20. jun 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 23 CENA 30 DIN.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 20. JUN 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

strane 24. i 25.

strane30. i 31.

U ovom broju „Glasa“

FOTOGRAFIJE MATURANATA

MEDICINSKE [KOLE FOTOGRAFIJE MATURANATA

MEDICINSKE [KOLE

Mlekara „Moje Draga~evo” Gu~a kvalitetnimproizvodima polako osvaja trì{te

BOGATIM ISKUSTVOMDO NAJUKUSNIJIHSIREVA

strana 26.

Ki{a i velika vlaga pogoduju razmnoàvawu komaraca

INVAZIJA„KRVOPIJA”,ÊKA SE NAPADIZ VAZDUHA

INVAZIJA„KRVOPIJA”,ÊKA SE NAPADIZ VAZDUHA

DOBRO SEDOBRIM VRA]A

Gimnazijalci organizovalijo{ jedan humanitarni koncert

strana 10.

NAJTE@IKOMBINOVANI TEST

Osmaci polagali „malu maturu” strana 8.

NEMAWAOSVOJIOKUPSRBIJE

ATLETIKA strana 35.

Iz

porodi~nog

albuma

Nedeqka

Parezanovi}a

POZNATIINFORMATIÂR

SE]A SEDETIWSTVA

U MALOJVARO[I

strana 5.

2 PETAK 20. JUN 2014. GODINEMARKETING

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Po{to je ~lanovimaGradskog ve}a u “kra-}im crtama” predo~io

izve{taje o aktivnostima Grad-skog {taba za vanredne situaci-je tokom i posle poplave od 15.maja i komisija za utvr|ivawe iprocenu {tete, utvr|ene preli-minarno u iznosu od oko 1,4 mi-lijarde dinara, gradona~elnikVojislav Ili} je ve}nike na sed-nici u utorak informisao o za-kqu~cima sa sastanka, koga jeprethodnog dana u Vladi Srbijeorganizovao premijer Aleksan-dar Vu~i} sa gradona~elnicimai predsednicima ~etrdesetakop{tina u Srbiji. Napomenuoje pritom da je Republi~ka vla-da odlu~ila da sredstvima izdràvnog buxeta bude finansi-rana sanacija lokalnih i neka-tegorisanih puteva, o{te}enihu elementarnoj nepogodi, te danije potrebno da zbog toga lo-kalne samouprave rebalansirajusvoje buxete i obezbe|uju sred-stva koja nisu planirale, nitida direkcije i javna preduze}amewaju svoje godi{we programerada. Prioritetan ciq je da{to pre budu obnovqena o{te-}ena doma}instva i popravqeniobjekti, kako bi se stanovni-{tvo {to pre vratilo u svojedomove:

- Premijer je najavio da }eve} slede}e sedmice biti izme-wen Zakon o javnim nabavkamakoji }e omogu}iti da poslediceelementarne nepogode budu sa-nirane najkasnije do oktobra.Ciq je da svi gra|ani kojima susru{ene ku}e dobiju novi krovnad glavom, a najugroènija do-ma}instva koja su pretrpela{tete, pomo} u iznosu od po2.000 evra. Ta sredstva }e im bi-ti dodeqivana na osnovu proce-na {tete koje su dostavile lo-kalne samouprave, koje }e kon-trolisati posebna vladina ko-misija.

Svim gradovima i op{tina-

ma, podsetio je Ili}, dodeqenesu odre|ene koli~ine semenskogkukuruza za presejavawe zemqi-{ta na kome su uni{tene ranekulture. Konkretno, â~ak jedobio 8,5 tona i raspodela seme-na je ve} pri kraju. On je najavioda }e fitosanitarna inspekcijaiza}i na teren, uzorkovati usevekoji su preìveli poplavni ta-las i izdati re{ewa o dozvoli,odnosno zabrani kori{}ewa istavqawa u promet. O~ekuje se

da ovih dana budu dostavqeni irezultati analize zemqi{ta imuqa na poplavqenom podru~ju,na osnovu kojih }e poqopri-vrednicima biti savetovano{ta mogu u narednom periodu dazasade i zaseju na parcelama ko-je su 15. maja potopile vode Za-padne Morave i êmernice.

- Zna~ajan zakqu~ak sa sa-stanka kod republi~kog premi-jera je da preduze}e “Srbijavo-de”, kome su obezbe|ena sredstva

iz republi~kog buxeta, u {tokra}em roku zapo~ne sanacijuo{te}ewa na bedemima i vodo-tokovima prvog reda kojima ono

gazduje - rekao je Ili} i timeodgovorio i na pitawe Cana Jo-vanovi}a, koji je sednici GVprisustvovao kao ~lan Forumaprivrednika, za{to nije sani-ran nasip u Zabla}u, zbog ~ijego{te}ewa je u aprilu poplavqe-no oko 600 hektara zemqi{ta ivoda bukvalno odnela hektarwive.

Na posledwoj sednici grad-ska vlada je donela re{ewe o do-deli jednokratne bespovratnenov~ane pomo}i ugroènim do-ma}instvima. Re~ je o 69 doma-}instava u Kowevi}ima i Pre-qinskoj Balugi, koja su na spi-

sak dostavqen GU za finansije,uvrstili saveti mesnih zajedni-ca. Wima je ve} u utorak zapo~e-ta uplata po 19.320 dinara, ko-liko je u junu iznosila mini-malna neto zarada u Srbiji. Do-govoreno je i da posebna komi-sija iza|e na teren, utvrdi {te-tu i proceni koliko bi sredsta-va bilo potrebno za popravkuku}a ~etiri porodice, koje sejo{ uvek nalaze u prihvatili-{tu Centra za socijalni rad.Odre|ena sredstva, re~eno je,moraju biti izdvojena i za sana-ciju nekoliko objekata u nasequ“Sajmi{te”, da bi se u wih vra-tilo 16 romskih porodica, sa 66~lanova, koji su se iz privreme-nog prihvatili{ta u zgradi uUlici kneza Milo{a odselilikod ro|aka i prijateqa. Grado-na~elnik Vojislav Ili} infor-misao je GV da su zaposleni ukompaniji “Sloboda” doneli

odluku da izdvoje po jednu dnev-nicu za pomo} stanovni{tvupoplavqenog podru~ja, odnosnoskoro oko dva miliona dinara.â~anska banka je, pak, formi-rala svoju komisiju koja ovihdana pose}uje najugroènija do-ma}instva u Kowevi}ima i Ba-lugi, gde }e sa tri miliona di-nara finansirati popravku 39ku}a, onih vlasnika koje je, na-glasio je pomo}nik gradona~el-nika Milan Bojovi}, sama iza-brala sa spiska na kome je bilo100 doma}instava iz sedam me-snih zajednica.

M. N.

GRADSKO VE]E USVOJILO I UPUTILO SG NA RAZMATRAWE IZVE[TAJ GRADSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE O AKTIVNOSTIMA TOKOM I POSLE POPLAVA 15. MAJA

POÊLA PODELA BESPOVRATNE NOVÂNE POMO]I

Na dinarski i devizni ra~un Grada proteklih dana odbrojnih fizi~kih i pravnih lica pristigla je pomo} od4.142.000 dinara, 15.929 evra i 4.212 dolara. Ra~unaju}i i na-javqenu donaciju kompanije “Sloboda” i finansijsku pomo}â~anske banke za obnovu o{te}enih ku}a, ukupna pomo} jeskoro duplo ve}a i za sada iznosi oko 11 miliona dinara, oba-vestio je ~lanove GV na~elnik Gradske uprave za finansijeZoran Todosijevi}, napomenuv{i da }e ona biti raspodeqenaiskqu~ivo prema pravilniku usvojenom na prethodnoj sedni-ci GV.

NA RAÛNIMA VI[E OD 6.000.000 DINARA

Iako nedavna akcija zapr{ivawa komaraca u mestima popla-vqenim sredinom pro{log meseca, prakti~no nije imala nika-kvog efekta, ona je gradski buxet ko{tala 418.000 dinara, koli-ko je svoje usluge naplatio “Visan”. Po{to su komarci “prekri-li” takore}i ve}i deo Srbije koji je bio poplavqen, na sastankusa premijerom zakqu~eno je, kaè gradona~elnik Ili}, da resor-no ministarstvo predloì i obezbedi adekvatna sredstva za tre-tirawe komaraca iz vazduha, i da ono bude obavqeno u {to kra-}em roku.

Bez obzira na to {to zapra{ivawe sa zemqe, koje je ko{taloskoro pola miliona dinara, nije dalo zna~ajnije efekte, Gradskove}e je zakqu~ilo da Zavod za javno zdravqe i GU za inspekcijskinadzor sagledaju situaciju na terenu i pre nego {to stignu “in-strukcije” sa vrha dràve, predloè da postupak zapra{ivawaeventualno bude ponovqen i stanovni{tvo za{ti}eno od ujedakomaraca i ozbiqnijih posledica.

ZAPRA[IVAWE IZ AVIONA

^lanovi Izvr{nog odbora Nezavisnog sindikata komapnije “Sloboda” nedavno su jednoglasnodoneli odluku da ove godine ne nabavqaju majice za oko 300 ~lanova, ve} da sredstva obezbe|ena zato, uplate na ra~un â~anske banke, otvoren za prikupqawe finansijske pomo}i, namewene najugro-ènijim doma}instvima sa poplavqenog podru~ja. Re~ je o oko 90.000 dinara, od kojih je ve} 30 hi-qada upla}eno na dinarski ra~un. Osim ove pomo}i, radnici kompanije su se, rade}i jedne subote,odrekli tih dnevnica, tako da }e svojim sugra|anima koji su pretrpeli velike {tete u majskoj nepo-godi, kako je najavqeno, pomo}i jo{ sa oko dva miliona dinara.

Nezavisni sindikat “Slobode” apeluje i na ostale sindikate i zaposlene u ~a~anskim firmamada pomognu gra|anima kojima je vodena stihija 15. maja o{tetila ku}e i imawa.

POMO] „SLOBODINOG“ NEZAVISNOG SINDIKATA

4 PETAK 20. JUN 2014. GODINEDRU[TVO

Gradski {tab za van-redne situacijeusvojio je u ponede-

qak obiman izve{taj oaktivnostima 20 opera-tivnih timova tokom iposle poplave, koja je 15.maja zadesila i â~ak, ipreliminarne izve{tajekomisija o posledicamaove elementarne nepogodei proceni {tete koje jeona ostavila na putnojinfrastrukturi, poqo-privredi, gra|evinskimi privrednim objektima.Kompletna informacija,koju je sutradan usvojiloGradsko ve}e, uz zakqu~akda bude revidiran deo iz-ve{taja o {tetama u po-qoprivredi, bi}e pro-sle|ena na razmatrawe iodbornicima Skup{tinegrada.

Prema uverewu na~el-nika Gradskog {taba zavanredne situacije Boja-ne Ikodinovi}, svi nad-le`ni u Gradu su “ade-kvatno reagovali na ele-mentarnu nepogodu kojanas je zadesila i u~inilisve {to se moglo u kri-ti~noj situaciji”, {to supotvrdili i Sektor zavanredne situacije i Re-publi~ki {tab. Ona jeupozorila da ~lanovi[taba ne bi smeli “da seopuste”, ve} da bi treba-

lo da ostanu u stawu pri-pravnosti, jer prema na-javama hidrometeorolo-ga, do kraja ove sedmice seo~ekuju ve}e padavine, ko-je na vodotocima buji~-nih reka, me|u kojima su iZapadna Morava i êmer-nica, mogu dovesti do na-glog porasta vodostaja ilokalnog izlivawa. Pri-pravne su i vatrogasnospasila~ke jedinice ipumpe koje jo{ nisu odlo-ène u magacine, naglasi-la je Ikodinovi}ka, pre-poru~iv{i gra|anima dabudu spremni i sa nasipana kojima su postavqene,ne uklawaju vre}e napu-wene peskom, da u slu~ajuve}ih voda i bujica, reke

ne bi izazvale nove {te-te.

Imaju}i u vidu isku-stvo od 24. aprila, kadasu upravo buji~ne popla-ve izazvale velike {teteu pojedinim naseqima,zamenik gradona~elnikai komandant [taba zavanredne situacije Ra-denko Lukovi} je apelo-vao na nadle`ne da pre-gledaju vodotokove dru-gog reda i angaùju se na~i{}ewu korita re~ica ikanala, koja su eventual-no ponovo zatrpana otpa-dom. On je informisao~lanove {taba da je nadinarskom i deviznom ra-~unu prikupqeno oko{est miliona dinara za

pomo} najugroènijemstanovni{tvu sa popla-vqenog podru~ja i naja-vio nove akivnosti u ci-qu mobilizacije gra|anai privrednih subjekata,koji mogu da pomognu usanaciji posledica po-plava. Podsetio je i da jedonet pravilnik o pomo-}i za uklawawe posledi-ca nastalih zbog prirod-nih, ili drugih nezgoda:

- Pravilnikom je prviput ure|en na~in raspo-dele sredstava, dobijenihod vi{ih nivoa vlasti,pre svega od Republike ipredvi|eno da ona buduraspore|ivana srazmernoprocentualnom u~e{}u,odnosno na osnovu struk-

ture prijavqene i obra-~unate {tete. Pravilnik“obezbe|uje” tri vrste po-mo}i, me|u kojima je ijednokratna bespovratnanov~ana pomo} za podmi-rewe takozvanih egzi-stencijelnih potreba, uiznosu minimalne netozarade u Srbiji, koju }e,na osnovu spiskova pri-spelih od saveta MZ, do-biti oko 100 lica. For-mirana je i komisija koja}e proceniti kolika suneophodna ulagawa uobjekte, u kojima trebastvoriti preduslove zavra}awe osoba sme{te-nih u prihvatili{tima.Sredstva za sanaciju tihku}a direktno }e bitipreno{ena izvo|a~imaradova. Tre}a vrsta po-mo}i je finansijska po-dr{ka za popravku ku}a,obnavqawe privrednihaktivnosti, zasejavaweuseva... U narednom peri-odu intezivno }emo kon-taktirati sa nadle`nimrepubli~kim instituci-jama, kada je re~ o metodo-logiji utvr|ivawa i ob-ra~una visine {tete i bezobzira {to su sve proce-ne radile stru~ne komi-sije i kompetentni qudi,prihvati}emo sve suge-stije i preporuke Repu-blike vlade. M. N.

Na sve~anom progla{ewu pobed-nika tradicionalne ~a~anskesmotre na kojoj u~estvuju najbo-qi proizvo|a~i na{eg nacio-nalnog pi}a, uprili~enom 13.juna u prostorijama Instituta zavo}arstvo, za najboqu srpsku{qivovicu progla{ena je raki-ja Mirka Dobrosavqevi}a izDowe Trep~e, proizvedena 2000.godine, koja je dobila ocenu19,06. Drugo mesto je pripaloMilanu Plazini}u iz Preme}eza {qivovicu iz 1995, a tre}eStanimiru Mini}u iz DoweTrep~e za rakiju koju je proiz-veo 2002. godine. Ocewivawenajboqih {qivovica sa regio-nalnih takmi~ewa odrànih u2013. godini u Ose~ini, Topoli,Gorwoj Trep~i, Prijepoqu, Ba-qevcu, So~anici, Blacu i Kwa-èvcu, odràno je 23. maja.

Za titulu najboqe srpske {qivoviceza 2013. godinu, na tre}oj Smotrinajboqih srpskih {qivovica, koja je

organizovana u ~a~anskom Institutu zavo}arstvo, konkurisala je 31 {qivovaprepe~enica. Stru~ni ìri je imao veomateàk zadatak da od vrsnih rakija sa regi-onalnih takmi~ewa odabere najboqe, koje

po svojim svojistvima i nenadma{nomkvalitetu zasluùju najboqe ocene. Deve-to~lanu ekspertsku komisiju za ocewiva-we {qivovih prepe~enica ~inili su vo-de}i stru~waci u ovoj oblasti: profesoriuniverziteta, nau~ni radnici Institutaza vo}arstvo i predstavnici najpoznati-jih srpskih firmi, koje se bave proizvod-wom vo}nih rakija.

Prema odluci ~lanova stru~nog ìri-ja, za najboqu srpsku {qivovicu progla-{ena je {qivovica Mirka Dobrosavqevi-}a iz Dowe Trep~e iz 2000. godine (ocena19,06), koji se ve} dvadesetak godina baviproizvodwom rakije.

- Prvi put sam u~estvovao na takmi~e-wu u Gorwoj Trep~i pro{le godine iosvojio drugo mesto. Isti taj uzorak raki-je doneo mi je prvo mesto na ovogodi{wojSmotri najboqih srpskih {qivovica. Ra-kija je stara 14 godina. Imao sam i drugih{qivovica, ali mi se ova u~inila najbo-qom. Ispe~ena je od na{ih starih sorata{qive, od kojih se, prema ube|ewu mnogih,proizvodi ubedqivo najboqa rakija. Usvojim zasadima imam stare, ali i novije

sorte {qive i sve su dobre za proizvodwuna{eg tradicionalnog pi}a - rekao jeMirko Dobrosavqevi}, gra|evinac u pen-ziji, koji nam je odao tajnu da dobar deo za-sluge {to je dobio ovu nagradu pripada iwegovom kom{iji Stanimiru Mini}u, ko-ji ga je i nagovorio da penzionerske daneprekrati gajewem {qive i proizvodwomrakije, a nakon toga i da se ukqu~i u tak-mi~ewe.

Drugo mesto dodeqeno je Milanu Pla-zini}u iz Preme}e za {qivovicu iz 1995.godine (ocena 18,79), dok je tre}e pripaloStanimiru Mini}u iz Dowe Trep~e za ra-kiju iz 2002, koja je dobila ocenu 18,78. Odukupnog broja uzorka, 13 rakija je nagra|e-no velikim zlatnim medaqama, 12 zlat-nim, a {est velikim srebrnim medaqama.Pobednici Smotre najboqih srpskih{qivovica u prethodne dve godine bilisu proizvo|a~i rakije iz Republike Srp-ske (Gradi{ka) i [umadije (Aran|elov-ca). Ove godine tri prvoplasirane rakijesu iz ~a~anskog kraja.

Predsednik stru~nog ìrija dr Nino-slav Niki}evi} isti~e da je Srbija pozna-

ta po vrhunskim rakijama, ali da do sada una{oj zemqi nije ni{ta ozbiqnije ura|e-no na za{titi geografskog porekla srp-skog nacionalnog pi}a i same tehnologijeproizvodwe na{eg omiqenog nacionalnogpi}a. On isti~e da qudi iz resornog mi-nistarstva moraju kona~no da shvate ko-liko je zna~ajno da se pod hitno za{titiprvi srpski brend, jer je na{a zemqa u sve-tu poznata po kvalitetnoj {qivovoj pre-pe~enici, a tu su i druge vrste rakija.

Dr Svetlana Paunovi}, direktor In-stituta za vo}arstvo, smatra da je ova ma-nifestacija sve popularnija na na{improstorima i da vrsni srpski proizvo|a-~i {qivovice zasluùju da im se ukaèpo{tovawe, jer su veoma posve}eni svomeposlu i istrajni u borbi da postignu jo{boqi kvalitet svojih rakija.

Smotra najboqih srpskih {qivovicaje i ove godine organizovana pod pokrovi-teqstvom Grada â~ka.

^lanovi stru~ne komisije su se odre-kli svojih honorara u korist gra|ana kojisu pretrpeli {tetu tokom majskih poplavana teritoriji grada â~ka. V. S.

PROGLA[ENI POBEDNICI SMOTRE NAJBOQIH SRPSKIH [QIVOVICA

PRVA TRI MESTA OSVOJILI ÂÂNSKI PROIZVO\AÎ

ODR@ANA 32. SEDNICA GRADSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

Na sednici Gradskog {tabausvojen je i izve{taj operativ-nog tima za prijem, skladi{te-we i podelu sto~ne hrane, dobi-jene od brojnih donatora, kojije, prema re~ima pomo}nikagradona~elnika Milana Bojo-vi}a, u prethodnom periodunajugroènijim doma}instvimapodelio 91 tonu sto~ne hrane.Ovda{wi sto~ari preuzeli suiz magacina Kowi~kog kluba uPreqini 83 tone kukuruza,p{enice, koncentrata, zobi isto~nog bra{na, 7.200 bala senai 30 tona “rolovane” silaè.

- Od Ministarstva poqo-privrede â~ak je dobio 8,5 to-na semenskog kukuruza i polo-vina te koli~ine je ve} podeqe-na u distributivnim centrimau Preqini i Atenici, premaspisku koga je dostavilo Mini-starstvo poqoprivrede, a naosnovu zapisnika o proceni{tete u poqoprivrednim ga-zdinstvima, koga smo ranije do-stavili resornom ministar-stvu. Do sada je semenski mate-rijal deqen samo onim proiz-vo|a~ima koji su na poplavqe-nim wivama ve} bili zasejalikukuruz, a u narednom periodupreostale koli~ine bi}e raspo-deqene i onim doma}instvimakoja su imala druge kulture, aprvenstveno krompir, za ~ijusetvu je sada kasno.

PODEQENA 91 TONA STO^NE HRANE

ADEKVATAN „ODGOVOR” NA NEPOGODU I POSLEDICE

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 5AKTUELNO

Ki{e i poplava ostavile su iza sebene samo komunalni haos i {tetu namnogim podru~jima, ve} su stvori-

le i veoma povoqne uslove za razmnoàva-we svih insekata, naro~ito komaraca. Ma-li „krvopija“ ne predstavqa samo dosaduzbog ujeda, ve} i opasnost od mnogih bole-sti, posebno od „groznice zapadnog Nila“(GZN) koju moè da prenese na svoju „`r-tvu“. Mada je odmah posle majskih popla-va, prema re~ima nadle`nih, na petini te-ritorije â~ka izvr{en „napad“ sa zemqeu „kriti~nim“ zonama, to nije mnogo uma-wilo muke â~ana u svim delovima grada,koji se mnogim institucijama u gradu à-le na rojeve komaraca, sa primedbama dadosada{we zapra{ivawe nije imalo nekevelike vajde. Za ~itaoce „â~anskog glasa“poku{ali smo od nadle`nih da saznamo dali }e se uskoro na}i delotvornije re{ewe,kakva je epidemiolo{ka situacija, kao i otome kako da se za{titite od uboda koma-raca i bar malo spokojniji provedete vre-me u prirodi.

O AVIO-TRETMANU ODLUÛJE REPUBLI^KA VLADA

Na~elnik inspekcijskih poslova GUâ~ak Milovan Eri}, koji je za vreme van-dredne situacije u â~ku bio zaduèn zakoordinaciju sa ovla{}enim preduze}imaza dezinfekciju, dezinsekciju i deratiza-ciju, kaè da je 21. maja izvr{eno zapra-{ivawe hiqadu hektara teritorije â~ka,a da se za daqe postupawe ~eka odluka nad-le`ne dràvne komisije za celu Srbiju, pai za â~ak. Ukoliko se to ne dogodi, sma-tra Eri}, neophodno je da grad sam izna|e

sredstva za ove namene. -U maju su zapra{ivawe komaraca sa ze-

mqe, sa pet vozila sa rasprskiva~ima,obavili radnici preduze}a „Visan“ iz Ze-muna. Tretman je izvr{en u delovima za-hva}enim poplavama, kojima se posle po-vla~ewa vode moglo pri}i vozilima. Obu-hva}ena je povr{ina od hiqadu hektara,{to je petina teritorije â~ka. Ovaj tret-man ko{tao je grad 418.000 dinara. Efektise ose}aju, ali je problem i daqe veomaprisutan – kaè Eri} i kao jedan od razlo-ga navodi i to {to â~ak godinama nemakontinuirano tretirawe komaraca, a go-di{we bi trebalo vr{iti najmawe dva pu-

ta zapra{ivawe, s prole}a i u jesen.Na~elnik kaè da se u gradskoj upravi

razmi{qalo da se uradi i tretirawe izvazduha, kojim bi bila obuhva}ena cela te-ritorija â~ka, ali da su se u me|uvreme-nu javili predstavnici Humanitarnogcentra Srbije.

-S obzirom da je proceweno da zbog ko-maraca moè do}i i do zdravstvenih pro-blema u â~ak je 30. maja do{ao dr Boì-dar Qubi} iz Komisije Zavoda za za{tituìvotne sredine. On je uzeo podatke po-trebne za avio-tretman o povr{ini po-plavqenog podru~ja, broju teku}ih voda isepti~kih jama.... – navodi Eri}, dodaju}ida je dr Qubi} nedavno zvao, ali da nijedobijen konkretan odgovor, osim da „Vla-da Srbije razmatra to pitawe“.

- Iz medija sam i ja ~uo da }e po~etiavio-zapra{ivawe, ali nikakvo konkret-nto obave{tewe nismo dobili. Pretpo-stavqam da }e to biti neka donacija...Ukoliko do toga ne do|e, smatram da }egrad â~ak veoma brzo izna}i re{ewe isredstva, a mislim da bi lokalna samou-prava ubudu}e trebalo da sprovodi zapra-{ivawe komaraca u kontinuitetu. Premaproceni tretman sa zemqe bi za celu teri-toriju â~ka ko{tao oko dva miliona di-nara. Kao na~elnik uprave insistira}u dau buxet za slede}u godinu u|e posebna stav-ka za ove namene, nezavisno od poplava iki{e - isti~e Eri}.

EPIDEMIOLO[KA SITUACIJA ZA SADA MIRNA

Iako mnogi gra|ani zovu i Zavod za jav-no zdravqe â~ak zbog „àlbi“ na komar-ce, u ovoj ustanovi isti~u da ni oni, kaoni drugi zavodi u Srbiji nemaju opremu zasuzbijawe komaraca. Dr Aksentije To{i},epidemiolog ZZJZ â~ak, nagla{ava da je,izuzev neprijatnosti zbog uboda, u na{ojzemqi mali rizik od zaraznih bolesti ko-je komarci mogu da prenesu. On obja{wavada virus „zapadnog Nila“ ove godine nijezabeleèn u Srbiji, iako je registrovan umnogim okolnim dràvama.

Virus zapadnog Nila, koji je donedavnobio karakteristi~an za zemqe blièAfrici, ali koji se zbog klimatskih pro-mena {iri prema severu, najzasutpqenijije kod ptica kod kojih izaziva najblaùklini~ku sliku. Putem uboda komaracavirus moè da se prenese na druge ìvoti-

we, kao i na ~oveka. Od uboda komarca dopojave prvih simptoma moè da pro|e odtri do 14 dana. Dr To{i} kaè da se kod 80odsto qudi ne javqaju nikakvi simptomi,a kod 19 procenata „`rtava“ zaraènogkomarca javqaju se simptomi sli~ni gri-pu – malaksalost, bolovi u mi{i}ima,temperatura, mu~nina, ali da sve pro|ebez posledica, sa uobi~ajenom simptomat-skom terapijom.

-Kod veoma malog broja qudi, mawe odjedan odsto, viremija se u krvi {iri, mo-è da zahvati centralni nervni sistem ida izazove encefalitis ili meningitis.To je opasan oblik bolesti, koji moè bi-ti sa smrtnim ishodom, {to je na sre}uretko. Mi za sada nismo imali slu~ajeve„burnijih“ reakcija od uboda komaraca,ali wihova sezona je tek po~ela – kaè drTo{i}, nagla{avaju}i da je u slu~aju sum-we na GZN obavezna hospitalizacija,uzorkovawe krvi ili likvora koji se {a-qu u nacionalnu laboratoriju u Beograd.Vr{i se aktivan epidemiolo{ki nadzor,koji je, dodaje dr To{i}, veoma bitan dabi se ustanovila rasprostrawenost bole-sti.

Stru~waci kao meru prevencije savetu-ju gra|anima da se pre svega za{tite oduboda komaraca, kori{}ewem „repelena-ta“, odnosno losiona i sprejeva, adekvat-nom ode}om sa dugim rukavima i nogavi-

cama, izbegavawem boravka na otvorenomu zoru i sumrak, upotrebom mreà i ko-marnika za prostorije, odràvawem zele-nih povr{ina, isu{ivawem staja}e vode...

-U jednoj automobilskoj odba~enoj gumiu prirodi moè da se izleè „dovoqno“komaraca za ~itav kraj. Sve ostalo da jetretirano, ako jedna guma ostane, xaba jesve {to je ura|eno – navodi dr To{i}.

SVE DELUJE, ALI NI[TA POTPUNO NE [TITI

U poqoprivrednim apotekama mogu sekupiti razni insekticidi („vilotrin“,„ajkon“, eko preparat „bio-stop“) kojimase moè smawiti populacija insekata udvori{tima, ba{tama, vo}wacima... Ovipreprarati ko{taju oko 300 dinara. Zadvori{ta se mogu koristiti razne spira-le i bakqe, ~ije su cene od 150 do 500 dina-ra. Postoje i lampe koje emituju specijal-nu boju svetlosti koja privla~i inskete iuni{tava ih. Wihova cena je od 1.500 do4.500 dinara. Dr To{i} iz sopstvenog is-kustva kaè da sve ima efekta, ali ne obez-be|uje potpunu za{titu.

-@ivim u nasequ Ko{utwak i jedina jesre}a da su komarci aktivni samo od 19 do21 ~as. U ovom periodu ne moè se iza}i udvori{te, ma ~ime da se za{titite. Ne po-maè ni{ta, osim zapra{ivawa, koje jedi-no ima smisla – kaè dr To{i}.

Losioni i sprejevi za za{titu od ujeda,u zavisnosti od proizvo|a~a, ko{taju od210 do 700 dinara, dok je cena krema kojeublaàvaju svrab od 130 do 250 dinara. Nainternetu se mogu prona}i brojne „cake“da se dosko~i komarcima ili ublaì ne-prijatnost posle ujeda. „Preparate“ pro-

tiv komaraca moète napraviti sami odlekovitog biqa. Komarce „tera“ ruzmarinkoji se ubaci u àr ugqa, karanfil~i} po-boden u prese~en limun, eteri~no uqe ma-ti~waka, lavanda, tamjanika...Sprej se mo-è napraviti od vode, medicinskog alko-hola, mente, lavande, hajdu~ke trave i ka-milice.

Svrab od ujeda komarca ublaàva sestavqawem leda, nano{ewem jabukovogsir}eta ili smese sode bikarbone i vode.Svrab i otok se umawuju i listovima sve-èg bosiqka ili per{una, medom, pastomza zube na bazi peperminta i naravno, sve-mogu}im belim lukom... Ali, svi dermato-lozi savetuju da, pre svega toga {to proba-te, ne ~e{ete mesta uboda. V. T.

KI[A I VELIKA VLAGA POGODUJU RAZMNO@AVAWU KOMARACA

INVAZIJA „KRVOPIJA“, ÊKA SE NAPAD IZ VAZDUHA

Prema zapaàwima stru~waka dosada je opasnost od GZN pretila samood „ku}nog“ komarca. Ali ove godineopasnost predstavqaju i re~ni ko-marci koji su se namnoìli, a kod ko-jih je u drugim zemqama ustanovqenvirus. Ovi komarci maksimalnu broj-nost dostiù ba{ po~etkom leta, aodgovara im vla`na i ki{na godina.Epidemiolog ZZJZ â~ak dr Aksenti-je To{i} kaè da ne postoji vakcinaprotiv ovog virusa, a nagla{ava dakomaraca koji prenose malariju, den-gu i druge „egzoti~ne“ bolesti nemana podru~ju Srbije.

NE POSTOJI VAKCINA ZA GZN

Milovan Eri}

Aksentije To{i}


Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih ì~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Prigodnom sve~ano{}u na kojoj su uponedeqak najistaknutijim poje-dincima, ustanovama i preduze}i-

ma dodeqena priznawa za rezultate po-stignute u oblasti dobrovoqnog davala-{tva krvi i uru~ene nagrade u~enicima zaosvojena prva mesta na konkursu “Krv ì-vot zna~i”, Crveni krst â~ka obeleìoje Svetski dan dobrovoqnih davalaca kr-vi. Prevashodni ciq ovakvih druèwa idodele priznawa je animacija gra|ana iafirmacija davala{tva, rekla je sekretargradske organizacije CK Biqana Davido-vi}, naglasiv{i da su dobrovoqni davao-ci “na svom zadatku” bili i u vanrednojsistuciji i u vreme elementarne nepogodekoja je pro{log meseca zadesila na{ Gradi da zasluùju mnogo ve}a priznawa od za-hvalnica i simboli~nih poklona.

