20130405_3Kultura i Licnost - Vezbe 2013

KULTURA I LINOST

ta je kultura?Kultura je za odreenu zajednicu karakteristian nain organizovanja ivota i sistem ponaanja i vrednosti, koji se menjaju tokom ivota grupe (Rot, 1972).Prema Visleru (1923) kultura odreenog drutva se ogleda u 9 oblasti ivota: jezikumaterijalnim karakteristikama drutva (nain ishrane, stanovanja, saobraaja, orua, naina odevanja, postojeim zanimanjima... )umetnostimitologijiverovanjima i znanjimacrkvenoj organizaciji i religioznoj praksiporodinom i socijalnom sistemu (nain sklapanja braka, meuljudski odnosi, drutvena kontrola..)vlasnitvuupravljanju drutvom (politike organizacije, pravna i sudska praksa)ratovanje i nain ratovanja.

Eksplicitna i implicitna kulturaKre, Krafild i Balaki (1962) razlikuju eksplicitnu i implicitnu kulturuEksplicitnu ine spoljanje manifestacije ivota zajednice (nain odevanja, stanovanja, saobraaj,upravljanje drutvom..)Implicitna kultura je sutina kulture i nju ine

saznanja i verovanja (saznanja o svetu i drutvu, verovanja, praznoverice i mitovi)vrednosti (shvatanja o tome ta je dobro, ta loe, emu treba teiti, za ta se vredi boriti)norme - propisi i standardi ponaanja (obiaji, norme ponaanja u uem smislu moralne norme, institucionalizovane norme)

SocijalizacijaSocijalizacija je proces socijalnog uenja putem kojeg jedinka stie socijalno-relevantne oblike ponaanja i formira se kao linost sa svojim specifinim karakteristikama (Rot, N.)Kulturalizacija/akulturacija proces putem kojeg lanovi drutva usvajaju one oblike ponaanja koji su karakteristini za kulturu kojoj pripadaju Problem: irina odreenjaKakvom zakljuku vodi ovakva definicija?Svako je zatvorenik kulture u kojoj se podie - Olport

Kultura kao izvor socijalizacijeKultura i drutveni sistem su izvori socijalizacije jer odreuju sadraje (vrednosti, norme, obrasce ponaanja) koji se prenose socijalnim uenjemAgensi socijalizacije prenose te sadrajeporodicakolavrnjaka grupamediji

Poeci izuavanja kulture i linostiOblast kulture i linosti pojavila se 20tih godina prolog veka, pokrenuta od strane psihoanalitiki orijentisanih antropologa, psihologa i psihijatara. Procvat doivljava 30 i 40tih godina.

Osnovne postavke ove oblasti bile su:

svaka kultura ima karakteristian etos koji pripadnici te kulture internalizuju i razvijaju odgovarajuu strukturu linosti koja je nadalje zajednika svim pripadnicima te kulture (pretpostavka o uniformnosti)kultura oblikuje rana iskustva u detinjstvu koja su na predvidljiv nain povezana sa obrascima linosti kod odraslih (pretpostavka o kontinuitetu)

Prva istraivanja: Sapir, Malinovski, Rivers - podaci o ivotu i karakteristikama pripadnika razliitih kultura

Rut Benedikt: naglaava povezanost i koherentnost svih elemenata kulture i usklaenost linih karakteristika sa odreenom kulturomOpisala je etiri tipa kulture, na osnovu specifinog naina ivota, odnosno etosa karakteristinog morala, estetike i emocija. Ti tipovi, odnosno kulturne konfiguracije su: apolonijska, dionizijska, paranoidna i megalomanska. Svakoj kulturnoj konfiguraciji odgovara odreen sklop linih osobina. Primer: plemena Zunji, Dobu i Kvakiutl.

Margaret Mid: istraivala i pisala o nacionalnom karakteru. Opisala nacionalni karakter Amerikanaca, Engleza, Rusa, Japanaca.

