2013Reind1

NACRT STRATEGIJE REINDUSTRIJALIZACIJE SRBIJE

Radna grupa za reindustrijalizaciju

NACIONALNI SAVET ZA PRIVREDNI OPORAVAK

Dimitrijevi Bojan

uriin Dragan

uri Draginja

Gruji Branislav

Perevi Goran

Spasojevi Toplica

1

Radna grupa za reindustrijalizaciju Nacionalnog saveta za privredni oporavak Vlade Republike Srbije predlae strategiju reindustrijalizacije koja sadri predloge za izlazak Srbije iz duge i duboke ekonomske krize i prelazak na

putanju odrivog ekonomskog razvoja. Dokument ine:

i. dijagnoza ekonomskog stanja

ii. koncept antikriznog programa

iii. predlog nove ekonomske politike

iv. opis industrijskih politika

v. nova uloga monetarne i fiskalne politike

vi. prioritetni sektori za reindustrijalizaciju

vii. zakljuak i naredni koraci

Svrha dokumenta je da u Srbiji ekonomija postane prioritet broj jedan. Neopravdano je da nacija koja ima Nikolu

Teslu, Mihajla Pupina, kao i mnoge velikane razvojnog i primenjenog inenjerstva, nije u stanju da stvori ambijent

primeren razvoju sektora razmenljivih proizvoda i usluga, novih tehnologija i komercijalnu primenu inovacija i, na

toj osnovi, ekonomski i socijalni razvoj koji bi Srbiju uinio uporedivom sa drugim evropskim dravama.

i. Dijagnoza ekonomskog stanja

Za ekonomiju Srbije 2012. godina je bila neobino teka poto su zabeleena ireverzibilna kretanja, kako u realnom,

tako i u finansijskom sektoru. Posle rasta BDP od 2% u 2011. godini, pad od 1,5% u 2012. godini je ozbiljna

opomena. Industrijska proizvodnja je pala 3,5%, a poljoprivredna za 8%. U meuvremenu, atraktivnosti ambijenta

za priliv kapitala nije poveana zbog uobiajenog zaustavljanja reformi u periodu politikih izbora, kao i

zamrzavanja procesa pristupanja EU povezanog sa reavanjem kosovskog pitanja. Umesto priliva, u poslednjih

godinu dana prisutni su primeri odliva kapitala kako iz realnog sektora (US Steel, na primer), tako i iz finansijskog sektora (KBC, na primer).

Aktivnosti nove Vlade da produbi postojea strategijska partnerstva i uvede nove partnere u dravno vlasnitvo u

sektorima energetike i poljoprivrede, posle ostvarene fiskalne konsolidacije, su logine, ali su efekti odloeni zbog

sloenosti projekata, kao i zateene sporosti administracije.

Ekonomska kriza u Srbiji je strukturne, a ne cikline prirode. ta vie, domaa strukturna kriza je intenzivirana

posle 2008. godine negativnim efektima eksterne krize to je rezultiralo daljim produbljavanjem strukturnih

neravnotea i pogoranjem makroekonomskih fundamenata sistema.

Statistiki posmatrano, na kraju 2012. godine Srbija je bila u recesiji poto su u dva uzastopna kvartala zabeleene

negativne stope rasta. U Q1 2013. godine ekonomija je izala iz recesije zahvaljujui pozitivnoj stopi rasta, ali je

veliko pitanje odrivosti tog rasta poto osnovne strukturne nestabilnosti nisu eliminisane. Faktiki, Srbija se jo

uvek nalazi u tranzicionoj recesiji.

Ekonomska kriza u Srbiji ima ozbiljne politike posledice usled visoke nezaposlenosti i tekoa u funkcionisanju i

finansiranju drave. Stopa nezaposlenosti koja je pre poetka krize 2008. godine bila 14%, dostigla je u 23% u 2012.

godini. Posebno je opasna nezaposlenost mladih (15-24 godine) koja je dostigla 60%. Predvia se da e u naredne

tri godine stopa nezaposlenosti porasti i do 28%. Naime, ukoliko se zadri rast na bazi odreivanja prave veliine

postojee privrede, doi e do efekta rasta uz pad zaposlenosti (jobless recovery). Rastua nezaposlenost konstantno smanjuje potronju (finalnu i investicionu) i pojaava recesione trendove, pretei da se pretvori u depresiju. Broj

izdravanih lica se pribliio se broju aktivnih lica (1,0:1,1) to utie na tekoe u funkcionisanju drave (penziono i

zdravstveno osiguranja, obrazovanje, nauka, kultura i dr.) kao i odravanje likvidnosti (unutranje i spoljne).

Uticaj eksterne krize iz EU koja se javlja u formi tzv. recesije sa duplim dnom jo vie pojaava uticaj duboko

ukorenjenih internih strukturnih neravnotea na makroekonomske fundamente sistema (cene, devizni kurs, cenu

kapitala i sl.). Posledino, u 2012. godini javni sektor i vei deo privatnog sektora iskazuju gubitke. Bankarstvo je

jo uvek profitabilan sektor, ali kriza u privatnom i javnom sektoru kao i siromatvo u sektoru stanovnitva utiu na

negativna ekonomska oekivanja i, time, na usporavanje rasta u ovom sektoru. U sektoru osiguranja opadaju

finansijske performanse. Meutim, u siromanoj zemlji kao to je Srbija sektor osiguranja je mali i nema vei uticaj

na finansijski sistem i privredni razvoj.

2

Glavni problem privrede Srbije je autput gep, odnosno, nivo privredne aktivnosti koji je ispod mogueg nivoa.

Politiki je neopravdano da u dravi koja se nalazi u Evropi preko dve decenije postoji toliko nizak nivo privredne

aktivnosti koji uzrokuje gotovo afriki nivo siromatva. Nivo BDP u 2012. godini (u stalnim cenama) u Srbiji u

odnosu na 1989. godinu kao poslednju godinu pre otpoinjanja tranzicije je za 30% manji. Druge privrede u

tranziciji, u oznaci EBRD-281 u istom periodu u proseku su poveale svoj BDP za preko 40% (videti Ilustraciju 1).

Inae, autput gep je zakonitost koja prati prvu fazu tranzicije. U kasnijim fazama, zahvaljujui restrukturiranju

preduzea i banaka, kao i razvoju ambijenta privlanog za investitore, dolazi do strukturnih promena i investicija,

odnosno, do anuliranja tranzicionog autput gepa. Tranzicioni autput gep je u proseku za EBRD-28 anuliran u 2004.

godini. Ta situacija oznaava kraj tranzicije i otpoinjanje procesa dostizanja razvijenih privreda.

Sutina strukturnih promena u tranziciji je rast produktivnosti i proizvodnje u sektorima razmenljivih proizvoda,

kao i smanjenje trokova u sektorima nerazmenljivih proizvoda, to preko pozitivne povratne sprege utie na

konkurentnost sektora razmenljivih proizvoda kao i stvaranje ambijenta atraktivnog za investiranje u nove grane.

Otpoinjanje procesa dostizanja razvijenih privreda je pretpostavka politike integracije bivih socijalistikih

privreda Istone i Centralne Evrope u EU. Posle politike integracije, pojavio se nov podsticaj za razvoj po osnovu

efekta tzv. institucionalne konvergencije.

Ceo period tranzicije za Istonu i Centralnu Evropu je bio period velikog ekonomskog optimizma to je, verovatno,

i uticalo na njegov uspean zavretak. Pored strukturnih promena, ostvaren je i realan rast poto je nominalna stopa

rasta BDP bila znatno iznad nominalne kamatne stope (videti Ilustraciju 2). Dodue, rast je bio znaajno podstican

stranim kreditima to je povealo ranjivost ovih privreda na recesiju 2008. godine zbog visokog finansijskog

leverida. Kriza 2008. godine je poela zaglavljivanjem banaka a nastavila grom tranje. Odgovor drave na

kontrakciju kredita je bio uvoenje mera tednje a odgovor privrede je bio deleverid (ili smanjenje duga

smanjenjem aktive). Drugim reima, kontrakcije kredita je izazvala kontrakciju proizvodnje. Naalost, zajedno sa

tim je doao i pad prihoda. Kriza je optimizam zamenila pesimizmom. U krizi je najveu vitalnost pokazala realna

ekonomija (industrija + poljoprivreda). Zbog spekulativnih balona, veliki problemi su nastali sa investicijama u

nekretnine, infrastrukturu i sektor usluga. Kada zavlada strah od straha, u ekonomiji najvie trpe investicije.

Smanjeni nivo investicija posebno pogaa ekonomije sa visokim nivoom duga (javnog i privatnog) zbog tekoa u

odranju fiskalne ravnotee.