Priznawe za najhumaniju sredinu pone-li su kompanija “Sloboda” i sve sredwe{kole, me|u kojima su Gimnazija i Teh-ni~ka {kola postigle impresivne rezul-tate u akcijama prikupqawa krvi. Osimwih, nagra|eno je i deset pojedinaca kojisu krv dali 100 i vi{e puta (@eqko Bari-{i}, Pavle Soki}, Srbo Jovanovi}, Mi-hailo An|eli}, Momir Ristanovi}, Mi-lo{ Gojkovi}, Dragoqub Gli{i}, Rado-slav Miliki}, Jeroslav Petrovi}, Mirja-na Stanojevi}), 16 gra|ana koji su drago-cenu te~nost podarili 75 puta i devet li-

ca koja su u akcijama Crvewnog krsta i Za-voda za transfuziju krvi u~estvovala vi-{e od 50 puta. Dobitnici posebnih pri-znawa Crvenog krsta su i ~a~anski “dvo-to~ka{i”, me|u kojima i moto klubovi“Man~ula”, “Dragon”, “Vukovi”, “Beli or-lovi”, koji su nedavno sami organizovalii finansirali akciju prikupqawa krvi,ukqu~iv{i u wu i svoje prijateqe iz dru-gih gradova Srbije. Na prigodnoj sve~ano-sti simboli~nim poklonima nagra|eni sui u~enici osnovnih {kola koji su posti-

gli najboqe rezultate na konkursu “Krvìvot zna~i”, koga je raspisao Crvenikrst Srbije.

Veliku zahvalnost Biqana Davidovi}

je uputila |acima iz osnovnih {kola “drDragi{a Mi{ovi}”, “Sveti Sava”, “Rat-ko Mitrovi}” i “\eneral Katani}“ izBresnice, ~ije }e najboqe literarne i li-kovne radove ocewivati Crveni krst Sr-bije. Wihovi autori koji osvoje jedno od

prva tri mesta, najavila je ona, dobi}e kaonagradu besplatno letovawe u odmarali-{tu CKS u Bao{i}u.

- â~ak je izuzetno humana sredina,{to, pored ostalog, potvr|uje i podatakda je pro{le godine zabeleèno 3.777 da-vawa krvi, i to predstavqa zna~ajan po-mak u pore|ewu sa brojem davalaca u rani-jem periodu. Interesantno je da u ovom pe-riodu ekonomske i sveop{te krize rastebroj davalaca me|u nezaposlenima, {togovori da su wihovi motivi iskqu~ivoaltruizam i èqa da pomognu drugima unevoqi, a ne da dobiju dva “neradna” dana.Bez obzira pod kojim sloganom smo orga-nizovali akcije - Ulep{ajte dan sebi idrugima, Dajte impuls ìvotu, Jedan dava-lac, jedan ìvot, ili Svaki davalac krvije heroj, â~ani su uvek bili “ na punomzadatku” - rekla je Davidovi}ka.

M. N.

Usubotu, 14. juna, naplanini Rogozna, nadomak Zubinog po-

toka, odràn je drugi Rav-nogorski sabor posve}en~etni~kom majoru @ivoji-nu @iki Markovi}u. Lik idelo Majora @ike Marko-vi}a, ~etni~kog komandan-ta Drugog Kosovskog kor-pusa, okupio je vi{e od 500sledbenika, po{tovalaca ime{tana, na visoravniMle~wak na oko 1.300 meta-ra nadmorske visine, gde suRavnogorci pro{le godinepostavili spomenik slav-nom majoru Markovi}u.Me|u prisutnim gostimabili su i ~a~anski Ravno-gorci, koji su, kako i doma-}inski red nalaè, donelipoklone za decu ZubinogPotoka. Slatki{e su obez-bedili nekoliko ~a~anskihprivrednika (diskont vo}ai povr}a „Mateo“ , pekara„Vu~kovi}“ i“ Stoji} elek-tro“), a poklone mali{a-nima sa Kosmeta uru~iliisu @eqko Pe{ikan i Aco\enadi}.

U okviru sabora sluènje i paroastos hrabrom ma-joru, tragi~no stradalomod osvetni~ke ruke OZN-e

1946. godine, i odràn bo-gat kulturno-umetni~kiprogram, uz zdravi~ara,folklor, gusle, frulu i pe-snike. Kao {to to na pla-nini obi~no biva, padalaje sitna ki{a i duvao jakvetar a onda, na ~udo pri-sutnih, kada je sve{tenikpo~eo molitvu, oblaci suse razmakli i sinulo je to-plo junsko sunce da pozdra-vi svoje Ravnogorce, kao{to govore posledwi sti-hovi poznate ravnogorskepesme „Iz ove na{e pobede

ra|a se sunce slobode“.

U obra}awu skupu vojvo-da Paja Velimirovi} nijepropustio da uputi molbusvim Srbima da se ujedine:“Vlast nas je izdala, nema-

mo nikoga iza nas, ali doksmo slo`ni imamo sve!”

Ovogodi{wi doma}insabora Slavi{a \uki} ni-je krijo zahvalnost na veli-kom odzivu â~ana, pogo-tovo kada je Aco \enadi},koordinator OO, predlo-ìo da slede}e godine â-~ani budu doma}ini sabo-ra.

Jo{ je ostalo da se nada-mo da }e se i u “slobodnoj”Srbiji narod setiti svojihjunaka i podi}i im dostoj-ne spomenike da ih zabora-vom ne ubijemo po drugiput!

Dragan ]endi}

Predsednik OO

Ravnogorskog pokreta

â~ak

SAOP[TEWE RAVNOGORSKOG POKRETA ÂÂK

CRVENI KRST Â^KA OBELE@IO SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

ULEP[AVAJU DANE SEBI I DRUGIMA

@eqko Ba-ri{i} je u pr-voj kategorijinagra|enih jerje krv dao, kakokaè, sto ~etr-desetak puta. Sobzirom na toda ima retku -AB negativnukrvnu grupu, uposledwe vreme u Bolnicu, na Odeqe-we transfuzije naj~e{}e odlazi popozivu i uglavnom kada ona deci za-treba. Iako krv daje od 1977. godine,vi{e od ~etiri decenije, prvi put je,pri~a pomalo rezignirano i tu`no,pozvan na ovakve manifestacije:

- @alosno je, ne samo to, nego {tonikada za to vreme, verovatno kao iostali, nisam imao nikave benefici-je. Nama ne treba mnogo, barem da nasispo{tuju kada do|emo kod lekara ida imamo prednost prilikom pregle-da, ako tamo negde to ve} pi{e.

PRVO PRIZNAWE, A KRV DAO 140 PUTA

D o b r o v o q -nim davaocimakrvi MiroslavBojovi} se pri-druìo jo{ kaoGimnazijalac, au posledwe vre-me, kao {ezdese-trogodi{wak,krv, kako kaè,daje “po pozivui potrebi”:

- Glavni motiv je humanost i èqada pomognem drugima, jer krv moèzatrebati i meni i mojoj porodici.Vremenom je to pre{lo u naviku, ta-ko da dva - tri puta godi{we dajemkrv i zbog toga nemam nikakvih smet-wi, niti problema - kaè Bojovi} iapeluje na sve koji mogu, da daju krv,jer ona mnogima spa{ava ìvot.

PO POZIVU I POTREBI

RAVNOGORCI NA SABORU

U ZUBINOM POTOKU

STRU^NE KOMISIJE ZAVR[ILE PRELIMINARNE IZVE[TAJEO POSLEDICAMA PRO[LOMESE^NE POPLAVE

ZAPOÊTA SANACIJA GRADSKE PLA@E

7GRADPETAK 20. JUN 2014. GODINE

Pro{le subote je za-po~eta sanacija te-

rena kod brane na Moravi,o{te}enog tokom nedavnihpoplava. Gradona~elnikâ~ka Vojislav Ili}, za-hvalio je svim firmama ko-je u~estvuju u sanacijiGradske plaè, isti~u}ida je po~etak radova ka-snio, jer su ~ekali dobija-we saglasnosti JP “Srbi-javode” koje gazduje ovimpriobalnim delovima Mo-rave.

- Zahvaqujem svim pred-uze}ima koja su svojim do-nacijama podràla ure|e-we ovog dela grada, kojipose}uje veliki broj na{ihsugra|ana. Pomogla su nam

preduze}a “TransportPridvorica”, “[trabag”,“Kneèvi}”, “Ratko Mi-trovi}”, na{a javno komu-nalna preduze}a “Vodovod”i “Moravac”, “[umadijatransport”, “Alfako in-èwering”, “Cemprom” imnogi drugi. O~ekujemo da}e kupali{na sezona mo}iuskoro da po~ne, ukolikoto i vremenski uslovi do-zvole - rekao je gradona~el-nik Ili}.

Prema re~ima direkto-ra SC “Mladost” Aca Ja-kovqevi}a, veliki deo po-sla je ura|en tokom pret-hodnih dana, ali bili suneophodni i radovi koji suzahtevali angaòvawe te-

{ke mehanizacije. Direk-tor je podsetio da je SC“Mladost” pretpreo veli-ke {tete u poplavama, jersu svi tereni bili popla-vqeni, izuzev upravnezgrade.

- Zahvaquju}i ~elnim

qudima grada organizova-na je ova akcija, ali zahva-lio bih i rukovodstvimasvih firmi koje su obezbe-dile qude i materijal zasanaciju Gradske plaè.Prvo }emo uraditi ononajneophodnije, sredi}emopristup brani, a zatim }e-mo re{iti problem struje,kao i podizawa i spu{ta-wa ustava, jer su oni uslovza funkcionisawe kupali-{ne sezone. Ure|ewe ovogprostora }e trajati i u na-rednim godinama, kako biGradska plaà izgledala

{to boqe - rekao je direk-tor Aco Jakovqevi} i iz-razio nadu da }e â~ani nakupali{tu na Moravi mo-}i da uìvaju po~etkom ju-la.

Koordinator svih ak-tivnosti koje }e biti rea-lizovane na Gradskoj pla-ì je preduze}e “Ratko Mi-trovi}”, a rukovodilac ra-dova Rado{ Jugovi} je pod-setio da }e u ovoj fazi ra-dova obala biti vra}ena uprvobitno stawe.

- Angaòvano je vi{epreduze}a i o~ekujem da }e

uskoro najve}i deo radovabiti zavr{en. Osta}e ne-{to i tokom idu}e nedeqe,a re~ je o betonirawu i za-vr{noj obradi. Vra}amoterene u prvobitno stawe,a Grad i SC “Mladost” bitrebalo da kasnije osmislekako }e izgledati kupali-{te na Moravi - izjavio je,pro{le subote, Rado{ Ju-govi}.

Iz SC “Mladost” suapelovali na gra|ane dapo{tuju ograni~ewe kreta-wa na mestima gde je u tokusanacija terena. N. R.

KUPALI[NA SEZONA- POÊTKOM JULA -

Za razliku od izve-{taja komisije zautvr|ivawe i pro-cenu {tete na lo-

kalnim i nekategorisanimputevima, nastalim usledobilnih i buji~nih ki{a uaprilu i tokom pro{lome-se~nih poplava, koji se mo-è smatrati kona~nim, sviostali nalazi i informa-cije o posledicama velikeelementarne nepogode sujo{ uvek preliminarni.Zbog toga, i ~iwenice darok za prijavqivawe {teteod majske poplave isti~e zatridesetak dana, ni cifraod 1,4 milijarde dinara,

koliko je vodena stihija“odnela” doma}instvima iprovredi u ~a~anskom kra-ju, najverovatnije ne}e bi-ti definitivna.

Vladimir Grujovi}, na-~elnik Gradske uprave zalokalni ekonomski razvoj,apelovao je na poplavqenadoma}instva koja nisu pod-nela zahtev za utvr|ivawe{tete, da to u~ine u nared-nih mesec dana, bez obzira{to su brojni poqopri-vrednici ve} preorali wi-ve, zbog ~ega stvarne posle-dice nepogode vi{e nisuvidqive, niti one mogu bi-ti realno sagledane:

-[teta na infrastruk-turi, koju su izazvale bu-ji~ne poplave u aprilu, iz-nosi oko 64,9 miliona di-nara, dok su u poplavamatokom maja o{te}eni lo-kalni i nekategorisani pu-tevi za ~iju popravku je,prema proceni stru~ne ko-misije, potrebno 12,5 mi-liona dinara. Stru~nooperativni tim koji jeprocewivao {tete pri~i-wene doma}instvima odklizi{ta ustanovio je daone iznose ne{to vi{e od22 miliona dinara.

Prema Grujovi}evim re-~ima, stru~na komisija ko-

ju ~ine licencirani gra|e-vinski inèweri, proce-nila je da {tete na objekti-ma u 532 individualna do-ma}instva iznose 132,9 mi-liona dinara, ali da tajiznos nije kona~an, jer jetokom pro{le sedmicepristiglo jo{ dvadesetakprijava. Kona~nim izno-som ne moè se smatrati nisuma od 488,7 miliona di-nara, koliko je procewenadirektna {teta na poqo-privrednim kulturama, iindirektna od jo{ 326 mi-liona dinara, jer, napomi-we na~elnik GU za lokalniekonomski razvoj, lokalne

samouprave o~ekuju da odnadle`nog ministarstvatek dobiju odre|ene krite-rijume za obra~un. Premaizve{taju komisije, ina~e,u maju je poplavqeno nepu-nih 1.900 hektara poqo-privrednog zemqi{ta, ko-jim gazduje 1.138 doma}in-stava u selima pored Za-padne Morave i êmernicekoje su se izlile na wive i

oranice.Od 21 preduze}a, 11 su

izvr{ila kona~nu procenu{tete (33,4 miliona dina-ra), a preostala prelimi-narnu procenu (186 milio-na dinara), tako da ukupna{teta, ako se ima u vidu i“gruba” ra~unica vlasnikapojedinih firmi iznosioko pet miliona evra. Me-|utim, taj iznos treba uze-ti “sa rezervom”, kaè Gru-jovi} i nagla{ava:

- O~ekujemo da }e taj iz-nos biti mawi ~ak za 30 do40 odsto, zbog toga {tovlasnici firmi jedan deoopreme i o{te}enih zaliharobe sasvim sigurno moguprodati na trì{tu .Osim ove, privredni su-bjekti (wih 57) prijavilisu i {tete na poslovnimobjektima, koje, prema na-lazu stru~ne komisije, iz-nose skoro 48 miliona di-nara.

M. N.

DIREKTNA [TETA 1,4MILIJARDE DINARA

Posle zavr{nihispita, koji suse protegli na

tri dana, 16, 17. i 18. jun,mali maturanti su ose}aliumor, a utisci su jo{ uvekbili nesre|eni.

- Neispavan sam. Kako jebilo? Onako. Srpski lak,matematika malo teà, akombinovani test mnogoteì - rekao nam je, pri iz-lasku sa polagawa StefanVasovi}, u~enik O[ “Mi-

lica Pavlovi}”, koji na-merava da konkuri{e zatehni~ku {kolu.

Za Tawu Peri{i}, kojasebe u narednoj godini vi-di kao |aka gimnazije, is-pit iz materweg jezika jebio teì od zadataka izmatematike, a prilikomre{avawa “kombinovanogtesta” najvi{e muke je ima-la sa fizikom, a najmawe sabiologijom i istorijom.

- Svi zadaci su bili ne-poznati, ali nije bilomnogo te{ko. Meni je naj-teà bila hemija - ukqu~u-je se u razgovor KatarinaVu~i}evi}.

Na hemiju se àli iMarko Simovi}:

- Nisam se ranije sretaosa takvim zadacima. I{aosam na eci - peci - pec. Vi-de}u {ta }e biti.

Direktori {kola su ne-{to precizniji.

- Na{i |aci su srpski imatematiku uradili boqenego pro{le godine. U tokuje pregledawe kombinova-nih testova, a od nastavni-

ka koji to rade ~ujem da surezultati znatno lo{ijinego na testovima od pret-hodna dva dana - kaè Dra-gan Parezanovi}, direktorO[ “Vuk Karaxi}”, i do-daje da su u~enici, ukupnouzev{i, zavr{ni ispit bo-qe uradili nego probni,pro{log meseca.

Direktor O[ “MilicaPavlovi}” Mirko Lazovi}isti~e da je prezadovoqanrezultatima iz materwegjezika i matematike.

- U~enici na{e {kolesu na testu iz srpskog uproseku imali 13 bodova, aiz matematike 12,45. Poka-zalo se da im je kombinova-ni test bio najkomplikova-niji. To se i moglo o~eki-vati, jer ovaj test predsta-vqa novinu, a malo je u~e-nika kojima dobro ide svihpet predmeta koji su wimeobuhva}eni - smatra Lazo-vi}.

Preliminarne rezulta-te zavr{nih ispita {koleobjavquju danas, a kona~ne- 26. juna. Liste èqa u~e-nici predaju 27. i 28. juna,raspored po sredwim {ko-lama bi}e poznat 6, a upisu prvom krugu obavqen 7. i8. jula. Drugi upisni krug,u kome }e biti popuwavanapreostala mesta, traja}e od7. do 10. jula.

U Moravi~kom okruguna zavr{ni ispit je, prema

podacima na~elnika {kol-ske uprave Danila Beo-dranskog, iza{lo 1.830osmaka, od kojih u â~ku1.030. Broj mesta u sredwim{kolama ve}i je od broja“malih maturanata”, {tozna~i da }e svi oni mo}i dapostanu sredwo{kolci.Drugo je pitawe ho}e li us-

peti da u|u u {kolu, odno-sno na obrazovni profilkoju prièqkuju, jer }e bi-ti rangirani na osnovubroja bodova. Ispiti izsrpskog i matematike “no-se” po 16, kombinovanitest osam, a uspeh u {koli,od {estog do osmog razre-da, najvi{e 60 bodova. E. V.

8 PETAK 20. JUN 2014. GODINEOBRAZOVAWE

OSMACI POLAGALI “MALU MATURU”

marketing 032/342-276

[kole danas saop{tavaju preliminarne, a 26. juna kona~ne rezultate

NAJTE@I - KOMBINOVANI TEST

SUTRA NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

PRVA „GULA[IJADA” 28. I 29. JUNA

Na Fakultetu tehni~-kih nauka u â~ku, u

subotu, 21. juna, u 10.30 ~a-sova, bi}e organizovanabesplatna provera znawaza kandidate koji }e ove go-dine konkurisati za upis uprvu godinu studija naovom fakultetu.

Probni prijemni se or-ganizuje iz matematike, fi-zike, osnova elektrotehni-ke, informatike i organi-zacije, a prijavqivawe

kandidata obavqeno je po-sredstvom sajta Fakultetatehni~kih nauka zakqu~nosa ~etvrtkom, 19. junom.Pored provere znawa,probni prijemni je prili-ka za upoznavawe sa proce-durom realizacije pred-stoje}eg prijemnog ispita.

Ove godine na Fakulte-tu tehni~kih nauka u â~kuna {est studijskih progra-ma ima mesta za 200 buxet-skih i 55 samofinansira-

ju}ih studenata. U odnosuna prethodne godine, novi-na na FTN je {to }e studi-je na programima: infor-macione tehnologije, in-èwerski menaxment ipreduzetni~ki menaxmentumesto tri, od ove {kolskegodine trajati ~etiri go-dine.

Prijavqivawe kandida-ta na konkurs bi}e 2, 3. i 4.jula, a prijamni ispit jezakazan za 10. jul.

Najavqivana prva“Gula{ijada”, ga-

stronomska manifestacijana kojoj }e se kuvati gula{od sviwskog i june}eg mesau kotli}u, koja je zbog maj-skih poplava odloèna,bi}e odràna u centruPrijevora, slede}eg viken-da, 28. i 29. juna. Organiza-tori obe}avaju dobar pro-vod, zabavu za sve posetio-ce uz zvuke starogradskemuzike, izvrsnu hranu isjajno druèwe.

Inicijativu za organi-zaciju ove manifestacijepokrenuli su Ivan Marko-vi} i Darko \urovi}. Onisu se kao veliki gurmani izaqubqenici u dobru hra-

nu i druèwe, najpre opro-bali kao takmi~ari nasli~nim fe{tama. Podimenom “Vesela druìna”ostvarili su sjajne rezul-tate, a nezaboravne impre-sije èle da podele sa go-stima i stanovnicimaPrijevora. Wima se pri-druìlo i nekoliko prija-teqa koji svesrdno pomaùda organizacija “Gula{i-jade” bude na izuzetnom ni-vou. Jedan od wih je i me-{tanin Branko Tasi}, koji

je osmislio i logo “Gula-{ijade”.

Svi koji èle da se tak-mi~e mogu se prijaviti po-zivom na brojeve telefona063/683-754 i 063/783-02-02,ili sa sajta putem prijav-nog lista. Ekipu ~ine tri~lana, a vi{e informaci-ja, kao i propozicije zatakmi~are u kuvawu gula-{a moète dobiti na sajtuwww.gulasijada.rs.

N. R.

IZVRSNA HRANAI STAROGRADSKA

MUZIKA

BESPLATNA PROVERA ZNAWA

U~enici O[ „MIlica Pavlovi}”posle polagawa ispita

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 9OBRAZOVAWE

Usredwem holu Doma kultu-re, pro{log ~etvrtka,otvorena je 6. izlo`ba ra-

dova u~enika sredwe Umetni~ke{kole, koja radi pri Ma{insko -saobra}ajnoj {koli. Na izlo`bisu bili predstavqeni radoviu~enika od prvog do ~etvrtograzreda, koji su nastali na ~aso-vima stru~ne nastave u ovoj{kolskoj godini, kao i radovi|aka O[ “Milica Pavlovi}”,koji su pripremqeni na vajarskojradionici “Likovne igre”. Me|ueksponatima su bili izloènicrteì, slike, kopije slika po-znatih umetnika, mozaici, pred-meti u duborezu, skulpture u gip-su i kamenu...

- Drago mi je {to je Umetni~-ka {kola za ovih {est godina na-predovala, {to se pove}ao broju~enika i {to se danas u woj,osim za drvorezbare i klesare,mogu obrazovati i konzervatorikulturnih dobara. Drago mi je

{to se sve vi{e mladih odlu~ujeda zakora~i u ~aroban i lep, aline i lak ìvot umetnika. êsti-tam im na tome, kao i na ovoj iz-lo`bi - rekla je, izme|u ostalog,urednik Likovnog programa Do-ma kulture Vesna Petrovi}, za-hvaliv{i kolegama, profesori-ma Umetni~ke {kole, {to znawei entuzijazam svesrdno ulaù uove mlade umetnike.

Profesorka i koordinatornastave Ana Bogi}evi} je istaklada ovu izlo`bu u~enici i profe-sori umetni~kog odeqewa Ma-{insko-saobra}ajne {kole pla-niraju i i{~ekuju tokom ~itave{kolske godine.

- Umetni~ko odeqewe se sasto-ji od malog broja u~enika, alizbog specifi~nog u~ewa i inova-tivne nastave, oni ostvaruju sjaj-ne rezultate i, {to je jo{ va`ni-je, razvija}e se u odgovorne, sme-le, sposobne qude, spremne da od-govore ìvotnim izazovima.

Snaàn je uticaj umetnosti naformirawe kvalitetne li~nosti.Kada se zapitate u ~emu je smisaoi svrha umetnosti, znajte da jeona, izme|u ostalog, sila koja ge-neri{e vrednosti na kojima po-

~iva zdravo i napredno dru{tvo,a to je ono {to je nama preko po-trebno - rekla je profesorka Bo-gi}evi}, naglasiv{i da je Umet-ni~ka {kola opravdala ukazanopoverewe i pokazala se kao dobar

izbor za obrazovawe u~enika ta-lentovanih za likovnu umetnost.

Izlo`ba je ina~e i deo promo-tivnih aktivnosti koje {kolasprovodi u ciqu upoznavawaosnovaca sa mogu}nostima obra-zovawa u~enika u oblasti kultu-re i umetnosti, a naro~ito sa ci-qem da se |aci zavr{nih razredaosnovnih {kola informi{u oupisu u sredwu Umetni~ku {ko-lu. Ove godine, prijemni ispit zasredwu Umetni~ku {kolu, kojaradi pri Ma{inskoj - saobra}aj-noj {koli, poloìla su 23 svr-{ena osnovca.

Otvaraju}i izlo`bu, na~el-nik [kolske uprave Danilo Beo-dranski, istakao je da svi moè-mo da vidimo da je ideja, koja jebila smela i drska pre sedam go-dina - da se u~enici u Ma{inskoj- saobra}ajnoj {koli bave umet-no{}u, danas najboqi pokazateqda ono {to “stanuje u du{i”, mo-è i da se pretvori u delo. N. R.

Prigodnim progra-mom, koji su u Kre-ativom dvori{tupripremili |aci inastavnici, i uru-~ivawem diplomasvr{enim u~enici-ma, {kola se 13. ju-na oprostila odjo{ jedne generaci-je maturanata.

Od 301 upisanog u~e-nika koji su gimna-zijsko {kolovawe

zapo~eli 2010. godine di-plomu o svr{enoj {koliprimilo je 277 maturanata.“Vukovu diplomu”, za od-li~an uspeh iz svih pred-meta i primerno vladawetokom ~etvorogodi{weg{kolovawa dobilo je 28, adiplomu za izuzetan uspehiz pojedinih predmeta 38u~enika.

Nastavni~ko ve}e jeproglasilo tri najuspe-{nija u~enika, od kojih jeNeboj{a Uro{evi}, iz ode-qewa 4/1, poneo titulu |a-ka generacije. On }e svoju{kolu predstavqati natradicionalnom prijemukoji prestolonaslednikAleksandar Kara|or|evi}i princeza Katarina 26. ju-na prire|uju za najboqematurante u Srbiji. Drugomesto, kada je re~ o uspehutokom protekle ~etiri go-dine, dodeqeno je \or|uIvanovi}u (4/ 4), a tre}e -

Aleksandru Sari}u, iz 4/3.Za najboqe u~enike {kolaje obezbedila nov~ane na-grade od 15.000, 10.000 i5.000 dinara.

Progla{eni su i najbo-qi sportisti u ovoj gene-raciji. Na prvom mestu jeMilica Deli} (4/9), drugo-plasirani sportista je Ti-na Stefanovi} (4/1), a tre-}eplasirani Majda Kozo-der, iz 4/7.

Osim “Vukovaca”, kwi-gama ~iji je donator Kom-panija “Dunav osigurawe”- Glavna filijala â~aknagra|eno je 45 u~enika ko-ji su razred zavr{ili saprose~nom ocenom 5, u~e-nici (23) koji su u~estvo-vali na dràvnim takmi-

~ewima iz raznih oblasti,kao i jedan u~enik koji utoku ove {kolske godinenije imao nijedan izosta-nak.

U ime ovogodi{wih ma-turanata vr{wacima, pro-fesorima i roditeqimamaturanata obratila seDu{ica Kuzmanovi} (4/8)rekav{i da je {kola i ovo-ga puta ispunila svoju mi-siju.

- Vrednosti ste~ene u{koli i porodici pomo}i}e nam da budemo dobriqudi i dobri gra|ani. Daistraùjemo granice svogauma, a qude i doga|aje me-rimo znawem koje smo ste-kli u mladosti - naglasilaje Kuzmanovi}eva. E. V.

Profesor kwièv-nosti u penziji,koji je gotovo ceo

radni vek proveo u sred-woj Poqoprivrednoj {ko-li u Vaqevu, Slobodan@ivkovi} se aktivno bavii spisateqstvom, a poseb-no ga interesuju teme veza-ne za istoriju i religiju.

Wegove radove, po~ev{iod prera|ene doktorskedisertacije, koja se odno-sila na delo Nikolaja Ve-limirovi}a, objavila je“Zadu`bina Andrejevi}”,iz Beograda. @ivkovi}evroman “Nad rekom Ham-ber” i “Drame ... 2” na en-gleski je prevela RadicaKrajinovi}, profesorkaengleskog jezika u ~a~an-skoj Ma{insko - saobra-}ajnoj {koli.

Saradwa sa prevodio-cem, ali i ~iwenica da je@ivkovi} na po~etku svogradnog veka kratko vremepredavao u ovoj {koli,razlozi su {to on po dru-gi put gostuje u â~ku. Pr-

vi put je u~enicima i pro-fesorima Ma{insko - sao-bra}ajne {kole predsta-vio roman “Nad rekomHamber”, objavqen 2011,dok je 12. juna promovisaokwigu “Drame ...2”, {tam-panu 2012. godine.

Govore}i o sadràju iporukama kwige koju je

prevela na strani jezik,Radica Krajinovi} je pre-do~ila da “Drame ...2” ob-uhvataju tri dramskaostvarewa, od kojih je pr-vo vremenski sme{teno uDrugi svetski rat, drugovezano za Oktobarsku re-voluciju, a tre}e za ubi-stvo na{eg emigranta uAmerici Dragi{e Ka{i-kovi}a i wegove malolet-ne k}erke.

“Sve tri drame polazeod stradawa nevinih qu-di, upozoravaju na posle-dice zla i ukazuju na pred-nosti dobra”, ocenila jeKrajinovi}eva. Prevo|e-we dramskih dela, obja-snila je ona, zahtevalo je

veliki trud, ali joj je pro-nicawe u sudbine i karak-tere raznih likova donelodaleko vi{e uìvawa negoda je imala posla sa nara-cijom ili deskripcijom.

Uz kwigu Slobodana@ivkovi}a ovom prili-kom je predstavqena i “Za-du`bina Andrejevi}”, kojaove godine obeleàva dvedecenije postojawa. Upo-znaju}i nas sa wenom izda-va~kom delatno{}u, @iv-kovi} je podsetio da “Za-du`bina” uglavnom izdajenau~ne studije, kao i pre-ra|ene master, magistar-ske i doktorske radove,koji moraju biti kvalitet-ni i originalni. Od ne-davno je ovaj izdava~ svojeinteresovawe pro{irio ina maturske radove, uko-liko se proceni da su izu-zetnog kvaliteta.

Oblasti interesovawa“Zadu`bine” su medicina,prirodne, tehni~ke i dru-{tvene nauke, jezik i kwi-èvnost, istorija, umet-nost, organska proizvod-wa...

“Zadu`bina Andreje-vi}” je osnovana 1994. go-dine, radi podr{ke i po-mo}i nau~nicima Srbijei do sada je objavila 1.100nau~nih monografija, agotovo u svim oblastimadominiraju autorke (55odsto). Upravo je otvoren36. konkurs za objavqiva-we nau~nih radova, 11. zamaster i 2. za maturske ra-dove.

E. V.

OTVORENA 6. IZLO@BA RADOVA UÊNIKA SREDWE UMETNI^KE [KOLE

GIMNAZIJA ISPRATILA JO[ JEDNU GENERACIJU MATURANATA

U MA[INSKO - SAOBRA]AJNOJ [KOLI

ZAJEDNI^KA SVEÂNOST U [KOLI

PREDSTAVQENE DRAMESLOBODANA @IVKOVI]A

STREME]I PREMA ZNAWU I ZRELOSTI

10 PETAK 20. JUN 2014. GODINEOBRAZOVAWE

U~enici ~a~anske Gimnazi-je, u malom dvori{tu ove{kole, organizovali su

veliki humanitarni koncert zapomo} nastradalima u poplava-ma. Organizatori nisu odredilicenu ulaznice, ve} je svaki pose-tilac u kutiju na ulazu ubacioonoliko novca koliko je mogao.Ovo je bio tre}i humanitarnikoncert u ovoj {kolskoj godinipod nazivom “Dobro se dobrimvra}a”, prvi je bio posve}en se-strama Jovanovi}, a drugi Luki iAni. Na koncertu, odrànom usredu, u~estvovali su ~a~anskibendovi Jurka, Voajer, Krug, Zbe-dem, Jazz Project, Random i soloizvo|a~i Aleksandra Markovi},Petar Grbovi}, An|ela Manojlo-vi} i Irena Jeftovi}. Prvi jenastupio solo izvo|a~ Petar Gr-bovi}, a potom bend Random. Dabi koncert bio uspe{no organi-zovan, osim u~enika ove {kole,potrudili su se i Vladimir @i-vanovi}, profesor sociologije igra|anskog vaspitawa i MirjanaJanevska, profesorka muzi~kekulture i muzi~ki urednik ovogkoncerta.

- Drago mi je {to se u~eniciodazivaju i u~estvuju u ovim hu-manitarnim aktivnostima. Ovoje na{ na~in da u~inimo ono {tomoèmo kako bi qudima kojima jepotrebna pomo} pomogli. Va`noje i to da se zahvaquju}i ovim

koncertima formirala jedna al-ternativna muzi~ka scena u â~-ku. Mladi qudi dobijaju svojprostor, a ovakvi doga|aji ih mo-tivi{u da se povuku sa ulice, daokupe bendove, da sviraju i slu-{aju dobru muziku. Ako je ova

{kola, a sigurno jeste, makar ma-lo pomogla, ja sam veoma zadovo-qan - istakao je profesor Vladi-mir @ivanovi}.

Gitarista iz grupe Jurka Ra-divoje Milenkovi}, kaè da jeovo samo jedan u nizu koncerata,i obe}ava da }e biti jo{ svirki:

- Svaka svirka je {ansa vi{eda vratimo staru, dobru roken-rol muziku. Bi}e jo{ prilika za

svirke, ne samo u Gimnaziji, negoi po ~a~anskim lokalima. Na{bend svira rok, ali najva`nije jeda se publici dopada na{a muzi-ka.

Frontmen benda Jurka Dimi-trije Vidojevi}, napomenuo je da

je projekat zami{qen kao muzi~-ki vremeplov, a na koncertu su se~ule numere na{ih ju rok bendo-va, ali i Tine Tarner i svihostalih izvo|a~a koji su obele-ìli rok istoriju.

