2 3kornet.rs/wp-content/uploads/2011/11/leposava-net.pdf · svi normalno prihvatili Zakon o mleku na javnom mestu. U svetu odavno prihvaćena stvar, ali našim se-ljacima je trebalo

1

2 3

2 3

4 5

KORNET, 2008.Kapetan Mišina 3, Beograd+381 11 2622-102, 2637-741, [email protected]

Urednik edicijeGoran Kostrović

Za izdavačaIvan Tobić

Tehnička obrada, proof-reading, dizajn i koriceMiloš Trajković

LekturaBoris Starešina

Idejni savetnici, pomagači i inspiratoriAleksandra Tana Pilipović, Ivan Tobić, Aleksandar Grujić - Žuborko, Branislav Bane Grbić, Gabrijela Popović

Pozadinska podrškaGrupa Činč, Vojin Paunović i Besne gliste, Goran Kostrović, Aleksandar Belčević, Goran Bogunović, Nebojša Mikerević, Saša Marković Ganeša, Cvijeta Jakšić

ŠtampaOtvorena knjiga

© Copyright by Pavle Ćosić, 2007

4 5

LEpOSavaPavle Ćosić

Leposava

6 7

6 7

Po ne kad sta vim ru ku na čelo i kažem se bi: Baš si, Le po sa va,

pra va se ljan ka!

Ot ka ko je Di mi tri je na pra vio lop tu za prelaženje uli ce, Be o grad mi ceo iz gle da sa svim drugačije. Ni je sa mo zbog to ga što nam je lop ta svi ma omogućila br-zo i ne sme ta no prelaženje uli ce, ne go se ne ka ko sve od jed nom iz me ni lo. I stva ri ko je ni s lop tom ni sa uli-com ne ma ju ni ka kve ve ze. Uosta lom, šta bi ste vi pre sa mo par me se ci re kli da vi di te saobraćajca ka ko na-sred Te ra zi ja mu ze kra vu? a da nas je to sa svim nor-mal na po ja va. Ni ko se više ni ne osvrće, jer su sad svi nor mal no pri hva ti li Za kon o mle ku na jav nom me stu. U sve tu odav no prihvaćena stvar, ali našim se-lja ci ma je tre ba lo sto go di na da se na vik nu.

A Di mi tri ju sva ka čast na ovoj lop ti. Pri me ti la sam da to tal no izluđuje vozače, naročito kad uključiš mo-ju omi lje nu op ci ju iskrivljena pro jek ci ja. Ne ra dim to svi ma, sa mo tak si sti ma. Dok ja bez bed no jašem na lop ti, onaj skot do le vi di mo ju pro jek ci ju is pred šajbe i koči ko su ma nut. Tek kad zakoči, ska pi ra da je trik. Lad no po pi zdi.

Teroristička or ga ni za ci ja pešaka tražila je da ot-ku pi lop tu za ve li ku lo vu, ali Di mi tri je je rešio da im ne dâ. Kaže da će je zlo u po tre bi ti. To je moguće, jer ipak su to eks tre mi sti. pre dve go di ne, kad su se tek

8 9

po ja vi li i sa mo bušili gu me i lo mi li brisače, još su mi bi li i simpatični, ali ot ka ko su uve li pra vi lo „de set mr-tvih vozača za je dan pre la zak na cr ve no“, svi se slažu da su iz da li ide ju poštenog pešaka. Ne da je previše, ne go pro iz vo di to tal ni kon tra e fe kat. Ne ki tak si sti su ra di sa mo od bra ne počeli da no se pištolje i po sta li mno go la ki na obaraču. Već tri pešaka ko ja su pre la-zi la uli cu van pešačkog pre la za ubi je na su usred be la da na. I ni ko zbog to ga ne od go va ra. Mu ri ja na rav no štiti vozače. Iako je u par la men tu do ne sen Za kon o rav no prav no sti pešaka na jav nim me sti ma, ni ko ga ne poštuje jer je sva moć u ru ka ma volandžija.

a ka zne za ne ve za ne per tle pešacima da ni ne spo-mi njem. Ja sam pre ne ki dan pla ti la 25.000 slov nih zna ko va bez raz ma ka sa mo za le vu ne ve za nu per-tlu, i to na tro to a ru! Na li cu me sta, bez pra va žalbe. Užas! Ćaletu ni sam sme la da kažem ni reči. Po stao je nepodnošljiv ot ka ko su ga u fir mi uhva ti li s po ce-pa nim gaćama. Hi gi jen ska ko mi si ja uvek obi la zi fru-stra ci o ni sek tor dru gog četvrtka ili pet ka u me se cu i to svi zna ju, a ovog me se ca su od jed nom ba nu li u uto rak. Ne vre di ništa što mu je ke va go vo ri la da će se to kad-tad de si ti i da bar te ne de lje uvek no si čitave gaće. Da ne vo lja bu de veća, pošto su gaće po pro ce-du ri od ne te na da lju ana li zu, ćale je ubeđen da će ga pro va li ti da su pri de bi le još i pr lja ve, pošto on u uto-rak ni kad ne me nja gaće. Ra ni je je me njao, ali ovo je kao ne ki nje gov sit ni pro test. Uosta lom, isto kao i ke va ot ka ko su za bra ni li češanje na jav nim me sti ma. Ona obožava, dok sto ji na se ma fo ru, pa kad se mur-kan okre ne na dru gu stra nu, ona ko naočigled svih da se počeše is pod le ve no zdr ve. Oni s dru ge stra ne gle-da ju je zaprepašćeno, upi ru pr stom u nju, ali ne ma te-

L e p o s a v a

8 9

o ri je da je pan dur pro va li. Dok se on okre ne, ru ka je ured no u džepu, kao što pro pi si i nalažu. Kao i svu da u sve tu. Stvar no smo se lja ci, to se na Za pa du ni kad ne bi de si lo.

