2010-2017 chess.eduDa li će nam slušanje Mocarta pomoći da postignemo svetski rekord u trčanju? - 2010-12-22 Moždana kora, kardiovaskularni sistem ali i ostali fiziološki sistemi

ARHIVA ČLANAKA

2010-2017

chess.edu.rs

http://www.chess.edu.rs/

2010.

Poremećaji menstruacije i slabiji sportski rezultati: da li je kriv manjak adrenalina? - 2010-12-22

Od ranije je poznato da fizički aktivne osobe sa raznovrsnim poremećajima menstrualnog ciklusa

postižu slabije sportske rezultate, bez obzira da li je reč o vrhunskim sportistkinjama ili ženama koje

rekreativno vežbaju. Izgleda da se nalazimo korak bliže razumevanju mehanizama zašto je to tako.

Ekipa istraživača iz Laboratorije za sportska postignuća, Kalifornijskog Univerziteta u Sakramentu

upoređivala je nivo nekoliko hormona kod zdravih i kod amenoreičnih sportistkinja istih godina i

trenažnog statusa, tokom testa na pokretnoj traci. Pokazano je da je kod sportistkinja koje imaju

amenoreju prisutan značajno niži nivo adrenalina i noradrenalina u odnosu na sportistkinje sa

urednom menstrucijom pri maksimalnom intenzitetu vežbanja, što ukazuje na smanjenu

sposobnost odgovora simpatičkog nervnog sistema na intenzivne sportske aktivnosti. Ovakva

reakcija moguće da je razlog za slabija sportska postignuća jer se smanjuje sposobnost za

maksimalnu aktivaciju kardiovaskularnog i metaboličkog sistema potrebnu za održavanje visokih

nivoa mišićnog rada. Ovo istraživanje objavljeno je u prvoj svesci januarskog broja časopisa Medicine

and Science in Sports and Exercise za 2011. godinu. LINK

Ko uzima previše vitamina? Sportisti u disciplinama ultraizdržljivosti! - 2010-12-22

Svima je dobro poznato da sportovi ultraizdržljivosti (npr. maraton, triatlon, biciklizam) prouzrokuju

povećane energetske zahteve i nadprosečnu potrebu za pojedinim mikronutrijentima koji učestvuju

u energetskom metabolizmu ili se gube znojenjem i učestvuju u procesima mikroreparacije mišićnog

tkiva nakon treninga. U želji da obezbede dovoljne količine ili koriguju loš izbor namirnica u

svakodnevnoj ishrani, mnogi sportisti u ovim disciplinama pribegavaju nekritičnom unosu vitamina i

minerala u obliku dijetetskih suplemenata.

U želji da ispitaju učestalost uzimanja suplemenata među 37 ultramaratonaca (24 muškarca i 13

žena), ekipa naučnika iz Istraživačkog i edukativnog centra pri Bolnici za ortopediju i sportsku

medicinu iz Dohe, pratila je nedeljni obrazac prehrane sa utvrđivanjem adekvatnosti ishrane i

suplemenatacije. U odnosu na neaktivnu populaciju, ultramaratonci konzumiraju značajno veće

količine svih vitamina i minerala osim vitamina D. Ukupno uzev, preko 60% analiziranih sportista

koristi neki od vitaminskih suplemenata od kojih prednjače vitamin C (preko 95% sportista), vitamin

E (više od ¾ ispitanika) i multivitaminski preparati (oko 50% sportista). Gotovo polovina anketiranih

sportista uzima ove suplemente u cilju prevencije ili lečenja simptoma prehlade. Međutim, pored

činjenice da je efikasnost vitamina C i vitamina E u tretmanu infekcija gornjih respiratornih puteva

pod velikim znakom pitanja, istraživači uočavaju paradoks povećanog unosa ovih preparata a da kod

ultramaratonaca nema jasnih dokaza da postoji nedostatak ova dva vitamina. Čini se da politika

unosa pomenutih vitamina „za svaki slučaj“ nema naučnog opravdanja pa sportiste treba snažno

obeshrabriti da uzimaju dodatne suplemente na svoju ruku i bez konsultacije sa stručnim licima.

Istraživanje je objavljeno u decembarskom broju International Journal of Sport Nutrition and

Exercise Metabolism iz 2010. godine. LINK

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20508538http://relief.unboundmedicine.com/relief/ub/citation/21116023/The_prevalence_of_vitamin_supplementation_in_ultraendurance_triathletes_

Da li će nam slušanje Mocarta pomoći da postignemo svetski rekord u trčanju? - 2010-12-22

Moždana kora, kardiovaskularni sistem ali i ostali fiziološki sistemi poseduju autentičnu frekvenciju

aktivnosti. Kada trčimo, čini se da nam najviše odgovara stabilna frekvencija kretanja u vertikalnoj

osi. Ovo saznanje je posledica brojnih istraživanja u prethodnom periodu, koja su pokazala jasnu

povezanost između muzičkog tempa, raspoloženja i sportskih postignuća.

Najnovija naučna studija na istu temu stiže iz Nemačke, gde je ekipa naučnika sa Instituta za

neuronauke, Univerziteta za sport iz Kelna testirala 18 atletičara koji su trčali u tri epizode različitog

intenziteta. Oscilacije u vertikalnoj ravni praćene su akcelerometrom a električna aktivnost mozga

beležena je i analizirana upotrebom elektroencefalografije pre i posle svake epizode vežbanja.

Tokom vežbanja, sportisti su slušali svoju omiljenu muzičku numeru čiji je frekventni spektar takođe

analiziran. Rezultati istraživanja su ukazali na podudarnost frekvencije muzike koju su sportisti

slušali na MP3 uređaju i vertikalnog ubrzanja tokom trčanja. Paralelan obrazac oscilacija uočen je

između srčane frekvencije tokom trčanja i muzičke numere. Zaključak koji se izvodi ukazuje na jasnu

povezanost između unutrašnjih i spoljašnjih obrazaca oscilacija tokom vežbanja. Čini se da

frekvencija od oko 3 herca odgovara obrascu oscilacije većine fizioloških sistema i da se istovremeno

muzika koja poseduje ovaj frekventni domen ocenjuje kao najprijatnija od strane slušalaca tokom

vežbanja.

Jednostavno govoreći, adekvatan izbor muzike koju slušamo dok vežbamo utiče na naša sportska

postignuća i raspoloženje – sledeći put obratite pažnju koju ste muziku snimili za trening.

Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa Journal of Sports Sciences iz 2010. godine.

LINK

Više fizičke aktivnosti znači bolju kontrolu telesne mase - 2010-12-23

Ako vam se čini da će u skorijoj budućnosti jedini konfekcijski broj biti „XXXXL“, znajte da niste puno

pogrešili! Po rezultatima poslednjih istraživanja, preko 66% populacije odraslih u razvijenim

zemljama spada u kategoriju predgojaznih i gojaznih osoba. Međutim, redukcija telesne mase kod

ove populacije već od 3-5% značajno smanjuje rizik od nastanka velikog broja oboljenja i stoga se

snažno preporučuje od strane najuticajnijih zdravstvenih ustanova. Fizička aktivnost je prepoznata

kao važan faktor u dugoročnoj kontroli telesne mase – u cilju redukcije, prevencije porasta ili

održavanja poželjne telesne mase nakon perioda mršavljenja.

Zvaničan stav američkog Koledža za sportsku medicinu nedavno je dopunjen i sada jasnije definiše

preporučen nivo fizičke aktivnosti u cilju kontrole telesne mase. Sa novim saznanjima o obimu

fizičke aktivnosti neophodne za pozitivan uticaj na telesnu masu, povećava se efikasnost programa

za poboljšanje telesne kompozicije predgojaznih i gojaznih osoba. Prema ovim preporukama

potrebno je nedeljno sakupiti barem 250 min. aktivnosti umerenog intenziteta u cilju efikasne

kontrole telesne mase.

http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all~content=a927936883~frm=titlelink

Bilo da želite da redukujete svoju telesnu masu, preventivno delujete ili održite teškom mukom

stečeni manji broj na vagi ili u ormanu, preporuka najuticajnije ustanove na svetu glasi: 50 minuta 5

puta nedeljno je OK! Članak je objavljen u februarskom broju časopisa Medicine and Science in

Sports and Exercise za 2009 godinu! LINK

Profesionalni sport kao eliksir mladosti/starosti? - 2010-12-23

Pozitivan uticaj umerene fizičke aktivnosti na dužinu trajanja života je danas opšteprihvaćena

činjenica, dokazana velikim brojem istraživanja u prethodnim decenijama. Sa druge strane, efekat

svakodnevnih trenažnih nadražaja visokog intenziteta, uobičajenih u profesionalnom sportu, na

životni vek značajno je manje naučno razmatran. Posledično, često smo u prilici da čujemo ili

pročitamo mišljenja pojedinaca bazirana uglavnom na anegdotalnim informacijama ili navođenjem

izolovanih i po pravilu ekstremnih slučajeva prerane smrti nekog od vrhunskih sportista. Srećom, za

one koji žele da koriste informacije većeg stepena objektivnosti u nekom budućem „debatnom

okršaju“, klub „Akademac“ nudi argument poslednje generacije.

Ekipa istraživača sa Univerziteta Nevada iz Las Vegasa nedavno je objavila pregledni članak u kome

je analizirala sve studije od 1950. godine koje su se bavile ovom problematikom. Od ukupno 27

studija, u meta analizu je uvršteno 14 koje su zadovoljile najstrožije metodološke kriterijume.

Rezultati pokazuju da su sportisti koji su profesionalno angažovani u sportovima tipa izdržljivosti ili

kolektivnim sportovima dugovečniji od opšte populacije. U proseku, profesionalni sportisti u ovim

sportovima mogu da očekuju 4-5 godina duži životni vek.

Znači, ako želite da duže budete penzioner i uživate u igranju sa unucima i šahu na klupi u parku -

bavite se (vrhunskim) sportom. Istraživanje je objavljeno u julskom broju časopisa Journal of Science

and Medicine in Sport za 2010 godinu.LINK

Fizička aktivnost visokog intenziteta pomaže u očuvanju vida - 2010-12-24

Savremena tehnologija (kompjuteri, televizija) zahteva sve intenzivnija i dugotrajnija naprezanja

očnog aparata, što uz ostale faktore dovodi do slabljenja vida u kasnijoj životnoj dobi. Iako nošenje

naočara može da ima i pozitivnu socijalnu (intelektualni „look“) ili estetsku konotaciju (setite se

samo prelepe „cvikerašice“ Džulije Roberts u filmu „Američka mlada“), slabljenje vida izaziva veliki

broj neželjenih efekata. Tako, odrasle osobe sa ovim problemom su između ostalog sklonije

depresiji, udaljavanju od socijalne sredine i imaju povećan rizik od padova. U narednim decenijama

se predviđa značajan porast incidence slabovidih na svetskom nivou. Iako se većinom smatra da je

proces slabljenja vida neizbežna posledica procesa starenja na koji se ne može uticati, novija

istraživanja govore suprotno.

Grupa istraživača Nacionalne laboratorije Berkeli iz Kalifornije je na uzorku od skoro 42.000

registrovanih atletičara na srednje i duge pruge utvrdila da redovna fizička aktivnost visokog

intenziteta smanjuje rizik od slabljenja i pomaže očuvanju kvaliteta vida. Osobe koje su trčale preko

http://journals.lww.com/acsm-msse/Fulltext/2009/02000/Appropriate_Physical_Activity_Intervention.26.aspxhttp://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B82X6-4WN8HFM-7&_user=10&_coverDate=07%2F31%2F2010&_rdoc=9&_fmt=high&_orig=browse&_origin=browse&_zone=rslt_list_item&_srch=doc-info(%23toc%2333022%232010%23999869995%232176736%23FLA%23display%23Volume)&_cdi=33022&_sort=d&_docanchor=&_ct=19&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=8d23a4154a25a3dbd773464875762fde&searchtype=a

4 km dnevno imale su za oko 50% manji rizik u odnosu na osobe koje su trčale manje od 2 km

dnevno.

