, kako bi vojskovo;a kroz triju"'alni luk"ogao s pobedničko" vojsko" ujaati u grad. Najčešće su s

jedni" ili tri zasvo;ena prolaza, ukrašena stubovi"a ilipolustubovi"a koji stoje na visokoj bazi. Ukrašeni su brojni"relje3"a koji su i suština slavoluka. Najpoznatiji slavoluci su u

http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavoluk


47/61

@i"u0 Titov slavoluk, /lavoluk /epti"ija /evera i &onstantinovslavoluk, u 1rancuskoj u Ni"esu, i u 4rvatskoj u !uli.

/lavoluk čine atika (sa kipo") i i"post sa vence".


48/61

središte o"anjeg dvorišta koje su okružavale javne gra;evine./piralni 'riz Trajanovog stuba bio je nov i složen okvir za istorijskopričanje, koji je postavljao velike zateve i koji je vajaru na"etaonekoliko teški uslova $ "orao se sačuvati vizuelni kontinuitet a

da se prito" e prekine unutrašnja povezanost pojedini prizora, astvarna dubina klesanja je "orala biti "nogo "anja nego narelje3"a kakvi su bili na Titovo" slavoluku. Trajanov stub na

Trajanovo" 'oru"u < na vru se nalazio pozlaćeni orao, pa statuacara, a danas kip sv. !etra, postolje u obliku kocke sa odajo" zaurnu sa pepelo" cara i sa stepenište" koje je vodilo do kapitela,prvobitno bio okružen dvospratni" gra;avina"a. !litki relje',prvobitno obojen, koji teče u 6> spiralna zavoja i bez cezure

opisuje doga;aje i jedino prikaz -iktorije odvaja priče o prvo" idrugo" poodu na *akiju.

=edinstveni su i ri"ski relje3 koji su obično vezivani za zavetneobjekte < sarko'age, triju"'alne stubove ili slavoluke. Najboljirelje3 se nalaze na STitovo" slavolukuD iz C5. godine, apredstavljaju osvajanje i razaranje =erusali"a. Utisak prostornostina ovi" relje3"a postiže se ko"binacijo" visokog relje'a uprvo", i plitkog relje'a u drugo" planu.

$;. !imski reljef7 teme i na0in ukraAavanja slavoluka usklau sa njihovom funkijom

/lavoluci su izrazito ri"ski aritektonski oblik. 2ni su bili"onu"entalni arkadni spo"enici podignuti u čast pobedai"peratora ili veliki vojskovo;a, obično su označavali kraj ulice ipočetak 'oru"a. U početku su podizani u čast vojni pobeda itriju"'alni dočeka, kako bi vojskovo;a kroz triju"'alni luk"ogao s pobedničko" vojsko" ujaati u grad. Najčešće su s

jedni" ili tri zasvo;ena prolaza, ukrašena stubovi"a ili

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Sarkofaghttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/81http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BChttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttp://sr.wikipedia.org/sr-el/Sarkofaghttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/81http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BChttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkada


49/61

polustubovi"a koji stoje na visokoj bazi. Ukrašeni su brojni"relje3"a koji su i suština slavoluka. Najpoznatiji slavoluci su u@i"u0 Titov slavoluk, /lavoluk /epti"ija /evera i &onstantinovslavoluk, u 1rancuskoj u Ni"esu, i u 4rvatskoj u !uli.

&onstantinov slavoluk je slavoluk s troje vrata izgra;en za cara&onstantina . (>56.5.) nedaleko od &oloseu"a u @i"u. Najveći

je i skulptura"a najukrašeniji slavoluk antike.

/lavoluk je podignut nakon bitke na ilvijsko" "ostu i opisuje tuodlučnu bitku na jedno" "alo" 'rizu svog relje'nog ukrasa. 2staliukrasi su uzeti skoro u celini sa drugi, stariji spo"enika, i tozato da se spo"enik brzo dovrši. /vi ti relje3 potiču od SdobriD

careva0 Trajana, 4adrijana i arka Aurelija.