Čula sam da lju di u Slo ve ni ji drže ru ke u džepovima na se ma fo ru čak i kad ne ma auto mo bi la. Ni pan du-ra! A je ste zna li da u Nemačkoj uopšte sko ro ne ma muri je na ras kr sni ca ma? Ne ma po tre be. Čim se čuje pu canj, svi u istom mo men tu kreću u ko rak, le va-de-sna, le va-de sna, a ri tam drži auto mat na se ma fo ru za sle pe. Pre stro ja va nje po gru pa ma se vrši bez pomoći bočnih saobraćajaca i do ber ma na. Kod njih se polaže is pit iz pešačenja po gra du još u sed moj go di ni i ne smeš da izađeš bez položenog is pi ta, na rav no ako ni-si u prat nji ro di te lja. Je bo te, oni su sto go di na is pred nas, maj ke mi.

Isti na, me ni ma lo pri ja ova naša bal kan ska opu-štenost. Za to su mi te Di mi tri je ve lop te eks tra. Zasad ih u gradu koristi samo nas sedmoro, ali ako se stvar pri mi, a primiće se si gur no, ga rant će uve sti ne ki za-kon pro tiv njih. I tre ba da uve du. Ne ka nam kad smo ta kvi!

Baš juče čitam ko men ta re na B92. Ono kad su ja-vi li da smo i ofi ci jel no proglašeni za na ci ju s najviše kre te na i pro sta ka po me ga baj tu; piše ne ki lik ko ji se ku ne da je bio u Ita li ji, i to dva pu ta. Jed nom u ve ro ni a dru gi put u ne kom gradiću u Mon ta ni ili ta ko nešto. Kaže čovek da su lad no počeli da nas pre po zna ju na uli ci ta mo u Evro pi. Od mah! Nas Beograđane. Sa mo te namirišu džukci, dođe murija i od ve de te. Džaba vi za, džaba rod bi na u ino stran stvu i nekrštenica SPC. Od mah te de por tu ju. Nje ga ni su, kaže, on se ci vi li zo-vao. Na vod no ni je to li ka fr ka ne gle da ti lju de oko

B a š s i , L e p o s a v a , p r a v a s e l j a n k a !

10 11

se be, ako pr vo ma lo vežbaš po gra du pre ne go što odeš pre ko cr te. Me ni je to ne za mi sli vo, ja zve ram u sva ku bu da lu ko ja mi se nađe pred očima. Ko ja sam ljan ka...

Ma ni ne tre ba da ide mo u Evro pu kad smo tol’ki šabani. Ju tros su na B92 javili da su u Sr bi ji čak šest po sto stanovništva pušači! Da se čovek naježi od užasa...

10 11

Mo ja pri ja te lji ca Ga li na

Kad je pre tri de se tak go di na, u okvi ru Stu di je o razmišljanju, po kre nu ta ak ci ja iz grad nje do mo va za pri pad ni ke na ci o nal nih ma nji na, Ga li ni ni ro di te lji do-bi li su kuću od države. Sa gra di li su je baš na me stu gde se ra ni je na la zio Vu kov i Do si te jev mu zej, znači od mah po red škole. Mi devojčice iz raz re da, u bašti te kuće, praktično smo pro ve le de tinj stvo. Rav no prav-ni in do e vrop ski građani jugoistočno-azij skog po re kla tih go di na su pro la zi li do sta do bro, pa pošto ni do da-na današnjeg naša ze mlja ni je uključena u pre go vo-re o sti ca nju uslo va za približavanje raz go vo ri ma o sma nje nju kritičkog nad zo ra i ublaživanju vi znog režima, Ga li na u životu pro la zi ja ko do bro. Od mah po završetku sred nje škole, po sao u Mi ni star stvu za ljud-ska pra va do bi la je čim se po ja vi la na vra ti ma. Kao Rav no prav na in do e vrop ska građanka jugoistočno-azij skog po re kla, Ga li na ima pra vo i na so ci jal ne do-pri no se i dva te lo hra ni te lja. Obožavam je! Ima ti je za naj bo lju pri ja te lji cu pra vi je užitak, jer mi u ovoj kri-zi i teškim vre me ni ma (ko ja ni kad ni su bi la teža, čak ni u vre me po sled njeg ra ta i ofi ci jel nog društvenog ne vre me na) pu no pomaže. Po sle fak sa sko ro uvek odem kod nje na ručak, a često i na sek sa nje. Pod ra-

12 13

zu me va se da je Mi ni star stvo Rav no prav nim in do e-vrop skim građankama jugoistočno-azij skog po re kla do de li lo naj zgod ni je, naj ob da re ni je i naj po tent ni je te lo hra ni te lje. Po za ko nu, oni ne ma ju oba ve zu da za-do vo lja va ju i pri pad ni ce ne ma njin skog na ro da, ali su Gi le i Mi ki su per. Ra de sve što im se kaže. A i do bar su tan dem. Gi le je više za gru blje, a Mi ki za nežnije va ri jan te, pa ko je ka ko raspoložen. Ga li na je od Di-mi tri ja ku pi la jed nu onu nje go vu lop tu za prelaženje uli ce i po klo ni la im. Lep znak pažnje.