Ilustracija 1. Tranzicioni autput gep, period 1990-2012

Izvor: Transition Report

1 Albanija, Azerbejdan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Estonija, Gruzija, Hrvatska, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Maarska, Makedonija, Moldavija, Mongolija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovaka, Slovenija, Srbija, Tadikistan,

Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan

3

Ilustracija 2. Stopa rasta i cena kapitala u Istonoj i Centralnoj Evropi, 2000-2010

Izvor: The Vienna Institute for International Economic Studies

Suprotno veini privreda Istone i Centralne Evrope koje su u protekle dve decenije ostvarile ekonomski progres

zavravajui tranziciju i otpoinjui proces dostizanja najrazvijenijih svetskih privreda, Srbija je u istom periodu

bila u ekonomskoj regresiji, pre svega zbog nezavrene tranzicije.

Najvei pad aktivnosti u Srbiji belei realni sektor, pre svega industrijska proizvodnja. Vrednost industrijske

proizvodnje u periodu 1990-2010. je pala za vie od 60%, doprinos industrije BDP se smanjio sa 31% na 15%, dok je

broj industrijskih radnika opao sa 1,03 miliona na 0,3 miliona. U pitanju su trendovi koji su u potpunoj suprotnosti

ne samo sa trendovima u okruenju, ve i sa trendovima koji su u Srbiji prethodili ovom periodu. Konkretno, u

periodu 1960-90. industrijska proizvodnja u Srbiji je rasla po prosenoj stopi od 8%, a u privrednoj strukturi su

postojale sve bitne industrijske grane koje govore o solidnom stepenu industrijalizacije (industrija elika, industrija

automobila, bazna i fina hemija, industrija maina, na primer). Ono to se deavalo u periodu posle 1990. godine sa

punim pravom se moe nazvati deindustrijalizacija. Na Ilustraciji 3 prikazana su dva perioda razvoja u Srbiji:

period industrijalizacije (1960-1990) i period deindustrijalizacije (1990-2010).

Na Ilustraciji 4 dato je poreenje nivoa industrijske proizvodnje u Srbiji sa uspenim privredama u tranziciji iz tzv.

viegradske grupe (eka, Poljska, Slovaka i Madarska). Ilustracija pokazuje da pomenute privrede, suprotno

Srbiji, tokom tranzicije upravo karakterie ubrzani rast industrijske proizvodnje.

Ilustracija 3. Dva perioda razvoja u Srbiji: industrijalizacija i deindustrijalizacija

Izvor: P. Petrovi i V. Milai

4

Ilustracija 4. Industrijska proizvodnja u 1995, 2000 i 2008 u odnosu na 1989

Izvor: The Vienna Institute for International Economic Studies

Struktura stranih direktnih investicija, takoe, predstavlja uzrok strukturnih neravnotea u Srbiji. U strukturi

stranih ulaganja u Srbiju dominiraju finansijska intermedijacija (banke, osiguravajue kompanije i drugi finansijski

posrednici), poslovi sa nekretninama (komercijalnim, pre svega) i trgovinski lanci. Suprotno, u zemljama

viegradske grupe dominiraju ulaganja u industriju i infrastrukturu (videti Ilustraciju 5). Konkretno, u ovoj grupi

zemalja ulaganja u industriju sa oko 40% predstavljaju najveu komponentu stranih direktnih investicija.

Sektor razmenljivih proizvoda je jedna od najveih slabosti privrede Srbije. Ova slabost se posebno manifestuje u

periodu krize koja je poela 2008. godine kada raste znaaj neto deviznog efekta po osnovu izvoza i supstitucije

uvoza usled pritiska na smanjivanje zaduenosti (efekat deleverida). Meutim, situacija u Srbiji je takva da izvoz

raste po skoro istoj stopi po kojoj opada uvoz (videti Ilustraciju 6), za razliku od zemalja viegradske grupe u

kojima dolazi do istovremenog rasta i izvoza i uvoza. Na prvi pogled ovo je dobra vest za Srbiju, meutim

prethodno se deava u uslovima kada industrijska proizvodnja opada bre od pada BDP to govori o nastavljanju

deindustrijalizacije. Takoe, ova situacija dovodi do pada fiskalnih prihoda.

Ilustracija 5. Struktura stranih direktnih investicija u zemljama viegradske grupe

Izvor: The Vienna Institute for International Economic Studies

5

Ilustracija 6. Razliiti trendovi razvoja izvoza i uvoza: Srbija vs. viegradska grupa, 2008-2011

Izvor: Eurostat i sopstvene kalkulacije

Jedan od glavnih razloga postojee strukture ekonomije je, pored tranzicione strategije koja je bazirala na

finansijalizaciji ekonomije, i neadekvatna ekonomska politika fokusirana na inflaciju (nisku i stabilnu) umesto na

autput gep (nizak i stabilan). Kontrola cena iskljuivo monetarnim merama dovodi do rtvovanja realne ekonomije.

tavie, ova ekonomska politika je kontraproduktivna poto dovodi do vetakog pregrejavanja ekonomije, budui

da prilivi kapitala po osnovu privatizacije i stranih direktnih investicija uveavaju novanu masu i dovode do

neravnotee u korist tranje. Hlaenje vetaki pregrejane ekonomije monetarnim merama je skupo. NBS je za te

svrhe koristila mere kao to su podizanje obavezne rezerve, podizanje referentne kamatne stope i intenziviranje

operacija na otvorenom tritu (repo papiri i prodaja deviza). Sve ove mere utiu na rast cene kapitala to je

nelogino za privredu u kojoj postoji znaajan autput gep koji se moe anulirati samo rastom proizvodnje i

investicija. Takoe, ovakva politika dovodi do smanjivanja deviznih rezervi koje NBS koristi da bi se smanjio

pritisak na devizni kurs u periodima dospea repo papira. Konano, postoji jo jedan negativan efekat ovakvog

ponaanja, precenjivanje vrednosti RSD.

Prethodno opisani makroekonomski fundamenti sistema alju pogrene signale potencijalnim investitorima

(privlae portfolio investitore, a odbijaju investitore u realnu ekonomiju). Prostor za investicije u realnu ekonomiju

je potpuno suen poto ne samo to ne postoji dovoljan nivo akumulacije u privredi, ve i ne postoji dovoljan

fiskalni prostor u dravi za primenu neo-kenzijanskih instrumenata deficitarnog finansiranja (kreditna ekspanzija,

socijalna davanja za nezaposlene, javne nabavke i sl.) koji se, inae, koriste u recesiji za stimulisanje ponude.

Vie od jedne decenije arhitekte tranzicije u Srbiji su pod nedvosmislenim uticajem neoliberalne ekonomske

doktrine i koncepcijske platforme voenja ekonomske politike poznate kao Vaingtonski konsenzus.

Privatizacija, deregulacija i liberalizacija uz kontrolu inflacije su glavna uporita ovakve politike iroko podrane i

od strane meunarodnih finansijskih organizacija. O tome govore i krediti za odravanje makroekonomske

stabilnosti i strukturno prilagoavanje odobreni od strane WB/IMF i EBRD. Naalost, u Srbiji nije postojalo

dovoljno politiara sposobnih da sagledaju neprimerenost ove koncepcije za lokalne uslove. Ovu koncepciju je

prihvatila i ekspertska elita u regulatornim telima i nevladinim organizacijama, meu kojima se jedan broj upravo

bavio promocijom platforme povlaenja drave iz ekonomije. Ovi krugovi su svojim aktivnostima u radu na

sistemskim zakonima, u strukovnim organizacijama i ad hoc telima, kao i nastupima u medijima, znaajno uticali na promociju mentaliteta trinog fundamentalizma. Na ovaj nain je dat alibi prethodnim vladama za mnoga

neinjenja, po principu trite je najbolji regulator, drava je lo gospodar. Iskljuivi fokus na kontrolu inflacije

monetarnim merama ima smisla samo kada privreda nema znaajnije strukturne neravnotee koje dovode do

recesije ili deflacije i/ili kada postoji tranjom vuena inflacija. Meutim, kada postoji autput gep i inflacija koju

guraju trokovi, dranje inflacije pod kontrolom ne obezbeuje makroekonomsku stabilnost, posebno ukoliko je

6

praeno liberalizacijom (na komercijalnom i finansijskom tritu). Interesantno je da su se tranzicionisti u Srbiji

samo bavili reformama u komercijalnom sektoru dok je javni sektor je ostao netaknut.

Posledice neadekvatne ekonomske politike nisu izostale. Na Ilustraciji 7 je prikazano kretanje glavnih

makroekonomskih indikatora u privredi Srbije za poslednjih deset godina. Rast koji je ostvaren nije bio dovoljan da

se eliminie tranzicioni autput gep. Takoe, u celom periodu su prisutni tzv. blizanci deficiti (deficita tekueg

rauna i budeta) to, zajedno sa gubicima u javnom sektoru i deficitom penzionog fonda, predstavlja glavne

strukturne neravnotee koje se saniraju rastom duga (javnog i privatnog).

Privreda Srbije je impotentna i ratimovana. O impotentnosti privrede reito govori podatak da su tokom cele

tranzicije samo u jednoj godini (2006. godina) strane direktne investicije (privatizacija + green field investicije) dostigle nivo doznaka etnike. Doznake etnike su tokom celog perioda tranzicije bile znaajne (EUR 2,5-4,0

milijardi). O alarmantnom stanju u pogledu atraktivnosti privrede Srbije za strane investitore govori i podatak o

svega 232 miliona EUR stranih direktnih investicija u 2012. godini. O ratimovanosti sistema reito govori kretanje

inflacije i deviznog kursa. Konkretno, u periodu 2001-2011. kumulativna inflacija je bila 174% a deprecijacija

dinara 78% to govori o znaajnom nivou realne precenjenosti RSD u odnosu na rezervne valute.

