22 23instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/1991/11/podunavac-1991.pdf · je, kao 5to istorija politidkih ideja pokazuje, jedan stari, pouz-dani i klasidni obrazac, ... ca. Herodot

Filozofiia idruStro 1111990. str. 21-35

MILANPODI]NAVACFakultet politidkih naukaBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 321.01Primljeno: novembra 1990.

Trivalndjii

AUTHORITY AND AUTI{ORITARIANISM IN WORKSOF LIUBOMIRTADIC

(Summary)

In all of the works of Ljubomir Tadii, from the earlytreatment of analytical jurisprudence (In "T\g lltilo.tophicalFoundation of Hdns Keisents Theory of Law", 1962), till thelast book on political science ("Science of Politics", 1988) theproblem of authority and authoritarianism is thoroughlydiscussed.

In his writings on nation and natioda'lism, liberalismand "real socialisri", on psychoanalysis and its relation topolitics, on The Critical Ttreory of Frankfurt School on law'and

public opinion, on legitimation or revolution, etc., Tadiialways deferids the stand of liberty and human emancipation.He piofits the lessons of the natural law school (in his book"Tr'adition and Revolution", 1972), ol moderno svchoanaly sis and authoritarianism in contemporary politic stUe it left oi right), every type of hierarchical organization orhishlv centralized sociil institutions. His criticism of libidodimiiandi leads him to conceptualise his science of politics asa theory of liberation, set up-against every -"metaphysics ofenslavement". His concept of democracy brings him veryclose to libertarian socialism and its criticism of modernrepressive civilization. Order that reigns is never sufficientprbof that everything is in order.

20

CEZARIZAM

O jednom pojmu u politiikoj bonji Ljubomira Tadiia

1. VaZno je svojstvo teorijske matrice Ljubomira Tadiiada se priroda i kvalitet politidkog poretka metodidki propitujeu antinomidnim parovima poretka i slobode, pristanka i represije, prava i obligacije, legitimnosti i uzurpacije, vladavine pra-va i/ili vladavine ljudi, slobodnih i neslobodnih reZima. Ovoje, kao 5to istorija politidkih ideja pokazuje, jedan stari, pouz-dani i klasidni obrazac, koji u sebi kao valne sastojke polirikesadrZi elemente teleologije, univerzalizma i finalizma. Ovaj jepojmovni dualitet prisutan i da se identifikovati u ftrndamentusvih onih vaZnih tradicijskih polja koja su u temelju ewopskepolitidke kulture. Tako vei hebrejski koncept politike sadrZikao svoje ontidko polazi5te razlikovanje izmedju dva antin-omidna-i suprotstavl3ena pojma, eneh" versus b;eb, Grci rjerabiti slidnu distinkciju, praveii razliku izmedju echaos i plemios, a Rimljani izmdCju inimicus ihosns. Ovo je onto-loSko polazi5te posluZilo podjednako Aristorelu, Cileronu iMonteskjeu da najvaZni3u in4op5tiju matricu za razumevanjePgl{Se r ustava uspostave u antinomidnimparovima "dobrih"i "rdjavih" reZima (Aristotel), legitimnih i uzurpatorskih reZi-ma (Ciceron), slobodnih i nesldbodnih drZavd (Montesge).\rv.a. bl argumentacija mogla i dalje da se tka, no nala jeP-bp.tJq da joj naznadimo izvoriSte. VaZan je sastojak ovogrraotcr.lskog polja, i Lj. Tadii mu po svemu pripada, jedna

2 l

stalna metodidka sumnja u politidku vlast, dak i kada je de-rnokratski organizovana, i jedno stalno podseianjela Po-guinost "kvarlnja.i korumpiranj a slobode" tTokvil). Otuda jeosnovna pretenzija ovog pritoga da, rabeii jedan pojam uteoriiskoi matrici Lj. faOiia - plebiscitamicezaizatr, nqznadiminirnaliru razliku-izmedju "vladavine zakona" i "vladavinelidnosti", te da naznadi eiemente za teorijsku rekonstrukcijuonoga pojma (cezaizarn) pomoiu kojeg je moguie posredo-vati-bnu vrstu politidkih p-oredaka u kojima su opasnosti-poslobodu i autonbmiju doveka uvek prisunre. Priroda politidkihprocesa u postsociialistidkim druSwima, ukljudujuii i jugoslov-f n sko, o granideni procesi kon stitucionalizacij e i demotratiza-cije poliiidke vlasii, obnavljanje novih i-starih politidkih teh-notogiia, izranjanje tradicijlkog polja u kojem-se.prepliiu el-ementi fundamenializma i organicizma, obnavljaju interes zaovu teorijsku matricu, a tez^ o kongruenqiji izme{j-u 1848- i1989. godine zadobiva svoja teorijska ishodiSta. U svakomsludaju-, politidkoj teoriji koja se poradjala na razvalinama"starog reZima" valja se waiati.

2. Pitanje o ulozi velikih zakonodavaca u istoriji politidkihinstitucija nedovoljno je istraZeno, Sto.j.e sryvip u opreciaojuustavi i-vladavinaiakona imaju zateiime koji pretenduju daosobite forme personalizacde politidke vlasti podwrgnu yeigmstepenu institucionalizacije i demokratskom tipu politidkerekbnstrukcije. Ova se uloga, kako pokazuju rudiment:unenaznake u raztiditim tradicijsldm poljima politidke teorije, poka-zuje uglavnom preko uloge velikih zakonodavaca u zasniv-anju diZave (uitava), o6likovanju politidkih ins_titucija iut6meljenju normi politidke kulture jednog dru5wa. U tgme j9svakako <iobar primer atinskog zakonodavca Solona. Sva trioznalenasvojswa sublimirana su u lidnosti ovog zakonodav-ca. Herodot pi5e da je "Solon Atinjanima podario najQ-ljezakone", azadm,Aa 6i im dao nuZni element stabiliteta, oti5aona deset godina iz Atine, pod izgovorom da Zeli da studirapolitid@ehelenskih) naroda. 1 Aristotel,

t Herodot,IsfonjaII, Matica srpska, Novi Sad, 1988.

pak, obnavljajuii model patios politeia po ugledu na "de-inolcratiju predakal'gwr{juje da je''Solon Grcima dao najboljukonstituciju".2 U jednoj od najboljih studija grdke politidliekulture (hideia . The Ideals of Greek Culture ,) Verner Jeger(Wemer Jaeger) oznalava Solona kao "tvorca atinske politidkekulture". Istorija politidkih institucija i ideja pokade da su sevei u najranijim politidkim civilizacijama sverovne norme,pravne i politidke regule, kojima je oblikovan pravni i politidkiZivot pojedinih zajednica, morale po pravilu ojadavatijednimnizomreligrjskih, mitskih i filozofskih formula, pomoiu kojihse snaZio autoritet ovih normi i obezbedjivalo da one postanusastavni deo moralnih i politidkih obligacija pripadnika tihpolitidkih zajednica. Jedan od prvih primera ovakve politidketehnologije vezanje za jedan od najstarijih pravnih kodeksa,Hamurabijev zakonik. U njemu se prepoznaje i tip legitimiz-iranja politidke vlasi i mehanizmi ojadavanja pofitid[e obli-gacije-podanika. Hamurabi, kao Sto pokazuje slika, primazakonik iz ruku Boga sunca, Sto u sebi sadrZava elementedivinizacije politidke vlasti, ali i osobinr vrstu nebeskog man-data, koja ovom pravnom kodeksu daje osobitu snagu i auto-11et. -Slifngmpofitidkom tehnologijom morao je da Ie posluZii Mojsije koji je, da bi svom Dekalogu priliavio auioritet,morao.da pribegne wrdgji da mu je zakon na Sinajskoj gorisaop5tio sam Jehova. Cuveni, pak, indijski zakirnodavacManu, \op. se pripisuje aurorsrv-o zakonika kojim je kodifik-ovao celokupno pravo Sto se odnosi kako na verske, tako i nagradjanske usranove (Manuova knjiga svetih zakona), prip-isao je_autorstvo ovog zakonika samom bogu Brami.

Mada su, kako smo i naznadili, Stiva o ulozi velikihzakonodavaca relativno skromna, valja podsetiti da vei plu-tarh (Se/ected Lives and Essays;, u t<'n3iii koja je posveienao.pisu velikih lidnosti helen sliog

- sveta,'mada ipinin sku i sto-

riju studira kao herojsku, najvEiu paZnju posveiuje upravoLikurgu, koga ne stu-dira.kad vehkbg virjsicovodjrii ra'inita,nego kao velikog zakonodavca. Likurg ji: udario, kako pile

'm, Beograd, 1965. Temeljirije vidi:Wemer Jaeger ,Paideia, Oxford University foess, New york, 1979.