Ipak, tre ba reći da ni Gi le ni Mi ki ni su iz ne kih fi-nih po ro di ca i da ni su najlepše vas pi ta ni. Pri mi tiv ci su, šta da se ra di... Ga li na im uglav nom gle da kroz pr ste, ali ne ko li ko pu ta su pre te ra li pa je mo ra la da ih pri ja vi. Gi le naročito. Jed nom je, kad mu je pao Ga li nin kla vir na no gu, ta ko opso vao da je upo tre bio čak dve za bra nje ne za re dom. Jed nom za vre me sek-sa iz le te la mu je čak i ona sablažnjiva. Iako je bi lo u na stu pu stra sti, složile smo se da ga tre ba pri ja vi ti i za to je od Mi ni star stva do bio pet da na de set de be lih političarki. Ta ko sle du je po Za ko nu. Možda ma lo pre-ja ka ka zna, ali naučio se re du. Ma ne vre di! Iako su obo ji ca prošli kroz Evrop ski pro gram za ci vi li za ci ju ze ma lja za pad nog Bal ka na (a Mi ki je čak učestvovao i na kvi zu Sta za ma evrop ske za jed ni ce i osvo jio sed mo me sto u opštini), očigledno je da je di no kažnjavanje da je ne ke re zul ta te. ame ri kan ci su re kli da NDD ple-je re sa pro gra mom za po ti ski va nje ružnih reči više neće isporučivati ako se ne pre du zmu odlučne ci vi li-za cij ske me re.

Za to smo ga i pri ja vi li, za do bro svih nas, ne to li-ko zbog nje ga, jer, iskre no, me ne ta reč za pra vo ne sablažnjava mno go, a Ga li na mi je jed nom kad se na-

L e p o s a v a

12 13

pi la pri zna la da čak vo li da je čuje i da je jed nom pred ogle da lom pro ba la da je upo tre bi. Sreća pa je ćale po-ku cao na vra ta i sprečio je u to me.

I inače je Ga li na sklo na sva ka kvim glu po sti ma. Za-to je i vo lim. Jed nom je, valj da u sed mom raz re du, i to baš na času evrop skog eko no mi zma, četujući s ne kim na no ut bu ku ot ku ca la da mr zi kiš lo ren. Učiteljica je na rav no pro va li la. a ona je to ura di la pot pu no bez ve ze. Ni ti mr zi kiš lo ren, ni ti je ima la na me ru da ne-kog pro vo ci ra. To je ne ka ludačaka bes po treb na hra-brost ko ju ima ju lju di u tim go di na ma i na svašta su sprem ni bez po seb nog raz lo ga – sa mo da pokažu ka-ko su hra bri. Ta ko je od jed nom na pi sa la, iz do sa de, jer ko je u tim go di na ma u sta nju da sluša na kla pa-nja o evrop skom eko no mi zmu? Ja to znam, ali ni je znao i di rek tor. Mo ra la je da usvo ji tri mačke i napiše re fe rat o isto ri ji fran cu ske ku hi nje i nje nom uti ca ju na lju bav u afri ci. Oko re fe ra ta smo joj svi po ma ga li. Na ne tu ima mi li jar du stva ri na tu te mu, ali tad još ni je bio izmišljen pGL pa smo mo ra li sve iz gla ve da pišemo. Sećam se da smo čak ne ke rečenice skroz sa-mi smi sli li. U tim go di na ma!

pa i po red sve ga to ga, ka ko vi dim na fo ru mu, ima lju di ko ji stra ho vi to sla bo po zna ju ge o gra fi ju i isto ri-ju Fran cu ske. U to sam se i sa ma uve ri la. Sećam se da de be li Čeda jed nom na kar ti ni je mo gao da nađe Per-pi njan! Do bro, našao je, ali tre ba lo mu je jed no dva mi nu ta. Ne ve ru jem da u sve tu ima ta kvih slučajeva.

Bi lo ka ko bi lo, Ga li na se u sledeći pe tak uda je i ja sam joj ku ma. Je dva čekam!

M o j a p r i j a t e l j i c a G a l i n a

14 15

In sti tu ci o nal ni okvir

U pičku ma te ri nu! Mo ram da se is pra znim. Ma bo-li me du pe i ako mi ne ko pro va li pa svord i vi di da psu jem. Ne ka me osu de i na pet te ra baj ta pri nud nog bra ka ako tre ba. pr vo, Ga li na je ras ki nu la ve rid bu. Ništa od svad be. Sa zna la je da se njen mo mak Žika sve vre me kre sao s Mi ki jem. Ne sa mo da je gej, ne go je još i va ra i to sa Mi ki jem. Znači da je i Mi ki gej. Jed nim udar cem četiri loše ve sti. Ka ko on da čovek da ne po pi zdi? Da sve bu de još ne pri jat ni je, za te kla ih je ka ko se rendišu u nje nom kre ve tu pošto se s po sla vra ti la da uzme punjač za kre jon.

