25. jul 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 25. JUL 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

BROJ 28 CENA 30 DIN.

Subvencije zasamozapo{qavawe

Biciklizam

strana 31.

KUPSRBIJEU NEDEQUU ^A^KU

strana 21.

Nevreme ponovo nije zaobi{lo ^a~ak:

GROM ZAPALIOSTOLARSKU

RADIONICU

strana 3.

OLUJAU BE^WU

^UPALA STA-BLA I NOSILA

KROVOVEstrana 4.

NEZABORAVNIMO[A TRGOVAC

Iz neobjavqenih rukopisa

strane 14. i 15.

^a~ani piju ispravnu vodu

KONTROLE SVAKOG SATAI SVAKOG DANA

strana 6.

strana 7.

GlumicaBRANKAVESELINOVI]

MLADA I U 96.Intervju:

strana 19.

Ponovo rade semafori na raskrsnici Knez Milo{eve i Nemawine

A DA LI JE

BEZBEDNIJE?

LAK[ESE

DI[E

ZAPODSTICAJE12 MILIONADINARA strana 5.

U susret 54.Draga~evskom saborutruba~a

DOMA]INKWI@EVNIKRADOMIRANDRI] strana 25.

25 PETAK 25. JUL 2014. GODINEMARKETING

U PONEDEQAK I ^A^ANSKI KRAJ ZAHVATILO VELIKO NEVREME

3AKTUELNOPETAK 25. JUL 2014. GODINE

Iako }e teknakon uvi|a-ja biti po-znati uzroci

po`ara, koji je u ponede-qak, oko 17 sati, zahvatioposlovni objekat za proiz-vodwu plo~astog materija-la u Mili}evcima, ~iji jevlasnik Dra{ko Vasovi},pretpostavqa se da je vatraizbila na hali koju je pogo-dio grom. Dojavu o po`aruvatrogasci su dobili ~eti-ri minuta posle 17 ~asovai na licu mesta ve} su biliu 17,20, da bi u 17,32 loka-lizovali po`ar, ka`e ko-mandant Vatrogasno spasi-la~kog bataqona ^a~akBorivoje Ga~i}:

- Na stolarskoj radio-nici je goreo kompletankrov i zahvaquju}i blago-

vremenoj intervenciji se-dam vatrogasaca i tri vo-zila, spre~eno je {irewepo`ara na obli`we objek-te, ku}u, trem i sewak.Osim ovog, dobili smo do-javu da gori i ku}a u Qubi-}u. Ispostavilo se da se za-palio strujomer, ali ovavatra je uga{ena pre izla-ska vatrogasne ekipe na te-ren. Iste ve~eri bilo je inekoliko poziva gra|anaiz Qubi}a koji su tra`ilipomo} za izvla~ewe vode izdvori{ta. Me|utim, po-{to je uglavnom nivo vodeiznosio samo oko 10 santi-metara, vatrogasno spasi-la~ke ekipe nisu mogle dainterveni{u.

Pomo}nik gradona~el-nika za mesnu samoupravu ikomunalnu infrastruktu-

ru Milan Bojovi}, koji jesa saradnicima iste ve~e-ri posetio podru~je pogo-|eno nevremenom, napomi-we da su buji~ne vode napu-nile korito Di~ine i ^e-mernice, koje su se na poje-dinim mestima izlile iugrozile podrumske i po-mo}ne objekte u brojnimdoma}instvima:

- Veliko nevreme zahva-tilo je potes od Rakove iSokoli}a, prema Bresni-ci, Be~wu, Mr~ajevcima,gde su olujni vetar i gradnajvi{e o{tetili krovoveku}a i puteve. U ve~erwimsatima u pojedinim selimanije bilo struje, ali, za-hvaquju}i blagovremenojintervenciji ekipa Elek-trodistribucije, ve} su-tradan snabdevawe elek-tri~nom energijom je nor-malizovano.

Dugogodi{wi problemikoje izazivaju mnogi nesa-vesni gra|ani, koji povr-{insku kanalizacijuukqu~uju u fekalnu, i po-~etkom ove sedmice eskali-rali su u nasequ “Sajmi-{te”, u kome su se izlileotpadne vode. I me{tani uUlici 562, strahovali suod poplave, jer se izlio ka-nal “Bunkovac” koji nijemogao da primi velike po-vr{inske vode iz Ulice\or|a Toma{evi}a, ka`eBojovi}, napomiwu}i da iovo posledwe nevreme tre-ba da “uozbiqi” i nadle-`ne i gra|ane i podstakneih da blagovremeno predu-zmu sve preventivne mere,da bi bile predupre|eneve}e {tete od u~estalihelementarnih nepogoda. Iovog puta apelovao je nagra|ane da sme}em i svako-

jakim otpadom ne zatrpava-ju kanale i propuste i naja-vio da }e Skup{tina gradadoneti uredbu, ili pravil-nik koji }e precizno defi-nisati ovu oblast, a poseb-no obaveze lokalne samou-prave i wenih `iteqa.

Sude}i po re~ima pred-sednika MZ Preqina drAleksandra Radojvi}a, unepogodama koje su po~et-kom sedmice zadesile ~a-~anski kraj, “najgore jepro{lo” nekoliko doma-}instava u ovom selu, ~ijisu objekti tre}i put ove go-dine poplavqeni:

- Poplavqeno je petnae-stak doma}instava, fud-balsko igrali{te, privat-na firma pored wega i ~i-tavo preqinsko poqe. Ra-nije su se buji~ne vode sli-vale sa vi{ih delova sela,prelazile preko Ibarske

magistrale i oticale pri-rodnim tokovima, takozva-nim jazom u ^emernicu.Me|utim, “Koridori Sr-bije” su ga pregradili na-sipom, prilikom gradwenove saobra}ajnice, kojatreba da spoji magistralusa auto - putem.

Radojevi} ka`e da je ni-vo vode, koja je u{la u po-drumske i prizemne pro-storije, {tale, pomo}neobjekte, dostizao i polametra i da su se predstav-nici MZ i me{tani “samo-organizovali” i pomogliugro`enim sugra|anima, iz~ijih dvori{ta se voda su-tradan ve} povukla, oti~u-}i kroz cev malog promera,koju je izvo|a~ postavio nanovom propustu, rekao je za“^a~anski glas” dr Alek-sandar Radojevi}.

M. N.

Svi gra|ani i pravni subjekti du`ni su da posto-je}e odvodne kanale pored ulica i puteva o~iste i“oslobode” ih od fizi~kih prepreka, rastiwa i ot-pada, kako bi obezbedili nesmetan protok vode to-kom buji~nih padavina i dugotrajnih ki{a. Ovaj na-log, u svom obave{tewu za javnost, izdalo je u utorakJP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|e-vinsko zemqi{te i puteve “Gradac”, upozoriv{i da}e nadle`ne inspekcijske slu`be Grada sistematskikontrolisati, da li i kako gra|ani sprovode ove ak-tivnosti.

O^ISTITI KANALE OD RASTIWAI OTPADA!

Jako nevreme pra}eno olujnim vetrom,obilnom ki{om, grmqavinom i veli-kim gradom u pojedinim mestima, zade-silo je u ponedeqak u ve~erwim sati-ma ^a~ak i okolna sela i nanelo {tetepojedinim doma}instvima u Qubi}u,Preqini, Mili}evcima, Rakovi, Soko-li}ima, Mr~ajevcima, Vujetincima,Be~wu, Bresnici, Zabla}u... U Mili-}evcima je u po`aru, izazvanom, najve-rovatnije, zbog udara groma, izgoreokrov jednog poslovnog objekta, a u ne-kim selima olujni vetar je o{tetiokrovove ku}a, puteve i poqoprivrednekulture.

GROMZAPALIO

STOLARSKURADIONICU

GROMZAPALIO

STOLARSKURADIONICU

Dra{ko Vasovi} vlasnik hale

Vatrogasci stigli u Mili}evce za 16 minuta

foto Gvozden Nikoli}

4 PETAK 25. JUL 2014. GODINEGRAD

Procedura usvajawa Zako-na o poplavama i pravil-nika o wegovoj primeni

usporili su i skoro prekinulidodelu pomo}i doma}instvimastradalim u majskim poplavama.Zakon je stupio na snagu u pone-deqak i Kancelarija za obnovubi tokom ove sedmice trebalo daizradi program obnove zemqe,koji }e, pored ostalog, sadr`atii detaqne instrukcije lokalnimsamoupravama kako da nastavepodelu pomo}i stanovni{tvu ~i-ji su objekti i imawa o{te}eni uelementarnim nepogodama. Pre-ma prvim informacijama i naja-vama, pomo} iz dr`avnog buxeta}e biti ispla}ivana u zavisno-sti od o{te}ewa objekata, naosnovu kojih su oni svrstani u{est kategorija, obja{wava po-mo}nik gradona~elnika za mesnusamoupravu i komunalnu infra-strukturu Milan Bojovi}:

- Na osnovu dosada{wih in-formacija, o{te}eni objekti napodru~ju ^a~ka bi}e svrstani uprvu kategoriju, odnosno u grupuonih koji su pretrpeli mawao{te}ewa. Sude}i po zakqu~ci-ma sa sastanka u Vladi Srbije,dr`ava }e za wihovu sanacijuobezbediti po 180 do 200 hiqadadinara, s tim {to }e ti iznosibiti umaweni za sredstva koja suwihovim vlasnicima ve} uplati-li lokalna samouprava i donato-ri.

Bojovi} podse}a da je sa pozi-cije stalna buxetska rezerva, ko-ja je iznosila 10 miliona dinara,{est potro{eno tokom odbraneod poplava, “oja~awe” odbrambe-nih nasipa pored ^emernice i uParmencu, i za najurgentniju sa-naciju posledica ove elementar-

ne nepogode u najugro`enijim me-snim zajednicama Kowevi}i,Preqina, Baluga, “Sajmi{te” iQubi}ki kej. Taj novac ispla}enje javnim preduze}ima, uglavnomza gorivo utro{eno tokom inter-vencija, nabavku vre}a za pesak idruge aktivnosti kojima su broj-ne firme doprinele da posledicekatastrofalnog nevremena budukoliko - toliko ubla`ene.

- Va`no je napomenuti da susvi podaci dostupni na sajtuGrada i da je dosada{wa pomo}podeqena na osnovu spiskova ko-je su nam dostavili saveti me-snih zajednica, a ne wihovi pred-sednici, koji su neopravdano tr-peli velike pritiske i kritikesvojih sugra|ana. Posle protest-nog zbora gra|ana Kowevi}a, nakome je utvr|eno da nije eviden-tiran odre|eni broj porodicakoje se nisu vratile u svoje ku}e,zatra`ili smo od saveta MZ dado kraja pro{le sedmice dostaveprecizne spiskove i imena tihqudi. Dobili smo podatke da jo{32 porodice iz Kowevi}a, dve izQubi}a i 15 iz MZ Qubi}ki kejnisu imale uslove da se vrate usvoje domove, {to je na terenukonstatovala i nadle`na gradskakomisija.

Ukoliko Grad obezbedi po40.000 dinara tim porodicama,{to je minimalna suma potrebnaza stvarawe uslova za ponovnouseqewe, dr`ava }e svoju pomo}umawiti za taj iznos, napomiweBojovi} i nagla{ava da je po tre-}em osnovu pravilnika, koga jeusvojilo Gradsko ve}e, podnetooko 400 zahteva gra|ana, koji tra-`e nadoknade za sanaciju objeka-ta, {teta na poqoprivredi i uprivredi.

Bojovi} podse}a da je, osimove nov~ane pomo}i, pro{le se-dice 460 poqoprivrednika dobi-lo oko 8.000 litara goriva, pri-spelog od Ministarstva poqo-privrede i namewenog za preseja-vawe poplavqenih parcela kojesu bile pod kukuruzom. Osim to-ga, oko 180 ratara iz Kowevi}a,Preqine, Baluge, Mr~ajevaca,Katrge, Mr{inaca i Parmencapodelilo je 91 tonu kukuruza isto~ne hrane, 7.200 bala sena, 5,5tona semenskog kukuruza za 392“setvene jedinice” u 27 mesnihzajednica i 1,5 tonu semenskogkrompira, dobijenih od donato-ra i resornog ministarstva.

I pored svega ovoga i ~iweni-ce da je ugro`nom stanovni{tvu,odmah nakon poplava, uru~ena ivelika koli~ina humanitarnepomo}i sakupqene u distribu-tivnom centru, po~ev od hrane,do sredstava za higijenu, mnogigra|ani pogo|eni nepogodom sunezadovoqni, {to je bio i povodza organizovawe protestnih sku-

pova. Bojovi} ka`e da “nije ni zao~ekivati” da u ovakvim okolno-stima i posle svega {to su pre-`iveli, budu zadovoqni: “Mojutisak sa terena je da qudi, uzsvo nezadovoqstvo, ipak, imajurazumevawa, ali da `ele da ~ujuprave informacije. Uglavnom se`ale {to ih niko od nadle`nihnije posetio, {to je i nerealno inemogu}e, ako se ima u vidu poda-tak da je poplavqeno i ugro`eno532 doma}instva”, nagla{ava Bo-jovi} i nagove{tava da }e pomo}dr`ave i nov~ane isplate krenu-ti do kraja ovog meseca. Bi}e raz-matrano, napomiwe on, svih 532zahteva za sanaciju {tete, koji suRepublici dostavqeni u sklopuizve{taja o ukupnoj {teti napodru~ju ^a~ka, procewenoj u iz-nosu od 1,75 milijardi dinara.

- Po{to sredstva koja }e obez-bediti dr`ava i ona prikupqenana donatorskim ra~unima, sa-svim sigurno ne}e biti dovoqnaza otklawawe posledica neza-pam}enog nevremena, nadle`nive} razmi{qaju da prilikom do-no{ewa odluke o rebalansu buxe-ta planiraju dodatni novac, dabi bili re{eni problemi ugro-`enog stanovni{tva. Treba na-pomenuti da lokalna javna pred-uze}a nisu za maj napla}ivalausluge poplavqenim doma}in-stvima, prvenstveno ra~une zavodu, koju su najvi{e tro{ili umaju za ~i{}ewe i prawe popla-vqenih objekata. Iako smo dobi-li instrukcije Republi~ke vladeda zbog toga ne bi trebalo mewa-ti godi{we programe poslovawajavnih preduze}a, postoje predlo-zi da te olak{ice budu uvedene zacelu godinu - ka`e pomo}nikgradona~elnika Milan Bojovi}

i podse}a da je Grad, i pre popla-ve, doneo odluku da sve gra|aneove godine oslobodi obaveze pla-}awa poreza na poqoprivredno i{umsko zemqi{te.

M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Jako nevreme, koje je uve~erwim satima uponedeqak pogodilo

^a~ak i nekoliko sela, uBe~wu je ostavilo pravupusto{ i, osim {to je pri-~inilo materijalne {tetena objektima, uni{tilo jegotovo sve poqoprivrednekulture. Najstariji me-{tani ka`u da ne pamteovakvu nepogodu, u kojoj sustradali brojni stambenii pomo}ni objekti, vo}wa-ci, povrtwaci, wive podp{enicom i kukuruzom...

Olujni vetar je nosio

sve pred sobom, rekla je se-damdesetogodi{wa Desan-ka Pavi}: “Odjednom senebo zamra~ilo, i po~eloje stra{no nevreme, ki{a,oluja i grad. Vetar je od-neo crep sa krova i pova-dio {qive iz korena. Jaovo ne pamtim za mojih 70godina”.

- Ovo je bilo ~udo nevi-|eno. Meni je 50 godina iovo nisam do`iveo, ni vi-deo, niti sam na televizi-ji ikad video. Izgledaloje kao da }e smak sveta - su-mirao je utiske posle ne-

zapam}ene oluje MilanBeli}, kome je nevremeuni{tilo ceo vo}wak, aoluja i{~upala u dvori-{tu jelu staru vi{e od 50godina.

Od kukuruza, zobi, p{e-nice, koji su bili pred`etvom, na ve}ini parce-la u Be~wu skoro ni{tanije ostalo, `ale se me-{tani. Drugima su strada-li vo}waci u kojima su{tete do 100 odsto, jer supotpuno o{te}eni i“omla}eni” plodovi {qi-ve, jabuke, kajsije, kru{ke,

ili su na mnogim zasadi-ma stabla izvaqena i po-~upana. I u vo}waku TomaStani}a su polomqena go-tova sva stabla {qive, a“~itave” nisu ostale ni“mladice” kru{ke i jabu-ke. Da zlo i {teta budu ve-}i, oluja je skinula crepsa ku}e i pomo}nih objeka-ta Stani}a i po~upala dr-ve}e u dvori{tu.

Zbog velikih atmosfer-skih pra`wewa i olujnogvetra, selo je u ponedeqakostalo i bez struje.

ZAKON USPORIO PODELU POMO]I POPLAVQENIM DOMA]INSTVIMA

Stalna buxetska rezervaje bila “prva pomo}” u van-rednoj situaciji, tokom kojesu otvoreni dinarski i de-vizni ra~uni, na koje subrojni prilo`nici uplati-li 5,76 miliona dinara, 4,212 dolara i 15.929 evra. Sadinarskog ra~una pro{logmeseca “skinuto” je u prvomnavratu nepunih milion i300 hiqada dinara, od kojihje 69 doma}instava dobilopo 19.320 dinara (koliko jeiznosila minimalna prose-~na zarada), za hitne i neod-lo`ne intervencije u popla-vqenim i o{te}enim doma-}instvima. U “drugom kru-gu” jo{ 20 stanovnika naju-gro`enijih mesnih zajedni-ca dobilo je po 21.120 dina-ra, podse}a Milan Bojovi}i nagla{ava da je na osnovuodluke Gradskog ve}a, podrugom osnovu pravilnika,nedavno jo{ 13 porodica,koje su se nalazile u pri-hvatnim centrima, dobiloizme|u 33,5 i 79,8 hiqadadinara, odnosno ukupno oko730.000 dinara, {to bi onetrebalo da iskoriste zastvarawe minimalnih uslo-va za povratak u poplavqenei o{te}ene domove.

BUXET - PRVA POMO]

NEVREME KAKVO NE PAMTE NI NAJSTARIJI ME[TANI, U PONEDEQAK ZADESILO BE^AW

VETAR ^UPAO STABLA I NOSIO KROVOVE

POSLE BUXETA I DONATORA,POMA@E I DR@AVA

SUBVENCIJE ZA SAMOZAPO[QAVAWE DOBILO 60 LICA SA EVIDENCIJE NSZ

5GRADPETAK 25. JUL 2014. GODINE

Uprisustvu grad-skog rukovodstvau sredu su neza-

poslenim licima koja suispunila uslove konkursaNacionalne slu`be za za-po{qavawe uru~ene odlukeo dodeli subvencija iz bu-xeta Grada, namewenih zasprovo|ewe jedne od ~etirimere aktivne politike za-po{qavawa. Po 200.000 di-nara za samozapo{qavawe,odnosno pokretawe sop-stvenog biznisa, dobilo je60 nezaposlenih lica kojase nalaze na evidencijiNSZ. Gra|anima koji su seobavezali, pored ostalog,da u roku od 30 dana priku-pe svu neophodnu dokumen-taciju i registruju privat-nu delatnost, kojom }e sebaviti najmawe godinu da-na, uspeh u budu}em poslupo`eleo je gradona~elnikVojislav Ili}, naglasiv-{i da Grad nastavqa dobrupraksu subvencionisawazapo{qavawa, imaju}i uvidu prvenstveno da je ve-lika nezaposlenost, ne sa-mo u ^a~ku, ve} i u ~itavojSrbiji:

- Iz godine u godinu iz-dvajamo sve vi{e sredstavaza ovaj vid zapo{qavawa,jer smatramo da je ovo do-bar na~in i put da odre|e-

ni broj sugra|ana dobijeposao. Grad je spreman daim sa Gradskom upravom zalokalni ekonomski razvojpomogne da uspe{no razvi-ju privatni posao i ovasredstva iskoriste na naj-boqi na~in. O~ekujemo da}e slede}e sedmice bitipotpisano i 65 ugovora osubvencionisawu novog za-po{qavawa, za koje je pred-vi|eno 13 miliona dinarai raspisani konkursi zajavne radove i stru~nupraksu, ~iju realizaciju }eGrad pomo}i sa po pet mi-liona dinara. Za ove ~eti-ri mere aktivne politikezapo{qavawa u buxetuGrada izdvojeno je 35 mili-ona dinara, ili pet vi{enego u 2013. godini - rekaoje gradona~elnik Ili}.

Grad i NSZ su i u 2014.godini realizovali mereaktivne politike zapo-{qavawa, za koje su sred-stva obezbe|ena u buxetuGrada, rekao je i NikolaVojinovi} iz NSZ, nagla-siv{i da je za subvencije zasamozapo{qavawe, naosnovu javnog poziva, kojije trajao od 23. maja do 23.juna, konkurisalo 124 neza-poslena lica:

- Subvencije je dobilo60 lica i to uglavnom za

proizvodne i proizvodnouslu`ne delatnosti. Re~ jeo gra|anima koji su ispu-nili kriterijume predvi-|ene konkursom: da su se naevidenciji NSZ nalazilinajmawe mesec dana prepodno{ewa zahteva, da suzavr{ili instruktivnuobuku za zapo~iwawe sop-stvenog biznisa u organi-zaciji Slu`be, ili drugenadle`ne institucije i dasu uz zahtev dostavili bi-znis plan koji zadovoqavauslove predvi|ene javnimpozivom.

Vojinovi} ka`e da jeNSZ radila analize za2010, 2011 i 2012. godinu, ida su one pokazala da je odsvih lica koja su dobilasubvencije za samozapo-{qavawe i pokretawe bi-znisa, skoro 75 odsto“ostalo aktivno” i da se inakon isteka ugovorne oba-veze od godinu dana, baviposlom koga su zapo~eli uzpomo} sredstava iz grad-skog buxeta.

Po{to je nezaposlenima~estitao na hrabrosti iodlu~nosti da u te{kimvremenima naprave “kru-pan korak i zapo~nu pri-vatni posao”, predsednikLokalnog saveta za zapo-{qavawe Milan Bojovi} je

najavio izmene Lokalnogakcionog plana zapo{qa-vawa, koje }e omogu}itisvim licima, dobitnicimasubvencija za samozapo-{qavawe, da dobiju dodat-nu podr{ku Grada za even-tualno i novo zapo{qava-we, kako bi u svom poslu“ostali i opstali”:

- Grad iz godine u godi-nu pove}ava sredstva zapodsticaj zapo{qavawa,ali sa `aqewem moram dakonstatujem da je ove godi-ne izostala podr{ka dr`a-ve. Da smo imali “dinar nadinar”, otprilike, svipodneti zahtevi bi biliispuweni. Nadam se da }etaj propust biti ispra-vqen do kraja ove, ili to-kom naredne godine. Bitnoje naglasiti da ove godinenije bilo primedbi, nitipritisaka i intervencijai da je postupak bodovawaprotekao na krajwe korek-tan na~in, bez ikakvih ne-sporazuma, tako da nije bi-lo primedbi, ni `albi naspisak lica koja su dobilasubvencije - rekao je Bojo-vi}, upozoriv{i sve kojisu dobili podsticaje da suobavezni da se registrova-nom delatno{}u bave godi-nu dana i da redovno upla-

}uju poreze i doprinose iujedno izraziv{i uvereweda oni dobijena sredstva ipoverewe ne}e zloupotre-biti.

Inicijativu i odlukunezaposlenih lica da kre-nu u preduzetni~ke vodepohvalila je i v. d. direk-tora Nau~no tehnolo{kogparka Danijela Milo{e-vi}, naglasiv{i da je zdravprivatni sektor osnovuspe{ne ekonomije i izra-ziv{i nadu da }e u nared-nim godinama ovi gra|ani,koji kre}u u sopstveni bi-znis, uspeti da pro{ire

poslovawe:- Nau~no tehnolo{ki

park je institucija koja`eli da pru`i prilikusvima onima koji pokre}uprivatnu inicijativu ipomogne im, tako {to }eustupiti poslovni pro-stor svima onima koji gado sada nisu obezbedili.Osim toga, NTP pru`a i~itav spektar usluga budu-}im preduzetnicima, kojeim mogu koristiti da seuspe{no nose sa konkuren-cijom - ponudila je Milo-{evi}ka pomo} privatni-cima po~etnicima. M. N.

Milenko Komadini} iz ^a~ka koji se, iako je pozanimawu ma{inski tehni~ar, vi{e od 10 godinabavi izradom elektro instalacija, podneo je zahtevza dodelu subvencija za razvoj uslu`ne delatnosti,odnosno izradu elektro instalacija, ugradwu videonadzora i pru`awe drugih usluga kojima se prakti~-no “objediwuju svi poslovi u sklopu ku}nih insta-lacija”.

- Ve} ~etiri godine sam na evidenciji Biroa, kaonezaposleno lice, i zahvaquju}i Nacionalnoj slu-`bi za zapo{qavawe saznao sam za ove subvencijeGrada, koje }e mi mnogo zna~iti za pokretawe sop-stvenog biznisa. Dobio sam 200.000 dinara, {to jenedovoqno za kupovinu potrebnog alata i opreme,ali su sredstva, ipak, dovoqna za uspe{an po~etakposla i izmirewe mese~nih obaveza.

DOVOQNO ZA PO^ETAK

UHVA]EN PQA^KA[Brzom i efikasnom akcijom pripadnika ~a~anske kriminalisti~ke policije,

17. jula, oko 20 ~asova, uhva}en je i uhap{en B.\. (40) iz ^a~ka, zbog postojawaosnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tvo, u zgradi Po{te na Qu-bi}kom keju.

Osumwi~eni je istog dana, oko 18 ~asova, uz pretwu no`em, od radnice Po{teoduzeo ve}u sumu novca, nakon ~ega se udaqio u nepoznatom pravcu. Odmah nakonizvr{ewa ovog krivi~nog dela, policija je identifikovala po~inioca i dva satakasnije uhapsila B.\. u Bulevaru oslobo|ewa. Kod osumwi~enog je prona|en ve}ideo novca koga je oduzeo od radnika Po{te u Qubi}u.

SAOP[TEWE PU U ^A^KU

ZA PODSTICAJ PRIVATNOGBIZNISA 12 MILIONA DINARA

6 PETAK 25. JUL 2014. GODINEGRAD

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih `i~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Pojava algi u u`i~-kom vodovodu, dru-gi put u ovoj godi-

ni, i zabrana upotrebe vo-de sa izvori{ta “Su{i~kovrelo” za pi}e i kuvawe,aktuelizirala je pitawe,kakvu vodu piju ^a~ani ida li im ovih dana, kadaspoqne temeparature pre-laze trideseti podeok,prete eventualne nesta{i-ce i restrikcije u snabde-vawu.

Najpozvaniji da odgovo-ri na ovo pitawe, QuboLazovi}, direktor JP“Rzav” iz Ariqa, koje vo-dom snabdeva ^a~ak i op-{tine Ariqe, Po`ega, Lu-~ani i Gorwi Milanovac,tvrdi da je voda dobrogkvaliteta i da ispuwava

sve kriterijume predvi|e-ne pravilnikom o higijen-skoj ispravnosti:

- Kvalitet vode iz si-stema “Rzav” svakodnevnokontroli{u Zavod za javnozdravqe iz U`ica, Zavodza javno zdravqe iz ^a~kai laboratorije svih komu-nalnih preduze}a. Dosada-{wi rezultati svih anali-za su bili zadovoqavaju}i.Osim wih, i stru~waci izJP “Rzav” svakog sata kon-troli{u kvalitet sirovevode u tehnolo{kom pro-cesu, dok eksternu kontro-lu svakodnevno obavqajudva ZZJZ na merno regula-cionim blokovima, gde sevoda sa regionalnog siste-ma “predaje” gradskim mre-`ama i rezervoarima. Svi

parametri, ra~unaju}i iprisustvo hlora i ozona suu propisanim granicama.Nedavno smo izvr{ilidezinfekciju i prawe svihproizvodnih pogona i nataj na~in ih pripremili

za letwu proizvodwu i po-tro{wu.

Povremene obilne pa-davine, posle kojih nastu-paju visoke letwe tempera-ture, nisu uticale na nivovode na privremenom vodo-zahvatu “[eveq”, sa kogase voda ispumpava u fabri-ku za preradu, ka`e Lazo-vi}, te tako ni proizvod-wa nije umawivana. Na-protiv, vodostaj Rzava je,upravo zbog ~estih padavi-na, ve}i nego {to je uobi-~ajeno za ovo doba godine,ka`e Lazovi} i izra`avauverewe da u nastupaju}emperiodu ne}e biti ograni-~ewa u isporuci vode.Ovih dana, ina~e, stnovni-{tvo ~etiri op{tine i^a~ka dobija u proseku od500 do 550 litara vode u se-kundi ( Ariqe od 50 do 60litara, Po`ega 70, GorwiMilanovac od 40 do 60,Lu~ani oko 60, i ^a~akoko 300 l/sec.)

Lazovi} podse}a da je,posle pro{logodi{we ha-varije na magistralnomcevovodu, formirana eki-pa koja svakodnevno “pra-ti” i kontroli{e mre`u,popravqa i “sre|uje”objekte na cevovodu, “dote-`e” i mewa zatvara~e i po-ja~ano kontroli{e di-stribuciju vode ovim si-stemom. Ciq je, pored

ostalog, da se ustanovi ka-ko se on pona{a u letwem izimskom periodu, da bi bi-le preduzete odgovaraju}emere sanacije i kolikoraspolo`ivi buxeti pred-uze}a i osniva~a dozvoqa-vaju, i eventualne moder-nizacije.

Imaju}i u vidu novi Za-kon o javnim nabavkama,JP “Rzav” je zapo~elo izra-du projekta poja~ane kon-trole i sanitarne za{titeprivremenog vodozahvata

i projekta unapre|ewaproizvodwe ozona iz kise-onika. Re~ je o kqu~nim za-hvatima u oblasti tehno-lo{kog unapre|ewa poslo-vawa, ka`e Lazovi} i naja-vquje da }e ovi va`ni do-kumenti biti zavr{eni dokraja godine, a ukoliko bu-du obezbe|ena sredstva,oni i u praksi primewenive} slede}e godine. M. N.