22 23

stalna metodidka sumnja u politidku vlast, dak i kada je de-rnokratski organizovana, i jedno stalno podseianjela Po-guinost "kvarlnja.i korumpiranj a slobode" tTokvil). Otuda jeosnovna pretenzija ovog pritoga da, rabeii jedan pojam uteoriiskoi matrici Lj. faOiia - plebiscitamicezaizatr, nqznadiminirnaliru razliku-izmedju "vladavine zakona" i "vladavinelidnosti", te da naznadi eiemente za teorijsku rekonstrukcijuonoga pojma (cezaizarn) pomoiu kojeg je moguie posredo-vati-bnu vrstu politidkih p-oredaka u kojima su opasnosti-poslobodu i autonbmiju doveka uvek prisunre. Priroda politidkihprocesa u postsociialistidkim druSwima, ukljudujuii i jugoslov-f n sko, o granideni procesi kon stitucionalizacij e i demotratiza-cije poliiidke vlasii, obnavljanje novih i-starih politidkih teh-notogiia, izranjanje tradicijlkog polja u kojem-se.prepliiu el-ementi fundamenializma i organicizma, obnavljaju interes zaovu teorijsku matricu, a tez^ o kongruenqiji izme{j-u 1848- i1989. godine zadobiva svoja teorijska ishodiSta. U svakomsludaju-, politidkoj teoriji koja se poradjala na razvalinama"starog reZima" valja se waiati.

2. Pitanje o ulozi velikih zakonodavaca u istoriji politidkihinstitucija nedovoljno je istraZeno, Sto.j.e sryvip u opreciaojuustavi i-vladavinaiakona imaju zateiime koji pretenduju daosobite forme personalizacde politidke vlasti podwrgnu yeigmstepenu institucionalizacije i demokratskom tipu politidkerekbnstrukcije. Ova se uloga, kako pokazuju rudiment:unenaznake u raztiditim tradicijsldm poljima politidke teorije, poka-zuje uglavnom preko uloge velikih zakonodavaca u zasniv-anju diZave (uitava), o6likovanju politidkih ins_titucija iut6meljenju normi politidke kulture jednog dru5wa. U tgme j9svakako <iobar primer atinskog zakonodavca Solona. Sva trioznalenasvojswa sublimirana su u lidnosti ovog zakonodav-ca. Herodot pi5e da je "Solon Atinjanima podario najQ-ljezakone", azadm,Aa 6i im dao nuZni element stabiliteta, oti5aona deset godina iz Atine, pod izgovorom da Zeli da studirapolitid@ehelenskih) naroda. 1 Aristotel,

t Herodot,IsfonjaII, Matica srpska, Novi Sad, 1988.

pak, obnavljajuii model patios politeia po ugledu na "de-inolcratiju predakal'gwr{juje da je''Solon Grcima dao najboljukonstituciju".2 U jednoj od najboljih studija grdke politidliekulture (hideia . The Ideals of Greek Culture ,) Verner Jeger(Wemer Jaeger) oznalava Solona kao "tvorca atinske politidkekulture". Istorija politidkih institucija i ideja pokade da su sevei u najranijim politidkim civilizacijama sverovne norme,pravne i politidke regule, kojima je oblikovan pravni i politidkiZivot pojedinih zajednica, morale po pravilu ojadavatijednimnizomreligrjskih, mitskih i filozofskih formula, pomoiu kojihse snaZio autoritet ovih normi i obezbedjivalo da one postanusastavni deo moralnih i politidkih obligacija pripadnika tihpolitidkih zajednica. Jedan od prvih primera ovakve politidketehnologije vezanje za jedan od najstarijih pravnih kodeksa,Hamurabijev zakonik. U njemu se prepoznaje i tip legitimiz-iranja politidke vlasi i mehanizmi ojadavanja pofitid[e obli-gacije-podanika. Hamurabi, kao Sto pokazuje slika, primazakonik iz ruku Boga sunca, Sto u sebi sadrZava elementedivinizacije politidke vlasti, ali i osobinr vrstu nebeskog man-data, koja ovom pravnom kodeksu daje osobitu snagu i auto-11et. -Slifngmpofitidkom tehnologijom morao je da Ie posluZii Mojsije koji je, da bi svom Dekalogu priliavio auioritet,morao.da pribegne wrdgji da mu je zakon na Sinajskoj gorisaop5tio sam Jehova. Cuveni, pak, indijski zakirnodavacManu, \op. se pripisuje aurorsrv-o zakonika kojim je kodifik-ovao celokupno pravo Sto se odnosi kako na verske, tako i nagradjanske usranove (Manuova knjiga svetih zakona), prip-isao je_autorstvo ovog zakonika samom bogu Brami.

Mada su, kako smo i naznadili, Stiva o ulozi velikihzakonodavaca relativno skromna, valja podsetiti da vei plu-tarh (Se/ected Lives and Essays;, u t<'n3iii koja je posveienao.pisu velikih lidnosti helen sliog

- sveta,'mada ipinin sku i sto-

riju studira kao herojsku, najvEiu paZnju posveiuje upravoLikurgu, koga ne stu-dira.kad vehkbg virjsicovodjrii ra'inita,nego kao velikog zakonodavca. Likurg ji: udario, kako pile

'm, Beograd, 1965. Temeljirije vidi:Wemer Jaeger ,Paideia, Oxford University foess, New york, 1979.

22 23

Plutarh, temelje spartanskim politidkim institucijama i spartan-skom politidkornduhu (kulturi). Slilnu metodidku postavkunalazimo i kod Nikole Makijavetija (rz-rcourses) , kada or.r,.-dtobi inade valjalo odekivati s obzinom na prirodu rimske politidketradicije, nb studira osnivadki mit o Romulu i,.Reryu, 19Sonajveiu paZnju posveiuje drugom rimslom kralju, Numi Po-muiliusu-, koj:i je - kako pokazuje Makijaveli - udario osnov,oblikovao i zasnovao kljudne rimske politidke, pogotovo re-publikanske institucije i utemeljio duh rimske politidke religi-je, otkrivajuii u politidkoj religiji i lojalnosti lju4i jednu od-pretpostavki

i temeljaca na kojima po6_iva stabilitet jednogpoliiidkog poretka. I istorija moderne drZave tak9dj9. PozlaJ.eirlogu vefliih zakonodavaca, osobito u onlmpolitidkim kul-turima (kao 5to je ameridka, na primer) koje su u jednomzgusnutom polititkom wemenu, kroz radove svojih najveiihpoUtienn umova ("odevi osnivadi") udarala temelje republi-kanskim politidkim institucijama-

3. Ako je, kako analiza politidkih dru5tava pokazuje,uloga velikih zakonodavaca vodila formama konstitucionaltra-cije politidke vlasti i vladavine prava, istonjl politidkiharustava pokazuje da je osobiti sukob izmedju 'Vadavine za-kona" i "vladavine lidnosti", dakle, razliditih oblika personal-izovane vlasti, trajni pratilac svih politidkih druStava. Radi se,dakle, o onim tipovima politidkih reZima koji sistematskiprodukuju osobiiu ulogu politidkih vladara. Ovo pitanje upolitidkoj teoriji nije zaobidjeno, ali pokuSaju njgggle sistem-atske analizenailaze na velike analitidke i metodidke te5koie.Otuda se dini da je u pmvu Franz Neuman (TheDenncra:ticandAuthoritarian State) da, ma koliko to izgledalo dudno, "mine poznajemo iole sistematsku teoriju o diktaturi". Diktatura jepojam Sto ga Neuman koristi kao generidki pojam za personal-izovane tipove politidkih reZima. Na slidnu vntu pote5koiaupozoravao je vei Aristotel, pokazujuii da ni ime vladara, nitip reZima ne moraju, sami po sebi, da otkriju "prirodu"diZave. Tako, recimo, Aristotel upozorava da "vladavina kral-ja", koja u grdkoj politidkoj kulturi oznadava "vladavinu jed-hoga uskladu s opStim pravilima", jeste medju necivilizovanim

(varvarskim) narodima "slidna tiraniji". Otuda u njegovoj ti-oolosiii i oznake onih politidkih reZima u kojima se meSajuirati6vstci i demokratski elementi. Jedan takav tip vlasti Aris-totei naziva pantbasileia, utvrdjujuii da je tu "vlast jednogsuverena u svim stvarima, ali sa istom vrstom moii Sto jeoir-r ili polis ima u javnim pitanjima". Drugi tip, koji aristb-'tel

odredjuj e kao aisumneteia odredjen je u sadrZinskom smis-lu kao "izborna forma tiranije".