- Dosta je bilo novokompono-vane muzike. @elimo da vratimostaru, kvalitetnu muziku u â-~ak, rokenrol sedamdesetih,osamdesetih - kazao je Dimitrije.

Ni ostali u~esnici koncertanisu krili zadovoqstvo {tosredwo{kolski bendovi imajupriliku da se predstave javnosti,ali i da pomognu onima koji su unevoqi. Posetioci koncerta sutako|e bili zadovoqni {to imasve vi{e mladih bendova i toonih koji sviraju svoju autorskumuziku.

Za realizaciju ove humanitar-

ne akcije zaslu`ni su u~eniciGimnazije, a posebno maturanti,koji su, uprkos brojnim obaveza-ma oko prijemnog ispita za fa-kultete, izdvojili svoje vreme iposvetili ga ugroènim sugra|a-nima. Aleksandra Markovi} jenaglasila da su maturanti Gim-nazije ve} pomogli ugroènimaod poplava odvajawem dela nov-~anih sredstava od mature.

- Program i organizacija kon-certa su na visokom nivou. Pro-fesorka muzi~kog Mira Janevskase pobrinula za organizaciju,ona je bila sa nama na probama, swom smo se konsultovali oko iz-bora pesama i {to je najva`nije,bila nam je velika podr{ka - is-takla je Aleksandra Markovi}.

N. R.

Posle poplava koje su zadesile Srbiju i zemqe uokruèwu, u~enici drugog i tre}eg razreda Eko-nomske {kole razgovarali su na ~asovima nema~-

kog jezika o tome kako da pomognu poplavqenom stanov-ni{tvu na Balkanu. Zajedno sa profesorkom nema~kog je-zika Georginom Dragovi}, odlu~ili su da realizuju jedanonlajn projekat. Uzor im je bio na{ poznati teniser No-vak \okovi}, koji je posredstvom medija obavestio jav-nost engleskog govornog podru~ja o katastrofi koja je za-desila na{u zemqu, pa su u~enici èleli da putem dru-{tvenih mreà informi{u gra|ane u Nema~koj, [vaj-carskoj i Austriji o poplavqenom stanovni{tvu i ugro-ènim ìvotiwama.

Projekat “Pomo} za `rtve poplava na Balkanu” reali-zovali su zajedno, a wihovi rezultati se nalaze u zajed-ni~koj grupi na Fejsbuku, kojoj svako moè da se prikqu-~i tako {to }e posetiti stranicu. U~enici su upotrebi-li svoje znawe iz nema~kog jezika u humanitarne svrhe, ta-ko {to su prevodili novinske ~lanke i reportaè o po-plavqenim podru~jima, pravili slike sa apelima i pre-zentacije na Internetu, i ~ak sami snimali filmove iintervjuisali `rtve poplave.

- Budu}i slu`benici osigurawa orijentisali su se naprocenu {tete i pisali o niskom standardu u na{oj ze-mqi. U~enici smera bankarski slu`benik prevodili suapele za pomo} i upu}ivali na brojne mogu}nosti za do-nirawe pomo}i, kako materijalne, tako i finansijske.Oni koji u~e za komercijalistu poku{ali su da obuhvatetekstove o qudima i ìvotiwama u celom regionu, kakobi se pomoglo {to ve}em broju ugroènih i slali obave-{tewe u Nema~ku, Austriju i [vajcarsku. Projekat je za-po~et 21. maja i traja}e sve dok je Srbiji potrebna pomo}.Reakcije su za sada boqe od o~ekivanih. Javqali su se qu-di iz Austrije, Nema~ke, [vajcarske, koji su ka~ili sli-

ke o humanitarnim akcijama koje su oni ve} organizova-li. Posetioci redovno lajkuju na{u stranicu, tako da seona {iri, {to i jeste bio glavni ciq ovog projekta - is-takla je profesorka Georgina Dragovi}.

Dragan Ne{ovi}, budu}i komercijalista, smatra da je-dino “zajedni~kim snagama moèmo pobediti, nikako

druga~ije”:- Pojedinac ne moè toliku materijalnu {tetu sam da

nadoknadi. Ali, zajedno moèmo mnogo u~initi i pomo}iqudima da nadoknade {tetu posle velike katastrofe kojanam se dogodila. Novak \okovi} je uradio pravu stvar samedijima, on nas je i podstakao na ovakvu akciju. Svi ti

qudi iz inostranstva su finansijski mnogo mo}niji odnas. Wihova i mala suma novca, za nas je mnogo.

Milica Borovi}, smer bankarski slu`benik, kaè dasu odlu~ili da intervjui{u me{tane Kowevi}a, jer susmatrali da }e na taj na~in najboqe pokazati realnu sli-ku qudima sa nema~kog govornog podru~ja:

- Intervjuisali smo jednog vlasnika ku}e koja je bilame|u najugroènijima. Wegova ku}a je bila poplavqena{est dana, vodu su morali da izvla~e pumpama. U prize-mqu je nivo vode bio dva i po metra. Ni{ta nisu uspelida spasu, ni name{taj, ni tehniku.

Andrija Talovi} je apelovao na qude dobre voqe kojiimaju materijalne mogu}nosti da pomognu ugroènimanajpre na na{em podru~ju, a potom i ostalima:

- Jednoj drugarici koja ìvi u Preqinskoj Baluzi ta-ko|e je bila poplavqena ku}a. Voda je stigla do drugogsprata. Velika je materijalna {teta. Organizovali smo seda najpre pomognemo u~enicima na{e {kole, a potom idrugima.

Pored ove jedinstvene akcije, na nivou {kole je saku-pqena pomo} za 11 u~enika Ekonomske, ~ija su doma}in-stva bila poplavqena, }aci su se odrekli izleta, a matu-ranti i pojedinih uìvawa posledweg dana {kole, kakobi novac prosledili u humanitarne svrhe.

An|ela \eri} kaè da se i \a~ki parlament brzo or-ganizovao i na nivou {kole pokrenuo humanitarnu akci-ju:

- Sakupili smo nov~ana sredstva, hranu, ode}u, svako jedoneo onoliko koliko je mogao. Prikupili smo velikusumu novca, koja }e biti podeqena svima koje je zadesilapoplava.

U~enici Ekonomske {kole unapred se svima zahvaqujuna podr{ci i poru~uju - budite i vi humani, nikada nijekasno! N. R.

PROJEKAT UÊNIKA EKONOMSKE [KOLE

„POMO] ZA @RTVE POPLAVA NA BALKANU”

GIMNAZIJALCI ORGANIZOVALI JO[ JEDAN HUMANITARNI KONCERT

DOBRO SE DOBRIM VRA]ADOBRO SE DOBRIM VRA]A

Na koncertu “Dobro sedobrim vra}a”, koji su or-ganizovali u~enici Gimna-zije za pomo} ugroènimau poplavama, prikupqenoje 30.500 dinara. Ukupnanov~ana pomo}, koju su u~e-nici i profesori Gimnazi-je sakupili tokom maja ijuna, za pomo} poplavqe-nom stanovni{tvu, iznosi359.900 dinara.

11MARKETINGPETAK 20. JUN 2014. GODINE



FOTOGLAS

13PETAK 20. JUN 2014. GODINE


Ve}ini {kolaracakoji su svoje |a~kebrige ostavili u

torbama, zbog ki{e ras-pust nije ba{ po~eo zabav-no. Ali to nije slu~aj sa de-com koju smo zatekli uGradskom parku ispod „pe-~urke“ kako prodaju nakit,koji sami prave! Tri devoj-~ice i ~etiri de~aka oku-pqeni oko svog posla, kojije za wih zapravo igra.

Pokreta~ cele pri~e iglavni „modelar“ je Vi-{wa Blagojevi}, koja je za-vr{ila tre}i rezred u O[„Vuk Karaxi}“, a u izradinakita joj pomaù wenedrugarice, ro|ene sestreAna (11) i Nina (10) Risto-vi}. Deo „umetni~kog“ ti-ma je i Valentina Sari}(10) koja je trenutno bilaodsutna. De~aci, Vi{winsedmogodi{wi brat Ivan,petogodi{wi Nikola,Anin i Ninin brat, i dru-gari iz Prijevora, bra}aPero (10) i Matija (8) Ar-senijevi}, tu su da pomognuu „fizi~kim“ poslovima,

da pri~uvaju nakit, da „re-klamiraju“ proizvode, dadonesu ako je ne{to po-trebno.

„Biznis“ su po~eli pro-{le godine, kada su druga-rice iz {kole nakit pra-vile od lakirane makaro-

ne.-Od svoje strine sam vi-

dela kako pravi nakit i tomi se mnogo dopalo. Pro-{log leta Ana i Nina subile kod mene i do{le smona ideju da po~nemo da ni-èmo na strunu „perle“ od

makarone. I tada smo pro-davale nakin ovde u parku,a od zara|enog novca oti-{li smo svi na sladoled.Ove godine po~ele smo dapravimo nau{nice i naru-kvice od perli i to nam sejo{ vi{e dopalo – ispri-

~ala nam je Vi{wa.Od alata za sada koriste

kle{ta, materijali su raz-li~iti – od perlica kojeskidaju sa nakita svojihmama ili koje kupuju, tra-~ica, koìca... Uz dostama{te i kreativnosti pra-ve nau{nice i narukviceza velike i male, a razmi-{qaju da krenu i sa ogrli-cama. Cene su vi{e negosimboli~ne – od 100 do 250dinara.

-Najlep{e od svega je{to se na ovaj na~in lepodruìmo i zabavqamo.Svima nam je ovo mnogo za-

nimqivije nego da sedimoi igramo se na kompjuteru –kaù uglas.

Ana dodaje da su napra-vile i „narukvice prija-teqstva“ koje }e nositi svedok se druè. [to naru-kvice budu ve}e, to }e wi-hovo prijateqstvo duètrajati.

Matija koji je najgla-sniji u „reklamirawu“ ka-è da je za sada kupaca ma-lo, jer se uglavnom àle danemaju novca, ali ovi ma-li{ani ne odustaju, jer ka-ù u glas „Leto je tek po~e-lo!“ V. T.

NAKIT OD MA[TEI PRIJATEQSTVA

Vi{wa u sredini Ana i Nina

Vi{wa i drugari



PRODAJA POSLOVNOG OBJEKTA NA IZUZETNOJ LOKACIJI

POGODNOST WEGOVE LOKACIJE ZASNOVANA JE NA:

- Blizini, odnosno direktnom dodiru sa dràvnim putemprvog reda M5, deonica â~ak – Uìce, odnosno udaqenostod samo 6 km od veoma zna~ajne saobra}ajne petqe Preqina –raskrsnice dràvnih puteva prvog reda M5 (Beograd – grani-ca sa Crnom Gorom) i M22 (Beograd – Kraqevo – Ra{ka). Tre-nutna frekvencija vozila na delu od petqe Preqina do loka-cije na{eg poslovnog objekta je 16.720 vozila dnevno. Pro-stornim planom Republike Srbije petqa Preqina je odre|e-na kao najzna~ajnije saobra}ajno ~vori{te centralnog delaSrbije i u toj ta~ki je planirano ukr{tawe, dva auto putaE761 (Pojate – granica Republike Srpske) i E763 (Beograd –Ju`ni Jadran). Tako|e se u Preqini ostvaruje veza ovih auto-

puteva sa dràvnim putevima prvog reda M5 i M22, ali i kaopo~etak veze ova dva auto puta sa auto putem E75 (Horgo{ –granica sa Makedonijom), preko Kragujevca i Bato~ine.

- Blizini aerodroma La|evci (oko 20 km)- Centralnom poloàju u gradskom rejonskom centru „ Al-

vaxinica“, najve}em i najzna~ajnijem sekundarnom gradskomcentru â~ka.

- Ovaj rejonski centar je najsadràjniji gradski centar,{to za posledicu ima i ekspanziju stambene i poslovne grad-we u okruèwu.

U neposrednom susedstvu ovog poslovnog objekta izgra|enisu: TC Roda, Maxi, TC Tehnomarket, TC Vin Vin komputers,dve stanice Eko petrola, Distributivni centar „Jelen piva“,SRC „Remont“...

PRISTUP I NAMENA LOKACIJE

Pristup objektu je mogu}e ostvari-ti sa vi{e postoje}ih ure|enih i ko-munalno potpuno opremqenih saobra-}ajnica. Pre svih sa dràvnog putaM5 preko postoje}eg prikqu~ka, sagradske saobra}ajnice prvog reda - Bu-levara oslobo|ewa, sa Ulice broj 184 -i sa koje se ostvaruje i pristup TC Ro-da.

Telefon: 069/ 690 -663

Izgra|eni objekat je samostalni slo-bodno stoje}i objekat, spratnosti:

prizemqe, me|usprat i sprat. Obe etaèkoriste se kao magacinski prostor, saizgra|enim prate}im prostorijama, ma-nipulativnim i teretnim liftom izme-|u dve etaè, na K.P. br. 4458/ 255 uâ~ku, u Bulevaru oslobo|ewa 37.

Bruto povr{ina jedne etaè iznosi1.620 m2, me|usprata 200 m2, tako daukupna bruto povr{ina objekta iznosi3.400 m2.

Poslovni objekat nalazi se na izu-zetno pogodnoj i atraktivnoj lokaciji ugradu â~ku.

15PRAVOSLAVQEPETAK 20. JUN 2014. GODINE


Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama(tel, adsl)

- Poslovnoizlo`beni magacins-ki prostor od 200m2 naodli~noj lokaciji800m od centragrada (wc, tel, adsl)

- Lokal uNemawinoj 58pored kafi}aLe Piaf,130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri~vor, prilaz dadostavu robe

- Magacinski prostor uObili}evoj ulici od 80do 160 m2 (ima mernugrupu - industrijska stru-ja) na samo 800m od cen-tra grada

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 17KULTURA

Uorganizaciji Kwièvnogprograma Doma kulture, pro-{log ~etvrtka, promovisana

je kwiga “Tai”, Gorana Goci}a, do-bitnika NIN-ove nagrade za najbo-qi roman objavqen 2013. godine. Okwizi su govorili autor Goran Go-ci} i Mileta A}imovi} Ivkov, kwi-èvni kriti~ar i ~lan ìrija za do-delu NIN-ove nagrade.

Glavni junak romana “Tai” je sre-dove~ni mu{karac, pi{~evih godi-na, koji odlazi na putovawe na Taj-land, gde doìvqava burnu qubavnuavanturu koja ga navodi da preispitasopstvene vrednosti i da se vrati se-bi. Ova kwiga, koju je Goci} pisaodve godine, sadrì mnogo biograf-skog. Prema re~ima autora, “tai” je ipridev i imenica, re~ ima vi{e zna-~ewa, ona je sloboda, predstavqa inarod i tajlandski jezik, obeleàvasve {to je tajlandsko:

- “Iskopao” sam jo{ neka zna~ewakoja su mnogo re|a. Krupna re~ s ko-jom “operi{em” u romanu je sloboda.Puno je krupnih re~i koje obeleàva-ju roman, poput spasewa, slobode, qu-bavi.

Goci} otkriva da je wegov roman“Tai” ustvari lekcija samoqubivom~oveku o tome kako da izle~i svoj egoi priznaje da nema pobednika, mo`dasamo poraènog i to u “carstvu pra-znine”. A ona je ènskog roda.

Podeliv{i svoje utiske dobrona-mernog ~itaoca, urednica Kwièv-nog programa Doma kulture MilkicaMileti} je istakla da je roman“Tai”, nesvakida{we iskreno napi-

sana kwiga, “toliko iskrena da delu-je kao da je samu sebe napisala”.

- Da nije roman, ovo bi bila “stu-dija o izvodqivosti” na temu kako bijedan samosvestan mu{karac mogaoili pre - èleo da (hri{}anski) za-{titi jednu ènu... Ta naizgled krhkaèna samim svojim “pasivnim” po-stojawem, prisustvom, (budisti~kim)odbijawem u prihvatawu, doprine}esamouru{avawu ovog s po~etka kwigeprividno ma~o mu{karca, koji }e seu zapawuju}e po{tenoj samoanalizipretvoriti u jedno rawivo bi}e... -napisao je o kwizi Vladislav Bajac.

Goran Goci} je 2001. godine sebidao zadatak da postane profesional-ni pisac. S obzirom na to da je prviroman napisao u 50. godini, autor jeu wemu uspeo da sa`me i iskaè sveono {to se “akumuliralo tokom pro-teklog perioda, koji je bio dostadug”. Od pisawa studija, zbornika,eseja, novinskih tekstova, raznihànrova, reportaà, kritika, recen-

zija, napravio je, kako kaè, “velikiskok” i prvi put se upustio u pripo-veda{tvo. Zajedno sa NIN-ovom na-gradom dobio je i pristup {iremkrugu publike, {to èli svaki pi-sac.

- [ta god vam govorili, kolikogod pisali za “odabrane”, autori è-le da budu ~itani, da do|u do {ireg~itala~kog kruga. To je velika pro-mena za mene. Ranije sam imao nekuvrstu elitne publike i radio samkwige koje se ~esto {tampaju u 1.000ili nekoliko hiqada primeraka. Tose smatra ogromnim uspehom za aka-demsku literaturu. Ali, sada, kadaimam tira` od 10.000 primeraka, kaoda su neka velika “trokrilna” vrataotvorena izme|u mene i ~italaca, adijalog sa publikom mi pri~iwavaveliko zadovoqstvo. Volim ~udna ineobi~na pitawa, neka me zaista na-vode na razmi{qawe - kaè GoranGoci}.

N. R.

Na konkursu Letwih dana kulture pro{lo je 27kandidata. Ovih dana po~elo je potpisivaweugovora sa pravnim licima, a problem je na-

stao za u~e{}e fizi~kih lica, ~iji su projekti ve}odobreni.

- Sva fizi~ka lica bismo morali da vodimo kao za-poslene na odre|eno vreme, dok im traju programi.Poslali smo takav zahtev Ministarstvu finansija io~ekujemo wihov odgovor. Ali, kako oni ranije nisuodgovarali na na{e molbe, ne verujem da }e i sada bi-ti druga~ije. Verovatno }emo, zbog Uredbe o angaò-vawu na odre|eno vreme, morati da otkaèmo umetni-cima. Do{li smo u situaciju da na neki na~in diskri-mini{emo one koji su se sami angaòvali da u~estvu-ju u Letwim danima kulture. Ukoliko ni{ta ne bude-mo uspeli da uradimo, bi}e vra}ena i sredstva koja suza tu namenu izdvojena iz gradskog buxeta. Za to je bi-lo opredeqeno 700 hiqada dinara - kaè Dragojlo Je-rotijevi}, direktor Doma kulture.

Letwe dane kulture i ove godine organizuje Domkulture. Po~e}e 28. juna i traja}e do kraja avgusta, aprogrami }e biti realizovani na razli~itim lokaci-jama, na Trgu, u dvori{tu Muzeja, u Gradskom parku,Ov~ar Bawi. Z. J.

Na temu “Extra large” (Veliki formati) ove godinesu u Likovnom salonu Doma kulture izloèna 23umetni~ka dela. Za razliku od tema koje su druga-

~ije, broj umetnika je nepromenqiv. Iz godine u godinuradove izlaè 12 sli-kara. Tro~lani ìri iselektor 18. Prole}-nog anala Vesna Todo-rovi}, istori~arumetnosti, nagradilisu Ranku Lu~i} Janko-vi} za uqe na platnu“Trag” i Ranku Radova-novi} za sliku “Izme-|u”, ra|enu u istoj teh-nici. Wima dvema sunagrade dodeqene tekpro{log petka, po{toje ceremonija sve~anogotvarawa Prole}noganala odloèna zbogpoplava.

- Dosta sam slu{alao ovoj izlo`bi, me|u nama umetnicima je vrlo poznata inagrade su privla~ne. Svi bi hteli da u~estviju, kada bito bilo mogu}e. Znam da â~ani organizuju odli~ne izlo-`be - kaè Ranka Lu~i} Jankovi}. Wen “Trag” nastao jeove, a veliki format druge umetnice pre ~etiri godine.

- Ja samo slikam na velikim formatima. Naravno, na-

grada mi je prava motivacija za daqi rad. Ova izlo`ba jesvake godine druga~ije i zanimqivije - utisak je druge na-gra|ene umetnice.

Prole}no anale je zajedni~ko delo dve kulturne usta-nove, Doma kulture iGradske biblioteke.Obe ustanove dode-quju i nagrade umet-nicima koji se najvi-{e istaknu.

- To je primer do-bre saradwe i na{zadatak je da â~ani-ma prire|ujemo zani-mqive i lepe doga|a-je. Zbog klimatskihpromena ove godine}e i “Disovo prole-}e” trajati duè. Na-grada pesnikiwiAni Ristovi} bi}edodeqena 26. juna -najavila je direktor-

ka Gradske biblioteke Danica Ota{evi}.Izlo`bu je ve} videlo dosta â~ana, a naro~ito je bi-

la pose}ena u “No}i muzeja”, pre petnaestak dana. Za za-interesovane jo{ uvek nije kasno da je pogledaju. Kako po-tvr|uje Vesna Petrovi}, urednik programa Doma kulture,bi}e otvorena do 23. juna. Z. J.

Na prili~no zasi}enom muzi~kom nebu Srbije po-javio se interesantan novi koncept koji obe}avada }e biti pravo osveèwe ovog leta. Kao najava

albuma „Pri~e“ objavqena je prva pesma, kao i spot,“CHEGI - Jedna no}”, koja govori o qubavi na prvi po-gled u Knez Mihailovoj ulici.

Stilski pravac CHEGI tria je latino-pop, kombino-van sa balkansko-gipsy ritmovima i energijom, a {to jenajva`nije, vokal je zami{qen kao troglas koga je gotovonemogu}e nave`bati. „To ima{ ili nema{“, kaù ~lano-vi CHEGI tria.

O CHEGI MUSIC–u se moè re}i da je “porodi~nafirma” zasnovana na tradiciji, kvalitetu i obrazovawu.Osnovu ekipe ~ine Stefan, student Fakulteta muzi~keumetnosti u Beogradu, Du{an, ovogodi{wi predstavnikSrbije na svetskom kupu harmonike u Litvaniji i wihovotac @eqko, ekskluzivac PGP RTS-a. Sve pesme su rea-lizovane u saradwi sa najboqim muzi~arima u zemqi, bezijednog sinteti~kog zvuka i produkcijom koju je produ-cent Marijo Paji}, “preslikao” sa svog {kolovawa naBerkli kolexu u Americi. Oni pored sopstvenih (autor-skih) kompozicija, izvode i numere raznih ànrova izcelog sveta.

- Divno je u dana{woj Srbiji videti porodicu koja seslo`no bori za istu stvar i za ne{to uzvi{eno, a muzikaje izuzetno va`na, jer kako je govorio Stefan Nemawa:„Ko izgubi muziku izgubio je i dràvu“, tako da se CHE-

GI kroz borbu za kvalitet, bori i za boqu Srbiju - izja-vio je Stefan êgawac. N. R.

PREDSTAVQEN ROMAN “TAI”, GORANA GOCI]A LETWI DANI KULTURE

NEIZVESNO ZASAMOSTALNE

UMETNIKE

CHEGI MUSIC, TRADICIJA, KVALITET I OBRAZOVAWE

SRPSKI „IL DIVO”

NAGRA\ENI UMETNICI 18. PROLE]NOG ANALA

VELIKI FORMATI DVE RANKE

SLOBODA, SPASEWE, QUBAV

Medaqa Doma kulture dodeqena Ranki Lu~i} Jankovi}, a Plaketa Gradske bibliote-ke “Vladislav Petkovi} Dis” Ranki Radovanovi}

18 PETAK 20. JUN 2014. GODINEKULTURA

Pod sloganom “Za ~istu desetku”, ve-~eras od 17 do 24 sata, u kwiàra-ma “Delfi” u Beogradu i 11 grado-

va Srbije, me|u kojima je i â~ak, bi}e odr-àna deseta regionalna manifestacija“No} kwige”, na kojoj qubiteqi pisane re-~i mogu kupiti kwige po izuzetno povoq-nim cenama. Generalni sponzor manifesta-cije, koja je pokrenuta pre pet godina, jeEurobank Srbija. “No} kwige” ~itaocima}e ponuditi vi{e od 50.000 naslova, razli-~ite ànrove, svetske i doma}e bestselere.Organizatori su i ove godine uz fanta-sti~ne popuste pripremili i poklone,promocije, nezaboravna druèwa sa najpo-znatijim doma}im autorima, a to }e bitisamo deo iznena|ewa ove ve~eri. Manife-stacija ima za ciq popularizaciju kwige i~itawa, a 50.000 posetilaca, koliko ih jedo sada posetilo “No} kwige”, opravdalaje o~ekivawa izdava~a.

Popusti na “Lagunina” izdawa za jednukwigu bi}e 25 odsto, za dve kwige 30, za trikwige 35, a za ~etiri i vi{e kupqenihkwiga 40 odsto. Popust na naslove ostalihizdava~a bi}e do 20 odsto. U toku „No}ikwige“ ~lanski popusti “Laguninog” klu-ba ~italaca i koli~inski popusti ne}e sesabirati sa akcijskim, odnosno, sa popu-stima koji }e vaìti samo za „No} kwige“.U zavisnosti od broja kupqenih kwiga po-setioci }e imati mogu}nost da uz kwigedobiju i punu kesu poklona koje su obezbe-dili prijateqi ove manifestacije.

Za sve one koji nisu u mogu}nosti da po-sete ove kwiàre, akcija }e vaìti i nasajtu www.delfi.rs.

Prvih 500 kupaca kwige "Van Gogh -Tragovi pro{losti" na poklon dobijajunajnoviji CD grupe Van Gogh "Neumeren usvemu".

Z. L. S.

Pro{log petka, u kwiàri “Del-fi”, promovi{u}i i potpisuju}inovu kwigu “Posledwe prole}e u

Parizu”, u izdawu “Lagune”, Jelena Ba~i}Alimpi} se druìla sa ~itaocima iz â~-ka. Autorka bestselera “Ringi{pil” i“Pismo gospo|e Vilme”, u svom tre}em ro-manu “Posledwe prole}e u Parizu”, napi-sala je uzbudqivu ispovest starice Mari-je Kol~ak, koja zagledana u pro{lost, sna-gom uspomena, zauvek mewa ìvot novi-narke Olge La{ez.

Jedna sasvim obi~na starost i rutin-

ski novinarski zadatak spoji}e sudbine dve

nepoznate ène. Marija Kol~ak, {ti}eni-

ca sanatorijuma u Tulonu, ispri~a}e novi-

narki uglednog pariskog magazina Olgi La-

{ez tragi~nu pri~u svog ìvota. Sudbina

emigranata iz carske Rusije, mra~ni svet

{pijunaè, odanost ideologiji, laì uho-

da, demona pro{losti i patwa gulaga, izne-

drile su istinu ìvota jedne starice, ~i-

ja je vera u qubav bila isto toliko velika,

kao i wena bol. Gde je granica istine, i ka-

ko prona}i hrabrost da je prihvatimo i

spoznamo sebe? Da li je la` dovoqno leko-

vita ako je istina surova? U igri sudbine

jedini ulog je qubav...

U razgovoru za “â~anski glas”, JelenaBa~i} Alimpi} odgovara na ova, ali i najo{ poneka ìvotna pitawa.

[ta se po Va{em mi{qewu najvi{epromenilo u ìvotu novinarke Olge La-{ez?

- Ono {to je najbitnije, {to se su{tin-ski promenilo u Olginom ìvotu je spo-znaja da ipak nekome pripada, spoznaja dakona~no zna ko je i spoznaja nekih sopstve-nih vrednosti i dilema unutra{wih bor-bi koje je imala u sopstvenom braku i ì-votu. Mislim da joj je pri~a Marije Kol-~ak vratila veru i nadu da treba da se bo-ri za boqe sutra, za sopstveni ìvot i zabudu}nost wenog deteta, kao {to je Mari-ja ~inila, koliko je mogla, u okvirimasvoje tragedije. Ona nije prestajala da sebori do posledweg dana. To je zapravo iporuka ~itave pri~e i celog romana, dokimamo veru i nadu, imamo i razlog da se

borimo, da idemo napred i da verujemo da}e nam ìvot doneti neke boqe dane.

U romanu ste napisali da “Tragedijaìvota nije smrt, nego sve ono {to je umr-lo u nama dok smo ìveli”. [ta je za Vastragedija?

- Sve one tuge i bolovi koji su naso{tetili u toku ìvota, okrwili, osiro-ma{ili kao qudska bi}a. I li~no sma-tram da tragedija ìvota nije smrt, jersmrt sama po sebi uop{te nije stra{na.Ona jeste najve}i qudski strah, ali ja ganemam, jer gledala sam smrti u o~i. Zaistasmatram da smrt nije stra{na. Stra{an jeìvot, s wim se treba izboriti. Stra{nesu i sve one neda}e koje nas kroz wega pra-te, i gubici voqenih osoba, i bolovi kojepreìvqavamo. Sve {to preìvqavamo izdana u dan je zapravo ve~ita borba, to jeono {to nas tro{i i {to nas crpi kaoqudska bi}a. Ali, ako dozvolimo da u na-

ma umre radost, da u nama umre nada, da unama umre qubav, vera u ìvot, to je trage-dija.

Izjavili ste da pi{ete iz qubavi. Ali,da li je pisawe na neki na~in i beg od sva-kodnevice?

- Sasvim sigurno, i psihoterapija zamene. Ne mogu uvek da pi{em. Pi{em ondakada ose}am tugu, kada sam jako sre}na, ka-da sam ispuwena nekim emocijama, kadamogu da ih prenesem ~itaocima i kada mo-gu da ih preto~im u roman. Kada sam apa-ti~na, nezadovoqna, ravnodu{na, tada nepi{em. “Posledwe prole}e u Parizu” sampripremala vi{e od godinu i po dana, jersam ~itala mnoge istorijske podatke oepohama i o zemqama o kojima sam pisala.Kada sam po~ela da pi{em posledwu tre-}inu romana nisam znala kako da re{imzaplet, zapravo onu najva`niju stvar, kakoda razre{im odnos Olge La{ez i MarijeKol~ak. Zatvorila sam laptop i, kunemvam se, tri meseca ga nisam otvorila. Svevreme sam razmi{qala o tome kako, na ko-ji na~in, da bude autenti~no, da upotpuni~itavu pri~u... Sve dok mi jedne no}i nijesevnulo. Ustala sam, sela za kompjuter i dopodneva pisala. Smatram da su emocijeu~inile moje kwige takvima kakve jesu i daih ~itaoci zbog toga vole. Zbog toga sam ija presre}na.

Dokaz da ~itaoci vole Va{e kwige je i~iwenica da ste naj~itanija autorka u Ma-

kedoniji.- Dobila sam priznawe naj~itanijeg

stranog pisca u Makedoniji. Ono {to samtamo doìvela, ne mogu vam prepri~ati.Cela Makedonija ima stanovnika kolikojedan Beograd. Za dve ve~eri sam potpisa-la hiqadu kwiga, na promociji je bilooko 400 qudi. Bilo je nezapam}eno, zagr-qaje i emocije koje su mi makedonski ~ita-oci preneli pamti}u dok sam ìva.

Gde je granica istine i kako da je spo-znamo za sebe? Da li la` moè biti dovoq-no lekovita?

- Ja uvek biram istinu, bez obzira ka-kva ona bila, i ne mislim da je la` leko-vita. Jer, pre ili kasnije, svi mi do|emodo neke istine. Pa ~ak i ako je ona surovai ako je ona bolna, boqe je saznati je iprimiti udarac ranije, nego kasnije. Da-kle, nijedna la` nije dovoqno lekovita.Svi mi treba da spoznamo neke svoje isti-ne. I zato sam na po~etku romana “Posled-we prole}e u Parizu” napisala re~enicufrancuskog pisca Anrija de Monterlana:“U mladosti treba qubiti, u zrelosti pi-sati kwige, a u starosti najzad govoritiistinu”. Ako ne pre, onda barem pred krajìvota bi trebalo da se suo~imo sami sasobom, da pre svega sebi, pa onda i drugi-ma kaèmo istinu, kao {to je to u~inila uromanu Marija Kol~ak.

Nela Radi~evi}

JELENA BAÎ] ALIMPI] PROMOVISALA KWIGU „POSLEDWE PROLE]E U PARIZU”

U MLADOSTI QUBI, U ZRELOSTIPI[I, A U STAROSTI GOVORI ISTINU

VEÊRAS DESETA “NO] KWIGE” U KWI@ARAMA “DELFI”

POPUSTI NA KWIGE„ZA ÎSTU DESETKU“


Pro{le sedmice, u prepu-noj sali Doma kulture,odràn je veliki godi-

{wi koncert Star Dance studija.Profesionalnost 12. generacije{kole densa, kao i odli~nu ener-giju oko 300 u~esnika, odu{evqe-na publika ispratila je burnimaplauzima.

U okviru Star Dance turneje,koja je ustanovqena ove godine,osim u â~ku, koncerti su odrà-ni i u Gorwem Milanovcu, Poè-gi i Zlatiboru. Prema re~imaPredraga Katani}a, osniva~a

ovog plesnog studija, slede}e go-dine }e biti odràn koncert i uVrwa~koj Bawi, tako da }e od2015, svakog juna, Star Dance zavr-{avati sezonu na ovim destinaci-jama.