@elje3 koji prikazuju borbe s *ačani"a prvo su bili ukras Trajanovog 'oru"a dovršenog 55>. godine gdje su pravili znatnoduži niz od onog koji bi se "ogao sastaviti iz delova na&onstantinovo" slavoluku i iz drugi sačuvani 'rag"enata. @atniprizori iz"enjuju se sa scena"a alegorijskog karaktera. /til ovirelje'a na koji"a su likovi tijesno zbijeni jedan uz drugog i nakoji"a i"a više di'erencijalni slojeva nadovezuje se na avijskuu"jetnost.

4adrijanovi "edaljoni s prinošenje" žrtve i lovo" (iznad) i&onstantinov 'riz (ispod).

2sa" okrugli relje'a s &onstantinovog slavoluka prvobitno je bilos"ešteno u parovi"a na tetrapilonu, četverovratno" spo"enikukoji" je 4adrijan ovekovečio svoje lovačke uspee. /vako"lovačko" prizoru odgovara i žrtva, dva relje'a opisuju polazak u

lov i žrtvovanje pri povratku.

@elje' koji je nekad ukrašavao slavoluk arka Aurelija predstavljaScongiariu"D, deljenje novca ri"sko" puku u povodu pobede nadarko"ani"a. U dve"a zona"a što su jedna nad drugo"

http://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Titov_slavoluk&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slavoluk_Septimija_Severa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantinov_slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantinov_slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nimeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pulahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_I.http://hr.wikipedia.org/wiki/312.http://hr.wikipedia.org/wiki/315.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kolosejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_na_Milvijskom_mostu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Frizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Da%C4%8Danihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trajanov_forumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/113.http://hr.wikipedia.org/wiki/Alegorijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tetrapilon&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Hadrijanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marko_Aurelijehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Markomani&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Titov_slavoluk&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slavoluk_Septimija_Severa&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantinov_slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantinov_slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nimeshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pulahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavolukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_I.http://hr.wikipedia.org/wiki/312.http://hr.wikipedia.org/wiki/315.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kolosejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Antikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_na_Milvijskom_mostu&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Frizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reljefhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Da%C4%8Danihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trajanov_forumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/113.http://hr.wikipedia.org/wiki/Alegorijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tetrapilon&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Hadrijanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Marko_Aurelijehttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Markomani&action=edit&redlink=1


50/61

prikazan je car sa svoji" pratioci"a. /tubovi iza nji verovatnopredstavljaju 1austin ra".

z doba sa"og &onstantina potiču i"presivne StondeD na uži"

strana"a koji su prikazivali /elenu, boginju "eseca kako zalazi, i/ola, boga sunca koje se ra;a.

4orizontalni relje'ni 'riz koji se nalazi ispod 4adrijanovi"edaljona prikazuje &onstantinov govor na 1oru"u. &onstantin,danas bez glave, stoji na SrostriD, javnoj plat'or"i, i drži govor. Naoba kraja plat'or"e nalaze se skulpture 4adrijana i arka Aurelija,careva koji su oživeli grčki stil u ri"skoj u"jetnosti. !ore;ani unizu s obe strane plat'or"e su 3gure iza koji su nizovi arkada i

stupova. U pore;enju sa stariji" relje3"a, od"a se uočava"anjak realiz"a na &onstantinovi"0 proporcije individualni3gura su zdepaste, njiove glave su uvećane, njiove poze seponavljaju i klesane su "nogo pliće, tj. plošnije.

nogi s"atraju da je &onstantinov slavoluk delo dekadencije,zbog oskudne izvornosti i sa"ovoljnog udruživanja vajarskirelje'a iz pretodni razdoblja s izbušeni" i nerazra;eni" iz 7.veka. No, relje3 iz dva različita razdoblja javljaju se na isto" lukukako bi podsetili gledaoce na carski autoritet koji se te"elji naSdobrojD tradiciji.