U pokuiaju da odredimo osnovnu matricu zarazume-vanje ovog tipa politidke formacije dini se da bi valjalo podetis onim Sto je relativno op5te mesto u politidkoj teoriji. Ono setide, unatod razliditosti teordskih izvora, identifikacije empiri-jskih oblika u kojima je nagla5ena uloga formi personalizov-ane vlasti u politidkim zajednicama. Manje ili viSe, op5te jemesto da se kao takvi tipovi politidkog reZima mogu opredelitivladavine Pizistrata u Atini, Sule i Cezara u Rimu, Kola diRienca u istoriji italijanskih srednjevekovnih gradova, a zatimkao znadajnije (cezaristidke) figure u modernoj politidkoj isto-riji nabrajaju se Savanarola, Kromvel, Napoleon I, Luj Napo-leon, itd. Tome tipu vladavine, po prirodi regulativnih nadelapolitidke tehnologije, pripada i Titova vladavina. No, spor upolitidkoj teoriji nastaje vei sa pojmovnim odredjenjem ovevladavine. Brojni su pojmovi pomoiu kojih se ovaj tip vlada-vine odredjuje. Tome je, kao 5to se uglavnom zna, najvi5epaZnje posvetila politidka teorija posle 1848 godine, koJa sebavila analizom onog tipa politidke formacije koji je bio zas-novan na razvalinama "starog reZima". U obilju politidkih for-mi osobitu paZnju privladio je onaj politidki oUtiit u kojem setskazivala osobita osmoza mdimentarno demokratskih "mom-enata" i "momenata" politidke diktature. O kakvoj se wstiteorijskog i politidkog haosa radilo verovamo je najbolje poka-zao-f.rancuski politidki pisac i istoridar Gizo-u svojoj sjajnojtludiji LaDemoc:ntieenFrance . Gizo piSe: "Haoii-e naitaozbog jedne redi - demolaatija. Ovo je sada neohodnai univer-fd.nu red koju svi upotrebljavaju-kao talisman. Monarhistirazu: naSa monarhija je demokratska monarhija; ona se bitnorazlikuje od stare riroirarhije i prilagodjena je"modernim us-lovima druSwa. Republikairci liaZu :-republilia j e demokratij a

24 25

Plutarh, temelje spartanskim politidkim institucijama i spartan-skom politidkornduhu (kulturi). Slilnu metodidku postavkunalazimo i kod Nikole Makijavetija (rz-rcourses) , kada or.r,.-dtobi inade valjalo odekivati s obzinom na prirodu rimske politidketradicije, nb studira osnivadki mit o Romulu i,.Reryu, 19Sonajveiu paZnju posveiuje drugom rimslom kralju, Numi Po-muiliusu-, koj:i je - kako pokazuje Makijaveli - udario osnov,oblikovao i zasnovao kljudne rimske politidke, pogotovo re-publikanske institucije i utemeljio duh rimske politidke religi-je, otkrivajuii u politidkoj religiji i lojalnosti lju4i jednu od-pretpostavki

i temeljaca na kojima po6_iva stabilitet jednogpoliiidkog poretka. I istorija moderne drZave tak9dj9. PozlaJ.eirlogu vefliih zakonodavaca, osobito u onlmpolitidkim kul-turima (kao 5to je ameridka, na primer) koje su u jednomzgusnutom polititkom wemenu, kroz radove svojih najveiihpoUtienn umova ("odevi osnivadi") udarala temelje republi-kanskim politidkim institucijama-

3. Ako je, kako analiza politidkih dru5tava pokazuje,uloga velikih zakonodavaca vodila formama konstitucionaltra-cije politidke vlasti i vladavine prava, istonjl politidkiharustava pokazuje da je osobiti sukob izmedju 'Vadavine za-kona" i "vladavine lidnosti", dakle, razliditih oblika personal-izovane vlasti, trajni pratilac svih politidkih druStava. Radi se,dakle, o onim tipovima politidkih reZima koji sistematskiprodukuju osobiiu ulogu politidkih vladara. Ovo pitanje upolitidkoj teoriji nije zaobidjeno, ali pokuSaju njgggle sistem-atske analizenailaze na velike analitidke i metodidke te5koie.Otuda se dini da je u pmvu Franz Neuman (TheDenncra:ticandAuthoritarian State) da, ma koliko to izgledalo dudno, "mine poznajemo iole sistematsku teoriju o diktaturi". Diktatura jepojam Sto ga Neuman koristi kao generidki pojam za personal-izovane tipove politidkih reZima. Na slidnu vntu pote5koiaupozoravao je vei Aristotel, pokazujuii da ni ime vladara, nitip reZima ne moraju, sami po sebi, da otkriju "prirodu"diZave. Tako, recimo, Aristotel upozorava da "vladavina kral-ja", koja u grdkoj politidkoj kulturi oznadava "vladavinu jed-hoga uskladu s opStim pravilima", jeste medju necivilizovanim

(varvarskim) narodima "slidna tiraniji". Otuda u njegovoj ti-oolosiii i oznake onih politidkih reZima u kojima se meSajuirati6vstci i demokratski elementi. Jedan takav tip vlasti Aris-totei naziva pantbasileia, utvrdjujuii da je tu "vlast jednogsuverena u svim stvarima, ali sa istom vrstom moii Sto jeoir-r ili polis ima u javnim pitanjima". Drugi tip, koji aristb-'tel

odredjuj e kao aisumneteia odredjen je u sadrZinskom smis-lu kao "izborna forma tiranije".

U pokuiaju da odredimo osnovnu matricu zarazume-vanje ovog tipa politidke formacije dini se da bi valjalo podetis onim Sto je relativno op5te mesto u politidkoj teoriji. Ono setide, unatod razliditosti teordskih izvora, identifikacije empiri-jskih oblika u kojima je nagla5ena uloga formi personalizov-ane vlasti u politidkim zajednicama. Manje ili viSe, op5te jemesto da se kao takvi tipovi politidkog reZima mogu opredelitivladavine Pizistrata u Atini, Sule i Cezara u Rimu, Kola diRienca u istoriji italijanskih srednjevekovnih gradova, a zatimkao znadajnije (cezaristidke) figure u modernoj politidkoj isto-riji nabrajaju se Savanarola, Kromvel, Napoleon I, Luj Napo-leon, itd. Tome tipu vladavine, po prirodi regulativnih nadelapolitidke tehnologije, pripada i Titova vladavina. No, spor upolitidkoj teoriji nastaje vei sa pojmovnim odredjenjem ovevladavine. Brojni su pojmovi pomoiu kojih se ovaj tip vlada-vine odredjuje. Tome je, kao 5to se uglavnom zna, najvi5epaZnje posvetila politidka teorija posle 1848 godine, koJa sebavila analizom onog tipa politidke formacije koji je bio zas-novan na razvalinama "starog reZima". U obilju politidkih for-mi osobitu paZnju privladio je onaj politidki oUtiit u kojem setskazivala osobita osmoza mdimentarno demokratskih "mom-enata" i "momenata" politidke diktature. O kakvoj se wstiteorijskog i politidkog haosa radilo verovamo je najbolje poka-zao-f.rancuski politidki pisac i istoridar Gizo-u svojoj sjajnojtludiji LaDemoc:ntieenFrance . Gizo piSe: "Haoii-e naitaozbog jedne redi - demolaatija. Ovo je sada neohodnai univer-fd.nu red koju svi upotrebljavaju-kao talisman. Monarhistirazu: naSa monarhija je demokratska monarhija; ona se bitnorazlikuje od stare riroirarhije i prilagodjena je"modernim us-lovima druSwa. Republikairci liaZu :-republilia j e demokratij a

24 25

koja vlada sama sobom. To je jedina forma vladavine koja jeu harmoniji sa demokratskim druStvom, njegovim principima,njegovim sentimentima i njegovim interesima. Socijalisti,komunisti, montanjari Zele da demokratija bude dista i apso-lutna demokratija. To je za njih uslov njenog legitimiteta. Tak-va je moc redi demokratija da ni jedna vladavina ni jednapartija, veruje da ne moZe postojati a da ovu red ne upi5e nasvoje zastave."'Gizoov udenik, Aleksis de Tokvil koji je, kaoStoje znano, slulao njegova predavanja posveiena "genera-tivnim principima" modeme ewopske dfrave, uodavao je istuvrstu problema. Stavljajuii u centar svojih analiza pojampolitidke slobode u modernoj drZavi i defini5uii je pre svega uodnosu prcma razvoju institucionalnih garantija gradjanske sig-urnosti, Tokvil otkriva da neki aspekti moderniteta nagrizaju irazaraju slobodu. Tokvil ovu tendenciju oznadava kao tenden-ciju "korumpiranja i kvarenja slobode". PosluZiv5i se u me-todidkom smislu Monteskjeovim negativnim modelom reilma(Monteskje ovaj tip podvodi pod op5ti pojam "despotije"),koji se u biti zasniva na razlici izmedju "slobodnih i neslo-bodnih monarhija", Tokvil (Democracy in America) uodavada "vrsta opresije koja nagriza demokratske procese ne lidi nabilo Sta Sto do sada znamo. Sam sam tragaq za pojmom kojimbih precizirao ovaj fenomen. Stare redi 'despotizam'i 'tirani-ja' nisu adekvatne. Swar je nova. Ne mogu joj dati ime, alimoram poku5ati da je defini5em".a Smisao politidke teorije poTokvilu i jeste da identifikuje ove opasnosti "korumpiranjaslobode" i udini podjednako i vladare i podanike da budusvesni opasnosti nelegitimne vlasti i dominacije. Koristeii me-todidko uputstvo Monteskjea da valja praviti razliku izmedju"slobode i moci naroda", Tokvil ovaj tip reZima podvodi podopiti pojam "demokratske despotije". Time Tokvil obogaiujeonu literaturu koja ie se u politidkoj teoriji javiti nakon Fran-cuske reoluclje, terora, a narodito nekontrolisane i neanticipi-