– Sva ki put ga za bo ra vim i uvek se de si ne ko sra-nje!

Ta ko je počela raz go vor i on da mi ispričala ovu priču iznenađujuće hlad no krv no i smi re no. Ja sam se mno go više iz ner vi ra la. pr vo, ra do va la sam se zbog svad be pošto je na svad ba ma do zvo lje no du va nje, a dru go, žao mi je zbog Mi ki ja. Raz u me se da ih je obo-ji cu Ga li na od mah pri ja vi la. Ona, kao Rav no prav na in do e vrop ska građanka jugoistočno-azij skog po re kla i kao službenik u Mi ni star stvu za ljud ska pra va, a to se uči još u trećem raz re du, ima pra vo na dvo stru ku odštetu i in ten ziv nu po zi tiv nu dis kri mi na ci ju. To

14 15

znači da će Mi ki do bi ti de set go di na najstrožeg bra ka s de be lom političarkom na dru gom ili trećem ni vou sar mi od ki se log ku pu sa. Njen bivši dečko, u ko jeg, uz gred bu di rečeno, ni kad ni je ni bi la za lju blje na već je hte la da se uda zbog pa pi ra ka ko bi mo gla da na-pre du je u Mi ni star stvu, proći će ma lo bo lje. Po Za-ko nu o va ra nju ve re ni ka s pri pad ni ci ma istog po la, nje mu auto mat ski sle di dvogodišnja pen zi ja i de set rotirajućih par fe ma po iz bo ru.

pi ta la sam Ga li nu da li joj je pa lo na pa met da su možda sve in sce ni ra li ka ko bi zlo u po tre bi li za kon, jer osim po zi tiv ne ka zne za nje nog dečka, zna mo i da se Mi ki pa li na de be le političarke. Re kla mi je da ne ma te o ri je jer ga je Mi ki fu tao u žutaru na nje ne oči pa su joj se još ru ga li kad je re kla će ih pri ja vi ti ta ko što je Žika popušio Mi ki ju pred njom.

– Živorad i Mi lo rad! Ka ko da ne bu du pe de ri s ta-kvim ime ni ma? – do da la je Ga li na kao ključni do kaz.

– pa šta? I ja se zo vem Le po sa va pa ni sam sa pu-njar ka.

– Ni je to isto. Da si muško i da si Le po sav, bi la bi der pe – dovršila je svo ju ube dlji vu ar gu men ta ci ju.

Me ne u stva ri u sve mu to me bri ne nešto dru go. Čini mi se kao da je sve počelo da se ras pa da oko me-ne. Sva kog da na čekamo ćaletovu pre su du za one gaće, ke va je na ivi ci ner vnog slo ma zbog sve ga, ja ne vi dim više ni ka kvu per spek ti vu. Rešila sam da pa lim na po lje, ka ko god znam i umem.

16 17

Bu gar ska!

Ta ko je! Bu gar ska! Ka ko mi ra ni je ni je pa lo na pa-met? Za sa mo par mi nu ta us pe la sam da se se tim 14 do brih raz lo ga za od la zak u Bu gar sku i od mah sam ih sej vo va la u CST.

1. Bli zu je. 2. Jezik im je sličan našem, la ko ću ga naučiti. 3. Sličan im je men ta li tet. Bal kan ci su i pra vo slav-

ci po re klom, ali ni su ta ko pri mi tiv ni kao mi.4. Imam rođake u Plov di vu.5. Po zna jem jed nu de voj ku iz So fi je, Živku.6. Bu gar ska ima mo re.7. Bu ga ri vo le Srp ki nje. 8. „Vir kla“ je bu gar ska fir ma.9. Po is pi ti va nji ma jav nog mne nja, većina Bu ga-

ra je bi la pro tiv trećeg ci vi li zo va nja Sr bi je.10. Bo lje se živi i sve je bo lje. Po je di ni Bu ga ri sme-

ju da ra de čak i u En gle skoj.11. Ne ma ju oba ve zan PPG.12. Nig de ni je do zvo lje no pušenje.13. Bu gar ska je u Evro pi.14. Ne ma ju padeže.

16 17

I dok sam razmišljala o Bu gar skoj pre ki nuo me je te le fon. Di mi tri je me zo ve da oko šest dođem kod nje-ga. Kaže da ima nešto važno da mi kaže. Pi tam ga od-mah o čemu se ra di, a on mi od go va ra da se str pim.

Od le pi la sam čekajući. Na rav no, pr vo sam se po-na da la da mu nešto fa li ili da mu ni je do bro i da mi traži pomoć, pa sam se od mah ba ci la na sređivanje i do te ri va nje. Ta mi se ide ja to li ko svi de la da sam sve osta le va ri jan te od mah eli mi ni sa la. Uosta lom, šta bi to još mo glo da bu de važno?