Uorganizaciji GO SUBNOR- a, u ne-dequ je, ispred spomenika podignu-tog pored stadiona FK Borac, odr-

`ana komemorativna sve~anost. Tom pri-likom polo`eni su venci ispred spomenobele`ja, a mladi Bor~evi fudbaleri po-lo`ili su 12 karanfila na centar igrali-{ta, na kome su {est pripadnika `andar-merije 20. jula 1941. godine streqali 12rodoquba. Re~ je o prvim `rtvama u oku-piranom ^a~ku, me|u kojima su bili drMom~ilo Katani}, advokat Aleksandar]ur~i}, profesor David Naftali, u~e-nik @ivota Petronijevi}, AleksandarGajovi}, zemqoradnik iz Mr~ajevaca,Branko Radovi}, zemqoradnik iz Katrge,Milo{ Milo{evi}, stolar iz ^a~ka,Branislav Blagojevi}, zemqoradnik izGorwe Gorevnice, @ivko Gruji~i} i we-

gova majka Sofija i Sreten Blagojevi} izistog sela, i U`i~anin Obrad Arsenije-vi}.

Prisutnim po{tovaocima i rodbinistreqanih rodoquba obratio se predsed-nik bora~ke organizacije Grada Panteli-ja Vasovi}, podsetiv{i da je policija ra-nije pripremila spiskove istaknutihpripadnika naprednog radni~kog pokretai Komunisti~ke partije ^a~ka, koji su 20.jula streqani.

Interesantno je da su tokom Drugogsvetskog rata jedino ~a~ansko igrali{tei stadion u Kijevu u Ukrajini bili stra-ti{ta na kojima su stradali rodoqubi.Na komemorativnoj sve~anosti evociranasu i se}awa na 79 sportista, poginulih nabrojnim rati{tima u borbama za oslobo-|ewe Srbije i Jugoslavije. M. N.

Povodom navr{enog stole}a odpo~etka Prvog svetskog rata, ~a-~ansko Dru{tvo za negovawe

tradicija oslobodila~kih ratova Srbi-je do 1918. godine planira da u drugoj po-lovini 2014. ostvari nekolike priklad-ne aktivnosti.

O glavnim pozicijama iz doti~nogplana, sekretar Dru{tva, Dragoslav Ve-qovi}, ka`e: „Spremi}emo delegacijukoja }e prisustvovati obele`avawu 100.godi{wice Cerske bitke – na dan 14. av-gusta, u~estvova}emo u sve~anostima koje}e biti odr`ane kraj monumentalnogspomenika i Spomen-muzeja na Tekeri{u.Ima}emo i delegaciju koja }e u tre}oj de-kadi septembra putovati u Gr~ku. Poku-{avamo da sa~inimo dvadesetpeto~lanugrupu koja }e na{e Dru{tvo, grad ^a~ak,a i ~itav Moravi~ki okrug, predstavqa-ti na komemoracijama na Krfu i Vidu,kao i u krfskom gradi}u Agios Mateos, azatim i u Solunu, gde }e u~estvovati dr-`avne delegacije svih zemaqa-saveznica,ali i predstavnici zemaqa koje su rato-vale na suprotnoj strani. Glavni doga|ajna Krfu i Vidu tempira se za 24. septem-bar. Na{a delegacija polazi 22, a povra-

tak se planira za 28. septembar. Kori-stim priliku da pozovem na{e aktivi-ste, kao i ostale zainteresovane gra|anesa podru~ja Okruga, da se prijave za ovajpokloni~ki pohod (na{ kontakt telefonje 032 224-742, pozive primamo svako-dnevno, sem nedeqom: radi dobijawa bli-`ih informacija, zvati u prepodnevnimsatima, u intervalu od 8 do 12 ~asova, i uvremenu od 18 do 20 sati). Tako|e, na kra-ju godine, 15. decembra, prisustvova}emokomemoraciji u Lazarevcu, gde u CrkviSvetog Dimitrija, postoji kripta u kojojpo~ivaju posmrtni ostaci poginulihsrpskih ratnika i palih austrougarskihvojnika.“

^a~ansko Dru{tvo za negovawe tra-dicija oslobodila~kih ratova Srbije do1918. godine najstarija je dru{tvena or-ganizacija takvog profila u Srbiji.Ipak, ona ne u`iva gotovo nikakvu fi-nansijsku potporu. U vezi sa tim, Veqo-vi} dodaje: „Na{e ovogodi{we aktivno-sti bile bi i obuhvatnije, ali kako odSkup{tine Grada ne dobijamo ni dina-ra, jasno je da se finansijski momenat ov-de pokazuje kao ograni~avaju}i.“

B. Jevtovi}

NEGOVAWE SLOBODARSKIH TRADICIJA

VODA IZ SISTEMA “RZAV” ISPUWAVA SVE KRITERIJUME PREDVI\ENE PRAVILNIKOM O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI

KONTROLE SVAKOG SATA I SVAKOG DANA

KOMEMORATIVNA SVE^ANOST ISPRED SPOMENIKAPORED BOR^EVOG STADIONA

SE]AWE NA PRVE @RTVEU OKUPIRANOM ^A^KU

Po{to je Republika kao ve}inski finansijer ra-dova na brani i akumulaciji “Svra~kovo” u 2014. go-dini za tu investiciju opredelila samo 200 milio-na dinara, radovi na ovom objektu se izvode prema“usporenoj”, ali, ipak, planiranoj dinamici. Di-rektor Qubo Lazovi} isti~e da je u toku izrada is-kopa za branu i za{titnih kosina, koje treba daomogu}e “silazak u korito reke”:

- Izvo|a~ je anga`ovan najvi{e na za{titi kosi-na, da bi stigao do glavnog objekta, odnosno, tako-zvanog opto~nog tunela, kojim }e biti skrenuta re-ka, da bi izgradwa brane mogla da bude zapo~eta nasuvom terenu.

TUNEL „SKRE]E” REKU

Na uglu Knez Mi-lo{eve i Nema-wine ulice od

utorka ponovo rade sema-fori. Dok nije bilo sve-tlosne signalizacije, natom mestu se za kratko vre-me dogodilo vi{e saobra-}ajnih nesre}a u kojima jete`e ili lak{e povre|enonekoliko osoba. U najte-`em udesu, koji se desiopro{le sedmice, prilikomsudara kombi i taksi vozi-la, te`e su povre|eni put-nica i voza~ taksija.

Semafor je na raskrsni-ci privremeno iskqu~enzbog rekonstrukcije toplo-vodne mre`e, ali kako na-pomiwu izvo|a~i radova,postojale su vertikalne iprivremene signalizacijena koje su voza~i morali daobrate pa`wu. Sa drugestrane, ~ule su se i povikeo{te}enih i pojedinih vo-za~a da ovo mesto nije bilodovoqno obezbe|eno.

- Svuda na raskrsnicipostoji stalna vertikalnasignalizacija, a prilikom

izvo|ewa radova bila jepostavqena i privremena.I znaci “stop” su se nala-zili na svojim mestima.Kada je re~ o sudaru kombii taksi vozila, voza~ kom-bija je pro{ao dva znaka“stop”, kao i znakove da suradovi na putu i da je brzi-na ograni~ena - 20 kilome-tara na sat. On se kretaobr`e od 60 km/h. Jesu na{ivoza~i navikli na semafo-re, ali, ako nestane struje,zna~i li to da bi na svimraskrsnicama trebalo dase de{avaju saobra}ajne ne-sre}e? Glavni uzrok udesa,koji su se dogodili posled-wih dana je nepa`wa i ne-po{tovawe vertikalnesignalizacije - smatra Mi-lan Jerini}, odgovorni iz-vo|a~ radova u firmi “Pu-tevi [trabag”. On podse}ai da je u toku rekonstruk-cija ~etiri i po kilometratoplovodne mre`e u gradui da je nemogu}e obavitisve te radove bez zausta-vqawa saobra}aja.

- Vrednost tih radova jeve}a od milion i po evra ioni teku po ugovorenoj di-

namici, Uz to, dva semafo-ra na uglu Knez Milo{evei Nemawine su se nalazilana trasi toplovoda i mora-la su biti ukloweni. Nikose nije zapitao za{to i ka-ko su ba{ tu postavqeni -navodi Jerini}.

Na promene u ovom idrugim delovima grada mo-rali su brzo da se naviknusvi u~esnici u saobra}aju.Obi~no se voza~i vi{e bu-ne nego pe{aci, ali svakapromena brzo pre|e u navi-ku.

- Ne `ivim blizu hotel“Morave”, ali skoro svakidan tu dolazim kod sestre.Nije bilo lako bez semafo-ra. Da li sam ja malo vi{epla{qiv, ali ~ini mi se,vreba opasnost sa svihstrana. I kada rade sema-fori, pomalo {trecam odvozila koja skre}u levoili desno. Nikad se ne zna -ka`e iz ugla pe{aka penzi-oner Miroslav Stefano-vi}.

- Kada nema semafora,mora{ da otvori{ ~etvore

o~i. U slu~aju udesa, a na-ro~ito ako neko nastrada,ne}e mi mnogo zna~iti dali su odgovorni izvo|a~iradova ili drugi voza~i.Stalno bih se pitao da lije moglo da bude druga~ije -nagla{ava jedan iskusnivoza~.

Radove na toplovodnojmre`i na raskrsnici Ne-mawine i Knez Milo{eveulice izvodi JKP “^a~ak”,a za saobra}ajnice je nadle-`no preduze}e “Putevi[trabag”. Z. J.

7GRADPETAK 25. JUL 2014. GODINE

Zahvaquju}i Programu po-dr{ke op{tinama

(MSP), koga finansira{vajcarska Vlada, i itali-janskom programu “Habitat -TIS”, JP za urbanisti~ko iprostorno planirawe, gra-|evinsko zemqi{te i puteve“Gradac” formiralo je sop-stvenu bazu podataka u GISokru`ewu (geografsko in-formacioni sistem). Imaju-}i u vidu zna~aj ovog projek-ta, nadle`ni u preduze}u su,u sklopu urbanisti~ke slu-`be, otvorili kancelarijuza GIS. ^lan tima Nata{aStrugarevi} napomiwe da suuz finansijsku podr{ku{vajcarske i italijanskevlade nabavqeni i neophod-ni softveri i hardveri i or-ganizovana obuka zaposle-nih:- Nova saznawa, veliko inte-resovawe i kreativnost kojesu zaposleni iskazali u oba-vqawu svakodnevnih poslo-va, rezultirali su formira-wem i razvijawem sopstvenebaze podataka o ulicama, pu-tevima, gra|evinskom fondu,prirodnim i kulturnim do-brima, komunalnoj opremqe-nosti... Sve podatke neop-hodne za izradu planova iobavqawe drugih poslova udelokrugu ovog javnog predu-ze}a, koje je “Gradac” ranije,od gradskih i republi~kihinstitucija i preduze}a do-bijao u “papirnom obliku”,prevedeni su u GIS formati sme{teni u jedinstvenu ba-zu podataka. Trenutno, pri-premamo za objavqivawe va-`e}e prostorne i urbani-sti~ke planove, a ciq nam jeda u budu}em periodu for-miramo i jedinstvenu bazupodataka ^a~ka na sajtu Gra-da. Ovo je bio dug i zahtevanposao, ali je doprineo zna-~ajnom poboq{awu efika-snosti u radu preduze}a. Jedinstvena baza podatakasadr`i i katastarske i to-

pografske podatke za oko1.300 hektara gradskog gra-|evinskog zemqi{ta, ka`eStrugarevi}ka i nagla{avada je JP “Gradac” iz sopstve-nih izvora finansiralosnimawe i izradu topogra-fije i digitalno katastar-skog plana.Javno preduze}e “Gradac” jedirektan partner i u reali-zaciji projekta “Unapre|eweupravqawa zemqi{ta na ni-vou lokalne samouprave uSrbiji”, koji se sprovodi naosnovu ugovora o saradwiGrada ^a~ka i nema~ke orga-nizacije za tehni~ku podr{uGIZ, podse}a zamenik direk-tora Zorica ^olovi} Subo-ti}: -Planiramo da pripremimoi u WEB GIS formatu pred-stavimo i Generalni urba-nisti~ki plan grada ^a~ka.Zahvaquju}i tome, gra|ani idrugi zainteresovani su-bjekti mo}i }e, putem inter-neta, na sajtu Grada i JP“Gradac” da izvr{e uvid uovaj najva`niji planski do-kument i dobiju podatke omogu}nostima gradwe i ure-|ewa, javnim objektima i po-vr{inama, kao i sve infor-macije o planiranim sao-bra}ajnicama i prate}oj ko-munalnoj infrastrukturi zakonkretne katastarske par-cele. O~ekujemo da u nared-nom periodu od Republi~koggeodetskog zavoda - Katastrau ^a~ku dobijemo digitalne

katastarske planove, {to je,ako se zna da oni predsta-vqaju a`urno stawe nepo-kretnosti i vlasni{tva, odvelikog zna~aja za formira-we jedinstvene baze podata-ka.Geografsko informacionisistem je osnov za realno, ra-cionalno i efikasno plani-rawe, zbog ~ega }e zaposleniu kancelariji za GIS u JP“Gradac” u narendom perio-du nastojati da i drugimpreduze}ima i institucija-ma u gradu preporu~e ovajprogram i uka`u na sve do-bre strane posedovawa va-lidnih podataka u ovomformatu, najavila je ^olo-vi} Suboti}, uverena da ovoJP, koje poseduje sve neop-hodne kapacitete i stru~nekadrove, mo`e biti nosilacimplementacije GIS-a u ~i-tavom gradu.- Neophodno je sve podatkeobjediniti na jednom mestu,kako bi sistematizovani mo-gli da se koriste za razli~i-te potrebe. To je posebnozna~ajno za uspostavqawevremenske i prostorne koor-dinacije izme|u izvo|a~a,prilikom izgradwe infra-strukture, ~ime bi se izbe-gli neracionalnost u radu ikonfliktne situacije, kojese javqaju kada se, na primer,jedna ulica raskopava vi{eputa u toku godine za razli-~ite potrebe.

M. N.

^A^AK ME]U PRVIM GRADOVIMA KOJI JE FORMIRAOBAZU PODATAKA U GIS OKRU@EWU

OSNOV ZA REALNOI RACIONALNO PLANIRAWE

LAK[E SE DI[E,A DA LI JE BEZBEDNIJE?

PONOVO RADE SEMAFORI NA RASKRSNICI KNEZ MILO[EVE I NEMAWINE ULICE

8 PETAK 25. JUL 2014. GODINEDRU[TVO

UDRU@EWE “SNOVALICA” IZ DOWEG DUBCA I ^A^ANSKI “BOSIQAK” NA ISTOM ZADATKU

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN

BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat,

telefon: 064 4057005, 065 3911900

Ba{ u vreme kadasu Muzej i “Bosi-qak” organizova-

le {kolu tkawa i pletewau Gimnaziji, susreli smo sesa Danicom Pilipovi},Marijom Gobi} i MarijomVuli}evi}, ~lanicamaUdru`ewa “Snovalica” izDoweg Dubca. Iako tkaqesa velikim iskustvom, onesu poha|ale i ovu obuku,vi{e zbog toga da bi seupoznale sa novim razboji-ma i bile u dru{tvu sa `e-nama koje umeju da prepo-znaju vrednost ru~nog radai `ele da i same steknu od-re|ene ve{tine.

Saradwu sa “Bosiqkom”Draga~evke su zapo~elepro{le godine, posred-stvom etnologa Narodnogmuzeja, jer su smatrale da }eudru`enim snagama ostva-riti svoju veliku `equ - daobnove Draga~evsku zadru-

gu `ena “Rajka Borojevi}”,koja je osnovana polovinompro{log veka, a oti{la uste~aj 2010. godine.

- Nije se smelo dozvoli-ti da Zadruga propadne po-sle 57 godina rada. Ona jebila glavni pokreta~ raz-voja sela. Kada je uga{ena,zamro je i seoski turizam,ekskurzije vi{e ne dolaze,autobus ne saobra}a - ka`e,sa `aqewem, Danica Pili-povi}, gra|evinski tehni-~ar u penziji i veliki pri-jateq draga~evskih tkaqi.Poreklom je Piro}anka,`ivela je i radila u Beo-gradu, a u Dowi Dubac je sasuprugom Nikolom, gra|e-vinskim in`ewerom, do-

{la 70 - ih godina pro-{log veka, kao turista. Za-voleli su ovaj kraj i qude,kupili plac u Dupcu i sa-gradili ku}u. Danica naj-ve}i deo vremena provodi uovom selu i ose}a se wego-vim `iteqom. Oduvek jebila vi~na ru~nim radovi-ma, a u Draga~evu je savla-dala i ve{tinu tkawa. Po-sle propasti Zadruge, ini-cirala je osnivawe i po-stala predsednica Udru`e-wa “Snovalica”, koje ima12 ~lanica, iz Doweg Dup-ca, Milatovi}a i Vlaste-qica.

- Htele smo da o~uvamotradiciju i zanat do nekihboqih vremena. Propast

Zadruge je nanela veliku{tetu svim stanovnicimaDupca, a naro~ito `enskojpopulaciji. Selo je u apa-tiji, a mlade `ene odlaze uGu~u po bensedine. Morada se pomogne ruralnoj `e-ni - kategori~na je Danica.

Za Zadrugom `ali i Ma-rija Gobi}, koja se tkawembavi vi{e od pola veka, ajo{ u mladosti je nau~ila i

da prede, plete, veze ...- Ru~ni rad je veliko bo-

gatstvo i preporu~ila bihsvakoj mladoj `eni da sewime bavi. Ja sam ranijedonosila tkawe u Zadrugu,a sada pomalo radim za je-dan butik u U`icu - ka`eiskusna tkaqa iz Milato-vi}a, ~iji je svekar Radoji-ca Gobi} nekada bio di-rektor Draga~evske zadru-ge `ena.

Tkawe je nekada bilo iosnovna preokupacija Ma-rije Vuli}evi}, koja je bi-la i pretposledwi direk-tor Zadruge.

- Neophodno je da Zadru-ga ponovo krene, ali je tonemogu}e bez pomo}i op-{tine Lu~ani - smatraona.

Prilikom posete “Bo-siqku” Draga~evke su done-le svoje rukotvorine - tka-ne zavese, krpare, torbe inove zalihe {tofova od ko-jih ~lanice ~a~anskogudru`ewa {iju odevnepredmete. Oba udru`ewaimaju {ta da poka`u, a vra-ta “Bosiqka”, koji je odpre nekoliko meseci sme-{ten u Ulici kneza Milo-{a (prostorije nekada{wekafane “Tri bagrema”)otvorena su za svaku zain-teresovanu osobu. “Bosi-qak” i “Snovalica” inten-ziviraju saradwu i pri-premaju se za zajedni~kinastup na Saboru truba~au Gu~i, gde }e svoje radoveprodavati na {tandu u cr-kvenoj porti. E.V.

JO[ JEDNA AKCIJA DOBROVOQNOG DAVALA[TVA KRVI

DANAS ISPIT HUMANOSTIInstitut za transfuzi-

ju krvi Srbije i Crve-ni krst ^a~ak danas orga-nizuju akciju dobrovoqnogdavala{tva krvi na Grad-skom trgu. Mobilni auto-

bus Instituta bi}e parki-ran na platou kod Domakulture od 9 do 16 ~asova.Organizatori pozivaju svepunoletne i zdrave osobeda u~estvuju u akciji do-

brovoqnog davala{tva ipomognu Letwu kampawu,koja je realizovana ili }etek biti odr`ana i u dru-gim gradovima Srbije.

Duboko uverene dasu seoski turizam idoma}a radinostod ogromnog zna~a-ja za selo, ~laniceUdru`ewa “Snova-lica” ne odustajuod namere da obno-ve Draga~evsku za-drugu `ena “RajkaBorojevi}”, koja jepre nekoliko godi-na uga{ena. U tra-gawu za podr{kom,one su uspostavilesaradwu sa Narod-nim muzejom iz^a~ka i Udru`e-wem socijalne za-druge doma}e radi-nosti “Bosiqak”

@ELE DA OBNOVE DRAGA^EVSKU ZADRUGU @ENA

[tof je izatkala Marija Gobi} (desno), a pon~okreirala i sa{ila Qiqana Uro{evi}

^lanice „Bosiqka” i „Snovalice”

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 9GRAD

Zbog majske poplave ilo{eg vremena, ovogo-di{wa sezona kupawa

na gradskim bazenimaotvorena je tek po~etkomjula. Posle du`eg periodanestabilnog vremena, pro-{log vikenda, sunce i tem-peratura vazduha iznad 30stepeni obradovali sumnoge ^a~ane, pa je vi{eod dve hiqade na{ih sugra-|ana u`ivalo na bazenima,{to je prema re~ima direk-tora SC “Mladost” AcaJakovqevi}a, skoro rekor-dan broj posetilaca. Naj-mla|i su se br~kali u baze-nu za nepliva~e, ne{to sta-

riji su u`ivali na novomtoboganu koji je postavqenna malom bazenu, a mnogisu se kupali u velikom ba-zenu.

- Poplave su nanele ve-liku {tetu objektima SC“Mladost”, ali ulo`ilismo veliki napor da ospo-sobimo bazene za kupali-{nu sezonu, uspeli smo dasaniramo pumpe i postro-jewa, kao i korita bazena.Prvih dana jula, nakon ki-{nog i lo{eg vremena zakupawe, otvorili smo ku-pali{ta za na{e sugra|a-ne. Iako suo~eni sa izuzet-nim te{ko}ama i proble-

mima, obezbedili smo dana{i brojni posetioci iove sezone imaju dobreuslove na gradskim bazeni-ma, jer se ina~e trudimo dasvake godine poboq{amosadr`aje, pre svega za ne-pliva~e i malu decu. Pret-hodnih godina smo napra-vili dva mala bazena za ne-pliva~e, postavili smo itobogan koji je veoma pose-}en i koji predstavqaatrakciju i za na{e {ko-larce - ka`e Aco Jakovqe-vi}, apeluju}i na posetio-ce kupali{ta da vode ra~u-na o svojoj, ali i o bezbed-nosti ostalih kupa~a. I

bazeni i Gradska pla`a po-red Morave “pokriveni” suspasila~kom slu`bom iostalim merama obezbe|e-wa. Na{i sugra|ani mora-ju da po{tuju znakove upo-zorewa, koji se odnose presvega na ustave na brani,isti~e Jakovqevi} i podse-

}a da su obele`ene zone zanepliva~e, kao i zone za-brawene za kupawe. Premare~ima direktora, voda naMoravi je ove godine hlad-na i mutna, pa ne pogodujena{im sugra|anima za ku-pawe.

Radno vreme bazena, kao

i prethodnih sezona, je od10 do 19 ~asova, svakog da-na. Odlukom Upravnog od-bora cene ulaznica su ne-promewene u odnosu naproteklih pet sezona. Cenadnevne ulaznice je 150 di-nara, mese~na iznosi 1.900,a sezonska 3.200 dinara.

S obzirom na to da je,kao gradska ustanova zafizi~ku kulturu, SC“Mladost” organizatorsvih sportsko - zabavnihaktivnosti na bazenima,verovatno }e i ove godinebiti odr`ane igre na vodi.

N. R.

Pro{le subote na jezeru Me|uvr{-je odr`ana je 10. jubilarna Ov-~arsko-kablarska regata, jedina

koja plovi uzvodno u na{oj zemqi, ~ijisu organizatori Udru`ewe gra|ana vla-snika vikendica iz Ov~ar Bawe, Mesnazajednica Ov~ar Bawa, restoran DOM iTuristi~ka organizacija ^a~ka. Qubi-teqi reke Zapadne Morave, jezera i pri-rodnih lepota imali su priliku da raz-gledaju, u`ivaju u plovidbi rekom, pri-rodi i dru`ewu, koje je trajalo oko pet~asova, na relaciji dugoj 11 kilometara,koja se smatra najatraktivnijim delomOv~arsko-kablarske klisure. Regata jestartovala, kao i ranijih godina, kod re-storana “Lanterna” sa pristajawem kodrestorana “Dom” u Ov~ar Bawi. Ove go-dine rekom je plovilo oko 250 u~esnika i

sve je proteklo u odli~noj atmosferi.Nestabilne vremenske prilike koje prate~itavu sezonu, bitno su uticale na mawiodziv u~esnika regate, kojih je ranijihgodina bilo i vi{e od 400 sa 40 plovila,primetio je direktor Turisti~ke orga-nizacije ^a~ka Dragomir Savi}. GoranNikoli}, iz TO ^a~ak ka`e da je ovo dru-ga regata na mutnoj Moravi, a pove}anvodostaj jezera zbog obilnih padavinapoja~ava ose}aj te plovidbe uzvodno.Upoznati jednu od najlep{ih klisura Sr-bije sa vode je retka prilika i privile-gija za mnoge, tvrdi Nikoli}, dok ~lanGradskog ve}a Nemawa Trnavac smatrada bi ova regata, uz minimalna ulagawaza rekreaciju i odmor, trebalo da budedeo stalne turisti~ke ponude u Srbiji.

Z. L. S.

DESETA OV^ARSKO-KABLARSKA REGATA

ATRAKTIVNIH JEDANAESTKILOMETARA UZVODNO

NA GRADSKIM BAZENIMA

SEZONA KUPAWA U JEKU

Kao i prethodnih godina, na bazenu je po~ela daradi [kola plivawa, u kojoj }e mali{ani nau~itida plivaju pod instrukcijama profesora fizi~kogvaspitawa. Ovu [kolu je u prethodnim godinamapoha|alo na hiqade na{ih sugra|ana koji su savla-dali “tajne” plivawa, a ~asovi se odr`avaju svakogdana od 9 do 11 sati. Za [kolu plivawa, odnosno za20 ~asova obuke, treba izdvojiti 1.500 dinara. Rodi-teqima koji uplate [kolu plivawa za dvoje i vi{edece, SC “Mladost” nudi posebne povoqnosti.

[KOLA PLIVAWA

Aco Jakovqevi}

10 PETAK 25. JUL 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

DRAGAN JEVTI], VRTLAR IZ HOBIJA

11REPORTA@APETAK 25. JUL 2014. GODINE

MOJABA[TICA

MOJA SLOBODICA

MOJABA[TICA

MOJA SLOBODICAU ba{tovanskim poslovima, koji mukrepe telo i du{u, Dragan svakog danaprovede najmawe pet sati, a dru{tvomu prave pas Maza i korwa~a Laza

U ba{tovanskim poslovima, koji mukrepe telo i du{u, Dragan svakog danaprovede najmawe pet sati, a dru{tvomu prave pas Maza i korwa~a Laza

Ba{tu koju je prote-klih godina odnego-vao {ezdesetdvogo-di{wi Dragan Jev-

ti} mogli bismo, a da ne zvu-~i pateti~no, nazvati vrtomiz snova. Ovo nesvakida{wemesto, u Ulici MilutinaVujovi}a, posetioca darujeobiqem ti{ine, boja i mi-risa.

Draganova ba{ta pred-stavqa spoj cve}waka, vo}-waka i povrtwaka, a na pro-storu od sedam ari `ivi, udobrosusedskim odnosima, 2.200 biqaka razgrani~enih u210 vrsta.

Iza ku}e je povrtwak. Ne-ma ukusnije salate od one ko-ja je napravqena od paradaj-za, luka i krastavaca iz sop-stvene ba{te, a sti`u i ti-kvice, paprike i qute pa-pri~ice.

- Sam proizvodim rasad,iz Italije sam nabavio do-bro seme. Koristim iskqu-~ivo organsko |ubrivo, gli-stewak - obja{wava Dragani pokazuje dva bureta, u koji-ma ameri~ke gliste obavqajusvoj deo posla.

U povrtwaku rastu i vo}-ke, a one su zaposele i pred-wi deo dvori{ta, gde `ivot-ni prostor dele sa cve}em.

Dok je doma}in bio zapo-slen (najpre je radio kao po-gonski in`ewer u “Slobo-di”, a potom se privatno ba-vio uvozom ju`nog vo}a) we-govo dvori{te nije bilo ninalik dana{wem.

- Oduvek sam voleo vo}e icve}e, ali sam, zbog obaveza,i{ao na lak{u varijantu iposadio tuje. Kada sam sepenzionisao, povadio sam ihi posadio patuqasta stabla

raznog vo}a - uvodi nas Dra-gan u istoriju svog vrta.

Danas se u wemu ne {epu-re samo doma}e sorte, nego ijapanske jabuke, {qiva, mu-{mula i kru{ka istog pore-kla. Tu su i mandarina, li-mun, obi~an i sibirski, kojipreko zime ne mora da se uno-si u ku}u, i, verovali ili ne,stablo prave pravcate bana-ne.

- Dobio sam je pro{le go-dine za ro|endan od jednogprijateqa. Ra|a svake drugegodine, za mesec i po treba-lo bi da se pojavi plod, aiza{ao je i nov mladar - ob-ja{wava Dragan.

Usred dvori{ta se ko~o-peri rasko{na smokva, ~ijuje sadnicu tako|e dobio nadar. To je specijalna, turskasmokva, koja ra|a znatnokrupnije plodove od obi~ne.

U kilogramu ih je pet, tvrdiDragan, i pokazuje jediniplod koji je uspeo da odoliovogodi{wim ki{ama.

- Pro{le godine ih je bi-lo 300, ubrao sam vi{e od120 kilograma i podelio de-ci, rodbini i prijateqima.

Ponosan je i na vinovulozu, posebno na ~okot kojiraste iz stabla ukrasnog du-da. Napravio je malo udu-bqewe u dudovom stablu, po-sadio u wu mladar loze i us-peo da stvori simbiozu kojalepo “radi” i divno izgleda.

Pri obilasku vrta uo~a-vamo maline i kupine, ribi-zle u sve tri boje, nar i kivi,badem i le{nik, pitomi dre-wak i aroniju. Crvene seplodovi jagoda, to su one ko-je ra|aju sve do novembra, aDragan ukupno uzgaja desetakvrsta.

Cve}em je ukrasio i dvo-ri{te i terase, a od 50 vrstasrcu mu je najbli`a surfi-nija.

Vlasnik ovoga neobi~nogvrta u wemu svakog dana pro-vede najmawe pet sati.

- Sve sam radim. Samo zazalivawe su mi potrebna dvasata. Ali, ni{ta nije te{kokada se radi iz qubavi. Ta~-no je da se umorim, ali to jesladak umor i dobar na~inda ispunim vreme i odr`a-vam kondiciju. Te{ko da bihbez ove ba{te mogao da `i-vim - konstatuje Dragan Jev-ti}.

Priznaje da koristi li-teraturu i da se povremenoobrati stru~wacima za sa-vet. Kada je re~ o sopstvenimidejama, one mu obi~no dola-ze na um dok se odmara u deludvori{ta koje naziva letwi-

kovcem. Instalirao je radioi televizor, a dru{tvo muobavezno pravi pas Maza.