Pored neadekvatnih performansi, o stanju zdravlja privrede Srbije govori i odsustvo rezervi koje se mogu upotrebiti

u sluaju delovanja razliitih stres faktora. Na Ilustraciji 8 prikazani su indeksi ranjivosti koji upravo govore o

sposobnosti ekonomije da anulira negativno dejstvo stres faktora. Izloenost rizicima je ogromna. Konkretno,

operativne performanse su ispod referentne vrednosti, finansijske performanse su ispod ili na granici referentne

vrednosti, dok je konkurentnost daleko ispod nivoa zemalja Jugoistone Evrope.

Takoe, ambijent (regulativa + institucije + preovlaujue strategije privrednih subjekata) u kome se sprovodi

ekonomska politika nije adekvatan. To se posebno odnosi na institucije kao to su komisija za hartije od vrednosti,

finansijska berza i centralna banka ali i na mentalitet privrednih subjekata u tzv. burazerskoj privatizaciji i

drugim vidovima korupcije. Na primer, zakonskim reenjima u vezi sa privatizacijom i finansijskim sistemom posle

2001. godine promenjen je karakter akcija preduzea privatizovanih po prethodnim zakonima i tako je, pomou

zakona sa retroaktivnim dejstvom, promenjena pravna forma preduzea (zatvorena akcionarska drutva pretvorena

su u otvorena). Time je otvoren put reprivatizaciji uz katalizatorsku ulogu drave i sa infrastrukturom koju daju

institucije sistema (komisija za hartije od vrednosti i berza). Argument da je to neophodno zbog razvoja trita

kapitala trajao je samo dok nije zavreno preuzimanje odgovarajuih preduzea od strane novih vlasnika poto su

ista preduzea posle toga izala sa berze. Danas, na plitkom tritu kapitala ima mnogo nesavrenosti. Na primer,

kod najveeg broja akcionarskih preduzea koja su na listingu Beogradske berze trina kapitalizacija je manja od

njihove knjigovodstvene vrednosti to znai da je oekivani prinos na ulaganja manji od stvarne stope prinosa.

Ilustracija 7. Makroekonomski indikatori za Srbiju, 2002-2012

Izvor: NBS

Indikatori 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Realni rast BDP, u % 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5 1,0 1,6 -1,5

Potroake cene, u % 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 11,0 8,6 6,6 10,3 7,0 12,2

Nazaposlenost, u % 13,3 14,6 18,5 20,8 20,9 18,1 13,6 16,1 19,2 23 22,4

Tekui raun platnog

bilansa, u % BDP

-4,2 -7,8 -13,8 -8,8 -10,1 -17,7 -21,6 -6,6 -6,7 -9,2 -8,3

Budetski deficit , u % -4,3 -2,6 -0,3 0,3 -1,9 -1,7 -1,7 -3,4 -3,7 -4,2 -5,0

Javni dug, u % 72,9 66,9 55,3 52,2 37,7 31,5 29,2 34,7 44,5 48,7 59,2

Spoljni dug, u % 58,7 55,9 49,8 60,1 60,9 60,2 64,6 77,7 84,9 77,5 85,6

Kurs RSD prema EUR

(prosek u periodu)

60,69 65,12 72,69 82,99 84,11 79,96 81,44 93,95 103,04 101,95 113,45

7

Ilustracija 8. Indikatori ranjivosti u Srbiji, 2012

Izvor: NBS i sopstvene kalkulacije

Zaklanjajui se iza naela nezavisnosti kao i prolih preporuka meunarodnih finansijskih organizacija, NBS i dalje

sprovodi politiku ciljane inflacije koristei regulisano fluktuirajui kurs kao njen glavni instrument. U privredi u

kojoj je uvoz vei od izvoza devizni kurs je bitan parametar kontrole cena. Meutim, problem sa ovakvom

politikom je odsustvo ekonomskog sidra u odreivanju deviznog kursa (inflacioni diferencijal u odnosu na euro

zonu, na primer). Pored toga, intervencije na deviznom tritu su manifestacija voluntarizma NBS u korienju

deviznih rezervi koji vodi do realno precenjenog kursa RSD.

U krizi koja je poela 2008. godine politika ciljane inflacije je pretrpela ozbiljne teorijske kritike upravo u zemljama

u kojima je lansirana. Posle vie od dve decenije primene, ova politika je praktino u naputanju, i pored injenice

da u privredama koje su je lansirale i dalje postoje pretpostavke za njenu primenu (odsustvo autput gepa i inflacije

gurane trokovima). U sluaju Srbije primena ove politike nije primerena. Pored toga, primena ove politike je

dovela NBS u jo jednu zamku, da se ponaa kao poslodavac poslovnih banaka, umesto kao regulator, i da na taj

nain da svoj doprinos finansijalizaciji ekonomije umesto reindustrijalizaciji. To otvara prostor za tzv. uglovanje

trita u vezi sa prinosom uesnika na finansijskom tritu. Operacije sa repo papirima koje emituje NBS su

najbolja ilustracija prethodne poente. Bilo je perioda kada su godinje stope prinosa na repo hartije od vrednosti

iznosile i 24% (2006. godina, na primer), i uz istovremeni rast vrednosti RSD u odnosu na EUR od 1% u istom

periodu. Drugim reima, spekulativni kapital je bio u prilici da ostvari 25% prinosa u devizama na finansijskom

tritu u privredi koja gotovo da i nema industriju. U poetku su repo papiri korieni primarno da bi se sterilisala

uveana novana masa po osnovu privatizacije i stranih direktnih ulaganja. Kada su pali prihodi od privatizacije,

repo papiri su postali instrument odravanja konjunkture na finansijskom tritu kako ne bi dolo do povlaenja

kapitala u centrale banaka ije filijale operiu u Srbiji. Podsetimo se da repo papiri NBS, zajedno sa dravnim

obveznicama, korienih za odravanje spoljne likvidnosti i likvidnosti budeta, ne samo to privlae spekulativni

finansijski kapital, ve i dovode do rasta cene kapitala za privredu i stanovnitvo (crowding out). Prosena kamata u 2012. godini u Srbiji je iznosila oko 12% u deviznom znaku.

Pored direktnih greaka drave u sprovoenju tranzicije, prisutna su i odreeni problemi koji su posledica njenog

neinjenja. U pitanju je vie stvari istovremeno. Prvo, odlaganje restrukturiranja javnih preduzea u oblastima

prirodnih monopola i mrenih tehnologija (elektroenegrija, gas, telekomunikacije, eleznica, avio saobraaj i dr.) i

zloupotreba tzv. partijske svojine u tom sektoru umesto uvoenja korporativnog upravljanja. Drugo,

Performanse Indikatori Referentna vrednost

Tranzicioni proizvodni jaz

Okun indeks (inflacija +

nezaposlenost)

Blizanci deficiti

Bilans tekuih plaanja

Budet

32%

34,6%

8,3%

5%

0%

8

neogranieno dranje preduzea u restrukturiranju na budetu. Tree, neadekvatan ritam investiranja u razvoj

infrastrukture zbog sporosti administracije. Posledino, neadekvatna infrastruktura svojom neefikasnou i dalje

optereuje sektor privatne privrede, ne doprinosi adekvatno stabilnosti budeta i stvaranju radnih mesta.

Smanjenju apetita za investiranje u realni sektor, pored precenjenog deviznog kursa i neadekvatne infrastrukture,

doprinosi i cena kapitala. Na cenu kapitala utie i NBS, izmeu ostalog, i preko referentne stope. U periodu od

otpoinjanja globalne krize 2008. godine, referentna kamatna stopa u Srbiji je bila viestruko vea u poreenju sa

privredama po ijem uzoru je voena politika ciljane inflacije (videti Ilustraciju 9).

Politika ciljane inflacije bez nominalnog sidra dovodi do sindroma jake valute u slaboj privredi to predstavlja

glavni razlog limitiranja razvoja sektora razmenljivih proizvoda. Precenjen devizni kurs ohrabruje uvoz, a

obeshrabruje izvoz i, na taj nain, deluje u prilog nastavka deindustrijalizacije. Zbog loih makroekonomskih

fundamenata sistema prinos na ulaganja kod preduzea iz realnog sektora moe biti neadekvatan ak i kada postoji

adekvatan nivo operativnog profita. Neadekvatna zaraivaka mo kao posledica makroekonomskih fundamenta

sistema dovodi do rasta duga ak i u sluaju normalnog nivoa aktivnosti ili do efekta izgubljenog rasta zbog

uzdravanja od investicija. Rast privatnog duga utie na kvarenje pozicije na tekuem raunu kao i na opti nivo

duga (javni + privatni). Kada dug raste bre od dohotka, stanje postaje neodrivo.