Ipak sam us pe la da za ka snim po la sa ta. Za sve je kriv glu pi gel za ko su ko jem su cr kle ba te ri je pa sam mo ra la da čekam da se na pu ne. Uz to, rik nuo je i lift za Ze mun pa sam mo ra la da dođem be o bu som.

Di mi tri je mi otva ra vra ta u ba de-man ti lu. a ja ona-ko pic nu ta. Da blam bu de veći, ula zim i zatičem ce lu eki pu u so bi: Ga li na, Bok si, Ce ca i Ma ki.

– O čemu se ra di? – pi tam.– Ne zna mo ni mi – rekoše svi uglas, a na sta vak

rečenice sva ko na svoj način. Ma ki je va ver zi ja je bi la nešto kao: „Drži nas u ne iz ve sno sti“, Bok si je va: „To je valj da ne ka fo ra...“, a Ce ci na na rav no „Drkadžija!“. Ga li ni nu ni sam re gi stro va la pošto je samo nešto pro-mr mlja la. Ova ko uživo joj je ve rid be ni de bakl sta jao mno go re al ni je ne go pre ko te le fo na. vi de lo se da je sje ba na.

– Evo sad ću vam reći – počeo je Di mi tri je značajno – Hteo sam da vam svi ma kažem isto vre me no, da ne po na vljam sto pu ta. U sva kom slučaju, imam do bre ve sti i je dan do bar plan. aj mo ova ko... Ga li na, je si po-ne la lop tu za prelaženje uli ce?

Ovo pi ta nje je bi lo više ne go suvišno jer je opšte po-zna to da je Ga li na najveći fan ovog nje go vog izu ma.

– Na rav no da sam po ne la, no sim je uvek sa so bom.

18 19

– Do bro, ima li ne ko da ni je po neo lop tu?– Ja! – ja vio se Ma ki, što je takođe bi lo suvišno jer

sta nu je u is toj zgra di u ko joj i Di mi tri je. Svi osta li su po ne li.

– Što nam ni si re kao da po ne se mo? – to je bi lo mo je glu po pi ta nje.

– Na mer no. Slušaj da lje. aj de, Le po sa va, re ci nam ko ja je glav na ma na lop te.

– Jao, što gnjaviš. Aj de pređi na stvar. Ma na joj je što ne može da pređe više od 6-7 me ta ra pa na širim Bu le va ri ma možeš da sletiš pod ko la. Ili si mi slio na to da joj je pro jek ci ja po ne kad mut na?

– Ne bre, ovo pr vo. a pro jek ci ja je savršena ne go ti ne umeš da je koristiš! Sto pu ta sam ti re kao da ono za de blja nje na cre vu ima točkić za izoštravanje pro jek ci je. E sad do la zi najvažnije, a to je da sam ja glup. Smi slio sam ta ko ge ni jal nu i kom pli ko va nu spra vu, a ni sam se se tio naj pro sti jeg, a to je da ako joj ugradiš he li jum sku re zo nan cu u sam po kret ni mo-dul, da on da može da pre le ti mno go više, možda i čitav ki lo me tar.

Tu se mi svi po gle da smo. Na isti način. To je onaj zbla nut po gled ko ji pra te čvrsto steg nu te usne i širom razrogačene oči i ko ji go vo ri: „Ne znam šta da ra dim, ne znam ka ko da re a gu jem a da ne is pad nem bu da-la; aj de da de lu jem zaprepašćeno pa ću po sle sa zna ti i zašto“. Stvar no, šta je ovo tre ba lo da znači? Do bro je što ćemo možda moći da pre le ti mo više, ali šta sad s tim? Ni su ti široki bu le va ri ta ko ve lik pro blem. O stučnoj ter mi no lo gi ji da i ne go vo rim. Pr vi se osme-lio Bok si:

– Da, ne ve ro vat no, ka ko se ra ni je to ga ni si se tio...Sad me ni na rav no ni je bi lo ja sno da li je ovo bi lo

ironično ili ne, jer ne sa mo da ne znam ništa o he li-

L e p o s a v a

18 19

jum skim re zo nan ca ma i po kret nim mo du li ma, ne go ne znam ni ko li ko bi je dan prosečan čovek o to me tre-ba lo da zna.

– Ne za je ba vaj, Bok si! – na sta vi Di mi tri je – aj mo da lje. Ma ki, ko ja je tvo ja najveća želja u životu?

E ovo je tri ki pi ta nje. Naročito za Ma ki ja. Taj ne zna ni šta bi naj ra di je ra dio u sledećih po la sa ta, a ka mo li čitav život. Pošto sam ose ti la da od Ma ki ja neće do bi ti od go vor, a počela sam da se osećam kao u školi od ovog Di mi tri je vog is pi ti va nja, ba ci la sam se na razmišljanje. Ma ki se očigledno isto ta ko osećao pa mu je bi lo ne pri jat no.

– Najveća životna želja? Pro fe so re, spre mao sam se ali ni sam bio na prošlom času. Pi taj te me nešto lakše.

– Aj de, Ma ki, raz mi sli! Stal no pričaš o to me.– Kejt Voč?– Ne bre, je ba la te Kejt Voč. Aj de ti, Ga li na, ko ja ti

je najveća želja u životu?– Ne moj te me ne, pro fe so re. Za te kla sam juče svog

ve re ni ka u kre ve tu sa sop stve nim lju bav ni kom ka ko se ko lju u bu lju. Do bi la sam poštedu od psi hi ja tra. To je suviše teško pi ta nje za mo je tre nut no sta nje – pro ti-vi la se Ga li na, ali joj se bar mo ra pri zna ti da je ima la do sta ja ku od bra nu.