3 F. Neuman, The Democratic and Authorifuian State , FrcePress, London, L957.

a A. Tocqueville, The Old Regime and French Revolution ,Doublday Anchor Books, New York, I955,p.251.

rane (s izuzetkom sjajne anticipacije Edmunda Berka) vlastiNapoleona B on apar:te i analizirati prirodu post-demokratskihfenomena uop5te (Lorenc f. Stajn, Konstan, BedZhot, J.Burhard, V. Ro5er, Marks, itd.). Tokvilov pojam "de-mokratske despotije " kao "korumpirane demokratije " podivana tri osnovna polazi5ta: prvo je da demokratija moZe bitikorumpirana; drugo, da demokratija moZe biti nelegitimna; itreie, ona moLe,pod odredjenim uslovima, mutirati u totalni itotalitarni oblik politidke dominacije ("nova despotija").Analizom Tokvilovih radova moguie je radikovati tri tipa "de-mokratske despotije". Osnovna argumentacijska potka jestesledeia: pod apsolutnom vladavinom jednog doveka despoti-zam deluje direktno i fizidki; u "demokratskim despotijama",pak, tiranija ne sledi ovaj put, ona ignoriSe telo i deluje pravona duh. Tokvil je sklon, odredjujuii pokoravanje kao oinov-no jezgro svake vlasti, da razliku izmedju ova dva tipa udiniodredjujuii tip pokoravanja i politidke identifikacije. Tako ieTokvil uwrditi da u klasidnoj ("staroj") despotiji vladar kaZe:"Misli kao ja ili umrl'. U "novoj despotiji" mehanizmi pokora-yTja se razlikuju ("Slobodan si da misli5 kako horjeS. Raspo-laZi svojom svojinom, svojim Zivotom, svime Sto ima5, afoddanas ti si medju nama stranac").

. Drugi je osnovni tip "demokratske despotije" Tokvilopi gag, u ?adnjim poglavlj im a Demol<ratije u Ameici. Ovaj bise up.lezikom moderne politidke teorije mogao oznaditi kao tipautoritamog.paternalizma . Tokvil je sklon da ovaj tip domi-nacije oznadi tcag, lajopasniji oblik kvarenja demokiatije. OvajItp Je naJpogubniji po autonomiju i slobodu doveka. Osnovnabt se regulativna nadela ovog tipa dominacije mogla, sledeiiroKvrlovu analizu, sublimirati na ovaj nalin:pno, dominacijaJe predomlnantno nerepresivna, ona podiva na koncepcqi&lavebeneficijan, njezina okosnica'nije iri javna slobodi niti javnoIrus{enJe, vei zadovoljavanje svih potreba od strane drZave.4,go,. "3ov.q. de sp o ti; u{ poei"u

" u p'otp" noi a tomiz u.ii i i"aii

y_tduu.ifamilija i-na irjitrbvom usmeravanji samo na irateri-lalno blagostanje i opsianak; ovaj je tip reZima, zapalaTokvil,rstovremeno

Spsoluian, detaljan ti apiikaciji, regularan u pro-cedurama, pokroviteljski (patemalan) u anticipaC-iii podani8titr

26 27

koja vlada sama sobom. To je jedina forma vladavine koja jeu harmoniji sa demokratskim druStvom, njegovim principima,njegovim sentimentima i njegovim interesima. Socijalisti,komunisti, montanjari Zele da demokratija bude dista i apso-lutna demokratija. To je za njih uslov njenog legitimiteta. Tak-va je moc redi demokratija da ni jedna vladavina ni jednapartija, veruje da ne moZe postojati a da ovu red ne upi5e nasvoje zastave."'Gizoov udenik, Aleksis de Tokvil koji je, kaoStoje znano, slulao njegova predavanja posveiena "genera-tivnim principima" modeme ewopske dfrave, uodavao je istuvrstu problema. Stavljajuii u centar svojih analiza pojampolitidke slobode u modernoj drZavi i defini5uii je pre svega uodnosu prcma razvoju institucionalnih garantija gradjanske sig-urnosti, Tokvil otkriva da neki aspekti moderniteta nagrizaju irazaraju slobodu. Tokvil ovu tendenciju oznadava kao tenden-ciju "korumpiranja i kvarenja slobode". PosluZiv5i se u me-todidkom smislu Monteskjeovim negativnim modelom reilma(Monteskje ovaj tip podvodi pod op5ti pojam "despotije"),koji se u biti zasniva na razlici izmedju "slobodnih i neslo-bodnih monarhija", Tokvil (Democracy in America) uodavada "vrsta opresije koja nagriza demokratske procese ne lidi nabilo Sta Sto do sada znamo. Sam sam tragaq za pojmom kojimbih precizirao ovaj fenomen. Stare redi 'despotizam'i 'tirani-ja' nisu adekvatne. Swar je nova. Ne mogu joj dati ime, alimoram poku5ati da je defini5em".a Smisao politidke teorije poTokvilu i jeste da identifikuje ove opasnosti "korumpiranjaslobode" i udini podjednako i vladare i podanike da budusvesni opasnosti nelegitimne vlasti i dominacije. Koristeii me-todidko uputstvo Monteskjea da valja praviti razliku izmedju"slobode i moci naroda", Tokvil ovaj tip reZima podvodi podopiti pojam "demokratske despotije". Time Tokvil obogaiujeonu literaturu koja ie se u politidkoj teoriji javiti nakon Fran-cuske reoluclje, terora, a narodito nekontrolisane i neanticipi-

3 F. Neuman, The Democratic and Authorifuian State , FrcePress, London, L957.

a A. Tocqueville, The Old Regime and French Revolution ,Doublday Anchor Books, New York, I955,p.251.

rane (s izuzetkom sjajne anticipacije Edmunda Berka) vlastiNapoleona B on apar:te i analizirati prirodu post-demokratskihfenomena uop5te (Lorenc f. Stajn, Konstan, BedZhot, J.Burhard, V. Ro5er, Marks, itd.). Tokvilov pojam "de-mokratske despotije " kao "korumpirane demokratije " podivana tri osnovna polazi5ta: prvo je da demokratija moZe bitikorumpirana; drugo, da demokratija moZe biti nelegitimna; itreie, ona moLe,pod odredjenim uslovima, mutirati u totalni itotalitarni oblik politidke dominacije ("nova despotija").Analizom Tokvilovih radova moguie je radikovati tri tipa "de-mokratske despotije". Osnovna argumentacijska potka jestesledeia: pod apsolutnom vladavinom jednog doveka despoti-zam deluje direktno i fizidki; u "demokratskim despotijama",pak, tiranija ne sledi ovaj put, ona ignoriSe telo i deluje pravona duh. Tokvil je sklon, odredjujuii pokoravanje kao oinov-no jezgro svake vlasti, da razliku izmedju ova dva tipa udiniodredjujuii tip pokoravanja i politidke identifikacije. Tako ieTokvil uwrditi da u klasidnoj ("staroj") despotiji vladar kaZe:"Misli kao ja ili umrl'. U "novoj despotiji" mehanizmi pokora-yTja se razlikuju ("Slobodan si da misli5 kako horjeS. Raspo-laZi svojom svojinom, svojim Zivotom, svime Sto ima5, afoddanas ti si medju nama stranac").