- Atmosfera na koncertu je bi-la odli~na, nastupili su svi na-{i takmi~ari, po~etnici, najbo-qi ~lanovi iz Gorweg Milanov-ca, Poège, sjajni brejkdenseri,

Baletski stduo “Force”, sa feno-menalnim ta~kama baleta i mo-dernog xeza. Za razliku od pret-hodnih godina i na veliko izne-na|ewe publike, koncert je vodioglumac Ba}ko Bukumirovi}. Qu-di su uìvali, ponovo se traìlakarta vi{e. Ina~e, i ova sezona jebila fenomenalna. Rezultati, pe-hari i medaqe su mawe va`ni, odpravih vrednosti koje zajedno ne-gujemo. Tim Star Dance-a, 17 qudi,osim {to godinu dana stru~no ra-di sa decom, re{ava qubavne iprobleme u {koli i porodici,~ak ih sprema i za fakultete. Mismo velika porodica koja zra~ipozitivnom energijom i time senajvi{e ponosimo u ovom sivomvremenu - isti~e Predrag Kata-ni} i podse}a da su, ove godine, natakmi~ewima u Kragujevcu, u svimkategorijama u kojima su nastupa-la deca, juniori i odrasli, odne-li prva mesta, i u grupama, i uformacijama. To potvr|uje koli-ko je dominantna odli~na baza, izkoje proizilaze kvalitet i rezul-tati, kaè na{ sagovornik.

Star Dance 22. juna odlazi naMe|unarodno takmi~ewe u Bar, u

julu je na kolektivnom godi{wemodmoru, a od 1. avgusta zapo~e}eaudiciju za nove takmi~arskeformacije, kao i upis novih gene-racija.

Osniva~u plesnog studija Pre-dragu Katani}u, predstoje dva ve-lika takmi~ewa, od 19. do 27. juna,bi}e moderator i sudija u Rusiji,a posle toga, od 6. do 15. jula, su-di}e i vodi}e program na Svet-skom prvenstvu u hip-hopu, u Ita-liji.

O humanitarnom radu Katani}ne èli puno da pri~a, ali se sasvojim studijom vrlo organizova-no posvetio prikupqawu pomo}iza prijateqe iz Obrenovca, zaPlesni klub “Idea”. Razgovor onekim budu}im planovima Star

Dance-a, na{ sagovornik optimi-sti~ki zavr{ava:

- @elimo da ostanemo na sada-{wem nivou, da budemo veseli,mladi, da odolevamo vremenu, daqude ispuwavamo pozitivnomenergijom, da u takmi~arskomsmislu budemo dobri, a u pedago-{kom da deci dajemo dobro vaspi-tawe. Da nas uvek krase mladost ipozitivna energija! N. R.

VODI^ KROZ KULTURNADE[AVAWA

DOM KULTURE PETAK, 20. JUN 2014. NORDIJSKA PANORAMA, igrani i

dokumentarni filmovi, EKSPEDICIJA NA KRAJ SVETA - dan-ski dokumentarni film

Mala sala u 20:30

ÊTVRTAK, 26. JUN 2014. FOTO TRIBINA - FOTOGRAFI-JE SA PUTOVAWA, predava~ Branislav Brki}, predsednik Fotosaveza Srbije

Likovni salon u 20:00NEVIDQIVA @ENA - igrani film; 27. 6. 2014; u 20 ~asovaGodi{wa skup{tina FOTO SAVEZA SRBIJE; 28. 6. 2014; u 11

~asva

GRADSKA BIBLIOTEKA "VLADISLAV PETKOVI] DIS"

êtvrtak, 26. jun 2014. u 18 ~asova- Dodela nagrade "Mladi Dis" Jani Aleksi} iz Beograda i

nagrade za esej, pred Disovim sppomenikom u dvori{tu Narodnogmuzeja. Nastupi}e sastav "Ilijada" iz Lazarevca

- Klub Doma kulture u 19,30 dodela Disove nagrade AniRistovi}, izlo`ba posve}ena laureatu "Putovawe u sredi{te sebe"

KONCERT STAR DANCE-A ISPRA]EN BURNIM APLAUZIMA

KAD ZASIJAJU MLADOST I POZITIVNA ENERGIJA

Uvelikoj sali Doma kultu-re, pro{le srede, odrànje tradicionalni godi-

{wi koncert Baletske {kole“Lujo Davi~o”, odeqewa u â~ku,na kome je brojna publika i ovo-ga puta uìvala. Na sceni sepredstavilo 150 u~esnika iz pri-premne grupe, niè baletske{kole i baletskog studija.

- Koncert je otvorio Baletskistudio “Force”, koreografijomkoja je bila vrlo uspe{na pro-{le godine i vi{a puta izvo|e-na, a numera se zove “Storm”. Po-tom su se publici predstavilinajmla|i, sve tri grupe priprem-nih razreda baletske {kole, de-voj~ice uzrasta sedam, osam i de-vet godina - kaè nastavnica ba-leta Ivana Duwi}.

Poseban utisak ostavile suu~enice baletske {kole, koje sunedavno polagawem ispita uspe-{no zavr{ile ovu {kolsku godi-nu. Me|u najuspe{nijima su u~e-nica tre}eg razreda NikolinaPoledica, u klasi pedagoga Ni-kolete \uri}, i u~enica ~etvr-tog razreda Lana Radmilovi}, uklasi pedagoga Ivane Duwi}, ko-je su na takmi~ewu iz klasi~nogbaleta dobile pohvalu za scenskinastup, kao i An|ela Gruji~i},tako|e u~enica Ivane Duwi}, ko-ja je na ovom takmi~ewu osvojiladrugo mesto.

Posle zavr{ene baletske {ko-le, koja traje ~etiri godine, mno-ge balerine postaju ~lanice ba-letskih studija, a neke nastavqa-ju {kolovawe u Sredwoj balet-

skoj {koli u Beogradu. - Nakon zavr{ene niè balet-

ske {kole, najtalentovanije u~e-nice polaù prijemni ispit inastavqaju daqe {kolovawe. Na-|a Mihajlo, koja je dobitnikvrednih nagrada, poloìla jeprijemni ispit za klasi~ni ba-let i upisala Sredwu baletsku{kolu, a Marina Vasili} je upi-sala odsek savremeni balet. Tri-stan Alhinavi, koji je pro{legodine oti{ao u Beograd, tako|eje upisao odsek savremeni balet -navodi Ivana Duwi}.

Baletski studio Doma kultureuglavnom radi koreografije ukategoriji modernog baleta, aposledwih godina, na raznimtakmi~ewima po Evropi, posti-è zapaène rezultate. Me|u wi-ma je i plesa~ Marko Balti}. Po-seban doprinos u baletskom stu-diju dala je Marta ]irkovi}, ko-

ja je igrala neke od najuspe{ni-jih koreografija. Marta i Sofi-ja Todorovi}, svr{ene gimnazi-jalke, nastavqaju svoje {kolova-we u Beogradu.

U radu sa balerinama, koje sublistale na pro{lonedeqnomkoncertu, pored baletskih peda-goga Ivane Duwi} i Nikolete\uri}, u~estvovali su i VesnaPe{ov, koja je bila zaduèna zaprimewenu gimnastiku u Balet-skoj {koli i korepetitori Teo-dora Nikoli} i Vladimir Ko-tlaji}.

Ivana Duwi} podse}a da je utoku upis u prvi razred Baletske{kole “Lujo Davi~o” i da }e tra-jati do kraja juna. Pravo na upisimaju u~enice ~etvrtog i petograzreda osnovne {kole, a vi{einformacija mogu dobiti u Do-mu kulture, pozivom na telefon032/ 225 - 073. N. R.

ODR@AN GODI[WI KONCERT BALETSKE [KOLE „LUJO DAVIÔ”, ODEQEWA U Â^KU

BALERINE PONOVOZABLISTALE

20 PETAK 20. JUN 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Jednog jeseweg ~etvrt-ka Xeni sre}e Reja u par-ku i slu~ajni susret pre-rasta u prijateqstvo.Razgovaraju, smeju se, delenadawa i tajne. Nude jed-no drugom novi ìvot iqubav. Ali da li }e za tosmo}i hrabrosti?

Dok jesewe li{}e padane~ija qubav po~iwe dacveta.

Xini Loson se bliì{ezdesetom ro|endanu. Ubraku nije nesre}na, preje neispuwena i neshva}e-na. Xorx, wen mu`, izne-nada izjavi kako èli dase preseli na selo, a Xini ho}e da ostane u Londonu, gdejoj ìve k}erka, zet i unuka Eli, i gde vodi uspe{nu pro-davnicu zdrave hrane.

Jednog ~etvrtka posle podne, u parku gde ~uva unuku,upoznaje Reja, koji je tu sa svojim unukom. Od prvog tre-nutka iznenadi}e ih otvorenost koju ispoqavaju jednoprema drugom. Oni razgovaraju kao stari prijateqi, za-jedno se smeju, imaju ista nadawa, ~e`we, tajne…

S vremenom Xini shvata da je zaqubqena u wega i po-~iwe da preispituje svoj ìvot. Poku{ava da se izbori spritiskom porodice koja smatra da uvek zna {ta je boqeza wu. Rastrzana izme|u nenadane strasti i ose}awa oba-veze, Xini provodi nedeqe i mesece misle}i na ~etvrtkeu parku, poku{avaju}i da odlu~i da li je boqe da ìvisama nego u braku koji je posle mnogo godina po~eo da jesputava. Da li }e na}i hrabrosti da isku{a sre}u u novojqubavi?

Dr Nele Karajli} je je-dan od najdragocenijih in-sajdera jo{ neispri~anepri~e o Jugoslaviji, koja jecela igrala rokenrol, ~aki u nedeqi kad je oti{ô Ha-se i kada je crkô Mar{al ikada nam se ènio Vukota!Pred nama je neodoqivo is-pri~ana pri~a o odrasta-wu, sazrevawu i starewu ujednoj zemqi koja se krvavoraspala, a onda formiralaslobodnu teritoriju u na-{im se}awima.

Autobiografija velikezvezde dr Neleta Karajli-}a, nakon hiqada koncerata, na stotine turneja i jednogsr~anog udara.

Fajront u Sarajevu je te{ko, pomalo bolno, svakakosetno prebirawe po uspomenama jednog od Sarajlija kojesu taj grad u Titovoj Jugoslaviji u~inile posebnim. No-vi primitivizam je Sarajevo izbacio iz zglobne ~a{ice,u~inio ga druga~ijim, dao mu oreol avangarde, a najve}azvezda tog pokreta bio je dr Nele Karajli}.

Ovo je wegova pri~a, iskrena, duhovita, pri~a bez ko-je predratno Sarajevo – grad raje i papaka – nije mogu}erazumeti do kraja. U tom kazivawu Nele je sawar o sun~a-noj strani ulice, naivac, `rtva, vizija koja hoda, nepre-su{ni izvor ideja, hrpa straha. Unutar korica Fajrontau Sarajevu sazna}ete neke od detaqa neophodnih da u pot-punosti shvatite ko su bili, ili ko su danas, Sarajalijebez ~ijih imena, stvarala{tva i karijera, Sarajevo ne bipamtili ni po ~emu drugom do po Sarajevskom atentatu.

Dr Nele Karajli}FAJRONT U SARAJEVU

Hilari BojdÊTVRTKOM U PARKU

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi brojâ~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,radno vreme 9-21.

Kulturni centar “Lift” obe-le`}e u subotu ~etvrti putDan mladih. Pod sloganom

“IsPARKIRAJ se” od 16 do 20 ~aso-va u Gradskom parku vi{e od 30 u~e-snika, najvi{e do sada, ponudi}emladima mogu}nosti za kreiraweslobodnog vremena u skladu sa svojimdelatnostima. Programi su razvrsta-

ni u ~etiri grupacije: omladinskaudruèwa, umetnost, sport i obrazo-vawe. Svi programi su interaktiv-nog karaktera, tako da se svi poseti-oci mogu u wih ukqu~iti. Izme|uostalog bi}e prezentovano kako secrta strip, prave figure od papira,takmi~i u kvizovima iz engleskog je-zika i istorije. Tim za promociju na-

uke }e izvoditi svoje eksperimente.Qubiteqi kendame }e meo}i da osli-kaju svoj primerak , a budu}i pilotida vide model pravog motornog zmaja.KC “Lift” poziva mlade da u druè-wu u subotu mo`da otkriju svoja novainteresovawa, kaè Bojana Gojkovi}.

Z.L.S.

- Pioniri epohe: Nade`da Petro-vi}, Milan Milosavqevi}, KostaMili~evi}, Branko Kova~evi}, \or-|e Mihajlovi} i Mo{a Pijade.

Istori~ar umetnosti iz GorwegMilanovca (1981) i profesor Likov-ne kulture i umetnosti u Ma{inskosaobra}ajnoj {koli u â~ku Mio-drag Danilovi} govorio je u sredukao gost Kulturno-obrazovnog pro-grama Doma kulture na temu “Auto-portreti rane srpske Moderne”. Re~je o wegovom diplomskom radu zasno-vanom na obimnom istraìvawu srp-ske umetnosti s kraja 19. i po~etka20. veka, za koji je 2008. godine dobionagradu Spomen zbirke Pavla Be-qanskog iz Novog Sada, koja se dode-quje jednom godi{we najboqem di-plomskom radu na temu iz nacional-ne istorije umetnosti. Pored toga,Danilovi} se bavi i likovnom ikwièvnom kritikom, teorijom i is-traìvawem srpske umetnosti 20. ve-ka, kao i promovisawem neafirmisa-nih umetni~kih grupa i pojedinaca,rekla je Verica Kova~evi}, urednicaprograma predstavqaju}i svog gosta.

Ciq predavawa bio je da se pred-stave reprezentativni primeri izànra autoportreta u {irem kontek-stu idejnih, ideolo{kih, dru{tvenihi poetskih strujawa. Period na kojise odnosi ovaj rad tematski se uklapai u stogodi{wcu obeleàvawa po~et-ka Velikog rata. Dominatni za pe-riod rane srpske Moderne bili suumetnici: Nade`da Petrovi}, Mi-lan Milosavqevi}, Kosta Mili~e-vi}, Branko Kova~evi}, \or|e Mi-hajlovi} i Mo{a Pijade.

Razmatrawe ovog ànra Danilo-vi} naziva “pogledom u Narcisovoogledalo” u kome analizira krizu isuo~avawe umetnika sa svojom epo-hom, mewawe konvencija i stvarawe

novog tipa umetni~kog identiteta.Autoportreti po pravilu dokumen-tuju ìvotne aktivnosti umetnika,reflektuju doìvqaj vlastite li~no-sti, ono {to svesno biraju i ono {topre}utkuju, a takve slike se u psiho-lo{kom domenu kre}u od introspek-tivnih i melanholi~nih ispovesti,do razra|enih oblika koji zadiru ukompleksan odnos umetnika i dru-{tva. Proces modernizacije srpskeumetnosti na po~etku 20. veka za vo-de}u tendenciju imao je weno funk-cionalizovawe u okviru ideja i in-stitucija jugoslovenskog kulturnog inacionalnog jedinstva. U tom smisluje Pa{ko Vu~eti} kreirao i plakatPrve jugoslovenske izlo`be 1904. go-dine, na kome su vidni simboli budu-}eg dràvnog trojstva. Govore}i opoloàju umetnika u dru{tvu Dani-lovi} je istakao da su dràvne insti-tucije Kraqevine Srbije tog periodastipendirale srpske umetnike, {to jebio deo op{te strategije stvarawatakozvane “funkcionalne elite”, dok

su nezavisni umetnici imali druga-~iji status. U tom periodu, socijal-ni kontetkst je figurirao kao ogra-ni~avaju}i faktor, a izraèna je ikriza stvarne funkcije umetnika udru{tvu. Identitet srpskog umetni-ka kre}e se izme|u izrazitih moder-nisti~kih opredeqewa i wegove ulo-ge nacionalnog radnika i borca udramati~nim prilikama po~etka 20.veka, odnosno od 1903. do 1918. po{topredava~ u ovaj vremenski okvir sme-{ta svoje istraìvawe. Prikazanisu autoportreti navedenih umetnika,ali i portreti Jovana Skerli}a iz1907, Antuna Gustava Mato{a, Dimi-trija Mitrinovi}a, Bogdana Popo-vi}a, Milana Milovanovi}a i Mi-haila Valtrovi}a, portret Nade`dePetrovi} iz 1907. koji potpisujeIvan Grohar, portret Branka Popo-vi}a iz iste godine koji u Italijislika Nade`da, wen autorportret iz1909, kao i primeri autoportreta skraja 19. veka stranih umetnika.

Z. L. S.

DAN MLADIH U SUBOTU

„ISPARKIRAJ SE...“

AUTOPORTRETI RANE SRPSKE MODERNE

STVARAWE NOVOG UMETNI^KOG IDENTITETA


POKLON KWIGE

Vulkan izdava{tvo ob-javilo je kwigu ~uvenesvetske autorke qubav-nih romana AleksandrePoter Detektiv za qu-bav. I ova kwiga preve-dena je na vi{e od 30 je-zika i nalazi se na svimbestseler svetskim li-stama. I u ovoj kwizi,qubav je glavna tema. Je-r qubav je najve}a odsvih zagonetki... Ona jeRubi Miler, pisac koji}e sre}nim zavr{etkomsvake svoje pri~e, unetida{ak radosti u va{ìvot. Ali sve dok samane izgubi veru u qubav. U poku{aju da preboli prevaru,kre}e u misterioznu potragu za odbeglom sestrom, ne slu-te}i da joj se sprema vrtoglava pustolovina i neverovat-no poznanstvo. Magi~an svet Indije, neàn dodir svile imiris aromati~nih za~ina hrle u svet najlep{ih qubav-nih pri~a, izgubqenih i na|enih. Kroz zidove starih pa-lata i tvr|ava, dok hodnicima tumaraju ~ita~i sudbine,Rubi }e poku{ati da prona|e kqu~ koji otvara sva vrataka sre}i. U vatrometu rasko{nih zabava, gozbi i ven~awa,qubav je kona~no izvela svoju ~aroliju...

Tridesettrogodi{waSala jedna je od najpopu-larnijih pisaca i prevo-dilaca u Finskoj i do-bitnica Nagrade za naj-boqeg pisca za decu imlade. Wene kwige pre-vedene su na vi{e od 30jezika.

Pre petnaest minuta,sve je bilo mogu}e. Svetje bio divan. U daqini jetreperila svetlija, spo-kojnija i slobodnija bu-du}nost, vredna svake`rtve, svakog napora itruda.

Sedamnaestogodi{waLumiki Anderson te{ko da je obi~na tinejxerka. @ivisama u Tampereu, u Finskoj, i ~vrsto se drì jednog pra-vila: ìvi i pusti druge da ìve. Ipak, to weno pravilobi}e stavqeno na probu kada se uplete u neverovatnokomplikovanu mreù obmane, korupcije i opasnosti. Dokluta mra~nim podzemqem grada za koji je mislila da gapoznaje, otkri}e {okantne detaqe o me|unarodnoj narko-mafiji. Lumiki jeste pametna devojka, me|utim, da li jepametnija od prevejanog kriminalca? Moè li da razot-krije Polarnog medveda, ili }e postati samo jo{ jednawegova `rtva?

Sala Simuka CRVENA KAO KRV

Aleksandra Poter DETEKTIV ZA QUBAV

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKANIZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-ri Vulkan u Roda centru.

Usubotu, 21. juna u 20 ~asova u Domukulture u Qubi}u KUD “TanaskoRaji}” odrà}e humanitarni kon-

cert pod nazivom “Tanasko na{oj deci”,namewen ~lanovima svog dru{tva i wiho-vim porodicama koje su pretrpele znatne{tete u nedavnim poplavama. Wima }e bi-ti dodeqena sredstva prikupqena od ula-znica i priloga koje posetioci budu daro-vali tokom koncerta. Cena ulaznice je sim-boli~nih 200 dinara. Program se organi-zuje uz podr{ku MZ Qubi} selo, MZ Kowe-vi}i i uz blagoslov Hrama Svetog knezaLazara. S porukom “I u dobru i u zlu tiprijateq budi, pruìmo qubav, budimoqudi”, predsednik KUD “Tanasko Raji}”Zoran Zateì}, najavquju}i koncert, po-zvao je sugra|ane da se odazovu u {to ve}embroju i na taj na~in jo{ jednom potvrdesvoju humanost i solidarnost sa onima ko-je je zadesila i ugrozila ova elementarnanepogoda.

Z. L. S.

Najvredniji trag i trajnoznamewe manifestacije Di-sovo prole}e su publikaci-

je koje nastaju tokom sve~anosti po-sve}ene Disu, laureatu i poezijiuop{te, koje ostaju kao svedo~an-stva za budu}a vremena i nove gene-racije. I ove godine Gradska bibli-oteka “Vladislav Petkovi} Dis”,

kao organizator manifestacije iizdava~, vo|ena esencijalnim pra-vilom da samo napisana re~ ostaje,uspela je da realizuje planirana iz-dawa, uprkos restriktivnom buxetui dodatno oteànim okolnostimaelementarne nepogode koja je u drugiplan bacila sva kulturna zbivawa.Tradicija nije izneverena: objavqe-no je novo, 45. izdawe ~asopisa Di-sovo prole}e posve}eno ovogodi-{woj dobitnici “Disove nagrade”Ani Ristovi} (1972), zbirka wenihodabranih pesama “Ne{to svetli”,kao 39. izdawe u ediciji “Kwiga go-sta”, i katalog izlo`be sa zajedni~-kim nazivom “Putovawe u sredi{tesebe”, koji potpisuje bibliotekarMarija Radulovi}. Urednik svihizdawa je direktorka BibliotekeDanica Ota{evi}. Kroz sva ova iz-dawa protkana je poruka poetese ~a-~anskog porekla, k}erke pesnikaAleksandra Ristovi}a, tako|e nosi-oca “Disove nagrade” 1983. godine,i unuke ~uvenog profesora Gimna-zije Riste Ristovi}a: “Stvarni svetbio bi nepodno{qiv da u wemu ne-ma iracionalnih stvari zbog kojihvredi sawati...”

Prvo izdawe ~asopisa “Disovo

prole}e” pojavilo se na osmim pe-sni~kim sve~anostima 1971. godine,a svojim standardnim sadràjimalist je tematski posve}en zavi~aj-nom pesniku Disu i dobitniku Di-sove nagrade, wegovoj biografiji istvarala{tvu, hronologiji sadrà-ja manifestacije, konkursima za pr-vu pesni~ku zbirku i esej, izborupoezije i proze nagra|enih mladihstvaralaca i u~enika, besedama lau-reata, kwièvnih kriti~ara, ~la-nova ìrija i drugim sadràjimavezanim za manifestaciju.

Z. L. S.

Predtakmi~ewem frula{a u sredu u 18 ~asova zapo-~eo je program Kulturno leto 2014. u Bawi GorwaTrep~a, koje }e trajati tri meseca, odnosno, do

kraja avgusta, a programi }e se realizovati sredom, subo-tom i nedeqom. Finalisti ovog takmi~ewa u~estvova}ena republi~kom Saboru frula{a u Prislonici krajemjula. Gostima i posetiocima Atomske Bawe bi}e ponu|e-ni raznovrsni kulturni sadràji: nastupi kulturno-

umetni~kih dru{tava, kwièvne ve~eri, pozori{nepredstave, koncerti popularnih bendova i orkestara.Ciq organizovawa Kulturnog leta je oplemewivawe tu-risti~ke ponude Bawe kulturnim doga|ajima, kako bi bo-ravak turista i pacijenata u woj bio potpuniji, zani-mqiviji i sadràjniji. Ve~eras }e svoje kwièvno ve~eimati Ogranak Vukove zadu`bine iz â~ka.

Z. L. S.

POÊLO KULTURNO LETO 2014. U BAWI GORWA TREPÂ

HUMANITARNI KONCERT KUD „TANASKO RAJI]” U SUBOTU

OPLMEWENA TURISTI^KA PONUDA

PUBLIKACIJE 51. DISOVOG PROLE]A

TANASKO NA[OJ DECI

LIST, KWIGA LAUREATA I KATALOG - BA[TINA

ZA BUDU]NOST

U2012. i 2013. u sa-obra}ajnim ne-zgodama povre|e-

no je 11.558 mladih. Neohrabruju ni podaci Agen-cije za bezbednost saobra-}aja za prvih nekoliko me-seci 2014. U Srbiji je na-

stradalo 54 mladih od 15do 35 godina. Wih 33 su ì-vot izgubili kao voza~i, aostali kao putnici. Od po-~etka ove godine povre|enoje 2.707 mladih u~esnika usaobra}aju.

“Saobra}ajne nezgode su

vode}i uzrok stradawaosoba od 15 do 30 godina.Kombinacija tri kqu~nafaktora uti~e na pove}awerizika od stradawa mladihu saobra}aju {irom plane-te. To su godine, neisku-stvo i pol. Nisu zanemar-qivi ni faktori koji uti-~u na ostale starosne gru-pe, neizgra|ena svest o po-trebi po{tovawa propisa,

nedovoqna prinuda, dotra-jala i neispravna vozila inedostaci na putevima.

Svedoci smo tragi~nihdoga|aja koji su odneli ì-vote mladih u Novom Paza-ru, [apcu, â~ku i NovomSadu. Naj~e{}i razlozigubitaka wihovih ìvotabili su prekora~ewe brzi-ne, nepo{tovawe prvenstvaprolaza i vo`wa u alkoho-

lisanom stawu. Ve}i brojovih mladih qudi povre|e-ni su kao voza~i, putnici ipe{aci”, navedeno je u sa-op{tewu Agencije za bez-bednost saobra}aja.

Nadle`ni u Agencijaapeluje na sve mlade, poseb-no voza~e, da po{tuju sao-bra}ajne propise, {to jepreduslov za bezbedno u~e-{}e u saobra}aju i izbega-vawe rizi~nih situacijakoje vrlo ~esto dovode dotragi~nih posledica.

U narednom perioduo~ekuju se poja~an intenzi-tet saobra}aja i velikevru}ine, {to zahteva odsvih u~esnika pove}anuopreznost, ~e{}e odmore,ako odlaze na duè desti-

nacije, poja~anu usredsre-|enost na vo`wu. Neophod-no je brzinu prilagoditiuslovima na putu, stawuvozila i voza~a, izbegava-ti preticawa i ne vozitipod dejstvom alkohola.

“Va`no je da roditeqiod malih nogu vaspitavajudecu kako da bezbedno u~e-stvuju u saobra}aju. Najva-`nije je da im ispravne po-stupke pokazuju na sopstve-nom primeru, da bi kasnijeu {koli i tokom obuke zavoza~e u~vrstili znawa ive{tine i stekli ispravnestavove o bezbednom pona-{awu u saobra}aju”, upozo-ravaju nadle`ni u Agenci-ji za bezbednost saobra}a-ja. Z. J.

22 PETAK 20. JUN 2014. GODINESAOBRA]AJ

Jedna od problemati~nijih kategorija u saobra}ajusu mla|i mu{karci, oni koji su tek dobili voza~kedozvole. Ve}ina wih ima jednu zajedni~ku karakte-ristiku - èqu za dokazivawem koja nije potkrepqe-na adekvatnim iskustvom.- Mladi voza~i nisu dovoqno iskusni i ne prepo-znaju lako opasnosti. Skloni su optimizmu i voleintenzivne emocije. Ono {to se ~esto de{ava kada jegrupa mla|ih mu{karaca u vozilu, nisu sva|e, nego~arke i nadmetawa. Oni jedne druge podsti~u na br-zu vo`wu, preticawe ili takmi~ewe sa drugim voza-~ima. Upravo zbog ovih, ali i drugih razloga, mladisu ~etiri do pet puta rizi~nija kategorija, za razli-ku od iskusnijih voza~a i drugih u~esnika u saobra-}aju - upozorava Nina Dragutinovi} Jovanovi}, psi-holog Agencije za bezbednost saobra}aja. Zato je iZakon o bezbednosti saobra}aja propisao znatnodrasti~nije norme za mlade voza~e.

ADRENALIN I BRZINA

NAJÊ[]E KARAKTERISTIKETINEJXERA VOZAÂ

1. Nepa`qiva vo`wa, kori{}ewe mobilnog telefo-

na, slawe poruka ili konzumirawe hrane.

2. Ignorisawe saobra}ajnih znakova, prestrojavawe

bez provere mrtvih uglova.

3. Previ{e osoba u vozilu, {to moè dovesti do

agresivnije vo`we i nedostatka koncentracije.

4. Rizi~na vo`wa.

5. Vo`wa u alkoholisanom stawu. Kada mladi voze i

piju mawa je verovatno}a da }e se pridràvati bezbe-donosnih pravila, poput kori{}ewa sigurnosnog po-jasa.

6. Opasno pribliàvawe drugim vozilima. Odrà-

vawe propisane udaqenosti izme|u vozila je osnovnikorak ka spre~avawu nesre}a.

7. Vo`wa bez pojasa. Veliki broj mladih ne koristi

sigurnosne pojaseve. Spas su novija vozila sa ugra|e-nim alarmima koji upozoravaju voza~e da se veù.

8. Neadekvatna reakcija u hitnim i rizi~nim situa-

cijama. Samo veliko iskustvo moè najboqe pomo}ivoza~ima da izbegnu neèqene doga|aje. Mladi voza~ine mogu mnogo o tome da nau~e u u~ionicama, tako daim preostaje da neophodne ve{tine sti~u u saobra}aju.

9. Vo`wa u pospanom stawu.

10. Pogre{an izbor auta i lo{e odràvawe.

MLADIU SAOBRA]AJUNAJVI[ESTRADAJUKAO VOZAÎ

MLADIU SAOBRA]AJUNAJVI[ESTRADAJUKAO VOZAÎ

Prethodne dve godine na putevima u Srbijipoginulo je vi{e od 290 mladih qudi

23MARKETINGPETAK 20. JUN 2014. GODINE


26 PETAK 20. JUN 2014. GODINELUÂNI

Jovan Bugar~i}, diplo-mirani inèwer poqo-privrede tehnolo{kogsmera, 1995. godine od-lu~io je da se otisne upreduzetni~ke vode iizgradi malu mlekaru uGu~i, na imawu koje jenasledio od svog prade-de Dmitra. Objekat mle-kare po~eo je da zida1996. godine. Naoruànbogatim radnim isku-stvom, koje je stekao to-kom dvadesetsedmogodi-{weg rada u “Imleku”,smatrao je da posedujedobre predispozicije daotvori sopstveni pogonza preradu mleka. S ob-zirom na to da je prete-`no radio u mlekaramakoje su se bavile proiz-vodwom sireva, oprede-lio se upravo za takavvid prerade.

- Do devedesetih godina pro-{log veka u Srbiji je postojalosvega 26 dru{tvenih mlekara.Privatne mlekare su tih godinaotvarali prete`no qudi kojinisu imali bilo kakvog dodirasa mlekarstvom, pa im je bilaneophodna pomo} stru~waka.Vrlo ~esto su me angaòvali zaizradu projekata i otvarawe ma-lih pogona za preradu mleka, nesamo na na{im prostorima, ve}i u inostranstvu, tako da samostvarivao solidnu zaradu. Ta-da je u meni i sazrela ideja da ija pokrenem sopstvenu proizvod-wu. Bavio sam se takvim poslo-vima uz redovan rad ~itavih 15godina i sav novac koji sam ste-kao uloìo sam u izgradwu sop-stvene mlekare. Kada sam 2005.godine zavr{io svoju poslovnukarijeru u “Imleku”, posledwidinar od akcija i otpremnineuloìo sam u mlekaru, kako bih{to pre otpo~eo proizvodwu.Obezbedio sam modernu uvoznuopremu, koja je zadovoqavala svetraène standarde. Za pokretaweposla bila su mi neophodnaobrtna sredstva. Obratio sam seFondu za razvoj da mi odobresredstva za pokretawe proizvod-we, ali je moj zahtev odbijen.Smatram da sam za wih bio samotamo anonimni podnosilac zah-teva. Iako sam priloìo i bi-znis plan, kredit nisam dobio.Pretpostavqam da je presudiloto {to nisam imao „vezu“ - rekaonam je vlasnik male gu~ke mleka-re “Moje Draga~evo” Jovan Bu-gar~i}, opisuju}i nam svoj trno-vit put u zasnivawu sopstvenogbiznisa. Kako nam je objasnio,bio je veoma nezadovoqan {tonije dobio sredstva Fonda, pa je

povodom toga pisao i tada{wemministru privrede, kako bi iz-razio svoje neslagawe sa ar{i-nima koji su primewivani pri-likom odobravawa kredita. Uvi-|aju}i da nema drugog izbora, po-zajmio je novac od rodbine da za-snuje proizvodwu. Firma je ra-dila samo ~etiri meseca, jer nijeimao obezbe|eno trì{te za svo-je proizvode. Ipak, nije se preda-vao i traìo je neka nova re{e-wa.