Pre nekoliko godinaDraganovo dvori{te je do-bilo jo{ jednog stanovnika.Korwa~a, koja je stekla imeLaza, pojavila se bez najave iiz nepoznatog pravca, a uMazi ubrzo stekla najboqegprijateqa.

- Ka`u da korwa~a dono-si sre}u. Uverio sam se da jeto ta~no, po{to sam u me|u-vremenu postao deda - velivrtlar iz hobija.

Nema sumwe, Dragan Jev-ti} je zadovoqan ~ovek, jer jeod svoje avlije uspeo da na-pravi mali raj, koji obilujelepotom i u kome sazrevajuukusni i zdravi plodovima,najlep{i darovi za decu iunu~i}e u Beogradu.

E.V.

Sadnicu banane dobio je na poklon Za zalivawe ba{te potrebno je dva sata Balkon u punom cvetu

12 PETAK 25. JUL 2014. GODINESELO

Podatak da skoro polovinastanovni{tva na teritorijiRepublike Srbije koristi voduvan centralnih vodovodnihsistema, name}e obavezu ve}eganga`ovawa svih subjekata izove oblasti. Rezultati ispiti-vawa kvaliteta vode sa tih vo-dovoda govore da je prisutnahemijska i mikrobiolo{ka ne-ispravnost, kao i da je pove-}an epidemiolo{ki rizik odizbijawa hidri~nih epidemi-ja. Istovremeno, tro{kovi sa-nacije vodovoda i le~eweobolelih znatno prema{ujutro{kove preventivnog i re-dovnog odr`avawa vodovodnogsistema, ka`e Srboqub \uri},vlasnik firme “Vodoin`ewe-ring”, prenose}i svoja isku-stva u re{avawu problema se-oskih i lokalnih vodovoda,kao rezultat dugogodi{weg ba-vqewa ovom problematikom.

- Teritoriju Grada ^a~ka karakteri{eprisustvo velikog broja izvora od kojihneki pripadaju tzv. kra{kim vrelima.Snabdevawe seoskog stanovni{tva na pod-ru~ju ^a~ka je dvojako. Jedan broj mesnihzajednica, pre svega bli`ih gradu, vodukoristi sa regionalnog vodosistema“Rzav”, u okviru koga je op{tina u pret-hodnom periodu u mesnim zajednicamauradila vi{e od 40 rezervoara po razli-~itim visinskim zonama. Mawi deo seo-skog stanovni{tva koristi vodu sa ranijeizgra|enih vodovoda. Prema nepotpunimpodacima iz prethodnog perioda, na teri-toriji ^a~ka postoji oko 150 javnih i vi-{e od 300 individualnih vodovoda. Rela-tivno je mali broj stanovnika koji ne ko-riste vodu sa nekog vodovoda. Sve {kolesa seoskog podru~ja prikqu~ene su na nekiod vodovoda izgra|enih u periodu od 1970.do 1980. godine - zapo~iwe pri~u Srboqub\uri}.

Prema \uri}evim re~ima, sada{westawe seoskih vodovoda, koji nisu pri-kqu~eni na regionalni sistem, mo`e seoceniti kao nezadovoqavaju}e. Generalnoposmatrano, ka`e na{ sagovornik, pro-blem seoskih vodovoda mo`e se svesti naodsustvo redovnog snabdevawa seoskogstanovni{tva sanitarno ispravnom vo-dom. Povremeni prekidi u snabdevawu savodovodnih sistema uslovqavaju kori-{}ewe bunara, koji usled neredovne eks-ploatacije i odr`avawa, tako|e, imaju sa-nitarno neispravnu vodu.

\uri} smatra da se ovi problemi mogure{iti sinhronizovanom akcijom vi{esubjekata, u kojoj bi u~estvovali lokalnasamouprava sa svojim stru~nim slu`bamai inspekcijskim organima, stru~ne usta-nove, pojedinci specijalizovani za ovuoblast i sami korisnici vode iz seoskihvodovoda. Kao najva`nije sanitarno - teh-ni~ke mere, na{ sagovornik predla`e pra-we, ~i{}ewe i dezinfekciju (hiper hlori-sawe) vodovodnog sistema, nabavku i mon-

ta`u opreme za dezinfekciju vode, eduka-ciju radne snage razli~itih profila ipermanentnu kontrolu higijenske isprav-nosti vode. Doslednim sprovo|ewem ovihsanitarno - tehni~kih mera, mo`e se sma-witi epidemiolo{ki rizik i vodovod do-vesti u zadovoqavaju}e sanitarno higijen-sko stawe, isti~e on i dodaje da je navede-ne mere, organizaciono i tehni~ki, rela-tivno jednostavno sprovesti.

- Nakon objavqivawa u sredstvima in-formisawa spiska neispravnih vodovodai rezultata da mesne zajednice van regio-nalnog sistema imaju neispravnu vodu, or-ganizovan je sastanak predstavnika Gradai mesnih zajednica, u ciqu re{avawa ovogproblema. Predstavnici Grada su kazalida }e, zajedno sa Zavodom za javno zdravqe“^a~ak” i firmom “Vodin`ewering”, po-

mo}i i me{tanima ovih mesnih zajednica,podse}aju}i da je u vi{e od 80 odsto MZre{en problem. Pozitivna ~iwenica je daje ^a~ak najvi{e uradio u ure|ewu regio-nalnog sistema i podsistema. Ostali seo-ski vodovodi van regionalnog sistema sui daqe u veoma lo{em stawu. Pri~a o timvodovodima duga je vi{e od 20 godina i,na`alost, i daqe je aktuelna, ni{ta se ni-je promenilo. Godinama se bavim ovom te-mom i bio sam u stru~nom timu devedese-tih godina, kada smo uradili izve{taj, pokojem je zapo~eta sanacija dvadesetak naj-ve}ih vodovoda. Posle duge pauze, ta pri-~a se danas nastavqa - ka`e Srboqub \u-ri}, ~ija je firma “Vodoin`ewering” po-nudila svoju stru~nu i organizacionu po-mo}, {to podrazumeva anga`ovawe stru~-nih qudi koji vr{e nadzor nad ~i{}ewem

i dezinfekcijom, ustupawe pumpe i sred-stava za dezinfekciju.

Uz pomo} stru~waka ove firme, pru`e-na je tehni~ka pomo} u nekoliko seoskihvodovoda, u MZ “Atenica” (“Ateni~kovrelo”), MZ “Baluga” (vodovod “Bawa”) i uMr{incima (rezervoar “Petronijevi}a”).

- Na{a pomo} podrazumeva sanitarnoure|ewe objekta, a ne brigu o pla}awu iraspodeli vode, kao i ispravnosti {ahtii vodomera. Ideja stru~nog tima Grada inas koji smo se anga`ovali da pomognemoje da iniciramo i podstaknemo me{tanesela da re{e ovaj dugogodi{wi problem.Ali, mi ne mo`emo da pomognemo, ako onine `ele da se organizuju, da odrede re`ij-ski odbor i najzad da po~nu redovno i poekonomskoj ceni da pla}aju vodu. Vodovod“Bawa” u MZ “Baluga” je odli~an primerkako se re`ijski odbor organizovao i do-

kaz da qudi mogu sve kad ho}e. Vodovod“Bawa”, koji snabdeva Viqu{u, deo Bawi-ce i Balugu, ima svoj rezervoar, jer su me-{tani napravili hlornu stanicu koju re-dovno odr`avaju. Moja firma im je ponu-dila stru~nu pomo}, a oni su sve uradili.To je ono {to sam ja `eleo, da nau~im qu-de kako se ~iste i odr`avaju seoski vodo-vodi. Videli smo i kako izgleda “Sari}a”rezervoar u Viqu{i, gde je, na`alost, krugrezervoara zarastao u korov. Naravno, iovim `iteqima }emo pomo}i, ukoliko seorganizuju - isti~e \uri}.

Na{ sagovornik, kao odli~an primernavodi i lokalni vodovodni sistem u Ku-ki}ima, odakle se `iteqima sedam pomo-ravskih sela, Vape, Je`evice, Zabla}a,Lipnice, Kuki}a, Mr{inaca i Slatine,isporu~uje voda vrhunskog kvaliteta. Zaovaj veliki i savremeni sistem, Grad jeulo`io zna~ajna sredstva, a stru~wacifirme “Vodoin`ewering” prona{li sumodus za prelazak sa relativno skupog, najeftinije sredstvo za dezinfekciju. \uri}podse}a da ovaj besprekoran sistem odr-`ava mr~ajeva~ki “Moravac” i istovreme-no napomiwe da je trenutno veliki pro-blem naplata vode.

Uz stru~an nadzor radnika ove firme,i “Lisa” u Ivawici je postala dobar pri-mer ure|enog vodovoda, sa novim rezervoa-rima za skladi{tewe vode, ure|ajem zahlorisawe i sistemom za kontrolu.

N. R.

SRBOQUB \URI], VLASNIK FIRME “VODOIN@EWERING”, O PROBLEMIMA SEOSKIH VODOVODA

NEOPHODNO VE]E ANGA@OVAWE SVIH SUBJEKATA

Nenad Mitrovi}, predsednik MZ“Baluga” i ~lan re`ijskog odbora zavodu, i prethodni predsednik Slobo-dan [ekeqi}, podse}aju da su rezer-voari vodovoda “Bawa” me{tani o~i-stili posle poplava, jer su usled ve-likih padavina imali problema zbogzamu}ivawa vode.

- U saradwi sa Srbom \uri}emo~istili smo rezervoare, uradilidezinfekciju i po~eli hlorisawe vo-de. Wegova firma je uradila hlornustanicu, dobili smo stru~ne savete uvezi sa dezinfekcijom rezervoara,kao i sva neophodna sredstva za to.Nije veliki problem pokrenuti se io~istiti vrzine, ali te{ko je raditisa qudima. Sada imamo problem zbognaplate vode. Pojedini qudi nemajudovoqno savesti, nehumano se pona-{aju prema vodi, ne odr`avaju svojesisteme i {ahte, ne za{ti}uju vodo-mere u zimskom periodu. Problem na-staje i prilikom me{awa tu|ih voda,drugih izvora sa na{om vodom. Ipak,mnogi me{tani se pona{aju savesno,redovno ispla}uju svoje dugove. Ali,apelujemo na one koji to ne ~ine, dapo~nu da pla}aju vodu, jer ona nijeskupa, kod nas je 10 dinara po kubiku- pri~aju Mitrovi} i [ekeqi}.

PROBLEMI I ZBOG NAPLATE VODE

Vodovod „Bawa“, MZ Baluga

Lokalni vodovodni sistem u Kuki}ima

Srboqub \uri}

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 13SELO

Zemqoradni~ka zadruga “Cre-paja” iz ju`nog Banata, jednaod najstarijih u Srbiji, u

utorak je donirala 23 tone sto~nehrane poqoprivrednim proizvo-|a~ima na{eg kraja, koji su pret-rpeli {tete od poplava. S obzi-rom na to da je duh solidarnostitradicionalan u srpskom narodu,ova Zemqoradni~ka zadruga je od-lu~ila da donira merkantilni ku-kuruz, vrednosti vi{e od 400.000dinara, rekao je Milorad Bran-kov, direktor ZZ “Crepaja”.

- Lepo je pomo}i i dobro je {tosmo mogli da pomognemo poqopri-vrednim doma}instvima ~a~anskogkraja. ^lanovi na{e Zadruge su po-mogli i poplavqenima u Krupwu.Na{a Zadruga je jedna od najstari-jih, uglavnom se bavi organizaci-jom proizvodwe, izlazi u susretzahtevima na{ih kooperanata iproizvo|a~a - izjavio je Brankov,izraziv{i nadu da }e posle ove po-sete saradwa sa ^a~kom biti jo{boqa.

Predsednik Komisije za priku-pqawe i distribuciju sto~ne hra-ne Vladan Mili}, kazao je da }e ku-

kuruz za ishranu stoke dobiti oko40 - 50 velikih poqoprivrednihproizvo|a~a. Model za raspodelusto~ne hrane je ve} napravqen i de-li}e se sukcesivno. Prioritet }eimati doma}instva koja su naju-gro`enija i koja su pretprela naj-ve}u {tetu.

- U dogovoru sa donatorom oda-brali smo velike poqoprivredneproizvo|a~e i napravili smo spi-

sak, a kukuruz }e biti podeqen sle-de}e sedmice. Pomo} }e dobiti iz-me|u 40 i 50 doma}instava. Iako jezavr{ena raspodela u Kowi~komklubu, nastavqamo zapo~et posaotima za raspodelu sto~ne hrane.Kako budu stizale donacije mi }e-mo se organizovati i raspodelitipotrebne koli~ine doma}instvimakoja su bila ugro`ena u poplavama- rekao je Mili}, napomenuv{i da

je jedna i po tona kukuruza poklo-wena Kowi~kom klubu, u znak za-hvalnosti za saradwu tokom pret-hodne raspodele sto~ne hrane. Dosada je iz donacija poqoprivred-nicima ~a~anskog kraja, koji supretrpeli {tete od poplava, pode-qeno 90 tona kukuruza, 8.000 balasena, 15 rolo - bala sena`e i oko{est tona koncentrata za stoku,podsetio je Mili}. N. R.

Odr`avawe redov-nih, stabilnih ivisokih prinosa

plodova dobrog kvaliteta uzasadima jabuke uspe{no jejedino kombinovanom pri-menom agro i pomotehni~-kih mera, od kojih je zna~aj-na i zelena rezidba. Redov-no izvo|ewe ove operacijeposebnu va`nost ima u in-tenzivnim zasadima sa gu-stim sklopom stabala, ikod sorti koje posedujusklonost ka alternativnomra|awu, nagla{ava mrBranko Tanaskovi}, save-todavac iz Poqoprivrednesavetodavne i stru~ne slu-`be ^a~ak.

- U visokoproduktivnoj,komercijalnoj proizvodwijabuke, zelena rezidba jeobavezna i neizostavna me-ra. Ona se posebno odra`a-va na razvoj habitusa vo}ke,smawewe bujnosti, ali i namogu}nosti boqe osvetqe-nosti plodova, a samim timi na wihovu boqu oboje-nost. Redovno sprovo|eweove mere kod starijih zasa-da omogu}ava izvo|ewemnogo slabije zimske re-zidbe, dok kod mla|ih i za-sada koji tek stupaju u sta-dijum rodnosti prednostbi trebalo, prvenstveno,dati povijawu grana. Ovomrezidbom trebalo bi, pre-vashodno, da obezbedimouslove za obrazovawe rod-

nih pupoqaka za narednugodinu. Eliminisawemprevi{e suvi{nih mladarasmawuje se broj suvi{nihpotro{a~a vode i hrane,obezbe|uje lak{e prodira-we svetlosti u unutra-{wost krune, a samim tim iwena boqa provetrenost -obja{wava mr Branko Ta-naskovi}.

Prema wegovim re~ima,ova mera se posebno prepo-ru~uje za bujnije sorte jabu-ka, kao {to su greni smit,gloster, melroze, jonagoldi druge. Kvalitet i uspehove pomotehni~ke mereuslovqen je, kako ka`e, iwenim pravovremenim iz-vo|ewem. Vo}ne zasade tre-balo bi orezivati posle za-vr{enog aktivnog vegeta-tivnog rasta, a to je, uglav-nom, u drugoj polovini junai po~etkom jula, ka`e Tana-skovi} i dodaje da su ovogo-

di{wi vremenski usloviodgovarali vo}arima za iz-vo|ewe ove operacije, jer seona ne preporu~uje na tem-peraturama vi{im od 35stepeni C.

- Nakon obavqene zelenerezidbe, vo}na stabla pove-}ane vi{kove hraniva i vo-de koriste za daqi razvi-tak plodova, kao i za dife-rencijaciju rodnih pupo-qaka za narednu godinu.Osim toga, letwi period, ukome vo}ke intenzivnijedi{u, odlikuje smawewevlage u zemqi{tu sa pro-se~no vi{im temperatura-ma vazduha. Zbog toga jeneophodno odstraniti i je-dan mawi deo li{}a, da bise preostala zelena masanormalnije snabdevala vo-dom i hranom - podse}a na{sagovornik i isti~e da ova-kva zakasnela pomotehnikane pru`a zadovoqavaju}e

rezultate, osim pojedinihgodina, kod izrazito buj-nih sorti jabuke.

Tehnikom zelene rezidbetrebalo bi odstrawivatimladare koji su u porastuneposredno uz vr{ne mla-dare primarnih i sekun-

darnih grana, kao i sve pre-bujne mladare koji nisuupotrebqivi za zamenurodnih grana, odnosno zaplanirawe roda u slede}ojvegetaciji, ka`e Tanasko-vi}. Takvi mladari, kakoobja{wava, u najve}em bro-ju slu~ajeva, izbijaju sa gor-wih strana grana, bujnijisu od ostalih, a prepozna-tqivi su i po o{trom uglugranawa na vodilici.

- Sorte jabuke sa krat-kim rodnim drvetom(“spur” mutanti ) na umere-no bujnim podlogama se, popravilu, ne orezuju u ovomperiodu, ve} u zimskoj re-zidbi, tokom mirovawa ve-getacije vo}aka - nagla{a-va Tanaskovi}.

N. R.

PROTEKAO OPTIMALAN PERIOD ZELENE REZIDBE JABUKE

ZA BOQI KVALITETPLODOVA I SIGURNIJU RODNOST

ZEMQORADNI^KA ZADRUGA “CREPAJA” DONIRALA 23 TONE KUKURUZA

U DUHU SOLIDARNOSTIPIJA^NIBAROMETAR

POVR]E

krompir 50 pasuq 300 - 350paprika 70 - 100paradajz 70 - 100krastavac 60praziluk 150tikvice 40 brokoli 300boranija 120 - 150kupus 35karfiol 200per{un 30{argarepa 50 - 60 cvekla 80zelena salata 40 crni luk 50beli luk 400

VO]E

sve`e {qive 50suve {qive 250 - 300{umske jagode 1.000jabuke 50 - 90kru{ke 60borovnica 800kajsije 100breskve 50 - 60maline 300lubenice, diwe 40, 60ju`no vo}e 100 - 250orasi 850 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80pili}i 350 - 370jaja 5 - 12kajmak 500 - 600sir 250 - 400pr{uta 1.300 - 1.500slanina 350 - 800suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nematovqenici - nemaprasi}i 230 - 250ovce - 120jagwad 230 - 250p{enica 25kukuruz 24je~am 25

14 PETAK 25. JUL 2014. GODINESE]AWE

IZ NEOBJAVQENIH RUKOPISA

Nije poznatta~an da-tum kadaje Mo{apo~eo daradi. Me-

|utim, postoje podaci da jeMilisav Jovanovi}, ro|en1921. godine u Jezdini kod^a~ka, radio u Mo{inomdu}anu kao trgova~ki po-mo}nik jo{ 1932. godine.Milisav je u Beqini zavr-{io ~etiri razreda osnov-ne {kole. Wegov otac Tiho-mir imao je `equ da mu sinnastavi {kolovawe, alizbog materijalnih te{ko}ai op{te krize u zemqi nijemogao da je ostvari, pa jeMilisava 1932. godine za-

poslio kod Mo{e. Tu je onradio kao trgova~ki po-mo}nik sve do 1938. godine,kada je primqen u Vazduho-plovnu podoficirsku {ko-lu. Poginuo je 1942. kaopripadnik Jugoslovenskevojske u otaxbini.

Mo{in du}an se nalaziou naju`em centru varo{i, uzgradi na samom uglu Kre-novog prolaza i Korzoa,preko puta tada{weg hote-la “Kren” (sada “Beograd” ).Prva na uglu bila je radwa@ike berberina, a odmah uzwu Mo{in du}an. Krajem19. veka zgrada je pripadalaindustrijalcu FerdinanduKrenu, a kada mu se }erkaJelena udala, uz ostali mi-raz je dobila i ovu gra|evi-nu.

Mo{in du}an i radwa@ike berberina nalazilisu se u prizemnom delu zgra-de, dok su u prostorijama naspratu po~etkom 20. vekabile sme{tene kancelarijei uprava Elektri~nog dru-{tva “Ov~ar i Kablar”.Posle Jelenine smrti, zgra-du je nasledio wen sin Ko-sta Hadija i u wegovom vla-sni{tvu je ostala sve do da-na kada je izvr{ena nacio-nalizacija 1958. godine. Odtada su se u wenom prizem-nom delu nalazile razne in-stitucije, pored ostalih

Redakcija lista “^a~anskiglas” i [ah klub, a na spra-tu je neko vreme bila kance-larija Mesne zajednice, za-tim stanovi i dr. Mewalaje svoju namenu sve do deve-desetih godina pro{log ve-ka, kada je sru{ena, a na we-nom mestu podignut je noviobjekat koji i danas posto-ji, u nizu ostalih, tada iz-gra|enih. Na uglu gde se ne-kad nalazio Mo{in du}ani @ikina berberska radwadanas postoje dve prodavni-ce `enske konfekcije: „Con-

to bene“ i „Navona“.

PRVE KOM[IJE:MO[A TRGOVACI @IKA BERBERIN

U Mo{in du}an se ula-zilo sa Korzoa. Samo neko-liko stepenika i ve} smo upove}oj odaji sa olajisanimpodom. Iza du}ana je bilaprostorija koja je slu`ilakao magacin. Po potrebi,tu se nekada i ru~avalo. Uprodu`etku, iza radwe @i-ke berberina, nalazila sesoba u kojoj je Mo{a spavaoi u kojoj se odvijao wegovprivatni `ivot. Ove dveprostorije odvajao je uzanhodnik, kojim se izlazilo udvori{te, u kome su bile~esma i WC. Avlija se pro-stirala sve do Pivarskeulice, a iz we se izlazilo uulicu “Krenov prolaz”.

Mo{a je bio ne`ewa i`iveo je sam. Slobodno vre-me provodio je u dru{tvumnogobrojnih poznanikaili u sobi koja je, ustvari,bila wegov stan. Po{to sepreko puta wegove sobe na-lazio magacin, u kome sezbog obiqa prehrambenihproizvoda namno`ilo do-sta mi{eva, nije im bilodaleko da se uvuku i u Mo-{in kutak. On ih se mnogopla{io, pa je preduzimao ineke mere da se za{titi odwih. Pri~alo se da je zbogtoga krevet na kome je spa-vao izdigao na neuobi~aje-nu visinu, pa je jedva uspe-vao da se uvu~e u wega.

Deca iz kom{iluka, me|uwima i ja, slu{ali smo ovepri~e, pa smo iz radoznalo-sti poku{avali da nekakoprovirima kroz prozor we-gove sobe, koji je gledao naKrenov prolaz, i vidimokako sve to izgleda. Pelismo se na cigle, a onda sede{avalo da nam se, iza le-|a, pojavi Mo{a i sve nasrazjuri. Umeo je tada mnogoda se razquti, iako je bio

veoma dobro}udan ~ovek.I pored toga {to je bio

ne`ewa, Mo{a se nije hra-nio u kafani. Zahvaquju}isvom prvom kom{iji @iki,on je uspevao da jede najbo-qu mogu}u hranu. Supruga@ike berberina, gospo|aMika, stanovala, zajedno samu`em i }erkom Kajom u da-na{woj Ulici vojvode Ste-pe. Ona je bila poznata kaojedna od najboqih kuvaricau ^a~ku, a po{to je `ivelaveoma blizu mu`evqeveradwe, nije joj bilo te{koda svakodnevno donosi hra-nu svom @iki, a pored we-

ga i Mo{i. Tako je Mo{aimao priliku da u`iva uraznim |akonijama iz go-spo|a Mikine kuhiwe. Pre-ma re~ima gospodina Do-brivoja Jovanovi}a, bratapomenutog Milisava, hranakoju je gospo|a Mika pri-premala bila je tako ukusnada bi, da je kojim slu~ajemu~estvovala u nekom takmi-~ewu, sigurno bila dobit-nik prve nagrade.

TAJNE MO[INOGDU]ANA

U prostranoj odaji, od-mah levo od ulaza, nalazilase velika vaga, koja je slu-`ila za odmeravawe ve}ihkoli~ina robe, pri prijemuili prodaji. Tezga iza kojeje stajao Mo{a i prodavaorobu prostirala se levo odvage, od izloga du}ana pasve do magacinske prosto-rije, izuzimaju}i, naravno,prostor koji se koristio zaprilaz tezgi. Desno od me-sta opslu`ivawa, koje je bi-lo na sredini, nalazile su

se velike tegle ~etvorouga-onog oblika. One su na te-zgu nalegale svojom du`i-nom, a otvor im je bio okre-nut ka Mo{i. U ovim tegla-ma su bile razne vrste bom-bona, a mi deca smo najvi{evoleli takozvane svilenebombone. One su za nas bilene{to posebno. Iz ovih te-gli Mo{a je lopaticom va-dio bombone i pakovao ih ufi{eke koje je pravio odpapira za pakovawe, a pone-kad i od obi~nih novina.Vaga za merewe mawih koli-~ina bila je sme{tena levood mesta na kome je on stajao

i na woj, pored ostalog, me-rio fi{eke sa bombonama.

Ispred tezge, levo i de-sno od mesta na kome je sta-jao kupac, nalazili su se xa-kovi sa razli~itom robom,uvek otvoreni i pomalo za-vrnuti, pa se lepo moglo vi-deti {ta se u wima nalazi.Bilo je tu {e}era, pirin~a,kafe u zrnu, bra{na i dru-gih namirnica. Iza Mo{i-nih le|a prostirale su sepolice sa robom od porce-lana i stakla, razni konop-ci, kanapi...

Kako se Mo{in du}annalazio u naju`em centruvaro{i, a pri tom uvek biosnabdeven najboqom robom,izuzetno dobro je radio.^esto su u wega navra}ali imnogi vi|eniji gra|ani,ponekad radi kupovine, alii radi razgovora. U Mo-{in du}an svra}ali su Dra-gi Markovi}, tada{wi di-rektor Gimnazije, mnogiprofesori, lekari, a poseb-no ~est gost bio je u~iteqDragoslav Uro{evi}, u to

vreme veoma poznat gra|a-nin ^a~ka. I moj otac Jo-sif Baudi{, koji je u tovreme bio direktor ~a~an-ske Fabrike hartije, ~estoje dolazio kod Mo{e. Bio jei mu{terija @ike berberi-na, kod koga se brijao i pod-{i{ivao. Pri~alo se da muje ostavqao tolike napojni-ce da je @ika mogao dva da-na posle wegove posete uop-{te da ne radi.

Kada bi se du}an uve~ezatvarao, svo dru{tvo jeprelazilo preko puta u ho-tel „Kren“ i tu bi se razgo-vori nastavqali. Mo{a je

tako bio odli~no informi-san o de{avawima u ~ar{i-ji a i van we. Moja famili-ja bila je veliki prijateqsa Mo{om, pa bi preko we-ga uvek saznavala najaktuel-nije novosti. Prijateqstvosa Mo{om po~elo je vero-vatno jo{ u vreme kada je onotvorio du}an, koji je bioveoma blizu na{e ku}e, tesmo najve}i broj namirnicanabavqali kod wega. Poredtoga, on je bio i kirajxijaKoste Hadije, bratancaStevana i Pauline Kren, paje Paulini redovno dono-sio kiriju za Kostu, {to jetako|e moglo imati uticajana razvoj wihovog prija-teqstva. Na mnogim nedeq-nim i prazni~nim ru~kovi-ma je, pored najboqe prija-teqice moje bake Pauline,gospo|e Sajfert, poreklomFrancuskiwe, bio i Mo{a.Tako sam ja i wega i gospo-|u Sajfert na neki na~indo`ivqavala kao delovena{e familije.

Kada bi Mo{a dobijao

Sve do sedamdese-tih godina 20. ve-ka u ^a~ku je `i-veo ~ovek ~ije jeime bilo Drago-qub Andri}. Podovim imenom ret-ko ko ga je znao,bio je poznatijipo nadimku Mo{a.Bavio se trgovi-nom i dr`ao ko-lonijalno - ba-kalsku radwu naKorzou, dana-{wem Gradskom{etali{tu. Nadi-mak Mo{a dalamu je ~ar{ija, ve-rovatno zbog toga{to je po malobio „stipsa“, aova osobina se,znamo, pripisujeJevrejima.

Nezaboravni

Jedina sa~uvana fotografija trgovca Mo{e

MO[A TRGOVAC

Milisav Jovanovi}, Mo{in pomo}nik, ispred du}ana

15SE]AWEPETAK 25. JUL 2014. GODINE

novu robu, moja majka Emi-lija i tetka Franciska re-dovno bi odlazile u wegovdu}an kako bi, me|u prvima,videle novoprido{le stva-ri i pri tom ne{to kupile.Iz tog vremena sa~uvalasam dve plave {oqice za ka-fu sa tacnama, za koje jeMo{a govorio da su izra|e-ne od nesalomqivog mate-rijala, {to se i pokazalota~nim, jer su izdr`ale vi-{e od 70 godina.

U podne bi se zatvaralaobi~na vrata na Mo{inomdu}anu i ostajala zatvorenadok je trajala podnevna pau-za. Ali, uve~e, po istekuradnog vremena, zatvaranasu i velika, metalna vrata.Dawu su na unutra{wojstrani ovih vrata, {iromotvorenih, bili oka~enikonopci, kanapi, ~etke, fe-weri i druga roba, {to jepredstavqalo svojevrsnureklama za ono {to se unu-tar du}ana nalazi.

Mnogo sam se radovalakada su me slali u kupovinukod Mo{e jer bih tada, uzono {to sam pazarila, odwega dobijala po nekolikosvilenih bombona.

UMALO DA STRADAU RACIJI

Mo{in du}an radio jeodli~no sve do 1941. godi-ne, kada je na{u zemqu za-hvatio vihor Drugog svet-skog rata. Na Uskrs, 6.aprila, bombardovan je Be-ograd. Bombardovawe jetrajalo tri dana, potom suNemci na tenkovima u{li uprestonicu, a onda i u dru-ge gradove na{e zemqe. Mu-wevitim napredovawem zakratko vreme zauzeli su ce-lu zemqu. Promene u celo-kupnom `ivotu stanovni-{tva bile su ogromne. Na-stale su velike oskudice,narod je bio u`asnut i pre-pla{en. U Mo{inom du}a-nu bivalo je sve mawe robe.Zalihe su nestajale, a do no-ve robe bilo je skoro nemo-gu}e do}i.