. Drugi je osnovni tip "demokratske despotije" Tokvilopi gag, u ?adnjim poglavlj im a Demol<ratije u Ameici. Ovaj bise up.lezikom moderne politidke teorije mogao oznaditi kao tipautoritamog.paternalizma . Tokvil je sklon da ovaj tip domi-nacije oznadi tcag, lajopasniji oblik kvarenja demokiatije. OvajItp Je naJpogubniji po autonomiju i slobodu doveka. Osnovnabt se regulativna nadela ovog tipa dominacije mogla, sledeiiroKvrlovu analizu, sublimirati na ovaj nalin:pno, dominacijaJe predomlnantno nerepresivna, ona podiva na koncepcqi&lavebeneficijan, njezina okosnica'nije iri javna slobodi niti javnoIrus{enJe, vei zadovoljavanje svih potreba od strane drZave.4,go,. "3ov.q. de sp o ti; u{ poei"u

" u p'otp" noi a tomiz u.ii i i"aii

y_tduu.ifamilija i-na irjitrbvom usmeravanji samo na irateri-lalno blagostanje i opsianak; ovaj je tip reZima, zapalaTokvil,rstovremeno

Spsoluian, detaljan ti apiikaciji, regularan u pro-cedurama, pokroviteljski (patemalan) u anticipaC-iii podani8titr

26 27

lelia iDotreba; t&, " nova despotij a" pretpostavlja jedan ne-poit"dlou*i odnos izmedju vladarai naroda (nema, kako kaZetokvil, "grupa za posred6vanje", koje u osnovi brane druSwood "atom-iziianja"-i "izolacije"); to je tip odnosa- u kome se"naciia redukujE na stado ovaca koje pokorno sledi ovna (vod-ju) piedvodnilia; ienrc, ovaj se tip politidkog reZima svagda2icistee iednom radikalnom koncepcijom "liberatas major" iiedn-om vitalistidkom koncepcijom "op5te volje" (narodnog su--vereniteta);

unatod tome, pasivno podaniSwo naroda glavno jeobeleZje njegove legitimacione formule.

irei;ilip vlad-avine u okviru op5teg pojma-"demokratskedespotiie" Tdkvil rawija pod neposrednim uticajem Napo-leonov6 politidke vladavine i odreilujega kao "vladavinu pro-fesionalnih vojnika". Ovo je po na59m mi-Sljenju, unatodzama5noj literaturi o "bonapartizmu" (Stajn, Y.g- kt, Jrajdke'Buholc, Huber, Romien) jedan od najbriljantnijih opisa ovogtipa vladavine. Tokvila zanima, na prvoq mestu, 5ta-je-omo-gireito i pomoglo vladavinu N,1polgo1a. Tajng ove vladavineTokvil otkriva u dva polja anali2e:jedno se odnosi na prirodu"civilnog druiwa" u Francuskoj ; drugo,..P+' La. g-apu -teh-nologij ipolitidke vladavine. Paternalistidki pol;Iski reZimisvagdi pbdivaju na osobitoj vrsti..podgfe i desubjektivacijenat6da, na sep-ariranju velikih dru5wenih grupa (klasa),.kojese upuiuju ni artikrilaciju najsirovijih interesar ali.i njihovopardtipirlnie u politidkoj vlasti. Politidku tehnologiju, uodavatokvil, t'tadcleon je dobrb naudio na iskuswu despotije i-starogreZima. Nipoleonova politidka vladavina otuda kombinuiepolitidku tehnologiju despotije i demolcratske s1ogane.pvg jq^tip

argumenta Sto gi u raznim-varijantama ryrtazimo Yryliti9koj.teorijlcearima. Tatole vei F. Buholc (Dienguel4viatlan)uoo2oravao da ie u "osamnaestom brimeru obnovljen jedannbvi lrvijatan, lioji se temelji na nadelu jedin-stva vlasti Toqar-hije i rudimentarnih svojstava jednakosti. Oba ova princ.ip.aposreduju se kroz lidnos-t Napoleona u kome se otelovljujei:elina siste-a. ZaJ. G. Stosera "Francuzi su ovim reZimomjo5 wrdji jaram upregli nego Englezi" (aluzqanaKromvelovuvladavini - M.P-.). H. Luden je pak uwrdio da je glavnainspiracija ovog tipa vladavine-u Rusoovoj politidkoj teoriji

pa, otuda, "sve Sto je Ruso teorijski utemeljio Bonaparta je-sworio".5

Od osobitogznatalaza leorijq cezaizma su raznatranjaB. Konstana (Duh uzupacije i osvajanja) , koja su neki sklonidaoznatekao "prvu op5tu teoriju cezanzma". Konstanova serazmatanjakreiu u okviru referentnog okvira o razlici izmed-iu "stare"-i "nove despotije". Glavni pojmovi pomoiu kojihkonstan oznadava ovu vrstu politidkog reZima su "uzurpacija"i "korumpiranje slo-bodg]'. !o njemg, uzurpacija podiva napostojanju armije i dovoljan je samo jedan poraz da se razori.Ona prati nesigurne vladare i nestabilne vladavine. Otuda jeona uvek sklona nasilju i reprsiji. No, nasuprot staroj des-potiji, ona dozvoljava slobodg mi5ljenja, posebno javnog,dime se u osnovi "korumpira sloboda". Pored ovoga, i Kon-stan obnavlja Monteskjeov argument o odnosu "slobode imoii naroda", ali i jednu ideju koju je vei u Vindicae ContnTynnnos razv4ao Stefano Junius Brutus, naznadavajuii clasvagda kada se ohlolcntija 2,eli da postavi kao demol<ratiia,valja odekivati "izbor najgorih i najmanje obrazovanih". K6n-stan urwdjuje: "Vlast uzurpacije moguia je samo invazijom iliuzdizanjem na visoki poloZaj neobrazovane mase. U Francus-koj pe desilo ovo drugo i otuda je moguia paralela sa pro-pa5iu Grdke i Rima".6

. Jed.nu. od najboljih.studija cezarrzma krajem pro5logy9ta raryi9-je -u obimnom i sistematskom delu nemadKpolitid--ki pisac Vilhelm Ro5er.? On oznadavacezaizarnuglavnom uop5tim pojmovima: to je sistem u kojem su sadrZaia regula-ttvna nadela dva razlidita poretka, jednog monarhijskog Iiea-nog dem-okratskog. Otuda "nikogdne trdba da izn"enadl di seJegna rudlmenrarna demokratija moZe udruZiti sa militanUrimtZi-o@i5te uglavnom u svoji- riuai-

s^ Vjdi temeljitije: Caesarismus, Geschjhtliche Grundfugriffe,lttrsg: O. Brunner, W. Conze, R. Cosellick), Stutgart, 1972.6 Benjamin Constant, political Writings, Cambridge UniversitzPress, Cambridge, 19g9, p. g5.

Politik. Geschitliche Naturtehte der Monarhie, Aristokratie undDemolratie, Stutgart, 1 g92.

28 29

lelia iDotreba; t&, " nova despotij a" pretpostavlja jedan ne-poit"dlou*i odnos izmedju vladarai naroda (nema, kako kaZetokvil, "grupa za posred6vanje", koje u osnovi brane druSwood "atom-iziianja"-i "izolacije"); to je tip odnosa- u kome se"naciia redukujE na stado ovaca koje pokorno sledi ovna (vod-ju) piedvodnilia; ienrc, ovaj se tip politidkog reZima svagda2icistee iednom radikalnom koncepcijom "liberatas major" iiedn-om vitalistidkom koncepcijom "op5te volje" (narodnog su--vereniteta);

unatod tome, pasivno podaniSwo naroda glavno jeobeleZje njegove legitimacione formule.

irei;ilip vlad-avine u okviru op5teg pojma-"demokratskedespotiie" Tdkvil rawija pod neposrednim uticajem Napo-leonov6 politidke vladavine i odreilujega kao "vladavinu pro-fesionalnih vojnika". Ovo je po na59m mi-Sljenju, unatodzama5noj literaturi o "bonapartizmu" (Stajn, Y.g- kt, Jrajdke'Buholc, Huber, Romien) jedan od najbriljantnijih opisa ovogtipa vladavine. Tokvila zanima, na prvoq mestu, 5ta-je-omo-gireito i pomoglo vladavinu N,1polgo1a. Tajng ove vladavineTokvil otkriva u dva polja anali2e:jedno se odnosi na prirodu"civilnog druiwa" u Francuskoj ; drugo,..P+' La. g-apu -teh-nologij ipolitidke vladavine. Paternalistidki pol;Iski reZimisvagdi pbdivaju na osobitoj vrsti..podgfe i desubjektivacijenat6da, na sep-ariranju velikih dru5wenih grupa (klasa),.kojese upuiuju ni artikrilaciju najsirovijih interesar ali.i njihovopardtipirlnie u politidkoj vlasti. Politidku tehnologiju, uodavatokvil, t'tadcleon je dobrb naudio na iskuswu despotije i-starogreZima. Nipoleonova politidka vladavina otuda kombinuiepolitidku tehnologiju despotije i demolcratske s1ogane.pvg jq^tip

argumenta Sto gi u raznim-varijantama ryrtazimo Yryliti9koj.teorijlcearima. Tatole vei F. Buholc (Dienguel4viatlan)uoo2oravao da ie u "osamnaestom brimeru obnovljen jedannbvi lrvijatan, lioji se temelji na nadelu jedin-stva vlasti Toqar-hije i rudimentarnih svojstava jednakosti. Oba ova princ.ip.aposreduju se kroz lidnos-t Napoleona u kome se otelovljujei:elina siste-a. ZaJ. G. Stosera "Francuzi su ovim reZimomjo5 wrdji jaram upregli nego Englezi" (aluzqanaKromvelovuvladavini - M.P-.). H. Luden je pak uwrdio da je glavnainspiracija ovog tipa vladavine-u Rusoovoj politidkoj teoriji