– pa do bro, je bo te, šta ti pr vo pa da na pa met? – Di-mi tri je je počeo da se ner vi ra – Šta misliš da bi ti sad rešilo pro ble me u životu?

– Hm! – re kla je značajno Ga li na i kre nu la da zamišljeno vr ti usti ma i očima u krug – Znam! Da uki-nu Za kon o bra ku!

– Ne, ne i ne! Od go vor ni je tačan, u pi zdu ma te ri-nu, sa mo o to me svi pričate a sad ni kom ne pa da na pa met.

B u g a r s k a !

20 21

Tu se Ma ki do se tio da ga pi ta ka kve ve ze naše želje ima ju sa letećim lop ta ma. Di mi tri je mu je od go vo rio da je to to li ko očigledno da počinje da sum nja da se ne druži s mo ro ni ma ko je država plaća da po vre me no bu du pa met ni.

– Znam ja! – ja vi la sam se stro go ne povezujući i da lje svo ju životnu želju s Di mi tri je vim lop ta ma za prelaženje uli ce.

– Aj de, Le po sa va, šta ti je životna želja?– Da odem u Bu gar sku!Ka ko sam ovo značajno i po no sno re kla ta ko su

svi pra snu li u smeh. Mi sli li su da se za je ba vam. Svi, uključujući Di mi tri ja.

– Ma ozbilj no – do da la sam i kre nu la da na bra jam svoj spi sak raz lo ga. Ni su me saslušali ni do po la. Bi lo je ja sno da sam o to me ozbilj no razmišljala.

– Do bro, do bro... Le po sa va, a šta te sprečava u to-me da odeš u Bu gar sku?

I tu nam je na po kon svi ma bi lo ja sno.– Je bo te, Di mi tri je! – re kla sam, a od mah za

mnom i osta li. – Misliš da tvo je lop te za prelaženje uli ce mo gu

da služe i za prelaženje gra ni ce?! – pr vi je Ma ki ovo iz go vo rio.

– Bra vo, Ma ki! Di vim se tvo joj in te li gen ci ji. Me ne ob li la ne ka je za svud po te lu. Di mi tri je je ge-

ni je, ali ni je to što je on ge ni je ne go što se druži sa mnom. Moći ćemo da fur ne mo pre ko gra ne lad no a da nas ni ko ne pro va li. Svi pro ble mi ko ji nas muče već ge ne ra ci ja ma biće rešeni očas po sla.

– A? A? Zar ni sam pa me tan. Ali ni ste čuli najvažnije. Plan!

Ta ko je, ni smo čuli plan.

L e p o s a v a

20 21

– Ova ko, ide ja je da pređemo gra ni cu pre ma Bu-gar skoj, baš kao što je Le po sa va re kla, jer je naj br-do vi ti ja, a i ja odlično po zna jem taj te ren jer mi je de da odan de. On da da pro da mo pa tent za lop te za prelaženje uli ce, od to ga za ra di mo kin tu i ode mo da živimo u Lon don. Pu ni lo ve!

Tek kad je Di mi tri je izložio svoj plan, shva ti li smo da ni je sve baš ta ko ve se lo kao što je u pr vom mo-men tu de lo va lo. Počeli smo da re zi mi ra mo si tu a ci ju. Naj pre, ako nas ulo ve da smo ile gal no u Bu gar skoj, za u vek će nas otpremiti u ne ki lo kal ni SMS za tvor za ile gal ne imi gran te. Dru go, ka ko to Di mi tri je mi sli da do bi je mo to li ko ne ve ro vat nu kin tu za taj izum? On je predložio ri zik-va ri jan tu. Lop te će uva lja ti na cr no, a kad imaš pu no lo ve ni ko te ne pi ta za pa pi re. Na vod-no. ali ni smo baš si gur ni da je ta ko.

– Stvar je vr lo jed no stav na – na sta vio je da objašnjava – vi i da lje sum nja te da se od lop te mo gu do bi ti ve li ke pa re, ali pa zi te šta ona sve omogućava. Pr vo, pro iz vod nja lop ti je ja ko jef ti na. Baška što će po ste pe no pre sta ti da po sto ji po tre ba za se ma fo ri ma za pešake i što će pot pu no iz me ni ti saobraćajnu sli-ku u gra do vi ma, ne go za mi sli te ko li ko će pro ble ma da pra vi po li ci ji u ce loj Evro pi. ako na cr no lop te do-spe ju u azi ju i afri ku, sve evrop ske ze mlje i ame ri ka moraće duž ce le gra ni ce da po sta ve zaštitne zi do ve, ili ne znam šta dru go. Napraviće im se ogrom na fr ka. To je to li ki pro blem da bi ro ba mo gla da se uva lja i In ter po lu.

Kad je ovo re kao, svi smo skočili i ne ka ko se spon-ta no složili da In ter pol ne tre ba di ra ti. Mi slim da nam je in tu i ci ja došapnula da će nas oni za je ba ti.