Linton i Kardiner: kritikuju konfiguracionistiki pristup, predlau pojam bazine strukture linosti:aspekti linosti koji su zajedniki za pripadnike jedne kulture i po kojima se razlikuju od pripadnika drugih kulturabazina struktura linosti razvija se zahvaljujui slinostima u nainu podizanja dece koji je odreen kulturom (vrednostima, obiajima, normama)

Erih From: drutveni karakter je jezgro karakterne strukture zajedniki veini lanova drutvaprimalakieksploatatorskiskupljakitrgovakiproduktivniFunkcija drutvenog karaktera odranje i dobro funkcionisanje drutvaIndividualni karakter obuhvata osobine po kojima se pripadnici iste kulture meusobno razlikuju.

Jovan Cviji: Psihike osobine junoslovenskih narodaBalkansko poluostrvo, 1918 / 1931: opis etnopsihikih profila - najeih karakteristika linosti kod pojedinih tipova, varijeteta i grupaMetodologija: upitnici, folklor, narodne pesme, narodna shvatanja, istorija, politike institucije, antropoloke razlikePostoji etniko i psiholoko jedinstvo junoslovenskih naroda. Njih odlikuje idealizam - oseajnost, saoseanje, bogata mata i sklonost oduevljavanju i zanosu. U okviru tog jedinstva postoje regionalne razlike tipovi. tipovi mentaliteta: dinarski centralni istono-balkanskipanonski

Jovan Cviji: Psihike osobine junoslovenskih narodaNajdetaljnije opisane odlike dinarskog tipa: mentalno zdravlje i stoiko podnoenje tekoa, solidarnost, srdanost, lino dostojanstvo, potovanje starijih, dece i ena, potovanje predaka, jaka nacionalna svest, izrazite vojnike vrline, energinost, impulsivnost, smisao za pesnitvo i pripovedanje...Kritika:Ideoloka pozadina: postavka jedinstva junih Slovena i ubeenje o potrebi njihovog ujedinjenja

Kritike studija iz prve polovine 20. vekaProblematina metodologija (npr. upotreba projektivnih testova, metoda nametnutih odnosno uvezenih iz zapadne psihologije) Zloupotreba konstrukta nacionalnog karaktera:cele nacije su opisivane su putem sklopa obino negativnih linih dispozicijauticaj predrasuda, nenaklonosti, ideologije, aktulene situacije u svetuprikazi nacionalnih karakateristika odreenih kultura i naroda umesto da doprinesu suzbijanju etnikih stereotipija, esto su doprinosili njihovom proirivanju Ishod: zamiranje izuavanja kulture i linosti tokom 70tih i 80tih godina 20. veka

Pokuaji objanjenja porekla kulturalnih razlika u sklopu linostiNain privreivanja odnosno stvaranja zaliha hrane (Beri, ajld i Bejkon): Agrarna drutva promoviu osobine kao to su odgovornost, tanost, poslunost, pokoravanje, a drutva lovaca i sakupljaa hrane kod svoje dece podstiu tenju za postignuem, samostalnost, nezavisnost i upornost. Individualizam vs. kolektivizam i hijerarhijski vs. horizontalni odnosi: dve najvanije dimenzije na kojima se razlikuju kulture. Primer: Indija, SAD, vedska, IzraelNain podizanja dece (stepen tolerantnosti prema deci, stepen frustracije, tolerisanje ispoljavanja agresivnosti, kvalitet emocionalnih odnosa u porodici...)

SELF

Nezavisan i meuzavisan self

SELF

Nezavisan i meuzavisan selfMarkus i Kitayama (1991, 1998):nude jedinstveni teorijski okvir za objanjenje kulturalnih razlika u kogniciji, emocijama i motivacijiuporeuju nezavisno poimanje sebe nasuprot meuzavisnom poimanju nezavisan vs. meuzavisan self - generalna tendencija kod pripadnika pojedine kulture u cjelini unutar svake kulture postoji znaajan interindividualni varijablilitet, ali i varijabilitet meu grupama

Nezavisan selfimperativ zapadne kulture - postati autonomna osoba, nezavisna od drugih, s individualnim obelejima individualistino, idiocentriko poimanjeindividualne, internalne osobine pojedinca u najveoj meri reguliu ponaanje pojedinca i nabolje ga opisujuosoba se posmatra izdvojeno iz socijalnog kontekstavlastito ja - stabilno, jedinstveno verovanje u jedinstvenost svake osobe daje podlogu za razliite teorije razvoja - samoaktualizacija, ostvarivanje vlastitih potencijala, samoefikasnost i sl. samopotovanje izvire iz sposobnosti da pojedinac izrazi i afirmira sebedrugi slue za socijalno poreenje, potvruju nae osobine