Dakle, ukoliko želite da sačuvate „oko sokolovo“ i budete u stanju da natpis „totalna rasprodaja“ (ili

„pivo gratis“, za muškarce) veličine vizit-karte jasno vidite sa druge strane ulice, kupite patike za

trčanje i počnite! Sa porastom kondicije, povećavaćete i brzinu (intenzitet) trčanja a time i

blagotvoran efekat na vaš očni aparat! Istraživanje je objavljeno u januarskoj svesci časopisa

Investigative Ophthalmology and Visual Science za 2009 godinu. LINK

2011

Skeletna muskulatura određuje koliko ste mladi - 2011-01-04

Verovatno najprodavaniji preparati danas pripadaju grupi proizvoda koje možemo nazvati “eliksiri

mladosti”. Magična privlačnost mladalačkog izgleda odlučujući je faktor velikih suma koji

zarađuje industrija kozmetike (Prihod Loreala za pvih 6 meseci iznosio je fantastičnih 9,7 milijardi

evra) ili plastične hirurgije (10 milijardi evra samo u SAD-u). Proces starenja i svih promena (izvan

opuštenog podvaljka i izboranog čela) koje ovaj proces donosi je nezaustavljiv i teško usporiv. Ipak,

nova naučna saznaja donose nadu!

Grupa istraživača sa Hauard Hjuz medicinskog instituta (Boston) utvrdila su da gensko usporavanje

starenja skeletne muskulature kod vinske mušice izaziva ne samo očuvanje snažnih sposobnosti

mišića, već i da odlaže proces starenja celog organizma! Autori ukazuju da skeletni mišići, osim u

ostvarivanju pokreta pri kretanju, takođe deluju i kao endokrini organ koji šalje signale celom

organizmu. Tako je i u ovoj studiji, mišić izložen delovanju poznatog „anti-aging“ gena (FOXO),

jednostavno „javio“ celom organizmu da uspori proces starenja. „Ako očuvate mišić mladim,

usporavate proces starenja celog organizma“ zaključuje prof. Norbert Perimon,vođa ovog projekta.

Pri tome, mladost mišića je multikauzalnog karaktera, ali fizička aktivnost igra značajnu ulogu. Iako

sprovedeno na vinskim mušicama, istraživanje predstavlja prvi jasan naučni dokaz o značaju stanja

skeletnih mišića na procese starenja u organizmu.

Dakle, za razliku od čuvene poruke kozmetičke industrije „neka vaša koža bude 20 godina mlađa od

vas“ , naučna industrija poručuje „aktivirajte mišiće-podmladite sebe“. Članak je objavljen u

novembrskoj svesci časopisa Cell za 2010 godinu. Link

Jedan ekscentrični trening snage nedeljno za poboljšanje zdravstvenog statusa - 2011-01-22

Uprkos mnogo puta utvrđenim dobrobitima fizičke aktivnosti na zdravstveni status, često smo u

prilici od potencijalnih vežbača da čujemo rečenice poput: “U redu, jasno mi je da bi trebalo da

budem fizički aktivan, ali kada pomislim koliko vremena treba da izgubim u toku

dana/nedelje/meseca, prosto mi se ne da...“. I zaista, iako preporuka vodećih svetskih ustanova od

http://www.iovs.org/content/50/1/101.abstracthttp://www.cell.com/abstract/S0092-8674(10)01143-8

30 min. vežbanja dnevno veći broj dana u nedelji izgleda skromno i vremenski „podnošljivo“ i dalje

glavni razlog za fizičku neaktivnost predstavlja upravo „menadžment vremena“.

Grupa autora sa Univerziteta iz Grčke, Kipra i Velike Britanije izgleda da nudi odgovor na ovaj

problem. Oni su predstavili rezultate istraživanja po kojima se pozitivni efekat na zdravstveni status

može ostvariti i samo jednim treningom nedeljno! Tako, pokazano je da trening snage jednom

nedeljno u periodu od 8 nedelja na uzorku od dvadeset zdravih, odraslih osoba ženskog pola

značajno poboljšava bazalni metabolizam i oksidaciju masti, kao i lipidni status i insulinski odgovor

organizma. Ono što je posebno interesantno jeste da se primenjivao ekscentrični metod treninga!

Izgleda da su fitnes centri dobili novu, naučno potvrđenu mogućnost promocije svojih usluga, koja bi

mogla da glasi

“Zaista nemate vremena? Ne volite da podižete tegove? Nema problema, dođite jednom nedeljno

spuštajte ih i poboljšajte vaše zdravlje!“ Istraživanje je objavljeno u januarskoj svesci časopisa

Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011. godinu. LINK

Uticaj najboljeg druga na nivo fizičke aktivnosti dece - 2011-02-13

Opšte je prihvaćen značaj optimalnog nivoa fizičke aktivnosti u detinjstvu. Veći broj naučnih

publikacija je u prethodnim decenijama nedvosmisleno utvrdio pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na

smanjeni rizik od niza kardiovaskularnih oboljenja, poboljšanje mentalnog zdravlja i socijalnog

statusa dece. U skladu sa tim saznanjima, najveći broj zemalja uključio se u nacionalnu kampanju

povećanja nivoa fizičke aktivnosti dece i adolescenata. Uprkos tome, studije ukazuju da narastajući

procenat dece ne ostvaruje preporučeni nivo od 60 minuta fizičke aktivnosti srednjeg do visokog

intenziteta veći broj dana u nedelji. Stoga je neobično važno pronaći nove strategije koje imaju

kapacitet da povećaju nivo fizičke aktivnosti dece i adolescenata.

U tom smislu, grupa sa Univerziteta Bristol, Velika Britanija, izgleda da nudi interesantno i novo

rešenje. Oni su naime, na uzorku od 500 dečaka i devojčica uzrasta 10 i 11 godina utvrđivali

povezanost nivoa fizičke aktivnosti sa nivoom fizičke aktivnosti njihovih najboljih drugova. Naizgled

ne mnogo iznenađujuće, ali po prvi put pokazano na relativno velikom uzorku ispitanika u studiji

visokog metodološkog kvaliteta, istraživanje je utvrdilo da nivo fizičke aktivnosti dece značajno

zavisi od nivoa fizičke aktivnosti njihovih najboljih drugova i drugarica.

Izgleda da je potrebno promeniti način promocije fizičke aktivnosti dece i umesto često vidljivih

slogana tipa „budi aktivan, uključi se u sport“ razmisliti o „socijalnijim“ porukama tipa „Sa najboljim

drugom na trening“. Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa Medicine and Science in

Sports and Exercise za 2011. godinu. Link

Vežbanje visokim intenzitetom: CERN kalorijske potrošnje - 2011-02-13

Značaj redovne fizičke aktivnosti u cilju povećanja energetske potrošnje i posledično kontroli telesne

mase je dobro poznat. Preporuke vodećih svetskih institucija zasnovane na publikovanim

http://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/2011/01000/A_Weekly_Bout_of_Eccentric_Exercise_Is_Sufficient.9.aspxhttp://journals.lww.com/acsm-msse/Fulltext/2011/02000/Better_with_a_Buddy__Influence_of_Best_Friends_on.9.aspx

istraživanjima prethodnih decenija sadrže u sebi i okvirne vrednosti kalorijske potrošnje koji se mogu

očekivati kao posledica primene različitih vrsta i intenziteta fizičke aktivnosti. Ipak, već duže

vremena se u naučnoj javnosti postavlja i pitanje eventualnog uticaja jedne trenažne epizode na

povećan nivo energetske potrošnje u periodu posle vežbanja, čime bi se povećao uticaj trenažne

epizode na dnevnu kalorijsku potrošnju.

U tom smislu, grupa istraživača sa Univerziteta Severna Karolina, Sjedinjene Američke Države, je na

uzorku od 10 mladih zdravih muških osoba u studiji visokih metodoloških standarda, utvrđivala

uticaj jedne trenažne epizode visokog intenziteta na dnevnu kalorijsku potrošnju. Rezultati

istraživanja ukazuju da jedan trening intenziteta na oko 70% od maksimalne potrošnje kiseonika u

trajanju od 45 minuta dovodi da povećanog nivoa energetske potrošnje u periodu od 14 sati nakon

treninga! U toku ovog perioda, ispitanici su prosečno „sagoreli“ 190 kilokalorija više od istog perioda

kome nije prethodio trening visokog intenziteta. Izgleda da trenažna epizoda visokog intenziteta

predstavlja svojevrsni akcelerator metaboličkih procesa koji traje i 14 sati nakon završenog treninga,

čime se dodatno povećava dnevna energetska potrošnja i povećava efikasnost redovnog vežbanja u

kontroli telesne mase. Istraživanje je objavljeno u septembarskoj svesci časopisa Medicine and

Science in Sports and Exercise za 2011. godinu. Link

Na receptu treba da piše: kreatin za osteoartritis kolena - 2011-02-13

Najprodavaniji sportski suplement svih vremena svakako je kreatin, sa procenjenom godišnjom

prodajom od preko 600 miliona dolara samo u SAD. Čvrsti naučni dokazi, koji datiraju još od 1912

godine i jednog čuvenog istraživanja izvršenog na Harvard Univerzitetu ukazuju na pozitivan uticaj

suplementacije kreatinom na čitav niz brzinsko-snažnih sposobnosti sportista. Šta više, pokazano je

da i osobe koje nisu uključene u vrhunski sport ostvaruju dobrobiti unošenjem dodatnih količina

kreatina pre svega preko povećanja apsolutne snage i posledično radne sposobnosti. Konačno, u

poslednje vreme veći broj istraživanja bavi se utvrđivanjem i eventualnih pozitivnih efekata kreatina

na zdravstveni status osoba sa nekim specifičnim oboljenjima.

Tako, nedavno istraživanje koje je sprovela grupa istraživača sa Univerziteta Sao Paolo, Brazil,

ukazuje na mogućnost da suplementacija kreatinom može da ostvaruje i značajne zdravstvene

efekte kod ženskih osoba koje boluju od osteoartritisa kolenog zgloba. Naime, na uzorku od 26 žena

primenjen je 12-nedeljni eksperiment u kome su ispitanici učestvovali u treningu snage podeljeni u

dve grupe,jedna koja je dodatno unosila kreatin i druga koja je služila kao kontrolna grupa. Rezultati

istraživanja pokazali su da je grupa koja je koristila kreatin značajno poravila rezultate u specifičnom

testu za procenu funkcionalne sposobnosti, kvalitet života, nemasnu masu donjih ekstremiteta i da

se nakon tretmana odlikovala značajno manjim bolovima od kontrolne grupe!