Odmah po dolasku okupa-tora po~ele su da se formi-raju grupacije, koje su pru-`ale otpor Nemcima. Ve} umaju 1941. godine vojska ko-ja je ostala u zemqi organi-zovala se kao Jugoslovenskavojska u otaxbini. Na ~eluove vojske bio je generalDra`a Mihailovi}. Zatimsu u julu 1941. godine komu-nisti, na ~elu sa Titom,formirali svoje redove. Upo~etku su se obe grupacijezajedno borile protiv oku-patora. Kao rezultat wiho-ve borbe stradali su mnogiiz redova okupatora. Zbogakcija koje su okupatoru na-nosile kako materijalnu{tetu, tako i gubitke uqudstvu, Nemci su ubrzodoneli naredbu kojom su zajednog ubijenog nema~kogvojnika streqali 100, a za

rawenog 50 Srba.Po~ele su racije, u slu-

~ajevima kada je neko od Ne-maca bio ubijen ili rawen,ali i u slu~ajevima kada jeokupator tra`io neku li~-nost iz organizacije otpo-ra. Ove zastra{uju}e mereunosile su veliki nemir istrah u gra|anstvo. I Mo-{a je bio prepla{en, poseb-no zbog svog nadimka, kojije asocirao na Jevreje, a znase kako su Nemci postupalisa ovom nacijom.

I tako, jednog dana do-{la je racija, organizovanazbog toga {to se pro~ulo dase u varo{i nalazi neka va-`na li~nost iz pokreta ot-pora. ^uv{i sirenu, Mo{aje u pani~nom strahu zatvo-rio svoj du}an i pobegaokroz zadwi izlaz, pravo uKrenov prolaz, a zatimkroz Pivarsku ulicu dotr-~ao do soka~eta koje je vodi-lo do na{eg dvori{ta. Mo-ja majka i ja stanovale smo uto vreme na uglu Pivarskeulice i Ulice kneza Milo-{a. Mo{a je gurnuo kapiju,protr~ao kroz dvori{te iuleteo u na{ podrum. Po-drum je bio vrlo mra~an iimao je {iroke stubove odcigala, pa je Mo{a verovaoda je tu siguran. Ali, on ni-je bio jedini u podrumu.Slede}i Mo{u, za wim jeistim putem, u podrumu po-tra`io uto~i{te jo{ jedan~ovek.

Gore, u stanu bile smomoja majka i ja. Ja sam u tovreme imala oko deset godi-na. Nijedna od nas nije ima-la pojma da se u na{em po-drumu neko nalazi. Mo{a ustrahu nije, sigurno, vreme-na da se javi, a onaj drugiverovatno to nije ni `eleo.

Odjednom su na ulaznavrata upali Nemci sa oru`-jem u rukama i lentom nagrudima. Upitali su: „Imali u ovoj ku}i mu{karaca?“.Mama je na nema~kom jeziku,koji je odli~no govorila,rekla: „Ne, ovde `ivimo sa-mo nas dve, moja }erka i ja“.Tada su zahtevali da obi|ucelu ku}u, a potom, pogle-dav{i vrata koja su vodilau dvori{te, obi{li i avli-ju i krenuli u podrum. Nasdve smo bile prepla{enezbog wihovog upada, ali nei zbog wihovog silaska upodrum, po{to nismo uop-{te znale kakva je tamo si-tuacija. Ostale smo u ku}ii ~ekale da odu. Utom su seoni pojavili, ali ne sami,ve} vode}i Mo{u kome je ule|a bila uperena pu{ka.Mamu su upitali qutito:„A ko je ovo?“. Ona se neka-ko sna{la i rekla: „A, to jena{ veliki prijateq, trgo-vac Mo{a, a kako se na{aou na{em podrumu ni meninije jasno.“ U tom trenutku,pomalo zamuckuju}i, javiose Mo{a i rekao: „Vratakoja iz ku}e vode u dvori-

{te bila su zatvorena, a jasam jure}i odgurnuo kapiju,protr~ao kroz dvori{te ividev{i otvorena podrum-ska vrata, utr~ao u podrum.Kada sam stigao dole, shva-tio sam da se nisam javio.Ali bilo je kasno da to u~i-nim, jer sam bio mnogoupla{en. Pri tom nisam nimislio o tome kakvu nepri-jatnost mogu da izazovemuku}anima.“

Mama je Mo{ine re~iprevela na nema~ki i pono-vo poku{ala da objasniNemcima da se radi o po-gre{nom ~oveku, dobrompoznaniku. Sigurno da nijebila ba{ najubedqivija.Ipak, nisu ga odveli, ali sunaredili da se Mo{a sva-kodnevo, u roku od sedam da-na, mora javqati policiji.Pripretili su mami da }eona odgovarati ukoliko nebude tako postupao. Poslesvega ovoga `ivot je nasta-vqao da te~e uobi~ajeno. UMo{i je ipak ostao velikistrah, sa kojim je `iveo dokraja okupacije. A i mamase, mada to nije htela da po-ka`e, zbog svega ovoga do-bro uzortirala. Kasnijenam je Mo{a ispri~ao daon u podrumu nije bio sam,da se jo{ jedan ~ovek tamo

krio. Ko je on bio, ostalo jenepoznato. Na svu sre}u bioje ve{tiji od Mo{e, pa gaNemci nisu uhapsili. Ve-rovatno da je u podrumuostao sve dok se racija nijezavr{ila. A onda je, opetneopa`en, iza{ao iz dvori-{ta i oti{ao svojim putem.Mo`da je on bio osoba kojusu Nemci tra`ili? Ne smemni da pomislim {ta bi sedesilo sa mojom majkom da jetako i bilo.

IZDR@AVAO SEPAKUJU]I PAKETE

Mo{a je nastavio da ra-di sa svojim du}anom i ra-dio je sve do 1958. godine.Tada je cela zgrada nacio-nalizovana, a ubrzo potom,nova vlast ga je iselila iostao je bez posla. @iveo jesve bednije, bez ikakvihprihoda, tro{e}i ono {toje do tada zaradio. Poslenekog vremena, kada je goto-vina skoro nestala, uspeo jeda u Po{ti, u kojoj se danasobavqa telefonski i tele-grafski saobra}aj, dobijejedan kutak. Tu je on qudimapakovao pakete. Sedeo jeskromno na stolici u uglui sa svojim priborom, kojise sastojao od papira za pa-kovawe, makaza, pe~ata i

olovke, pripremao paketeza slawe. Iznajmio je jednusobu u dana{woj Ulici voj-vode Stepe i tu `iveo. Jasam mu ~esto donosila hra-nu koju je rado primao, alinovac nikako, bio je isuvi-{e ponosan. I daqe je na-vra}ao kod nas.

Kada je baka Paulinaumrla, 1957. godine, majka ija smo se preselile u wenuku}u, na uglu Pivarske uli-ce i Krenovog prolaza. Jasam se udala 1958. godine isa mu`em pre{la u drugistan, a mama je u toj ku}i`ivela sve do kraja `ivota,1984. godine. Samo pola go-dine kasnije cela zgrada,odnosno mamin stan i lo-kal, kafana „Pivara“, susru{eni. U lokal koji senalazio uz stambeni deo,posle rata uselila se {tam-parija „Oslobo|ewe“, a ne-posredno pred ru{eweobjekta tu se nalazio fud-balski klub „Borac“. Danasse na tom mestu nalazi zgra-da ^a~anske banke.

Oko 1970. godine Mo{aje jo{ uvek `iveo u ^a~ku.Ja sam u to vreme ve} imaladvoje dece. On je i daqe do-lazio u staru bakinu, u tovreme maminu ku}u. Pamtimga kako, sa slamnim {e{i-

rom, koji je uvek nosio, irukama na le|ima, prilazina{oj ku}i iz pravca hote-la „Kren“, tada ve} preime-novanog u „Beograd“.

Mojoj deci je uvek dono-sio po nekoliko dinara, aoni su se tome radovaliisto kao ja nekad, kada samod wega dobijala svilenebombone. Bivao je sve sta-riji i nemo}niji. Jednogadana ~uli smo da ga je wego-va familija iz sela Du-{kovci kod Kosjeri}a, iz-nenada odvela u selo. Oti-{ao je bez pozdrava. Nikadaga vi{e nismo videli. Ras-pitivali smo se za wega inajzad uspeli da saznamo daje jo{ uvek `iv.

Jako sam `elela da jo{jednom vidim Mo{u. U va-ro{i sam srela Bo{ka Pau-novi}a poznatijeg kao „Bo-{ko batlija“, koji je bioMo{in kolega trgovac ikoji je tako|e izrazio `equda poseti Mo{u. Dogovori-li smo se da to u~inimo, od-redili vreme i na~in puto-vawa u Du{kovce. Me|utim,ja sam u to vreme bila zapo-slena na odgovornoj du`no-sti i desilo se da sam mora-la da idem na neki neodlo-`ni sastanak u Beograd. Bo-{ko je oti{ao sam. Ubrzosmo ~uli da je Mo{a umro.

Nema vi{e ni ku}e u ko-joj se nalazio Mo{in i @i-kin du}an, nema ni kafane„Draga~evo“ koja se nalazi-la desno od wih na uglu, ne-ma ni ku}e koju je Ferdi-nand Kren izgradio daleke1887. godine, a ~iji je po-sledwi stanovnik bila mo-ja majka Emilija. Ceo kraj jeizmenio izgled. Sada su turazni kafi}i, butici i ve-liki objekat ^a~anske ban-ke. Ovim i zavr{avam pri-~u o Mo{i trgovcu, li~no-sti koja je ostavila duboketragove u mojim se}awimana dane detiwstva i mlado-sti.

Marija Bokarev

IZ NEOBJAVQENIH RUKOPISA

Dana{wi izgled dela grada gde je radio i `iveo Mo{a trgovac

U prizemqu zgrade na uglu Korzoa i Krenovog prolaza nalazio se Mo{in du}an i radwa @ike berberina.Na spratu je bilo sedi{te Elektri~nog dru{tva „Ov~ar i Kablar”. Osoba koja stoji na terasi je Stevan Kren.

16 PETAK 25. JUL 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Bele`nica profesora Mi-{kovi}a je roman o taj-

nama oko nas i qudima kojisu sa wima povezani. Ni ojednima ni o drugima ne zna-mo ni{ta, a onda se desi ne-{to {to neke od nas naterada krenemo putem za koji ni-smo ni znali da postoji.

To }e se dogoditi novina-ru beogradskog lista Argu-ment Bo{ku Stevanovi}u kadu prole}e 2002. godine dobi-je zadatak da napi{e tekst onau~noj ostav{tini preminulog srpskog etnologa Arse-nija Mi{kovi}a. Tog dana, umesto o~ekivano dosadnograzgovora s udovicom Mi{kovi}, `enom u godinama ko-ja ~eka posledwe `ivotno putovawe, on }e se susresti saserijom misterioznih i nau~no neobja{wivih doga|aja okojima nije ni sawao da su mogu}i, a kamoli da su se od-igrali i da jo{ uvek traju u Srbiji.

Ti doga|aji ~ine sadr`aj jedne male bele`nice sa cr-nim koricama, koju }e udovica Mi{kovi} pokloniti no-vinaru Stevanovi}u. Ono {to tamo pi{e dugogodi{wa jeopsesija nekih qudi iz inostranstva – Be~a, Londona,Moskve... i jednog gradi}a u Arizoni. Vest o smrti etno-loga Mi{kovi}a pokrenula je lavinu ~udnih doga|ajakoji }e porodicu i prijateqe beogradskog novinara Bo-{ka Stevanovi}a dovesti u `ivotnu opasnost...

Od autora Gospodara muva,iznena|uju}a rekonstruk-

cija izgubqenog sveta i zabri-wavaju}a vizija po~etka noveere. Osam neandertalaca susre-{}e novu rasu bi}a koja susli~na wima, pa opet uznemi-ruju}e razli~ita. Ova nova ra-sa, homosapiensi, zadivquju-}ih sposobnosti i ve{tina,zastra{uju}i u svojoj okrutno-sti, sposobni za ose}aj krivi-ce ali i prapokvarenost, done}e propast nevinijem naro-du ~iji }e svet naslediti.

Kada je prole}e stiglo, pleme, barem oni koji su preo-stali, vratilo se starim putevima koji su vodili od mora.To je bila godina neobi~nih doga|aja, zastra{uju}ih stva-ri kakvih nikada ranije nije bilo. Neobja{wivi zvuci imirisi; nova, nezamisliva bi}a izvirivala su kroz li-{}e. Ono {to pleme nije znalo, a verovatno nikada i ne}eznati, bilo je to da je wihovo sunce ve} za{lo.

Ovaj Goldingu najdra`i roman retka je kwi`evna, emo-cionalna i intelektualna prilika da se vratimo do samihkorena misli i shvatawa sopstvenog postojawa. Uvu~eni usvet surovih uslova, a opet sasvim jasnih i gotovo idili~-nih `ivotnih pravila, postepeno shvatamo da taj svet po-smatramo o~ima bi}a koja su nestala pred najezdom na{ihprapredaka, verovatno ba{ zbog svoje blage prirode. Gol-ding uspeva da za nas prona|e izgubqeno doba na{e pred-istorije zbuwuju}i nas otkri}em koliko smo se su{tinskimalo promenili u odnosu na period zore ~ove~anstva.

Ser Vilijam Golding je dobitnik Nobelove nagrade zakwi`evnost (1983) i Bukerove nagrade za kwi`evnost(1980). Kao zajedni~ki imeniteq brojnih dela ovog plod-nog pisca navodi se `anr alegorijskog romana, kao i obi-qe aluzija na klasi~nu kwi`evnost, mitologiju i hri-{}ansku tradiciju. Mnoga Goldingova dela, ukqu~uju}i iroman Gospodar muva, adaptirana su za film i televiziju.

Vilijem GoldingNASLEDNICI

Ratko Dmitrovi}BELE@NICA PROFESORA MI[KOVI]A

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,radno vreme 9-21.

Otvarawem izlo`be “Umetnosti papir” pro{log ~etvrtka uLikovnom salonu Doma kul-

ture, u organizaciji Centra za vizu-elna istra`ivawa “Krug” i Kultur-no-obrazovnog programa zapo~eo je20. Me|unarodni simpozi-jum “Umetnost i papir”, ~i-ji je osniva~ likovni umet-nik Bo`idar Plazini}.Ova umetni~ka kolonija jegodinama realizovana u Fa-brici hartije “Bo`o To-mi}” u ^a~ku, a kroz wu jedo sada pro{lo 328 umetni-ka iz 24 zemqe, od SAD, Ja-pana, Islanda, Jermenije,do biv{ih jugoslovenskihrepublika, Gr~ke, Bugarskei drugih.

- Brojni umetnici su do-lazili ovde da bi stvaraliumetni~ka dela od recikli-ranog materijala, koji je, kao {to jepoznato zaga|iva~ `ivotne okoline,tako da ovaj projekat spada u one kojise bave ekolo{kom dimenzijom umet-nosti, koja svojom kreativno{}u uti-~e na podizawe svesti o mogu}em ko-ri{}ewu otpadnog materijala u neke

druge svrhe – ka`e Bo`idar Plazi-ni}.

Pored radionica, u kojima profe-sionalci stvaraju umetni~ka dela,svake godine se organizuje i predava-we nekog od zna~ajnih umetnika koji

se na isti na~in bavi ovom proble-matikom. Organizuju se i studentskei |a~ke radionice, a umetnici, u~e-snici simpozijuma, su neka vrsta in-struktora tim mladim kreativnimqudima. Na ovogodi{wem 20. Simpo-zijumu u~estvuju umetnici iz Srbije,

BiH, Bugarske i Rumunije. U tokutrajawa kolonije, bi}e otovrena iz-lo`ba vi{e od 45 eksponata nastalihu prethodnom sazivu, u kome su u~e-stvovali umetnici iz Slovenije,Francuske, Rumunije, Bugarske, Sr-

bije i BiH, ~ime ovajsimpozijum u punomsmislu te re~i opravda-va epitet – me|unarod-ni. Program ovogodi-{weg simpozijuma bi}eprakti~no zaokru`envideo radom jedne bu-garske umetnice. Radio-nice su do ove godineodr`avane i u Domu u~e-nika, u Ov~ar Bawi, iTrep~i.

- Ove godine smo do-bili pozive od kriti~a-ra da radove nastale naovim simpozijumima iz-

la`emo u Sofiji i Temi{varu, alipo{to se idu}e godine odr`ava Bal-kanska izlo`ba, verovatno }emo tajprogram odlo`iti za 2016. godinu, aposebno nas raduje {to su za ovaj pro-jekat veoma zainteresovane balkanskezemqe – isti~e Plazini}. Z. L. S.

Predavawe na temu “Destruk-cijom do konstruktivnog”multimedijalnog konceptu-

alnog umetnika Vladimira Peri}a imr Milice Stojanov, istori~araumetnosti koje je usledilo u petak, uorganizaciji Centra za vizuelna is-tra`ivawa “Krug” i Kulturno-obra-zovnog programa Doma kulture, pred-stavilo je jednog od najzna~ajnijihsrpskih savremenih likovnih umet-nika, ~iji se opus uklapa u ideju 20.Me|unarodnog simpozijuma “Umet-nost i papir”. Peri} radi na Fakul-tetu primewenih umetnosti kao sa-radnik na predmetu fotografije, bioje na{ predstavnik na Venecijanskombijenalu, a kao umetnik se od po~etkasvoje karijere bavi stvarala{tvomod recikla`e i ekologijom u umetno-sti. Vladimir Peri} je tvorac ~uve-nog i aktuelnog desetogodi{weg pro-jekta “Muzej detiwstva” (2006-2016),u kome se nalazi oko 120.000 ekspona-ta, od fotografija do predmeta veza-nih za odrastawe dece, a razvija gazajedno sa Milicom Stojanov. Kaokonceptualista, on se bavi i indu-strijskom estetikom, wegovi ekspo-nati su vezani i za estetiku ma{ine iindustrijske proizvodwe, u okvirukoje pravi redimedije asambla`e, od-nosno, predmete koji su bili u upo-trebi ili delove predmeta stavqa unovi koncept, u novu celinu, i takoim mewa zna~ewe. Na ovaj segment we-govog rada odnose se periodi stvara-la{tva “Talenat” od 1986. do 1996. i“Talent Factory” od 1996. do 2006.

godine, koji se zasniva na preuzima-wu odba~enih predmeta i materijalaiz okru`ewa i wihovoj primeni uumetni~kom kontekstu, u okviru kogapoprimaju nove uloge i zna~ewa. To jeumetnik koji se apsolutno bavi pri-rodom, ekologijom, dru{tvom kaookolinom, polo`ajem umetnika udru{tvu, dakle, jedna vrlo komplek-sna i zna~ajna li~nost srpske umet-nosti.

U okviru predavawa, umetnike jepredstavila urednica programa Ve-rica Kova~evi}, napomiwu}i da jePeri} do sada imao 57 samostalnih ivi{e od 200 kolektivnih izlo`bi.Autorska tipografija FeO2, donelamu je zna~ajno me|unarodno priznawetime {to je uvr{tena u pregled gra-fi~kog dizajna u publikaciji Stive-na Helera i Marka Ili}a Icons and

Graphic Design, dobitnik je i “Po-litikine” nagrade za izlo`bu “Madein Yugoslavia”. Oba umetnika svojopus zasnivaju na prikupqawu,uglavnom na buvqim pijacama, pred-meta koji pripadaju razli~itimaspektima detiwstva: ambala`u,igra~ke, literaturu, garderobu, fo-tografije i druge stvari, koje posta-ju deo obimne kolekcije i ujednopredmeti umetni~ke obrade i forme.Kroz muzeolo{ki i umetni~ki pri-stup ovi predmeti dobijaju potpunonovu ulogu u ~itawu i rekonstrukci-ji privatne i dru{tvene istorije,pro{losti, nasle|a i identiteta nakolektivnom i individualnom ni-vou, {to su potkrepili obimnom vi-deo prezentacijom radova iz li~nogopusa.

Z. L. S.

UMETNI^KA PRAKSA KONCEPTUALISTE VLADIMIRA PERI]A

OTVOREN 20. ME\UNARODNI SIMPOZIJUM „UMETNOST I PAPIR”

EKOLO[KA DIMENZIJA UMETNOSTI

DESTRUKCIJOM DO KONSTRUKTIVNOG

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 17PRAVOSLAVQE

18 PETAK 25. JUL 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGEKao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-ri Vulkan u Roda centru.

Biblioteka Moja prvakwiga-torbica pred-

stavqa prve edukativnekwige za va{e mali{anekoje }e ih upoznati sasvetom `ivotiwa, boja,brojeva, ma{ina, i po-mo}i im da lako nau~eprve re~i. Zanimqiv ob-lik torbice i ru~kicana vrhu omogu}avaju de-tetu da ih sa lako}omponose gde god da krene.

Pri~a koja osva-ja ve} prvom scenomi dr`i u neizvesno-sti do samog kraja!

Bila je okru`enasmr}u. Suo~ava-

la se s wom svakogdana, sawala je sva-ke no}i. @ivela je swom stalno. Sada jegledala smrti pra-vo u o~i.

Iv Dalas zaputi-la se u svet kojimgospodari najve}atama. Policijskinarednik, wen do-bar prijateq, pro-na|en je mrtav. Upu-{taju}i se u grozni-~avu potragu za ubi-com, Iv odli~no zna da profesionalna etika i moralnana~ela moraju stajati ~vrsto ispred odanosti i prija-teqstva. Uskoro }e se na}i o~i u o~i sa najzanosnijim vi-dom zla koje ikada hodalo ovom zemqom. Zlom koje }e pro-gutati sve {to je ~isto i plemenito.

X. D. Rob (Nora Roberts) OBRED U SMRTI

TORBICA ZA MALE PRINCEZE

Osnovana 2008. godine uz podr-{ku Regionalnog centra zaprofesionalni razvoj zapo-

slenih u obrazovawu, O[ “TatomirAn|eli}” u Mr~ajevcima i profeso-ra likovne umetnosti Mom~ila Pau-novi}a, akademskog slikara i BojanaNedeqkovi}a, profesora filozofi-je, Likovna kolonija “Mr~ajevci”traje ve} {est godina, a od 2009. wensuorganizator postala je i tamo{wamesna zajednica. Izlo`bu posledwegsaziva otvorila je u ponedeqak u Ga-leriji Narodnog muzeja direktorkaove ustanove Delfina Raji}, koja jepored prisutnih Mr~ajev~ana po-zdravila i na~elnika [kolske upra-ve Ministarstva prosvete u ^a~kuDanila Beodranskog, direktora ~a-~anske Gimnazije Ivana Ru`i~i}a,autora dokumentarnog filma o aka-

demiku Tatomiru An|eli}u, mladogIliju Paunovi}a i osniva~e koloni-je.

Prvobitna ideja, da u~esnici ovekolonije budu profesori i nastavni-ci likovnog vaspitawa u osnovnim isredwim {kolama, ubrzo je pro{ire-na i ovom umetni~kom susretu pri-dru`ili su se i u~enici sredwihumetni~kih {kola, studenti i pro-fesori umetni~kih fakulteta i aka-demija. Ove godine, na najboqi na~inpredstavqena su ostvarewa 18 u~e-snika, koji `ive ili poti~u iz Mr~a-jevaca i ovog dela Srbije.

- Ova tre}a izlo`ba je izuzetnaprilika da sagledamo likovnu scenuna{eg kraja u malom, ali je u istovreme bitan segment sveukupnih kul-turnih de{avawa na ovom prostoru.Ona nudi raznovrsnost u~esnika ka-ko u likovnim koncepcijama, tako i ustilovima i poetikama. Me|u wimaimamo impresionista, ekspresioni-sta, slikara fantasti~nih sadr`aja,neorealista, predstavnike apstrakt-nog slikarstva. Bez obzira na pogle-de, iskustvo i reference, svi umetni-ci su veoma temeqni u poznavawu me-dija koje koriste i osetqivi za sli-karsku materiju. Uz to, i pored o~i-gledno o{trih razlika u shvatawi-

ma, deluju kao jedna slikarska celinai zato {to su dobri poznavaociosnovnih likovnih zakonitosti i ti-me svojim radovima tragaju za samomprirodom umetnosti - rekla je poredostalog Raji}ka.

Kao naro~iti kvalitet ove kolo-nije ona je istakla ~iwenicu da ovalikovna kolonija povezuje generacijelikovnih pedagoga i u~enika, neguju-}i kreativnost, vizuelno mi{qewemladih, vizuelnu kulturu kao sastav-ni deo op{te kulture, ali i razume-vawe savremenih strujawa u umetno-sti, jer “Znawe i mudrost tra`e noveizvore kreativnosti, a stalni lanacobnove odr`avaju nove generacije.Svetu kao nejasnoj zbrci, umetnici

su se suprotstavili svojim slikar-stvom koje je za wih raskrsnica gde sesusre}u ~ovek, vreme i `ivot.”

Tom prilikom prikazan je i anga-`ovani Dokumentarni film “Tato-mir P. An|eli} i Mr~ajevci”, auto-ra Ilije Paunovi}a, koji je pokrenuopri~u o osnivawu spomen muzeja, le-gata ili zadu`bine u ku}i jednog odprvih srpskih akademika, koja u we-govom rodnom kraju, na`alost i nasramotu svih nas, propada. Ideju orevitalizaciji ove ku}e i wenojprakti~noj primeni i za radionice,pored spomen odeqka, podr`ali su iBeodranski i Ru`i~i}.

Z. L. S.

TRE]A IZLO@BA LIKOVNE KOLONIJE “MR^AJEVCI” U NARODNOM MUZEJU

Izlo`eni su radovi: Mio-draga Dragutinovi}a, profeso-ra FPU, Gordana Nikoli}a,profesora FLU, slikara Mom-~ila Paunovi}a, MiroslavaNikoli}a, Bobana Bosi}a, Ra-{a Jovani}a, Ane Bogi}evi},Tawe Gavrilovi}, Predraga Te-{i}a, Milana ̂ akajca, Jova Pu-{kara, studenata FLU Aleksan-dra Terzi}a, Marije Paunovi}i Anastasije Puno{evac, stu-denta FPU Marije Sretenovi},studenta FILUM Dragana Vu-~i}evi}a, Ane Prodanovi} iu~enice Marte Radmilac.

IZLAGA^I

ANGA@OVANO ZAUMETNOST I NAUKU

PONEDEQAK, 21. JUL - PONEDE-QAK, 28. JUL 2014. - LIKOVNA KOLO-NIJA „^A^AK 2014“ U~esnici: VladimirVlaji} (Beograd), Swe`ana Vlatkovi}( Beo-grad), Dragana Gruji~i}(Beograd), MiodragJeremi}(Montreal/Beograd), Vesna Marko-vi}( Pariz/Beograd), Vesna Milunovi} (Be-ograd), Milorad Mladenovi}(Beograd),Mirko Trim~evi}(Beograd) i Qiqana [u-wevari} Arbajter(Beograd).

Ov~ar Bawa

SUBOTA, 26. JUL 2014. - JEDNO^IN-KE, po tekstu Antona Pavlovi~a ^ehova, ure`iji Branka Kne`evi}a, u izvo|ewu an-sambla Milanova~kog amaterskog pozori-{ta. Organizacija: Dom kulture ^a~ak

Splav restorana „Dom“ u Ov~ar Bawi, od20:30

VODI^ KROZ KULTURNADE[AVAWA

Akademik Tatomir An|eli}, fizi~ar, astrofizi~ar i matemati~ar,bio je jedini ~ovek sa ovih prostora kome su bila otvorena vratasvemirskih programa SAD i SSSR. Zahvaquju}i wemu Jugoslaviju suposetili svi astronauti tog vremena

Ivan Ru`i~i} i Danilo Beodranski podr`ali ideju o osnivawuspomen muzeja u rodnoj ku}i akademika An|eli}a u Mr~ajevcima

Ilija Paunovi}, autor dokumentarnog filma o Tatomiru An|eli}u iBojan Nedeqkovi}, pokreta~ ideje o kulturnom progresu Mr~ajevaca

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 19INTERVJU

- Verujem u qubav, Bogu se mo-lim i ceo svet volim - ka`evesela glumica

Ro|ena je 16. septembra 1918. godine uBe~eju, tada{wa Austrougarska, kao{esto dete majke Jovanke i oca

Aleksandra ]osi}a. Studirala je Glum-ma~ku {kolu pri Narodnom pozori{tu uBeogradu od 1936. U gluma~kom poslu je od1938. kada je, posle dve godine studija, ve}sa 19, premijerno zaigrala u Srpskom na-rodnom pozori{tu u Novom Sadu, tadaNarodnom pozori{tu Dunavske banovine,u komadu “Karlova tetka”. Ne znamo da lineko od `ivih glumaca u Srbiji ima du`igluma~ki sta` od we. I znamo da se damine broje godine, ali susret sa Brankom, pu-nom energije i osmeha, nas je izbacio iztog stereotipa.

Svojom mati~nom ku}om smatra Jugo-slovensko dramsko pozori{te, u kome jeigrala od prve predstave 1948. godine.Pamte je i scene ratnog Umetni~kog, za-tim Narodnog pozori{ta, Ateqea 212...Dobila je nebrojene nagrade za gluma~kaostvarewa, “Sterijinu” jo{ 1964, “Vukovunagradu” za `ivotno delo pre pet godina...

Osta}e upam}ena po jedinstvenim lut-karskim rolama. Kao strastveni kolekci-onar, mnogo lutkica kupovanih po celomsvetu je poklonila muzejima, pa i ~a~an-skom. Dugo je svoj profesionalni `ivotvezala za ove lepe kreacije, koje su joj neka-da bile igra~ka i saradnik na sceni, neka-

da suvenir, nekada simbol, ali i umetni~-ko delo. S Desankom Maksimovi} je drugo-vala 25 godina, a sretala je i Ivu Andri-}a, Miru Ale~kovi}, Tita, drugovala sven~anom kumom Mirom Stupicom, Mari-jom Crnobori... Zbog qubavi i posve}eno-sti poslu, na kojima je uvek insistirala,ustanovila je i godi{wu Plaketu “Brankai Mla|a Veselinovi}” i deo sredstava do-nirala JDP-u za to priznawe. Prvi do-bitnik plakete 2012. bio je Neboj{a Glo-govac. Prezime Veselinovi}, kao da joj jepredodredilo sudbinu, da ~itav `ivot bu-

de optimista i vesela i svojim veseqemuveseqava i druge qude...

Imate 96 godina i puni ste energije, op-timizma, nasmejani, tako da Vam na tomemogu pozavideti mnoge mla|e generacije.Odakle crpite svoju `ivotnu radost?