pa, otuda, "sve Sto je Ruso teorijski utemeljio Bonaparta je-sworio".5

Od osobitogznatalaza leorijq cezaizma su raznatranjaB. Konstana (Duh uzupacije i osvajanja) , koja su neki sklonidaoznatekao "prvu op5tu teoriju cezanzma". Konstanova serazmatanjakreiu u okviru referentnog okvira o razlici izmed-iu "stare"-i "nove despotije". Glavni pojmovi pomoiu kojihkonstan oznadava ovu vrstu politidkog reZima su "uzurpacija"i "korumpiranje slo-bodg]'. !o njemg, uzurpacija podiva napostojanju armije i dovoljan je samo jedan poraz da se razori.Ona prati nesigurne vladare i nestabilne vladavine. Otuda jeona uvek sklona nasilju i reprsiji. No, nasuprot staroj des-potiji, ona dozvoljava slobodg mi5ljenja, posebno javnog,dime se u osnovi "korumpira sloboda". Pored ovoga, i Kon-stan obnavlja Monteskjeov argument o odnosu "slobode imoii naroda", ali i jednu ideju koju je vei u Vindicae ContnTynnnos razv4ao Stefano Junius Brutus, naznadavajuii clasvagda kada se ohlolcntija 2,eli da postavi kao demol<ratiia,valja odekivati "izbor najgorih i najmanje obrazovanih". K6n-stan urwdjuje: "Vlast uzurpacije moguia je samo invazijom iliuzdizanjem na visoki poloZaj neobrazovane mase. U Francus-koj pe desilo ovo drugo i otuda je moguia paralela sa pro-pa5iu Grdke i Rima".6

. Jed.nu. od najboljih.studija cezarrzma krajem pro5logy9ta raryi9-je -u obimnom i sistematskom delu nemadKpolitid--ki pisac Vilhelm Ro5er.? On oznadavacezaizarnuglavnom uop5tim pojmovima: to je sistem u kojem su sadrZaia regula-ttvna nadela dva razlidita poretka, jednog monarhijskog Iiea-nog dem-okratskog. Otuda "nikogdne trdba da izn"enadl di seJegna rudlmenrarna demokratija moZe udruZiti sa militanUrimtZi-o@i5te uglavnom u svoji- riuai-

s^ Vjdi temeljitije: Caesarismus, Geschjhtliche Grundfugriffe,lttrsg: O. Brunner, W. Conze, R. Cosellick), Stutgart, 1972.6 Benjamin Constant, political Writings, Cambridge UniversitzPress, Cambridge, 19g9, p. g5.

Politik. Geschitliche Naturtehte der Monarhie, Aristokratie undDemolratie, Stutgart, 1 g92.

28 29

iama obnavlia i Hajnrih Trajdke. On ovaj tip reZima odredjujekao "demo&gku iinniiu ", naznadavajuii da ona stoji na polaputa izmedju "monarhijskog i republikanskog tipa politidkevladavine".-Osnovna je-ideja ovog autora da cezarizam svug-de nide u onoj politidkoj tradiciji koja poEiva-naprincipimaradikalne dembkratije i radikalne participacije.I jedno i d*gg'zapalaTraidke, vodi vladavini jednog doveka. Cezaizamieuv'et variianta "politidkog ekstremizma" u kojo-j se.realizYju"disti" dehokraiski principi. Rezultat je da se "celi autoritetdrZave ovaploiuje u rukama jedne individue, koja s-9 smatrapersonifikacijom celog naroda".8 U naznakama analize cez-^atir*a

koju wSi ovaj autor Siru eksplikaciju zasluZuju joi dvanalaza: prvi, da se cezarizam, unalod osobitom tip.u kvazilegit-imnosti, uglavnom u reprodukciji politidke moii.oslanja -na"silu" i "represiju" (ovde Trajdke u biti problematititje jednuideju J. M. Radowitza po kojoj "moderni cezaizarnjeste.golavlait nasilja"), i drugo, <ia je glavni protlem ovih $pwit politidkevladavine velika nestabilhost politidkih institucij a. Cezarrzamje, drZi Trajde, u biti "anarhija u ime p_oretka", a "-populami-infin",

mida se posmatra kao otelovljenje naroda svagda"stoji sam za seben. Otuda, bez obztra na osobiti tip kvazile-gitiirnosti, cezaristidki tip vladavine u .bi.ti- utemeljuje svojuiroi "ili na jednoj vojnoj ili na jednoj policiiskoj potki"-Ovometipu argumbnta blizak je i F. N9umq1,.$_oji cezaristidku vla-dlvinu analizuje kao poseban tip politidke diktature . Za raz-liku od "francuske 5kble" (Gizo, Tokvil, Konstan), Nojmannij e sklon tradicionalnim pojmovima "tiranije" i- "despotije ".Tiranija i despotija nemaju precizno znadenje-.U ovim teori-iama despotiiam- se obidno lzjednadava sa orijentalnim dik-iaturama, dok je tiranija desto odredjena kao sistem vladavinekoji je i po osnovamt utemeljenjl i qo praksi okarakterisanneiconstiiucionalnom praksom i odsustvom bilo kakvihogranidenja., odredjujuSi diktaturu kao "vladavinu lidnosti ili

frlpu hdriosti koje inirnopolizuju moc u drZavi, wieii iebezs Heinrich von Treitsche, Lecture on Politics, (ed. A. L-

Gowans), London and Glasgow,l9l4.e F. Neuman, Op. cit. p.238.

ikakvih ogranidenja", Nojman, s obzirom na "obim monopo-lizacije moii od strane diktatora" razlikuje tri tipa diktature:Drosru diktaturu, cezaristidku diktaturu i totalitarnu diktaturu.'RazloLicemo temelj i tij e Noj manov poj am "ce z ari stidke dikt at-ure". Osnovno odredjenje.je sledeie: "U nekim situacijama,diktator se moZe osetiti prisiljenim da gradi narodnu poAtStuili, pak, da osigura masovnu osnovu ove podr5ke, bilo u tokuiadinja svoje moii ili, pak, prilikom njezine realizaciie. MihoZemo.ovaj tip nazvati cezaristiikom dikfaturom, toja je,kako joj i samo ime kazuje, uvek lidna po formi".r' Jedin bdpouzdanih.islgrijskih primera ovog tipa vladavine, koji Noj-man temeultue anallzfa, Je I vlaclavrna Augustusa, a osobitonadin na koji ovaj rimski vladar obrazlale svoi lesitimaciiskititulus. Prema izvodima duvenog rimskog ist6ridira Casi"usaCoceanusaDia (Rmska politiika istonja), Augustus je svojudiktaturu-obrazlagao na sledeii nadin: "Cela Iialija spontanomi se zaklela da im budem lider u drLavi, Sto samla pbbedomkod Akciuma i udinio". Napoleon, koji ie slidiru formuluponoviti pred francuskim poslanicima ("samo sam ja pred-stavnik naroda, a tron i nije ni5ta drugo do jedna stolitabres-v_udena platnom"), imao je odiglednb dobar istorijski uzor.Nojman, slidno kao i Trajdke, nagla5ava da cezaizam prer-postavlj a rudimentamu subjektivizacij u naroda, istiduii da n cez-arizam postaje nuZnost onda kada hasa teZi da se politidkiizrazi". Cezarizammenja odnos izmedju centra i peiiferije upolitici i, kako razliditi bUtici cezarizriapokazuju, svagdi seoslanja n a "poli ridku provinciju ".

Zarazbku od-F. Nojmana, Antonio Gram5i, zasigurnoiedno od najistaknutijih imena u politidkoj rcori:i"i*triitiel,Provenijencij.e., upotrebljava pojain cezaiimakio jednu',ideo-1o,s5o-p-olemidku formulu", koja se artikuli5e u onim "histori-.ffT $og?gjqrma.lgoji su kulminirali u velikim 'herojskimrtcnostima"'. Gram5i utwdjuje da cezaizam uvek sadrZi usebi razre5enje osobite ravhdteZe i e["ifiUri3u*" p"riiietif,sua, koja se izraZava u porpunoj blokadi jedn6g druSwa. OnaJt u to@faranteza izmedJu dva sistema

to Op. ci l p.239.