HOD PO PREDUZETNI^KIM MUKAMA

Kako obja{wava Bugar~i}, uoblasti proizvodwe sireva pri-sutan je spor ciklus obrta sred-stava. Od prijema mleka, pa doplasmana finalnog proizvoda

mlekare protekne najmawe mesecdana. Kada se na sve to doda i na-plata potraìvawa, koja je u na-{im uslovima privre|ivawapri~a za sebe, neophodno je dale-ko vi{e vremena da se do|e donovca. Pogon je nanovo po~eo daradi zahvaquju}i kragujeva~kojmlekari “Mladost”, kojoj su pru-àli usluge gotovo tri godine.Kad je kompanija “Megle” posta-la vlasnik “Mladosti”, nakonkratkotrajnog zastoja, saradwa jenastavqena i trajala je sve do2012. godine. Zatim je nastupioveoma lo{ period poslovawamlekare. Iznajmqeni su weni ka-paciteti, a zakupac nije izmiri-vao obaveze dràvi, pa je mleka-ra zapala u velika dugovawa. Za-hvaquju}i ponovnom potpisiva-wu tromese~nog ugovora sa mle-karom “Megle”, dugovawa su eli-minisana i mala draga~evskamlekara je ponovo nastavila daradi. Iako je dug izmiren, drà-va je firmu kaznila sa dopunskih100.000 dinara zbog ka{wewa upla}awu PDV - a, kaè Bugar~i},nastavqaju}i pri~u o svojoj ve-likoj borbi da odrì mlekaru.

- Mlekara “Megle” nam je iz-

nenada otkazala saradwu. Za wihsmo organizovali otkup mlekana ovom podru~ju i imali smovi{e od 150 proizvo|a~a. Bilismo prinu|eni da smawimo brojkooperanata. Otkupqujemo tre-nutno 500 litara mleka od 20proizvo|a~a, {to je na mese~nomnivou oko 11 tona mleka. Kozjemleko otkupqujemo osam mesecigodi{we. Mese~no preradimoizme|u {est i sedam tona kozjegmleka. Sada poslujemo samostal-no i poku{avamo da opstanemona trì{tu, {to u uslovima veo-ma jake konkurencije, nije nima-lo lak zadatak - kaè Bugar~i}.

Mlekara “Moje Draga~evo”proizvodi pet vrsta sira, ma-slac i od nedavno kozju surutku,koja je veoma traèna na trì-{tu. Radi polutvrde sireve u di-mqenoj i nedimqenoj varijanti,

kozji i belikravqi sir, iprodaje ih pre-te`no beograd-skim restoranima. Deo proizvo-da plasira i na novosadskom tr-ì{tu.

VRHUNSKI PROIZVODI PO PRIKLADNOJ CENI

- Da bismo u{li na trì{te ibili konkurentniji, projektova-li smo neku minimalnu zaradu.Svesni smo ~iwenice da se nadrugoj strani uvek nalaze trgov-ci, koji debelo marìraju robu.Upravo zbog toga smo i i{li nato da na{a zarada bude {to mi-nimalnija. Ipak, ovo je speci-fi~na proizvodwa. Kod sirevase ukus postiè kroz proces wi-hovog zrewa, a to iziskuje vreme.U svaki od wih ide 11 ili 12 li-tara mleka. Mi spadamo u kate-goriju izuzetno malih mlekarapo obimu proizvodwe. Sve ovdeprisutne mawe mlekare su obori-le otkupnu cenu mleka, a mi po-ku{avamo da odrìmo onu kojusmo ispla}ivali tokom zime, ato je 33 dinara po litru. Mleko

u~estvuje sa vi{e od 80 odsto uceni gotovog proizvoda. Recimo,polutvrdi sir koji mi proizvo-dimo ko{ta nas oko 410 dinara,a mi ga nudimo za 450. Dràva za-ra~unava 20 osto PDV-a, a tu su itrgova~ke marè od 22 do 25 od-sto, tako da na{a mlekara radisa izuzetno malom akumulacijom.Proizvodimo veoma kvalitetnesireve, po kojima polako postaje-mo prepoznatqivi i nadam se da}emo u narednom periodu oja~atisvoju poziciju na trì{tu - is-ti~e Bugar~i}. On dodaje da se u

uslovima eko-nomske krizemnogo te{ko po-sluje. Preradamleka je u dana-

{wim uslovima privre|ivawaniskoprofitabilan posao. Po-stoji potra`wa za ovom vrstomproizvoda, ali je plate`na mo}gra|ana u Srbiji prili~no ni-ska. Na po~etku su kozji sir pro-davali iskqu~ivo restoranima,ali su shvatili da ga moraju po-nuditi i maloprodajnim objek-tima, ba{ kao i ostale proizvo-

de mlekare “Moje Dragaga~evo”.Ipak, sve se odvija polako, tako-re}i stidqivo, jer i ja~awe po-zicije na trì{tu zahteva izve-sno vreme.

Mlekara “Moje Draga~evo”zapo{qava tri radnika, kojiuspe{no nose celokupan posao.O pro{irivawu proizvodwe, ka-ko kaè Bugar~i}, iluzorno je irazmi{qati u postoje}im uslo-vima privre|ivawa, ali i libi-ralnog uvoza, koji omogu}ava dase na podru~je Srbije uvoze tonei tone najrazli~itijih sireva.Zaposleni u ovoj mlekari kaonajve}e probleme u svojoj proiz-vodwi navode nedostatak obrt-nih sredstva i oteànu naplatupotraìvawa.

- Nadle`ni u dràvi stalnogovore o izvesnim olak{icamaza preduzetnike, ali ja do sadanisam uspeo da iskoristim bilo{ta od tih podsticaja. Kada samkonkurisao za sredstva kod Fon-da, moju firmu su kategorisalikao staru, iako je u momentu pod-no{ewa zahteva postojala tek ~e-tiri meseca. Kredit nam nisuodobrili. Upravo zbog toga i neplaniram pro{irewe proizvod-we. Poku{am da trì{te osvo-jim, pre svega, kvalitetom na{ihpunomasnih sireva i konkurent-nom cenom, bez pretenzije da uovom periodu pove}avam obimproizvodwe i zapo{qavam noveradnike, jer sve to za ovako malumlekaru predstavqa dopunskooptere}ewe - isti~e Bugar~i} idodaje da je nedavno imao i ponu-

du da svoje proizvode plasira natrì{tima susednih dràva.Ukoliko do|e do konkretizacijetih predloga, razmi{qa}e i opro{irewu proizvodwe. Svaka-ko, takvim izvoznim poslovimaprethodila bi sloèna procedu-ra obezbe|ivawa neophodnih do-zvola.

V. S.

BOGATIM ISKUSTVOM DO NAJUKUSNIJIH SIREVA!

MLEKARA „MOJE DRAGAÊVO” GUÂ KVALITETNIM PROIZVODIMA POLAKO OSVAJA TR@I[TE

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 27LUÂNI

Uaprilskim i maj-skim poplavama, ko-je su zahvatile mno-

ga podru~ja u Srbiji, pri-roda je pokazala kolikomoè biti nadmo}na i neu-krotiva. Otuda je i najno-vija najava ve}ih padavinaza ovu sedmicu u mnogimlokalnim samoupravamapropra}ena sa posebnompa`wom. Tako je bilo i uop{tini Lu~ani, gde je ve}u utorak, 17, juna, [tab zavanredne situacije odràosvoju sednicu, na kojoj jeodlu~eno da se uvedu merepripravnosti. U [tabu jeuvedeno svakodnevno de-ùrstvo. Naredba o meramapripravnosti dostavqenaje svim preduze}ima napodru~ju Draga~eva i svimmesnim zajednicama du`reke Bjelice, kako bi svibili spremni da u slu~ajunaglog porasta vodostajaadekvatno reaguju.

Kako isti~e predsednikop{tine Mladomir Srete-novi}, aprilske i majskepoplave su prouzrokovaleda se na u{}u Bjelice u Za-padnu Moravu skupeogromne koli~ine otpada,taloga, drve}a i grawa, ko-je su prakti~no pregradilereku. Deo otpada je izvu~eniz korita Bjelice po~et-kom ove sedmice, tako davoda moè neometano da te-~e, ali }e akcija ~i{}ewakorita Bjelice na kriti~-nim deonicama biti nasta-vqena ~im se vremenskeprilike stabilizuju.

SANACIJA POSLEDICA POPLAVE PREMALISTI PRIORITETA

Svako doma}instvo, ko-je je stradalo u aprilskimi majskim poplavama, kakoje naveo Sretenovi} nakonsastanka sa premijerom Sr-bije Aleksandrom Vu~i-}em, kome su prisustvovalii predstavnici ostalihlokalnih samouprava kojesu pretrele {tete od po-plava, dobi}e naknadu uvisini do dve hiqade evraza sanaciju stambenih obje-kata. Vlada Republike Sr-bije }e preko javnih predu-ze}a “Srbijavode” i “Pute-

vi Srbije” obezbediti sa-naciju dràvnih, op{tin-skih i nekategorisanih pu-teva i to prema listi pri-oriteta, koju }e sa~initinadle`ni u lokalnoj samo-upravi. To se odnosi i nasanaciju klizi{ta i odro-na, kao i ugroènih ku}a,kojih ima desetak u draga-~evskom kraju. O~ekuje se

da }e stru~ni timovi Vla-de Republike Srbije u Dra-ga~evo sti}i po~etkom na-redne sedmice. Na teren }e

iza}i zajedno sa ~lanovimaop{tinskih komisija, kojesu popisivale {tetu, a na-kon toga }e uslediti i sa-nacija posledica poplaveprema utvr|enim priori-tetima.

Sredstva u visini od3,75 miliona dinara, kojeje u prvoj tran{i raspode-le novca za sanaciju posle-

dica poplave na ra~un op-{tine Lu~ani prebacilaVlada Republike Srbije,raspodeqena su porodica-ma, ~iji su stambeni objek-ti ugroèni od poplava iklizi{ta. Raspodela je iz-vr{ena na osnovu procenenadle`ne komisije i novacje dobilo 48 doma}instava,gde je voda prodrla u stam-bene objekte i jo{ deset po-rodica ~ije su ku}e ugroè-ne od klizi{ta. Ukupna{teta na stambenim objek-

tima prevazilazi cifru od3,75 miliona dinara, pa jenovac podeqen procentu-alno, dok }e ostatak sred-stava dobiti naknadno, ka-è Sretenovi}.

Sretenovi}, tako|e, is-ti~e da }e privrednici,kojima je vodena stihijauni{tila gotove proizvo-de biti oslobo|eni pla}a-wa poreza na dodatu vred-nost, a sude}i prema naja-vama nadle`nih u dràvi,bi}e im na raspolagawu ikrediti Fonda za razvoj ponajniòj mogu}oj kamatnojstopi. Komisija za popis{tete u privredi jo{ uveknije kompletirala izve-{taje. U preduze}u “Milan

Blagojevi} - Namenska”pri~iwena {teta iznosioko 53 miliona dinara.Nadle`na komisija }e neo-phodne podatke kompleti-rati do kraja meseca.

[TETA OD GRADAPREMA[ILA 50MILIONA DINARA

Kada se o{te}ewima,koja su sneg i poplave nane-li poqoprivrednim kultu-rama i zemqi{tu, dodaju iova najnovija, nastala odolujnog nevremena i grada,ukupna {teta na poqopri-vrednim kulturama i ze-mqi{tu doseè cifru od200 miliona dinara, {to je

za jednu malu lokalnu sa-moupravu itekako velikiudarac, kaè predsednikop{tine Mladomir Srete-novi}.

Olujno nevreme, pra}e-no krupnim gradom, pod-ru~je Dowe Kravarice jezahvatilo 24. maja. Komi-sija za procenu {tete je za-vr{ila svoj posao i wenizve{taj je dostavqen Vla-di Republike Srbije. Kakoisti~e Mili} Domanovi},predsednik Saveta za po-qoprivredu, ukupna {tetakoju je grad pri~inio po-qoprivrednim kulturamau Dowoj i delu Gorwe Kra-varice iznosi 50,5 milio-na dinara. Grad je naneo ve-lika o{te}ewa zasadimajabuke na ukupnoj povr{i-ni od 75 hektara. Stradalisu i maliwaci na povr{i-ni od 11 hektara. O{te}enisu i zasadi jagode, kupine,kao i druge poqoprivrednekulture, koje se gaje na tompodru~ju. Prose~ne {tetena jabuci se kre}u oko 45procenata.

V. S.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moète predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije,

broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

OP[TINSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE UVEO NOVA DE@URSTVA

Na podru~ju Moravi~kog okruga je zavr{ena ras-podela semenskog materijala za podsejavawe parce-la, na kojima su poplave nanele o{te}ewa usevu ku-kuruza. Semenski kukuruz je obezbedilo Ministar-stvo poqoprivrede. Za teritoriju â~ka, GorwegMilanovca i Lu~ana obezbe|ene su 733 setvene jedi-nice za presejavawe oko 516 hektara orani~nih po-vr{ina. Na tri punkta, uz prisustvo predstavnikalokalnih samouprava, poqoprivrednog inspektora-ta i ~a~anske Poqoprivredne savetodavne i stru~-ne slu`be, obavqena je raspodela hibrida kukuruza,francuske proizvodwe, iz razli~itih grupa zrewai to uglavnom od tre}e do sedme. Kako isti~e MilanDamqanovi} iz Poqoprivredne savetodavne istru~ne slu`be, s obzirom na to da nisu nabavqenihibridi prve i druge grupe zrewa, poqoprivredni-cima je preporu~eno da preseju wive na kojima pro-izvode sila`ni kukuruz. Ukoliko ne proizvode si-laù, najboqe je da seme sa~uvaju za narednu godinu.

I poqoprivrednici sa podru~ja Draga~eva, ko-jima su aprilske i majske poplave uni{tile usev ku-kuruza, dobili su seme za presejavawe parcela. Kakoisti~e Mili} Domanovi}, odziv poqoprivrednikaje bio odli~an i ukupno je podeqeno 33 setvene jedi-nice.

Iz resornog ministarstva najavquju da je za na-redni period planirana raspodela goriva i mine-ralnog |ubriva, kako bi se setva obavila na najbo-qi na~in.

ZAVR[ENA RASPODELA SEMENSKOG KUKURUZA

ZBOG NOVIH PADAVINA, MERE PRIPRAVNOSTI

28 PETAK 20. JUN 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Predsednik op{tine MilisavMirkovi}, sa saradnicima, upri-li~io je nedavno sve~ani prijem

za ambasadora Makedonije u Srbiji VeruJovanovski Tipko, wene saradnike i pred-stavnike gorwomilanova~kog UdruèwaMakedonaca. Uvaènim gostima su iscrp-no predstavqeni privredni, turisti~ki isvi drugi potencijali Op{tine, sa poseb-nim osvrtom na rudarstvo Rudni~kog kra-ja, koje se svrstava me|u istaknute pri-vredne grane i upo{qava veliki broj ma-kedonskih rudara.

Mirkovi} je zahvalio bratimqenimmakedonskim op{tinama, koje su me|u pr-vima uputile robnu pomo} ugroènimaprilikom majskih poplava. Osvrnuo se ina uspe{nu dugogodi{wu saradwu GorwegMilanovca sa bratimqenim makedonskimop{tinama Kumanovo i Kavadarci, koje sepermanentno produbquje. AmbasadorkaVera Jovanovski Tipko je istakla da make-

donski i srpski narod povezuju zajedni~kaistorija i iskreno prijateqstvo, koje }e unarednom periodu biti zna~ajno unapre-|eno ja~awem privredne, kulturne, sport-ske i svih drugih vidova saradwe.

O aktivnostima Udruèwa Makedona-ca „Dame Grujev“, koje ima sedi{te u Gor-wem Milanovcu, govorili su predsednikUdruèwa Slave Gruevski i dr Ilko Traj-kovski. Oni su istakli da su zadovoqniostvarenom saradwom sa lokalnim samou-pravama u ~itavom Moravi~kom okrugu.

Sastanku su prisustvovali i predsed-nik Skup{tine op{tine Jadranka Dosta-ni}, na~elnik Op{tinske uprave GoricaPetrovi} i zamenik predsednika op{tineMiroslav Milovanovi}.

Pored kompanije “Rudnik” i Flotaci-je, predstavnici Ambasade Makedonijeposetili su i uspe{nu gorwomilanova~kufabriku tekstila.

V. S.

Nakon usvajawa iz-ve{taja sa pro-{log zasedawa, u

prete`nom delu sedniceSaveta Moravi~kog okru-ga, odràne u Gorwem Mi-lanovcu, govorilo se oprojektu „Razvoj palija-

tivnog zbriwavawa u Sr-biji”, koji zajedno reali-zuju Ministarstvo zdra-vqa i Evropska unija.Ovim programom }e bitiobezbe|ena tehni~ka podr-{ka za uspostavqawe sveo-buhvatnog i modernog si-stema palijativnog zbri-wavawa u Srbiji. Nakonzavr{etka projekta, uslugepalijativnog zbriwavawabi}e dostupne svima koji-ma su neophodne, ukqu~uju-}i odrasle i decu u odma-klim fazama malignih idrugih te{kih bolesti,kao i socijalno ugroènegrupe, rekla je dr QiqanaStojanovi}, konsultanatza javno zdravqe i ~lanprojektnog tima Mini-starstva zdravqa i Evrop-ske unije. Ina~e, palija-tivno zbriwavawe je pri-stup kojim se poboq{avakvalitet ìvota pacijena-ta suo~enih sa neizle~i-vom bole{}u, kao i wiho-vih porodica, kroz pre-venciju i olak{avawe pat-wi putem ranog otkriva-wa, nepogre{ive procene,le~ewa bola i smawewafizi~kih, psihosocijal-nih i duhovnih problema.

U skladu sa strate{kimciqevima, utvr|enimStrategijom za palijativ-no zbriwavawe i Akcio-

nim planom za weno spro-vo|ewe, na sednici Savetaje razmatrano uspostavqa-we {iroke partnerskemreè na nivou lokalnezajednice, kako bi svipruàoci usluga u ovojoblasti ostvarili boqu

me|usobnu saradwu u ciqukvalitetnijeg zbriwavawapacijenata.

Osnivawe ve}eg brojakoordinacionih tela uovoj oblasti zna~ajno }eunaprediti usluge palija-tivnog zbriwavawa. O pa-lijativnom zbriwavawu imerama koje su planirane unarednom periodu, a koje}e biti realizovane krozaktuelni projekat, govori-li su dr Rade Milo{evi},direktor Zdravstvenogcentra u â~ku, dr VeraKruni} i glavna sestraâ~anske bolnice JelenaGli{i}.

Predsednik op{tine

Gorwi Milanovac Mili-sav Mirkovi} je istakaoda se odnos dru{tva premastarima, bolesnima, a po-sebno prema palijativnimbolesnicima, generalnomora promeniti. On je do-dao da se ovakvim poslom

moraju baviti, pre svega,stru~ni qudi i da je zada-tak lokalne samouprave daobezbedi adekvatne kadro-ve, nov~ana sredstva i is-puni sve formalno-pravneuslove za kvalitetniju pa-lijativnu uslugu na svompodru~ju.

Sednici Saveta, kojomje predsedavao na~elnikMUO Darko Domanovi},prisustvovali su predsed-nici op{tina Lu~ani,Ivawica, Gorwi Milano-vac i zamenik gradona~el-nika â~ka Radenko Luko-vi}.

V. S.

Op{tina Gorwi Milanovac je do-bila 3,5 tona semenskog kukuruzaza poqoprivredne proizvo|a~e

kojima su wive pod ovom ratarskom kul-turom uni{tene u majskim poplavama.Prema uredbi Ministarstva poqopri-vrede, propisano je da pravo na semen-ski materijal imaju poqoprivrednicikoji su imali pod kukuruzom vi{e od 25ari oranica. Seme kukuruza sluì samoza podsejavawe parcela.

Na podru~ju op{tine Gorwi Mila-novac ima oko 250 doma}instava, u koji-ma je vodena stihija tokom majskih po-plava nanela o{te}ewa kukuruzu.

Na predlog Op{tinskog ve}a, odlu-~eno je da se poqoprivrednim proizvo-|a~ima, koji su pretrpeli {tete od po-plave, ne obra~unava i ne napla}uje po-rez na imovinu, gra|evinsko, poqopri-vredno i {umsko zemqi{te za ovu godi-nu, ~ime }e lokalna samouprava indi-rektno pomo}i poqoprivrednicima saoko 20 miliona dinara, koliko bi, ina-~e, iznosile wihove poreske obaveze.

Prema nalazu komisije za procenu

{tete na poqoprivredi, o{te}eno jeukupno 827 hektara zemqi{ta, na komese nalazi 1.521 parcela. Preliminarna{teta iznosi vi{e od 144 miliona di-nara. Najvi{e su o{te}ena zemqi{ta uslivu reka Di~ine, Kamenice, Gruè, uGorwim Bawanima, Ber{i}ima, Lozwu,Takovu, Br|anima, Semedraì...

Poqoprivrednicima, kojima je vodaodnela seno i koncentrate, distribui-rani su kabasta sto~na hrana i koncen-trati. V. S.

SVEÂNI PRIJEM ZA PREDSTAVNIKE MAKEDONSKE AMBASADE

SA SEDNICE SAVETA MORAVI^KOG OKRUGA

CENTRALNA TEMAUNAPRE\EWE

PALIJATIVNOGZBRIWAVAWA

ZAJEDNI^KI CIQJAÂWE SARADWE

POQOPRIVREDA

RASPODELA SEMENSKOG KUKURUZA

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 29GORWI MILANOVAC

Program podr{keènskom preduzet-ni{tvu realizujeNacionalna agen-cija za regionalnirazvoj u saradwi saakreditovanim re-gionalnim razvoj-nim agencijama.Osnovni ciq ovogprograma je razvojènskog preduzet-ni{tva kroz uskla-|ivawe poslovawasa me|unarodnimstandardima, una-pre|ivawe poslov-nih procesa, proiz-voda i usluga i ja-~awe kadrovskihresursa.

Svrha programa jepruàwe podr{kemikro, malim i

sredwim preduze}ima, ukojima u~e{}e èna u vla-sni{tvu iznosi vi{e od 25odsto, a koje istovremenoupravqaju poslovawem, kaoi preduzetni~kim radwamau ciqu poboq{awa po-slovnih pozicija na doma-}em i stranom trì{tu.Programom se istovremenopromovi{e ènsko predu-zetni{tvo i uloga èna uprivrednim aktivnostima.U skladu sa tim, Nacio-nalna agencija }e podrà-ti projekte ovakvih predu-ze}a u~e{}em u finansira-wu tro{kova pruàocausluga, pri ~emu }e se bes-povratna sredstva odobra-vati za slede}e aktivnosti:za ure|ewe poslovawa uskladu sa me|unarodnimstandardima, {to podrazu-meva implementaciju stan-

darda, sertifikaciju, re-sertifikaciju i obeleà-vawe proizvoda znakom„CE“, unapre|ewe postoje-}ih i razvoj novih tehno-lo{kih procesa, poboq{a-we postoje}ih i razvoj no-vih proizvoda i usluga, te-stirawe novih proizvoda,izradu i implementacijuspecijalizovanog softve-ra, novi dizajn proizvodai ambalaè, elektronskuprezentaciju preduze}a iedukaciju menaxmenta i za-poslenih kroz specijalizo-vane obuke. Zainteresovaniprivredni subjekti mogupodneti samo jedan zahtevza dodelu bespovratnihsredstava i to za samo jednuod ponu|enih aktivnosti.Za odabranu aktivnostpreduzetnik angaùjestru~nog pruàoca usluga,koji je zaduèn za uspe{nosprovo|ewe predloènogprojekta. Pruàoci usluga

ne mogu biti fizi~ka lica,ve} samo pravna i regi-strovani preduzetnici.

Pravo na kori{}ewebespovratnih sredstavaimaju pravna lica, katego-risana kao mikro, mala isredwa preduze}a, u kojimau~e{}e ène u vlasni{tvuiznosi vi{e od 25 procena-ta, sa u~e{}em u upravqa-wu poslovawem, kao i fir-me ~iji je osniva~ èna.Me|usobna prava i obavezeu vezi sa refundacijomodobrenih sredstava utvr-|uju se ugovorima koje za-kqu~uju Nacionalna agen-cija i korisnik sredstava,odnosno korisnik sredsta-va i pruàlac usluga.

Ukupna raspoloìvasredstva za realizacijuPrograma iznose sedam mi-liona dinara.

Sredstva se dodequjumikro, malim i sredwimpreduze}ima i preduzetni-

cima u skladu sa Uredbom opravilima za dodelu dr-àvne pomo}i („Slu`beniglasnik RS“, br. 13/2010,100/2011, 91/2012, 37/2013 i97/2013). Za realizaciju de-finisanih aktivnostisredstva se odobravaju uiznosu od 50 do 300 hiqadadinara.

Nacionalna agencija }ena osnovu ugovora sa pred-uzetnikom refundirati do75 odsto ukupnog iznosaopravdanih tro{kova pro-jekta, bez PDV-a. Sredstva}e biti refundirana nakonzavr{etka projekta.

Javni poziv je raspisan6. juna. Konkur je otvorendo 11. jula. Nacionalnaagencija }e pismeno obave-

stiti sve u~esnike o rezul-tatima konkursa u roku od45 dana od dana zatvarawajavnog poziva.

Pravo na dodelu sred-stava imaju mikro, mala isrednja preduze}a u vlasni-{tvu i upravi èna, kao ipreduze}a ~iji je osniva~èna, a koja ispuwavajupredvi|ene uslove. Prete-`na delatnost privrednogsubjekta trebalo bi da budeproizvodwa ili pruàweusluga. Preduze}e mora da

ima ve}insko doma}e pri-vatno vlasni{tvo, da je re-gistrovano na teritorijiRepublike Srbije i da jeuspe{no poslovalo u pret-hodne dve godine. Sredstvase ne mogu koristiti zaprograme koji se realizujuu vojnoj i duvanskoj indu-striji, trgovini, primar-noj poqoprivredi, finan-sijskom sektoru i organi-zaciji igara na sre}u i lu-triji.

V. S.

KULTURNI VODI^ GORWEG

MILANOVCA

Zavr{ni programradionica za decu

Radionice za decu kojerade pod okriqem Kultur-nog centra u okviru zavr-{ne godi{we prezentacijerada organizuju javne ~a-sove.

Polaznici Dramske ra-dionice Kulturnog cen-tra organizuju javni ~askoji je osmi{qen kao ko-la`ni program u kome }eu~enici Sla|ane Popov,muzi~kog pedagoga, izve-sti delove bajki koje pot-pisuju: Mirjana Stefano-vi} (“Petao Petlimir iPri~alica... “), JovanaJorga~evi} (“Ho}e i ona”,

“Nikad oba dobra”, “Rad-na navika”), QubomirFeldek (“So vrednija odzlata”) i Du{ko Radovi}(“Za{to on ve`ba”, “Fa-talno glupa glava”).

Program }e biti orga-nizovan ve~eras, sa pocet-kom u 19 sati u sve~anoj sa-li Gimnazije.

Humanitarni koncert grupe “Xeki ên”

“Xeki ên” iz Gorweg

Milanovca, pobednik ne-davno odrànog Demo fe-stivala, u pratwi grupe“Parnasus” u sredu, 25. ju-na, u 19 sati odrà}e kon-cert u dvori{tu Gimnazi-je. Koncert je humanitar-nog karaktera, a sredstvakoja se prikupe od dobro-voqnog priloga bi}e is-kori{}ena za ugroène odpoplava. Organizatorkoncerta je Crveni krst, usaradwi sa Gimnazijom iKulturnim centrom.

NACIONALNA AGENCIJA ZA REGIONALNI RAZVOJ: PROGRAM PODR[KE @ENSKOM PREDUZETNI[TVU

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA UNAPRE\EWE POSLOVAWA


IZ PORODI^NIH ALBUMA STARIH IVAWIÂNA

Roditeqi su mu izsela Bratqeva, uda-qenog dvadesetakkilometara od Iva-

wice. Parezanovi}i su ì-veli na jednom, Krivoku}ena drugom brdu, pa je sasvimnormalno {to su se momakiz Parezanovi}a i devojkaod Krivoku}a zagledalijedno u drugo i svoje simpa-tije krunisali ven~awem. Ubraku Svetomira i Stajkero|eno je ~etvoro dece - si-novi Dragan i Nedeqko ik}erke Miomirka i Stani-slava. Svetomir je bio pi-smen ~ovek, uz to je imao leprukopis, a ovaj, naizgledsporedan podatak, bio je odpresudnog zna~aja za wegovubudu}nost. Najpre se zapo-slio u op{tini u svom selu,a potom kao blagajnik uElektri~noj centrali uIvawici. Tada je porodicazauvek napustila selo i za-po~ela varo{ki ìvot.

- Osim {to je radio uCentrali i pisao sudskemolbe i àlbe seqacima,otac se interesovao za teh-niku. Popravqao je ~asov-nike, a na{a ku}a je prva uIvawici nabavila radioaparat i elektri~nu peglu.Imao je samo 44 godine kadasu ga Nemci, 1942, uhapsilii streqali u Jajincima. Je-dina wegova krivica bilaje {to je slu{ao Radio Lon-don - pri~a, sa setom, osam-desetdvogodi{wi Nedeqko.

U vreme wegovog detiw-stva na ivawi~kim ulicamanije bilo saobra}aja, izuzevpetkom kada su na pijacpristizali seqaci sa voluj-skom zapregom. Roditeqinisu morali da brinu zabezbednost svoje dece, kojasu ceo dan provodila napo-qu, u igri i druèwu sa vr-{wacima.

Parezanovi}i su stano-vali u Javorskoj ulici, gdese malom Nedeqku, prvih{kolskih dana, dogodila iprva ve}a nezgoda u ìvotu.

- Sa obe strane na{e uli-ce tekli su poto~i}i vode, a

ja sam, po povratku iz {ko-le, voleo da skaku}em poivi~waku. Dogodilo se dase oklizam, padnem i slo-mim plo~icu, koja nam je uzpisaqku bila jedini {kol-ski pribor. Doìveo sam tokao najve}u tragediju, a iuku}ani se nisu ba{ obra-dovali. [kola se nalazilau centru varo{i, pored cr-kve, a moja prva u~iteqicase zvala Lada. Kasnije, kadasam se preselio u Beograd,

sreo sam je na Slaviji, uzgradi gde smo stanovali.Zamislite, ìveli smo naistoj adresi - se}a se Ne|oproteklog vremena.

Ime je, dodaje, dobio potome {to je ro|en u nedequ,a koliko je ono lepo i zna-~ajno saznao je na krajuosnovnog {kolovawa i tood direktora ivawi~ke{kole

- Zvao se Nedeqko Ste-fanovi}. Na kraju {kolske

godine, on je odrào govori pohvalio najboqe u~eni-ke, me|u kojima sam bio i ja.Kod mog imena se zadrào,malo zamislio i nadahnutorekao da je Nedeqko retkoime, a oni koji ga nose sudobri qudi. Posle rata

Stefanovi} je progla{endràvnim neprijateqem,nikada mi nije bilo jasnozbog ~ega.

Na{ sagovornik je, pougledu na oca, rano ispo-qio zanimawe za tehniku, aodlaske u Elektri~nu cen-

tralu, gde je Svetomir ra-dio, i{~ekivao je sa veli-kim uzbu|ewem.

- Generator je za menepredstavqao najve}e ~udona svetu, satima sam mogaoda ga posmatram, a za ~ovekakoji je tu radio mislio samda je Nikola Tesla. Za Cen-tralu je vezan i jedan veomaruàn doga|aj, u vreme oku-pacije, koji je mog brataDragana mogao da ko{taìvota. Brat je voleo da pe-ca, pa je, ~u~e}i na mosti}uispred Centrale, zabacioudicu u jaz. Ba{ tada most jeprelazio bugarski vojnik, akad je nai{ao na Dragana,gurnuo ga je nogom iz svesnage. De~ak je pao u dubokui nemirnu reku, ali je uspeoda ispliva. Bio je potpunomokar, drugo odelo nijeimao, pa mu je deùrni rad-nik, onaj u kome sam ja vi-deo Nikolu Teslu, ode}uosu{io pored generatora.

Rat je uneo nemir u mir-nu varo{. [kolu su naseli-li neprijateqski vojnici,nastava se odràvala u ka-fanama, a mnogi Ivawi~a-ni, poput Nedeqkovog oca,nisu uspeli da izvuku ìvuglavu. De~ije avanture i ne-sta{luke, me|utim, ni{tanije uspelo da zaustavi.