- Volim qude, decu, `ivot. I u starostitreba dobar biti i umeti se boriti. Veru-jem u qubav, Bogu se molim i ceo svet vo-lim. Ja sam Branka Veselinovi}, gra|aninsveta, volim da pevam, sviram, igram,imam mali klavir, usnu harmoniku i pi-{em pesme i pri~e za decu.

I posle bra~nog sta`a dugog 64 godine,sa glumcem i prevodiocem Mladenom Vese-linovi}em, koji se pre dve godine preseliou ve~nost, Vi o svom Mla|u govorite s pu-no `ara i ka`ete da ste “ostali bez delasvog srca’’. Rekli ste da su Vas spojili“po{tovawe, strast i odanost i da stetrajno sa~uvali svoje qubavne `i{ke”.Kako ste uspeli u tome, koliko Vam je ta-kav brak zna~io za karijeru, `ivotnu sre}uuop{te?

- Moj dragi suprug Mla|a i ja, volelismo se i bili veliki drugari u `ivotu, na-`alost, bez dece. Obi{li smo gotovo ceosvet, pa i tamo se dru`ili sa decom, zdra-vom i bolesnom.Pre nepune dvegodine izgubilasam moga dragogMla|u, koji jetako|e bio pre-dan humanizmu,zavr{io tri fa-kulteta, bioprevodilac saengleskog jezi-ka, preveo mno-ga pozori{nadela, bio sekre-tar me|unarod-nog pozori{ta.

Osim po glu-ma~kom, Vi stekao umetni~ki par prepoznatqivi i kaoosniva~i Fonda “Branka i Mla|a Veseli-novi}” za mali{ane sa invaliditetom. Izradosti, koju ste uneli u `ivote ove i mno-ge druge dece, nastao je i, kako ka`ete,Va{ `ivotni moto: “Veselinovi} Branka,s decom bez prestanka”.

- To je i naziv jedne od mojih kwiga, auskoro izlazi moja nova de~ija kwiga “ODobroti”. U woj }e biti stihovi mojihprijateqa pesnika. Radost mi pri~iwavaQubivoje R{umovi} R{um, koji je i sarad-nik na kwizi. Bi}e tu i de~ji crte`i, pe-sme, lepe fotografije sa decom slikane utoku mnogih godina.Treba se dru`iti sadecom i starima, jer i stari su nekada de-ca, kao i ja, na primer. Ne zaboravqam mo-je prijateqe invalide. Toliko sam nagra-da dobila umetni~kih, ali i za humanirad. Obilazila sam domove starih, bolni-ce, {kole, humanitarne koncerte...

Va{ glas je postao za{titni znak jednekultne emisije Radio Beograda...

- Da li se se}ate emisije “Veselo ve~e”Radio Beograda, koja je trajala pola veka.Sa ^kaqom, Mijom i ostalim divnim ko-legama.

Humanost i humanitarni rad su izrazi-te crte Va{eg `ivotnog puta. Tako ste ipostali ambasador UNICEF-a...

- Ja sam i vatrogasni oficir... Pitajteme za{to? U~ili smo decu humanosti, da sene igraju vatrom i drugim nevoqama koje

im donose nesre}u u `ivotu. Prijateqi suvam veoma va`ni u `ivotu. Ja sam do`i-votni me|unarodni ambasador UNICE-FA. Kao humanisti, svugde smo bili naj-lep{e primqeni. Qubav i `eqa da se sviu `ivotu volimo i poma`emo jedni drugi-ma je iskrena i hri{}anska poruka. Ja vla-

dam sa ~etiri jezika: ruski, engleski, ma-|arski i nema~ki. I to mi je pomoglo daprenosim tople poruke u svetu...

Ponosni ste i na po~asti koje ste do`i-veli od dva grada...

- Po~asni sam gra|anin Novog Sada vi-{e od pola veka, tako|e i “De~jeg sela” uSremskoj Kamenici, gde `ive deca bez ro-diteqa, uz najlep{u negu dobrih vaspita-~a. ^uvam svim srcem ta dva kqu~a.

Svoju “mladost” i u ovim godinama tu-ma~ite jednostavnom maksimom “@ivottreba da se `ivi svaki tren”, i za to nijebitan broj godina. Neumorni ste bili i uAtomskoj Bawi u kojoj smo se nedavno sre-le?

- Eto me u septembru opet sa mojom pri-jateqicom, gospo|om Qubicom \urovi},koja je sekretar Fonda Branke i Mla|e Ve-selinovi}, sa kojom odli~no sara|ujem udivnoj Bawi Trep~i, gde sam na{la sjajneprijateqe, vredne i dobre qude. Imalismo jedno humano ve~e, ja sam u~estvovalauz mlade frula{e iz okolnih mesta, i sa-kupili smo ne{to novca za bolesnu i si-roma{nu decu.

Hvala Vam {to ste u Va{im godinamapristali na ovaj razgovor!

- Pozdravqam sve va{e ~itaoce i zahva-qujem {to su na{li vremena da pro~itajuovaj ~lanak. Voli Vas va{a Branka, uz to-ple pozdrave va{im kolegama.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

BRANKA VESELINOVI], GLUMICA SA LUTKAMA, HUMANISTA, ^OVEK...

NASMEJANA I MLADA I U 96.

U sre}nom braku sa Mla|om 64 godineLutke su Brankin „za{titni znak“

Uvek sa decom, sve za decu...

Agencija za bezbed-nost saobra}ajapredstavila je ovih

dana nacionalnu kampawu# MladostNeLudost, kojuzajedni~ki organizuje saMinistrstvom omladine isporta, uz podr{ku Mini-starstva gra|evine, sao-bra}aja i infrastrukturei Uprave saobra}ajne po-licije MUP-a, #MNEL iEXIT za bezbednu avanturu.Primarni ciq kampawe je

smawewe stradawa mladihu saobra}aju, kao i wihovamotivacija da promene ne-gativne stavove i izbegnurizi~na pona{awa. Bi}erealizovana putem raznihvidova savremene komuni-kacije.

- Agencija ve} drugu go-dinu za redom sprovodi ak-tivnosti u ciqu smawewastardawa mladih u saobra-}aju. Kampawa }e, osim umedijima, biti realizova-

na na Internetu, dru{tve-nim mre`ama, radionica-ma, tribinama i na terenu.Na{ zadatak je i da u godi-nama koje dolaze bude uspo-stavqen odgovaraju}i si-stem saobra}ajnog obrazo-vawa i vaspitawa mladih usaobra}aju, {to je glavnipreduslov za promenu wi-hovog pona{awa - naveo jeStojadin Jovanovi}, di-rektor Agencije za bezbed-nost saobra}aja.

Ideju o sistemskomobrarazovawu mladih obezbednosti u saobra}ajupodr`ao je i ministarsporta Vawa Udovi~i}.

- Bezbednost mladih je,pored zapo{qavawa,osnovni problem na{egdru{tva. I jedno i drugozahtevaju multisektorskipristup, a Ministarstvoomladine i sporta }e radi-

ti na tome da pobedimo po-razne statistike. Kada jere~ o bezbednosti u saobra-}aju, najva`nija su dva pa-rametra, obrazovawe isankcije. Sankcije morajubiti o{trije, a obrazova-we svakodnevno i stalno,od vrti}a do fakulteta -predlo`io je Udovi~i}.

Prva #MladostNeLu-dost aktivnost realizova-

na je na Egzitu, a kampawa}e biti sprovedena i putemelektronskih medija, ogla-{avawem na bilbordima{irom Srbije, na dru{tve-nim mre`ama...

U sklopu pripremnihaktivnosti sprovedena je ianketa me|u mladima iodr`ana pilot radionicau Kragujevcu.

Z. J.

Dobro je poznato davoza~i najve}i broj

korisnih informacija zabezbedno upravqawe vozi-

lom dobijaju pomo}u ~ulavida. U jasnom i o{tromcentralnom vidu ~ovek isto-vremeno percipira sedam,osam pojmova koji mu omogu-}avaju sigurnost (put, znako-vi, pe{aci, druga vozila...)i isto toliko u perifernomvidokrugu. Za razliku odtreznog stawa, voza~i poddejstvom alkohola jedva moguopaziti jednu pojavu i vidnopoqe im je su`eno samo nao{tri deo ~ula. I tada su uwemu naj~e{}e pogre{nopercipirane brzina, udaqe-nost drugih automobila,kretawe ostalih u~esnika usaobra}aju...

Voza~ pod uticajem alko-hola postaje nekriti~an,slobodnije se pona{a, dobi-ja la`no samopouzdawe iprecewuje svoje sposobnosti.Pod uticajem alkohola rastei razdra`qivost i voza~i~esto prema drugim u~esni-cima u saobra}aju pokazujuagresivnost i ulaze u kon-flikte. Procene opasnostiod rizika nema ili je pogre-{na.

20 PETAK 25. JUL 2014. GODINESAOBRA]AJ

RIZICI VO@WE U ALKOHOLISANOM STAWU

PO^ELA KAMPAWA #MLADOSTNELUDOST

KAKO ALKOHOLDELUJE NA VOZA^E?

REAKCIJE VOZA^APijanom voza~u je po-trebno vi{e vremena daproceni situaciju u sao-bra}aju, prepozna opa-snost i brzo reaguju, akoje uop{te u stawu da tou~ini. Redosled izvo|ewaradwi i postupaka je na-ru{en, a koordinacijapokreta ruku i nogu po-staje neuskla|ena. Alkohol se sporo razgra-|uje u organizmu i posleobilnijeg konzumirawa,zadr`ava se najmawe 24sata. Potpuno tre`wewetraje dva dana.“ Ne sedajte za volan, akoste pili”, upozoravajusve nadle`ni organi, alida li ih svi i poslu{aju?

MAMURLUKMamurluk je pojava nakonopijawa - otre`wewe ilipovratak u normalu. Cen-tralni nervni sistem sene mo`e odmah vratiti unormalu. Mamurluk semanifestuje glavoboqom,mu~ninom, malaksalo-{}u, `eluda~nim tegoba-ma. I za takvo stawe sukarakteristi~ni neuskla-|enost pokreta, neraspo-lo`ewe, ote`ano mental-no rasu|ivawe. Zvani~nai narodna medicinapredla`u nekoliko leko-va i pomagala za mamur-luk, ali ni{ta nije takoefikasno kao dobar san,ko mo`e da spava, kao iboravak na ~istom vazdu-hu. Za vo`wu je opasan i pe-riod otre`wewa.

NEOPHODNOSAOBRA]AJNOOBRAZOVAWE

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 21KULTURA

Turisti~ka organizacija ^a~ak,MZ Prislonica i Savet Saboraorganizatori su 27. Sabora

frula{a Srbije “Oj Moravo”, koji }ebiti odr`an u Prislonici u subotu inedequ, 26. i 27. jula, a tradicionalnozapo~iwe slavom manastira Vujan, nadan Svetog Arhangela Gavrila. Vi{eod 80 frula{a kvalifikovanih na re-gionalnim predtakmi~ewima u sedamgradova i varo{i Srbije, na kojima jeu~estvovalo oko 200 takmi~ara, poja-vi}e se ovog vikenda na saborskoj sce-ni. Frula{i }e se nadmetati u {estkategorija, tri kategorije za mlade itri kategorije seniora. Po~asni gostovogodi{weg Sabora je novinar ikwi`evnik Ratomir Rale Damjanovi},stare{ina Sabora je maestro Bora Du-gu}, a umetni~ki direktor i selektorKatarina Azawac, k}erka osniva~a ovemanifestacije profesora MiodragaAzawca. Pokroviteq Sabora frula{aje Grad ^a~ak, koji je ove godine iz bu-xeta izdvojio 2,1 milion dinara, dok jegeneralni sponzor manifestacije Apa-tinska pivara. Doma}in Sabora jeprivrednik Ostoja Mijailovi}, koji jekao `iteq Prislonice i li~no zain-teresovan da Sabor protekne u najbo-qem redu i afirmi{e na najlep{i na-~in ovaj deo Srbije, narodnu umetnost

i stvarala{tvo, re~eno je na konferen-ciji za novinare pro{log petka u saliGradskog ve}a, koja je zapo~ela izvo|e-wem saborske himne “Oj Moravo”,uprili~enoj povodom najave manife-stacije. Uprkos smawenom buxetu, Sa-bor ne}e izgubiti na kvalitetu sadr-`aja, rekao je direktor TO^-a Drago-

mir Savi}, dok je doma}in Ostoja Mi-jailovi} zahvalio i drugim sponzori-ma koji su dali podr{ku ovoj tradici-onalnoj manifestaciji, napomenuv{ida se i ove godine radilo na ure|ewuinfrastrukture sela.

Uz prioritetan zvuk frule, koji }edominirati prisloni~kom dolinomovog vikenda, organizatori su pripre-mili i veoma sadr`ajne prate}e pro-grame, a najve}i broj wih, uz bogat kul-turno umetni~ki program, bi}e posve-}en stogodi{wici po~etka Prvog

svetskog rata. Tim povodom bi}e pred-stavqena kwiga “Raspe}e Srbije”-strani autori o Srbima i Srbiji uPrvom svetskom ratu i izvedena mono-drama “^eli~ne ratnice - `ene dobro-voqci u Prvom svetskom ratu”, u izvo-|ewu glumice i autorke teksta JeleneMile.

O programskim novinama koje suzna~ajno podigle nivo kulturne ponu-de Sabora, uvedenim pro{le godine,kada se na fruli izvodila klasi~namuzika, sa veoma pozitivnim odjecimau javnosti, ove godine }e posetioci sa-bori{ta biti u prilici da ~uju fruluu xez-rok varijanti, koju }e izvestigrupa “Lepi Jova” iz Novog Sada, re-kao je Zoran Raji~i}, predsednik Pro-gramskog saveta i dodao da je to “poku-

{aj da se poka`e da frula nije samostari pastirski instrument, ve} da sena woj mo`e izvoditi i moderna muzi-ka”. Priznawa koja }e dobiti frula{ipobednici su autorsko re{ewe likov-nog umetnika Bo`idara Plazini}a.Koncert, koji je zbog bolesti pro{legodine otkazao Milan Topalovi} To-palko, bi}e odr`an ove subote, rekao jeOstoja Mijailovi} i nagovestio da }eza idu}u godinu nastojati da obezbedisnimawe emisije “@ikina {arenica”u toku samog Sabora.

Z. L. S.

OD SUTRA U PRISLONICI 27. SABOR FRULA[A SRBIJE „OJ MORAVO”

Organizatori Sabora frula{a Srbije obezbedili su u subotu i nedequbesplatan prevoz iz ^a~ka za posetioce Prislonice i qubiteqe frule. Auto-busi }e u subotu u pravcu Prislonice polaziti ispred ~a~anske Gimnazije ne-pranim satima po~ev od 13, u 15, 17 i 19 ~asova, a parnim satima }e se vra}a-ti iz Prislonice u 14, 16, 18 ~asova, sa posledwim povratkom u 23 sata, ka`eDragomir Savi}, direktor TO^-a. Polasci planirani za nedequ su u 12, 14,16 i 18 ~asova, a povratak iz Prislonice je u 13, 15, 17 i 23 sata.

BESPLATAN PREVOZ DO SABORI[TA

FRULE I FRULICE, DRAME,„LEPI JOVA” I TOPALKO

22 PETAK 25. JUL 2014. GODINEMARKETING

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 23TV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DE^IJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA -Izlog strasti -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU

21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

Predstavnici Centraza socijalni rad op-{tine Lu~ani i beo-

gradske humanitarne organi-zacije EMITY posetili su upetak, 18. jula, Gowi Dubac irazgovarali sa `iteqimaovog draga~evskog sela, kakobi se bli`e upoznali sa wi-hovim problemima. Socijal-no najugro`enijim stanovni-cima Gorweg Dupca i Glogauru~ili su pakete `ivotnihnamirnica i higijenskihsredstava, ali za stare, usa-mqene i bole{qive qude,iako im je pomo} neophodna,najdragocenije je bilo {to seneko i wih setio.

Prema popisu iz 2011. go-dine, u Mesnoj zajednici Go-wi Dubac `ivelo je 206 sta-novnika, a kako isti~u `ite-

qi ovog draga~evskog sela,danas ih je, svakako, mawe. Uselu ima samo {est |aka, a uposledwe dve godine nije serodila ni jedna beba. Stati-stika ka`e da upravo u ovommestu `ivi najstarije sta-novni{tvo u ~itavom Mora-vi~kom okrugu. Prose~an vekstanovnika je 55,8 godina, aprete`ni broj `iteqa su sta-ra, samohrana i bolesna li-ca.

Milinko Panteli} izGorweg Dupca, ina~e vojniinvalid, `ivi sam i ima `i-

votnu `equ da u wegovoj oro-nuloj ku}i zasija sijalica.

- Kada bih dobio svetlo,bio bih veoma sre}an. Neo~ekujem da mi izgrade put iku}u, ali bez struje se te{ko`ivi. Iako sam star i bole-stan, uvek pomalo sejem i ko-pam, da bih mogao da se pre-hranim. Imam malo i mali-na. @ivim od socijalne po-mo}i i snalazim se kakoumem - ka`e Milinko, a we-gova `ivotna pri~a nije usa-mqen primer u Gorwem Dup-cu, gde preovla|uju stara~ka

doma}instva. Mla|i qudi sumahom oti{li u gradove, gdesu i osnovali svoje porodi-ce, jer svoju budu}nost nisuvideli u selu.

- Sara|ujemo sa Me|una-rodnim klubom `ena iz Beo-grada, koji nov~ana sredstvasa svojih novogodi{wih ba-zara poklawa u humanitarnesvrhe. Ove godine smo seopredelili da pomognemonajstarije, najugro`enije isamohrane `iteqe seoskogpodru~ja i to u najsiroma-{nijim op{tinama u Srbiji.Obezbedili smo humanitar-nu pomo} za 20 socijalno naj-ugro`enijih lica u mesnimzajednicama Gorwi Dubac iGlog - rekla je mr Nade`da

Satari}, predstavnik huma-nitarne organizacije EMI-TY, obja{wavaju}i da se Sr-bija svrstava u zemqe Evropesa najstarijim stanovni-{tom. Prosek starosti na-{eg stanovni{tva je ve}i od42, a u Gorwem Dupcu iznosiskoro 56 godina. Gotovo po-lovina `iteqa ovog sela imavi{e od 65 godina. Ima mno-go stara~kih doma}instava,u kojima `ive usamqeni qu-di. Iako mnogi od wih imajupotomke, teret `ivota nosesami, jer ne `ele da u ovimkriznim godinama optere}u-ju decu. Najve}i problemi sakojima se susre}u stanovniciovog i sli~nih sela su:zdravstvena za{tita, jer su

im ambulante veoma udaqene,i prevoz do gradova, zbog ne-dostatka autobuskih linijaili nedovoqnog broja pola-zaka. Stana Proti}, direk-tor Centra za socijalni rad,isti~e da op{tina Lu~aniima veoma razu|enu terito-riju i da se u najte`oj pozi-ciji nalaze stara~ka doma-}instva u najudaqenijim se-lima od varo{ica. Konkret-no u Gorwem Dupcu i Grabu,starim i socijalno najugro-`enijim licima, najneophod-nija je pomo} u ku}i. Lokal-na samouprava je u buxetu iz-dvojila odre|ena sredstavaza te namene, ali bez pomo}idr`ave nema novog zapo{qa-vawa gerontodoma}ica. V. S.

24 PETAK 25. JUL 2014. GODINELU^ANI

HUMANITARNA AKCIJA U GORWEM DUPCU

[email protected]/kurskrojenjaisivenja

Nakon osvajawa prvogmesta na okru`nom

takmi~ewu, mladi vatroga-sci Dobrovoqnog vatroga-snog dru{tva iz Gu~eostvarili su izuzetne re-zultate na 5. Dr`avnomtakmi~ewu vatrogasnogpodmlatka Srbije, odr`a-nom u Kawi`i. U konku-renciji deset ekipa, uzra-sta od {est do 11 godina,predstavnici Moravi~kogokruga osvojili su prvomesto u mu{koj i tre}e u`enskoj konkurenciji.

Na sve~anom prijemu,koji je lokalna samoupravaspecijalno uprili~ila zamlade vatrogasce, predsed-nik op{tine MladomirSretenovi} im je uputiosrda~ne ~estitke i istakaoda se ovakvim podmlatkomDraga~evo ponosi. Po`e-leo im je puno sre}e u budu-}em radu i podsetio pri-sutne da su aprilskim imajskim poplavama pri-padnici vatrogasno-spasi-la~kih jedinica iz Gu~epru`ili veliki doprinosu borbi protiv vodene sti-hije i zbriwavawu `iteqaugro`enog podru~ja.

Mladi vatrogasci LukaAn|eli} i Svetlana Bo`o-vi} su istakli da je wihovplasman na dr`avnom tak-mi~ewu rezultat velikograda i dobrog treninga, paotuda zasluga za ostvarenerezultate podjednako pri-pada i wihovim treneri-ma.

Dobrovoqno vatroga-sno dru{tvo iz Gu~e je uposledwih 20 godina bele-`ilo odli~ne rezultate nadr`avnim prvenstvima.Kako je istakao Jovan Vuji-~i}, predsednik DVD, vi-{e od 400 de~aka i devoj~i-

ca je pro{lo vatrogasnuobuku u wihovom dru{tvu,a zahvaquju}i kvalitetnimtreninzima u Gu~u je sti-glo oko 250 medaqa.

^lanovima podmlatkaDobrovoqnog vatrogasnogdru{tva su na sve~anomprijemu uru~ene specijalnezahvalnice lokalne samou-prave za sjajne rezultate,koje su ostvarili u Kawi-`i. Zbog dobre saradwe ipodr{ke, koju pru`a Dru-{tvu, predsednik op{tineMladomir Sretenovi} do-bio je priznawe Vatroga-snog saveza Srbije. V. S.

DOBRIM TRENINGOMDO SJAJNIH REZULTATA!

DOBRIM TRENINGOMDO SJAJNIH REZULTATA!

DOBRIM TRENINGOMDO SJAJNIH REZULTATA!

DOBRIM TRENINGOMDO SJAJNIH REZULTATA!

DOBRIM TRENINGOMDO SJAJNIH REZULTATA!

DOBRIM TRENINGOMDO SJAJNIH REZULTATA!

MLADI VATROGASCI IZ GU^E OSVOJILI PRVOI TRE]E MESTO NA DR@AVNOM TAKMI^EWU U KAWI@I

POMO] STARIMI UGRO@ENIM ME[TANIMA

marketing 032/342-276

Kurs vodi diplomirani tekstil-ni in`ewer sa vi{egodi{wimiskustvom u radu u konfekcijama.

Objediweni kurs od 2 nivoaukqu~uje sve faze izrade ode}e, odupotrebe pribora i ma{ine za{ivewe do konstrukcije ode}e i{ivewa po `eqi. Rad se izvodi umalim grupama. Ciq je da pozavr{etku kursa mo`ete izraditisvaki odevni predmet koji zamis-lite.

Kurs se izvodi iz 2 nivoa.-osnovni: Nau~i}ete da koris-

tite alat i ma{inu za {ivewe, dakoristite gotove {niteve iz burde

i da ih modelujete po `eqi, dasa{ijete jednostavne odevne pred-mete(sukwa, pantalone)

-vi{i: Rad na obi~nim i speci-jalnim industrijskim ma{inama,kori{}ewe alata i specijalnihaparata.

Svaki nivo traje 8 nedeqa, 3 putanedeqno po 2 ~asa, po`urite,formirawe grupa je u toku.

ZA NAJUSPE[NIJEPOLAZNIKE OBEZBE\ENO

RADNO MESTOZa sve informacije:

tel: 061/22-91-801

U\ITE U SVET IGLE I KONCA, [ARENI SVETKRPICA. BUDITE KREATIVNI I ORIGINALNI.

DIZAJNIRAJTE SVOJU GARDEROBU, MI ]EMO VASNAU^ITI DA TO I OSTVARITE.

KURS [IVEWA I MODELOVAWA.FORMIRAWE GRUPA JE U TOKU, PRIJAVITE SE.

Ovih dana u Gu~i seobavqaju posledwepripreme za 54. Sa-

bor truba~a, koji }e bitiorganizovan od 6. do 10. av-gusta. Organizatori mani-festacije su i ovoga putaza velike qubiteqe truba-{tva pripremili bogateprogramske sadr`aje. Naj-ve}a truba~ka smotra nasvetu bi}e sve~ano otvore-na, uz zvuke truba~kog or-kestra Gorana Rankovi}a,u sredu, 6. avgusta, u 10 ~a-sova ispred Spomenikatruba~u. Doma}in ovogo-di{weg Sabora je kwi`ev-nik Radomir Andri},predsednik UKS.

Nakon podizawa sabor-ske zastave i slova doma}i-na manifestacije, u Muzejutrube bi}e otvorena izlo-`ba posve}ena istorijatuDraga~evskog sabora tru-ba~a. Prvog saborskog da-na bi}e prire|en i speci-jalni program povodomobele`avawa 100. godi-{wice od Prvog svetskograta. Privredna izlo`ba}e biti otvorena u 14 sati.

U kulturno-umetni~komprogramu “Pobedili su -zaslu`ili su”, koji po~iweu 20 ~asova na pozorniciCentra za kulturu, nastu-pi}e pobednici pro{logo-di{weg Sabora - truba~kiorkestri Kristijana Azi-rovi}a iz Bojnika, EkremaMamutovi}a iz Vrawa, De-jana Jev|i}a iz Po`ege iStojana Krsti}a iz Lepe-nice.

U ~etvrtak, 7. avgusta,na pozornici Centra zakulturu u 18 sati bi}e or-ganizovano takmi~ewemladih truba~a, u kome }ese nadmetati tri pionir-ska i 13 omladinskih orke-stara. U 20 ~asova, na veli-koj pozornici na stadionu,bi}e odr`ano Me|unarod-no takmi~ewe u kome }eu~estvovati deset truba~-kih orkestara. Koncertmajstora trube Elvisa Aj-dinovi}a po~iwe u 22, akoncert Svetlane Cece Ra-`natovi} u 23 ~asa.

U petak, 8. avgusta, u ra-nim jutarwim ~asovimazvuci ~uvene “truba~ke bu-

dilice” odjeknu}e ulicamaGu~e, a nakon toga posetio-ci Sabora ima}e prilikuda u`ivaju u takmi~ewuzdravi~ara, izboru najlep-{e narodne no{we, narod-nom vi{eboju i bogatimkulturno-umetni~kim pro-gramima “^uvarku}a” i“Muzika spaja qude”. U 17~asova bi}e uprili~en de-file u~esnika programa.Ve~e }e obele`iti nastupmajstora trube Dejana Pe-trovi}a i pono}ni kon-cert u kome }e svoje ume}epokazati 12 najboqih tru-ba~kih orkestara sa pred-takmi~ewa.

U subotu, 9. avgusta, na-kon “Truba~ke budilice” idefilea u~esnika progra-ma, posetioci truba~kesmotre }e u`ivati u im-provizaciji stare draga-~evske svadbe i bogatomkulturno-umetni~kom pro-gramu na pozornici Cen-tra za kulturu.

Finalno takmi~ewe se-niorskih truba~kih orke-stara, na velikoj pozorni-ci na stadionu, bi}e orga-

nizovano u 21 ~as, a nakontoga }e uslediti koncertmajstora trube Dejana La-zarevi}a. Sabor truba~a sezavr{ava 10. avgusta boga-tim kulturno-umetni~kimprogramom i koncertima“Magnifika” i MiroslavaIli}a.

Kako isti~e Adam Ta-di}, direktor Centra zakulturu, ovogodi{wi Sa-bor truba~a }e imati oko1.000 u~esnika. U final-nom takmi~ewu }e u~estvo-vati 17 seniorskih orke-stara, u konkurenciji mla-dih truba~a ume}e }e odme-riti 16, dok }e na me|una-

rodnom takmi~ewu nastu-piti 10 orkestara. U pro-gramu }e u~estvovati ibrojna kulturno-umetni~-kih dru{tava iz zemqe iinostranstva, peva~ke gru-pe, zdravi~ari... O~ekuje seda }e prestonicu trube iovog avgusta posetiti od350 do 400 hiqada qudi.

- Ove godine smo zabele-`ili odli~an odziv tru-ba~kih orkestara i publi-ke na predtakmi~ewima.O~ekujemo da }e predstoje-}i Sabor truba~a bitipodjednako dobro pose}enkao i pro{logodi{wi.Pripremili smo veoma bo-gat kulturno-umetni~kiprogram, u kome dominant-no mesto ima takmi~ewetruba~kih orkestara - ka`e

Tadi}. On dodaje da posto-ji veliko interesovawe istranih i doma}ih turistaza ovu manifestaciju i dasvakodnevno sti`u nove re-zervacije. Truba~i }e bitiu privatnom sme{taju u Gu-~i, a ~lanovi kulturno-umetni~kih dru{tava izMakedonije, Bosne i Her-cegovine, Slovenije, Poq-ske, Slova~ke i drugih ze-maqa bi}e sme{teni u do-movima u~enika u ^a~ku,Po`egi i Ivawici. Sude-}i prema rezervacijama,strani turisti su veoma za-interesovani za Sabor, aza wima ne zaostaju ni do-ma}i. Cena sme{taja vari-ra u zavisnosti od eksklu-zivnosti i kre}e se od 25do 50 evra u Gu~i. V. S.

U SUSRET 54. DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

Na predtakmi~ewu na Zlatiboru,prema odluci stru~nog `irija, pobedioje truba~ki orkestar Ivana Jovanovi}aiz U`ica, a presti`no zvawe najboqegtruba~a poneo je Radi{a Vitezovi} izTubi}a (zlatna truba). Danijeli Vese-linovi} iz Ariqa je, prema oceni pu-blike, zaslu`eno pripala “prva trubaZlatibora”.

Na predtakmi~ewu na Zlatiboru sna-ge je odmerilo devet truba~kih orkesta-ra, a u~e{}e na Saboru u Gu~i obezbedi-li su truba~i Ivana Jovanovi}a, Radi-

{e Vitezovi}a, Dejana Jev|i}a, Danije-le Veselinovi} i Marka Gligorijevi}a.Nagrada za najizvornije muzicirawepripala je orkestru Marka Gligorije-vi}a, dok su za najboqe truba~e progla-{eni Milojko \uri} i Qubivoje Diko-vi} iz Po`ege. Najboqi tenorista jeMilan Sretenovi} iz orkestra BrankaOstoji}a. Na listu najboqih su se upi-sali basista Nikola [u{i}, koji svi-ra u truba~kom orkestru Dejana Jev|i-}a, i bubwar Milutin Negovanovi} izsastava Ivana Jovanovi}a.