Emisijom duga ne mogu se veno nadometavati greke ekonomske politike i razlika izmeu nivoa potronje i

nivoa proizvodnje. Takoe, politiki je neprihvatljivo da se deficiti koje je napravila jedna generacija kontinuirano

kreditiraju i tako prebacuju na naredne generacije i/ili reinflacioniraju, odnosno, dovode do preraspodele u okviru

iste generacije izmeu onih koji tede i onih koji troe.

Oporavak privrede zahteva radikalne koncepcijske promene u voenju ekonomske politike. Konkretno, oporavak

zahteva uparivanje prihoda i rashoda (potovanje naela vrstog budetskog ogranienja) merama tednje na

rashodnoj strani uz istovremeno anuliranje autput gepa rastom investicione potronje koja, sa svoje strane doprinosi

rastu prihoda. U pitanju su povezani procesi. Naime, u odravanju likvidnosti (spoljne i unutranje), pored

smanjenja trokova, ekspanzija proizvodnje razmenljivih proizvoda i usluga predstavlja osnovni nain da se

smanjenjem uvoza i poveanjem izvoza ostvari neto pozitivan efekat u tekuem raunu.

Ilustracija 9. Kretanje referentne kamatne stope, period 2008-2012

Izvor: NBS i PriceWaterhouseCoopers

9

ii. Antikrizni program

Iz strukturne krize ne moe se izai bez antikriznog programa. Na neuspeh je osuen svako ko u otklanjanju

strukturnih neravnotea veruje u samoreguliui mehanizam nevidljive ruke trita u privredi koja nema

znaajnije depozite prirodnih resursa, koja je mala i bez demografske dividende, otvorena i visoko eurizovana, bez

rezervi kojima se mogu amortizovati eksterni okovi, i sve to u periodu ekonomske krize sa duplim dnom u EU kao

svom neposrednom okruenju.

Antikrizni program podrazumeva aktiviranje vidljive ruke drave. Bez agilne drave sposobne da upodobi

privredni ambijent ciljevima razvoja, da sama investira ili privue investitore, Srbija ne moe da napravi zaokret u

makroekonomskim performansama i ostvari odriv razvoj. tavie, tendencijski rast cena sirovina i energenata na

globalnom tritu stalno e pojaavati inflatorni pritisak i jo vie poveavati nasleene pukotine sistema.

Normalno, nova uloga drave ne znai odlazak u drugu krajnost, eliminaciju trita.

Aktiviziranje antikriznog programa zahteva definisanje vizije i prve korake u skladu sa tom vizijom. Vizija

oporavka je reindustrijalizacija. Reindustrijalizacija treba da omogui anuliranje strukturnih neravnotea kako bi

dolo do vidljivog oporavka u srednjem roku i odrivog razvoja u dugom roku. U pitanju je radikalan preokret u

privrednom ambijentu, odnosno, njegovoj anatomiji i fiziologiji. Da bi se prethodno postiglo, neophodno je

sinhronizovati industrijski razvoj kao najdelikatniji proces antikriznog programa sa druga dva procesa, fiskalnom

konsolidacijom i anuliranjem autput gepa. Prvi korak u dobrom pravcu (ili nulti korak) predstavljaju aktivnosti

koje se preduzimaju u kratkom roku, ali koje su skladu sa vizijom razvoja.

Antikrizni program, zapravo, sinhronizuje tri procesa: (i) fiskalnu konsolidaciju, (ii) anuliranje autput gepa, i (iii)

industrijski razvoj. Sva tri procesa antikriznog programa zapoinju istovremeno, ali imaju razliito vreme trajanja

kao i razliite domete uticaja na rast performansi privrede (videti Ilustraciju 10). Kumulanta efekata antikriznog

programa se nalazi na obvojnici krivih koje portretiu njegove osnovne procese.

Fiskalna konsolidacija dovodi do efekata u kratkom roku, pre svega u smislu poetka rasta ekonomskih oekivanja.

Nova Vlada je, zahvaljujui do sada sprovedenom programu fiskalne konsolidacije, izbegla bankrot. Meutim,

fiskalna konsolidacija je samo potreban, ali ne i dovoljan uslov za odriv razvoj. Makroekonomska ravnotea e biti

uspostavljena tek kada se eliminie autput gep. Takoe, ovaj proces omoguava prestrojavanje u hodu kako bi

industrijski razvoj zasnovan na novim tehnolokim platformama doveo u dugom roku do rasta konkurentnosti i

odrivog razvoja ekonomije. U sva tri procesa drava ima nezamenljivu ulogu.

Ilustracija 10. Tri procesa antikriznog programa

10

Realno je oekivati da e se u sprovoenju fiskalne konsolidacije jo neko vreme koristiti emitovanje duga,

prodajom dravnih obveznica i/ili uzimanjem kredita od meunarodnih finansijskih organizacija za odravanje

makroekonomske stabilnosti i strukturno prilagoavanje. Meutim, sa novim zaduivanjem, istovremeno treba

vriti i refinansiranje starog duga. Razlog za to je niska cena kapitala iz meunarodnih izvora u periodu krize.

Sa zaduivanjem e se moi prestati tek kada se anulira autput gep rastom proizvodnje razmenljivih proizvoda u

granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti. Grane sa komparativnim prednostima su grane koje imaju

potencijal rasta zahvaljujui raspoloivim resursima (rudno bogatstvo, plodno zemljite, kvalifikovana radna snaga),

dostupnim i povoljnim izvorima finansiranja i poloajnoj renti, to sve omoguava rast proizvodnje. U sluaju Srbije

grane sa komparativnim prednostima su: energetika, poljoprivreda, prehrambena industrija naslonjena na

poljoprivredu i metalurgija. Povoljna okolnost je da u ovom procesu drava moe aktivno da uestvuje s obzirom na

injenicu da je u pomenutim sektorima ona iskljuivi vlasnik, delimini vlasnik ili lako moe postati vlasnik (na

primer, konverzijom potraivanja u kapital u sluaju dravnih banaka koje imaju kolaterale privatnih

poljoprivrednih preduzea koja su nesolventna). Paralelno sa ekspanzijom ovih grana, treba raunati i sa razvojem

sektora koji batine poloajnu rentu (telekomunikacije, infrastruktura, logistika i turizam). Sektori razmenljivih

proizvoda utiu na poboljanje spoljne likvidnosti to omoguava uspostavljanje fiskalne ravnotee. Drave sline

veliine se nalaze na putanji odrivog razvoja ukoliko izvoze 50-70% svoje proizvodnje i ako je izvoz vei od uvoza.

Srbija izvozi manje od 30% svog BDP, dok je izvoz je manji od uvoza.

Ipak, ekspanzija proizvodnje u sektorima sa komparativnim prednostima ne moe biti trajna osnova rasta izvoza

poto je zasnovana na ekstenzivnom razvoju. Trenutno u Srbiji intenzivne strategije razvoja nisu mogue.

Eliminacija autput gepa ne moe se postii radei ono to je najunosnije ve ono to trenutno moe da se radi.

Meutim, ekspanzijom sektora sa komparativnim prednostima kupuje se vreme za prestrojavanje u hodu kako bi,

posle anuliranja autput gepa, dolo do rasta konkurentnosti na drugim osnovama, pre svega razvojem tehnologije i

primenom inovacija. Rast konkurentnosti postie se intenzivnim industrijskim razvojem koji bazira na novim

tehnolokim platformama.

Reindustrijalizacija ne znai oivljavanje propalih preduzea. Reindustrijalizacija znai tri stvari istovremeno. Prvo,

ekspanziju finansijski zdravih preduzea sa razmenljivim proizvodima iz privatnog i javnog sektora. Drugo,

revitalizaciju javnih preduzea i preduzea u restrukturiranju koja mogu da doprinesu eliminaciji autput gepa.

Tree, pojavu i razvoj novih preduzea na savremenim tehnolokim platformama u privatnom i javnom sektoru.

iii. Nova platforma za voenje ekonomske politike

Danas je u najrazvijenijim privredama sveta potpuno sazrelo miljenje da se kriza koja je zapoela 2008. godine ne

moe savladati merama i aktivnostima koje su do nje dovele (privatizacija, deregulacija, deindustrijalizacija i

sekjuritizacija) i da je dolo vreme za definisanje nove koncepcijske platforme voenja ekonomske politike. Sa

druge strane, prosperitetne ekonomije ve due vreme imaju drugaiju koncepciju voenja ekonomske politike

koja je omoguila da one relativno lako prevaziu efekte globalne krize koja je, inae, nastala kao posledica greaka

u voenju ekonomskih politika u najrazvijenijim privredama.

to se tie Srbije, standardne preporuke meunarodnih finansijskih organizacija o nastavku neoliberalnog pristupa

u voenju ekonomske politike sa fokusom na inflaciju, tednju (ili kresanje budeta) i fleksibilnost trita rada su

kontraproduktivne poto vode daljem poveavanju autput gepa, fiskalnoj nestabilnosti i tekoama u

funkcionisanju drave. Iskustvo sa inflacijom u Srbiji govori da je u est od poslednjih deset godina inflacija bila

dvocifrena, da ni jedne godine nije postignut ni ciljani nivo ni ciljani koridor. Na primer, ciljana inflacija u 2012.

godini je bila 4% u koridoru od + 1,5% i -1,5%, dok je stvarna inflacija bila 12,2%. Pri tome, ciljani nivo inflacije

nikada i nije definisan na teorijskom nivou od 2%. Takoe, mere tednje imaju smisla u fazi prosperiteta kako se

ekonomija ne bi isuvie pregrejala, a ne u recesiji kada je ona, zapravo, nedogrejana. Konano, fleksibilnost trita

rada se teko moe postii u Srbiji zbog visokih trokova prelaska i niskog nivoa zaposlenosti.