Meuzavisan selfmnoge nezapadne kulture naglaavaju meusobnu povezanost svih ljudinormativni imperativ - odravati meuzavisnost s drugima, autonomija manje vanameuzavisnost - doivljaj sebe kao dela ire socijalne mree, vano se uklopitiponaanje pojedinca u velikoj meri odreuju njegova verovanja o tome to misle i rade drugi s kojima je povezan meuzavisno "ja" isto poseduje i izraava set vlastitih psiholokih obeleja sposobnosti, osobina linosti, verovanja i sl.ali, lina obeleja nemaju veliku ulogu u determinisanju ponaanja, posebno u odnosu na znaajne drugejedinstvenost meuzavisnog selfa izvire iz jedinstvenosti mree socijalnih odnosa koje ta osoba uspostavlja i odrava

HIJERARHIJSKI ODNOSIHORIZONTALNI ODNOSIINDIVIDUALIZAMKOLEKTIVIZAMPrimeri kultura na Hofstedeovim dimenzijama SADVEDSKAINDIJAIZRAEL

*

Primer: analiza interakcije majka-odoje u Nemakoj i Kamerunu (Demuth, 2008)Nemaka: Etnografski kontekst (demografija, socio-politiki okvir, ideologija...)Niski mortalitet odojadi, visok oekivan ivotni vek; drutvo koje stariObuhvatna socijalna i zdravstvena zatita, pristup obrazovanju za sve, donedavno besplatno visoko obrazovanjeInterkulturalno drutvo (18% migranata)Ekonomska samostalnost starih, rana ekonomska samostalnost mladihVisok ivotni standard

Nemaka: Etnografski kontekstVrednosti: disciplina, tanost, potovanje autoriteta (pruski uticaj); individualna odgovornost, sloboda i introspekcija (protestantizam) Svako je sam kova svoje sree, Ako ne pomogne sebi, ni drugi ti nee pomoiPromene u pravcu egalitarnog, neformalnog ureenja interpersonalnih odnosa; uz tradicionalne porodice sve vie jednoroditeljskih porodica i drugih formi porodicaNatalitet: 1.4 deteta, uz dete ostaje majka, obino do tree godine, esto i due (svega 3% baki/deda se redovno brine o svojim unucima)Najranije detinjstvo se provodi uz majku, slanje u jaslice nije naroito dostupna opcija

Nemaka: kulturalni model nege o detetu i roditeljske etnoteorijePodstiu se snaan doivljaj individualnosti i autonomije (samo-ostvarivanje, samopouzdanje i asertivnost), obrazovno i ekonomsko postignueCiljevi socijalizacije koji se cene:biti drugaiji od ostalihizraziti svoje idejesamopouzdano izraavati svoje potreberazviti ljubav prema redu dete treba da se ui samokontroli, porodica ne podinjava svoju rutinu detetuPraksa: jedinstvena imena, samostalno spavanje, podsticanje samostalne igre, oko 40% vremena odojad provode bez odrasle osobe na vidiku, rano i intenzivno izlaganje igrakama i jeziku, interakcija licem-u-lice, brzo reagovanje na detetove potrebe, preferencije...

Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politiki okvir, ideologija...)Mortalitet odojadi ogroman, prosena oekivana starost za oko 30 godina nia nego u Nemakoj, prosena starost prvorotki oko 10 god nia nego u Nemakoj; mlado drutvoZdravstvena nega loa, pristup obrazovanju dobar, ivotni standard nizak, preteno agrikulturno drutvoNso drutvo (iz jedne od 58 oblasti Kameruna) je strogo hijerarhijski ureeno (ukljuujui porodice), titule su veoma vane i nasleuju seSocijalna interakcija je veoma strukturisana, postoje tano propisane forme ponaanja zavisno od uzrasta, pola i drutvenog statusa. Za svakodnevni ivot kljuno je poznavanje statusa drugih osoba i potovanje onih s viim statusom.

Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politiki okvir, ideologija...)ene su zaduene za proizvodnju hrane, odravanje domainstva i negu dece; mukarci nadnie ili se bavem preduzetnitvomPodizanje dece je odgovornost cele zajednice; o njima se brinu roditelji, starija braa/sestre, bake/dede, roaci, komije... Majka je primarni negovatelj u prvih 6 meseci. Majke rade na farmama, nose svoju decu na leima dok ih doje, im ih odbiju od dojke ostavljaju ih kod kue da bi mogle da rade. Deca dugo spavaju s odraslima u istoj prostoriji, postoji puno telesnog kontakta s bebama, one su gotovo uvek na oku nekome ko se o njima brineDeljenje je drutvena norma.

Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politiki okvir, ideologija...)Pojedinac ima znaaj kroz svoje odnose s drugimaInteresi pojedinca su potinjeni interesima grupe pojedinci dolaze i odlaze, a grupa ostajeSposobnosti jedinke su beskorisne ako ne slue za dobrobit grupeNaglasak je na deljenju i drutvenoj harmoniji Kia ne pada samo na jedan krov, Pas ne grize ako mu ne stane na repPraznoverje je veoma raireno Deca se esto smatraju reinkarnacijom umrlih predaka, ona su odbrana od smrtnosti i boji dar. U duhovnom pogledu se deca izuzetno potuju, ali u svakodnevnom ivotu se na njih gleda utilitarno: od malena imaju brojna zaduenja i predstavljaju sigurnost za ostarele roditelje

Kamerun: kulturalni model nege o detetu i roditeljske etnoteorijePrimarno je odoje odrati u ivotuCiljevi socijalizacije:Ukljuivanje u strukturu zajedniceSticanju prosocijalnih vetina: potenja, saradnje, potovanje pravila, poslunost nadreenima, odgovornost, posveenost porodiciDete treba da ima dobar karakter tj. da suzbija ponos u vezi svog postignuaDobro i zdravo dete je mirno i tiho; suzbija se izraavanje negativnih emocijaPraksa: blizak telesni kontakt, vestibularna stimulacija dominira (ljuljanje gore-dole). Stimulacija igrakama i kontakt licem-u-lice su retki

Razlike

1. Dete kao ravnopravan partner u interakciji vs. dete koje slua i potinjava se (majka koja garantuje autonomiju detetu vs. majka koja vri kontrolu nad interakcijom)Kada beba plae, N majka pita ta nije u redu, Moda si umoran, Sigurno si gladna, Moda je bolje ovako, odvlai panju igrakom, proverava reakciju deteta, trai drugo reenje... mentalizuje; K majka zahteva da beba prestane da plae, zapoveda joj da bude posluna Ne, ne, ne... Nemoj opet da plae, mi ovde ne plaemo, Ovde se ne plae, Loe dete, loe dete, ta je sada? Jao kako su ti sada rune oi... Tek ako se beba ne smiri, trai se uzrok plaa.

Razlike

2. Narativno-biografsko vs. ritmino-sinhrono strukturisanje interakcije (majka koja podstie dete na priu, prepriava prole ili nagovetava budue dogaaje vs. majka koja peva, pevui)N majka: Danas je bila dobra kupka, zar ne? Prijala ti je, reci mi... Mmm, hoe da mi kae neto?; Danas ti se ne pria... Obino si brbljiva, a danas ti se ne pria.. Da nisi ve umorna?...K majka: Ritmino ponavlja gde si.. gde si..., hej, hej...pucketa jezikom, coke, mumlja, pevui... Majka vadi detetovu levu ruicu iz usta Zar e da bude levoruk? Eeee... Uzima desnu ruicu i njome dodiruje detetova usta Ovom e da baca, ovom e da baca...