30 3l

iama obnavlia i Hajnrih Trajdke. On ovaj tip reZima odredjujekao "demo&gku iinniiu ", naznadavajuii da ona stoji na polaputa izmedju "monarhijskog i republikanskog tipa politidkevladavine".-Osnovna je-ideja ovog autora da cezarizam svug-de nide u onoj politidkoj tradiciji koja poEiva-naprincipimaradikalne dembkratije i radikalne participacije.I jedno i d*gg'zapalaTraidke, vodi vladavini jednog doveka. Cezaizamieuv'et variianta "politidkog ekstremizma" u kojo-j se.realizYju"disti" dehokraiski principi. Rezultat je da se "celi autoritetdrZave ovaploiuje u rukama jedne individue, koja s-9 smatrapersonifikacijom celog naroda".8 U naznakama analize cez-^atir*a

koju wSi ovaj autor Siru eksplikaciju zasluZuju joi dvanalaza: prvi, da se cezarizam, unalod osobitom tip.u kvazilegit-imnosti, uglavnom u reprodukciji politidke moii.oslanja -na"silu" i "represiju" (ovde Trajdke u biti problematititje jednuideju J. M. Radowitza po kojoj "moderni cezaizarnjeste.golavlait nasilja"), i drugo, <ia je glavni protlem ovih $pwit politidkevladavine velika nestabilhost politidkih institucij a. Cezarrzamje, drZi Trajde, u biti "anarhija u ime p_oretka", a "-populami-infin",

mida se posmatra kao otelovljenje naroda svagda"stoji sam za seben. Otuda, bez obztra na osobiti tip kvazile-gitiirnosti, cezaristidki tip vladavine u .bi.ti- utemeljuje svojuiroi "ili na jednoj vojnoj ili na jednoj policiiskoj potki"-Ovometipu argumbnta blizak je i F. N9umq1,.$_oji cezaristidku vla-dlvinu analizuje kao poseban tip politidke diktature . Za raz-liku od "francuske 5kble" (Gizo, Tokvil, Konstan), Nojmannij e sklon tradicionalnim pojmovima "tiranije" i- "despotije ".Tiranija i despotija nemaju precizno znadenje-.U ovim teori-iama despotiiam- se obidno lzjednadava sa orijentalnim dik-iaturama, dok je tiranija desto odredjena kao sistem vladavinekoji je i po osnovamt utemeljenjl i qo praksi okarakterisanneiconstiiucionalnom praksom i odsustvom bilo kakvihogranidenja., odredjujuSi diktaturu kao "vladavinu lidnosti ili

frlpu hdriosti koje inirnopolizuju moc u drZavi, wieii iebezs Heinrich von Treitsche, Lecture on Politics, (ed. A. L-

Gowans), London and Glasgow,l9l4.e F. Neuman, Op. cit. p.238.

ikakvih ogranidenja", Nojman, s obzirom na "obim monopo-lizacije moii od strane diktatora" razlikuje tri tipa diktature:Drosru diktaturu, cezaristidku diktaturu i totalitarnu diktaturu.'RazloLicemo temelj i tij e Noj manov poj am "ce z ari stidke dikt at-ure". Osnovno odredjenje.je sledeie: "U nekim situacijama,diktator se moZe osetiti prisiljenim da gradi narodnu poAtStuili, pak, da osigura masovnu osnovu ove podr5ke, bilo u tokuiadinja svoje moii ili, pak, prilikom njezine realizaciie. MihoZemo.ovaj tip nazvati cezaristiikom dikfaturom, toja je,kako joj i samo ime kazuje, uvek lidna po formi".r' Jedin bdpouzdanih.islgrijskih primera ovog tipa vladavine, koji Noj-man temeultue anallzfa, Je I vlaclavrna Augustusa, a osobitonadin na koji ovaj rimski vladar obrazlale svoi lesitimaciiskititulus. Prema izvodima duvenog rimskog ist6ridira Casi"usaCoceanusaDia (Rmska politiika istonja), Augustus je svojudiktaturu-obrazlagao na sledeii nadin: "Cela Iialija spontanomi se zaklela da im budem lider u drLavi, Sto samla pbbedomkod Akciuma i udinio". Napoleon, koji ie slidiru formuluponoviti pred francuskim poslanicima ("samo sam ja pred-stavnik naroda, a tron i nije ni5ta drugo do jedna stolitabres-v_udena platnom"), imao je odiglednb dobar istorijski uzor.Nojman, slidno kao i Trajdke, nagla5ava da cezaizam prer-postavlj a rudimentamu subjektivizacij u naroda, istiduii da n cez-arizam postaje nuZnost onda kada hasa teZi da se politidkiizrazi". Cezarizammenja odnos izmedju centra i peiiferije upolitici i, kako razliditi bUtici cezarizriapokazuju, svagdi seoslanja n a "poli ridku provinciju ".

Zarazbku od-F. Nojmana, Antonio Gram5i, zasigurnoiedno od najistaknutijih imena u politidkoj rcori:i"i*triitiel,Provenijencij.e., upotrebljava pojain cezaiimakio jednu',ideo-1o,s5o-p-olemidku formulu", koja se artikuli5e u onim "histori-.ffT $og?gjqrma.lgoji su kulminirali u velikim 'herojskimrtcnostima"'. Gram5i utwdjuje da cezaizam uvek sadrZi usebi razre5enje osobite ravhdteZe i e["ifiUri3u*" p"riiietif,sua, koja se izraZava u porpunoj blokadi jedn6g druSwa. OnaJt u to@faranteza izmedJu dva sistema

to Op. ci l p.239.

30 3l

konstitucionalne demokratije. u svojoj v9jn9l varijanti, kaoforma "militame vladavine", ona se utemefule o-nq ryo? yo-iska postaie politidka sila i ulazi u sfenr javnosti' lerJe legr6m-itet iedno-e iistema u opasnosti. Medjutim, za Grams4ar.gs-;;;; iffi; cezaizmiostaje osobitai posebna.uloga velikihpolitid-kiti lidnosti u razre sav anj u_ katastrofl dng g ̂ bal an s a

boUtifnn sila u jednom druSwu. "fuiam : plsg Gramsr -

moie biti ozna€en kao istorijska sinacija u kojol su s/e ukonflil<tqwavnoteinnenakatastofiiannaiin ; to znaci da suu-iuf."or" balansu da bi nastavljanje konflikta moglo dg seJo*ii u oia5amnoj destrukciji... C-ezaizam uvek ozna1avapanitufamu soluciiu u kojoj su velike lidnosti suodene s 'ar-

6i6it;;i"-; historijsko-poiiiiete situacije koja 9e \.qa\1eri5eekvilibriumom sili koj a vodi u katastrofu ". t I Odredj uj u g!.c.ez-*riuikao osobeni tiil arbitriranja u situacijama politidkih isociialnih blokada ("civilna teologija" je do te mere razorenada konkurirajuie politidke sile nemaju-ni minimym saglasnosuoto Gu 5ti3e javno dobro jedne p.ofqeJ<9.1aje9r.rice.- ovdeGru*iipr"avlji sjajna mestd iz. analize Makijaveljja.i.Hobsa),Gramsi je sklon ten da cezaristidka soluctl.a u razllcrtrm.socSialno-politidkim situacijama ("momentima") ne mora bitr nuZ-i. o&Lri*a.. Osnovni je GramTjeva vododelnica izmedjuprogrEsivnog i re.gre-sivnbg cezariima supsumirana u odg.g-voru na prranJe oa li-raae"Senje ekviligtiit*qfglitidkih sila

"oAi po-tiAi r6gresivnih ili prdgresivnih.politiEkih aktera. ili,

ioS-pi""i^ije,-da li se orglanska solucija "organske. krize"lian'on dru5iva dovr5ava tirevoluciji ili u restauracdi.-Ouoirrlid Gram5i pokazuje razdvajajuci tipove vladavina koje suotr*rijiti Cezir i Nafoleon I, IGo-mvel-i Luj Napoleo*' Da,war niie iednostavni pokazuje i Hegelova anahza (1820')tiupot"dn,jne vladavine, tcoja ji lisena bilo kakvih bo-nagartis-tidtih naslaga. Hegel pozdrav-lja Napoleona kao "ambrelu no-vos revoluciona--og iloretka", a tippolitidkog reZima koji onuie"meliuie oznadav-a kao "monarhiju dopunjenu principompofitiei" r-ancipacije". Hegel je veoma jasan kadaozarazliku

tffi , hte. Pub. New York, 1971,p.219.

od veiine tadainjih nemadkih pisaca (Buholc, Luden, Sloser),uwrdjuje da je Napoleonova vladavina "monarhija u kojoj jekodifikovana i garantovana emancipacija, a ne despotija". Otu-da Hegel Napoleona apostrofira i kao "velikog uditeljadrlavnogprava u Parizu" (vidi o tome Hegelova pisma, kojaie uredio J. Hofmajster). No, da dovr5imo analizu Gramiijeve-argumentacije.

Dalo bi se, po naSem sudu, zakljuditi da je zaGramiija cezaizam jedna univerzalna i arbitraZna solucija, Stose osobito vidi u njegovim nalazima da i "parlamentarizammoZe pribaviti osnovu za takw soluciju...cezanzun jepolemid-no-ideolo5ka formula, a ne kanon historijske interpretacije;cezaristidka solucija moZe da postoji i bez Cezara, bez nekevelike ili paralemanterne lidnosti".r2 Formula detrdeset osmeili, kako je Gram5i naziva, formula "permanentne revolucije"jeste po njemu zadnji izdanak cezaristidke formule. Tek izgrad-njom poretka civilnog dru5wa bitno se menja i priroda samogpolitidkog poretka. Slabo i razoreno civilno drulwo uvek jepogodno tle zaradilite forme cezaristidke vladavine. Gramlije-va iaeia da cezaizam podiva bilo na odsustvu ili na destrukiijicivilnog druSwa wlo je bliska Marksovim analizama "bonapar-tizma" koje zasigurno dine jedan od boljih delova njegovepolitidke teorije. Analizirajuii politidku formaciju bonapartiz-ma Marks, koliko znamo, poslednji put upotrebljava pojam"gradjanskog dru5tva", a kao ontidko jezgro ovog poretkaoznadava stanje u kojem "sve klase gradjanskog druina kleiepredkundakom ".