Nova koncepcijska platforma voenja ekonomske politike treba da ima druge prioritete: (i) realnu ekonomiju

(umesto finansija i usluga), (ii) investicije (umesto potronje), (iii) tednju (umesto zaduivanja), i (iv) aktiviranje

domaih izvora za rast proizvodnje umesto uvoza. Sutina je u promeni mentaliteta u smislu zamene brokerskog

mentaliteta proizvodnim mentalitetom. Iskustvo ukazuje da ekonomski progresivne privrede usmeravaju

investicije u sektore sa razmenljivim proizvodima koristei komparativne prednosti (u ranim fazama ekonomskog

11

razvoja) ili konkurentske prednosti (u kasnijim fazama ekonomskog razvoja). Umesto inflacije (niske i stabilne) kao

dominantnog cilja u voenju ekonomske politike formuliu se i drugi ciljevi kao to su: autput gep (nizak i

stabilan), odriva zaposlenost, struktura BDP (rast uloge realne ekonomije), paritet cena drugih oblika aktive (pre

svega, deviznog kursa) i uspostavljanje dinamike ravnotee realne ekonomije i finansijskog sektora (umesto

insistiranja samo na stabilnosti finansijskog sistema). U ostvarenju proirenog skupa ciljeva centralna banka ne

moe ostati potpuno nezavisna. Naime, u novoj strukturi ciljeva saradnja centralne banke i vlade ima znaajno

mesto. Nova koncepcijska platforma voenja ekonomske politike predstavlja kombinaciju industrijskih politika i

novih makroekonomskih politika koje baziraju na tzv. automatskim stabilizatorima u monetarnoj i fiskalnoj sferi,

pre svega. Pri tome, industrijske politike vode, a makroekonomske politike slede.

U finansiranju industrijskih politika domai resursi i tednja treba da imaju krucijalni znaaj zbog granice visoke

zaduenosti do koje je Srbija do sada dola, kao i injenice da strane direktne investicije ne predstavljaju dugoronu

osnovu odrivog razvoja, poto u srednjem roku smanjuju stopu rasta zbog efekta transfernih cena, repatrijacije

profita i praznine u tritu zbog mogunosti izlaska. Modeli finansiranja treba da omogue, pre svega, investiranje

bez rasta duga. Modeli koji ispunjavaju prethodni zahtev su: (i) zajednika ulaganja do 50% vlasnitva stranog

partnera (no casting vote JV), pre svega, u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti (energetika, poljoprivreda, prehrambena industrija, telekomunikacije), (ii) koncesije, pre svega, varijante Izgradi-Koristi-Prenesi

(BOT-Building-Operating-Transfering) u infrastrukturi, metaurgiji, saobraaju, logistici i turizmu, (iii) partnerstva privatnog i javnog vlasnitva (PPP-Private-Public-Partnership) kod komunalnih preduzea i javnih slubi. Fokus u svim finansijskim aranmanima treba da bude na dravnim fondovima zemalja sa znaajnim deviznim rezervama

(Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, zemlje Zaliva, Norveka, Indonezija i dr.). Danas, na globalnoj

investicionoj sceni dravni fondovi dominiraju nad stranim direktnim ulaganjima.

Bez obzira na orijentaciju da se u finansiranju razvoja primarno koriste domai resursi i dokapitalizacija stratekih

partnera, nije realno, bar u srednjem roku, da e Srbija moi da se u svom antikriznom programu odrekne

finansiranja iz izvora meunarodnih finansijskih organizacija. U korienju ovih izvora finansiranja treba praviti

razliku izmeu finansiranja kontra ciklinih makroekonomskih politika i finansiranja kapitalnih investicija iji je

znaaj upravo u njihovom kontra ciklinom karakteru. U novoj viziji razvoja baziranoj na reindustrijalizaciji,

kreditiranje razvojnih projekata iz izvora kao to su WB, EBRD, KFW DEG i sl. kao i korienje dravnih fondova zemalja sa znaajnim deviznim rezervama omoguie laki pristup sredstvima IMF za finansiranje kontra ciklinih makroekonomskih politika. Ekonomije koje su solventne, zbog rasta proizvodnje razmenljivih proizvoda, lako

dobijaju sredstva za odravanje kratkorone likvidnosti. Ekonomije bez razvojne dinamike su osuene na

permanentno emitovanje instrumenata duga za odravanje likvidnosti (spoljne i unutranje). Cena rasta duga je rast

rizika zemlje, poveanje cene kapitala i usporavanje ritma mogueg razvoja.

Nova platforma za voenje ekonomske politike Srbije treba da bude u skladu sa trendovima razvoja koji postoje u

globalnoj privredi. U pitanju su znaajne promene koje obuhvataju: (i) model kapitalizma, (ii) glavne fokuse

industrijskih politika, i (iii) nove prioritete tehnolokog razvoja.

to se tie modela kapitalizma, moe se konstatovati da je danas u brzorastuim privredama model liberalnog

kapitalizma, uglavnom, naputen. Da bi ubrzale dostizanje najrazvijenijih privreda, privrede u razvoju su dravi

dale posebno mesto u ekonomiji, pre svega u delu industrijskih politika. Karakteristine privrede su BRICS2 kao i zemlje grupe next 113. Ove privrede primenjuju model tzv. usmeravanog kapitalizma. Aktivna uloga drave u industrijskom razvoju ne znai protekcionizam ve suptilnu dravnu podrka granama razmenljivih proizvoda i

novim granama bez pretenzije ukidanja trita. Meutim, konkurentnost zahteva adekvatnu tehnologiju. Izvoz

konkurentnih (obino jeftinijih) proizvoda i uvoz moderne (obino skupe) tehnologije za njihovu proizvodnju

dovodi do deficita u tekuem raunu koji se finansira rastom duga otvarajui jo i deficit u kapitalnom raunu. Na

taj nain, ovaj model razvoja postaje neodriv poto stvara deficite u oba dela bilansa plaanja, tekuem raunu i

kapitalnom raunu. Jedini nain za prevazilaenje stupice u razvoju zbog tzv. odnosa razmene je sopstveni razvoj

tehnologije. Za razvoj takve tehnologije potrebno je vreme i inteligentna drava. To vreme se kupuje ekspanzijom

proizvodnje sa komparativnim prednostima i poloajnom rentom radi prestrojavanju u hodu i ulaganja u razvoj

novih tehnologija sa potencijalnom konkurentskom prednou.

2 BRICS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Juna Afrika

3 Next 11 - Banglade, Egipat, Indonezija, Iran, Meksiko, Nigerija, Pakistan, Filipini, Turska, Juna Koreja i Vijetnam

12

U modernom kapitalizmu odnos prema poslovnoj eliti se menja, pre svega, u smislu prilagoavanja poreskog

sistema i bankarskog sistema kako bi se ona usmerila prema preduzetnitvu umesto prema rentijerstvu. Takoe, u

prekograninim investicijama uloga stranih direktnih investicija gubi primat nad ulaganjima dravnih fondova to

poveava znaaj geopolitikog faktora u alokaciji investicija posebno u ultimativne proizvode (hrana, energija, voda

i sl.) i pozicioniranju privatnog kapitala. U modernom svetu mnogo je vanije s kim si u vezi nego ko si.

Danas industrijske politike imaju centralno mesto u prosperitetnim privredama ali i sve znaajnije mesto u

najrazvijenijim privredama koje su u krizi. Kod obe grupe glavni fokusi industrijskih politika su: ultimativni

resursi, na jednoj strani, i proizvodi najveeg stepena dodate vrednosti, na drugoj strani. Masovna proizvodnja

trajnih potronih i potronih dobara nije vie prioritet industrijskih politika zbog hiperkonkurencije i tzv.

kineskog sindroma.

Tehnologija je glavni faktor konkurentske prednosti. U novom drutveno-ekonomskom kontekstu glavni izazovi

tehnolokog razvoja postaju: (i) klimatske promene, (ii) sigurna hrana, (iii) odriva energija, (iv) integralni

transport, i (v) ekonomske posledice starenja stanovnitva. Problem sa pomenutim tehnolokim izazovima su

ekonomske posledice moguih reenja ponovo zbog postojanja poznatih nesavrenosti trita (asimetrine

informacije i eksterni efekti). U traenju odgovora na prethodne izazove, EU je definisala 36 tehnolokih platformi

koje treba da predstavljaju osnovu njene konkurentnosti.

iv. Industrijske politike

U novom konceptu voenja ekonomskih politika sutinski znaaj imaju dravom voene industrijske politike,

uglavnom skoncentrisane na grane razmenljivih proizvoda (izvoz i zamena uvoza). Industrijske politike se

formuliu za prioritetne sektore. U prioritetne sektore spadaju: sektori sa komparativnim prednostima i sektori sa

konkurentskim prednostima.