$1. Osnovne karakteristike rimske arhitekture(materijal i konstrukija#

Aritektura nosi osobene ri"ske karakteristike. Najpre, @i"ljani sukonstruisali lukove i svodove i stvorili svojevrsni aritektonskisiste" koji je postao osnova celokupnog graditeljskog nasle;a

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Faustin_hram&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Selenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mjesechttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proporcijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Faustin_hram&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Selenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mjesechttp://hr.wikipedia.org/wiki/Solhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proporcija


51/61

&o"binujući različite ele"ente, stvarali su arkade sa dvostruki"lukovi"a, nizove polustubova, krstaste svodove. *rugi važanele"ent bio je gra;evinski "aterijal. @i"ljani su zidali betono"("ešavino" "altera i šljunka s tucaniko") koji je bio jak,

elastičan, relativno postojan, lakši od ka"ena i zato pogodan zaeksperi"entisanje, a i relativno je'tin. :ra;evine zidane betono"obično su bile prevučene gipsani" "altero" ili oplaćene opeko"ili blokovi"a ka"ena ili "er"era.

4ra" je uvek bio uklopljen u prostor koji se nalazi ispred njega ivladao nad nji". 2n, kao i raniji etrurski ra"ovi, uvek i"a visokopostolje i stepenište na jugu koje vodi u tre", široku celu(podeljenu sa"o ponekad na tri odaje) koja nije uokvirenastubovi"a pošto zauzi"a celu širinu ra"a. U cela"a ra"ovaznačajni za državu pored statue božanstva bili su izloženi tro'ejidoneti sa različiti osvajanja. !riliko" osnivanja ra"a postojao jeposebni obred. Na "estu gde bi trebalo podići ra" najpre bi bilasagra;ena koliba. U zoru dana odre;enog za postavljenje te"eljasveštenik bi zauzeo svoje "esto, pratio let ptica i štapo" (lituus),dok bi izgovarao odre;ene 'or"ule, obeležio "esto gde će se ura"u nalaziti lik božanstva.

$2. :oloseum

&oloseu" je ogro"ni a"3teatar za gladijatorske igre u središtu@i"a. #avršen C9.g.n.e., on je, izraženo "aso", jedna od

najveći individualni gra;evina na celo" svetu. *ok je bio čitav,"ogao je da pri"i preko 9999 gledalaca. =ezgro od betona sakilo"etri"a dugi zasvo;eni odnika i stepeništa jeste re"ek<delo gra;evinske veštine koji" je regulisan neo"etan prilaz arenii izlazak iz nje. Tu je pri"enjen već poznati poluobličasti svod i

jedan složeniji oblik, krstasti svod, koji je dobijen preseko" dvaju


52/61

poluobličasti svodova pod pravi" uglo". /poljašnjost,dostojanstvena i "onu"entalna, odražava unutrašnju podelugra;evine, ali je zaodeva i naglašava tesani" ka"eno".!rekrasna ravnoteža vlada iz"e;u orizontalni i vertikalni

ele"enata u siste"u polustubova i glavni venaca, sa beskrajni"nizo" lukova. Tri klasična reda dižu se jedan iznad drugog uskladu s njiovo" unutrašnjo" težino" 0 dorski, najstariji inajstroži u prize"lju, zati" jonski, pa korintski. U ri"skojadaptaciji redovi su svi slični "e;u sobo". U konstruktivno"pogledu oni su postali bestelesni, ali je njiova estetska 'unkcija idalje bez pre"ca, jer je zavaljujući nji"a ova džinovska 'asadadobila ljudske relacije. &oloseu" je sagra;en od betona i oplaćen

ka"eno".$$. Panteon

!anteon je veliki ra" kružne osnove sa početka veka, čija jeunutrašnjost najbolje očuvana i naji"presivnija od sviunutrašnjosti gra;evina koje su se dosad sačuvale. /a spoljašnjestrane, cela !anteona izgleda kao jedan neukrašen cilindričan