- Bilo je i veoma opasnihigara, ali mi smo toga tekkasnije postali svesni. Do-godilo se da jednom prili-kom, {etaju}i putem premaJavoru, moj drug i ja prona-|emo bombu i re{imo da jezadrìmo i sa wom idemo uribu. On je bio sa sela, no-sio je suknene pantalone i uwih je sakrio bombu. Krene-mo ka Moravici, ali se su-o~imo sa preprekama. Naj-pre susretnemo dvojicu Ne-maca, prepadnemo se, alinas oni ne zaustav{e. Stig-nemo do reke, kad - tamo sekupaju Nemci. Produìsmo

@ivot NedeqkaParezanovi}a, na-{eg poznatog mate-mati~ara i infor-mati~ara, ispuwenje nau~nim radom,rezultatima i pri-znawima. Imao bii umeo o mnogo ~e-mu da pri~a, ali sumu najdraì razgo-vori o detiwstvu,koje su obeleìlaratna stradawa igubitak oca, ali itrenuci de~a~kihnesta{luka i raz-bibrige na ulica-ma mirne ivawi~kevaro{i

NE\OVO DETIWSTVOU MALOJ VARO[I

Nedeqko (levo) sa drugom Slobodanom Parpurom

Svetomir Parezanovi} (desno) sa drugom iz vojske

Svetomir (prvi sleva) u Elektri~noj centralisa radnicima i akcionarima

Ivawi~ki lovci kre}u u lov. Me|u wima je i Ne|ov otac

31DRU[TVOPETAK 20. JUN 2014. GODINE

i kad se dovoqno udaqi-smo i prona|osmo pogodanvir, dogovorismo se da onbombu udari kamenom i ba-ci je u vodu. Re~eno - u~iwe-no. Na na{u sre}u, bombanije eksplodirala - evoci-ra Nedeqko uspomene na do-godov{tine iz detiwstva.

Sa Ivawicom se rastaoposle male mature. Wegovamajka, bistra i preduzi-mqiva èna, procenila jeda je za daqe {kolovawe de-ce najboqe da se celokupnaporodica preseli u Beo-grad, pa su Parezanovi}iubrzo postali ìteqi pre-stonice. Najpre su ìveli uBokeqskoj ulici, u bliziniAuto komande, potom naSlaviji. Nedeqko je, kao je-dan od najboqih u~enika,zavr{io sredwu tehni~ku{kolu i dobio posao u Ra-dio Beogradu, gde je, kaotehni~ar u studiju, proveosedam godina. Uporedo jestudirao matematiku, a pozavr{etku fakulteta zapo-slio se u Vojno - tehni~kominstitutu. Odatle prelaziu Institut za nuklearne na-uke “Vin~a”, gde radi u la-boratoriji za primewenumatematiku. U Institutu“Mihailo Pupin”, koji }epostati slede}a stanica uwegovoj karijeri, bavio seprojektovawem ra~unara irazvojem softvera, a na Ma-temati~kom fakultetu u Be-ogradu postao {ef katedreza ra~unarstvo i informa-tiku. Bio je i rukovodilacra~unarskog centra mate-mati~kog instituta SANU,napisao vi{e univerzitet-skih i sredwo{kolskih ux-benika, pokrenuo i ure|i-vao ~asopis “Ra~unarstvo unauci i obrazovawu”. Upenziju je oti{ao sa 46 go-dina staà, od kojih je 40

proveo u oblasti ra~unar-stva. Ba{ u vreme bombar-dovawa, 1999. godine, oba-ve{ten je da je primqen uAkademiju nauka u Wujorku,ali, ozloje|en zbog u~e{}aAmerike u agresiji na SRJ,nije uspostavio saradwu saovom institucijom.

Matemati~ar i infor-mati~ar koji je “radio narazvoju vi{e doma}ih ra~u-nara”, kao i ra~unara “Ko-smos” u saradwi sa nau~ni-cima iz Moskve, u du{i je

ostao de~ak iz male varo{ikoji je u {kolu krenuo salegi{terom i pisaqkom iodrastao u Javorskoj ulici,u vi{e~lanoj i slo`noj po-rodici u kojoj nijednom de-tetu nije bilo uskra}eno{kolovawe i obrazovawe.Brat Dragan, koji je premi-nuo pre dve godine, radio jekao kwigovo|a, sestra Mio-mirka je postala profesorFarmaceutskog fakulteta uBeogradu, a Stanislava di-plomirani inèwer arhi-

tekture. Sva deca Svetomira i

Stajke Parezanovi} ostva-rili su se i u privatnomìvotu i imaju potomstvo.Nedeqka Parezanovi}a iwegovu suprugu Olgu, le-karku u penziji, ~ije je devo-ja~ko prezime ]eriman (we-ni preci su tako|e iz iva-wi~kog kraja) upoznali smou wihovom stanu u Ulicicara Uro{a u Beogradu.

E. V.

Medijska koalicija(NUNS, UNS,NDNV, ANEM,

LOKAL PRES) poziva svezainteresovane sredwo-{kolce i studente izme|u16 i 25 godina da se prijavena nagradni konkurs „Nedaj da te spinuju“. Svi kojièle da u~estvuju treba dasnime video, ne duì od 90sekundi, na temu medijskepismenosti. U~esnici tre-ba da predstave svoje vi|e-we medija, na koji na~in me-diji izve{tavaju, kako sekr{e novinarska pravila,na~in na koji mediji spinu-ju javnost, ili da putem vi-deo snimka prenesu porukuprimaocima informacijana koji na~in bi trebalo daposmatraju medije.

Primqeni radovi u for-mi video snimaka bi}e po-stavqeni na Facebook stra-nici facebook.com/Medijski-Pismeno, gde }e biti orga-nizovano glasawe za najbo-qi video snimak. U~esnikkonkursa koji bude imaonajvi{e glasova („lajkova“)

na ovoj dru{tvenoj mreìdobi}e Tablet ra~unar.

Glasawe za nagradu naFacebook stranici po~eloje 15. juna i traja}e do 15. ju-la.

Kako moète da se prija-vite?

Snimite video ne duìod 90 sekundi i postavitega na Youtube. Adresu va{egvideo snimka prijavite naodgovaraju}u aplikaciju naFacebook stranici facebo-ok.com/MedijskiPismeno, po-punite prijavni formulari va{ video snimak }e bitipostavqen.

Op{ti usloviSpin je manipulacija

kojom se neke osobe, doga|a-ji ili proizvodi ~ine mno-go boqim (ili mnogo go-rim) nego {to zapravo jesu.Ne koriste se neistine, ve}poluistine. Spin bukvalnozna~i: zavrteti pri~u, in-formaciju, tako da se tvojstav, kao primaoca, usmeriu ̀ eqenom pravcu onoga ko-ji je plasira.

NAGRADNI KONKURS

NE DAJ DA TE SPINUJU

Svetomir (prvi sleva) bioj je angaòvan i u Sokolskom dru{tvu

Nedeqko (prvi sleva) sa sestrama Stanislavom i Miomirkom i bratom Draganom

Nedeqko Parezanovi} danas

Kada je radio u Radio Beogradu



IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN

BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat,

telefon: 064 4057005, 065 3911900

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 33TV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE



23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza


10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI


12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.



16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.



20:00 FILM




NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DEÎJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM


PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA


10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA


16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA


23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica


10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.


16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet



SREDA

08:15 OGLASI


09:15 MERIDIJANIMA



10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI


12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA


16:15 SERIJA -Izlog strasti -


17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU


JAWA



ÊTVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA



10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI


12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW




JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.



- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

34 PETAK 20. JUN 2014. GODINESPORT

KO[ARKA

KO[ARKA[KO LETO

â~anski An|eoski ratnici zavr-{ili su na prvom mestu takmi-

~ewe u Prvoj ligi jug. U sezoni suostvarili skor od pet pobeda, nisunijednom poraèni, dali su 352, aprimili svega 35 poena. U borbi za ulazak u Super ligu, â-~ani se u nedequ, 22. juna, sastaju saVrbas hantersima. Utakmica po~iweu 16 ~asova na stadionu FK BIP.

AMERI^KI FUDBAL

IN MEMORIAM

RATNICI NA DOMAKU SUPER LIGEU~etvrtak, 12. juna, umro

je na{ kolega i dugogo-di{wi prijateq Automotosportskog kluba â~ak iMotokros kluba Tanasko Ra-ji}, Vasil Nikolovski. Svihovih decenija bio nam je vi-{e od prijateqa. Ceo ìvotje posvetio motokrosu, odpo~etka je u~estvovao u trka-ma na Jeqenu i na svim dru-gim takmi~ewima koja su â-~ani organizovali. Kolikonam je bio pravi i velikiprijateq i koliko je voleo

motokros, pokazivao je svakiput na delu. Pomogao nam jei da izgradimo stazu “Krivivir” u Br|anima, druìlismo se na svim takmi~ewima{irom biv{e Jugoslavije.Jedne godine Vasil je bio me-|urepubli~ki prvak u moto-krosu. Oti{ao je tiho i iz-nenada, ne poàliv{i se ni-kome na zdarvstvene proble-me koje je imao. Sahrawen je za vikend u Sko-pqu. Koliko su ga volele ko-lege {irom Jugoslavije, sve-

do~i i wihovo prisustvo nawegovoj sahrani. Nije im bi-lo te{ko da pre|u stotinekilometara i odaju posled-wu po{tu pravom prijatequ.

Bo{ko Jovi~i}

MK Tanasko Raji}

VASIL NIKOLOVSKI

Ko{arka{ki turnir “Zi-cer” bi}e i ove godine

odràn na igrali{tu Mesnezajednice “3. decembar”, kodMedicinske {kole. Turnirpo~iwe u ponedeqak, do ka-da je i prijavqivawe ekipa.Broj ekipa je ograni~en. Pr-vog dana igraju mla|e selek-cije, deca niìh razredaosnivnih {kola, a do krajaturnira takmi~i}e se senio-ri. Sve~ano otvarawe “Zi-cera” je u ponedeqak u 19~asova. Organizator turni-

ra je KK Top zicer. Kao isvake godine, organizar nakraju turnira priprema za-bavne sadràje i takmi~eweu {utirawu trojki.

Pro{le godine, posledwegdana turnira, u~esnike inajmla|e posetioce zaba-vqao je i legendarni IgorRako~evi}. Z. J.

Po povratku saZlatibora, gdesu odradili pr-vi deo pripre-

ma, mlada ko{arka{ka re-prezentacija odigrala je

prvu konrolnu utakmicu saBorac Mocart sportom.Pobedio je BMS sa 64:56.â~anima je pripalo prvopoluvreme, a trojka Pe{a-kovi}a u posledwim trenu-

cima pove}ala je prednostdoma}ina na 14 poena(35:21).

U nastavku su reprezen-tativci boqe zaigrali ipoveli minimalnom razli-

kom. Vode}i Bor~evi igra-~i Pe{akovi} i Cvetko-vi}, uz Avramovi}a, nisudozvolili iznena|ewe ire{ili su utakmicu u svojukorist. Posle zavr{etkaregularnog dela, odigranaje jo{ jedna ~etvrtina u ko-

joj su svi igra~i dobili{ansu da se pokaù. Kona-~an ishod bio je 81:77.

- Imali smo obavezu dasparingujemo kako bi semladi igra~i {to boqepripremili za Evropskoprvenstvo. Reprezentaciji

bi uvek trebalo iza}i u su-sret. Selektoru DejanuMijatovi}u i svim igra~i-ma èlim uspe{ne pripre-me i da nas ponovo obradu-ju novom medaqom - izjavioje za Mocart sport direk-tor Borca Marko Ivano-vi}.

Do kraja meseca ko{ar-ka{i Borac Mocart spor-ta }e zavr{iti treninge, aposle julske pauze, slediformirawe ekipe i zvani-~an po~etak priprema zasezonu 2014/15. Z. J.

POÎWE„ZICER”

Usezoni 2013/14. takmi~i-le su se pionirke, mla|e

pionirke i kadetkiwe @en-skog ko{arka{kog kluba Âbasket. Mla|e pionirke suprvenstvo zavr{ile na dru-gom mestu. Pionirke su ta-ko|e bile druge, dok su ka-detkiwe takmi~ewe okon~a-le na prvom mestu i igralebara` na zavr{nom turniru

Srbije. U pripremama za ba-ra` odigrale su vi{e kon-trolnih utakmica sa ekipa-ma iz okruèwa.- Stigao nam je i poziv izKo{arka{kog saveza Srbijeda u~estvujemo na saveznimkontrolnim treninzima.Na{e Katarina Jakovqevi}i Nikoleta Vojinovi} po-zvane su da se takmi~e na

Turniru regiona u Surduli-ci, gde su zauzele drugo me-sto. Organizovali smo kon-trolni trening za najboqeigra~ice ro|ene od 1999. do2003. godine. U~estvovalo je150 ko{arka{ica iz Srbijei Republike Srpske, a tajrad sa podmlatkom pratilisu najboqi treneri i selek-tori Srbije - podse}a GoranDeni}, trener @KK Â ba-sket i profesor fizi~kogvaspitawa u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli.Na kraju uspe{nog takmi-~arskog dela, kao plod do-brog i temeqnog rada samladima, usledilo je gosto-vawe mla|ih ènskih selek-cija Partizana. Klub }e na-staviti da trenira do 30. ju-na. Ekipe }e se odmarati dopo~etka avgusta, kada }e bi-ti nastavqene pripreme zanovu takmi~arsku sezonu2014/15. @eqe i ambicijeostaju iste, nove pobede, no-vi potencijal ènske ko{ar-ke.Osim mladih entuzijastki-wa i glavnog trenera GoranaDeni}a, veliku podr{ku ipomo} u afirmisawu ènskeko{arke i postizawu do-brih rezultata ekipama supruìli pomo}ni treneriGoran Gli{i} i Stevo \elo-{evi}, tako|e profesorifizi~kog vaspitawa u Pre-hrambeno-ugostiteqskoj{koli. Z. J.

@RK Â BASKET

NOVA SEZONA,NOVI IZAZOVI

Poziv za reprezentaciju ovih dana stiglaje i treneru KK Mladost Mihailu [u-

{i}u. On }e poja~ati stru~ni {tab selekci-je do 16 godina koju predvodi Vladimir \o-ki}. - Bi}e ovo jedan novi i veliki korak u mombavqewu trenerskim poslom. @elim da ovu{ansu iskoristim na najboqi mogu}i na~ini sve {to budem nau~io prenesem na{imigra~ima u klubu. Ima}u veliku obavezu daMladost i â~ak reprezentujem na najboqimogu}i na~in i da}u sve od sebe da u potpu-nosti opravdam o~ekivawa selektora \oki-}a i qudi iz Ko{arka{kog saveza Srbiji -kaè Mihailo [u{i}. Kadetsku selekciju Srbije o~ekuje Evropskoprvenstvo u Letoniji od 20. do 30. avgusta.Pripreme po~iwu od 15. jula u Beogradu, naZlatiboru, Vr{cu, Zrewaninu.

Osim [u{i}a, poziv za reprezentaciju sti-gao je i igra~ima Nikoli Ko~ovi}u, Stefa-nu ]iri}u, kao i wihovim nekada{wim sai-gra~ima Marku Radovanovi}u (Crvena zve-zda) i Matiji Popovi}u (Borac Mocartsport, Mega Vizura). Petar Raki}evi} je ve}na pripremama sa reprezentacijom U 20.Iz Borac Mocart sporta u juniorsku repre-zentaciju su pozvani trener Aleksandar Bje-li} i igra~ Uro{ ârapi}. Z. J.

I [U[I] U REPREZENTACIJI

PRIJATEQSKI DUEL SAMLADOM REPREZENTACIJOM

Kadetska selekcija Borac Mocart sporta igra}e, 20. i 21.juna, na 14. Memorijalnom turniru “Haris Brki}” u Pod-gorici. Osim â~ana, u~estvuju Partizan, Bosna i doma}aBudu}nost. Danas se sastaju Borac i Budu}nost, Partizani Bosna. U subotu }e biti odigrane utakmice za prvo itre}e mesto.

KADETI NA MEMORIJALU “HARIS BRKI]”

Dobrilo Joji}, Nikola Ko~ovi}i Mihailo [u{i}

Kadetkiwe

Mla|e pionirke

35SPORTPETAK 20. JUN 2014. GODINE

@enski rukometni klub Atenica or-ganizovao je pro{le subote turnir

za mla|e igra~ice, u~enice vi{ih razredaosnovnih {kola. U~estvovalo je 160 rukome-ta{ica. Prvo mesto je osvojio Metalac izGorweg Milanovca, drugo aran|elova~kiKwaz Milo{, a tre}e ~a~anski Ko{utwak.

- @enski rukometni klub Atenica posto-

ji od septembra pro{le godine. U klubu svirade volonterski i sami se snalazimo za or-ganizacije i odlaske na turnire - kaè Dani-jela Kuturovi}, direktorka @RK Atenica.

Letwa pauza Atenici }e prote}i u znakuturnira. Za desetak dana }e igrati u Topoli,a potom u Gorwem Milanovcu i drugim gra-dovima {irom Srbije. Z. J.

Atleti~ar Slobode NemawaKoji} pobednik je seniorskogKupa Srbije na 800 metara(1:50,79). U vrlo jakoj konku-

renciji atleti~arke Slobode zauzele su{esto mesto u ekipnom plasmanu. Fina-le seniorskog Kupa odràno je pro{logvikenda na beogradskoj „Marakani” isvi takmi~ari iz ~a~anskog kluba po-stigli su rezultate vredne pa`we.

Bojana Kali~anin je bila druga na400 m postigav{i i li~ni rekord 55,13.Sopstveni rekord je oborila i drugogdana na 200 m (25,09), kada je zauzela ~e-tvrto mesto.

Jelena Vu~i}evi} je osvojila drugomesto u bacawu kopqa (45,66) i osmo ubacawu kugle (9,48).

Valentina Sekuli} je bila peta u ba-cawu kopqa (33,72).

Senior Milo{ Dujovi} zauzeo je de-seto mesto u bacawu diska (36,09).

- Radujem se ovim izvanrednim rezul-tatima. Tek {to je krenula sezona, Boja-na je oborila li~ni rekord, Nemawa jeodbranio titulu, a Valentina, Jelena iMilo{ su bili sjajni. Sve su to pokaza-teqi dobrog rada. Osim fudbala i ko-{arke,â~ku smo podarili jo{ jedanklub koji je uspe{an na saveznom nivoui uz dosada{we pojedina~ne uspehe, do-kazali su se i ekipno. Osvojiti ekipno{esto mesto i pobediti klubove sa mi-lionskim buxetima nije mala stvar,imaju}i u vidu i da su u finalu KupaSrbije u~estvovala 43 kluba. Nadam seda smo ovim, a i uspesima koje }emo po-stizati, obeshrabrili {a~icu “never-nih Toma” na{eg grada koji ovih danapoku{avaju da slome krila klubu - kaè

Slobodan Nixovi}, trener AK Slobo-da.

Narednog vikenda Bojana Kali~a-nin, Nemawa Koji} i Slobodan Nixo-vi} poku{a}e, sa atletskom reprezenta-cijom Srbije, da izbore plasman u Prvuligu Evrope u Rigi, glavnom gradu Le-tonije. Z. J.

Na dràvnom prvenstvuza slepe i slabovide,

pro{le subote, u Kragujevcu~a~anski Sportski klub Do-dir osvojio je 12 medaqa iprvo mesto u ekipnoj konku-renciji. êtvoro â~ana po-stiglo je izvanredne rezul-tate u konkurenciji od 230srpskih atleti~ara. Milijanka Lukovi}, zlato ubacawu kugle, diska i ko-pqa.Milo{ Lukovi}, zlatu baca-we diska i dva srebra u ba-cawu kugle i kopqa.

Sr|an Vilotijevi}, dva sre-bra u bacawu kopqa i kuglei bronzu u bacawu diska.Slobodan Raji}, srebro u ba-cawu diska i dve bronze ubacawu kugle i kopqa.Milijanka i Milo{ su senadmetali u B1, Sr|an u B2 iSlobodan u B3 kategoriji.Odlazak na dràvno prven-stvo atleti~arima SK Do-dir omogu}ili su: Grad â-~ak, i firme “Dunav osigu-rawe”, “Autoâ~ak”, “Uni-promet”, “Atenik komerc”,“Les folies” i “AS taksi”.

RUKOMET

METALAC POBEDNIK TURNIRAZA MLADE IGRAÎCE

Pro{le nedeqe zvani~-no je otvoren tradi-

cionalni Evropski juni-orski turnir za igra~e do14 godina “â~ak open2014”. Za u~e{}e na turni-ru ove godine prijavilo se170 takmi~ara iz 19 zema-qa. Posle kvalifikacija,na glavnom turniru od po-nedeqka se takmi~ilo 48tenisera, me|u kojima subili i â~ani, Lazar Ig-wovi}, Sofija \unisije-vi}, Tamara Dla~i}, Tatja-na Vasilijevi} i ElenaMilovanovi}.

I ove godine su uo~iglavnog turnira organiza-tori priredili sve~anostza sve takmi~are i goste.Osim neizbe`nog vatrome-ta, posetioce su zabavqaliansambl “Bambi” i plesa~i“Star dens studija”. Tur-nir je otvorio gradona~el-nik Vojislav Ili}, poè-lev{i mladim igra~ima dadosegnu uspehe na{ih naj-poznatijih tenisera koji-ma je “â~ak open” bio zna-~ajna prekretnica na po-~etku karijere.

Turnir “â~ak open” po14 put organizovao je TKSloboda, pokroviteq je

Grad â~ak, a generalnisponzor kompanija “Slo-boda”.

Slede}e godine TK Slo-

boda slavi 25 godina rada.Zato za 15. turnir organi-zatori pripremaju ve}eslavqe.

- Profesor Sveta Mar-kovi} }e napisati mono-grafiju kluba. Obe}ao je iNovak \okovi} da }e do}i.On je ovde osvojio “â~akopen 2004” - najavquje di-rektor turnira Ne{o Pu-zi}.

Ukoliko vreme dozvoli,danas }e biti odigrani po-lufinalni, a sutra final-ni me~evi. Z.J.

Ukrajinka Marta Kostjuk i Srbin Vik-tor Jovi} pobednici su “Viner {tedi{ekupa” za igra~e do 12 godina. Marta je uènskom finalu pobedila Nemicu srp-skog porekla Aleksandru Ve~i}, 6:0, 6:1.U konkurenciji de~aka Viktor je savla-dao Uro{a Jovi}a 7:6, 6:3. Prijatno izne-na|ewe bio je â~anin Lazar Igwovi}

koji je zauzeo tre}e mesto. Lazar je u ~e-tvrt finalu pobedio prvaka Bugarske Se-verova, a u polufinalu je izgubio od Vik-tora Jovi}a.Turnir “Viner {tedi{e kup” za igra~edo 12 godina odigran je na terenima ~a-~anskog kluba Tenis point. Takmi~ilo se90 najmla|ih tenisera iz 15 zemaqa. Z. J.

MARTA I VIKTOR POBEDNICI “VINER [TEDI[E KUPA”

Lazar i Milenko ]ojba{i},direktor turnira Marta i Aleksandra

TENIS

SUTRA FINALE„ÂÂK OPENA 2014”

ATLETIKA

DODIR PRVAK DR@AVE

NEMAWA OSVOJIOKUP SRBIJE

foto R. Radovanovi}

36 PETAK 20. JUN 2014. GODINE

Piraeus banka je kreirala posebnu letwu ponudu za svepostoje}e i nove korisnike Travel&Smile kartice!Re~ je o izuzetnim pogodnostima koje podrazumeva-

ju povra}aj od 5 odsto potro{enog novca na kupovinu usupermarketima i benzinskim pumpama u Gr~koj i podi-zawe gotovine bez provizije na Piraeus bankomatima uGr~koj!

Na ovaj na~in dodatno su unapre|ene funkcionalno-sti Travel&Smile kartice koje podrazumevaju grejs perioddo 45 dana, pla}awe na 12 rata bez kamate, poklon putnoosigurawe za celu porodicu, popuste u partnerskim tu-risti~kim agencijama i izdavawe kartice bez godi{we~lanarine u prvoj godini kori{}ewa. Ova akcija vaìdo 30. 9. 2014.

Posebna letwa ponuda kreirana je i za dinarske kre-dite za refinansirawe obaveza iz druge banke. Akcijskiuslovi podrazumevaju odli~nu kamatu, tri meseca punoggrejs perioda, dodatnu gotovinu na zahtev korisnika, kaoi obradu zahteva i isplatu kredita bez naknade. Ova ak-cija, tako|e, vaì do 30. 9. 2014.

AIK Banka je za klijente penzionere pripremilaposebne pakete teku}ih ra~una. Osnovni paketAIK Penzija omogu}ava kori{}ewe debitne

platne kartice, izdavawe ~ekova bez naknade, mese~niizvod po teku}em ra~unu i SMS servis - sve to u okvirunaknade od samo 80 dinara mese~no.

U ponudi je i AIK Penzija Plus paket, koji pored na-vedenih proizvoda i usluga, omogu}ava kori{}ewe e-banking usluge, deviznog ra~una, debitne devizne karti-ce, kao i brojne druge pogodnosti, po ceni od 150 dinarana mese~nom nivou.

AIK Banka klijentima nudi kredite specijalno na-mewene i prilago|ene potrebama penzionera. To su di-narski gotovinski krediti i krediti uz zatvarawe kre-ditnih obaveza, bez u~e{}a i depozita. Rok otplate je do60 meseci, uz maksimalan iznos do 500.000 dinara, saukqu~enim ìvotnim osigurawem tokom perioda otpla-te.

U okviru specijalne ponude koja vaì do 30. 6. 2014,svim klijentima koji se odlu~e za AIK Penzija Plus pa-ket uz gotovinski kredit, ili kredit uz zatvarawe kre-ditnih obaveza, AIK Banka pruà mogu}nost odobrewadozvoqenog prekora~ewa u visini prose~ne mese~ne pen-zije, bez obra~una kamate do kraja godine. Naknada za ob-radu zahteva se ne napla}uje, a ovu mogu}nost klijentimogu da iskoriste ve} po prijemu prve penzije.

U okviru specijalne akcije, AIK Banka na poklonklijentima daje polisu putnog osigurawa.

Zbog pove}anoginteresovawaza promotivni

paket proizvoda zafinansirawe ener-getski efikasnihprojekata, akcija“Zeleni paket” jeproduèna za do-datnih 15 dana itraja}e do kraja juna.

- Prvobitno, akcija je bila planirana za period od 1.aprila do 15. juna 2014, ali zbog ve}eg interesovawa gra-|ana, odlu~ili smo da “Zeleni paket” produìmo do 30.juna. Za dva i po meseca trajawa akcije, realizovano je 230kredita, u iznosu od 705 hiqada evra. Najve}i broj kredi-ta je iskori{}en za zamenu stolarije, izolaciju objekata,zamenu sistema grejawa - istakla je Jelena Pavlovi}, izSlu`be za upravqawe ponudom stanovni{tvu.

Re~ je o kreditima za u{tedu energije sa valutnom kla-uzulom koji se odobravaju po promotivnoj kamatnoj stopiod 7,5 odsto godi{we i dinarskom gotovinskom kreditukoji klijenti mogu da koriste za finansirawe 30 odstou~e{}a po kreditu za u{tedu energije. Klijent sam birada li }e dati sopstveno u~e{}e, ili }e na ime wega uzetidinarski gotovinski kredit. Kamatna stopa je fiksna,{to zna~i da nema neizvesnosti, jer se mese~na obavezatokom perioda otplate kredita ne mewa.

ATRAKTIVNA LETWA PONUDA PIRAEUS BANKE

SPECIJALNA PONUDA AIK BANKE

IZUZETNE POGODNOSTI

SKROJENA PO MERI PENZIONERA

PROMOTIVNI „ZELENI PAKET”

PROIZVODA

PETAK 20. JUN 2014. MARKETING 37

Servis ‘’Dragačevac’’ D.O.O.32212 Prislonica

032/5-485-730032/5-485-740

032/5-485-750063/629-136

LETNJA AKCIJA

U redovan servis je uračunato:

• zamena ulja,• filtera ulja,• filtera goriva,• filtera vazduha i filtera klime

Ulje Mobil za pređenih20.000 kilometara

U Servisu

Dragačevacza sve modele MERCEDESOVIH putničkih vozila!

E220cdi 9945 din.

A170cdi 8785 din.

S320cdi 14155 din.ML320cdi 14155 din.

E220cdi 8215 din.

C220cdi 9315 din.

E220cdi 14295 din.

POUZDAN SERVISER ZA SVE MODELE MERCEDESOVIH VOZILA!

Traje u toku juna i jula!

PETAK 20. JUN 2014.SPORT38Страну припремио М. Ристић

За ма ло, па су до та кли врх. Сви усло ви, по тенци јал, по сма тран кроз

ор га ни за ци ју клу ба, струч ни штаб, играч ки ка дар, ин фраструк ту ру, не бу де са мо на ду не го и уве ре ње да се од постиг ну тог у се зо ну 2013/14 мо же са мо тај, је дан, пре судни ко рак на пред.

Ако смо се не ка да и за пита ли, где је то не ста ла сјај на ат мос фе ра, а на ста ла ве ли ка пра зни на, уве ри ли смо се да по сто је и спорт ски ко лек ти ви ко ји жи ве и ра де у ам би јен ту ко је нас вра ћа у вре ме ка да је гле да ње фуд бал ске утак мице би ло ме рак за очи и ду шу, ужи ва ње, при ви ле ги ја. И не са мо то. Има ту још мно го резер ви ко је вра ћа ју на ду да се ко ли ко већ у на ред ној так мичар ској се зо ни мо же до нај вишег сте пе ни ка. Та кав за кључак, ви ше не го упе ча тљив и мо ћан, да ле ко је од ма ште, мно го бли жи ствар но сти.

По бед нич ки мен та ли тет, као да је у пи та њу про сла ва ти ту ле по твр дио је да „треће” по лу вре ме ите ка ко мо же на пра ви на чин у ор ги на лу да од сли ка сна гу клу ба.

За истим сто лом на про слави дру гог нај ве ћег успе ха у го то во осам де це ни ји ду гој исто ри ји клу ба, на шли су се сви и уз пе сму и бо га ту трпе зу уве ри ли и се бе и број не го сте, ме ђу ко ји ма и по следњег ри ва ла на те ре ну из Рашке, да су му дром „тим ском игром” ура ди ли не што уникат но и спе ци јал но.

По бе ђи ва ли или гу би ли фуд ба ле ри По ле та ра ди ли су то у пре по зна тљи вом сти лу, из љу ба ви пре ма клу бу, за грб на пла вом дре су. Не бро јано пу та по ка за ли да су нај бољи иа ко је ово га пу та при мат оти шао у „срп ски про ви цинјски Уру гвај”.

По но сан сам на све играче упр кос чи ње ни ци што смо про пу сти ли ко ло сал ну шан су да пр ви про ђе мо кроз циљ. Ску по су нас ко шта ли не ки не пла ни ра ни је се њи кик се ви. Мо жда се пр вен ство пре ло мило по сле по ра за у Ва ље ву од Кру ши ка, али ни је ма ла ствар би ти дру ги у кон ку рен ци ји ти мо ва ко ји ма су пре пр вен

ства шан се на па пи ру за трон би ле да ле ко ве ће. По лет је ста би лан клуб у сва ком погле ду, ни ко не раз ми шља о успе ху ко ји се мо ра до го дити. По бед нич ки мен та ли тет кра си све струк ту ре клу ба, а пла но ви и ре зул та ти ко је жели мо да оства ри мо ни су да лека, већ бли ска бу дућ ност. До та да, ужи вај мо у исто риј ском дру гом ме сту“ са по но сом ис ти че шеф струч ног шта ба По ле та Вла де Ста ни са вљевић.

Да на ви ја чи По ле та, али и ча чан ски фуд бал ски и спортски рад ни ци не мо гу оста ти рав но ду шни при ли ком сва ког до ла ска на ста дион у Љу би ћу,

по твр ди ло се не бро ја но пу та до са да. Ре чи по хва ла сти жу и од еки па ко је го сту ју на све леп шем спорт ском зда њу. Руко вод ство клу ба де мон стрира ло је у про те клих не ко ли ко ме се ци нај тра же ни ју спо собност „љу ди из сен ке“. Ка да је би ло нај по треб ни је пре да ли су се по слу и ве ли кој ин вести ци ји и ис пи са ли још јед ну пот пу но но ву, ка пи тал ну страни цу клуп ске исто ри је. Два ег закт на по да тка иду у при лог тој те зи. Пр ви, да је за по чет неимар ски по ду хват вре дан име на и ре но меа По ле та, други да ће већ у овој го ди ни Љу бић и Ча чак до би ти пре леп спорт ски ком плекс.

По че ли смо нај ве ћом ин вести ци јом, из град њом три би на и по ста вља њем 650 сто ли ца. Из грађ ена је и но ви нар ска ло жа, сле де ра до ви на по крива њу цен трал ног де ла триби на, ас фал ти ра њу про сто ра ис пред слу жбе ног ула за, уређе њу пар кин га за слу жбе на ли ца. Уз здра ве и ло гич ке прет по став ке, раз ми шља јући о мла дим на ра шта ји ма, на те ре ну за ма ле спор то ве убу ду ће ће мо ћи да се игра ко шар ка, од бој ка, ру ко мет... Упра ва клу ба ће уве рен сам ура ди ти до ма ћи за да так за „пе ти цу” и при во ле ти мла де ге не ра ци је да спорт ски комплекс По ле та бу де њи хо во оми ље но ме сто за оку пља ње“ ка же ини ци ја тор свих ак ци ја на ста ди о ну у Љу бићу Ми лун То до ро вић.