Ova solucija, dije smo elemente u ovoj studiji naznadili,od velikog je te teorijskog znadaja, osobito zaanalizu sloZenihprocesa politidke mutacije od drultava politidkog monizma kadruStvima politidkog pluralizma. Obnova razliditih formipolitidkog fundamentili^rma, Zestoki naboji populizma kao "rip-teno egalitarnih demagoglj&", sve izvesnije rastakanje utopi-Jske tbrmule o "vlasti slabih" (Havel), zasigumo ostavlja mo-guinost da cezaizarn bude jedna od moguii-h autoritarnih solu-

"@0.

32 - 4JJ

konstitucionalne demokratije. u svojoj v9jn9l varijanti, kaoforma "militame vladavine", ona se utemefule o-nq ryo? yo-iska postaie politidka sila i ulazi u sfenr javnosti' lerJe legr6m-itet iedno-e iistema u opasnosti. Medjutim, za Grams4ar.gs-;;;; iffi; cezaizmiostaje osobitai posebna.uloga velikihpolitid-kiti lidnosti u razre sav anj u_ katastrofl dng g ̂ bal an s a

boUtifnn sila u jednom druSwu. "fuiam : plsg Gramsr -

moie biti ozna€en kao istorijska sinacija u kojol su s/e ukonflil<tqwavnoteinnenakatastofiiannaiin ; to znaci da suu-iuf."or" balansu da bi nastavljanje konflikta moglo dg seJo*ii u oia5amnoj destrukciji... C-ezaizam uvek ozna1avapanitufamu soluciiu u kojoj su velike lidnosti suodene s 'ar-

6i6it;;i"-; historijsko-poiiiiete situacije koja 9e \.qa\1eri5eekvilibriumom sili koj a vodi u katastrofu ". t I Odredj uj u g!.c.ez-*riuikao osobeni tiil arbitriranja u situacijama politidkih isociialnih blokada ("civilna teologija" je do te mere razorenada konkurirajuie politidke sile nemaju-ni minimym saglasnosuoto Gu 5ti3e javno dobro jedne p.ofqeJ<9.1aje9r.rice.- ovdeGru*iipr"avlji sjajna mestd iz. analize Makijaveljja.i.Hobsa),Gramsi je sklon ten da cezaristidka soluctl.a u razllcrtrm.socSialno-politidkim situacijama ("momentima") ne mora bitr nuZ-i. o&Lri*a.. Osnovni je GramTjeva vododelnica izmedjuprogrEsivnog i re.gre-sivnbg cezariima supsumirana u odg.g-voru na prranJe oa li-raae"Senje ekviligtiit*qfglitidkih sila

"oAi po-tiAi r6gresivnih ili prdgresivnih.politiEkih aktera. ili,

ioS-pi""i^ije,-da li se orglanska solucija "organske. krize"lian'on dru5iva dovr5ava tirevoluciji ili u restauracdi.-Ouoirrlid Gram5i pokazuje razdvajajuci tipove vladavina koje suotr*rijiti Cezir i Nafoleon I, IGo-mvel-i Luj Napoleo*' Da,war niie iednostavni pokazuje i Hegelova anahza (1820')tiupot"dn,jne vladavine, tcoja ji lisena bilo kakvih bo-nagartis-tidtih naslaga. Hegel pozdrav-lja Napoleona kao "ambrelu no-vos revoluciona--og iloretka", a tippolitidkog reZima koji onuie"meliuie oznadav-a kao "monarhiju dopunjenu principompofitiei" r-ancipacije". Hegel je veoma jasan kadaozarazliku

tffi , hte. Pub. New York, 1971,p.219.

od veiine tadainjih nemadkih pisaca (Buholc, Luden, Sloser),uwrdjuje da je Napoleonova vladavina "monarhija u kojoj jekodifikovana i garantovana emancipacija, a ne despotija". Otu-da Hegel Napoleona apostrofira i kao "velikog uditeljadrlavnogprava u Parizu" (vidi o tome Hegelova pisma, kojaie uredio J. Hofmajster). No, da dovr5imo analizu Gramiijeve-argumentacije.

Dalo bi se, po naSem sudu, zakljuditi da je zaGramiija cezaizam jedna univerzalna i arbitraZna solucija, Stose osobito vidi u njegovim nalazima da i "parlamentarizammoZe pribaviti osnovu za takw soluciju...cezanzun jepolemid-no-ideolo5ka formula, a ne kanon historijske interpretacije;cezaristidka solucija moZe da postoji i bez Cezara, bez nekevelike ili paralemanterne lidnosti".r2 Formula detrdeset osmeili, kako je Gram5i naziva, formula "permanentne revolucije"jeste po njemu zadnji izdanak cezaristidke formule. Tek izgrad-njom poretka civilnog dru5wa bitno se menja i priroda samogpolitidkog poretka. Slabo i razoreno civilno drulwo uvek jepogodno tle zaradilite forme cezaristidke vladavine. Gramlije-va iaeia da cezaizam podiva bilo na odsustvu ili na destrukiijicivilnog druSwa wlo je bliska Marksovim analizama "bonapar-tizma" koje zasigurno dine jedan od boljih delova njegovepolitidke teorije. Analizirajuii politidku formaciju bonapartiz-ma Marks, koliko znamo, poslednji put upotrebljava pojam"gradjanskog dru5tva", a kao ontidko jezgro ovog poretkaoznadava stanje u kojem "sve klase gradjanskog druina kleiepredkundakom ".

Ova solucija, dije smo elemente u ovoj studiji naznadili,od velikog je te teorijskog znadaja, osobito zaanalizu sloZenihprocesa politidke mutacije od drultava politidkog monizma kadruStvima politidkog pluralizma. Obnova razliditih formipolitidkog fundamentili^rma, Zestoki naboji populizma kao "rip-teno egalitarnih demagoglj&", sve izvesnije rastakanje utopi-Jske tbrmule o "vlasti slabih" (Havel), zasigumo ostavlja mo-guinost da cezaizarn bude jedna od moguii-h autoritarnih solu-

"@0.

32 - 4JJ

cija u postsocijalistidkim dru5wima.r3 Ta je izvesnost veiaosobito u onim druSrvima koja pokazuju jedno stanje "katastro-fiEnog balansa politidkih sila" i elemente rastakanja "civilneteologije". Jugoslovensko druSwo je zasigurno dobar primer.Otuda i ne dude podjednake ambicije i "stare" (srpske) i"nove" (hrvatske) vlasti da i u ustavnim relenjima otvore pr-ostor jednoj ovakvoj soluciji.

13 A. Mlchnik, "Moral und Politik", DieNeueGxreIlrchaft,1990.19

WanPodunavac

CAESARISM

(Summary)

At the level of the principle of political theory the authordefines the caesarism as subtype of dictatorshio.U"nderstanding by dictatorship the rule of a person o, u gro,ipof persons who arrogate-to themselves and monofolisepower in the state, exercising it without restrain, ttre iuttrorindicates that in some situations the dictatoi *uy i"Lrcompelled to build -up popular support, to secure a massbase, either for his rise tb fower or for exercise or it, oiiorboth. This.type may be call-ed caesarism, which, ;G nu*,rn(ucates, ls always personal in form.

34 35

cija u postsocijalistidkim dru5wima.r3 Ta je izvesnost veiaosobito u onim druSrvima koja pokazuju jedno stanje "katastro-fiEnog balansa politidkih sila" i elemente rastakanja "civilneteologije". Jugoslovensko druSwo je zasigurno dobar primer.Otuda i ne dude podjednake ambicije i "stare" (srpske) i"nove" (hrvatske) vlasti da i u ustavnim relenjima otvore pr-ostor jednoj ovakvoj soluciji.

13 A. Mlchnik, "Moral und Politik", DieNeueGxreIlrchaft,1990.19

WanPodunavac

CAESARISM

(Summary)

At the level of the principle of political theory the authordefines the caesarism as subtype of dictatorshio.U"nderstanding by dictatorship the rule of a person o, u gro,ipof persons who arrogate-to themselves and monofolisepower in the state, exercising it without restrain, ttre iuttrorindicates that in some situations the dictatoi *uy i"Lrcompelled to build -up popular support, to secure a massbase, either for his rise tb fower or for exercise or it, oiiorboth. This.type may be call-ed caesarism, which, ;G nu*,rn(ucates, ls always personal in form.

34 35