ta"bur na ko"e se diže blago zaokrugljena kupola. Ulaz jenaglašen duboki" tre"o". /pajanje ovi dvaju ele"enata jedosta grubo, bez prelaza. Nivo okolni ulica je "nogo viši negošto je bio u antičko doba, tako da su danas zatrpane stepenicekoje su vodile u ra". Oto se tiče cele, aritekta je sav naglasakstavio na veliki zasvo;en prostor koji se s iznenadno"dra"atičnošću pred na"a otvara či" stupi"o unutra. /nagautiska koji ostavlja ovaj enterijer, skladan i zastrašujući u istovre"e, ne "ože se prikazati 'otogra3ja"a. Utisak je sasvi"različit od onoga što bis"o očekivali sudeći po dosta neprivlačnojspoljašnosti. &upola nije plitka, već je prava polulopta, a kružniotvor u njeno" središtu o"ogućuje izdašno i ravno"ernoosvetljenje. &upola i ta"bur su istog raspona i u potpunoj suravnoteži. /polja se ova ravnoteža nije "ogla postići jer je trebalo


53/61

obuzdati stre"ljenje kupole u vis na taj način što je zid pri dnuznatno "asivniji od vra. Niše pokazuju da težina kupole nepočiva ravno"erno na ta"buru, već da je usredsre;ena na osa"potpornja. Niše su pozadi zatvorene, ali ostavljaju utisak otvora

koji vode u susedne prostorije i tako ne daju da se u !anteonuoseća"o zarobljeni". /tubovi, zidne obloge od šarenog "er"erai pod ostali su u osnovi isti kakvi su bili u ri"sko doba. kasete nakupoli koje se s"anjuju ka središtu tako;e su prvobitne, ali jepozlata koja i je pokrivala iščezla. !anteon je bio posvećen svi"bogovi"a, tj. /ed"orici bogova planeta. !re"a to"e, zlatnakupola je i"ala si"bolično značenje, predstavljajući nebeski svod.

$'. !imska stambena arhitektura (omusi i insule#

!ored carski palata, sačuvao se niz gra;evina na"enjeni zastanovanje, kako i"ućni gra;ana, tako i gradske sirotinje.!ostoje dva osnovna tipa gra;evina na"enjeni za stanovanje<do"us i insula. *o"us je zgrada na"enjena za jednu porodicuzasnovana na staroj etrurskoj i italskoj tradiciji seoske kuće saatriju"o" u sredini osvetljena otvoro" na krovu oko koje suraspore;ene ostale prostorije. nsula je sta"bena zgrada, velikagra;evina od opeke i betona i u viši" delovi"a od pletera oko

"alog središnjeg dvorišta sa radnja"a i krč"a"a u prize"lju istanovi"a na spratovi"a, a već u Avgustovo vre"e donet jezakon da zgrade "ogu i"ati najviše pet spratova. nsulanagoveštava "noge karakteristike "oderne sta"bene zgrade.

nogi pri"erci do"usa na;eni su u 4erkulanu"u !o"peji. *o"srebrne svadbe u !o"peji sadrži atriju" koji je razvijen u


54/61

prostoriju koja snažno deluje svojo" veličino". Hetiri korintskastuba na uglovi"a otvora pod krovo" daju "u po"alo osobinuunutrašnjeg dvorišta. U sredini se nalazi plitak basen za vatanjekišnice. Na suprotno" kraju atriju"a nalazi se udubljenje,

tablinu", tradicionalno "esto za čuvanje portreta porodičnipredaka, a iza njega je vrt okružen kolonado", peristil. 2si"odaja raspore;eni oko atriju"a "ogu postojati još i prostorijekoje se nadovezuju na zadnji deo kuće. /ve je sa ulice zatvorenozido" bez prozora.