Izgleda da je za osobe sa ovim specifičnim oboljenjem kreatin više lek nego suplement i da se otvara

novi prostor za njegovu široku upotrebu. Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa

Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011. godinu. Link

http://journals.lww.com/acsm-msse/Fulltext/2011/09000/A_45_Minute_Vigorous_Exercise_Bout_Increases.6.aspxhttp://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/publishahead/Beneficial_Effect_of_Creatine_Supplementation_in.98997.aspx

Trening snage kao vremeplov: ponovo tridesetogodišnjak - 2011-02-16

Večna mladost predstavlja stalnu inspiraciju ljudskog društva. Verovatno smo svi sa čežnjom

posmatrali Kristofera Lambera kako u serijalu „Gorštak“ večno mlad prolazi kroz različite epohe i

avanture. Svako je barem nekad u mašti poželeo da poput Dorijana Greja ima portret na tavanu koji

sa vremenom stari produžavajući zlatne godine života svom vlasniku. Fantastične zarade plastičnih

hirurga dovoljno rečito govore o potrebi ljudi da barem prividno zaustave vreme i produže uživanje u

„vrtu mladosti“. Za razliku od ovih „umetničkih“ aspiracija, objektivna stvarnost nam ukazuje da je

starenje proces koji teče samo u jednom smeru i koji je nemoguće zaustaviti. Ipak, izgleda da ga je

moguće usporiti, sugerišu nova naučna saznanja.

Grupa istraživača sa Univerziteta Regina, Kanada, utvrđivala je uticaj visoko-intenzivnog treninga

snage na eliminaciju negativnih efekata starenja na skeletnu muskulaturu (apsolutnu snagu i mišićnu

masu). Odavno je poznato da atrofija skeletnih mišića, koja nastaje kao posledica starenja

(smanjenje za oko 5% po deceniji života od 40-te godine) indukuje čitav niz negativnih promena u

organizmu, poput smanjenja produkcije anaboličkih hormona i mitohondrijalnih funkcija, porasta

oksidativnog stresa i ćelijske apoptoze. Rezultati istraživanja pokazali su da se nakon 22 nedelje

osobe starije životne dobi (61-70 godina) odlikuju istim nivoom apsolutne snage celog tela i

nemasnom telesnom masom kao i zdrave mlade muške osobe (18-31 god.)!

Izgleda da se treningom snage „portret“ ne može zadržati na nivou tridesetogodišnjaka ali zato

„figura“ može! Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa Journal of Strength and

Conditioning Research za 2011. godinu. Link

Zdravstveni status: nivo fizičke forme važniji od figure - 2011-03-05

Značaj fizičke aktivnosti na očuvanje i unapređenje zdravstvenog statusa poznat je odavnina a

moderna naučna saznanja svakodnevno doprinose boljem razumevanju ove povezanosti. Različiti

parametri se posmatraju i otkriva se njihov uticaj na nastanak velikog broja oboljenja, smanjen

kvalitet života i prerane smrti. U poslednje vreme naročita pažnja je posvećena utvrđivanju

nedovoljno objašnjene međusobne povezanosti kardiorespiratorne izdržljivosti i telesne strukture na

kvalitet života i uzročnike smrtnosti.

Tako je jedna grupa istraživača sa Instituta Cooper, Sjedinjene Američke Države, sprovela

istraživanje na čak 11,335 žena kojima su utvrđeni ranije pomenuti parametri na lekarskim

pregledima u periodu od 1970. do 2005. godine. Rezultati do kojih se došlo pokazali su da nizak nivo

kardiorespiratorne izdržljivosti predstavlja značajan i nezavisan uzročnik smrtnosti kod žena, dok je

sa druge strane visok nivo pomenute sposobnosti povezan sa manjim stepenom smrtnosti,

nezavisno od parametara telesne strukture.

Drugim rečima, bez obzira da li su žene bile gojazne ili ne, nivo kardiorespiatorne izdržljivosti

značajno je povezan sa smanjenim rizikom od niza hroničnih oboljenja! Ukoliko se potrvrdi i u

narednim istraživanjima, zaključci ove studije imaju potencijal da značajno promene način

razmišljanja u fitness industriji i svim drugim oblicima fizičke aktivnosti. Moguće je da ćemo za

nekoliko godina biti “prisiljeni” da čuvenu rečenicu “smršajte da bi bili zdravi” preinačimo u “nije

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20375740

nevažno da li ste gojazni ili ne, ali je važnije da li ste kardiorespiratorno utrenirani”. Istraživanje je

objavljeno u novembarskoj svesci časopisa Medicine and Science in Sports and Exercise za 2010.

godinu.Link

Fizička aktivnost nakon operacije malignih oboljenja značajno poboljšava kvalitet života - 2011-

03-06

Dobrobiti fizičke aktivnosti na uzorku zdrave populacije su manje više dobro poznati. Praktično da

ne postoji značajnija institucija danas u svetu koja u preporukama za očuvanje i unapređenje

zdravstvenog statusa ne potencira i redovnu fizičku aktivnost. Neke od najboljih (American College

of Sports Medicine, American Heart Association) definišu i preporuke koji tip, obim i intenzitet

vežbanja je potrebno ostvariti kako bi se postigli maksimalni pozitivni efekti. Međutim, značaj fizičke

aktivnosti u rehabilitaciji velikog broja oboljenja široj javnosti je manje poznat, iako je upravo kod

osoba različitih patoloških stanja njen značaj potencijalno i najrelevantniji.

U prilog ovoj konstataciji moguće je navesti sve veći broj istraživanja, od kojih je jedno posebno

zanimljivo predstavila grupa autora iz Holandije. Oni su na uzorku osoba obolelih od različitih oblika

malignih oboljenja utvrđivali efekat fizičke aktivnosti na kvalitet života nakon operativnog zahvata.

Pokazano je da je nakon 12-nedeljnog programa kvalitet života 147 ispitanika značajno poboljšan

kao posledica primene fizičke aktivnosti dva puta nedeljno umerenog intenziteta. Naročito je

interesantno da su ispitanici zadržali nivo fizičke aktivnosti 3 i 9 meseci nakon tretmana praćen i

dalje značajno poboljšanim kvalitetom života.

Izgleda da je fizičku aktivnost potrebno gledati kao efikasan agens poboljšanja kvaliteta života na

širokoj populaciji stanovništva, čak i onih obolelih od najomraženije bolesti savremenog društva.

Istraživanje je objavljeno u junskoj svesci časopisa Support Care Cancer za 2009. godinu. Link

Fizička aktivnost smanjuje potrebu za marihuanom - 2011-03-12

U poslednjih 30-ak godina veliki broj istraživanja bavio se utvrđivanjem pozitivnih efekata fizičke

aktivnosti na zdravstveni status zdravih osoba ali i osoba različitih poremećaja zdravstvenog statusa.

Već su dobro poznati pozitivni efekti vežbanja na veliki broj oboljenja poput hipertenzije, dijabetesa

tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, različitih tipova malignih oboljenja itd. Ipak, pozitivnim efektima

fizičke aktivnosti na ukupan zdravstveni status ljudi izgleda da nema kraja.

Tako, grupa istraživača sa Univerziteta Vanderbilt, Tenesi (SAD) je u nedavno objavljenoj studiji

ispitivala eventualni uticaj fizičke aktivnosti na potrebu za korišćenjem marihuane kod osoba

visokog stepena zavisnosti. Na uzorku od 12 ispitanika sproveden je program fizičke aktivnosti u

trajanju od 10-30 minuta pet puta nedeljno u trajanju od dve nedelje. Rezultati su bili više nego

ohrabrujući: želja za korišćenjem marihuane smanjila se za 50% već posle prve nedelje treninga.

Istraživači su posebno naglasili da su ovi rezultati skoro fantastični ako se uzme u obzir da do danas

http://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/2010/11000/Cardiorespiratory_Fitness,_Adiposity,_and.5.aspxhttp://www.springerlink.com/content/486n662384770179/

nije utvrđena nijedna efikasna medikamentozna terapija za ovaj tip zavisnosti. Vođa istraživačkog

tima, prof. Bukovski (Buchowski) naglašava potrebu daljih istraživanja značaja fizičke aktivnosti na

aktivnost mozga kod osoba različitih oblika zavisnosti.

„Izgleda da fizička aktivnost ima veliki potencijal da utiče na funkcionisanje mozga što je veoma

verovatno od vitalnog značaja za širok spektar medicinskih istraživanja“- kaže cenjeni profesor

Bukovski. Istraživanje je objavljeno u martovskoj svesci časopisa PloS ONE za 2011. godinu. Link

Trči da bi bio bolji matematičar - 2011-03-12

U drugoj polovini 20-og veka,posebno u poslednjoj deceniji, obrazovni sistem razvijenih zemalja

doživeo je značajne promene. Narastajuća potreba za usvajanjem velikog broja sofisticiranih znanja

iz „bazičnih“ nastavnih predmeta poput fizike, hemije i matematike dovela je do porasta broja

časova ovih i posledično značajnog smanjenja broja časova predmeta koji uče decu „lepim

veštinama“ (muzičko, likovno) ili utiču na pravilan biološki razvoj dece (fizičko vaspitanje). U ovoj

borbi predmeta najlošije je prošlo fizičko vaspitanje; podaci ukazuju da je oko 60% škola u SAD i

Zapadnoj Evropi u poslednjoj deceniji 20-og veka značajno smanjilo ili potpuno izbacilo nastavu

fizičkog vaspitanja iz kurikuluma. Na sreću, veći broj naučnih istraživanja ukazuje na mnogobrojne

pozitivne efekte nastave fizičkog vaspitanja u školi.

Jedno nedavno objavljeno je u tom smislu naročito interesantno. Grupa istraživača Džordžija

Univerziteta (SAD) utvrđivala je uticaj fizičke aktivnosti visokog intenziteta (do 80% od maksimalne

srčane frekvence) na kognitivne sposobnosti dece uzrasta 7 do 11 godina. Rezultati su pokazali da je

ovakav vid fizičke aktivnosti, sprovođen u školi, doveo da značajno poboljšane kognitivne

sposobnosti dece. Naročito veliki pozitivni efekat fizička aktivnost ima na sposobnost rešavanja

matematičkih problema. Vođa istraživačko tima, prof. Katrina Dejvis (Catherine Davis) se nada da će

ovi rezultati redefinisati stav obrazovnog sistema prema nastavi fizičkog vaspitanja.

„Osim što je veoma značajna u očuvanju zdravstvenog statusa, fizička aktivnost igra značajnu ulogu

i u očuvanju i unapređenju kognitivnih sposobnosti dece“- zaključuje uvažena

profesorica. Istraživanje je objavljeno u januraskoj svesci časopisa Health Psychology za 2011.

godinu. Link

Baka ima problem da vas sasluša: pošaljite je u teretanu - 2011-03-14

Koliko puta vam se dogodilo da odete na lep i dugoočekivani nedeljni ručak kod bake (zašto mame

nikad ne nauče da prave supu kao baka!) sa željom da se pohvalite u vezi nekog malog, ali vama

veoma važnog životnog uspeha, i nakon nekog vremena odustanete jer baka jednostavno ne može

da ostane fokusirana na temu o kojoj želite da pričate. Šalu na stranu, problem sa fokusiranjem

pažnje predstavlja ozbiljan problem koji značajno utiče na kvalitet života u trećoj životnoj dobi.

Situacija je još ozbiljnija ukoliko se uzme u obzir da trenutno ne postoji nijedna dovoljno efikasna

medikamentozna terapija ovog problema. Ipak, nova istraživanja ukazuju da je spasilac na horizontu,

i to u vidu fizičke aktivnosti!

http://www.plosone.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pone.0017465http://psycnet.apa.org.proxy.kobson.nb.rs:2048/journals/hea/30/1/91/

Grupa istraživača sa Univerziteta Britanska Kolumbija, Vankuver (Kanada) je na uzorku od 155 žena

između 65 i 75 godina utvrđivala potencijalne efekte treninga snage na kognitivno funkcionisanje.