U voenju ekonomskih politika, industrijske politike vode a makroekonomske politike (monetarna i fiskalna, pre

svega) slede. Industrijske politike i makroekonomske politike su sinhronizovane sa ostalim politikama kao to su

politika regionalnog razvoja, populaciona politika i politika konkurentnosti. U ovom konceptu razvojna strategija

bazirana na novom modelu privrednog razvoja (dominacija realne ekonomije i dinamika ravnotea realnog i

finansijskog sektora) slui ostvarenju ultimativnih ciljeva razvoja nacionalne ekonomije (videti Ilustraciju 11).

Ilustracija 11. Nova koncepcijska platforma u voenju ekonomske politike

13

Dakle, industrijske politike se nalaze u centru novog pristupa voenja ekonomske politike. Njihov osnovni zadatak

je rast proizvodnje u sektorima razmenljivih proizvoda to vodi ka smanjenju uvoza i rastu izvoza, odnosno

odrivom stanju u tekuem raunu i kapitalnom raunu.

Da bi se ostvario taj zadatak, definiu se odgovarajue mere. Na primer, glavne mere industrijske politike za sektor

elektrine energije su: politika cena zasnovana na naelu punih trokova, feed-in tarife, izbor stratekih partnera, korporativno upravljanje u javnim preduzeima i ekonomski podsticaji za razvoj novih i efikasnih energetskih

tehnologija. to se tie cena, pribliavanje cene elektrine energije evropskom proseku znailo bi automatski rast

vrednosti EPS od najmanje EUR 1 milijarde ime bi se ulaganje stratekog partnera povealo i time jo vie

intenzivirao uticaj tzv. investicionog multiplikatora na druge sektore. Feed-in tarife treba da obezbede konjunkturu u sektoru obnovljivih izvora. Izbor stratekih partnera je povezan sa geopolitikim pozicioniranjem

zemlje. Korporativno upravljanje treba da obezbedi efikasno i etino voenje javnih preduzea. Ekonomski

podsticaju za razvoj odgovarajuih tehnologija predstavljaju bitnu podrku razvoju mlade industrije.

v. Makroekonomske politike

U novoj platformi za voenje ekonomske politike makroekonomske politike funkcioniu pomou tzv. automatskih

stabilizatora, pre svega u monetarnoj i fiskalnoj sferi.

U monetarnoj politici, devizni kurs je glavni automatski stabilizator. Ciljevima reindustrijalizacije ne odgovara

postojea politika regulisano fluktuirajueg deviznog kursa. Da podsetimo, politika ciljane inflacije, kao glavni

instrument za ostvarenje makroekonomske stabilnosti, ne daje rezultate u uslovima postojanja ozbiljnih

strukturnih neravnotea koje dovode do recesije ili deflacije, kao i u uslovima postojanja inflacije gurane

trokovima, to je upravo bilo karakteristino za Srbiju. tavie, ova politika je bila kontraproduktivna zbog

tretmana priliva kapitala u periodima intenzivne privatizacije koji su uticali na rast novane mase i, na taj nain,

dovodili do vetakog pregrejavanja ekonomije. Prilivi kapitala po osnovu privatizacije faktiki su tretirani kao

izvoz (koji poveava novanu masu), umesto kao dezinvestiranje koje smanjuje zaraivaku mo privrede i BDP.

Jo je interesantnije, da ta znaajna sredstva nisu vraena u privredu kroz investicije (na primer, preko Razvojne

banke) ve su poveanjem novane mase dovela do rasta inflatornog pritiska i, posledino, do potrebe za

restriktivnim merama monetarne politike. Sterilizacijom dela novane mase i odbranom deviznog kursa kroz

prodaju deviznih rezervi upravo kupcima hartija od vrednosti koje je NBS emitovala, novac od privatizacije je

zavrio u finansijskom sektoru (najveim delom) i u inostranstvu (znaajnim delom). Takoe, beei od inflacije

izazvane sopstvenim grekama, monetarna politika je dovela do realno precenjenog deviznog kursa RSD i visoke

cene kapitala, injenica koje rade nedvosmisleno protiv realne ekonomije. Figurativno reeno, transfuzija u kojoj se

izgubi vie krvi nego to se sauva u organizmu nema smisla posebno ukoliko paralelno vodi upropatavanju

vitalnih organa.

Postoji vie mogunosti u vezi sa novom politikom deviznog kursa. Reindustrijalizaciji najvie odgovara fiksan

kurs. Fiksan kurs pogoduje ekspanziji realne ekonomije poto uvodi predvidivost u obraun efekata kapitalnih

investicija, daje jasan okvir za procenu profitabilnosti alternativnih investicionih strategija i odgovarajuih biznis

planova. tavie, drava koja tei integraciji u EU mora imati fiksan kurs4.

Nivo na koji se fiksira devizni kurs treba da respektuje paritet kupovne moi domae valute u odnosu na rezervne

valute, odnosno, usklaenost deviznog kursa kao cene domae valute sa konkurentnou nacionalne ekonomije. U

ovom trenutku devizni kurs RSD u odnosu na rezervne valute je na takvom nivou da se moe zakljuiti da je on u

disparitetu sa nivoom konkurentnosti. Naime, ekonomija Srbije ima oigledni konkurentski hendikep u odnosu na

privrede sa ijom valutom se, posredstvom deviznog kursa, poredi. Ekonomiji koja ima konkurentski hendikep

predstoji devalvacija valute kako bi se uspostavio paritet cene domae valute i nivoa konkurentnosti. Dakle, fiksan

devizni kurs mora biti istovremeno i realan. Takav devizni kurs deluje kao makroekonomski automatski

stabilizator poto stimulie izvoz, a destimulie uvoz i, samim tim, utie na platnobilansnu i budetsku stabilnost.

Fiksan i realno precenjen devizni kurs je opasno reenje koje dovodi ekonomiju zemlje u ozbiljne platno bilansne

probleme (na primer, sluaj Hrvatske) jer stimulie uvoz, a destimulie izvoz.

4 Izmeu ostalih i prema tvorcu eura i nobelovcu I. Mandelu kao i prema poznatom monetarnom ekonomisti S. Hanke

14

Monetarni model koji podrava politiku fiksnog (i realnog) deviznog kursa je Monetarni odbor (Currency Board). Monetarni odbor ima iroku primenu. Do danas je ovaj monetarni model koristilo oko 70 zemalja ukljuujui i

neke nae susede (Bosna i Hercegovina i Bugarska, na primer).

Druga mogua politika deviznog kursa koja pogoduje reindustrijalizaciji je devizni kurs koji podstie izvoz (vie ili

manje potcenjena vrednost domae valute), ali koji obezbeuje makroekonomsku ravnoteu. Na primer, ovakvu

politiku deviznog kursa dugo godina praktikuje Kina. Meutim, ovakva politika kursa bazira na superiornoj

kalkulaciji komponentnih trokova (pre svega, cene prirodnih resursa i cene radne snage) koju veina zemalja nije

u stanju da postigne. Trea mogunost je devizni kurs korigovan inflacionim diferencijalom u EU.

Sve mogue politike deviznog kursa se mogu sprovesti kako bi monetarna politika funkcionisala u punom

kapacitetu, odnosno, koristila konvencionalne monetarne instrumente (obavezna rezerva, referentna kamatna

stopa i operacije na otvorenom tritu).

Promena politike deviznog kursa ne znai odustajanje od kontrole inflacije kao jednog od osnovnih ciljeva

ekonomske politike. Kontra inflacione politike uvek moraju uspostavljati barijere rastu cena drei se naela pune

zaposlenosti. Eliminacija autput gepa ekspanzijom realnog sektora dovodi do uravnoteenja agregatne ponude i

agregatne tranje. Takoe, kontrainflacione politike zahtevaju i odgovarajua prilagoavanja u politici dohodaka

(plata i penzija) u cilju spreavanja novih neravnotea (inflaciju tranje ili deflacija). Jedna od barijera rastu

inflatornog pritiska moe biti odreivanje plata u javnom sektoru u skladu sa rastom proizvodnje i produktivnosti.

Nova monetarna politika mora da vodi rauna ne samo o kontroli cena, ve i o rastu. U tom smislu, neophodno je

usmeriti aktivnosti NBS i Vlade na smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje rizika zemlje, respektivno.

Neophodno je da referentna kamatna stopa znaajno padne (na primer, < 8%), kako bi cena kapitala pala na

prihvatljiv nivo.