Уз вер не на ви ја че, фуд бале ре и ше фа струч ног шта ба Ста ни са вље ви ћа за слу ге за ве ли ки успех мо гу се при писа ти чла но ви ма Управ ног одбо ра: Пре дра гу Ми ли во је ви ћу (пред сед ни ку), Ми ла ну Јо вано ви ћу, Ми ло ра ду Сте ва нови ћу, Ђор ђу Бо жи ћу, Марији Кићановић, Владимиру Радовановићу, Ми ло ва ну Ђоко ви ћу, Де ја ну Ми лен ко ви ћу, Ни ко ли Ђо со ви ћу, Рат ку Боро ви ћу, Де ја ну То ми ћу, Са ши Рад ми ло ви ћу, Ми лу ну То доро ви ћу...

Клуп ске про сто ри је под се

ћа ју на ма ли му зеј тро фе ја и фо то гра фи ја из бли ске прошло сти, чу ва ју се и они давно осво је ни и за бе ле же ни. Не тре ба су мња ти да ће ко ли ко су тра би ти до пу ње ни но вим ве ли ким оства ре њи ма фуд бале ра По ле та.

Суботу 14.јун памтиће Данијела Панић и Владица Нешовић,

али и мештани Слатине и Кукића. На игралишту истоименог клуба из Слатине, фудбалски амбијент заменио је најсвечанији чин свадбеног весеља, венчање Данијеле, ћерке легендарног играча ФК „Слатине“ Предрага Панића и дугогодишњег фудбалера и капитена овог клуба Владице Нешовића. Судбински везани за игралиште где

су провели и детињство и младост фудбалски терен изабрали су за „потпис“ после 14 година познанства и љубави. Амбијент који је по свему подсећао на лепе, старе, српске обичаје није протекао без фудбалских реквизита, шалова и дресева ФК „Слатине“, али и лопти и копачки у којима се „млада“ на терену баш потрудила да покаже како неће тако лако Владици препустити улогу „лидера“ у браку.

ВЕНЧАЊЕ У ФУДБАЛСКОМ АМБИЈЕНТУ

Фудбалери Борца поново

ће бити на окупу 27.јуна када почињу припреме за старт у Супер лиги. Прозивку ће изврштити Богић Богићевић са помоћницима Драганом Цветићем ,Миодрагом Страчевићем и тренером голмана Зораном Савићем. Први потез у летњој паузи, разговор о наставку сарадње

са досадашњим стратегом, руководство клуба је успешно окончало па ће Богићевић и у Супер лиги предводити зебре са клупе. Иако је још увек рано за промене у играчком кадру, спортски директор Слободан Илић наговостио је да ће у договору са стручним штабом учинити све како би у летњем прелазном

року Борац оформио репсектабилан тим, равноправан суперлигашима.

Рано је говорити о конкретним именима, али појачања су у сваком случају неопходна. Намеравамо да квалитетним играчима попунимо све линије тима. За сада је једино извесно да се враћа Нешовић из српсколигаша Полета. Озбиљно рачунамо и на талентованог и у млађим селекцијама афирмисаног Марка Дробњака каже спортски директор Борца Слободан Илић.

Када су у питању одласци Илић не крије да се за неколицину играча Борца интересују клубови из иностранства.

У печалбу ће највероватније одбрамбени бочни играч Никола Боранијашевић и штопер Марио Маслаћ. Интересовање постоји

за још неке играче из млађе гарде, али су Боранијашеић и Маслаћ најближи одласку. Наравно то не треба да брине. Спремни смо да одмах реагујемо и ангажујемо адекватне замене за све који овог лета напусте Чачак – уверева Илић.

Борац ће током

припрема одиграти десетак контролних утакмица, генералн проба пред старт у Супер лиги биће турнир „Меморијал Живорад Бија Станковић“ 2. и 3. августа на Градском стадиону уз учешће Радничког 1923, Младости из Лучана, Јавора и Борца.

БОГИЋЕВИЋ „ПРОЗИВА“ 27.ЈУНА

РАСПОРЕД УТАКМИЦА БОРЦА ЗА ЈЕСЕЊИ ДЕО СЕЗОНЕ СУПЕР ЛИГЕ 2014/15

1.коло: БОРАЦ ДОЊИ СРЕМ2.коло: РАД БОРАЦ3.коло: БОРАЦ ЧУКАРИЧКИ4.коло: РАДНИЧКИ 1923 БОРАЦ5.коло: БОРАЦ ОФК БЕОГРАД6.коло: МЛАДОСТ БОРАЦ7.коло: БОРАЦ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА8.коло: ЈАГОДИНА БОРАЦ9.коло: БОРАЦ ВОЈВОДИНА10.коло: СПАРТАК БОРАЦ11.коло: БОРАЦ НАПРЕДАК12.коло: НОВИ ПАЗАР БОРАЦ13.коло: БОРАЦ РАДНИЧКИ НИШ14.коло: БОРАЦ ВОЖДОВАЦ15.коло: ПАРТИЗАН – БОРАЦ

ФСС ПРОДУЖИО НЕИЗВЕСНОСТ!?Такмичарска комисија

ФСС у понедељак је регистровала службеним резултатом 3:0 бараж утакмицу између Рада и Металца. Ипак, Извршни одбор српске куће фудбала на седници у Старој Пазови вратио је предмет на поновно разматрање првостепеном органу!Како би се комплетирао „досије” прекинуте бараж утакмице на Бановом брду, затражени су извештаји Медицинске комисије ФСС и МУП Србије.Коначној одлуци Извршног одбора ФСС о враћању предмета првостепеном органу, претходио је

заједнички састанак председника Такмичарске комисије, Дисциплинске комисије, Комисије за правна питања и Комисије за жалбе.Како би се сагледале све чињенице прекинутог меча баража ИО ФСС је инсистирао на извештајима Медицинске комисије и МУП Србије.Рок да предмет прекинуте бараж утакмице буде решен је 1. јул. До 15. јула како су најавили у ФСС биће одржан низ састанака, односно седница Одбора за хитна питања, а за поменути датум планиран је још један Извршни одбор.

Фудбалери вицепрвака Српске лиге „Запад“ одиграће у суботу пријатељску утакмицу са Јединством у Коњевићима. Комплетан приход ће бити уплаћен на жиро рачун домаћина чији су терен у просторије претрпели велика оштећена од мајских поплава. Утакмица почиње у 17,30 часова.

ПОЛЕТ СПОРТСКИ ПОНОС ЉУБИЋА

Биће појачања:спортски директор Слободан Илић

Тробојка у срцу „црна-бела-плава”: Милун Тодоровић

PETAK 20. JUN 2014. SPORT 39Страну припремио М. Ристић

Полет 2 : 0 БанеЈошаница-НД 2011 0 : 1 Шумадија

Рудар 1 : 0 Победа-БелошевацСељак 3 : 3 ЛозницаКрушик 2 : 0 Слобода

Јасеница 1911 4 : 1 ПартизанМачва 2 : 0 Шапине

Млади Радник 2 : 3 Железничар

Коначна табела1. Мачва 30 20 8 2 59 15 +44 682. Полет 30 19 6 5 48 16 +32 633. Лозница 30 18 9 3 44 14 +30 634. Железничар 30 16 7 7 51 29 +22 555. Шапине 30 13 10 7 44 29 +15 496. Рудар 30 13 10 7 31 23 +8 497. Победа-Белошевац 30 11 8 11 43 36 +7 418. Јошаница-НД 2011 30 12 6 12 40 33 +7 419. Сељак 30 9 10 11 33 38 -5 3710. Бане 30 10 5 15 27 39 -12 3511. Крушик 30 7 12 11 35 38 -3 3312. Шумадија 30 8 9 13 30 37 -7 3313. Партизан 30 8 2 20 28 56 -28 2614. Јасеница 1911 30 6 6 18 27 46 -19 2415. Млади Радник 30 6 6 18 21 62 -41 2316. Слобода 30 4 6 20 16 66 -50 18

Металац 2:0 СлободаОрловац 2:1 Карађорђе

Тутин 0:0 ТрепчаРудар 3:2 Мокра ГораТаково 3:1 СлавијаПолет 3:3 Водојажа

Омладинац 2:3 Шумадија 1903Арсенал 4:3 Драгачево

Коначна табела1 Шумадија 1903 30 21 5 4 52 20 +32 682 Мокра Гора 30 19 5 6 70 32 +38 623 Таково 30 15 6 9 42 29 +13 514 Орловац 30 13 7 10 45 37 +8 465 Полет 30 12 7 11 43 37 +6 436 Славија 30 11 7 12 39 38 +1 407 Металац 30 11 6 13 28 28 0 398 Драгачево 30 9 10 11 45 36 +9 379 Омладинац 30 10 7 13 40 62 -22 3710 Трепча 30 10 7 13 44 53 -9 3711 Водојажа 30 9 10 11 34 40 -6 3712 Тутин 30 10 6 14 31 39 -8 3613 Рудар 30 10 6 14 32 42 -10 3614 Арсенал 30 10 6 14 40 54 -14 3615 Слобода 30 10 3 17 27 48 -21 3316 Карађорђе 30 8 6 16 32 49 -17 30

1 Рудар 30 19 7 4 64 24 +40 642 Младост (П) 30 20 4 6 60 30 +30 643 Овчар 30 17 8 5 56 28 +28 594 Спартак (-1) 30 14 8 8 55 36 +19 495 Јединство (К) 30 13 5 12 57 51 +6 446 Слатина 30 13 4 13 41 46 -5 437 Миоковци (-1) 30 12 7 11 46 52 -6 428 Напредак 30 11 8 11 51 38 +13 419 Доња Врбава 30 12 5 13 42 49 -7 4110 Јединство (ГГ) 30 10 6 14 45 39 +6 3611 Пријевор 30 10 6 14 46 47 -1 3612 Младост (А) 30 10 6 14 39 55 -16 3613 Бацковац Јун. 30 10 6 14 54 82 -28 3614 Омладинац 30 9 7 14 47 62 -15 3415 Морава 30 8 5 17 50 56 -6 2916 Горушица (-1) 30 4 4 22 42 100 -58 15

1 Парменац 23 21 1 1 108 20 +88 642 Кеј 23 13 2 8 51 36 +15 413 Лугови 23 12 3 8 53 41 +12 394 Вујан 23 11 4 8 40 36 +4 375 Чачак 94 22 10 5 7 32 42 -10 356 Задругар 23 9 6 8 44 35 +9 337 Морава 23 8 7 8 39 50 -11 318 Планинац 23 8 5 10 31 38 -7 299 Ракова 23 8 5 10 37 48 -11 2910 Будућност 22 7 7 8 49 45 +4 2811 Премећа (-1) 24 7 7 10 36 42 -6 2712 Стрелац (-2) 23 6 1 16 28 60 -32 1713 Полет (Г) (-1) 23 1 3 19 30 85 -55 5Општинска лига Горњи Милановац

22.06.2014 | 17:00 Млади Рудар : Велереч 9422.06.2014 | 17:00 Таковски Устанак : Младост 0922.06.2014 | 17:00 Озремица : Луњевица22.06.2014 | 17:00 Јабланица : Омладинац22.06.2014 | 17:00 Шумадија : Шилопај22.06.2014 | 17:00 Брезак : Мајдан

Градска лига Чачак22.06.2014 | 17:30 Планинац : Полет (Г)22.06.2014 | 17:30 Парменац : Вујан22.06.2014 | 17:30 Кеј : Будућност22.06.2014 | 11:00 Ракова : Чачак 9422.06.2014 | 17:30 Лугови : Морава22.06.2014 | 17:30 Стрелац : Задругар

ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД

ЗОНА МОРАВА

ОКРУЖНА МОРАВИЧКА ЛИГА

ГРАДСКА ЛИГА ЧАЧАК

Резултати последњег 30. кола



Резултати претпоследњег кола

Слатина 0:2 ПријеворЈединство (ГГ) 8:2 Горушица

Бацковац Јунајтед 1:3 Младост (П)Миоковци 2:0 Младост (А)Морава 3:2 Спартак

Напредак 4:0 Јединство (К)Омладинац 2:0 Доња Врбава

Овчар 2:2 Рудар

Задругар 3:1 ПланинацМорава 4:2 Стрелац

Чачак 94 0:3 ЛуговиБудућност 8:2 РаковаПремећа 0:1 КејПолет (Г) 1:10 Парменац

Деведесет минута до званичне промоције: ФК Парменац

Нови члан зоне Морава: ФК Рудар из Бреснице

40 PETAK 20. JUN 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena18.000 evraP-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG,cena 17.500 evraP-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat,cena 19.000 evra sa PDV-omP-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena19.000 evraP-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena24.000 evraP-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG,terasa, cena 23.000 evraP-30 m2, Nemawina, prizemqe,CG, cena 20.000 evraP-32 m2, centar, 2. sprat, CG,cena 18.000 evraP-36 m2, dvosoban, centar, VP,CG, terasa, parking, cena 29.000evraP-40 m2, centar, prizemqe, pogo-dan za poslovni prostor, cena25.000 evraP-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat,lift, CG, terasa, spava}a soba,cena 26.000 evraP-32 m2, Nemawina, spava}a soba,CG, cena 22.000 evraP-39 m2, centar, 3. sprat, CG,cena 27.000 evraP-43 m2, nov, centar, 3. sprat,lift, CG, cena 750 evra/m2P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG,terasa, cena 25.000 evraP-45 m2, nov, Obili}eva,prizemqe, cena 35.000 evraP-43 m2, centar, 4. sprat, TA,terasa, cena 27.000 evraP-43 m2, noviji, Balkanska, 2.sprat, CG, cena 26.000 evra

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat,CG, terasa, renoviran, cena 31.000evraP-47 m2, noviji, centar, 4. sprat,CG, terasa, cena 35.000 evraP-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2.sprat, CG, cena 32.000 evraP-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas,lift, cena 26.000 evraP-49 m2, Stari Autoprevoz, 4.sprat, CG, terasa, cena 27.000 evraP-54 m2, centar, 9. sprat, lift,CG, cena 32.000 evraP-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA,terasa, cena 28.000 evraP-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG,terasa, cena 28.000 evraP-52 m2, centar, VP, pogodan zaposlovni prostor, cena 26.000evraP-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat,CG, lift, terasa, cena 27.000 evraP-52 m2, nov, Avlaxinica, 3.sprat, EG, cena 33.000 evraP-58 m2, nov, Qubi} kej,trosoban, 4. sprat, lift, CG,terasa, cena 39.000 evraP-57 m2 , Avenija, VP, zgradafasadne cigle, CG, terasa, cena28.000 evraP-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2.sprat, TA, terasa, cena 31.000 evraP-66 m2, centar, 1. sprat, pogodanza poslovni prostor, cena 47.000evraP-63 m2, nov, H. Morava,trosoban, cena 33.000 evraP-68 m2, centar, 1. sprat, TA-GAS, terasa, cena 40.000 evraP-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2.sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat,CG, lift, terasa, zgrada fasadnecigle, cena 48.000 evraP-76 m2, ul. Svetog Save,trosoban, CG, terasa, cena 30.000evraP-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG,lift, terasa, cena 37.000 evraP-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,terasa, lift, cena 38.000 evraP-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat,zgrada fasadne cigle, CG, terasa,renoviran, cena 45.000 evraBEOGRAD-VRAÂR prodajemnovu garsoweru na prvom spratu,ul. Gospodara Vu~i}a, odmah use-qiva, cena 38.000 evraCRVENI KRST , nov, trosobanstan, 1. sprat, CG, terasa, odmahuseqiv. Cena 92.000 evra

KU]E

P-70 m2, plac 4.13 ari, kodProletera, cena 42.000 evraP-125 m2, plac 5 ari, centar,blizu KMN-a, cena dogovorP-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~evehale, ili zamena za stanP-50 m2, kod Hotel Morave, ren-ovirana, cena 27.000 evra

LOKALI

P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000evraP-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000evraP-72 m2, S. Markovi}a, mogu}apodela na dva lokala od po 36 m2sa mokrim ~vorom

HITNO - NOV TROSOBAN STAN,BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna garaà. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwièna.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa garaòm,kod Arene, ukwièn

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

ÂÂKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

G A R S O W E R EP=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 euraP=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 euraP=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 euraP=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 euraP=17m2, priz. Balkanska, 9.500 euraP=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 euraP=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura

J E D N O S O B N IP=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 euraP=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 euraP=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 euraP=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 euraP=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 euraP=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 euraP=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 euraP=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura

D V O S O B N IP=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 euraP=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 euraP=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 euraP=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 euraP= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 euraP=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 euraP=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 euraP=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 euraP=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 euraP=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 euraP=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 euraP=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 euraP=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 euraP=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 euraP=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 euraP=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura

T R O S O B N I

P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 euraP=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 euraP=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 euraP=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDVP=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 euraP=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 euraP=65 m2, vp. Centar, 45. 000 euraP=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 euraP=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 euraP=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 euraP=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 euraP=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura

KU]EP=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 euraP=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000euraP=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000euraP=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 euraP=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000euraP=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 euraP=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50.000 euraP=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 euraP=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 euraP=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000euraP=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000euraP=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 euraP=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 euraP=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 euraP=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 euraP=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 euraP=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 euraP= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 euraP=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvadìnica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvadìnica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/222-552064/158-93-63064/673-2-969â~ak, Vojvode Stepe [email protected]

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 41

STANOVIP-20 m2, 13. sprat, CG,Kneza Milo{a, 17.000 evraP-32 m2, prizemqe, TA, Kej,20.000 evraP-36 m2, visoko prizemqe,TA, kod Hotel Morave,24.000 evraP-36 m2, visoko prizemqe,TA, Kej, 22.500 evraP-31 m2, 7. sprat, CG,Avlaxinica, 21.000 evraP-43 m2, visoko prizemqe,TA, Avlaxinica, 21.000 evraP-49 m2, 1. sprat, TA, kodHotel Morave, 23.000 evraP-43 m2, 8. sprat, CG,Avlaxinica, 31.000 evraP-51 m2, prizemqe, TA, 9.Jugovi}a, 26.000 evraP-53 m2, 7. sprat, CG,Nemawina, 25.000 evraP-49 m2, 5. sprat, CG, kodBrvnare, 32.000 evraP-41 m2, visoko prizemqe,CG, Qubi}ska - nov, 36.000evraP-47 m2, 1. sprat, CG,Obili}eva - nov, 41.000evra sa pdv-omP-52m2, 7. sprat, CG,Avlaxinica - nov, 37.000evraP-57m2, prizemqe, CG,Avenija, 28.500 evraP-57 m2, 6. sprat, CG,Avenija II, 29.500 evra

P-60 m2, 1. sprat, TA, kodMilice Pavlovi}, 35.000evraP-67 m2, 12. sprat, CG, Kej-dupeks, 43.000 evraP-74 m2, 2. sprat, CG,Obili}eva, 49.000 evraP-82 m2, 4. sprat, CG, kodgradskog parka, 62.000 evraP-89 m2, 2. sprat, CG,Gvo`|ar, 50.000 evraP-92 m2, 1. sprat, CG,Gvo`|ar, 60.000 evraP-95 m2, 1. sprat, CG,Avlaxinica, 75.000 evra

KU]EP-40 m2, 4 ari, Suvi breg,13.000 evraP-70m2, 4 ari, Topalovobrdo, 26.000 evraP-129 m2, 1.5 ari, kodma{inske {kole, 26.000evraP-114 m2, 2 ari, Amixina,50.000 evraP-208 m2, 6,8 ari, kodSlobode, 50.000 evraP-80 m2, 16 ari, Parmenac,29.000 evraP-70 m2, 4 ari, Kulinova~kopoqe, 30.000 evraP-66 m2, 4 ari, kod bol-nice, 45.000 evraP-120 m2, 5 ari, Qubi},50.000 evra

P-200 m2+ Pk, 18 ari,Qubi}, 51.000 evraP-240 m2, 6 ari,Qubi},60.000 evra

IMAWAP-70 m2, 40 ari, Slatinskabawa, 12.000 evra2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000evraP-40m2, 3,2 h, G. Miokovci,16.000 evraP-110 m2, 34 ari, Loznica,20.000 evraP-70 m2, 50 ari, G. Atenica,21.000 evraP-90 m2, 2,5 ha, Ka~ulice,vi{e pomo}nih objekata,35.000 evraP-50 m2, 90 ari, G.Gorevnica, 26.000 evraP-70 m2, 60 ari, Kuki}i,

LOKALIP-37 m2, Obili}eva, 41.000evraP-60 m2, Bate Jankovi}a,52.000 evraP-49 m2, Bulevaroslobo|ewa, 36.000 evra

VIKENDICE60 ari, Kuki}i, 13.000 evra8 ari, Jelica, 5.500 evraP-60 m2, Me|uvr{je, 40.000evra

STANOVI

P-37 M2, CG, NEMAWINA,23.000 EP-45 M2, 3. SPRAT, TA,HOTEL MORAVA, 25.000 EP-39 M2, 3. SPRAT, CG, CEN-TAR, 25.500 EP-47 M2, 2. SPRAT, CG,NEMAWINA, 27.000 EP-29 M2, 5. SPRAT, CG, H.MORAVA, 19.000 EP-32 M2, 5. SPRAT, CG,NEMAWINA, 23.000 EP-46 M2, 1. SPRAT, CG,OBILI]EVA, 800 E + PDV, NOVP-49 M2, 6. SPRAT, QUBI]KEJ, 30.000 EP-50 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,29.000 EP-52 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,35.000 EP-57 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,36.000 E, RENOVIRANP-67 M2+18 M2+3 M2,DUPLEKS, RENOVIRAN,42.000 EP-58 M2, 3. SPRAT, CG,

VINARA, 39.000 EP-49 M2, 3. SPRAT, TA, H.MORAVA, 31.000 EP-68 M2, 4. SPRAT, CG,BALKANSKA, 39.000 EP-58 M2, 7. SPRAT, CG,VINARA, 31.000 EP-79 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,47.000 EP-93 M2, 2. SPRAT, CG, CEN-TAR, 70.000 EP-53 M2, VP,TA, CENTAR,26.000 EP-53 M2, 7. SPRAT, CG,AVLAXINICA, 25.500 E

KU]E

P-60 M2, 7 ARI PLACA, PRI-JEVOR, 18.000 EP-45 M2, 11.4 ARI PLACA,DOWA TREPÂ, 12.000 EP-71 M2+30 M2, 4.5 ARIPLACA, CENTAR, 77.000 EP-160 M2 + 70 M2, 3 ARAPLACA, [IRI CENTAR,80.000 EP-150 M2, PLAC 3 ARA, CEN-TAR, 80.000 E

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOMSPRATU, 21.500 E

AGENCIJA

SSSSIIIIGGGGMMMMAAAANEKRETNINE

â~ak, Bra}e Gli{i} 9Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270e-mail: [email protected]

GARSOWEREP-23 m2, vp, 21.500 evra, {iri centarP-30 m2, 3, lift, 22.500 evra, AvenijaP-16 m2, vp, 14.500 evra, Qubi} kejU ponudi jo{ 8 garsowera

JEDNOSOBNI STANOVIP-38 m2, vp, 22.500 evra, Qubi} kejP-32 m2, 5, 22.000 evra, {iri centar,P-43 m2, 1, 27.000 evra, AvlaxinicaU ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova

JEDNOIPOSOBNI STANOVIP-35 m2, 5, 24.500 evra, {iri centarP-53 m2, 6, lift, 29.500 evra, restoranBrvnara,P-37 m2, nov, 4, lift sa stvarima, 32.000evra, AvenijaP-49 m2, 4, 27.000 evra, Hotel MoravaU ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova

DVOSOBNI STANOVIP-49 m2, 1, 25.000 evra, Hotel MoravaP-57 m2, 14, lift, 25.000 evra, HotelMoravaP-47 m2, dvori{ni stan, 26.000 evra,Hotel MoravaP-49 m2, 4, 27.000 evra, Hotel MoravaP-58 m2, 1, 36.000 evra, Qubi} kejP-55 m2, vp, 26.000 evra, Qubi} kejP-50 m2, 4, 28.000 evra, NemawinaP-52 m2, 3, lift, 28.000 evra, {iri cen-tarP-57 m2, 6, lift, 29.500 evra, AvenijaP-57 m2, 3, lift, 31.000 evra, Avenija

P-55 m2, 1, 32.000 evra, AvenijaP-53 m2, 3, 36.500 evra, AvenijaP-63 m2, 3, 31.000 evra, AvlaxinicaP-55 m2, vp, 32.000 evra, {iri centarP-49 m2, 6, lift, 32.000 evra, NemawinaP-61 m2, 4, 34.000 evra, centarP-51 m2, 4, 25.000 evra centarP- 55 m2, 3, 31.000 evra, centarU ponidi jo{ 52 dvosobna stana

DVOIPOSOBNI STANOVIP-54 m2, 1, 29.000 evra, Hotel MoravaP-64 m2, 12, lift, 33.000 evra, HotelMoravaP-53 m2, 1, 35.000 evra, Hotel MoravaP-67 m2, 7, lift, 37.000 evra, {iri cen-tarP-54 m2, 4, lift, 38.000 evra, Qubi} kejP-67 m2, 4, lift, 45.000 evra, AvlaxinicaU ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan

TROSOBNI STANOVIP-67 m2, 4, 37.000 evra, Hotel MoravaP-71 m2, 1, 43.000 evra, AvenijaP-80 m2, 1, 44.000 evra, Qubi} kejP-78 m2, vp, 45.000 evra, {iri centarP-71 m2, 4, lift, 46.000 evra, AvenijaP-80 m2, 1, sa stvarima, 50.000 evra,{iri centarP-78 m2, 6, lift, 50.000 evra, {iri cen-tarU ponudi jo{ 35 trosobnih stanovaU ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}a iseoskih doma}instava.

Kompletnu ponuduAgencije „GA[O

NEKRETNINE“ moètevideti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

OGLASI42 PETAK 20. JUN 2014. GODINE

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban stanod 110 m2 kod hotela “ Morava”,CG, terasa 20 m2. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban nov stankod hotela “Morava”, 4. sprat.Cena 48.500 evra sa PDV-om. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stan od 77m2, centar, 3. sprat, CG, terasa,cena 50.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan ucentru, prvi sprat, gas, pogodanza poslovni prostor, cena 40.000evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stan 73 m2+ 6 m2, strogi centar, cena 43.000eura. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM trosoban stan od 67m2, cena 37.000 eura, korekcija.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM trosoban stan od 80m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift,cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stan, nov,kod Hotela “ Morava”, dupleks,odmah useqiv. Cena 42.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stan od 76m2, stari Autoprevoz, CG, terasa,cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stan naGvo`|aru, moè zamena zaBeograd. Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM trosoban stan uBeogradu, kod Crvenog krsta,nov, 1. sprat, CG, terasa, cena92.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stan od 62m2, cena 27.000 eura, korekcija.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM trosoban nov stan ,nov, Balkanska, cena 32.000 evra.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan uvlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364PRODAJEM dvosoban stan od 52m2, cena 28.000 eura. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvosoban stan od 57m2, cena 26.000 eura, korekcija.Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvoiposoban stanod 54 m2, cena 29.000 eura. Tel.060/ 76-76-064PRODAJEM dvoiposoban stanod 66 m2 u Kalu|ericama. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan od 57m2 u Aveniji, hitno, cena 28.000eura. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM dvosoban stan od 45m2, cena 26.000 eura, korekcija.Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stan od 56m2, cena 30.000 eura. Tel. 063/691-761PRODAJEM dvori{ni stan od47 m2. Cena 26.000 eura. Tel . 060/43-42-190PRODAJEM dvosoban stan naAlvaxinici , cena 36.500 eura.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan od 50m2, cena 28.000 eura, korekcija.

Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stan od 55m2, cena 34.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvoiposoban stanod 53 m2, cena 35.000 eura, korek-cija. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stan od 49m2, cena 32.000 eura. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvosoban stan kodBrvnare, cena 32.000 evra. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban stan od 57m2, cena 29.500 eura. Tel. 063/691-761PRODAJEM dvosoban stan od 49m2, cena 25.000 eura, korekcija.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban nov stanna Alvaxinici, 3. sprat, cena33.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan od 50m2 kod Hotela “Morava”, 2.sprat. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM dvosoban stan uAveniji 2, prvi sprat, CG, use-qiv, cena 29.000 evra. Tel. 060/349-84-90PRODAJEM dvosoban stan 53m2, na Alvaxinici, CG, terasa.Cena 25.000 eura. Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM dvosoban stan od 57m2, cena 31.000 eura, korekcija.Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban nov stan,centar, 3. sprat, CG, lift, cena750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban stan od 53m2. Cena 29.500 eura. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stan od 53m2 na Alvaxinici, 4. sprat,lift, cena 27.000 evra. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM dvosoban stan naQubi} keju, 2. sprat, CG, cena32.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban stan od 51m2 u centru grada, blizu “Tempa”,povoqno. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan kodMedicinske {kole, 3. sprat, cena24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan od 49m2. Cena 27.000 eura, korekcija.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stan od 43m2 na Gradskom bedemu, cena27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM mawi dvosoban stanu Nemawinoj ulici. Cena 22.000evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednoiposoban stanod 49 m2, cena 27.000 eura, korek-cija. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM jednoiposoban stanod 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM jednoiposoban stanod 49 m2, cena 27.000 eura, korek-cija. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM jednoiposoban stanod 33 m2 u centru grada, CG,lift. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM jednosoban stan na

Qubi} keju , od 33 m2, hitno, cena16.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM noviji stan od 31m2 u centru, na 2. spratu. Cena18.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM jednosoban stan od36 m2 sa CG u blizini Hotela“Morava”. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM jednosoban stan 43m2. [iri centar. Tel. 065/ 345-541-1PRODAJEM jednosoban stan od39 m2, blizu pijaca. Cena 27.000evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednosoban stan od43 m2, cena 27.000 eura, korekci-ja. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM jednosoban stan od35 m2, blizu crkve. Cena 25.000evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM stan od 47 m2 naZlatiboru, dvoiposoban, 3. sprat,sa name{tajem, cena 47.000 evra.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM stan od 65 m2, uQubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel.060/ 731-8-148PRODAJEM stan od 53 m2, VP,TA, centar, cena 26.000 evra. Tel.060/ 348-9-270PRODAJEM nov stan od 38 m2 ublizini O[ “MilicePavlovi}”, 3. sprat. Tel. 064/673-29-69PRODAJEM stan od 54 m2, ren-oviran na Alvaxinici, cena24.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM stan od 54 m2 ublizini hotela Morave. Tel. 064/230-4-202PRODAJEM stan od 51 m2 ustrogom centru, cena 480 evra/m2. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 52 m2, cen-tar grada, pogodan za poslovniprostor. Cena 26.000 evra. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM noviji stan od 27m2, centar, sa novim stvarima,cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM stan od 42 m2,novija gradwa, u blizini hotela“ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63PRODAJEM garsoweru uBeogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulicaG. Vu~i}a, cena 38.000 evra. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM garsoweru naQubi} keju, cena 15.000 eura. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM stan - garsoweru od19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM garsoweru od 26 m2na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333PRODAJEM ~etiri apartmanana Zlatiboru, ôlovi}a brdo, od30 do 40 m2, na prizemqu i 1.spratu. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u od 40 m2 u cen-tru â~ka, povoqno. Tel. 064/208-6-115, 034/ 384-044PRODAJEM novu ku}u u â~ku,2 km od centra. Tel. 064/ 200-8007PRODAJEM stan od 51 m2 u cen-tru. Cena 26.000 evra. Tel. 065/346-541-1PRODAJEM 1/2 ku}e ili mewamza Beograd. Povoqno. Tel. 064/651-2-123 PRODAJEM ku}u od 120 m2 i 6,5

ari placa sa pomo}nim objekti-ma, u blizini plave hale uAtenici. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM sala{ sa trenom,veoma povoqno, u selu Zeoke. Tel.064/ 494-2-268, 064/ 448-0-275PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase,upisani u listu nepokretnosti.Tel. 064/ 339-9-084PRODAJEM odli~an stan od 58m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan na Qubi} keju(lamela) trosoban, CG, (mogu}azamena). Tel. 064/14-14-324PRODAJEM noviju ku}u od 150m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sapomo}nim prostorijama. Tel.064/ 317-1-701PRODAJEM ku}u u Atenici, 80m2, plac 3.50 ari. Cena 25.000evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM komplet sre}enu irenoviranu ku}u kod hotelaMorave, cena 27.000 evra. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u u â~ku ilimewam za Beograd. Povoqno. Tel.064/65-12-123PRODAJEM ku}u kod TitoveVile naZlatiboru od 80 m2, plac6 ari. Cena 70.000 evra. Tel. 060/349-84-90PRODAJEM ku}u u Trbu{animakod Kamenog mosta, povr{ine 50m2, plac 10 ari, Cena 26.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM livadu 1.5 ha, 8 kmod centra od â~ka na putu zaPrijevor, asfalt, voda, struja,odobrena gradwa. Tel. 060/480-555-8PRODAJEM vo}wak potesPajovi}i na relaciji Zabla}e -Jeèvica kraj puta. Tel. 060/ 66-188-35PRODAJEM vikendicu uLoznici sa 15 ari, vo}em, uvede-na struja. Tel. 064/ 462-1222PRODAJEM vikendicu sa 10 ariplaca na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428, 032/ 346-230PRODAJEM novu monta`nu ku}ui 50 ari placa sa pomo}nimprostorijama u Kuki}ima. Tel.064/ 230-4-202PRODAJEM seosko doma}inst-vo, ku}u sa oku}nicom, seloRadovi}i kraj Poège. Tel. 031/381-71-44 , 065/ 6450-287PRODAJEM lokal od 135 m2 uRakovi, ukwièn, magacin,mokri ~vor. Cena 10.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM poslovni prostorsa lokalom u Viqu{i, magacinom170 m2, plac 10 ari, cena 8.000evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}esa placem od 4 ara, Alvaxinica.Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/392-0-325 PRODAJEM ILI IZNAJMQU-JEM kompletno opremqen lokalbrze hrane u centru. Tel. 060/ 334-1-406