Studija u trajanju od jedne godine, primenom 1 ili 2 treninga snage nedeljno (visokog intenziteta)

donela je zaista neočekivane rezultate. Žene su se nakon primenjenog tretmana odlikovale značajno

poboljšanim kognitivnim statusom, pre svega poboljšnog nivoa fokusirane pažnje! Rezultati

istraživanja su posebno značajni ako se uzme u obzir da primena ovog metoda vežbanja nije široko

rasprostranjena kod žena treće životne dobi i da se stoga poboljšanja mogu očekivati kod gotovo

čitave populacije. Konačno, ne postoje značajne razlike u efektima primenom jednog ili dva treninga

nedeljno, što dodatno ohrabruje primenu ovog metoda treninga!

Povedite baku u teretanu, prepišite joj program vežbanja i uživajte dok vas pažljivo sluša i uživa u

događajima iz vašeg života! Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa Archives of

Internal Medicine za 2011. godinu. Link

Nivo kardiorespiratorne izdržljivosti u detinjstvu je povezan sa adolescentskom gojaznošću - 2011-

03-25

Gojaznost predstavlja jedan od glavnih zdravstvenih problema današnjice. Procenat gojaznih osoba

na svetskom nivou neprestano raste u poslednjih 20 godina i prema stavu Svetske Zdravstvene

Organizacije (SZO) predstavlja jednu od najvećih pretnji po zdravlje ljudi. Posebno veliki problem

predstavlja značajan porast gojaznosti kod dece, jer je pokazano da gojazna deca imaju tendenciju

da ostanu gojazna i kasnije u toku života a da takve osobe imaju još izraženije zdravstvene

probleme od osoba koja su postala gojazna u kasnijem periodu života. Stoga prevencija gojaznosti

dece postaje predmet zanimanja mnogih istraživačkih studija, a izgleda da i u ovom slučaju fizička

aktivnost igra značajnu ulogu.

Tako, grupa istraživača iz Evrope (Švedska,Estonija,Španija) je u prospektivnoj šestogodišnjoj studiji,

na uzorku od 598 dece uzrasta 9,5 godina, utvrđivala faktore koji utiču na pojavu gojaznosti u

pubertetu. Rezultati studije pokazali su da je nivo kardiorespiratorne izdržljivosti (Vo2max) najveći

negativni prediktor gojaznosti. Pomalo i iznenađujuće, rizik za pojavom gojaznosti se smanjuje čak

10% sa porastom Vo2max od 1 ml/kg/min.

Istraživači zaključuju da je izgleda potrebno reafirmisati značaj redovne fizičke aktivnosti visokog

intenziteta dece od najranije mladosti. Istraživanje je objavljeno u martovskoj svesci časopisa

Medicine and Science in Sports and Exercise za 2011. godinu. Link

Visoka aerobna sposobnost dece: put ka boljoj dugotrajnoj memoriji - 2011-03-26

Svedoci smo činjenice da na svetskom nivou deca postaju sve gojaznija i fizički neaktivnija. Dovoljan

nivo fizičke aktivnosi osim što utiče na smanjen rizik od oboljenja i u detinjstvu a naročito u kasnijoj

životnoj dobi, ima i mnoge druge potencijalne dobrobiti po decu. Tako, rukovodeći se već značajnim

korpusom znanja o pozitivnom uticaju fizičke aktivnosti na neurokognitivne sposobnosti odraslih i

http://archinte.ama-assn.org/cgi/content/full/170/2/170http://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/publishahead/Improvements_in_Fitness_Reduce_the_Risk_of.98979.aspx

osoba trećeg životnog doba, u poslednjih nekoliko godina značajno je povećan broj istraživanja koji

utvrđuje eventualnu povezanost ovih antropoloških karakteristika na uzrastu dece.

Tako, grupa istraživača Univerziteta Ilinois (SAD) je u studiji visokih metodoloških standarda

utvrđivala povezanost aerobne sposobnosti, mase hipokampusa (deo mozga koji naročito veliku

ulogu ima za dugoročnu memoriju) i sposobnosti pamćenja na uzorku od 49-oro dece uzrasta 9 i 10

godina. Rezultati sitraživanja pokazali su da se deca koja imaju bolju aerobnu sposobnost odlikuju i

značajno većom masom hipokampusa (mereno nuklearnom magnetnom rezonancom), koja je

direktno rezultovala i u boljoj dugotrajnoj memoriji! Rezultati studije ukazuju na značaj fizičke

aktivnosti ne samo u cilju smanjenja neželjnih efekata po zdravstveni status već i na strukturu mozga

i dugotrajnu memoriju.

Izgleda da dovoljan nivo fizičke aktivnosti u detinjstvu ima potencijal da utiče na promene u

moždanoj strukturi i funkcionisanju, čim se ostvaruju dugotrajne pozitivne posledice na kognitivni

status jedinke. Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa Brain Research za 2010.

godinu. Link

Fizička aktivnost smanjuje negativan efekat soli na krvni pritisak - 2011-03-26

Povišen krvni pritisak predstavlja jednu od najrasprostranjenijih bolesti savremenog doba.

Komplikacije ove bolesti su mnogobrojne, od kojih su infarkt i šlog najčešće i predstavljaju glavni

uzročnik smrtnosti na našim prostorima. Uzročnici povišenog krvnog pritiska su različiti ali izgleda

da ih treba tražiti u jedinstvu genetske predispozicije i uticaja sredine, pri čemu unos prevelike

količine soli predstavlja jedan od najčešće spominjanih. Svetska zdravstvena organizacija navodi da

bi unos soli trebalo smanjiti na jednu kafenu kašicicu dnevno (5-6grama), daleko ispod prosečnog

unosa koji prelazi i 12 dnevno u nekim zemljama. Dakle, povećanje krvnog pritiska nam je suđeno?

Pa, možda i jeste, ali ne svima jednako, ukazuje studija grupe istraživača sa Univerziteta Nju Orleans

(SAD), pri čemu je glavni korektivni faktor (imate pravo jednom da pogađate?)- fizička aktivnost.

Studija je na uzorku od 1500 ljudi utvrđivala uticaj nivoa fizičke aktivnosti (uzorak je podeljen u 4

subuzorka, od veoma aktivnih do sedentarnih osoba) na porast krvnog pritiska kao posledice unosa

prevelikih doza soli (18g dnevno). Rezultati istraživanja su pokazali da osobe koje su najaktivnije

beleže najmanji porast krvnog pritiska! Takođe, u poređenju sa sedentarnim osobama, osobe sa

najvećim nivoom fizičke aktivnosti imaju 38% manju šansu da ostvare kritično visoku vrednost

porasta krvnog pritiska (porast za 5 i više procenata).

Efekte unosa prevelike količine soli na krvni pritisak izgleda da je moguće smanjiti jednim lekom koji

ništa ne košta i nema nuspojave- fizičkom aktivnošću!!! Istraživanje je objavljeno na naučnoj

konferenciji Američkog Društva za Srce (American Heart Association) održanoj od 23 do 25 marta

2011 godine. Link

Vežbanje pojačava osećaj sitosti - 2011-03-27

http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6SYR-50V5NMC-4&_user=10&_coverDate=10%2F28%2F2010&_rdoc=1&_fmt=high&_orig=gateway&_origin=gateway&_sort=d&_docanchor=&view=c&_searchStrId=1694886521&_rerunOrigin=google&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=5d4cf1a3b6606d1d4223665d2e78fed7&searchtype=ahttp://www.abstractsonline.com/Plan/ViewAbstract.aspx?sKey=1cb7fde8-9e5c-46f4-ab54-575f749e48ea&cKey=a84b2140-a729-4118-a990-9e956b55bd9c&mKey=%7b5D7D0868-2DE0-438F-AB1B-FD8F518557BD%7d

Već smo u više navrata ukazivali na problem gojaznosti i načine kako fizička aktivnost može da

doprinese rešavanju ovog globalnog zdravstvenog fenomena. Uglavnom smo ukazivali na značaj

fizičke aktivnosti u povećanoj potrošnji kalorija što posledično (uz zadržavanje kalorijskog unosa)

dovodi do kalorijskog deficita i gubljenju telesne mase. Međutim, iako je fizička aktivnost oduvek

smatrana zanačajnim sredstvom u prevenciji gojaznosti, nekoliko istraživanja u poslednjih par

godina bacila su novo svetlo na uticaj redovne fizičke aktivnosti na sam kalorijski unos a time i na

dodatan uticaj koji vežbanje ostvaruje na gojaznost.

Tako, jedno istraživanje grupe istraživača sa Univerziteta Kampinas (Sao Paolo, Brazil), je utvrđivalo

uticaj fizičke aktivnosti na osećaj sitosti kod glodara. Rezultati istraživanja pokazali su da redovno

vežbanje povećava nivo dva proteina (IL-6 i IL-10) u hipotalamusu, čija je osnovna uloga povećanje

senzitivnosti hipotalamusa za dva hormona, insulina i leptina, koji su ključni za regulaciju

energetskog unosa. Dakle, izgleda da fizička aktivnost utiče na prevenciju gojaznosti ne samo

povećanjem dnevne energetske potrošnje već i pojačavanjem aktivnosti neurona zaduženih za

osećaj sitosti i na taj način doprinoseći smanjenom energetskom unosu. Ukoliko se isti rezultati

dobiju i na uzorku ljudi, predstavljaće još jedan snažan argument u reafirmaciji značaja fizičke

aktivnosti u kontroli telesne mase, uz napomenu da će u tom slučaju ravnoteža uticaja fizičke

aktivnosti i načina ishrane na kontrolu telesne mase biti ozbiljno poremećena u korist fizičke

aktivnosti. Istraživanje je objavljeno u martovskoj svesci časopisa PloS Biology za 2011. godinu. Link

Fizička aktivnost: prirodni insulin za obolele od šećerne bolesti tip 2 - 2011-03-28

Šećerna bolest tipa 2 predstavlja metaboličko oboljenje pri kome osoba ima povećanu koncentraciju

šećera u krvi, nastalo kao posledica insulinske rezistencije, tj. nesposobnosti organizma da iskoristi

insulin na pravilan način. Šećerna bolest udvostručuje rizik od nastanka kardiovaskularnih i čitavog

niza drugih oboljenja i stoga predstavlja ozbiljan faktor narušenog zdravstvenog statusa. Lečenje

dijabetesa je problematično i podrazumeva pre svega medikamentoznu terapiju ili unošenje insulina

u vidu insulinskih injekcija. Ipak, u prethodnoj deceniji postoji narastajući broj istraživanja koji

ukazuju na veliki značaj fizičke aktivnosti u kontroli ove bolesti.

Tako, nedavno je u jednom preglednom članku predstavljen pregled dosadašnjih saznanja o značaju

fizičke aktivnosti na ovo oboljenje i reafirmisan zajednički zvaničan stav (Position Statement)

Američkog koledža za sportsku medicinu (ACSM) i Američkog društva za dijabetes (ADA). Prema

ovoj preporuci, kombinacija aerobnog i treninga snage u trajanju od namanje 150 minuta nedeljno (5

puta nedeljno po 30-ak minuta, s tim da trening iste usmerenosti ne treba sprovoditi susednim

danima) predstavlja idealnu dozu koja značajno utiče na poboljšanje insulinske osetljivosti. Ujedno,

preporuka navodi i da je potrebno izbegavati produžene periode sedenja u toku dana, naročito u

ranim večernjim satima. Izgleda da često izgovorena u šali, rečenica „ko ne vežba kad je zdrav,

vežbaće kad se razboli“ i nije tako daleko od istine.