B u g a r s k a !

22 23

A on da smo gut nu li ne ki fliks, is po na pi ja li se, izašli u grad, star to va li ne ke klin ce iz Čačka s gi ta ra ma, družili se s nji ma, pe va li ce le noći i ne mam poj ma šta se po sle dešavalo. Mo ra la bih ne kog da pi tam.

22 23

Mo ja pri ja te lji ca Ce ca

Ce ca je jed no div no, nežno i osećajno stvo re nje ko je sam upo zna la ne gde u gra du. Ni ona ni ja ne možemo da se se ti mo tačno gde i kad. Zna mo da smo se često sre ta le i viđale na istim me sti ma, ali kad smo se tačno upo zna le, pa lo je u za bo rav. Ipak, sećam se da smo počele da se družimo kad smo jed nom raz-me ni le bro je ve da bi mi ona na re za la po sled nju ver-zi ju Ha ir cu ta, soft ve ra za šišanje, pošto je tad bi la u šemi sa Fri ki jem, u to vre me jed nim od najvećih pi-ra ta u gra du. To je bi la pr va ver zi ja Ha ir cu ta u ko joj je bi la ugrađena i op ci ja za far ba nje ko se, a me ni je baš to tre ba lo. pla ni ra la sam cr ve nu biserušu ko ju i dan-da nas no sim. I baš kad sam je po sle dva-tri da na na zva la, pi tam je ka ko je, a ona je dva go vo ri. Glas joj zvuči vlažno i tre se se kao na ja kom ve tru. Šta je bi lo? Osta vio je Fri ki s nje nom žen-tamagoči se strom! Sa Ci com! To je bi la to tal na katastrofa.

Ce ca je Ci cu do bi la još kad je ima la četiri go di ne. Priča se da je Ce ca vanbračno de te bri tan skog am ba-sa do ra u Be o gra du, pa joj je on u za me nu za se stru ko ju je ja ko pu no želela, iz Ja pa na na ba vio onaj naj-sku plji tamagoči ko ji iz gle da kao pra va devojčica, pa ako je pra vil no hraniš, maziš i održavaš, ona ra ste i

24 25

raz vi ja se za jed no s to bom. Bio je to sa mo je dan od ne ko li ko pra vih žen-tamagočija u Be o gra du tih go-di na. Da nas ih ima do sta, i to onih još na pred ni jih mo de la ko ji mo gu da nauče i da du va ju tra vu i igra ju bi li jar, ali Ci ca je bi la ne ve ro vat no šarmantna i bez to ga. Ja sam je vi de la sve ga ne ko li ko pu ta u gra du s Ce com i ni sam je do bro po zna va la, ali na da lji nu je zračila raskošnim šarmom i specifičnom le po tom. Ima la je ne go va nu rav nu ze le nu ko su, ogrom ne pla-ve oči, ne ki ta jan stven po gled pun to pli ne i po kre te ko ji su podsećali na one iz ja pan skih cr ta nih fil mo va. U stva ri, ce la je bi la jed na div na be o grad ska ani ma. Ce ci na lju bav pre ma njoj bi la je to li ka da joj je svo je naj bo lje oso bi ne jed no stav no po klo ni la. ali to je bio mač sa dve oštrice. Nešto tak0 vredno po red se be ni je la ko čuvati. Pr vi ju je ošmekao onaj skot, ma znuo je i otišao s njom! Tačnije – oteo ju je! Možete da za mi sli-te ka kva je to tra ge di ja bi la za Ce cu.

Od mah sam je zva la da dođe kod me ne. Ni je mo gla da se kreće. Otišla sam ja kod nje. Sa mo je pla ka la. Bo-le lo je uvo za ono đubre od Fri ki ja i nje go ve pi rat ske pro gra me. Otišavši s Ci com, od neo je parče Ce ci ne duše. Ona je bi la to li ko slo mlje na da praktično ništa ni je je la me se ci ma. Ga li na i ja smo ne pre sta no bi le uz nju. Nje na zla maj ka sa mo je jur ca la po kući i vi ka la da joj de te ni je nor mal no što to li ko pa ti za jed nom glu pom igračkom. Obaška što je, raz u me se, ona Ci cu od ra ni je mr ze la pošto ne sa mo da ni je bi la nje na, ne-go ju je podsećala na tog ti pa ko ji joj je na pra vio Ce cu i na pu stio, pa smo s raz lo gom ve ro va le da je ona tu ot mi cu bla go slo vi la i čak je or ga ni zo va la za jed no sa Fri ki jem.