ZAVR[ENO PREDTAKMI^EWE TRUBA^A NA ZLATIBORU

25LU^ANIPETAK 25. JUL 2014. GODINE

NAJBOQI ORKESTARIVANA JOVANOVI]A IZ U@ICA

Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu

DOMA]IN SMOTRE KWI@EVNIKRADOMIR ANDRI]

Utorak, 29. jul,Norve{ka ku}a u 20 ~asova

PREDSTAVA“^ORBA ODKANARINCA”,ULAZ SLOBODAN

Predstava “^orba odkanarinca”, u produkcijiUdru`ewa ,,Dobri qudi’’i izvo|ewu vaqevskih po-zori{nih stvaralaca, nasceni Norve{ke ku}e uGorwem Milanovcu bi}euprili~ena u utorak, 29. ju-la, od 20 sati.

Iako je “^orba od kana-rinca”, po maestralno na-pisanom tekstu Milo{aRadovi}a, igrana mnogoputa na srpskoj i inostra-noj pozori{noj sceni, zbogteme koju obra|uje i visokeumetni~ke vrednosti aktu-elana je ve} 15 godina. Ko-mad govori o qubavi ipredstavqa ne`nu, komi~-nu, ali u isto vreme veomasurovu pri~u o braku.Istovremeno, ona je pri-ru~nik za one koji razmi-{qaju da u brak u|u, ali iogledalo onih koji su ve} uwemu.

Na suptilan na~inpredstava predo~ava zna~ajbra~ne zajednice i, ne nu-de}i kona~no re{ewe i mo-del uspe{nosti braka,otvara poligon za razmi-{qawe i time postaje malibra~ni savetnik.

Predstavu je na scenupostavila rediteqka Boja-na Lazi}, a uloge tuma~eAngelina i Dragan Luki}.

Re~ rediteqke:

“^orba od kanarinca” jepredstava o istinskoj qu-bavi izme|u mu{karca i`ene. Onoj koja, kada jed-nom po~ne, nema kraja. Qu-bavi velikoj koliko i sam`ivot, koju svi mi pri-`eqkujemo i kojoj se divi-mo. Tako|e, ovo je komad opra{tawu i razumevawu. Ostrahu od samo}e, kao i ostrahu od bliskosti. O jed-noj Jeleni i jednom Mihai-lu. Ali i o svima nama ko-ji ~ekamo da nam se desiqubav, kao i o svima vamakojima se ona ve} dogodila.Opustite se i u`ivajte u“^orbi od kanarinca” jersmo je pripremili za vas,sa puno truda i qubavi!(Bojana Lazi})

Projekat “^orba od ka-narinca” sufinansiran jeiz buxeta Grada Vaqeva nakonkursu za finansirawe isufinansirawe projekata ukulturi koji svojim kvali-tetom doprinose razvoju iprezentaciji umetnosti ikulture u Vaqevu za 2013.godinu.

FILMOVIZA DECU

Povodom zna~ajnog pri-znawa koje je dodeqenoKulturnom centru za pro-dukciju na 43. Reviji film-skog stvarala{tva dece iomladine Srbije, Ustanovaza kulturu, umetnost i van-{kolsko obrazovawe izGorweg Milanovca tokomavgusta, kao dar svojim bu-du}im saradnicima, nabrojnim lokacijama u gra-du, ali i {irom op{tine,organizova}e besplatnefilmske projekcije za decu.

Pored animiranih ostva-rewa, projekcije }e obuhva-titi kratke i mini filmo-ve za decu i omladinu, kojisu premijerno prikazanina festivalima “Kratkaforma”.

Realizacija ove idejestartova}e projekcijama uKamenici, 31. jula, u okvi-ru “Ilindanskih dana”.

^etvrtak, 31. jul , Trgkneza Mihaila u 18 sati

DE^JA PREDSTAVA“IN PIN^ARAPIN...”,ULAZ SLOBODAN

Pozori{na trupa “Tri-cikl” iz Beograda, na po-

ziv Kulturnog centra, u ~e-tvrtak, 31. jula, u 18 satina Trgu kneza Mihaila (uslu~aju ki{e Norve{ka ku-}a) u Gorwem Milanovcu,izve{}e de~ju predstavu“In pi ~arapin, }iju }i,xiv xiv, uz’o jagwe div”.

Qubomir i Irina Jan-kovi}, autori teksta, in-spiraciju za predstavuprona{li su u narodnomstvarala{tvu za decu. Raz-brajalice, rugalice, brza-lice, zagonetke, poslovicei narodne de~je pesme suosnova i polazi{te dram-skog teksta i dramske rad-we predstave. Wen ciq je

da arhai~an jezik narodnogstvarala{tva za decu, ma-li{anima u~ine razumqi-vim i bliskim kroz scen-sku igru.

Radwa pri~e se odvijana proplanku u {umi, gdebrat i sestra, ~oban~i}i, uigri zaborave na jagwe kojeodnese div. U potrazi zajagwetom nailaze na fanta-sti~na i mitolo{ka bi}aod kojih u~e odre|ene ve-{tine i mudrosti.

Predstavu, koja je pri-lago|ena deci uzrasta odtri do deset godina, na sce-nu je postavio rediteqBranislav \akovi}, a sce-nografiju, kostime i muzi-ku potpisuju Irina Janko-vi} i Radivoj Kne`evi},koji istovremeno tuma~euloge u woj.

26 PETAK 25. JUL 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

USPE[NO VE^E BAROKNE MUZIKE

“Tetra Pak”, svetskilider u re{ewima za pre-radu i pakovawe hrane,osvojio je WorldStar nagra-du za 2014. godinu za Tetra

Brik® Aseptic 1000 Edge

kartonsko pakovawe i toje {esta nagrada u nizu,koju je osvojio ovaj tip am-bala`e.

Predlozi za WorldStar

nagrade razmotreni sukrajem 2013. godine. Pred-stavnici 24 udru`ewa, ko-ja se bave pakovawem i~lanovi Svetske organiza-cije za pakovawa (World

Packaging Organization)pregledali su 249 projeka-ta iz 35 zemaqa. Predstav-nicima kompanije “TetraPak” presti`na nagrada jedodeqena nedavno na

Svetskom sajmu procesneopreme i ma{ina za pako-vawe, koji se od 1958. godi-ne odr`ava u Diseldorfu.

Inovacija je zasnovanana poznatom obliku Tetra

Brik® Aseptik ambala`e ipotro{a~ima omogu}ujeizuzetno lako rukovawe,sipawe, otvarawe i zatva-rawe pakovawa. Osim to-ga, kako je navedeno uobrazlo`ewu prilikomdodele nagrade, ovakva am-bala`a zadovoqava odgo-varaju}e standarde u za-{titi `ivotne sredine iima jedinstven grafi~kidizajn.

- Vest nacionalnih raz-mera o presti`noj nagra-

di koja je pripala “TetraPaku” me obradovala kaoi svakog Milanov~anina,s obzirom na to da se jednaod najboqih fabrika uEvropi ove kompanije na-lazi upravo u Gorwem Mi-lanovcu. Ipak, nisam se

iznenadio, jer “TetraPak” dugi niz godinauspe{no posluje i dopri-nosi ne samo lokalnom,ve} i dr`avnom privred-nom prosperitetu - rekaoje predsednik op{tineMilisav Mirkovi}.

„TETRA PAK” OSVOJIO WorldStar NAGRADU ZA 2014. GODINU

U KORAK SA SVETOM!

Karoq Maro~ik, van-redni profesor na

Filolo{ko-umetni~komfakultetu u Kragujevcu, od-sek flauta i ~lan “Trijaflauta”, i Magdalena Po-povi}, profesora klavirau Muzi~koj {koli “Mokra-wac” u Kraqevu, odr`alisu 16. jula koncert u Gor-wem Milanovcu. Ovaj vr-hunski muzi~ki i kulturnidoga|aj uprili~en je u Mo-dernoj galeriji Kulturnogcentra, u ambijentu repre-zentativne izlo`be “Srp-ske `ene slikari”.

Na programu koncertana{la su se dela: BenedetaMar~ela, Roberta Valenti-na, Domenika Skarlatija,Leonarda Vincija i XorxaFridriha Hendla, tokom

kojih su priznati i nagra-|ivani srpski umetnici de-monstrirali vrhunsko ume-}e muzicirawa na flauti iklavinovi.

Sjajna muzi~ka izvedbaje poklonike milozvu~nihkompozicija baroka prove-la kroz zemqe zapadne,sredwe i ju`ne Evrope, pre-ko francuskog i italijan-skog stila do klasi~nog en-gleskog baroka. Kompozi-cije, izvedene u nekolikokra}ih blokova, ostavilesu dubok utisak na publiku,

koja je svaku numeru pozdra-vqala burnim aplauzima.

Karoq Maro~ik je di-plomirao na beogradskomFakultetu muzi~ke umetno-sti (flauta) u klasi prof.Miodraga Azawca. Bio je~lan umetni~kog ansambla“Hor flauta”, sa kojim jerealizovao veliki brojkoncerata i trajnih snima-ka, kao i dva kompakt diskau produkciji RTS.

Magdalena Popovi}, di-plomirala je na Fakultetumuzi~ke umetnosti u Beo-

gradu, odsek klavir. [ko-lovala se kod profesora:Vladimira Steqma{enka,Gordane Manojlovi}, Mi-lice [najder Huterer iMilo{a Ivanovi}a. Od1994. godine radi kao pro-fesor klavira, najpre u^a~ku u M[ “Dr VojislavVu~kovi} “, a potom u Kra-qevu u sredwoj Muzi~koj{koli “Mokrawac”.

Organizator koncerta jeKulturni centar GorwegMilanovca.

V. S.

SJAJAN NASTUP KAROQA MARO^IKAI MAGDALENE POPOVI]

KULTURNI VODI^GORWEG MILANOVCA

PETAK 25. JUL 2014. SPORT 27Страну припремио М. Ристић

Ср­би­ се­ ка­жу,­ раз­у­ме­ју­ у­ две­ ства­ри:фуд­бал­и­све­оста­ло­што­им­пад­не­напа­мет.­Оста­ле­ства­ри­ово­га­пу­та­тре­ба­

пре­пу­сти­ти­спрем­ни­ма­да­ус­по­ста­ве­ди­јаг­но­зу­и­из­ле­че­на­шу­жи­вот­ну­сва­ко­днев­и­цу,­алијош­ увек­ је­ не­из­бе­жна­ исти­на,­ ка­ко­ при­мо­ра­ти­кри­ти­ча­ре­да­нам­све­„јад­ни­ји”­фуд­бална­до­ма­ћим­те­ре­ни­ма­ба­рем­за­про­мил­бу­дебли­жи­де­ша­ва­њи­ма­на­ме­ђу­на­род­ној­ сце­ни.Бра­зил­ је­да­ле­ко­и­пре­да­ле­ко,­али­ је­сли­каиз­ зе­мље­ кар­не­ва­ла­ и­фуд­ба­ла­ итека­ко­ по­слу­жи­ла­као­опо­ме­на­да­је­Ср­би­ја­иако­мно­го­људ­ни­ја,­фуд­бал­ски­„ма­ла”­у­по­ре­ђе­њу­саЧи­ле­ом,­Уру­гва­јом...Док­ уче­сни­ци­ Мон­ди­ја­ла­ већ­ са­би­ра­ју­ ми­

ли­о­не­ евра,­ на­ на­шој­фуд­бал­ској­ сце­ни­ тек­

по­не­ко­се­оку­ра­жио­да­упу­ти­кри­ти­ке­све­зна­ли­ца­ма­ко­ји­од­јед­ног­ба­ра­жа­пра­ве­два,­оддва­три,­сво­је­вре­ме­но­А,­Б,­А1,­Б1­ли­ге,­и­та­ко­ре­дом,­го­ди­на­ма.­По­ко­зна­ко­ји­пут­не­штоби­да­про­ме­ни­мо,­али­ни­ка­ко­да­пре­се­че­мо­уко­ре­ну­и­фуд­бал­ску­истину­по­ста­ви­мо­на­сво­је­ме­сто.­Иако­је­за­бри­ну­тост­као­не­из­бе­жнапо­ја­ва,­већ­одав­но­за­ку­ца­ла­на­вра­та­фуд­бал­ских­ ин­сти­ту­ци­ја­ и­ са­ве­за­ ме­ђу­ ко­ји­ма­ имаи­пре­ви­ше­„за­лу­та­лих”­још­ни­је­ка­сно­да­сеса­мо­пи­ше­и­при­ча­о­фуд­ба­лу­као­из­гу­бље­ном­слу­ча­ју.До­бро­зна­мо­где­и­ко­ли­ко­гре­ши­мо.­Та­ле­

на­та­има­на­пре­тек,­али­је­очи­глед­но­да­ма­лови­ше­тре­ба­тре­ни­ра­ти­и­гла­ву.­Мо­жда­ ау­тор­ ове­ фуд­бал­ске­ при­че­ чи­ни­

кар­ди­нал­не­пре­ви­де,­али­је­убе­ђе­ња­да­брит­ка­тре­нер­ска,­и­са­мо­тре­нер­ска,­„са­бља”­узне­ми­но­ван­до­да­так­„као­не­ка­да”­ра­ђа­игра­чеуз­ви­ше­ног­по­што­ва­ња­пре­ма­ра­ду­и­оба­ве­за­ма.­Сва­ко­пре­пу­шта­ње­слу­ча­ју,­им­про­ви­за­ци­ји­и­не­струч­но­сти,­ (са­ве­ти­ро­ди­те­ља)­сле­пове­ровање­об­ја­шње­њи­ма,­ па­пи­ри­ма,­ ави­о­ни­ма,­ ка­ми­о­ни­ма,­ ми­ли­о­ни­ма,­ све­ број­нијихме­на­џе­ра­ они­ нај­мла­ђи,­ пи­о­ни­ри,­ ви­ше­ нео­се­ћа­ју­ни­ти­раз­у­ме­ју:­Ко­га­по­слу­ша­ти­и­штаура­ди­ти­ та­мо­ где­ је­ нај­бит­ни­је,­ на­фуд­бал­ском­ те­ре­ну!?­ Ако­ сва­ки­ по­сао,­ а­ бављењефуд­ба­лом­да­нас­је­све­осим­за­ба­ве­озбиљ­но­

схва­ти­те­он­да­тре­ба­би­ти­искрен,­по­штен,­до­сто­јан­ствен­и­ре­а­лан.­Ма­ло­број­ни,­не­у­трал­нипо­сма­тра­чи­на­утак­ми­ца­ма­ре­дов­ни­су­све­до­ци­струч­ња­ка­у­ли­ку­та­та,­ма­ма,­де­да.­Честосе­„сја­те”­це­ле­фа­ми­ли­је­у­же­љи­да­ства­рипо­ста­ве­на­не­ко­сво­је­ме­сто.­На­рав­но­при­томопсу­ју­ ра­фал­ оних­ „соч­них­ срп­ских”,­ тре­не­ри­ма,­ су­ди­јама­ и­ не­чи­јој­ ту­ђој­ де­ци­ ко­јани­ка­ко­ни­су­ни­при­бли­жно­јед­на­ка­њиховимси­но­ви­ма.­До­бру­во­љу­ни­ко­им­не­мо­же­оспо­ри­ти,­али­у­бо­ље­су­тра­збу­ње­них­де­ча­ка­нате­ре­ну,­го­то­во­је­не­мо­гу­ће­по­ве­ро­ва­ти.

На­ста­ви­ће­се...

КУ ДА ИДЕСРП СКИФУД БАЛ?

Где ћу и на коју страну?

По­глед­ у­ ре­тро­ви­зор­ иосврт­ на­ так­ми­чар­ске­

ре­зул­та­те­ свих­ се­лек­ци­јаОр­лов­ца­да­ју­за­пра­во­Мр­ча­јев­ча­ни­ма­ да­ бу­ду­ по­но­снина­про­те­клу­се­зо­ну.­Се­ни­о­ри­су­пр­вен­ство­у­зо­ни­Мо­ра­ва­ окон­ча­ли­ са­мо­ ко­ракиза­ во­де­ћих,­ на­ че­твр­томме­сту.­ За­до­вољ­ство­ је­ јошве­ће­ка­да­се­ана­ли­зи­ра­учи­нак­пе­тли­ћа­и­пи­о­ни­ра.­­ За­ бу­дућ­ност­фуд­ба­ла­ у

Мр­ча­јев­ци­ма­ не­ тре­ба­ бри­ну­ти.­ Пе­тли­ћи­ су­ пр­ва­циГрад­ске­ ли­ге,­ пи­о­нири­ пр­ва­ци­Окру­га.­На­рав­но­не­за­ни­ма­нас­ка­ко­то­ра­де­дру­ги,­али­је­ја­сно­да­смо­ме­ђурет­ким­ клу­бо­ви­ма­ зон­скогран­га,­ако­не­и­је­ди­ни,­ко­јиу­свом­по­го­ну­има­ју­нај­мла­ђе­се­лек­ци­је.­Од­је­се­ни­ће­мо­има­ти­раз­ло­га­да­бу­де­мопри­мер­ српсколигашима.­ Утак­ми­чар­ском­ по­го­ну­ има­ће­мо­ и­ ка­дет­ску­ еки­пу­саза­до­вољ­ством­ ис­ти­че­ се­

кре­тар­ Мр­ча­јев­ча­на­ Вла­ди­мир­Да­чо­вић.Ка­да­ је­ у­ пи­та­њу­ се­ни­ор­

ски­ тим,­ ни­шта­ се­ у­ клуп­ској­по­ли­ти­ци­не­ће­ме­ња­ти­

у­ по­ре­ђе­њу­ са­ прет­ход­нимсе­зо­на­ма.­­ Ве­ћи­на­ игра­ча­ из­ се­ни­

ор­ског­ ти­ма­ су­ ме­шта­ни,или­мом­ци­из­око­ли­не.­Та­ко­ће­би­ти­и­у­но­вој­се­зо­ни.Ве­ли­ки­ „плус”­ је­ успе­шандо­го­вор­са­тре­не­ром­Ми­ло­љу­бом­Ко­ва­че­ви­ћем.­Са­парпо­ја­ча­ња­ето­нас,­по­но­во­увр­ху.­ Та­ко­ ће­ би­ти­ док­ неста­са­ју­ де­ча­ци­ из­ мла­ђихка­те­го­ри­ја­ ко­ји­ су­ „нај­јеф­ти­ни­ја”­ ин­ве­сти­ци­ја.­ Наста­ди­о­ну­ у­ Мр­ча­јев­ци­ма,је­ди­но­мла­ди­игра­чи­из­на­шег­ по­го­на­ мо­гу­ по­ве­ћа­типо­се­ту­ и­ ин­те­ре­со­ва­ње­ на­ших­су­гра­ђа­на­за­ре­зул­та­теи­успе­хе­Ор­лов­ца­уве­рен­јеДа­чо­вић.

ПЕ ТЛИ ЋИ И ПИ О НИ РИПО НОС МР ЧА ЈЕВ ЧА НА

28 PETAK 25. JUL 2014. GODINEOGLASI

U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada ^a~ka za 2014. godinu("Slu`beni list grada ^a~ka" br.3/2014) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawume|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politikezapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada ^a~ka za 2014.godinu,

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak raspisujeJAVNI POZIV

ZA REALIZACIJU PROGRAMA STRU^NE PRAKSE U 2014. GODINI

I OSNOVNE INFORMACIJEProgram stru~ne prakse namewen je nezaposlenim licima sa najmawe sredwim

obrazovawem, sa prebivali{tem na teritoriji grada ^a~ka, a koja se nalaze na evi-denciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe-Filijala ^a~ak, koja se prvi putstru~no osposobqavaju za zanimawe za koje je ste~eno odgovaraju}e obrazovawe-kval-ifikacija ili koja su se stru~no osposobqavala kra}e od vremena potrebnog za pola-gawe pripravni~kog odnosno stru~nog ispita, radi sticawa iskustva za polagawepripravni~kog odnosno stru~nog ispita, u skladu sa zakonom ili op{tim aktomposlodavca, bez zasnivawa radnog odnosa.

Program stru~ne prakse traje u skladu sa zakonom, a najdu`e 24 meseca, odnosno uskladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, i to:

- do 6 meseci za pripravnike sa sredwim obrazovawem,- do 9 meseci za pripravnike sa vi{im ili visokim trogodi{wim obrazovawem,- do 12 meseci za pripravnike sa najmawe ~etvorogodi{wim visokim obrazo-

vawem.Lice koje se stru~no osposobqavalo kra}e od vremena potrebnog za polagawe

pripravni~kog/stru~nog ispita, u program se ukqu~uje za preostali period potrebanza sticawe uslova za polagawe pripravni~kog/stru~nog ispita. II NAMENA I VISINA SREDSTAVA

Sredstva kojima se subvencioni{e program stru~ne prakse iznose 5.000.000,00dinara.

Tokom trajawa programa stru~ne prakse Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe: 1. anga`ovanim licima ispla}uje nov~anu pomo} u mese~nom iznosu od: - 12.000,00 dinara za lica sa sredwim obrazovawem, - 16.000,00 dinara za lica sa vi{im ili visokim trogodi{wim obrazovawem i- 20.000,00 dinara za lica sa najmawe ~etvorogodi{wim visokim obrazovawem; 2. vr{i obra~un i uplatu doprinosa za slu~aj povrede na radu i profesionalne

bolesti, u skladu sa zakonom i 3. snosi tro{kove polagawa stru~nog/pripravni~kog ispita u visini

jednomese~ne nov~ane pomo}i.III PODNO[EWE ZAHTEVA

UsloviPravo u~e{}a u realizaciji programa stru~ne prakse mo`e ostvariti privatni

poslodavac koji ima sedi{te na teritoriji grada ^a~ka pod uslovom:1) da uredno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno

osigurawe; 2) da je zakonom/op{tim aktom poslodavca kao uslov za rad na odre|enim poslovi-

ma propisana obaveza obavqawa pripravni~kog sta`a;3) da je izmirio ranije ugovorne obaveze prema Nacionalnoj slu`bi, osim za

obaveze ~ija je realizacija u toku;4) da ima najmawe jedno zaposleno lice; 5) da anga`uje nezaposleno lice prijavqeno na evidenciju Nacionalne slu`be-

Filijale ^a~ak, a koje ima:- prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka- ima sredwe, vi{e ili visoko obrazovawe- nema radnog iskustva u struci ili nema radnog iskustva u svojstvu

pripravnika, dovoqnog za sticawe uslova za polagawe pripravni~kog /stru~nogispita

- u periodu od {est meseci pre podno{ewa zahteva nije bilo u radnom odnosu kod istog poslodavca

6) da ima kadrovske i druge kapacitete za stru~no osposobqavawe lica, odnosnoima zaposlenog mentora koji, ukoliko pozitivnim propisima nije druga~ijeodre|eno, ispuwava slede}e uslove:

- ima odgovaraju}u struku, najmawe je istog nivoa obrazovawa kao i pripravnik i

- ima najmawe 12 meseci radnog iskustva u struci. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak u saradwi sa poslodavcem

vr{i selekciju nezaposlenih lica koja }e biti ukqu~ena u program. Dokumentacija za podno{ewe zahteva:- zahtev za u~e{}e u programu na propisanom obrascu Nacionalne slu`be za

zapo{qavawe -Filijala ^a~ak- fotokopija re{ewa nadle`nog organa o upisu u registar, ukoliko podnosilac

zahteva nije registrovan u APR;- obave{tewe Poreske uprave o podnetoj pojedina~noj poreskoj prijavi PPP PD,

izvod iz elektronske baze podataka Poreske uprave (EBP-PURS) i izvod iz banke oupla}enim pripadaju}im porezima i doprinosima za obavezno socijalno osigurawena zarade/naknade, za posledwi mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev;

- izvod iz zakona/op{teg akta poslodavca, gde je kao uslov za rad na odre|enimposlovima propisana obaveza obavqawa pripravni~kog sta`a;

- radna biografija mentora na propisanom obrascu Nacionalne slu`be;Nacionalna slu`ba zadr`ava pravo da tra`i i druge dokaze relevantne za

odlu~ivawe o zahtevu podnosioca.IV DONO[EWE ODLUKE

Odluka o sprovo|ewu programa stru~na praksa donosi se na osnovu provere ibodovawa podnetog zahteva za u~e{}e u programu.

Provera podnetih zahtevaNacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala ^a~ak proverava uskla|enost pod-

netog zahteva i prilo`ene dokumentacije sa uslovima iz Javnog poziva. U ciqu pro-vere ispuwenosti uslova iz Javnog poziva po podnetom zahtevu, Nacionalna slu`bazadr`ava pravo da izvr{i slu`beni obilazak poslodavca.

Bodovawe podnetih zahtevaPrilikom bodovawa zahteva uzimaju se u obzir slede}i kriterijumi: program

osposobqavawa lica, kadrovski kapaciteti poslodavca, du`ina obavqawa delat-nosti poslodavca, prethodno kori{}ena sredstva Nacionalne slu`be po programustru~ne prakse i procena va`nosti podnetog zahteva za lokalno tr`i{te rada zapodru~je Filijale.

Kriterijumi za bodovawe zahteva i dinamika odlu~ivawa bi}e objavqeni naoglasnoj tabli Nacionalne slu`be za zapo{qavawe -Filijala ^a~ak danom objavqi-vawa Javnog poziva.

Odluka o sprovo|ewu programa stru~ne prakse Odluku o sprovo|ewu programa stru~ne prakse donosi gradona~elnik grada

^a~ka, po pribavqenom mi{qewu Lokalnog saveta za zapo{qavawe

V ZAKQU^IVAWE UGOVORA Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala ^a~ak, grad ^a~ak i lice na

stru~noj praksi, u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke o sprovo|ewu programastru~ne prakse zakqu~uju ugovor, kojim ure|uju me|usobna prava i obaveze.

U ciqu zakqu~ivawa ugovora, poslodavac je u obavezi da Nacionalnoj slu`bi zazapo{qavawe-Filijali ^a~ak dostavi potpisan ugovor o stru~nom osposobqavawusa nezaposlenim licem na stru~noj praksi.

Datum po~etka sprovo|ewa programa stru~ne prakse mora biti posle datumadono{ewa odluke o sprovo|ewu programa stru~ne prakse. VI OBAVEZE IZ UGOVORA

Poslodavac je u obavezi da:- stru~no osposobqava nezaposleno lice u du`ini trajawa ugovorne obaveze; - osposobi nezaposleno lice za samostalan rad u struci, u skladu sa zakonom,

odnosno aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova; - dostavqa Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali ^a~ak izve{taje o

prisutnosti lica na stru~noj praksi, u skladu sa ugovorom;- dostavi Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali ^a~ak izve{taj o

obavqenoj stru~noj praksi, u skladu sa ugovorom;- organizuje licu polagawe pripravni~kog/stru~nog ispita za samostalan rad,

odnosno obezbedi dokaze o osposobqavawu neophodne za polagawe ispita prednadle`nim organom,

- izda potvrdu o obavqenoj stru~noj praksi, odnosno polo`enompripravni~kom/stru~nom ispitu;

- omogu}i Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali ^a~ak kontrolu real-izacije ugovornih obaveza i

- obavesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe-Filijalu ^a~ak o svim promena-ma koje su od zna~aja za realizaciju ugovora u roku od 8 dana od dana nastankapromene.

U slu~aju prekida stru~nog osposobqavawa lica, poslodavac mo`e da u roku od30 dana od dana prekida stru~nog osposobqavawa, izvr{i zamenu sa drugim neza-poslenim licem istog nivoa obrazovawa, koji ispuwava potrebne uslove u skladu sazakonom za preostalo vreme definisano ugovorom uve}anim za period sprovedenezamene.VII OSTALE INFORMACIJE

Zahtevi se podnose Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali ^a~ak, ul.@upana Stracimira br. 35.

Obrazac zahteva mo`e se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe -Filijala ^a~ak i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada^a~ka.

Rok za podno{ewe zahteva je 30 dana od dana objavqivawa ovog javnog poziva ulistu ,,^a~anski glas".

Nepotpuni i neblagovremeni zahtevi ne}e se uzimati u razmatrawe.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijala ^a~ak.

CENA FOTO OGLASA- ^etvrtina strane 500 rsd- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 29OGLASI

U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada ^a~ka za 2014. godinu("Slu`beni list grada ^a~ka" br.3/2014) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawume|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politikezapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada ^a~ka za 2014.godinu

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak raspisuje

JAVNI KONKURSZA ORGANIZOVAWE I SPROVO\EWE JAVNIH RADOVA U GRADU

^A^KU U 2014. GODINI

Javni radovi su mera aktivne politike zapo{qavawa koji se organizuju u ciquzapo{qavawa, o~uvawa i unapre|ewa radnih sposobnosti i poboq{awa materi-jalnog polo`aja nezaposlenih lica sa teritorije grada ^a~ka koja se nalaze na evi-denciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe-Filijale ^a~ak kao i radi ostvari-vawa odre|enog dru{tvenog interesa.

Sredstva za javne radove iznose 5.000.000,00 dinara.Javne radove sprovodi poslodavac - izvo|a~ javnog rada, koga odre|uju grad

^a~ak i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala ^a~ak na osnovu javnogkonkursa.

Maksimalna du`ina trajawa javnog rada je 6 meseci.Javni radovi se organizuju u oblasti:- socijalnih i humanitarnih delatnosti - odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture - odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode.

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada zapo{qava lica sa teritorije grada ^a~ka, asa evidencije nezaposlenih, ~iju je selekciju izvr{ila Nacionalna slu`ba zazapo{qavawe-Filijala ^a~ak.

Pri selekciji lica prioritet }e imati te`e zapo{qiva nezaposlena lica inezaposleni u stawu socijalne potrebe.