Redovno vežbajte i povećajte mogućnost da održite nivo šećera u krvi na poželjnim vrednostima

(čak i ako vam se „omakne“ poneka kockica čokolade). Članak je objavljeno u aprilskoj svesci

časopisa Nature Reviews-Endocrinology za 2011. godinu. Link

http://www.plosbiology.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pbio.1000465http://www.nature.com/nrendo/journal/v7/n4/full/nrendo.2011.35.html

Bolja fizička forma: manje respiratornih infekcija - 2011-04-04

Verovatno se svakom od nas desi da bar jednom u toku godine imamo problema sa akutnim

infekcijama gornjih disajnih puteva. One zapravo predstavljaju najčešć akutne bolesti čovečanstva,

pri čemu prosečna zrela osoba moze probleme očekivati 2 do 4 puta godišnje, dok je kod dece

učestalost daleko veća i iznosi od 6 do 10 puta godišnje. Troškovi lečenja, odsustvo sa posla i

smanjena radna sposobnost za vreme trajanja bolesti koštaju preko 40 milijardi dolara godisnje

samo u Sjedinjenim Američkim Državama! Na sreću, novija istraživanja ukazuju da se ova skupa i

uporna, a pre svega po zdravstveni status i kvalitet života nepoželjna oboljenja mogu značajno

redukovati redovnom fizičkom aktivnošću.

Grupa istraživača sa Univerziteta Severna Karolina (USA) je na uzorku od 1000 odraslih osoba

utvrđivala, između ostalih faktora, uticaj fizičke forme i nivoa fizičke aktivnosti na incidencu i nivo

ispoljavanja simptoma oboljenja gornjih disajnih puteva. Rezultati istraživanja pokazali su da osobe

koje se odlikuju najvećim nivoom fizičke forme i visokim nivoom fizičke aktivnosti ujedno imaju i

značajno (čak 46%) manju incidencu ovih oboljenja kao i manji nivo ispoljavanja simptoma (oko

40%) u odnosu na slabije trenirane osobe. Autori navode da «izgleda da svaka pojedinačna trenažna

epizoda dovodi do akutnog poboljšanja imunog sistema koji se uspešnije bori protiv virusa i bakterija,

i na taj način smanjuje šansu za ispoljavanje ovih oboljenja».

Izgleda da je umesto da se nalivate raznim vitaminskim napicima ili medikamentima odmah po

pojavi kašlja i drugih simptoma oboljenja gornjih disajnih puteva, bolje preventivno podići nivo

fizičke forme i obima fizičke aktivnosti i na taj način u svakom trenutku imati «odbrambenu vojnu

silu» spremnu za krstaški pohod na potencijalno veoma neprijatne uljeze. Istraživanje je objavljeno u

novembarskoj svesci časopisa British journal of Sports Medicine za 2010 godinu. Link

Dve čaše mleka za bolju telesnu kompoziciju žena - 2011-04-05

Svedoci smo sve izraženijeg trenda da osobe ženskog pola dolaze u fitnes centre ne da bi se bavile

«ženskim» rekreativnim aktivnostima poput aerobika već da bi treningom sa opterećenjem

popravile telesnu kompoziciju i zdravstveni status. Ovo je u potpunosti u skladu sa preporukama

vodećih svetskih organizacija (ACSM, ECSS) koje sprovode čitave kampanje promocija treninga sa

opterećenjem za osobe ženskog pola svih uzrasta. Jedno novije istraživanje daje i dodatne

preporuke vezane za unos određenih namirnica neposredno nakon ove vrste treninga.

Grupa istraživača sa Univerziteta Mekmaster, Kanada (Mcmaster,Canada) predvođena prof.

Markom Tarnopolskim, utvrđivala je uticaj unosa 500ml nemasnog mleka neposredno nakon

treninga snage u toku 12 nedelja na uzorku odraslih osoba ženskog pola , Rezultati su bili više nego

iznenađujući. Žene koje su unosile mleko ostvarile su značajno veći porast mišićnog tkiva od osoba

koje su unosile istu količinu energetskog napitka, Takođe, ove osobe su ostvarile i značajno veći

gubitak masnih naslaga pa je praktično neto efekat kod njih nakon trenažnog procesa bila

nepromenjena telesna masa uz značajno poboljšanu telesnu kompoziciju.

http://bjsm.bmj.com/content/early/2010/09/30/bjsm.2010.077875.abstract

Izgleda da je unos mleka od značaja za povećanje efekata treninga snage kako sa aspekta dobijanja

mišićne mase tako i sa aspekta mršavljenja. Istraživanje je objavljeno u junskoj svesci časopisa

Medicine and Science in Sports & Exercise za 2010 godinu. Link

Čokolada kao čuvar zdravlja - 2011-04-10

Svi smo svedoci narastajuće količine informacija u medijima vezano za zdravstvene efekte pojedinih

namirnica. Takođe, sve veći broj medija objavljuje i liste tzv. «super namirnica» tj. namirnica koje

ostvaruju izrazito povoljan efekat na zdravstveni status ljudi. Jedan od glavnih kriterijuma za ulazak

na ove liste jeste i antioksidantni kapacitet namirnice, pri čemu se uglavnom u samom vrhu liste

nalazi različito voće. Međutim, nedavna studija je pokazala da izgleda na sam vrh liste treba staviti-

čokoladu.

Grupa istraživača centra za zdravlje i ishranu (Hershey, USA) komparirala je antioksidantni kapacitet

kakao praha i različitih vrsta čokolade sa istom količinom voća najvećeg antioksidantnog kapaciteta

(borovnica, brusnica i nar). Rezultati istraživanja utvrdili su da kakao prah ima značajno veći

antioksidativni kapacitet od iste količine praha dobijenih iz ove tri vrste voće. Od svih vrsta čokolade,

crna čokolada ima najveći antioksidativni kapacitet. Takođe, utvrđeno je da proizvodi od kakao

praha (čokolada, drugim rečima) takođe ima i značajno veću koncentraciju flavanola od svih ostalih

testiranih preparata. Flavanoli igraju značajnu ulogu u elastičnosti arterija, poboljšanoj lokalnoj

cirkulaciji, smanjenju krvnog pritiska i čitavom nizu drugih pozitivnih efekata po zdravstveni status.

Izgleda da čokoladu zaista treba da posmatramo kao «super namirnicu» i njeno konzumiranje

(naravno, ne u preteranim količinama) kao svojevrsan medikamentozni tretman, a ne prosto

zadovoljavanje ljudske potrebe za slatkim. Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa

Chemistry Central Journal za 2011 godinu. Link

Intervalni trening za kardiovaskularno zdravlje dece i adolescenata - 2011-04-10

Veliki značaj fizičke aktivnosti na zdravstveni status dece i odraslih je opšteprihvaćena naučna istina.

Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta pozitivno utiče na veliki broj organskih sistema i

značajno smanjuje verovatnoću od nastanka oboljenja na uzorku zdravih odraslih osoba. Praktično

isti efekat je u poslednje vreme utvrđen i u narastajućem broju istraživanja na uzorku dece, što je

naročito značajno s obzirom na pojavu oboljenja mladih koja ranije praktično nisu ni postojala ili su

incidentno notirana u tzv. studijama slučaja, kao što su kardiovaskularna oboljenja. Ipak, za razliku

od relativno jasnih preporuka na uzorku odraslih, kod dece se još uvek ne zna dovoljno o

modalitetima vežbanja koji ostvaruju optimalne efekte. Na sreću, situacija počinje da se menja.

Tako, jedno istraživanje grupe istraživača sa Univerziteta Zapadna škotska (UK) utvrđivala je efekte

kratkog intenzivnog intervalnog treninga na markere kardiovaskularnih oboljenja na uzorku dece

uzrasta 16 godina. Rezultati istraživanja pokazali su da deca angažovana u ovom vidu aktivnosti u

toku 7 nedelja ostvaruju značajno bolje efekte na markere kardiovaskularnih oboljenja (krvni pritisak,

http://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/2010/06000/Body_Composition_and_Strength_Changes_in_Women.11.aspxhttp://www.journal.chemistrycentral.com/content/5/1/5

aerobna sposobnost, indeks telesne mase, fibrinogen I koncentracija insulina) u odnosu na decu koja

su isti broj nedelja (ali šest puta većeg obima) bila angažovana u kontinuiranom trčanju (20min)

umerenog intenziteta (70% Vo2max).

Izgleda da su kratki intenzivni treninzi veoma efikasni u poboljšanju zdravstvenih parametara

adolescenata. Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa American journal of Human

Biology za 2011 godinu. Link

Park u okolini mesta stanovanja: aktivnije dete - 2011-04-16

Verovatno svi koji žive u urbanim sredinama imaju barem ponekad osećaj kako zavod za izgradnju

grada više vodi računa o prodaji i najmanjeg parčeta zemlje investitorima za kolektivnu gradnju nego

o kreiranju prostora za život «po meri čoveka». Teško je odupreti se opštem utisku da svaka sledeća

izgrađena zgrada bar za neki centimatr dodatno ulazi u zeleni pojas ili se «magično» pojavi baš na

mestu za koje ste sasvim sigurni da je već godinama «rezervisano» za dugoobećavani park ili dečije

igralište? I dok ovakva situacija poprima epidemijske razmere, istraživanja u poslednje vreme

ukazuju na veoma veliki značaj upravo ovakvih «oaza zelenila» u stambenim četvrtima.

Tako, grupa istraživača sa Univerziteta Dekin (Deakin, Australia) utvrđivala je povezanost parkova u

blizini mesta stanovanja i dnevnog obrasca aktivnosti kod dece. Studija koja je trajala dve godine i

na uzorku od skoro 300 porodica, pokazala je da je blizina zelenih površina kao i njihova veličina u

direktnoj negativnoj vezi sa vremenom provedenim u sedentarnim aktivnostima (gledanje televizije i

rad na računaru). Deca koja su imala dovoljno veliku zelenu površinu u blizini mesta stanovanja

značajno manje vremena su provodili u kući od ostatka ispitivanog uzorka.

Da se podsetimo, sedentarni način života je jedan od ozbiljnih faktora rizika za zdravstveni status

dece i odraslih. Ako ne zbog odraslih, gradski oci bi zbog dece trebalo da promene kurs i da nas,

nakon više decenija kampanje «Još jedna zgrada u vašem komšiluku» obraduju sa decenijom koja bi

simbolično mogla da nosi naziv «Za park u vašoj blizini». Istraživanje je objavljeno u febraurskoj

svesci časopisa Annals of Behavioral Science za 2011 godinu. Link

Patite od šećerne bolesti tipa 2: uzmite kreatin! - 2011-04-17

Već duži niz godina postoji jasan stav o značaju redovne i dobro programirane fizičke aktivnosti u

lečenju šećerne bolesti tipa 2. Fizička aktivnost, uz kontrolisanu ishranu i medikamente predstavlja

temeljnu proceduru tretiranja ovog oboljenja. Sa druge strane, pored dobro utvrđenih pozitivnih

efekata kreatina na sportsko postignuće, postoji i narastajući broj istraživanja koji ukazuju na

pozitivan uticaj ovog suplementa na metabolizam glukoze kod vrhunskih sportista. Stoga, u

poslednje vreme izvršeno je nekoliko istraživanja o mogućem značaju kreatina u terapeutskim

procedurama osoba obolelih od šećerne bolesti tipa 2.