Primer: analiza interakcije majka-odoje u dve Nemakoj i KamerunuRazlike

3. Diskurs orijentisan na individuu vs. socijalno orijentisan diskurs (Majka koja komentarie invididualnost deteta vs. majka koja podstie dete da neto uradi, odnosno da integrie njegovo ponaanje u ritmine interakcije)N majka: Ohoho, ti bi da radi gimnastiku! Ohoho, bravo i jo jednom!, Mmm, mislim da ti nee voleti da puzi, jel da? Ti e odmah hteti da stane na noice...K majka: Hajde da pleemo... Ritmino pokree dete i prati zvukovima; Ko je to? Ko je to? Ko te to gleda? Vidi, vidi!; Aaaj, irom otvorene oi! Koga gleda?.. uz ritmine pokrete

VebaStereotipije i verovanja o izvorima kulturalnih razlika u profilima linostiSrbiJapanciRusipanci

Savremena istraivanja odnosa kulture i linostiDva pristupa: etic (gledanje na kulturu spolja) i emic (gledanje na kulturu iznutra)

Crte linosti: primena petofaktorskog modelaPotvrena validnost opisa linosti u razliitim kulturama pomou pet bazinih dimenzija: N, E, O, Sar i SavPostoje kulturalne razlike u izraenosti dimenzija i pripadajuih aspekata linosti

Savremena istraivanja odnosa kulture i linosti

EmocijeUtvrena univerzalnost ekspresije i prepoznavanja bazinih emocija (Darvin, Ekman), uz izvesne kulturne specifinosti (primer: Japan i SAD) socijalne percepcijeRazlike u imenovanju emotivnih stanja (nepostojanje termina za bazine emocije u nekim jezicima)Razlike u znaenju odgovarajuih termina u razliitim jezicima upuuje na razlike u subjektivnom iskustvu emocija (primer depresija)

Savremena istraivanja odnosa kulture i linostiMiljenje i ponaanjePostoje kulturalne razlike u stilovima miljenja: holistiko, dijalektiko, vea tolerancija kontradikcije kod pripadnika istonjakih kultura naspram analitikog miljenja zapadnjakaVea spremnost za altruistiko ponaanje kod pripadnika latinoamerikih narodaVea tolerancija fizike agresije u kulturama asti

Izuavanje motiva postignua (MekLiland)dominantni motivi nekog drutva se menjaju tokom vremena, te promene su povezane sa sistematskim promenama u ekonomskim aktivnostima

Unutarkulturalne razlikeKulture se menjaju tokom vremena, to se odraava i na odlike linostiPromena psihopatologije: nestanak histerije, pojava anoreksijePoveanje individualizma u amerikom drutvu praeno je poveanjem usmerenosti na sebe, poveanjem samopotovanja i poveanjem ekstraverzije. Poveanje kompetitivnosti istovremeno rezultira poveanjem nivoa anksioznosti. Globalizacija i multietnika/multikulturna drutva: novi izazovi za istraivanja

Pitanje: Da li su vee unutargrupne ili meugrupne individualne razlike u osobinama linosti?unutargrupne individualne razlike su vee od meugrupnih razlika u osobinama linosti

Stereotipije i kulturalne razlike u profilima linostiDa li postoji podudarnost (korelacija) izmeu verovanja o tipinim osobinama sopstvene kulture (nacije) autostereotipa i stvarnog, merenjem utvrenog prosenog profila linosti u datoj kulturi. Mekre: Podaci su prikupljeni iz 49 kultura sa est kontinenata. Ispitanici su procenjivali pomou liste bipolarnih grupa prideva linost tipinog lana njhove kulture ili subkulture. Podaci o stvarnoj linosti su prikupljani na osnovu samoopisa ili procene posmatraa.

Stereotipije i kulturalne razlike u profilima linostiNajvaniji nalazi:

postoji daleko vei varijabilitet izmeu kultura u procenjenim tipinim crtama, nego u stvarno procenjenim crtamane postoji empirijska podrka za shvatanje da su profili tzv. nacionalnog karaktera taan odraz stvarnih tipinih karakteristika pripadnika neke zajednice: u samo dve drave dobijene su pozitivne korelacije autostereotipa i stvarnog profila tipine linosti (Poljska i Japan). U Rusiji dobijen r = -.46!

Zakljuak: verovanja o tipinim karakteristikama linosti u odreenoj kulturi/naciji nisu generalizacije o osobinama linosti zasnovane na akumuliranim opaanjima o osobinama ljudi sa kojima delimo isti kulturni prostor, ve se radi o socijalnim konstrukcijama koje slue, najverovatnije, odravanju i homogenizovanju nacionalnog identiteta

*