Pravo u~e{}a u postupku sprovo|ewa javnih radova imaju:- organi jedinice lokalne samouprave,- javne ustanove i javna preduze}a,- privredna dru{tva,- preduzetnici,- zadruge,- udru`ewa gra|ana

sa sedi{tem na teritoriji grada ^a~ka.Sredstva namewena za sprovo|ewe javnih radova koriste se za: 1. isplatu neto zarade nezaposlenim licima ukqu~enim u javne radove, u visini

od:- 23.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa

I i II stepenom stru~ne spreme,- 24.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa

III i IV stepenom stru~ne spreme,- 25.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa

V i VI stepenom stru~ne spreme,- 26.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa

VII stepenom stru~ne spreme.Utvr|eni iznos neto zarade uve}an za pripadaju}e poreze i doprinose ne mo`e

biti ni`i od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa propisima o radu. 2. naknadu tro{kova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica ukqu~enih u

javne radove, u visini do 1.500,00 dinara po licu za svaki mesec anga`ovawa3. naknadu tro{kova sprovo|ewa javnih radova po licu u visini od:- 1.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti socijalnih i humani-

tarnih delatnosti,- 3.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti odr`avawa i obnavqawa

javne infrastrukture i odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode.Tro{kovi sprovo|ewa javnih radova isla}uju se u toku trajawa javnog rada u

visini od 100% ukupnih sredstava odobrenih ugovorom za ove namene i ista se prav-daju.

4. naknadu tro{kova organizovawa obuke.U zavisnosti od vrste i slo`enosti poslova koje obuhvata javni rad, za

sprovo|ewe odre|enih javnih radova mo`e se organizovati obuka u toku trajawajavnog rada, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove.

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada mo`e ostvariti naknadu za organizovaweobuke, u jednokratnom iznosu od 50.000,00 dinara po javnom radu.

Odobrena sredstva su namenska i mogu da se koriste iskqu~ivo za sprovo|ewejavnih radova.

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada u obavezi je da obezbedi isplatu svih obavezau skladu sa zakonom, a koje ne snose Nacionalna slu`ba i grad ^a~ak i to:tro{kove dolaska i odlaska sa rada u preostalom iznosu do visine cene prevoznekarte u javnom prevozu, tro{kove minulog rada, naknadu zarade u periodukori{}ewa godi{weg odmora, eventualnu razliku izme|u minimalne cene rada ivisine neto zarade utvr|ene ovim javnim konkursom i pla}awe razlike doprinosaza obavezno socijalno osigurawe na utvr|enu razliku zarade.

Uz prijavu (propisani obrazac) se dostavqa slede}a dokumentacija:- mi{qewe Lokalnog saveta za zapo{qavawe o opravdanosti izvo|ewa javnog

rada,- fotokopija re{ewa nadle`nog organa o upisu u registar,- fotografije mesta izvo|ewa javnog rada - za javne radove koji se sprovode u

oblasti odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture i odr`avawa i za{tite

`ivotne sredine i prirode (maksimalno tri fotografije za svaku lokaciju),- spisak lica korisnika usluga - za podnosioce javnih radova iz oblasti soci-

jalnih i humanitarnih delatnosti.

Ukoliko poslodavac - izvo|a~ javnog rada organizuje obuku, neophodno jedostaviti interni program obuke poslodavca ili program obrazovne ustanove.

Ukoliko se sprovo|ewe javnih radova sufinansira u~e{}em podnosioca projek-ta - izvo|a~a javnih radova, ili iz drugih izvora, neophodno je dostaviti dokaz ou~e{}u u finansirawu.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala ^a~ak zadr`ava pravo da tra`ii druge dokaze, relevantne za odlu~ivawe o odobravawu sprovo|ewa javnih radova.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe-Filijala ^a~ak proverava ispuwenostuslova Javnog konkursa i vr{i rangirawe primqenih prijava na osnovu unapreddefinisanih kriterijuma.

Prioritet u izboru javnih radova imaju projekti kojima se obezbe|uje:- zapo{qavawe te`e zapo{qivih nezaposlenih lica i nezaposlenih lica u

stawu socijalne potrebe sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe -Filijale ^a~ak,

- projekti kod kojih je obezbe|eno sufinansirawe u~e{}em podnosioca projekta- izvo|a~a javnog rada ( sopstvena sredstva ili iz poklona, donacija, legata, kredi-ta i drugo),

- projekti za koje se proceni da imaju ve}i interes za gra|ane i lokalnu sredinuu odnosu na druge projekte, a naro~ito ako realizacija javnog rada omogu}ava da sezapo~eti javni rad finansiran iz drugih izvora dovede do wegove potpune real-izacije.

Odluku o odobravawu sprovo|ewa javnih radova donosi Gradona~elnik grada^a~ka, uz predhodno pribavqeno mi{qewe Lokalnog saveta za zapo{qavawe.

Nacionalna slu`be za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak, podnosilac prijave-izvo|a~ javnog rada i grad ^a~ak zakqu~uju ugovor o sprovo|ewu javnog rada, kojimse ure|uju me|usobna prava i obaveze.

Rok za zakqu~ivawe ugovora o sprovo|ewu javnog rada je 30 dana od danadostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova.

Dokumentacija za zakqu~ivawe ugovora:- ugovori o radu sa nezaposlenim licima i kopije prijava na obavezno socijal-

no osigurawe, kao dokaz o zasnivawu radnog odnosa na odre|eno vreme za lica kojase zapo{qavaju,

- sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza - dve istovetne blanko solo/trasiranemenice, sa meni~nim ovla{}ewima (ukoliko je poslodavac - izvo|a~ javnog radakorisnik buxetskih sredstava i nije u mogu}nosti da prilo`i menicu, kao sredst-vo obezbe|ewa ugovornih obaveza prila`e se izjava odgovornog lica da suobezbe|eni svi preduslovi za realizaciju projekta),

- potvrda banke o otvorenom namenskom ra~unu i karton deponovanih potpisa.Po~etkom sprovo|ewa javnog rada smatra se datum prijave na osigurawe, odnos-

no po~etak rada prvog lica anga`ovanog na javnom radu. Datum zasnivawa radnog odnosa koji je naveden u ugovoru o radu ne mo`e biti

pre datuma zakqu~ewa ugovora o sprovo|ewu javnog rada, niti nakon 30 dana oddana dostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova.

Smatra}e se da je podnosilac prijave-izvo|a~ javnog rada odustao od odobrenihsredstava i realizacije projekta ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odlukene dostavi dokumentaciju neophodnu za zakqu~ewe ugovora.

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada du`an je da:- obezbedi vo|u programa javnih radova i mentora za proces osposobqavawa

nezaposlenih lica anga`ovanih na javnom radu,- organizuje za{titu i bezbednost na radu zaposlenih, u skladu sa zakonom i

zahtevom standarda za konkretne poslove javnog rada,- da zasnuje radni odnos na odre|eno vreme sa punim radnim vremenom sa novoza-

poslenim radnicima u du`ini trajawa javnog rada, u roku od 30 dana od danadostavqawa odluke o sprovo|ewu javnih radova i da izvr{i prijavu lica naobavezno socijalno osigurawe,

- redovno vr{i isplatu zarada na teku}e ra~une lica,- redovno vr{i isplatu naknade tro{kova za dolazak i odlazak sa rada,- redovno upla}uje doprinose za obavezno socijalno osigurawe i dostavqa

dokaze o uplati doprinosa za obavezno socijalno osigurawe za lica iz ugovora,- redovno dostavqa dokaze o utro{ku prenetih sredstava za tro{kove

zarada,sprovo|ewa obuke, odlaska i dolaska sa rada i sprovo|ewa javnog rada,- u svakom momentu omogu}i kontrolu realizacije i uvid u svu potrebnu doku-

mentaciju i tok sprovo|ewa javnog rada,- dostavi fotokopiju potvrde/sertifikata o ste~enim kompetencijama nakon

zavr{ene obuke, - blagovremeno izvesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe-Filijalu ^a~ak o

svim promenama od zna~aja za realizaciju javnog rada,- da po zavr{etku javnog rada, Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali

^a~ak dostavi izve{taj o izvr{enom javnom radu.U slu~aju da korisnik sredstava ne realizuje obaveze definisane ugovorom,

du`an je da vrati iznos ispla}enih sredstava.Prijave se podnose Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali ^a~ak, ul.

@upana Stracimira br. 35.Obrazac prijave mo`e se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe -

Filijala ^a~ak i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada^a~ka.

Rok za podno{ewe prijava je 30 dana od dana objavqivawa ovog javnog konkursau listu ,,^a~anski glas".

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzimati u razmatrawe.Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe

- Filijala ^a~ak.

30 PETAK 25. JUL 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

ZAVR[ENE KAVLIFIKACIJE ZA PRVENSTVO SRBIJE “3X3” BICIKLIZAM

31SPORTPETAK 25. JUL 2014. GODINE

Biciklisti~ki klub Bo-rac u nedequ, 27, jula, or-

ganizuje u ^a~ku trku za KupSrbije za sve kategorije.Prethodne trke odr`ane su uNovom Sadu, Beogradu, Apa-tinu i [idu.Skup svih takmi~ara je naGradskom trgu od 9,30 do 9,45~asova, a start kod kafane“Kod Vlada” u Trbu{anima.Zbog biciklisti~ke trke sa-obra}aj }e biti zatvoren uTrbu{anima, Miokovcima iPrijevoru od 11 do 15,30 ~a-sova.Posle ~etiri odr`ane trke,seniori Borca su ekipno pr-vi, dok su pojedina~no Mar-ko Danilovi} drugi i Jovan

Zekavica tre}i. Mla|i kade-ti, kadeti i juniori su me|utri najboqe ekipe. Mla|i ka-det David Kosti} i kadetAleksandar Petrovi} su pr-vi, a Stefan Sretenovi},mla|i kadet, je tre}i. Pred doma}om publikom i napoznatoj stazi biciklistiBorca }e biti u prilici dapoprave bodovni saldo, ali}e nastupiti oslabqeni. Se-niori Stefan Stefanovi} iGoran Antonijevi} takmi~i-}e se za reperezentaciju Sr-bije na tri trke Euro tura uSlova~koj i Ma|arskoj, od25. do 27. jula, dok }e DavidKosti} voziti na trci “Mar-ca in bici” u Italiji. Z. J.

Vreme i turnir u baske-tu “3X3”, koji je odi-

gran pro{log vikenda na @e-lovom igrali{tu, produ`i-li su 27. Memorijalni tur-nir “Predrag Vu~i}evi}Prevo”. Dok ostali jo{ uvekzavise od ki{e, mla|i pioni-ri i pioniri su usepeli dazavr{e takmi~ewa.

U konkurenciji mla|ihpionira Diablos je savladaoPocepane mre`ice, 2:1. Za

Diablos su igrali: Duwi},^ekovi}, Nikoli} i Jelu-{i}, a u drugoplasiranojekipi Sre}kovi}, Aleksi},Zlatanovi} i Obradovi}.

U konkurenciji pioniraLejdi xim xim savladao je Te-levizuju Galaksija 32 sa 2:0.Pobedni~ki sastav ~inilisu: Savi}, Pejovi}, Rakowaci Radovanovi}. Za “novina-

re” su se takmi~ili: Zdravko-vi}, Petkovi}, Babovi} i Ne-nadi}.

Memorijal “Predrag Vu-~i}evi} Prevo” bi}e nasta-vqen i narednih dana naigrali{tu KK @elezni~ar.

Ostalo je da polufinalne ifinalne utakmice odigrajukadeti, juniori i seniori. Iove godini u~esnici turnira}e se oprobati u {utirawutrojki.

Z. J.

Posle desetak danaintenzivnog rada,

zavr{na je obnova parketa uhali Ko{arka{kog klubaBorac. Skroz je zamewen deopored reketa, a na ostalimdelovima je popravqen iosve`en. Koliko su ovakviradovi bili neophodni, go-vori i ~iwenica da parket uhali nije mewan ve} 15 godi-na i da je pod postao prili~-no klizav.

- Nekako smo uspeli dazavr{imo prethodnu sezonu,jer je deo terena kod oba re-keta bio prili~no o{te}en.Uspeli smo da obnovimo ceo

parket i spremno do~ekamopredstoje}u takmi~arsku se-zonu, kada je re~ o pojedinimelementarnim uslovima zaigru - ka`e Marko Ivano-vi}, direktor Borac Mo-cart sporta. U obnovi par-keta klubu su pomogle firme“^A term”, “Tomovi} parke-ti” i “Vitorovi} parketi”.

Mla|e selekcije su ve}po~ele pripreme i za sadatreniraju na otvorenom. Odponedeqka svi }e mo}i da ve-`baju u hali, a seniorskaekipa Borac Mocart sportapripreme }e zapo~eti, najve-rovatnije, 4. avgusta. Z. J.

Danima su organizato-ri Odbojka{kog tur-

nira “Street volley” gledali unebo nadaju}i se da }e imvreme dozvoliti da odigrajusve utakmice do kraja. Posleodlagawa zvani~nog otvara-wa turnira i vi{ednevneborbe sa ki{om, u nedequ suodigrani polufinale i fi-nale.

Iako je tek drugi po redu,

“Street volley” je, na igrali-{tu kod Medicinske {kole,okupio vi{e od 100 igra~a,razli~itih uzrasta. Ve}inamomaka i devojaka je po ceodan provodila na popular-nom “Medicinskom”, ve`ba-ju}i za utakmice ili bodre-}i takmi~are. Osim odbojke,igrali su i ko{arku i malufudbal. Najva`nije je biloprovesti vreme sa drugarima

u igri i razonodi.Pobedni~ke ekipe osvoji-

le su i nagrade. Mla|i su do-bili medaqe, a stariji nov-

~ane nagrade i ve~ere u“Gradskoj ba{ti” i Kafeu“13”.

Z. J.

U^a~ku je pro-{log vikendaodr`an posled-wi kvalifikaci-

oni turnir Prvenstva Sr-bije u basketu “3x3”. Pobe-dio je beogradski Olimp,koji je trijumfovao i naturniru u Ni{u. U ^a~ku je igralo 10 timo-va. U prvoj polufinalnojutakmici Olimp je dobioXakove, a Orion mewa~ni-ce bile su boqe od ^e~ena.U finalu je Olimp savla-dao Orion mewa~nice sa21:14.^a~ak je bio posledwa pri-lika timovima da izbore

svoje mesto na finalnomturniru na beogradskomKalemegdanu 16. avgusta.Pobednik finalnog turni-ra }e, osim {to }e biti{ampion Srbije, predsta-vqati na{u zemqu na“World Tour” u Pragu 23. i24. avgusta. Zanimqivo jeda Srbija ve} ima jednog

predstavnika na tom tur-niru, ekipu Basket “3x3” izNovog Sada predvo|enuDu{anom Domovi}em Bu-lutom, trenutno najboqim“3x3” igra~em sveta, koji jena prvom mestu FIBArang liste, a slede ga sai-gra~i Marko @dero iMarko Savi}. Z. J.

TURNIR “PREDRAG VU^I]EVI] PREVO” JO[ UVEK AKTUELAN

PIONIRI OKON^ALI TAKMI^EWA

ODBOJKA

ZAVR[EN TURNIR“STREET VOLLEY”

POBEDNICI

Seniori 1996. godi{te i stariji

1. Back off2. Povratak otpisanih3. Misisipi

Devoj~ice 2001. godi{tei mla|e

1. Igraonica Slon~e2. TSNNS3. Ekipa 14

Miks 2000. i mla|i1. Dijagonale2. Kraqevi3. Veseli miks

Devoj~ice 1998. godi{te imla|e

1. WM2. Atrio3. Trio sloboda

De~aci 1997. godi{te i mla|i

1. MIG2. Ne znam ko3. MMK

KUP SRBIJEU ^A^KU

OLIMP POBEDIO I U ^A^KU

NOVI USLOVIZA NOVE REZULTATE

OBNOVQEN PARKET U HALI BORAC

32 PETAK 25. JUL 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena18.000 evraP-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG,cena 17.500 evraP-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat,cena 19.000 evra sa PDV-omP-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena19.000 evraP-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena24.000 evraP-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG,terasa, cena 23.000 evraP-30 m2, Nemawina, prizemqe,CG, cena 20.000 evraP-32 m2, centar, 2. sprat, CG,cena 18.000 evraP-36 m2, dvosoban, centar, VP,CG, terasa, parking, cena 29.000evraP-40 m2, centar, prizemqe, pogo-dan za poslovni prostor, cena25.000 evraP-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat,lift, CG, terasa, spava}a soba,cena 26.000 evraP-32 m2, Nemawina, spava}a soba,CG, cena 22.000 evraP-39 m2, centar, 3. sprat, CG,cena 27.000 evraP-43 m2, nov, centar, 3. sprat,lift, CG, cena 750 evra/m2P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG,terasa, cena 25.000 evraP-45 m2, nov, Obili}eva,prizemqe, cena 35.000 evraP-43 m2, centar, 4. sprat, TA,terasa, cena 27.000 evraP-43 m2, noviji, Balkanska, 2.sprat, CG, cena 26.000 evra

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat,CG, terasa, renoviran, cena 31.000evraP-47 m2, noviji, centar, 4. sprat,CG, terasa, cena 35.000 evraP-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2.sprat, CG, cena 32.000 evraP-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas,lift, cena 26.000 evraP-49 m2, Stari Autoprevoz, 4.sprat, CG, terasa, cena 27.000 evraP-54 m2, centar, 9. sprat, lift,CG, cena 32.000 evraP-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA,terasa, cena 28.000 evraP-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG,terasa, cena 28.000 evraP-52 m2, centar, VP, pogodan zaposlovni prostor, cena 26.000evraP-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat,CG, lift, terasa, cena 27.000 evraP-52 m2, nov, Avlaxinica, 3.sprat, EG, cena 33.000 evraP-58 m2, nov, Qubi} kej,trosoban, 4. sprat, lift, CG,terasa, cena 39.000 evraP-57 m2 , Avenija, VP, zgradafasadne cigle, CG, terasa, cena28.000 evraP-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2.sprat, TA, terasa, cena 31.000 evraP-66 m2, centar, 1. sprat, pogodanza poslovni prostor, cena 47.000evraP-63 m2, nov, H. Morava,trosoban, cena 33.000 evraP-68 m2, centar, 1. sprat, TA-GAS, terasa, cena 40.000 evraP-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2.sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat,CG, lift, terasa, zgrada fasadnecigle, cena 48.000 evraP-76 m2, ul. Svetog Save,trosoban, CG, terasa, cena 30.000evraP-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG,lift, terasa, cena 37.000 evraP-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,terasa, lift, cena 38.000 evraP-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat,zgrada fasadne cigle, CG, terasa,renoviran, cena 45.000 evraBEOGRAD-VRA^AR prodajemnovu garsoweru na prvom spratu,ul. Gospodara Vu~i}a, odmah use-qiva, cena 38.000 evraCRVENI KRST , nov, trosobanstan, 1. sprat, CG, terasa, odmahuseqiv. Cena 92.000 evra

KU]E

P-70 m2, plac 4.13 ari, kodProletera, cena 42.000 evraP-125 m2, plac 5 ari, centar,blizu KMN-a, cena dogovorP-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~evehale, ili zamena za stanP-50 m2, kod Hotel Morave, ren-ovirana, cena 27.000 evra

LOKALI

P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000evraP-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000evraP-72 m2, S. Markovi}a, mogu}apodela na dva lokala od po 36 m2sa mokrim ~vorom

HITNO - NOV TROSOBAN STAN,BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna gara`a. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwi`ena.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa gara`om,kod Arene, ukwi`en

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa gara`om, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ^A^AK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvad`inica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvad`inica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/222-552064/158-93-63064/673-2-969^a~ak, Vojvode Stepe [email protected]

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 33OGLASI

STANOVI

P-30 m2, 3. sprat, CG,Avenija, 22.500 EP-38 m2, 2. sprat, CG, kodCara,29.500 EP-51 m2, PR, TA, centar,39.000 EP-62 m2, 2. sprat, CG, cen-tar, 42.000 EP-20 m2, 13.sprat, CG, K.Milo{a, 17.000 EP-32 m2, 5.sprat, CG,Balkanska, 24.000 EP-36 m2, VP,TA, kod H.Morave, 24.000 EP-31 m2, 7.sprat, CG,Avlaxinica, 21.000 EP-43 m2, VP, TA,Avlaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1.sprat, TA, kodH. Morave, 23.000 EP-43 m2, 8.sprat, CG,Avlaxinica, 31.000 EP-51 m2, PR, TA, 9.Jugovi}a, 26.000 EP-46 m2, PR, CG,Obili}eva-nov, 34.000 EP-41 m2, VP, CG,Qubi}ska, nov, 36.000 EP-47 m2, 1.sprat, CG,Obili}eva, nov, 41.000 Esa PDV-omP-52 m2, 8.sprat, CG,Avlaxinica, nov, 37.000 EP-57 m2, PR, CG, Avenija,

28.500 EP-60 m2, 1.sprat, TA, kodH. Morave, 35.000 EP-67 m2, 12.sprat, CG, Kej,43.000 EP-74 m2, 2.sprat, CG,Obili}eva, 49.000 EP-82 m2, 4.sprat, CG, kodGradskog parka, 62.000 EP-89 m2, 2.sprat, CG,Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1.sprat, CG,Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 1.sprat, CG,Avlaxinica, 75.000 E

KU]E

P-129 m2, 1.5 a, kodma{inske {kole, 26.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina,50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iricentar, 50.000 EP-208 m2, 6.8 a, kodSlobode, 50.000 EP-80 m2, 16 a, Parmenac,29.000 EP-70 m2, 4 a, Kulinova~kopoqe, 30.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice,45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi},50.000 EP-80 m2, 2 a, centar,60.000 E

P- 190 m2, 2.5 a, {iricentar, 70.000 E

IMAWA

5 a, Je`evica, 10.000 EP-40 m2, 3.2 ha, G.Miokovci, 16.000 EP-110 m2, 34 a, Loznica,20.000 EP-70 m2, 50 a, G. Atenica,21.000 EP-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,vi{e pomo}nih objekata,35.000 EP-50 m2, 90 a, G.Gorevnica, 26.000 EP-70 m2, 60 a, Kuki}i,35.000 E

LOKALI

P-37 m2, Obili}eva,41.000 EP-60 m2, B. Jankovi},52.000 EP-49 m2, B. Oslobo|ewa,26.000 E

VIKENDICE

60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E60 m2, Me|uvr{je, 40.000E

STANOVI

P-49 m2 , stari Autoprevoz, , 4. sprat,CG, 25.500 EP-39 m2, jednoiposoban, Obili}eva,prizemqe, 32.000 EP-34 m2, jednosoban, Avenija 1, 1.sprat, CG, 22.000 EP-27 m2, garsowera, 4. sprat, lift,CG, 23.000 EP-47 m2, jednoiposoban, 1. sprat, TA,30.550 EP-53 m2, centar, solid, 3. sprat, 34.450EP-30 m2, jednosoban, 23.000 EP-37 m2, jednosoban, Nemawina, 6.sprat, CG, 23.000 EP-43 m2, jednoiposoban, Alvaxinica,CG, 25.500 EP-49 m2, jednoiposoban, Avenija 1,CG, 4. sprat, 25.500 EP-43 m2, centar, 4. sprat, 26.000 EP-57 m2, dvosoban, Kej, 8. sprat, CG,31.000 EP-56 m2, dvosoban, B. Jankovi}, 2.sprat, TA, 31.000 EP-49 m2, Svetog Save, 2. sprat, TA,31.000 EP-58 m2, Vinara, 3. sprat, CG, 39.000 EP-51 m2, Medicinska {kola, 8. sprat,24.000 E

P-51 m2, dvosoban, VP, TA, 26.000 EP-63 m2, dvoiposoban, Bawalu~ka, 1.sprat, TA, 40.000 EP-56 m2, Radi{e Po{ti}a, 4. sprat,renoviran, 32.000 E

KU]E

P- 118 m2, Dragi{a Mi{ovi], P+1,27.000 EP-54 m2+1/1 P-32 M2 + gara`a 30 m2,7 ari, 37.000 EP-49 m2, 1300 kaplara, 4.4 ara, 25.000EP-70 m2+90 m2, Kqu~ka, 3.5 ari, 22.000EP-160 m2, 17 ari, Atenica, 32.000 EP-65 m2, “Sloboda” fabrika, 8 ari,27.000 EP-80 m2, 5 ari, podrum, Somborska,50.000 EP-78 m2, bolnica, 25.000 EP-71 m2+30 m2, 4.55 ari, Trnavska,77.000 EP-150 m2, Lomina, 3 ara, 80.000 EP-274 m2, 3 ara, Avenija 1, 90.000 EP-125 m2+20 m2 lokal, 2.7 ari, 125.000EP-420 m2, 4.65 ari, Ko{utwak, 95.000E

HITNO PRODAJEM STAN, AVENIJA 1, P-34 M2, 21.500 E

AGENCIJA

SSSSIIIIGGGGMMMMAAAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270e-mail: [email protected]

GARSOWERE23m2, vp, 21500 eura, [iri centar30m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija29m2, 5, 14000 eura, [iri centarU ponudi jo{ 7 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32m2, 5, 22000 eura , [iri centar32m2, 5, 23000 eura, [iri centar37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej34m2, 1, 25000 eura, CentarU ponudi jo{ 19 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35m2, 5, 24500 eura, [iri centar53m2, 6, lift, 29500 eura , RestoranBrvnara37m2 nov, 4, lift, sa stvarima , 32000eura,Avenija49m2, 4, 25000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stano-

vaDVOSOBNI STANOVI49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57m2 ,14, lift , 22000 eura , HotelMorava47m2, dvori{ni stan, 26000 eura , HotelMorava49m2 , 4, 25000 eura, Hotel Morava54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej57m2 , 3, 37000 eura, Qubi} kej55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej

53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej57m2 , 2, lift , 35000 eura, Qubi} kej50m2 ,4 , 28000 eura , Nemawina52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar53m2, 3, 36500 eura , Avenija55m2, vp, 28000 eura, Avenija53m2, 3, lift, 26000 eura , Avlad`inica49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51m2, 4, 25000 eura, Centar55m2, 3 , 31000 eura, CentarU ponudi jo{ 51 dvosobni stanDVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava67m2 , 7 , lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stanaTROSOBNI STANOVI78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani67m2, 4, 30000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 47 trosobnih stanova

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikendku}a i seoskih doma}instava.

Kompletnu ponuduAgencije „GA[O

NEKRETNINE“ mo`etevideti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

OBAVE[TEWEO PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potrebiprocene uticaja na `ivotnu sredinu projekta RADIOBAZNE STAN-

ICE CAV-02, CAQ02 Dqin investitora "TELEKOM SRBIJA" AD BEOGRAD ~ijase realizacija planira na KP br. 683/1 KO Dqin na teritoriji op{tine Lu~ani.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti uprostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 09do 12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnostmo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na`ivotnu sredinu predmetnog projekta.