Jedno nedavno objavljeno istraživanje , sprovedeno na Medicinskom Fakultetu Univerziteta Sao

Paolo (Brazil) u studiji visokih metodoloških kriterijuma, utvrđivalo je uticaj unosa 5 g kreatina

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ajhb.21166/abstracthttp://www.springerlink.com/content/r777661111061v5v/

dnevno u trajanju od 12 nedelja, na glikemijsku kontrolu osoba koje pate od dijabetesa tipa 2. U toku

istraživanja ispitanici su bili podvrgnuti programiranoj fizičkoj aktivnosti koja se sastojala od 25

minuta treninga snage ( 4 serija sa 8-12 ponavljanja, 4 vežbe) i 30 minuta aerobnog

treninga. Rezultati istraživanja pokazali su da se osobe koje su uz program vežbanja koristile i

kreatin imale značajno manji porast nivoa šećera u krvi nakon jela (0, 30 i 60 minuta) uz poboljšanu

insulinsku senzitivnost pre svega porastom koncentracije ključnog transportera glukoze u mišićnu

ćeliju na ćelijskim membranama (GLUT4).

Izgleda da u prodavnicama sportskih suplemenata prodavci treba da promene ustaljenu

konveraziciju sa kupcima, i umesto pitanja »da li želite preparat za poboljšanje brzine, snage ili

izdržljivosti?» postavljaju pitanje «da li želite preparat za poboljšanje sportskog rezultata ili

zdravstvenog statusa?» Istraživanje je objavljeno u majskoj svesci časopisa Medicine and Science in

Sports & Exercise za 2011 godinu. Link

Proprioceptivni trening smanjuje broj povreda skočnog zgloba košarkaša - 2011-04-18

Sportske povrede predstavljaju pravu noćnu moru za ceo sportski kolektiv, od vlasnika kluba, preko

trenera pa do igrača koji se povredio. Bilo da posmatramo sa ekonomskog (smanjeno interesovanje

gledalaca u slučaju izostanka ključnih igrača) ili takmičarskog (smanjena šansa za ostvarivanjem

povoljnog rezultata) aspekta, cena povrede sportiste je jednostavno previsoka. Stoga se u poslednjoj

deceniji sprovodi veliki broj istraživanja sa ciljem utvrđivanja eventualnih preventivnih metoda koje

imaju kapacitet da smanje incidencu povreda. U košarci, svaka druga povreda povezana je sa

skočnim zglobom, pa postoji velika zainteresovanost za pronalaženjem preventivnih procedura ove

vrste povreda. Izgleda da jedna specifična vrsta treninga može da ponudi delimičan odgovor!

Grupa istraživača sa Univerziteta Munster (Muenster, Nemačka) je na uzorku od preko 200

košarkaša utvrđivala efikasnost proprioceptivnog treninga na incidencu povreda skočnog zgloba.

Studija je trajala jednu takmičarsku sezonu, a proprioceptivni trening je sprovođen jednom nedeljno,

pre početka glavnog dela treninga u trajanju od oko 20 minuta (6 vežbi na isto toliko stanica).

Rezultati istraživanja su pokazali da se osobe koje su primenjivale proprioceptivne vežbe odlikuju

značajno boljim osećajem za položaj stopala kao i boljom ravnotežom u stajanju na jednoj nozi što je

dalje ostvarilo direktnu vezu sa značajno manjim brojem povreda skočnog zgloba u odnosu na

kontrolnu grupu.

Autori istraživanja zaključuju da ovaj vide treninga ima dosta veliki značaj u prevenciji povreda

skočnog zgloba kod košarkaša i da ga treba uvrstiti u redovan program treninga. Istraživanje je

objavljeno u novembarskoj svesci časopisa Medicine and Science in Sports &Exercise za 2010 godinu.

Link

U danima nakon infarkta, srce kaže «Trening» - 2011-04-19

Svedoci smo sve većeg broja obolelih od kardiovaskularnih oboljenja na svetskom nivou sa

podjednako lošom a negde i lošijom (Vojvodina) situacijom na lokalu. Osobe koje dožive infarkt

http://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/2011/05000/Creatine_in_Type_2_Diabetes__A_Randomized,.5.aspxhttp://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/2010/11000/Multistation_Proprioceptive_Exercise_Program.17.aspx

miokarda imaju veoma dobre izglede da ostanu sa značjno smanjenom radnom sposobnošću do

kraja života. Već nekoliko decenija osnovna preporuka osobama koje su doživele infarkt miokarda

jeste da se jedan duži vremenski period izbegava bilo kakav vid fizičke aktivnosti (početkom 70-ih i

do sredine 80-ih godina prošlog veka preporučivalo se potpuno mirovanje u trajanju od barem tri

meseca). Ipak, moguće je da je upravo ovakva preporuka donekle doprinosila trajno i značajno

smanjenoj radnoj sposobnosti rekonvalescenata.

Grupa istraživača sa Univerziteta Alberta (Kanada) nedavno je objavila meta istraživanje koje se

bavilo utvrđivanjem uticaja fizičke aktivnosti na funkcionalnu sposobnost osoba koje su imale infarkt.

Rezultati istraživanja su pokazali da se najbolji rezultati ostvaruju kod osoba koja su već nekoliko

dana posle infarkta počeli sa fizičkom aktivnošću. Ujedno, osobe koje su najduže primenjivale fizičku

aktivnost ostvarile su najbolje vrednosti funkcionalnosti srčanog mišića 6 meseci nakon nemilog

događaja.

Izgleda da je potrebno napustiti koncept mirovanja nakon infarkta i usvojiti nove obrasce ponašanja

u kojima fizička aktivnost predstavlja jedan od ključnih parametara procesa rehabilitacije.

Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa Trials za 2011 godinu. Link

Dugogodišnji trening dovodi do porasta srca, mišića, pluća... i MOZGA! - 2011-04-20

Opšte je poznato da redovna fizička akktivnost ili aktivno učestvovanje u sportu pozitivno utiče na

čitav niz organskih sistema u ljudskom organizmu. Sad već fascinantan broj istraživanja utvrđivao je

pozitivne efekte vežbanja na različite komponente organizma i na različitim uzorcima ispitanika.

Ono što je posebno interesantno jeste da praktično velika većina njih ukazuje kako je fizička

aktivnost neophodna za poboljšanu funkciju organizma u celini kao i za funkcionalni ali i anatomski

porast većeg broja organa (srce, pluća, krvni sudovi, mišići...). Nove naučne informacije izgleda da ne

priznaju nikakve granice pozitivnih efekata bavljenja sportom, pa je tako jedno nedavno objavljeno

pokazalo da dugogodišnje bavljenje sportom izgleda dovodi i do porasta jednog dela mozga!

Grupa istraživača sa Univerziteta Seul (Južna Koreja) je na uzorku od 19 košarkaša visokog nivoa

tehnike i isto toliko ispitanika koji se nisu bavili sportom (kontrolna grupa) utvrđivala veličinu

striatuma, dela mozga zaduženog za motornu kontrolu i učenje motoričkih obrazaca. Rezultati

istraživanja pokazali su da se košarkaši odlikuju značajno većim striatumom od kontrolne grupe!

Izgleda da je ovaj deo mozga zadužen za pamćenje dugoobučavanih elemenata tehnike i da je kao

posledica višegodišnjeg trenažnog procesa, skoro nalik mišiću, jednostavno «hipertrofirao».

Još jedan plus za bavljenje sportom, dugogodišnji trening dovodi do strukturalnih promena u

mozgu! Istraživanje je objavljeno u februarskoj svesci časopisa Human Movement Science za 2011

godinu. Link

Muziciranje za bolje pamćenje! - 2011-04-22

http://w03.trialsjournal.com/content/12/1/92http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6V8T-51B8G2C-1&_user=10&_coverDate=02%2F28%2F2011&_rdoc=1&_fmt=high&_orig=gateway&_origin=gateway&_sort=d&_docanchor=&view=c&_searchStrId=1725318177&_rerunOrigin=google&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=53bc231840a03e703dc09f15dcb236e8&searchtype=a

Podaci o stanovništvu razvijenih zemalja pokazuju da osobe treće životne dobi predstavljaju najbrže

rastuću populaciju. Osim problema vezanih za funkcionisanje penzionih fondova i ostalih

ekonomskih parametara (smanjenje penzija je za divno čudo Evropski, a ne balkanski recept)

pojavljuje se i čitav niz specifičnih potreba vezanih za očuvanje zdravstvenog statusa i kvaliteta

života ove populacije stanovništva. Tako, jedna od tema u žiži interesovanja jeste i problematika

mogućnosti očuvanja kognitivnih sposobnosti osoba u trećoj životnoj dobi, tj usporavanje procesa

demencije. Interesantno, jedno nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na potencijalni značaj

muziciranja upravo u smislu očuvanja kognitivnih kapaciteta baka i deka.

Grupa istraživača sa Univerziteta Kanzas (SAD) je na uzorku od 70 osoba starosti od 60-83 godine

utvrđivala povezanost sviranja različitih instrumenata i kognitivne sposobnosti. Razultati istraživanja

pokazali su da osobe koje imaju najduži muzički staž imaju značajno bolje rezultate u testovima za

procenu kognitivnih kapaciteta, pre svega vizuospacijalne memorije, imenovanja predmeta i

kognitivne fleksibilnosti.

«Muziciranje tokom života je izgleda zahtevna kognitivna aktivnost, koja dovodi do uspostavljanja

novih neuronskih veza, remodelovanja korteksa i može značajno da umanji negativne efekte

procesa starenja na kognitivne sposobnosti», zaključuje prvi autor, Brenda Hana-Pledi (Brenda

hanna-Pladdy). Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa Neuropsychology za 2011 godinu.

Link

Višnjičica rod rodila i KVS rizike smanjila! - 2011-04-23

U sve većem broju popularnih časopisa koji se bave zdravljem često možemo da pročitamo o nekom

novom «revolucionarnom» voću ili povrću kome se pripisuju gotovo mitološke sposobnosti lečenja

mnogobrojnih oboljenja. Ovoj sada već višedecenijskoj tradiciji pripisivanja fantastičnih svojstava

pojedinim «prirodnim lekovima» mogli smo svi da se nasmejemo u jednom sjajnom skeču čuvene

humorističke emisije sa kraja 80-ih godina prošlog veka («Staviš dva kestena u džep gde te boli,

nosiš mesec dana i nećeš verovati... isto te boli!»). Ipak, izgleda da je istina negde između!

Tako, jedno nedavno objavljeno istraživanje je pokazalo da višnje u svom sastavu imaju specifičnu

kombinaciju snažnih antioksidanasa koji značajno smanjuju kardiovaskularne rizike! Grupa

istraživača sa Univerziteta Mičigen (SAD) je u trajanju od pet meseci hranila laboratorijske miševe uz

dodatak praha dobijenim iz višanja. Obdukcija je nakon ovog period pokazala da su miševi koji su se

hranili sa dodatkom višanja odlikovali značajno smanjenom incidencom prerane smrti (čak za 65%),

taloženja lipida u aortnom luku i abdominalnoj aorti. Takođe, značajno je smanjena incidenca

inflamatronih promena u aortama kod ove grupe miševa. Izgleda da se unosom specifične

kombinacije antioksidanasa sadržanih u višnjama značajno smanjuju kardiovaskularni rizici, pre

svega ateroskleroza!