$+. !imske bazilike (bazilika u =eptis Magni,:onstantinova bazilika u !imu#

@i"ski izu"i su i bazilike < pravougaone gra;evine sa kolonada"astubova koji unutrašnji prostor dele na brodove, na"enjene zasudnice u koji"a se delila pravda u i"e cara. *ug središnji brodzavršava se polukružni" nišo" ili apsido" na oba kraja. *va

bočna broda bila su niža od središnjeg da bi o"ogućili otvaranjeprozora u gornje" delu zida (bazilika osvetljenje), one nisu bilezasvo;ene u krovnoj konstrukciji, već su bile ravne i drvene.

&onstantinova bazilika sa početka - veka. #a razliku od drugibazilikas, njen oblik je izveden od velike dvorane javni kupatilakoja su sagradila dvojica raniji i"peratora, &arakala i *ioklecijan,ali je ona sagra;ena u "nogo veći" raz"era"a. To je verovatnobio najveći enterijer pod krovo" u celo" @i"u. *anas stoji sa"o

još severni brod $ tri ogro"na odeljenja sa poluobličasti"svodo". /rednji deo ili glavni brod, koji su pokrivala tri krstastasvoda bio je znatno viši. !ošto krstasti svod podseća na baldain,gornji deo zidova glavnog broda (prozorski zid) "ogao je dapodnese velike prozore, tako da je unutrašnjost bazilike bila


55/61

verovatno puna i svetlosti i vazdua uprkos svoji" ogro"ni"di"enzija"a.

%azilike, duge dvorane koje su služile za razne potrebe

gra;anskog života, najpre su stvorene u elenističkoj :rčkoj.Njiova glavna 'unkcija je bila da pruže dostojanstveni okvir zasud koji je delio pravdu u i"e cara. /a" @i" i"ao je veći brojbazilika, ali i je "alo do danas sačuvano. e;u bazilika"a poprovincija"a ističe se bazilika u +eptis agni u severnoj A'rici,koja i"a skoro sve karakteristike uzornog tipa. *ug srednji brodzavršava se polukružno" nišo" ili apsido" na oba kraja. Njegovizidovi počivaju na kolonada"a, koje o"ogućuju pristup u bočnebrodove. %očni brodovi su uglavno" bili niži od glavnog broda dabi o"ogućili otvaranje prozora u prozorsko" $ lateralno" zidu,gornje" delu zida glavnog broda. 2ve bazilike i"ale su drvenetavanice u"esto zidani svodova, jer je tako bilo zgodnije i uskladu sa tradicijo". %azilika u +eptis agni se ubraja "e;unajbolje očuvane pri"erke.

+eptis agna, %azilika, početak veka, osnova,podigao /epti"ije/ever (5G>


56/61

$. !imski portreti areva posle inastije Bulijevaa(o espazijana o vojni0kih areva#

:lava i"peratora -espazijana $ on je verovatno na idejuobožavanja i"peratora gledao sa dosta skepticiz"a. Njegovoskro"no poreklo i jednostavan ukus ogledaju se uantiaugustovsko" republikansko" duu njegovi portreta. ekodati oblici, s naglasko" na gra;i kože i kose. Trajanova glava jedrugo re"ek $ delo portretnog vajarstva. Njeni čvrsti, okruglioblici podsećaju na Augusta iz !ri"aporte, kao i zapovedničkipogled očiju, pojačan jako istureni" obrva"a. z lica zrači nekačudna osećajna snaga koju je teško de3nisati $ nalik na grčki

patos pretvoren u ri"sku ple"enitost karaktera. /nažnanovoaugustovska klasicistička struja, ladnog, 'or"alnogkaraktera javlja se u skulptura"a veka (4adrijan, arkoAurelije). &onjanička statua arka Aurelija je jedini sačuvanipri"er ove vrste spo"enika. &ao i jedna od "alog b

4 Semestaristorija Umetnosti i

Documents