Op{tinska uprava }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovogobave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna procenauticaja na `ivotnu sredinu. OP[TINSKA UPRAVA

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona oproceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009 ),obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

JAVNOM UVIDU, PREZENTACIJI I RASPRAVI

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitoraTELENOR D.O.O. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na`ivotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji"Zabla}e ", na k.p. Broj 437/4 K.O. Je`evica grad ^a~ak;

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti javni uvid u nave-denu studiju o proceni uticaja objekta na `ivotnu sredinu u prostorijama Gradskeuprave za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba broj 12,svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, uz prisustvo predstavnika stru~neslu`be, do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 27.08.2014.godine;

3. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja objek-ta na `ivotnu sredinu bi}e odr`ana dana 27.08.2014.godine u sali Gradskog ve}a grada^a~ka, @upana Stracimira broj 2. u ^a~ku, sa po~etkom u 11,00 ~asova;

4. Zainteresovane organizacije, organi i gra|ani mogu svoje primedbe, predloge imi{qewa o navedenoj studiji o proceni uticaja na `ivotnu sredinu dostaviti grad-skoj upravi za urbanizam grada ^a~ka do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do27.08.2014.godine. NA^ELNIK UPRAVE

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

OGLASI34 PETAK 25. JUL 2014. GODINE

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosobanstan od 110 m2 kod hotela “Morava”, CG, terasa od 20m2. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban novstan kod hotela “Morava”,4. sprat. Cena 48.500 E saPDV-om. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stanod 78 m2. Cena 37.000 E. Tel.063/ 691-761PRODAJEM trosoban stanod 77 m2, centar, 3. sprat,CG, terasa, cena 50.000 E.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stanod 71 m2. Cena 46.000 E. Tel.342-190PRODAJEM trosoban stanu centru, prvi sprat, gas,cena 40.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stanna Qubi} keju -lamela , CG.Mogu}a zamena. Tel. 064/14-14-324PRODAJEM trosoban stanod 73 m2 + 6 m2, strogi cen-tar, cena 43.000 E. Tel. 064/158-93-63PRODAJEM trosoban stanod 71 m2. Cena 41.200 E. Tel.060/ 76-76-060PRODAJEM trosoban stanod 80 m2, Avenija 2, 2. sprat,CG, lift, cena 38.000 E.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stan,nov, kod hotela “ Morava”,dupleks, odmah useqiv.Cena 42.000 E. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stanu Beogradu, kod Crvenogkrsta, nov, 1. sprat, CG,terasa, cena 92.000 E. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban novstan , Balkanska, cena32.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stanod 66 m2. Cena 45.000 E. Tel.032/ 342-190PRODAJEM dvoiposobanstan od 66 m2 u Kalu|erica-ma. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvoiposobanstan od 79 m2. Cena 42.000E. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvoiposobanstan od 53 m2. Cena 35.000E. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stanod 58 m2, 35.000 E. Tel. 032/342-190

PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2. Cena 22.000 E. Tel.060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2, cena 31.000 E. Tel.032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 56 m2, cena 30.000 E. Tel.063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2 na Alvaxinici, 4.sprat, lift, cena 27.000 E.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2 . Cena 26.000 E.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2 . Cena 36.500 E,mo`e korekcija. Tel. 063/691-761PRODAJEM dvosoban stanod 51 m2 , blizu “Tempa”,povoqno. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stanod 50 m2 . Cena 28.000 E.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stanod 50 m2 kod hotela“Morava”, 2. sprat. Tel. 064/673-29-69PRODAJEM dvosoban stanod 49 m2. Cena 32.000 E. Tel.060/76-76-064PRODAJEM dvosoban stanod 45 m2. Cena 26.000 E. Tel.032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 32 m2, 22.000 E. Tel. 060/43-42-190PRODAJEM dvosoban stanna Alvaxinici , cena 36.500E. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stanu Aveniji 2, prvi sprat, CG,useqiv, cena 29.000 E. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM dvosoban stankod Medicinske {kole, 3.sprat, cena 24.000 E. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM jednoiposobanstan od 46 m2, Avenija 1.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 49 m2. Cena 25.000E. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM jednoiposobanstan od 33 m2 u centrugrada, CG, lift. Tel. 064/158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 35 m2. Cena 24.500E. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM jednosobanstan od 34 m2, 2. sprat, CG,Avenija 1, 22.000 E. Tel.060/348-9-270

PRODAJEM jednosobanstan od 39 m2, 3.sprat, CG,centar. Cena 25.500 E. Tel.060/348-9-270PRODAJEM jednosobanstan od 39 m2, blizu pijaca.Cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednosobanstan od 38 m2, kod Cara, CG,terasa. Tel. 063/ 27-32-92PRODAJEM jednosobanstan od 32 m2, 5. sprat, CG,Nemawina. Cena 23.000 E.Tel. 060/ 348-9-270PRODAJEM noviji stan od31 m2 u centru, na 2. spratu.Cena 18.000 E. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM jednosobanstan od 31 m2, 4. sprat, CG,kod Hotela” Morava”, cena20.000 E. Tel. 060/348-9-270PRODAJEM stan od 58 m2,HITNO, terasa, CG, naQubi} keju. Tel. 064/ 291-9-010PRODAJEM stan od 34 m2,u Aveniji 1, 2. sprat, CG,21.500 E. Tel. 060/ 348-9-270PRODAJEM stan od 54 m2u blizini hotela“Morava”. Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM stan od 51 m2u strogom centru, cena 480E/ m2. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 49 m2,4. sprat. Cena 27.000 E. Tel.064/146-8-732PRODAJEM stan od 47 m2,dvori{ni, cena 26.000 E.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM stan od 49 m2,kod starog Autoprevoza, 4.sprat, CG, 25.500 E. Tel.064/ 131-2-544PRODAJEM stan od 46 m2,nov, Obili}eva. Tel.065/346-541-1PRODAJEM stan od 43 m2,centar, 4. sprat, CG, 26.000E. Tel. 064/ 13-12-544 PRODAJEM stan od 42 m2,novija gradwa, u blizinihotela “ Morava”, CG. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan od 40 m2,nov, prizemqe. Cena 32.000E. Tel. 064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 38 m2u ul. S. Save. Cena 22.000 E.Tel. 064/ 146-87-32PRODAJEM garsoweru od29 m2. Cena 13.500 E. Tel.060/ 3-43-190PRODAJEM garsoweru uBeogradu, Vra~ar, 1. sprat,ulica G. Vu~i}a, cena 38.000E. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM garsoweru naQubi} keju, cena 15.000 E.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM garsoweru ucentru G. Milanovca, ilimewam za mawu ku}u. Tel.062/ 11-31-989PRODAJEM stan - gar-soweru od 19 m2 na Qubi}keju. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM garsoweru od26 m2 na Qubi} keju. Tel.063/ 349-333PRODAJEM ~etiri apart-

mana na Zlatiboru,^olovi}a brdo, od 30 do 40m2, na prizemqu i 1. spratu.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u od 118m2, 15.5 ari placa. Cena62.000 E. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM ku}u od 40 m2u centru, povoqno. Tel. 064/208-6-115, 034/ 384-044PRODAJEM ku}u od 44 m2,kod “Slobode”, na 3.2 araplaca, u procesu legal-izacije. Tel. 064/ 337-4-240PRODAJEM ku}u od 88 m2,4.10 ari placa. Cena 35.000E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 90 m2,11 ari placa, u Preqiniiznad crkve, sva infra-struktura, 36.000 E. Tel.064/ 26-29-109PRODAJEM novumonta`nu ku}u i 50 ariplaca u Kuki}ima. Tel. 064/230-4-202PRODAJEM ku}u od 70 m2,4.12 ari placa. Cena 28.000E. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM ku}u od 91 m2,3.8 ari placa u Beqini, sviprikqu~ci, u postupkulegalizacije, 22.000 E.Tel.064/ 26-29-109PRODAJEM ku}u u GorwemMilanovcu, cena 19.000 E.Tel. 064/ 119-3-932PRODAJEM ku}u od 78 m2u Atenici, 25.000 E. Tel.060/ 348-9-270, 064/ 13-12-544PRODAJEM seosko imaweu Rajcu, 5.5 ha zemqe, 2 hapod {umom, 100 stabalatre{we , 180 stabala{qive. Tel. 064/ 26-29-109PRODAJEM seosko imaweu Ka~ulicama, sa 2.5 hazemqe, sva infrastruktura,90 m2, sa pomo}nim objekti-ma. Tel. 064/ 26-29-109PRODAJEM ku}u kodTitove Vile na Zlatiboruod 80 m2, plac 6 ari. Cena70.000 E. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM radionicuiznad bolnice sa 3 araplaca u legalizaciji. Tel.064/ 666-3-268PRODAJEM - MEWAM 2ku}e sa placem od 4 ara,Alvaxinica. Mogu} svakidogovor. Tel. 064/ 392-0-325 KUPUJEM mawu ku}u narelaciji ^a~ak - Gori~ani,do 50 ari placa. Tel.55-63-744

NEKRETNINE- IZDAVAWE

BEOGRAD - VO@DOVACizdaje se vi{e stanova za podva i tri studenta. Sve jenovo i name{teno. Useqiviod 1.9.2014. godine. Tel. 064/668-66-01IZDAJEM trosoban stanna Autokomandi u Beogradu,2. sprat, lift, CG, 250 E +depozit. Tel. 064/ 177-4-707IZDAJEM garsoweru naMirijevu, name{tena, CG,telefon, 130 E mese~no.Useqiva od 1.8.2014. Tel.060/ 709-9-213

IZDAJEM jednosobnname{ten stan u Aveniji 1.Tel. 063/ 844-8-409IZDAJEM name{ten jed-nosoban stan, strogi cen-tar, za dva |aka ili studen-ta. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM jednosobanname{ten stan. Tel. 065/346-541-1IZDAJEM stan za u~enicekod Medicinske {kole. Tel.063/ 182-2-722IZDAJEM jednosobanname{ten stan, novija grad-wa, CG, KTV, lift,Qubi}ska ulica. Tel. 064/403-7-359IZDAJEM ku}u u ^a~ku,ul. Nade`de Petrovi} 17,100 m od Kule. Pogodno zaagencije. Tel. 066/ 366-854IZDAJEM jednosoban stanblizu fakulteta. Tel. 064/420-9-920, 064/ 556-9-192IZDAJEM nov, prazan stanod 33 m2 u Pigovoj, CG. Tel.060/ 026-1060IZDAJEM jednosoban stanna Alvaxinici sa CG, polu-name{ten, samo kuhiwskielementi. Useqiv odmah.Tel. 060/ 349-8-490IZDAJEM dvosobanname{ten stan. Tel. 063/600-938IZDAJEM name{tenu gar-soweru. Tel. 346-541-1IZDAJEM dvosobanname{ten stan u Beograduna Zvezdari. Tel. 062/ 977-0-228IZDAJEM dvosobanname{ten stan sa CG, kodhotela “ Morava”. Tel. 064/230-4-202 IZDAJEM poslovni pros-tor od 80 m2, strogi centar,pogodan za restoran, pekaru.Tel. 064/ 102-2-759IZDAJEM name{tenu gar-soweru blizu Tehni~kogfakulteta. Tel. 064/ 218-0-327IZDAJEM konforan jed-nosoban stan, parking, gre-jawe na gas i struju. Tel.064/ 33-44-061IZDAJEM vrlo povoqnodvosoban nename{ten stansa grejawem u Ciganmali.Tel. 5372-816, 064/ 5426-726IZDAJEM kancelaru uObili}evoj , od 15 do 50 m2.Tel. 060/063-5-033IZDAJEM 3 hektara imawaza rad, u Prisloni~kompoqu. Tel. 060/ 575-8-700,727-026IZDAJEM skladi{te od500 m2, u ^a~ku, sa kance-larijom, asfaltiranimdvori{tem, vi{estrukenamene. Tel. 032/ 5561-495 POSLOVNI PROSTOR200 m2 i 12 ari placa uzmagistralni put u Preqiniizdajem ili prodajem. Tel.061/ 111-6-439

PLACEVI

PRODAJEM plac od 5 do10 ari, sa svimprikqu~cima kod“Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508PRODAJEM ili mewam za

stan plac od 9 ari, kodSlobodine raskrsnice,komunalije, ogra|en, voda,struja. Tel. 063/ 27-00-25PRODAJEM placeve od 17i 7 ari u centru Kotra`e.Tel. 064/11-88-485PRODAJEM plac od 12 ariu Loznici. Cena 5.000 E.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM parcelu od 1.2ha u Preqini, blizuIntereksa. Tel. 064/ 004-5-726, 064/ 427-3-378

RAZNO

PRODAJEM prstewe {pan-ski cvet. Tel. 065/ 675-9-331PRODAJEM nov bansek zastrugawe drva. Tel. 064/ 286-1-564PRODAJEM dve crvenevrbe u pawu, 70 cm. Tel. 826-576PRODAJEM auto-prikolicu, nova, garancija,atest. Tel. 064/ 071-1-543PRODAJEM crep velikakikinda, 1100 komada. Tel.064/ 99-34-026PRODAJEM raniju zazagrevawe vode i prekrupa~.Povoqno. Tel. 066/016-905PRODAJEM postoqa zasuncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125PRODAJEM o~uvanu sve-tle}u reklamu. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM traktor TomoVinkovi} 420, 1985. god, saprikqu~cima. Tel. 880-028,064/ 16-00-876PRODAJEM ~etiri nazim-ice, mo`e za priplod iliklawe. Tel. 062/ 583-331PRODAJEM steonu kravu.Tel. 062/ 381-826PRODAJEM mladog rasnogovna za priplod. Tel. 061/111-6-439PRODAJEM {tencezlatnog retrivera. Tel. 064/45-77-555PRODAJEM ispravan zam-rziva~ sandu~ar od 110litara. Tel. 060/ 0371-841PRODAJEM Gorewefri`ider od 200 litara +50 litara komora. Tel. 343-594PRODAJEM dva kau~a. Tel.032/ 343-594PRODAJEM euro kuku zava{ automobil ili kombi.Tel. 064/ 071-1-543PRODAJEM autoprikolicu Bockmann, nova,garancija. Tel. 064/ 07-11-542PRODAJEM dve letweo~uvane gume. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM dve de~ijebicikle, mu{ka i `enska,uzrasta do 10 godina. Tel.032/ 343-594PRODAJEM o~uvanudrvenu trgova~ku tezgu. Tel.063/ 84-34-149PRODAJEM fotequ zamasa`u, pru`a veliki brojkombinacija masa`a, kon-trola preko daqinskog, zawelnes i fitnes centre, isalone lepote. Tel. 064/ 945-6-205PRODAJEM novu trak-torsku korpu, cena 150 evra.Tel. 066/ 910-9-889PRODAJEM drvena vratabez {toka. Tel. 063/84-34-149

DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

MALI OGLASI

POVOQNO - ^ASOVI

NEMA^KOG, GR^KOGI ENGLESKOG JEZIKAZA SVE NIVOE IUZRASTE.065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI, ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKA,MLADE [QIVE STER-LEJKE, ^A^ANSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM traktorskubo~nu kosa~icu IMT.tel: 385-396

IZDAJEM sviwac saboksevima i re{etka-ma.

060/015-20-25

IZDAJEM u Beogradudvoiposoban name{ten stanu Ulici vojvode Stepe (CG,TELEFON, klima ikablovska ) u blizini FON,FPN, Saobra}ajni iFarmaceutski fakultet.Tel. 064/ 155-9-160

OGLA[AVAMIZGUBQENOM RADNUKWI@ICU NA IMEKOVA^EVI] BOSIQKEIZ PREQINE.

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 35OGLASI

PRODAJEM drvenegarni{ne raznih veli~ina.Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM okretne iprenosive dvori{nesu{ilice za ve{. Tel. 064/2942-141OTKUP starih dotrajalih,neispravnih i havarisanihvozila. Tel. 065/ 548-5-855KUPUJEM umati~enogovna i seni~ka umati~enajagwad. Tel. 061/ 111-6-439

AUTOMOBILI

PRODAJEM kamion Iveko, registrovan do maja 2015.godine, nosivost 5 tona.Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM Punta ,o~uvan, u odli~nom stawu.Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM Punto 1.1.,1997. godi{te, u odli~nomstawu, registrovan do krajanovembra. Tel. 062/ 880-4-

771

USLUGE

USLUGE specijalnogzavarivawa gusa , alumini-juma / cevi / i prohroma....Tel. 066/ 910-9-889USLUGE - IZRADA kotlo-va po naruxbini“ekonomik” (velika u{tedaogreva) Tel. 065/ 5900-651USLUGE - cepawe drva,ma{inskim putem.Povoqno. Tel. 064/ 444-3-163USLUGE ko{ewa ira{~i{}avawa zapu{tenihi zaraslih travnatihpovr{ina. Tel. 065/ 458-6-162VEOMA POVOQNOma{inski cepam drva. Tel.064/ 444-3-163PRU@AM pomo} i negustarijoj `enskoj osobi, 24 h.Tel. 060/ 0332-354

OZBIQNA @ENA saiskustvom brinula bi ostarim licima, za radnovreme. Tel. 063/ 822-1-817

ZAPOSLEWE

POTREBAN doktor stoma-tologije za rad u stomato-lo{koj ordinaciji. Tel.063/ 84-34-149POTREBNA sekretarica saznawem nema~kog jezika.Tel. 069/ 43-000-43TRA@IM posao u trgovi-ni, ~uvawe dece ili stari-jih lica , odgovorna,pedantna, nepu{a~. Tel. 065/55-011-97 TRA@IM posao prodaje natezgi za vreme Saboratruba~a u Gu~i. Tel. 060/033-2-354HITNO potrebna osoba zapomo} u ku}i i brigu ostarijoj `enskoj osobi. Tel.063/ 829-3-440

29. jula navr{ava se~etrdeset dana

od smrti na{eg dragog

RANKA KRIVOKU]EU~io si nas da dobrota u du{i ru{i svako zlo. Hvala za sve.

TVOJI NAJMILIJI

Dragi ujko, ve} pola godine nisi sa nama. Tvoji savetii uspomene na trenutke provedene sa tobom su `ivi ipru`aju nam utehu u trenucima bola.

Tvoji: RU@ICA i STEFAN20180

DRAGANTOMI]

[EKI

Na{a voqena

VI[WAPAJI]

1921-2014iz ^a~ka

U utorak, 29. jula 2014. navr{ava seSEDAM GODINA od smrti na{e

voqene

Kada se tvoje ime izgovara, eto osmeha,ali i pritajene suze koja ~eka svojmomenat.

Ti si bila osmeh. A tako }e i ostati zauvek.Vole te tvoji: KA]A, MILO[ i MIKO[

20177

VERE RADOVANOVI]

Dana, 23. 7. 2014. godine navr{ilo seGODINU DANA od smrti na{e

drage

Ti si tu u na{im srcima i na{immislima.

S ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.TVOJA PORODICA

20179

STAMENE VUKAJLOVI]

preminula je u sredu 23. 7.2014. godine u 12: 40 ~asova.Sahrana }e biti obavqena uu petak 25. 7. 2014. godine u14: 00 ~asova na ^a~anskomgrobqu.

O`alo{}eni: }erka MIRJANA, sin STEVICA,sestre NADA i LENA, unuka MAJA, unuci MARKO,

DARKO, BOJAN, praunuci NIKOLA i ANDREJ,zet MILE i snaja NATA[A

GAZELAKOMERC doo ima potrebu da pro{iri svoj tim, tako dasu nam potrebni pravi kandidati za poziciju:

KOMERCIJALISTA i VOZA^-MAGACIONERPoslovna jedinica ^a~ak

Nudimo:- [ansu da radite u firmi koja je jedna od vode}ih na tr`i{tu auto delova- Dinami~an rad u prijatnom okru`ewu- Mogu}nost stalnog unapre|ivawa znawa, tehnika i sposobnosti- Pla}en prekovremeni rad- Sloboda u radu- Redovnu i sigurnu nov~anu naknadu

Kriterijumi:- Minimum SSS- Minimum 3 godine iskustva u ovom ili sli~nim poslovima u auto industri-

ji- Poznavawe nekog stranog jezika (Engleski, Nema~ki, Italijanski) je prednost- Qubaznost, strpqivost, komunikativnost- Voza~ka dozvola B kategorije (C kategorija je prednost)

Ukoliko ispuwavate gore navedene kriterijume, po{aqite Va{ CV i motiva-ciono pismo na [email protected]

Zdravstveni centar "Dr Dragi{a Mi{ovi}" ^a~ak, OJ Op{ta bolnica ^a~ak,Komisija za sprovo|ewe postupka prodaje na osnovu Re{ewa direktora broj 2080/4327od 22. 7. 2014. godine, raspisuje slede}i

O G L A Sza prodaju sekundarnih sirovina

postupkom usmenog javnog nadmetawa

I Predmet prodaje su sekundarne sirovine i to:

NAPOMENA: Za otkup sekundarnih sirovina neophodno je, uz prijavu,dostavqawe i dozvole za otkup konkretnih sekundarnih sirovina, izdate odnadle`nog ministarstva.

II Prodaja }e se obaviti u utorak, 29. 7. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati ukancelariji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u kruguOp{te bolnice ^a~ak).

III Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu i navedenu dozvolu,b. uplate iznos od 5% od iznosa: po~etna cena x procewena koli~ina na ime

obezbe|ewa. Ako se podnosi prijava za vi{e stavki, iznosi se sabiraju.Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u upravnoj

zgradi bolnice i u istom mestu se predaje.Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12 sati

u ponedeqak, 28. 7. 2014. godine.Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa mo`e se uplatiti na `iro ra~un Ustanove broj

840-205667-47 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom na blagajni Ustanove uholu Nove bolnice.

Dokaz o izvr{enoj uplati mora se prilo`iti uz prijavu.Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati

nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu.IV Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji sekundarnih sirovina,

nema pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa.V Sekundarne sirovine, koje se izla`u prodaji, mogu se razgledati svakog

radnog dana pre prodaje, od 8 sati do 12 sati u krugu Op{te bolnice u ^a~ku.VI Dodatne informacije o prodaji mogu se dobiti od Prvoslava Marinkovi}a,

~lana komisije, svakog radnog dana od 7:30 sati do 15 sati na telefon 064/8647170

^ITUQE

Dana, 27. jula 2014.godine navr{i}e se

DVE GODINE od smrtina{e drage bake

SAVKE MARI]iz Trbu{ana

Uvek }u pamtiti vremeprovedeno s tobom!

GOCA sa porodicom20152

U nedequ 27. 7. 2014.godine navr{ava seGODINU DANA od

smrti mog dragog

MILANAMARKOVI]A

1967 - 2013.

VLADANPETROVI]

Dragi deda, danas senavr{ava {est tu`nih mese-ci od kako nisi vi{e sanama.

Vreme prolazi, aliuspomene na tebe i tvojdragi lik ne}e nikadizbledeti dokle god mi`ivimo.

Tvoj unuk NEMAWA,snaja GORANA i praunuke

NA\A i MA[A

24. 7. 2009 - 24. 7. 2014.

Zauvek u na{im srcimaPORODICA

20178

MITROFANMI]O

BOGDANOVI]

Dana, 28. jula 2014. godine navr{ava seTRI GODINE od smrti na{eg dragog

DRAGOJLAMLA\ENOVI]A

GODI[WI POMEN

Uspomenu na tebe ~uva tvojaPORODICA

20175

STOJAN MARINOVI]

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

36 PETAK 25. JUL 2014. GODINE

Tri godine je pro{lo od tvog odlaskai rastanka sa tvojim najmilijima.U na{im srcima ostaju bol i tuga.

Supruga QUBA, sinovi ZORAN i RADE,snaje i unu~i}i

20173

Bila sam sre}na majka , ponosna na wihovo pona{awe.Jo{ `ivim sa te{kom tugom, ako se to `ivot zove?Od ~ega je to srce moje, da prepukne ne}e?

NEUTE[NA MAJKA DOBRILA20174

ZORAN2003 - 2014.

MILAN - MI]O2013 - 2014.

Pri{ke, ni{ta vi{enije isto kao pre.

Ve~no }u te pamtiti.Tvoj PRI[KE

20171

Dana, 26. 7. 2014. godine, navr{ava se[EST MESECI

kako nije sa nama na{

NIKOLA ZATE@I]1989 - 2014.

Beskrajno smo zahvalni Gospodu {to nam je tebe podario za sina i brata, aneizmerno tu`ni {to smo te izgubili.

Najvi{e si voleo svog Gospoda i bio si mu verni sluga.Verujemo kao i ti, da je Gospod u svom carstvu sa~uvao jedno mesto za tebe.

MAMA, TATA i SEKA20153

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe, kom{ije i kolege, da se dana 30. 7. 2014. godinenavr{ava GODINU DANA od smrti na{e drage

NADE MILO[EVI]TUGA SE NE MERI VREMENOM NI RE^IMA.PONOS I SE]AWE NA TEBE JE UVEK PRISUTNO, A QUBAV VE^NA.POSTOJI QUBAV KOJU SMRT NE PREKIDAI TUGA KOJU VREME NE LE^I.

Godi{wi pomen odr`a}e se u subotu 26. 7. 2014. godineu 12 ~asova na ^a~anskom grobqu.

PORODICA MILO[EVI]20156

ALEMPIJEVI]

27. jula navr{ava se GODINU DANA od kako smoostali bez tebe.Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

Tvoji: majka QUBA, supruga DRAGANA,sinovi SVETO i LAZO i }erka NINA

20170

MILANMARKOVI]

1967 - 2013.

^ITUQE

NIKADA TE NE]EMO ZABORAVITI

ALEKSANDAR SA[AMARJANOVI]

Dana, 25. 7. 2014. godine navr{ava seDVE GODINE od smrti na{e drage

DU[ICE SKELI]25. 7. 2012 - 25. 7. 2014.

Pro{la je GODINA DANAod kako nije sa nama na{ voqeni

Hvata ti za svu qubav, pa`wu i ne`nost koje si nampoklawao celog `ivota.

TVOJI: supruga MILKA, sinovi MIROSLAVi BOBAN sa porodicama

20166

BOGI] \UKI]28. 7. 2013 - 28. 7. 2014.

Dana, 27. 7. 2014. godine navr{ava se DVADESETGODINA od kada nije sa nama na{a voqena

MILENKAMICA

JAKOVQEVI]

Dana, 29. jula 2014. godine navr{ava se GODINADANA od kako je tiho i dostojanstveno, kao i uvek u

`ivotu, oti{la na nebo sa an|elima na{a draga

Qubav je prevelika, bolprete{ka, a tuga za tobom ve~na.Velika je sre}a i bogatstvo u`ivotu imati tebe za bra~nogdruga, majku i baku.Malo je re~i da bismo reklikoliko nam nedostaje{.

Dana 26. 7. u 11 ~asova na ^a~anskom grobquposeti}emo wenu ve~nu ku}u i okititi cve}em.

TVOJI: MI]O, TAWA, SAWA,KONSTANTIN i RASTKO

20147

SLA\ANASLA\A SAVI]

Dana, 24. jula 2014. godine navr{ava se DESETtu`nih godina od kada nije sa nama na{a draga majka

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wen plemenitilik ~uvaju

}erke MIRKA i MILKA sa porodicama20146

CACA MILI]ro|ena Marke{evi}

iz Ro`aca

Dana, 25. 7. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti mog strica

S po{tovawemSinovica BISA

20159

BO@IDARANOVI^I]A

1933 - 2013.iz Vrani}a

Dana, 30. 7. 2014. navr{ava se DESET GODINAod smrti na{e drage i voqene nane

RU@ICEPAJI]iz Mili}evaca

SE]AWE25. 7. 2012 - 25. 7. 2014.

DU[ICA SKELI]iz ^a~ka

IN MEMORIAM

PORODICA ME^ANIN20164

DOBRILAME^ANIN

29. jul 2013 - 29. jul 2014.

SE]AWE25. 7. 2012 - 25. 7. 2014.

Du{ice, mnogo je tuge u meni, amalo re~i kojima bih opisala bolkoji ose}am.

Tetka TINA20163

DU[ICA SKELI]

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 37

Bolna je istina da vreme prolazibez tebe. Ostavila si trag koji se nebri{e, dobrotu koja se ne zaboravqai tugu koja ne prolazi.

Tetka DANA sa porodicom20162

Se}awa na tebe ostavqaju dubok trag na du{i, pratenas ~itav `ivot.

Tvoje unuke GOCA i DACA20158

Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom,tugu le~iti vremenom.Nema suza koje te mogu oplakati,niti re~i koje te mogu o`aliti.

U srcima na{im tvoje mesto stoji, dok budemo `ivi ve~no }e da boli.Majka DRAGICA, sestra VESNA i otac MILOVAN

20161

Dana, 18. 07. 2014. godine oprostio se od nas na{dragi, voqeni i nikad pre`aqeni

Bio si na{a zvezda vodiqa, na{uzor i primer za najboqeg tatu isupruga na svetu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.Uspomenu na Tebe ~uvaju tvoji:

Supruga BRATISLAVA,}erke VESNA i DANIJELA

20150

STEVAN\IKANOVI]

CECAN

Posledwi pozdrav na{em dragomtati, dedi i tastu

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.Tvoji: }erka VESNA, unuk MIHAILO,

unuka MAGDALENA i zet MILO[20157

STEVANU\IKANOVI]U CECANU

PICULI, MIKAN, @EQKO, BUQO,MILIVOJE, \OR\E, MARKO, KA]A, VERICA,JELENA, MIJAT, TE^O, KIKA, BRANKO, RADE,

NADA, TO[I], DRAGANA I RADE20169

S qubavqu i po{tovawem,

Suprug DU[AN, sin BRANKO, snaha VESNA,unuka ANA i unuk ALEKSANDAR

20165

IN MEMORIAM

Se}awe na profesora Radovana ]iri}a ~uvaju studen-ti i zaposleni

Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija ^a~akfak.

Prof. dr

RADOVAN]IRI]

1947 - 2011.

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAVNA[EM DRAGOM

RADOJKU]ERAMILCU ]AJU

1937 - 2014.iz ^a~ka

S ponosom i qubavqu zauvek }emo te nositi una{im srcima.

O@ALO[]ENI: supruga JULIJANA,sin IVAN i }erka DU[ICA sa porodicama

20145

Tu`nog srca i s bolom obave{tavamorodbinu i prijateqe da }emo, 26. jula 2014. godine,

obele`iti GODI[WI POMEN

MILO[U SIMI]USIMU

Te{ka je tek godina dana, a mi ostasmo u te{kom vre-menu... U onom pogledu punom qubavi i milosti kojusi nam davao... U glasu koji je milovao i le~io svakuna{u ranu... U onom ~asu kad ti je du{a utonula u sani na{em svakom dahu koji ne prestaje da ponavqa"ZAUVEK ZAJEDNO".

Godi{wi pomen }emo odr`ati na grobqu u DowimTrbu{anima u 13, 30 ~asova.

O@ALO[]ENI: otac @IVORAD, majkaOLGA, sin DEJAN, }erka IVANA i supruga NADA

20148

I pro|e najtu`nija godina u na{em `ivotu

DRAGAN ]UR^I]9. 8. 1962 - 28. 7. 2013.

Dana, 26. 7. 2014. godine jeGODI[WI POMEN

Uspomenu na wega ~uvaju Kom{ijeRADOVANOVI]I i DRA[KOVI]I

20176

DRAGANU ]UR^I]U]URETU

28. 7. 2013 - 28. 7. 2014.

Pre DESET GODINA prvo avgustovsko nedeqnojutro odnelo je zauvek jednu divnu mladostneostvarenih snova i neispuwenih `eqa

RADOSLAV RACOMANDI]

1961 - 2004 - 2014.

31. 7. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE ododlaska voqenog supruga i oca

RADOVANAGOJKOVI]A - GAVRA

38 PETAK 25. JUL 2014. GODINE

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i uLu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta

hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Dana 26. 7. 2014. u 14 ~asova obele`avamoGODI[WI POMEN na grobqu u Trnavi.

Do groba tu`ni RODITEQI20149

U na{im du{ama ostala je pusto{, a u srcu neprebol-na rana koja }e nas pratiti dok postojimo.

Ve~no neute{ni: majka CACA i otac DRAGOU nedequ, 27. jula 2014. u 11 ~asova bi}emo krajve~nog doma na{eg sina.

20151

Voqeni nikada ne umiru,senka vremena ne odnosi se}awa,qubav i tuga neprolazne su.

Sa nama si uvek i u svemu,na{ an|eo, na{ `ivot,najsjajnija zvezda na{eg neba.

Beskrajno te vole tvoje: @ICA, SUZA I JECA20155

Dana, 26. jula navr{ava se35 GODINA

od smrti moje sestre

BUDIMKA KRSTI] sa porodicom20160

VERE PERI[I] ro|. To{i}

Uspomenu sa bolom u srcu ~uva odzaborava wena sestra

Dana, 30. 7. navr{ava seGODINU DANA od smrti

Ostala si da `ivi{ u duhu i srcunas i posle smrti. Hvala ti za sve {to siu~inila za nas.

]erka MILKA sa porodicom

GEORGINE GINESTANI]

iz Ku{i}a

Dana, 29. 7. 2014. godine navr{ava seGODINA DANA

od smrti na{eg dragog

MILO[A SIMI]AGodina pro|e, ali dani nikad. Se}awe na tebe nas uspavquje i budi.Na radnom mestu te zamenio neko, a u srcima ne mo`e nikad niko.

U na{im srcima `ive}e{ ve~no.TVOJA PORODICA

20167

^ITUQE

DANA, 30. 7. 2014. GODINE NAVR[AVA SE [EST MESECIOD SMRTI NA[EG DRAGOG

STRICA I DEDE

MILUTINAVU^I]EVI]A

IMA QUDI ^IJI JE @IVOT TAKO DOBRO ISPUWEN,DA NI SVOJOM SMR]U,NE MOGU DA NAS OBESHRABRE.

[ESTOMESE^NI POMEN ODR@A]E SE 26. 7. 2014. GODINE, U 13 ^ASOVA, U SELU JE@EVICA, GROBQE DOLOVI.

TVOJI: RADOMIR, SOFIJA, SIMONA I MILUTIN VU^I]EVI]

20154

PETAK 25. JUL 2014. GODINE 39

Dana, 30. jula 2014. godine navr{ava se[EST MESECI

od smrti na{eg dragog strica

MILUTINAVU^I]EVI]A

Hvala ti na qubavi, brizi, pa`wi, kritici i velikom razumevawu, koje si imaouvek za mene i moju porodicu.

Uspomenu na Tebe ~uvajuVLADIMIR, MARIJANA, JELENA I \UR\E VU^I]EVI]

20168

PETAK 25. JUL 2014. GODINE