Autori ukazuju i na sasvim realnu pretpostavku da je moguć pozitivan uticaj inflamatornih reakcija u

mišićnom sistemu, nakon intenzivne fizičke aktivnosti ili kao posledice artritisa! Istraživanje je

objavljeno u aprilskoj svesci časopisa FASEB Journal za 2011 godinu. Link

http://psycnet.apa.org/psycinfo/2011-06927-001/http://www.fasebj.org/cgi/content/meeting_abstract/25/1_MeetingAbstracts/980.10?sid=81c6a752-14c9-42ac-a739-9d49a3b13797

Jedna serija za mršavljenje! - 2011-04-24

Koliko smo samo puta čuli da je za regulisanje telesne težine neophodno posvetiti se aerobnom

treningu, tj. dugotrajnoj aktivnosti niskog intenziteta. Svima nam je dobro poznata priča po kojoj je

potrebno raditi niskim intenzitetom kako bi tokom aktivnosti masti bile dominantan izvor

energije. Ovaj davno prihvaćeni koncept je pretrpeo značajne promene u poslednjoj deceniji, sa

većim brojem istraživanja koja su ukazala na značaj treninga snage u regulaciji telesne težine, pre

svega preko porasta ili održavanja «kalorijske peći» našeg organizma - mišića! U tom smislu je

preporučeno da se izvodi više serija u radu sa opterećenjem što će doprineti povećanoj energetskoj

potrošnji u miru.

Ipak, grupa istraživača sa Univerziteta Ilinois (SAD) objavila je istraživanje koje može da promeni

preporuke treninga snage u cilju regulisanja telesne težine. Naime, na uzorku od osam studenata je

pokazano da je jedna serija u treningu snage (10 vežbi) jednako efikasna u podizanju energetske

potrošnje u miru (oko 5% ili 400 kJ) kao i tri serije sa istim opterećenjem!

Autori zaključuju da je primena skraćenog treninga snage, u ukupnom trajanju od 15 minuta,

efikasan način podizanja energetske potrošnje u miru i da predstavlja atraktivnu alternativu

dosadašnjoj praksi za kontrolu telesne težine! Istraživanje je objavljeno u martovskoj svesci časopisa

European Journal of Applied Physiology za 2011 godinu. Link

Sedenje, fizička aktivnost i poboljšana mikrocirkulacija: izbacite uljeza! - 2011-04-25

Popularni časopisi su prepuni informacija o potrebi promene savremenog načina života.Veliki broj

tekstova ukazuje na značaj pravilne ishrane i povećanog nivoa fizičke aktivnosti odraslih osoba. U

poslednje vreme se u naučnoj literaturi ukazuje i na značaj povećanog noivoa fizičke aktivnosti dece i

adolescenata, i negativnih efekata koje nekretanje ima čak i na ovu populaciju stanovništva. Ipak,

nedavno objavljena studija otišla je i korak dalje, utvrđujući po prvi put direktne negativne efekte

nekretanja na markere zdravstvenog statusa predškolske dece.

Grupa istraživača sa dva velika Univerziteta, Melburn (AUS) i Singapur utvrđivala je uticaj nedovoljne

fizičke aktivnosti na mikrocirkulaciju. Na uzorku od skoro 1500 dece utvrđeno je da se deca sa

najmanjim niovoom fizičke aktivnosti odlikuju značajno suženim arteriolama retine oka u odnosu na

predškolsku decu sa najvišim nivoom fizičke aktivnosti (oko sat vremena dnevno)! Mikrocirkulacija

retine oka predstavlja prvi pretklinički znak za kasniji nastanak hipertenzije i kardiovaskularnih

oboljenja. Razlog za fizičku neaktivnost uglavnom jeste gledanje televizora ili igranje na računaru.

«Roditelji treba da urade sve što je u njihovoj moći da udalje decu od ekrana, makar i sami obuli

patike i istrčali sa decom na igralište (dupla korist)», zaključuju autori studije. Istraživanje je

objavljeno u majskoj svesci časopisa Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology za 2011

godinu. Link

http://www.springerlink.com/content/g85n7356577h7gq1/http://atvb.ahajournals.org/cgi/content/abstract/31/5/1233

Masaža ubrzava oporavak: NETAČNO! - 2011-04-26 00:16

Sportska masaža je opšte prihvaćena kao procedura koja ubrzava oporavak i tako potencijalno

dovodi do poboljšanja sportskog rezultata, makar u sportovima koji se karakterišu periodima

visokog intenziteta i relativnog odmora (prekidi, poluvreme itd). Uobičajeno je verovanje među

trenerima I fizioteraputima kako sportska masaža povećava protok krvi kroz masiranu regiju i

pomaže u uklanjanju metabilita kao što je npr. mlečna kiselina. Ipak, nedavno objavljeno istraživanje

ukazuje da je izgleda sasvim suprotno.

Grupa istraživača sa Univerziteta Kvins (Ontario, Kanada) utvrđivala je upravo uticaj sportske

masaže na protok krvi i stopu uklanjanja mlečne kiseline u mišićima podlaktice nakon 2 minuta

submaksimalne kontrakcije, sprovedene u cilju podizanja koncentracije laktata u krvi. Rezultati

istraživanja su pokazali da sportska masaža zapravo smanjuje cirkulaciju a time i stopu razgradnje

mlečne kiseline, koja je u slučaju primene sportske masaže niža nego što je to bez ikakvog tremana

(pasivan oporavak). Najbrži pad mlečne kiseline u ovom istraživanju utvrđen je primenom aktivnog

oporavka, pre svega kao posledice potrošnje mlečne kiseline za mišićni rad, a ne povećanog protoka

krvi.

Sportska masaža izgleda da ne doprinosi bržem uklanjanju metabolita iz aktivirane mišićne regije i u

tom smislu je ne treba koristiti. Istraživanje je objavljeno u junskoj svesci časopisa Medicine&

Science in Sports& Exercise za 2010 godinu. Link

Aminokiseline razgranatog lanca za smanjenu upalu mišića - 2011-04-29

Verovatno da ne postoji osoba koja barem nekoliko puta nije osetila neprijatan bol u mišićima

poznatiji kao upala mišića (eng. delayed onset muscle soreness). U zavisnosti od tipa i intenziteta

aktivnosti koja je prethodila ispoljavanju upale mišića, moguće je iskusiti neprijatnost od nivoa tek

neznatnog «zatezanja» aktiviranih mišića nekoliko sati nakon vežbanja do veoma izraženog bola koji

uz smanjenu funkcionalnu sposobnost praktično onemogućava osobu da trenira poželjnim

intenzitetom i nekoliko dana. Stoga je, naročito za sportiste, važno utvrditi mogućnost izbegavanja

ili ublažavanja ove pojave različitim trenažnim i netrenažnim sredstvima. U tom smislu, jedno

nedavno objavljeno istraživanje ukazuje na značaj načina ishrane u smanjenju efekata upale mišića.

Grupa istraživača sa Univerziteta Birmingem (UK) predvođena jednim od najvećih imena u oblasti

ishrane u sportu, profesorom Askerom Jaukendrupom, utvrđivala je uticaj unošenja aminokiselina

razgranatog lanca (BCAA) na ispoljavanje upale mišića nakon ekscentričnog treninga snage (režim

mišićne kontrakcije koji je uglavnom odgovoran za ispoljavanje ovog fenomena). Rezultati

istraživanja pokazali su da unos BCAA 30 min pre treninga, 1,5 sat nakon treninga i pre spavanja

dovodi do značajno manje senzacije bola u narednim danima. Senzacija bola kao posledice upale

mišića je jedan od glavnih razloga smanjenog intenziteta treninga u sledećih nekoliko dana a time i

efikasnosti trenažnog procesa.

http://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/2010/06000/Massage_Impairs_Postexercise_Muscle_Blood_Flow_and.4.aspx

Izgledas da jedan deo odgovora kako uticati na efikasnost trenažnog procesa leži i u unosu BCAA u

danima kada se sprovode opterećenja sa izraženom ekscentričnom kontrakcijom! Istraživanje je

objavljeno u majskoj svesci časopisa Medicine &Science in Sport& Exercise za 2010 godinu. Link

Tai či za srčane bolesnike - 2011-05-03

Dobrobiti fizičke aktivnosti u smislu savremene nauke poznati su već nekoliko decenija, još od

čuvene Londonske studije koja je pokazala da kondukteri u javnom prevozu imaju daleko manje

šanse da prevremeno umru od vozača iz jednog jedinog razloga- fizički su aktivniji! Od tada do danas

mnogo se saznalo o pozitivnim efektima fizičke aktivnosti na različitim populacijama stanovništva

kao i o poželjnom nivou aktivnosti u cilju očuvanja zdravlja. Ipak, još uvek postoje i neka oboljenja za

koja se tradicionalno smatra da ne dozvoljavaju nikakvu fizičku aktivnost, kao što su na primer

srčana oboljenja. Međutim, nedavno objavljeno istraživanje ukazuje da fizička aktivnost čak i kod

ovih bolesnika može biti veoma korisna!

Grupa istraživača sa Univerziteta Harvard (SAD) je na uzorku od 100 srčanih bolesnika utvrđivala

efekte dvanaestonedeljnog tai či programa. Rezultati istraživanja pokazali su da se osobe koje su

bile angažovane u ovom vidu fizičke aktivnosti odlikuju značajno poboljšanim kvalitetom života,

raspoloženjem kao i poboljšanim subjektivnim osećajem efikasnosti.

U zaključku, autori rada navode da ovaj vid vežbanja ima značajne pozitivne efekte na širi aspekt

zdravstvenog statusa osoba sa srčanim oboljenjem i da ga je stoga poželjno implemetirati kao deo

terapije! Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa Archives of Internal Medicines za 2011

godinu. Link

Prednost domaćeg terena: ne ako ste iz glavnog grada! - 2011-05-04

«Barselona je osvojila prvo mesto u regularnom delu prvenstva i imaće prednost domaćeg terena u

plej-of seriji. Velika prednost za ionako jak sastav...» Koliko smo samo puta čuli ovu i slične rečenice

u košarkaškim takmičenjima širom kontinenta. Uverenje da domaći teren predstavlja značajnu

prednost verovatno leži u nekoliko eksperimenata rađenih na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza koji

su pokazali da igrači na «svom» terenu na osnovu podsvesnih informacija o položaju publike, klupa

za rezervne igrače i drugih «kordinata» bolje procenjuju položaj lopte, saigrača i protivnika i tako

stiču šansu da brže i preciznije reaguju na novonastalu situaciju. Na ova istraživanja su se nadovezala

i ona iz prostora psihologije koja ukazuju značaj osećaja pripadnosti zajednici koja dovodi do

povećanog voljnog napora.

Međutim, jedno novo istraživanje pokazuje da izgleda ima značajne razlike u prednosti domaćeg

terena u zavisnosti od veličine i značaja grada u kome košarkaška ekipa igra. Grupa istraživača sa

Univerziteta u Madridu (Španija), je na uzorku od 159 timova i čak 7432 utakmice u 6 sezona (7

evropskih liga) utvrđivala značaj prednosti domaćeg terena. Rezultati istraživanja su pokazali da

zaista postoji značajna prednost domaćeg terena u skoro svim ligama (najizraženije u prvenstvu

Grčke). Ipak, ono što je iznenađujuće je činjenica da su ekipe koje su stacionirane u glavnim

http://journals.lww.com/acsm-msse/Abstract/2010/05000/Branched_Chain_Amino_Acid_Ingestion_Can_Ameliorate.16.aspxhttp://w03.trialsjournal.com/content/12/1/92

gradovima imale daleko manje izraženu prednost domaćeg terena od ostalih ekipa. Autori

pretpostavljaju da razloge treba tražiti pre svega u značajno smanjenom doživljaju osećaja

pripadnosti lokalnoj zajednici za domaću ekipu ali i manje izraženom osećaju dolaska u nepoznatu

sredinu ekipe koja gostuje. Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa European Journal of

Sport Sciences za 2011 godinu. Link

Hipoksija podstiče hipertrofiju i razvoj mišićne snage - 2011-05-04

Ako intervjuišete 10 stručnjaka u oblasti sporta, 11 će vam reći da je snaga (i naročito njen derivat

eksplozivna snaga) najvažnija motorička sposobnost. Neizostavna u trenažnom procesu, snaga je

manje ili više povezana sa izdržljivošću, brzinom, agilnošću i drugim važnim fizičkim kvalitetima

sportiste. Stoga ne treba da čudi prava eksplozija trenažnih metoda za razvoj ove sposobnosti u

prethodnim decenijama. Superserije, piramide, ekscentrični trening.. samo su neke od metoda koje

su kreirane sa jednim jedinim ciljem- poboljšanje snažnih karakteristika.U poslednjih nekoiliko

godina, pojavila se još jedna metoda koja izgleda da može da ostvari davni san sportista i trenera- da

se napredak ostvari primenom nemaksimalnih opterećenja!