NEKRETNINE- IZDAVAWE

IZDAJEM na Vo`dovcudvosoban poluname{ten stan,nov, CG, garaà. Tel. 064/ 292-3-812IZDAJEM dvosoban name{tenstan u Beogradu, Zvezdara, domarketa “Supervero”. Tel. 062/977-0-228IZDAJEM jednoiposobanname{ten stan u Beogradu, U~ite-qsko naseqe. Tel. 063/ 807-9-958

IZDAJEM sobu sa upotrebomkuhiwe i kupatila, Beograd -Cerak. Tel. 032/ 341-948IZDAJEM dvosoban nename{tenstan, poseban ulaz, ku}a, sveodvojeno. Tel. 032/ 332-761IZDAJEM ku}u, zasebnodvori{te za stambeni iliposlovni prostor, na duì peri-od. Tel. 060/ 363-8-612IZDAJEM poluname{ten jed-noiposoban stan, Qubi}ska, nov,na duì period. Tel. 064/ 148-6-958IZDAJEM 1 ar placa, pogodnoza trafiku ili monta`niobjekat. Tel. 060/ 363-8-612IZDAJEM jednosobannename{ten stan, ima kuhiwu.Tel. 065/ 346-541-1IZDAJEM lokal od 15 m2 uDraga~evskoj ulici. Cena 40evra. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845IZDAJEM lokal od 53 m2, u G.Milanovcu u glavnoj ulici. Tel.060/ 575-8-700, 032/ 727-026IZDAJEM garaù uDraga~evskoj ulici. Tel. 064/995-0-345IZDAJEM vrlo povoqnodvosoban nename{ten stan sa gre-jawem, lokacija Ciganmala. Tel.5372-816, 064/5426-726IZDAJEM name{tenu garsoweru.Tel. 065/346-541-1IZDAJEM name{tenu garsoweru,grejawe na gas, parking prostor.Tel. 064/ 031-7-072IZDAJEM name{ten stan od 43m2, na Keju, 2. sprat. Tel. 065/ 38-33-033IZDAJEM u Soko Bawi apart-mane i sobe sa kupatilima. Tel.064/ 30-22-419IZDAJEM jednosoban stan naQubi} keju, nename{ten. Tel.064/864-71-71IZDAJEM jednosoban nov stan,CG, prazan, ulica Pigova (park).Tel. 060/ 026-10-60IZDAJEM jednosoban stan naAlvaxinici, CG, terasa, polu-name{ten, useqiv. Tel. 060/ 349-8-490IZDAJEM ku}u od 90 m2, ucentu, ulica Lomina, renovi-rana, name{tena, CG, klima. Tel.063/ 603-984IZDAJEM name{tene kancelar-ije u Obili}evoj ulici, od 15 do50 m2. Tel. 063/ 635-033IZDAJEM dvosobanpoluname{ten stan, TA, kodMedicinske {kole. Tel. 032/ 712-547IZDAJEM dvosoban name{tenstan kod hotela “ Morava”, 3.sprat. Tel. 064/ 230-4-202IZDAJEM jednosoban name{tenstan u Beogradu, kod Kaleni}pijace. Tel. 064/19-11-911IZDAJEM jednosoban stan uBeogradu, na Vra~aru. Tel. 064/242-7-478IZDAJEM nename{ten stan od55 m2 u {irem centru â~ka. Tel.064/5720-519IZDAJEM noviji dvosobanname{ten stan. Tel. 065/ 346-541-1IZDAJEM dvosoban stan u

Nemawinoj ulici, visokoprizemqe, komplet name{ten,useqiv. Tel. 064/ 317-1-701IZDAJEM name{tenu ku}u od 45m2 u {irem centru â~ka, povo-qno. Tel. 064/5720-519IZDAJEM poluname{ten stan uku}i od 35 m2, u Qubi}u , Ulica39, broj 12, poseban ulaz. Tel.032/ 354-767IZDAJEM ku}u od 90 m2,nename{tena, blizu hotela“Morava”, useqiva. Tel. 060/ 349-8-490IZDAJEM stan 38 m2, 1 sprat,CG, terasa, na Alvaxinici. Tel.060/ 34-984-90IZDAJEM garsoweru sa CG uzgradi na Qubi} keju. Tel. 032/346-460 i 061/ 815-43-95IZDAJEM stan za letovawe uBau{i}ima. Tel. 032/ 341-948IZDAJEM stan za letovawe uIgalu. Tel. 062/ 385-929, 063/ 779-9-264IZDAJEM lokal od 53 m2 uglavnoj ulici u G. Milanovcu,grejawe na gas. Tel. 032/ 727-026,060/ 575-8-700IZDAJEM dvosoban name{tenstan , lift, CG, interfon, pvcstolarija. Tel. 031/ 3887-792 ,066/487-792IZDAJEM dvosoban name{tenstan, TA, Nemawina 50. Tel. 712-547IZDAJEM garsoweru od 26 m2, usoliteru na Qubi} keju. Tel. 063/349-333IZDAJEM lokal od 11 m2, ustrogom centru â~ka, poredGalije, CG, klima. Tel. 064/ 923-238IZDAJEM name{ten dvosobanstan kod gradskog parka, 2. sprat,CG, ktv. Tel. 064/182-83-78IZDAJEM poslovni prostor od200 m2, pogodan za sve delatnos-ti. Tel. 064/031-70-72IZDAJEM dvosoban name{tenstan u Ulici kraqa Milo{a,ima parking. Tel. 064/031-70-72IZDAJEM stan u Bau{i}ima zaletovawe. Tel. 061/ 60-900-44IZDAJEM stan kod Vuka uBeogradu za studentkiwe. Tel.063/843-414-9IZDAJEM magacine od 80 do 200m2 u Obili}evoj, uz kru`ni put.Tel. 063/ 635-033

PLACEVI

PRODAJEM kod bolnice placod 2 ara, uz asfalt. Tel. 064/ 666-3-268PRODAJEM plac u Loznici,Topalovo brdo. Cena 800 evra ar.Tel. 064/ 158-76-61PRODAJEM placeve od 17 a i 7a, u centru Kotraè. Tel. 011/ 88-485PRODAJEM placeve kod Spomenparka. Tel. 062/ 964-2-896PRODAJEM plac od 5 do 10 ari,sa svim prikqu~cima kodSlobode. Tel. 064/ 544-0-508PRODAJEM plac od 12 ara,Qubi} brdo, blizina rasadnika.Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371PRODAJEM plac od 25 ari,moè i u delovima, uKulinova~kom poqu. Tel. 064/471-74-83

IZDAJEM lokal u Uli-ci cara Lazara 23, kod“Xamije”. Povr{ina lo-kala, sa ~ajnom kuhiwomi sanitarnim ~vorom je29 m2. Lokal ima cen-tralno grejawe. Opre-mqen je kao frizerskisalon, a pogodan i zadruge delatnosti. Tele-fon za kontakt: 064/ 150-5-675

DE@URNI STOMATOLOGdeùrni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetikeâ~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

MALI OGLASI POVOQNO - ÂSOVI

NEMA^KOG, GR^KOGI ENGLESKOG JEZIKAZA SVE NIVOE IUZRASTE.065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI, ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKA,MLADE [QIVE STER-LEJKE, ÂÂNSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

Prodajem stambenoposlovni prostor uUlici Sin}eli}evoj77. POVOQNO!tel: 064/299-06-84

POTREBNA RADNICANA POZICIJIODR@AVAWE I PRODAJA CVE]A. TEL. 063/ 840-8-126

Izdajem jednosoban,name{ten stan u UliciMilo{a Obili}a broj101. Grejawe - TA pe},KATV. Za sve infor-macije kontakt tel: 063-1827294,032-341-757

PRODAJEM dvosobanstan od 56 m2, CG, O["Filip Filipovi}".Cena 24. 000 evra.Tel. 064/14-14-324

PRODAJEM plac od17.7 ari kod "Slobode", 2 km od cen-tra. Cena 800 evra / ar.Asfalt do placa.Dozvoqena gradwa.Tel. 063/ 667-494, 063/667-484 Jovan

PRODAJEM stan naAlvaxinici, name{ten.Tel: 064/36-66-325

POVOQNO PRODAJEM!ÊTVOROSOBAN, NOV,ODMAH USEQIV,UKWI@EN, STAN NALOKACIJI “GVO@\AR”U Â^KU. STAN SENALAZI NAPOTKROVQU, IZNAD 2.SPRATA, UKWI@ENEREDUKOVANEPOVR[INE OD 74 M2, APOSEDUJE STAMBENIPROSTOR POVR[INEPODA OD 100 M2, IDODATNI PROSTOR ZAOSTAVE POVR[INEPREKO 20 M2. CENASTANA 600 E/ M2. KON-TAKT TELEFON-VLAS-NIK STANA 064/ 051-8-002

NAJJEFTINIJE [OFER[AJBNE ZA SVE VRSTEAUTA, KOMBIJA,KAMIONA I AUTOBUSA.NABAVKA, PREVOZ,UGRADWA. POSEBANPROLE]NI POPUST.TELEFONI: 032/800 200i 063/606 979.

PETAK 20. JUN 2014. GODINE 43OGLASI

GRAD ÂÂKGRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS",broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US,50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika osadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glas-nik RS", broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA

JAVNI UVIDNACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE

"INDUSTRIJSKA ZONA, KOMPLEKSI BOLNICE I KASARNE".

Nacrt Plana Generalne regulacije "Industrijska zona, kompleksi bol-nice i kasarne", obuhvata podru~je povr{ine od 461.36 ha.

JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tek-stualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 20.JUNA 2014. godine do 19. JULA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS",broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US,50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacijebi}e izloèn na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam gradaâ~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvopredstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtugrada â~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna licamogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt PlanaGeneralne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urban-izam grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednicidana 28. jula 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine gradaâ~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida.Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urban-isti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" izâ~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnicipravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawajavnog uvida.

PRODAJEM plac od 30 ari saku}om u Prijevoru na skretawuza {kolu, na trasi Koridora 11.Tel. 064/ 353-2-709PRODAJEM dve parcele ukupnepovr{ine 1 ha 30 ari, u GorwojGorevnici, pored puta. Tel. 032/880-339, 061/ 710-20-71PRODAJEM plac u Atenici 13ari, moè zamena za razno.Povoqno! 062/755-020PRODAJEM parcelu od 1.56 ha,prva klasa, voda, struja, uZabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67PRODAJEM imawe sa dve ku}e uPakovra}u, pored {kole. Tel.064/ 196-4-705PRODAJEM plac na Zlatiboru -Vodice. Tel. 061/732-47-95PRODAJEM plac na Qubi} brdu12 ari, blizu rasadnika. Cena5.000 eura. Tel. 063/868-13-71PRODAJEM plac na Suvombregu, 4 ara. Tel. 5549-204PRODAJEM livadu 1,5 h, 8 km odcentra â~ka na putu zaPrijevor, asfalt, voda, struja,odobrena gradwa. Tel. 060/480-555-8PRODAJEM 4,5 ha zemqe, seloBer{i}i zaseok Gali~, ku}a-{tala. Tel. 063/602-974PRODAJEM placeve na planiniOzren, kod Sokobawe, na mestuzvanom Vlasina. Tel. 069/30-22-419

HITNO prodajem vo}wake iplaceve oko 4 km od centraIvawice i blizini vazdu{nebawe Anemija. Tel. 064/33-99-084PRODAJEM plac 6 a, dozvoqenagradwa na Goliji. Tel. 063/66-00-20 PRODAJEM parcelu 1.2 ha uPreqini, blizu “Intereksa”.Tel. 064/ 0045-726PRODAJEM plac 10 ari, kamenimost, voda, vajat na placu. Tel.060/754-50-11

RAZNO

PRODAJEM gr~ki duvan, najk-valitetniji na Balkanu. Tel. 064/467-0-822PRODAJEM raznu stolariju.Tel. 062/ 80-56-782PRODAJEM friìder “Obodin” , odli~an pod garanci-jom. Tel. 032/ 391-680PRODAJEM veliki dvodelnifriìder sa zamrziva~em markeLG, odli~an. Tel. 032/ 326-747PRODAJEM vi{e tepiha. Tel.062/ 80-56-782PRODAJEM fotequ za masaù,pruà veliki broj kombinacijamasaà, kontrola preko daqin-skog. Pogodna sa welnes i fitnescentre, kao i salone lepote. Tel.064/ 945-6-205PRODAJEM masaèr za le|a.Cena 1.000. 00 dinara. Tel. 032/

334-384PRODAJEM metalnu limenugaraù od 17 m2. Tel. 062/ 330-731PRODAJEM umati~ene steonejunice. Tel. 060/ 065 - 05-05PRODAJEM novu traktorskukorpu, cena 150 evra. Tel. 066/910-9-889PRODAJEM traktor “ TomoVinkovi}” 420 , 1985 god. saprikqu~cima. Tel. 880-028, 064/1600-876 PRODAJEM postoqa za sunco-brane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/374-125PRODAJEM ormar sa komodom.Tel. 062/ 80-56-782OTKUP starih dotrajalih, neis-pravnih i havarisanih vozila.Tel. 065/ 548-5-855PRODAJEM auto prikolicu,atestirana, sa ceradom. Tel.062/755-020PRODAJEM tri mu{ka maltez-era stara 2 meseca, sa papirima.Tel. 062/ 830-6-636PRODAJEM kau~. Tel. 062/80-56-782PRODAJEM novu kadu zakupatila. Tel. 064/ 2942-141, 032/374-125 PRODAJEM dve o~uvane letweautomobilske gume, ~etrnaestice.Tel. 063/84-34-149PRODAJEM tri krave (1 sa tele-tom) i 500 bala ve{ta~ke trave sadetelinom cmiqom i trojkom.

Tel. 036/857-678PRODAJEM doma}a jaja i kozijisir. Tel. 065/ 425-600-6PRODAJEM polovnu mu{kubiciklu u ispravnom stawu. Tel.064/ 2942-141, 032/ 374-125PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku,ve}a koli~ina, povoqno. Tel.063/ 84-34-149PRODAJEM ku}ni bioskop LG,povoqno. Tel. 064/ 2942-141, 032/374-125PRODAJEM drvene garni{neraznih veli~ina. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM hladno ce|eno sun-cokretovo uqe. Tel. 065/ 425-600-6PRODAJEM p~eliwa dru{tva irojeve u db ko{nicama. Povoqno.Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-88-45PRODAJEM kamp ku}icu“Treska”, 1+2 u ektra stawu ipovoqno. Tel. 064/ 00-40-754PRODAJEM ro{tiq na plin ipala~inkaru na plin. Tel. 064/24-62-790PRODAJEM vi{e dimenzija zas-takqenih prozorskih krila, poceni 200 dinara. Tel. 334-346,065/333-43-46PRODAJEM ~amovu rezanugra|u, prva klasa, 1 m3 - 160 eura.Tel. 061/ 111-64-39PRODAJEM kanap za balirawe 1kg - 240 dinara. Tel. 061/111-64-39PRODAJEM 2 metra javorovihtrupaca. Tel. 065/ 22-611-40PRODAJEM kau~, 3 tepiha iregal. Tel. 062/ 80-56-782PRODAJEM ta pe} 4.5 kv i raznupolovnu stolariju. Tel. 062/ 20-56-782PRODAJEM ciglu i blokove.Tel. 032/ 5574-348POVOQNO prodajem polovanname{taj. Tel. 066/ 346-288

PRODAJEM polovni name{taj -regal. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125PRODAJEM solarnu su{aru.Povoqno. Tel. 065/ 985-82-13PRODAJEM kamp ku}icu Treska,2 + 1 u ekstra stawu, povoqno.Tel. 064/ 995-0345PRODAJEM balirano seno uGorwem Milanovcu. tel. 063/ 614-586PRODAJEM o~uvanu svetle}ureklamu. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM okretne i prenosivedvori{ne su{ilice za ve{. Tel.064/ 2942-141PRODAJEM o~uvanu drvenutrgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM drvena vrata bez{toka. Tel. 063/ 84-34-149

AUTOMOBILI

PRODAJEM kamion Iveko , reg-istrovan do maja 2015. godine,nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM FIAT 500L. Kredit,gotovina. Tel. 064/4674-338PRODAJEM LADU NIVU.Kredit, lizing, povoqno zazamqoradnike i preduzetnike.Tel. 064/ 4674-338

USLUGE

USLUGE zidawa dimwaka, pe}i,~esmi, trotoara. Tel. 064/ 536-7-080USLUGE specijalnog zavarivawagusa , aluminijuma / cevi / iprohroma.... Tel. 066/ 910-9-889USLUGE pobijawa cevi za vodu,pumpa u dvori{tu. Tel. 064/ 373-0-156

USLUGE - povoqno ~asovimatematike. Tel. 065/ 332-1-456USLUGE ma{inskog cepawadrva, povoqno. Tel. 064/ 444-3-163USLUGE ko{ewa ira{~i{}avawa zapu{tenih izaraslih travnatih povr{ina.Tel. 065/ 458-6-162USLUGA popravke le|nihbakarnih prskalica, plasti~nihmu{tika i dizni. Tel. 032/ 326-747USLUGE - IZRADA kotlova ponaruxbini “ekonomik” (velikau{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651USLUGE - pomo} u ~uvawu dece inega starih, medicinska sestra.Tel. 066/ 401-686PREPRAVQAM {poreteSmederevac na duboka loì{ta.Tel. 065/405-4940RADIM biznis planove. Tel.063/750-28-93

ZAPOSLEWE

POTREBAN radnik od 35 do 45godina, za rad na auto otpadu.Potrebno poznavawe auto delova.Tel. 065/ 548-5-855TRA@IM posao ~uvawe dece,starijih lica, trgovina... odgov-orna, nepu{a~! Tel. 063/ 88-77-481POTREBAN frizer sa radnimiskustvom. Tel. 060/ 358-67-10POTREBAN radnik za rad nama{ini za brizgawe plastike.063/ 640-573

AGENCIJA „SUBOTI]“NUDI USLUGE Î[]EWA IODR@AVAWA STAMBENOG IPOSLOVNOG PROSTORA IVO\EWE POSLOVNIHKWIGA. TEL. 064/ 196-4-705

PRODAJEMOKRETNE IPRENOSIVEDVORI[NESU[ILICE

ZA VE[

TELEFONI: 064/ 294-2-141,

Na osnovu ~lana 10. Stav 1. i stav 2, a u vezi sa ~lanom 29. stav 1. i stav 3. Zakonao proceni uticaja na ìvotnu sredinu ( "Sl.glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) dajeslede}e

OBAVE[TEWE

Nosilac projekta, IN Energo Beograd, podneo je zahtev za odlu~ivawe o potre-bi izrade Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu Projekta izgradwe ieksploatacije male hidroelektrane Didi}i.

Zainteresovana javnost moè da izvr{i uvid u sadrìnu zahteva svakog radnogdana od 10-13 ~asova u prostorijama Ministarstva poqoprivrede i za{titeìvotne sredine u Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426 i dostavi svojemi{qewe u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

Republika SrbijaMINISTARSTVO POQOPRIVREDE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

Logoped, pesnikiwa, ak-tivan kreator kultur-

nih manifestacija u graduOlivera Oqa Cupa}, ro|enaBa{i} 1950. u Leskovcu,“dobila je u ìvotu mnogebitke, ali ne i rat”. Tako jeglasila jedna od wenih po-sledwih poruka... Rano de-tiwstvo i osnovnu {koluprovela je u Qubqani, gde jezavr{ila osnovnu {kolu naslovena~kom jeziku. Gimna-ziju i studije na Defektolo-{kom fakultetu zavr{ila jeu Beogradu, a od 1974. godine

do penzionisawa radila je uGradskoj bolnici u â~kuna ORL odeqewu kao defek-tolog- rehabilitant za decui odrasle sa poreme}ajimasluha, govora i glasa. Bilaje uspe{na u svom poslu.Svoj spisateqski talenatpokazala je od najranijih{kolskih dana. Wen afini-tet bilo je stvarala{tvo zadecu, poezija, proza, dram-ski tekstovi i igrokazi. Ustvarala{tvu za odrasle po-tvrdila se kao pisac sati-ri~nih tekstova, eseja, re-

cenzija, pesama i pri~a,dramskih tekstova, scenari-ja, dramatizacija, a bavilase i recitovawem, glumom ibila uspe{an voditeq ikreator mnogih kulturnihprograma. Objavqivala je u~asopisima, zbornicima,antologijama za decu i od-rasle i za svoj rad dobilabrojna priznawa. Bila jeu~esnik vi{e festivala ipesni~kih susreta. Od 2000.godine je ~lan Udruèwakwièvnika Srbije, bila jesekretar Podru`nice UKSza Moravi~ki okrug, ~lanUSKOR-a, Udruèwa “Pri-jateqi dece Srbije”, mesnogodbora Kola srpskih sesta-ra u â~ku i dugogodi{wipredsednik ovda{weg Kwi-

èvnog kluba “DragoslavGrbi}”. Naro~ito je podr-àvala mlade talente.Objavila je tri zbirke poe-zije za decu, koje su kreiranekao slikovnice: “Ven~i} odmasla~ka”, “Svici u xepovi-ma” i “Svrbi me surla”2012, koju je IK “P~elica”predstavila na Beogradskomsajmu kwiga. Potpisuje ikwigu pesama za odrasle

“Pobuna du{e” i zbirkupri~a i novela “Igra skri-valice”. Komemoracija povodom smr-ti Olivere Cupa}, uglednogkulturnog radnika, odrà-na je u ~etvrtak, 19. juna u 11~asova u Klubu Doma kultu-re, a sahrawena je istog danau 14 ~asova na â~anskomgrobqu.

ÎTUQE

POSLEDWI POZDRAV

Na{oj dragoj baki, majci i supruzi

OQI

One koje volimo nas nikada ne ostavqaju.Volimo te zauvek Oqa.Ti si na{a crvena ptica feniks.

SEJA, TEA, BORA17879

SE]AWE25. 6. 1991 - 25. 6. 2014.

MILOVANMIHAILOVI] "DRQO"

Dana 25. 6. 2014. navr{ava se GODINUDANA od smrti na{eg supruga i oca

Pro|e tu`na godina, od kada si nas napus-tio. Svaki dan bez tebe je prepun tuge i

bola. Se}awe na tebe ìve}e ve~no una{im srcima. TVOJI: supruga STOJKA, }erke VESNA

i VERICA, unuci NIKOLA i STEFAN, unuke TIJANAi RADICA, zetovi PULE i RA[O

17874

JOVANA AZAWCA2013 - 2014.

Majko,

Hvala ti za svu qubav, ne`nosti dobrotu koju si nam pruìla.

BORIS i LARA17876

Mojoj dragoj supruzi

OQI

Hvala za ìvot proveden sa wom.ALEKSANDAR

17880

OLIVERA OQA CUPA]kwièvnik, defektolog

GODI[WI POMEN

EMILIJA@IVANI]

iz Kowevi}a22. 6. 2013 - 22. 6. 2014.

Posledwi pozdravna{oj dragoj

OQI

od devera DANA sa porodicom

17878

Na na{u àlost,40 dana kako nije sa nama

MIRKO VUJOVI]

Nano!

„Mo`da spava sa o~ima iznadsvakog zla, izvan stvari, iluzi-ja, izvan ìvota i s wom spava,nevi|ena, wena lepota"

ANDREA17877


Vreme prolazi, se}awa ostaju.Bila je ~ast imati takvog dedu.

TVOJI: MARIJANA i IVANsa mamom i porodicama

17871

Istina je bolna, tuga beskrajna, re~i malo, a bolamnogo da bismo rekli koliko nam nedostaje{.Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u miru.

PORODICA @IVANI]17873

ANDREA, BORIS, LARA i ALEKSANDAR

17881

Posledwi pozdrav na{oj dragoj }erci Oqi.

MAMA i TATA17875

Dragi na{, iskreni prijateq i drug.Zauvek }e ostati u na{im srcima i mislima.

Wegovi drugari: ZORAN, MIKO[, ]ENDOi SLOBODAN sa porodicama.

17870

PREMINULA

OLIVERA OQA CUPA](1950-2014)

ÎTUQE

2012 - 2014.

Dana 24. juna navr{ava seDVE GODINE

bez na{e najve}e qubavi

RU@ICE ^VOROVI]

Vreme prolazi u bolu i suzama.Beskrajno tugujemo mila na{a jer utehe nema.

Volimo te do ve~nosti.Zauvek. Ti i mi.

TVOJI NAJMILIJI

17872

24. 6. 2012 - 24. 6. 2014.

Mila na{a

RU@ICE

Svojom ~istom i toplom du{om zasluìla si ve~nost.TVOJI: BRAT, TETA, UJNA i TEÔ

17872


ÎTUQE

POSLEDWI POZDRAV

ZORKA PETROVI]

1932 - 2014.iz â~ka

POSLEDWI POZDRAV

ZORKAPETROVI]

1932 - 2014.iz â~ka

26. 6. 2014. navr{ava se PET GODINAod kada nije sa nama

ZORAN]ETENOVI]

]ETEN1958 - 2009.

Tu`no se}awe na na{eLUKOVI]E

MILO[A MI[KA5. 7. 1997 - 5. 7. 2014.

@IVOJINA @IKA22. 6. 2008 - 22. 6. 2014.

RAJNAMARTA]

19. 6. 2006 - 19. 6. 2014.

MILABOJOVI]

1964 - 2014.

Umrla je na{aMILA

MILABOJOVI]

1964 - 2014.

POSLEDWI POZDRAVVOQENOJ SESTRI

MILIBOJOVI]

1964 - 2014.

ÊTRDESETODNEVNI POMEN

Dragi nikad ne umiru. S qubavqu ipo{tovawem ~uvamo uspomenu natebe.

Supruga: VERA, deca MILOJKOi MILKA sa porodicama

RADOMIRU ]OSI]URADU

1937 - 2014.iz Pakovra}a


Draga seko,Te{ko je ìveti bez tebe, ali sam ponosna {to sam teimala za sestru. Voqeni ne umiru, jer dok ìvimvole}u te i ~uvati od zaborava. Ve~no }e{ ìveti umom srcu.

Tvoja sestra ZORA17863

RAJNAMARTA]

19. 6. 2006 - 19. 6. 2014.

Dana 12. juna 2014. godine posle kra}e bolestipreminuo na{ dragi

TOMISLAV\URA[EVI]

RAJNAMARTA]

19. 6. 2006 - 19. 6. 2014.

Dana 18. juna 2014. navr{ava20 godina od smrti na{eg dragog

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa qubavqu~uva sestra MILKA sa porodicom

17851

RANKA VUÎ]EVI]Aiz Zabla}ske Baluge

SE]AWESTEVANÊVI]

JELENA 1919 - 2009.

DRAGUTIN1909 - 1997.

IVAN MILOVANOVI]iz Prijevora

Draga seko,Osam godina! Ne, ne verujem daje toliko pro{lo iako je isti-na u koju ne mogu i ne}u da

poverujem, jer ti si seko svaki dan u mojim mislima, umojim snovima, u mom srcu. Nema tih suza i re~i kojemogu ublaìti bol i prazninu koja je ostala tvojimodlaskom. I daqe ìvi{ u mom srcu voqena,po{tovana i nikad zaboravqena.

Tvoja sestra CANA i zet MIRO17863

Ponosni smo {to smo te imali, aneizmerno tu`ni {to smo teizgubili. Ve~no }emo te nositi usrcu.

]erke: DRAGANA, SILVANA, SVETLANA,unuci: NEMAWA, ALEKSANDAR, STEFAN,

ALEKSA i NIKOLA, unuka ANA i zetovi17850

21. juna 2014. je tvoj 31. ro|endan.Osam godina je pro{lo od tvoje

prerane smrti.Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Tvoja porodica MILOVANOVI]17857

Zaslu`ni i po{tovani roditeqi ìve zauvek u nama.]erka DRAGICA KAPLAREVI] sa suprugom

VI]OM i }erkama DRAGANOM i BIQANOM17856

Sin LAZAR, snaha MIRJANA,unuke NEVENA i IVANA

17865

]erka BIQANA, unuci ISIDORAi ALEKSANDAR

17865

"Oti{ao je na nebo, da za nasnabere zvezda."I sada nas, me|u wima, ~uva.

Uvek }e te voleti tvoji najmiliji.GAGA i ZOKA sa mamom, babom i dedom

17866

Mnogo toga se promenilo, samo je na{a qubav premavama ostala blistava i nepomu}ena.Da... Voqeni nikad ne umiru.

Majka i supruga ÊDA, sestra i }erka BIQANA,sestri}i i unuci NEMAWA i STEFAN

17867

Tuga se ne meri vremenom ni re~ima. Ponos i se}awena tebe je uvek prisutno, a qubav ve~na.Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vremene le~i.

TVOJA PORODICA17868

Zahvaqujem se svima na ukazanom sau~e{}u a posebnosvojim kolegama i osobqu Intenzivne nege na pomo}i,nezi i le~ewu moje sestre.

Sestra BIQA sa porodicom17869

Nikada je ne}emo zaboraviti.MILKA, MONIKA i TA[A MARINOVI]

17869

Posledwi pozdrav odsupruga RADO[A i sina \OR\A

Posebna zahvalnost osobqu odeqewaIntenzivne nege â~anske bolnice.

ZAHVALNA PORODICA17869

ÎTUQE

20. juna 2014. navr{ava se DVE GODINEod smrti na{eg dragog

AKSENTIJAPANTOVI]A - AXA

Dragi na{

DRAGAN JANKOVI]22. 6. 2013 - 22. 6. 2014.

Dana 21. 6. navr{ava se [ESTmeseci od smrti na{e drage

supruge i majke

VINKE NENADI]

Dana 22. 6. 2014. godine navr{ava se[ESNAEST GODINA od odlaska

na{eg

IVANA ALEKSI]Aiz G. Gorevnice

U ~etvrtak, 26. 6. 2014. godine, navr{ava se ÊTIRIGODINE od smrti na{eg jedinog sina i brata

SINI[EPRODANOVI]A

iz Pakovra}a

SINI[APRODANOVI]

iz Pakovra}a21. 8. 1963 - 26. 6. 2010.

Dana, 23. juna 2014. navr{ava seSEDAMNAEST GODINA od kako je

umrla moja majka

ZORA BABI]

SE]AWEna moje drage roditeqe, sestre i zeta

iz Jeèvice

Hvala za dobrotu i pa`wu koju ste mi pruàli.MIROSLAV JOVANOVI]

17862


S po{tovawem uspomenu na wega ~uvajusupruga LEPOSAVA, sestra DANICA i mnogobrojna

rodbina17853

1975 - 2014.

RADOJKA JOVANOVI]1977 - 2014.

RADOSAV JOVANOVI]

2001 - 2014.

KRSTINA KINA RISTI]ro|. Jovanovi}

2012 - 2014.

RAJKAJOVANOVI]

1991 - 2014.

RADOMIR RISTI]

Majko, hvala ti za sve i po~ivaj u miru.OLIVERA

17860

Znao si koliko smo te volele, alinikada ne}e{ saznati u kakvom boluìvimo ove 4 godine, od kad te nema.

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe natebe. Mnogo nam nedostaje{.

K}i MARIJA, supruga VESNA

Tvoju dobrotu i veliko qudsko srce ukome je bilo mesta za sve nas nikadane}emo zaboraviti.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.TVOJI: suprug ALEKSANDAR,

sin MILIVOJE i }erka MILOSAVA

Bio si kratko u na{im ìvotima,osta}e{ ve~no u na{im mislima.

TVOJI: majka MILIJANA,otac MILOMIR i brat BRANKO

17859

Dok trajemo bi}e{ u na{em se}awu,voqen i po{tovan.

PORODICA JANKOVI]17861

Istina je bolna, tuga je ve~na koju }emo nositi una{em rawenom srcu.

Ve~ito tu`ni, majka CANA,otac RADE i sestra QIQANA

17854

PETAK 20. JUN 2014. GODINE

20. jun 2014.

Documents