Fiskalna politika, takoe, bazira na automatskim stabilizatorima. Danas postoji potpuna saglasnost da su

kompenzacije za nezaposlene u uslovima recesije kao ist fiskalni stabilizator veoma delotvorne. U fiskalnoj sferi

mogu se koristiti i druge mere u duhu ohrabrivanja reindustrijalizacije kao to su poreska osloboenja za investitore

u prioritetne grane ili poreska osloboenja na reinvestirane profite.

Treba biti realan i istai da je u voenju makroekonomskih politika znaaj fiskalnih mera mnogo manji od

monetarnih mera poto je odavno poznato da kada su monetarne i fiskalne mere u kontradikciji, privreda se ponaa

prema monetarnim merama (pravilo M. Freedman). Reju, za rast realne ekonomije kljuni faktori uspeha su: novana masa, cena kapitala i devizni kurs.

vi. Prioritetni sektori za reindustrijalizaciju

Reindustrijalizaciji podleu: (i) sektori sa komparativnim prednostima, i (ii) sektori sa konkurentskim prednostima.

(i) Sektori sa komparativnim prednostima. Sektori sa komparativnim prednostima imaju primaran zadatak da anuliraju autput gep, obezbede fiskalnu stabilnost i kupe vreme za industrijski razvoj na

bazi novih tehnolokih platformi. Za Srbiju glavni sektori sa komparativnim prednostima su:

1. Energetika

2. Poljoprivreda

3. Prehrambena industrija

4. Industrija mleka

5. Metalurgija

6. Infrastruktura

7. Saobraaj i logistika

8. ICT

9. Turizam

(ii) Sektori sa konkurentskim prednostima. Sektori sa konkurentskim prednostima predstavljaju nosioce budueg industrijskog razvoja, pre svega, na bazi primene savremene tehnologije. Sektori sa

15

konkurentskom prednou imaju najveu razliku izmeu stepena dodate vrednosti i nivoa trokova. U

sluaju Srbije, u sektore sa konkurentskim prednostima spadaju:

10. Graevinarstvo

11. Metalopreraivaka industrija

12. Industrija transportnih sredstava

13. Farmacija

14. Industrija poljoprivrednih maina

15. Vojna industrija

16. Pro-ageing

Za prioritetne sektore se prave odgovarajue industrijske politike. Makroekonomske politike (monetarna i fiskalna,

pre svih) zapravo podmazuju industrijske politike u prioritetnim sektorima. Makroekonomske politike

funkcioniu preko automatskih stabilizatora.

Izgradnja ambijenta (regulativa + institucije) mora imati nultu toleranciju u pogledu kompatibilnosti sa

odgovarajuim regulatornim okvirom i konkretnim reenjima u EU. Kada se to obezbedi, strategije privrednih

subjekata e biti kompatibilne sa pravilima u EU kao i sa ciljevima ekonomskog razvoja nacionalne ekonomije.

Za anuliranje autput gepa ekspanzijom proizvodnje u sektorima sa komparativnim prednostima primarno je

uvoenje strategijskih partnera u vlasnitvo javnih preduzea iz oblasti energetike, poljoprivrede, prehrambene

industrije, logistike i infrastrukture. Za industrijski razvoj i stvaranje sektora sa konkurentskim prednostima bitan

je razvoj konceptualne infrastrukture i integracija Srbije u EU radi integracije u njene tehnoloke platforme.

injenica da je Srbija mala i nerazvijena zemlja i da je njena ekonomija impotentna i ratimovana ne znai da treba

odustati od velikih ideja, na primer, od razvoja tehnolokih platformi koje predstavljaju osnovu budue

konkurentnosti industrije. Pri tome treba raunati sa efektima ekonomije obima i ekonomije irine izmeu

tehnolokih platformi. Na primer, razvoj nuklearne medicine kao dela pro-ageing grane utie na razvoj farmacije, zdravstvenog turizma, saobraaja, medicine i dr. Takoe, prethodna orijentacija dovodi do poveanja uloge nauke u

privredi kao i otvaranja perspektive za korisno angaovanje tehnokratske elite u ekonomskom razvoju to je u

poslednjem periodu bilo potpuno zapostavljeno pitanje. Sve to treba da obezbedi razvoj tzv. tacitnog znanja, pre

svega u novim tehnologijama, koje danas predstavlja kritian faktor uspeha u stvaranju konkurentske prednosti

svake nacionalne ekonomije. Takoe, tacitno znanje omoguava samozapoljavanje kroz razvoj poslovnih

inkubatora kao i malih i srednjih preduzea zasnovanih na tehnolokim otkriima i njihovoj komercijalizaciji.

Praktina istraivanja ukazuju da su ova preduzea tzv. skriveni ampioni konkurentnosti upravo u zemljama sa

najveim nivoom konkurentnosti (na primer, u Nemakoj).

Razvojem tehnologije, dajui novu ulogu Univerzitetu, naunim institutima i istraivako-razvojnim jedinicama u

privredi, drava obavlja scientifikaciju drutva. Na taj nain drava spreava populizam u drutva koji obino

sprovode komercijalni mediji koji danas predstavljaju realnu pretnju odrivom ekonomskom razvoju poto

usmeravaju ljude (naroito mlade) u pogrenom pravcu razvijajui oseaje otuenja i defetizma kao i dekadenciju.

Za privredu koja bazira svoj antikrizni program na proinvesticionom mentalitetu od izuzetnog znaaja su strunjaci

iz oblasti upravljanja projektima. Strunjaci iz ove oblasti moraju imati potvrenu ekspertizu (PMP sertifikat, na

primer), iskustvo i potencijal za napredovanje. Formiranje grupe kredibilnih ljudi na nivou Vlade u okviru

Kancelarije za brze odgovore bi u ovom domenu bio prvi korak u dobrom pravcu. Nadlenosti kancelarije su:

komunikacija sa potencijalnim investitorima, izrada projektne dokumentacije, pomo u pregovorima sa

investitorima i izvoaima, nacrt finansijske konstrukcije, donoenje privremenih reenja koja ubrzavaju investicije

do donoenje odgovarajuih zakona, nadzor i praenje projekata u javnom i privatnom sektoru i sl.

vii. Zakljuak i naredni koraci

Sprovoenje tranzicije u Srbiji posle politikih promena 2000. godine bilo je optereeno tekim nasleem posledica

raspada Jugoslavije, ratova za njeno naslee, ekonomskih sankcija i bombardovanja. Pored toga, i u novom periodu

su napravljene odreene greke i previdi. Autput gep kao glavni problem je i dalje ostao. Autput gep utie na

16

inflatorni pritisak, platno-bilansnu i budetsku neravnoteu, nezaposlenost i, preko svega prethodnog, na politiku

nestabilnost.

Sutina naeg predloga je anuliranje autput gepa reindustrijalizacijom. Strategija reindustrijalizacije treba da ostvari

tri cilja. Prvo, reindustrijalizacija predstavlja viziju za odriv ekonomski razvoj Srbije. U pitanju je ideja vodilja za

strukturne promene u ekonomiji koje treba da omogue promenu postojeeg ambijenta koja vodi poboljanju

makroekonomskih fundamenata sistema i eliminaciji strukturnih neravnotea. Drugo, reindustrijalizacija treba da

zaustavi depopopulaciju drave koja predstavlja loginog pratioca deindustrijalizacije. Tree, reindustrijalizacija je

preduslov politike stabilizacije drave koja je poslednjih godina, izlazei iz nekoliko tranzicionih drava, ula u

sopstvenu geopolitiku i ekonomsku tranziciju bez saveznika i jasne vizije to je rezultiralo ogromnim padom

proizvodnje i zaposlenosti kao i znaajnim padom konkurentnosti.

Rast, nizak i stabilan autput gep i poveanje konkurentnosti nacionalne ekonomije su pretpostavke odrivog

razvoja. Da bi se to ostvarilo, neophodno je uraditi sledee. Prvo, da se u definisanju modela ekonomskog razvoja

respektuje, ne samo makroekonomska, ve i mikroekonomska (ili poslovna) perspektiva, odnosno, upodobljenost

ambijenta za investicije i profitabilno poslovanje. Jasni prioriteti razvoja podrani odgovarajuim industrijskim

politikama, realan devizni kurs, konkurentna cena kapitala, razvijena infrastruktura i eksplicitan i kodifikovan

poreski sistem su osnovni elementi poslovnog ambijenta koji odgovara investitorima (stranim i domaim,

postojeim i novim). Drugo, da se izvri prestrukturiranje javnih preduzea, pre svega u sektorima razmenljivih

proizvoda i usluga i da se obezbedi njihovo funkcionisanje na principima koje vai u privatnom sektoru kako bi ona

bila u stanju da utiu na razvoj infrastrukture, poboljanje platno-bilansne pozicije i rast radnih mesta. Javnim

preduzeima treba da upravlja profesionalna uprava na bazi biznis plana i plana investicija potujui principe

korporativnog upravljanja. Tree, da se razviju svi potencijali drutva koji predstavljaju infrastrukturu (fiziku i

koncepcijsku) za ostvarenje prethodna dva cilja.