Nedavno objavljeno istraživanje grupe Japanskih istraživača dodatno je podgrejalo nade sportske

prakse. U studiji visokih metodoloških standarda, grupa od 14 studenata podvrgnuta je okluzivnom

treningu snage- drugim rečima radu sa srednjim opterećenjem ali uz prekid dopremanja krvi u

treniranu mišićnu regiju. Nakon 6 nedelja treninga studenti su poređeni sa kontrolnom grupom koja

je trenirala u normoksičnim (normalnim) uslovima, pri čemu je kod prvih ustanovljen značajno veći

porast snažne sposobnosti ali i ukupne količine proteina u treniranim mišićima (drugim rečima-

hipertrofije).

Okluzivni trening snage izgleda predstavlja trenažnu metodu koja dovodi do bržih efekata od

klasičnih trenažnih metoda za razvoj snage. Istraživanje je objavljeno u decembarskoj svesci

časopisa International Journal of Sport Physiology & Performance za 2010 godinu. Link

Monika je bila u pravu: vrisak pri udarcu ima efekta! - 2011-05-06

Kada se sredinom 80-ih godina pojavila kao nova sjajna zvezda na teniskom nebu, Moniki Seleš niko

nije osporavao teniski talenat, Sizifovsku upornost i gotovo legendarnu hladnokrvnost koja joj je

tako često u presudnim trenucima donosila poene. Ipak, neke igračice, uz podršku većeg broja

sportskih novinara u to vreme su napravile neočekivano veliki pritisak da se Moniki na neki način

«zabrani» usklik koji je ona redovno pravila prilikom udaraca. Navodno, protivnice su se žalile da ih

takav način odigravanja poena ometa u njihovoj igri. Slična situacija ponavljala se sa vremena na

vreme, možda za nas najinteresantnija jeste od pre nekoliko godina kada je nešto slično

prokomentarisao najuspešniji teniser svih vremena, Rodžer Federer, za opet zvezdu u naletu i opet

sa ovih prostora, Novaka Đokovića.

http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all~content=a933634060~frm=abslinkhttp://journals.humankinetics.com/ijspp-back-issues/ijspp-volume-5-issue-4-december/hypoxia-increases-muscle-hypertrophy-induced-by-resistance-training

Sudeći po rezultatima nedavno objavljenog istraživanja, izgleda da su primedbe na mestu! Grupa

istraživača sa Univerziteta Britanska Kolumbija, Ontario (Kanada) utvrđivala je efekte usklika

prilikom teniskih udaraca na perceptivne sposobnosti protivnika. Veoma iznenađujuće, rezultati

istraživanja su na uzorku od 33 koledž igrača pokazali da mnogo lošije i sporije predviđaju pravac

kretanja loptice ukoliko im je protivnik uputio lopticu uz izvođenje glasnog usklika (usput da kažemo

da je Mariji Šarapovoj izmerena jačina usklika od fantastičnih 101 decibel!) nego bez njega. Iako nije

rađeno na uzorku vrhunskih tenisera, istraživanje je veoma interesantno i ukazuje na realnu

mogućnost da usklik pri udarcu zaista ima negativne efekte na ptorivnika i time doprinosi uspehu

tenisera koji primenjuju ovu strategiju. Istraživanje je objavljeno u oktobarskoj svesci časopisa PloS

ONE za 2010 godinu. Link

Aktivan roditelj: aktivno dete - 2011-05-07

Već letimičan pogled na sportsko-rekreativne prostore u gradovima može da nas dovede do samo

jednog zaključka- deca se sve manje bave «sportom» (zapravo mislimo na fizičku aktivnost).

Verovatno se svim roditeljima dešava da prva rečenica na jutarnjoj kafi koja nema veze sa politikom

ili poslom liči na «Ne znam šta da radim sa ovim/om mojim/om, po ceo dan sedi za kompjuterom a

loptu/lastiš ni da pogleda a kamoli da ode u dvorište da se igra». I zaista, naučna istraživanja u

praktično svim zemljama sveta ukazuju na pravu epidemiju porasta broja sedentarnih sati u toku

dana na uzorku dece svih uzrasta. Međutim, jedno nedavno objavljeno ukazuje da su jedni od

glavnih krivaca zapravo isti oni, u fotelje udobno zavaljeni, roditelji!

Grupa istraživača sa prostora Severne amerike (SAD,Kanada) utvrđivala je povezanost obrazaca

dnevne aktivnosti roditelja i devetogodišnje dece. Rezultati istraživanja su pokazali da je distribucija

nivoa fizičke aktivnosti dece u toku dana i nedelje u značajnoj povezanosti sa distribucijom roditelja!

Pri tome, veća povezanost je ostvarena između ćerki i roditelja nego između sinova i roditelja.

Izgleda da je jedan deo problema fizičke neaktivnosti dece moguće rešiti povećanjem nivoa fizičke

aktivnosti roditelja.

Umesto da se žalite što vam je dete neaktivno bolje bi bilo da ustanete iz stolice i peške odete u

dnevnu nabavku! Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa International Journal of

Behavioral Nutrition and Physical Activity za 2011 godinu. Link

Azot oksid: veza vežbanja i kardiovaskularnog zdravlja - 2011-05-10

Već duži niz godina je poznat pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem. Sada već

veoma veliki broj istraživanja nedvosmisleno pokazuje da osoba koja redovno upražnjava fizičku

aktivnost ima značajno manju šansu za oboljevanjem od većeg broja kardiovaskularnih oboljenja.

Ipak, jedno od pitanja koja su i dalje bez konačnog odgovora jeste i pitanje koji je mehanizam

odgovoran za ovu vezu. Međutim, nedavno objavljeno istraživanje izgleda da je na dobrom putu da

ponudi odgovore.

http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0013148http://www.ijbnpa.org/content/8/1/17

Grupa istraživača sa Džon Hopkins Univerziteta (Baltimor, SAD) je na uzorku laboratorijskih miševa

utvrđivala uticaj 4-nedeljnog programiranog treninga na kardiovaskularno zdravlje. Rezultati

istraživanja pokazali su ono što je manje-više poznato, vežbanje pozitivno utiče na srčani mišić. Ipak,

ono što je posebno interesansntno jeste da su istraživači po prvi put utvrdili da je izgleda azot-oksid

odgovoran za veći deo poboljšanog zdravstvenog stanja srčanog mišića! Azot-oksid je relativno

nestabilan gas koji putem hemijskih reakcija dovodi do širenja arterija i bolje mišićne ishranjenosti.

Ovo istraživanje je pokazalo da se tokom fizičke aktivnosti sintetisani azot-oksid izgleda skladišti u

mišiću u vidu nitrata i nitrozotiola koji igraju ključnu ulogu u poboljšanom zdravlju srčanog mišića

kao posledice fizičke aktivnosti. Konačno, pokazano je da efekat povećane koncentracije ovih

hemijskih jedinjenja traje i nedelju dana nakon prekida fizičke aktivnosti. Istraživanje je objavljeno u

aprilskoj svesci časopisa Circulation Research za 2011 godinu. Link

Liposukcija i kontrola telesne težine - 2011-05-11

Liposukcija je širom sveta jedna od najrasprostranjenijih procedura u estetskoj hirurgiji, sa preko

450.000 operacija godišnje samo na teritoriji SAD. Izvodi se pre svega u cilju smanjenja potkožnog

masnog tkiva abdomena i tradicionalno se promoviše kao procedura koja «rešava» problem

gojaznosti. Međutim, poznato je da je najveći problem sa gojaznošću vezan sa brzim povratkom na

staru ili čak nešto veću telesnu težinu određeno vreme nakon bilo koje vrste tretmana.

Ovo pitanje je zaintrigiralo i grupu istraživača sa Univerziteta Kolorado (SAD) koji su želeli da utvrde

da li isti princip relativno brzog povratka na staru težinu (ili čak nešto veću, poznati «Jo-Jo» efekat)

važi čak i za osobe koje problem gojaznosti pokušavaju da «reše» liposukcijom. U studiji visokih

metodoloških standarda, grupa žena je bila povrgnuta liposukciji i nakon 6 meseci i godinu dana

poređena sa kontrolnom grupom ispitanica. Rezultati istraživanja su pokazali da se godinu dana

nakon liposukcije količina potkožnog masnog tkiva vratila na početne vrednosti , sa nešto

drugačijom distribucijom (gornji abdomen, ramena i ruke).

«Izgleda da je potrebno promeniti koncept liposukcije i tu proceduru ne nazivati procedurom za

redukciju telesne težine», zaključuju autori ove studije. Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci

časopisa Obesity za 2011 godinu. Link

Neaktivnost u detinjstvu, depresija u odraslom dobu - 2011-05-14

Način života promenio se drastično u poslednjih nekoliko decenija, promenjen način ishrane i

posebno smanjen nivo fizičke aktivnosti danas su široko prihvaćeni kao značajni faktori narušenog

zdravstvenog statusa. stanovništva Suprotno, dobrobiti fizičke aktivnosti su opšteprihvaćene i

naučno dobro utemeljene. Studuje rađene na životinjama i ljudima su pokazale da fizička aktivnost

utičke i na moždane funkcije, između ostalog i na deo mozga nazvan hipokampus, koji je odgovoran

za patofiziologiju depresivnih stanja. Veći broj istraživanja je utvrđivao vezu fizičke aktivnosti i

depresije i utvrdio protektivni efekat vežbanja na uzorku odraslih. Ipak, izgleda da se uticaj redovne

fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje ovde ne završava.

http://circres.ahajournals.org/cgi/content/abstract/CIRCRESAHA.111.241117v1http://www.nature.com/oby/journal/vaop/ncurrent/abs/oby201164a.html

Grupa istraživača sa Melburn Univerziteta (Australija) utvrđivala je povezanost fizičke aktivnosti u

detinjstvu i depresije u odraslom dobu na preko 2100 ispitanika. Rezultati istraživanja pokazali su da

osobe sa niskim nivoom fizičke aktivnosti u detinjstvu (do 15 godine života) imaju 35% veću šansu da

obole od depresije u odraslom dobu.

“Izgleda da fizička aktivnost u detinjstvu, periodu intenzivnog razvoja celog organizma pa i mozga,

može značajno da doprinese optimalnom razvoju hipokampusa I posledično mentalnog zdravlja u

kasnijem periodu života”- zaključuju autori. Istraživanje je objavljeno u aprilskoj svesci časopisa

Journal of Science &Medicine in sport za 2011 godinu. Link

Aerobni trening poboljšava barorefleksnu senzitivnost kod osoba sa povećanim KVS rizicima -

2011-05-15

Izgleda da pozitivni efekti aerobnog treninga nisu lako merljivi i da ga treba sprovoditi čak iako ne

dovodi do poboljšanja fizičke forme, naročito kod specifi