Normalno, za sprovoenje prethodne strategije neophodno je postojanje konceptualno raznovrsnije platforme za

voenje ekonomske politike koja obezbeuje rukovanje vidljive ruke drave i nevidljive ruke trita posredstvom

industrijskih politika kao i delovanje automatskih makroekonomskih stabilizatora u monetarnoj i fiskalnoj sferi.

Ukoliko se realizuje predloeno, moe se oekivati rast relativnog znaaja sektora razmenljivih proizvoda i usluga

kao i rast opteg nivoa konkurentnosti nacionalne ekonomije to e izazvati lanac pozitivnih efekata koji su

karakteristini za prosperitetne privrede kao to su: odriva zaposlenost, makroekonomska stabilnost, rast

standarda, konstruktivno funkcionisanje drave, tehnoloki razvoj i socijalna kohezija.

Ponuena reenja nisu zasnovana na preraspodeli stvorenog bogatstva i faktora proizvodnje ve na investicijama

koje stvaraju vrednost. ak i da postoje ekonomski efikasni i socijalno prihvatljivi mehanizmi preraspodele, nivo

bogatstva u Srbiji nije dovoljan da bi se preraspodelom mogli uspostaviti fundamenti odrivog ekonomskog razvoja.

Takoe, na predlog bazira na investicijama koje uveavaju vrednost u javnom i privatnom sektoru i inteligentnoj

dravi koja usmerava razvoj prema prioritetnim sektorima kroz regulatorni okvir i/ili sopstvenim delovanjem.

Normalno, da takva drava vodi rauna o potovanju naela tzv. vrstog budetskog ogranienja, rashode

prilagoava prihodima.

Na predlog strategije reindustrijalizacije respektuje pozitivno iskustvo prosperitetnih privreda (BRICS + next 11) koje vie decenija ostvaruju iznadprosene stope rasta i respektabilne makroekonomske performanse upravo

zahvaljujui slinoj strategiji razvoja koja je ovde predloena kao i odgovarajuim ekonomskim politikama. Prema

projekcijama Svetske banke, globalna privreda e u naredne tri godine rasti po stopi od 3%, pre svega zahvaljujui

rastu od 6% grupe prosperitetnih privreda. Prema istom izvoru, najrazvijenije privrede sveta e u analiziranom

periodu imati puzei rast od 1,5%, s tim da je u EU mogu i negativan rast. Takoe, na predlog bazira na resursima

i kompetencijama sa kojima Srbija raspolae koji se moraju staviti u funkciju industrijskih politika.

Implementacija prethodnih ideja zahteva agilnu Vladu koja e definisati mreni dijagram reindustrijalizacije sa

spiskom prioritetnih sektora, odgovarajuim industrijskim politikama, relacijom prvenstva izmeu aktivnosti,

trajanjima i nosiocima. U pitanju je sloeni mreni dijagram koji sinhronizuje razliite aktivnosti u okviru

pojedinanih procesa (fiskalna konsolidacija, eliminacija autput gepa i industrijski razvoj) koji ine proces

reindustrijalizacije. Glavni procesi reindustrijalizacije zapoinju istovremeno ali imaju razliito trajanje kao i

potencijal za rast makroekonomskih performansi. Efekte fiskalne konsolidacije treba oekivati u periodu od 1-2

godine. Efekte anuliranja autput gepa u periodu 2-5 godina a pune efekte industrijskog razvoja u periodu do 20

17

godina. Pomenuti procesi moraju zapoeti to pre. Svi procesi se odvijaju paraleno. Svoenje reindustrijalizacije

samo na finansijsku konsolidaciju zbog odlaganja eliminacije autput gepa ili industrijskog razvoja vodi u bankrot.

Posle definisanja mrenog dijagrama, bie mnogo jasnije koje politike inicijative mogu da doprinesu da predloena

strategija dobije snagu udarnog talasa. Na primer, politika cena punih trokova u elektroenergetskom sektoru u

okviru odgovarajue industrijske politike je u suprotnosti sa trenutno vaeom politikom cena. Iskustvo Turske

koja je pre nekoliko godina sa neekonomskih cena elektrine energije prela na ekonomske cene govori o znaaju

ove mere za investicije u ovaj sektor, rast proizvodnje, rast izvoza i stabilnost budeta (obzirom da se radi o

razmenljivom proizvodu). Sledei ilustrativan primer politikih konsekvenci datih predloga je razvoj novih

tehnolokih platformi kao pretpostavke procesa industrijskog razvoja koji je praktino nemogu bez otpoinjanja

procesa integracije Srbije u EU. Takoe, ne treba zaboraviti ni na politike posledice promene reima deviznog

kursa i svoenja cene RSD na realni nivo s obzirom na deviznu klauzulu u postojeim kreditima kod privrede i

stanovnitva kao i mogue varijante ublaavanja negativnih efekata promene politike. Promena reima deviznog

kursa zahteva, pored odgovarajuih prateih reenja, i adekvatan tajming (ulazak znaajnih strategijskih partnera u

prirodne monopole i mrene tehnologije, na primer).

Predloena strategija je uslov ne samo za prosperitet, ve i za preivljavanje Srbije. Odlaganje primene predloene

strategije ne eliminie potrebu njene primene, ve poveava trokove i odlae efekte. tavie, ova strategija treba da

predstavlja osnovu integracije Srbije u EU. Srbija moe da pristupi EU samo ukoliko iskoristi komparativne

prednosti koje e uveati njenu atraktivnost za investicije i trgovinu sa drugim evropskim partnerima, izbalansira

prihode i trokove drave, stvori stabilnu valutu i finansijski sistem i razvije eksplicitan i kodifikovan regulatorni

okvir atraktivan za investitore, pre svega u sektor razmenljivih proizvoda.

Predloena strategija dovodi do strukturnih promena koje se ispoljavaju u duem vremenskom periodu. U

meuvremenu bi trebalo uraditi neke stvari koncepcijske prirode koje predstavljaju preduslov za sprovoenje

strategije (tzv. nulti korak). U pitanju su aktivnosti koje su urgentne, a koje Vlada i NBS mogu da preduzmu u

superkratkom roku (do 3 meseca) u cilju prilagoavanja privrednog ambijenta zahtevima trenutno zainteresovanih

investitora kako bi to pre otpoelo anuliranje autput gepa ali koje je u skladu za strategijom reindustrijalizacije.

to se tie Vlade, u pitanju su sledee aktivnosti: (i) formiranje Kancelarije za brze odgovore potencijalnim

investitorima, (ii) donoenje Zakona o izgradnji, (iii) donoenje Zakona o radu, (iv) potpuna primena koncepta

korporativnog upravljanja u javnim preduzeima i (v) formiranje tela (sektor u Ministarstvu finansija i privrede ili

Ministarstvo za reindustrijalizaciju) zaduenog za reindustrijalizaciju. to se tie NBS, u pitanju su sledee mere:

(vi) uslovno smanjivanje obaveznih rezervi u poslovnim bankama koje kreditiraju ekspanziju razmenljivih

proizvoda, i (vii) pripreme za novi monetarni model i politiku kursa koji pogoduje investicijama u realnu

ekonomiju.

Nai predlozi ne analiziraju politiku dimenziju problema koja, svakako, predstavlja bitan elemenat sloene

jednaine reindustrijalizacije. Reindustrijalizacija treba da zapone odmah sinhronizacijom tri sloena,

meuzavisna i delikatna procesa ime, zapravo, dolazi do investiranja ogromnog politikog kapitala iji su efekti ne

samo neizvesni, ve se mogu oekivati u vremenskom periodu koji je dui od trajanja jednog politikog ciklusa.

Meutim, reindustrijalizacija je neizbean projekat ne samo iz ekonomske, ve i iz politike perspektive.

Ekonomija je fundament drutva. Iskustvo pokazuje da odriv ekonomski razvoj i politika stabilnost bazira na

razmenljivim proizvodima i uslugama, odnosno, na realnoj ekonomiji (industrija i poljoprivreda).

Reindustrijalizacija zahteva nov ambijent i promenu naina voenja ekonomske politike. Za to su potrebni

dravnici koji vode rauna primarno o tome kakve su ekonomske posledice njihovih politikih odluka stavljajui

prioritet povraaju na investicije (ROI - Return on Investment) ispred povraaja glasaa (ROV - Return of Voters).

Izlazak iz krize zahteva dravnike. Politika koja prepozna neophodnost, sutinu i domete predloene strategije i

uini odgovarajua prilagoavanja u svojim programima i konkretnim delovanjima ima ansu da ispuni svoju

dravotvornu misiju, da stvori institucionalni okvir za odriv ekonomski razvoj umesto da ostane u lavirintu

kratkovidih i protivurenih ekonomskih koncepata ponaajui se kao talac palijativnih reenja koja kvare

strategijsku viziju. Dravnike od politiara odvaja superiorna vizija i posveenost njenoj primeni to im omoguava

da postanu agenti nade za veinu graana, a pre svega za mlade kao razvojno relevantan deo drutva. Dravnici su

bitni ne samo zbog identifikovanja glavnih drutvenih problema, ve i zbog sposobnosti sagledavanja uinkovitosti

odreenih koncepcija za reavanje identifikovanih problema i podrke njihovoj implementaciji.