L e p o s a v a

24 25

Ništa ni je mo glo da se ura di. Za kon o tamagočijima još ni je bio do net i Ce ci je osta la sa mo jed na otvo re-na ra na na duši ko ja ni kad ni je za ra sla. Tad je ne gde počela da go vo ri to nje no drkadžija, što se u pr vo vre-me od no si lo na Fri ki ja, a ka sni je na sve što je ima la da kaže, naročito kad joj nešto sme ta. Pa i kad joj ne sme ta. Iz gu bi la je po ve re nje u sve na ovom sve tu. Čak je i od nos pre ma Ga li ni i me ni bio ne ka ko suzdržan, jer bez ob zi ra što smo nas dve iskre no hte le da joj po mog ne mo i to po sva ku ce nu, nje na je za hval nost osta ja la nedorečena i ne is po lje na jer ni je bi la do kra-ja si gur na da li mi njoj za i sta želimo da po mog ne mo ili hoćemo još više da je slo mi mo. Uosta lom, sla bo smo se po zna va le. Pra ve pri ja te lje ni je ima la. Ci ca joj je bi la sve u životu. I Ma ki i Bok si i Di mi tri je su je ja-ko za vo le li. Ne sa mo za to što je do bra ri ba, ne go za to što su muškarci sla bi na de voj ke slo mlje na sr ca. Njen bla gi po gled uz smešak, pa još kad ti ona ko umi lja-to kaže: „Drkadžija“, ni jed no zdra vo biće ni je mo glo osta vi ti ravnodušnim.

Šta je bi lo po sle s Ci com i Fri ki jem, ne zna mo sa-svim po u zda no. Od ta da je prošlo više od tri go di ne i je di no što smo ne gde načule je da je Fri ki ni ka da ni je puštao iz kuće, pa čak i da je umr la od tu ge za Ce com. Ovu priču su mi po tvr di li sa više stra na. U međuvremenu je Fri ki le ga li zo vao fir mu za uvoz Hair-cu ta i više ga ni za kon ski ne možemo go ni ti. I ne sa-mo to, počeo je i da se ba vi po li ti kom i sa vet nik je u Mi ni star stvu tr go vi ne u Ne vla di Sr bi je. Da sve bu de još go re, Ce ca ima ne ki hor mo nal ni poremećaj, pri-rod no je pot pu no ćosava i uopšte ne može da pušta br ko ve. Ni ka kve ma sti, kre me i pištolji za rast br ko va

M o j a p r i j a t e l j i c a C e c a

26 27

joj ne pomažu. Ot ka ko su br ko vi kod žena ušli u mo-du, pa za tim po sta li poželjni u svim društvenim si tu a-ci ja ma, Ce ca je praktično osta la bez ika kvih šansi da se uklo pi u društvo. Ne želi da no si veštačke; ne znam zašto.

Ni otac, ot ka ko mu je is te kao man dat, na vod no joj se više ni je ja vljao. Ni njoj ni nje noj maj ci.

26 27

Prc u isprdak!

Iz isto ri je građanskog po kre ta u trećem raz re du se uči da je pr vi Мек До налдс u sred njoj Evro pi otvo-ren baš kod nas u Be o gra du, 1988. go di ne, onaj na Sla vi ji, i da su lju di iz ce log tog de la Evro pe do la zi li tu da je du. Slo va ci, Slo ven ci, Mađari, Česi, Po lja ci, Cr no-gor ci, Ru mu ni, Bo san ci, austri jan ci, Ita li ja ni, Ko so va-ri... Pun grad stra na ca! Kažu da su gužve bi le to li ke da su lju di da ni ma sta ja li u re du i čekali da uđu.

E, ka kva su to vre me na bi la...Me ni je ke va pričala da je ne ki njen pra de da mo-

gao da pu tu je gde god hoće. Ona se do bro seća kad je jed nom zvao iz pa ri za i pi tao nje nog de du šta mu tre ba. pošto je bi la ne de lja i on ona ko ne spre man ništa ni je mo gao da smi sli, re kao mu je: „Je dan ba-get, ništa dru go“. I ta ko su oni za ručak tog da na je li pa sulj uz svež ba get iz Pa ri za. Do bro, to je bi lo ja ko dav no, ne ka su dru ga vre me na bi la, ne mam poj ma, ali kad sam to ne dav no ispričala u ne kom društvu na spla vu, Bok si mi je od bru sio da ta priča sa svim si-gur no ni je isti ni ta. Jed na od onih ne bro je nih ur ba nih le gen di ko je kruže gra dom, kaže. On tvr di da su vi-ze za Fran cu sku bi le od u vek po treb ne, čak i u vre me najveće lju ba vi nekadašnje Ju go sla vi je sa Za pa dom. Ta da još ni je bi lo Evro pe i re gi o ni su se de li li na odvo-

28 29

je ne države. Fran cu ska je bi la jed na od njih. Ta mo se go vo ri fran cu ski drugačiji ne go u Bri se lu. Prošle go-di ne je u Mar se ju, ko ji je isto u Fran cu skoj, eks plo-di ra la ba u ba ba, kad je po gi nu lo oko 280.000 lju di i životinja, dok je pre ko mi lion ra nje no. Računa se da je stra da lo više od tri mi li o na in se ka ta. Teroristički na pad.

Da nas su ja vi li na Dnev ni ku da je SPC pre sta la da iz da je nekrštenice jer je bi lo zlo u po tre ba. Ka kvi se lja-ci! Ako sam do bro shva ti la, ne ki po po vi su optuženi da su iz da va li za ve li ke pa re lažne nekrštenice, krštenim lju di ma. Ni sam slušala vest od početka. Mo-ram pri zna ti da me ma lo ner vi ra ovo ot ka ko je B92 pre u ze la Dnev nik na svim ka na li ma. pre si mo gao ako propustiš ne ku vest da okreneš na dru gi ka nal, a ova ko svu da imaš istu vest u isto vre me. Uhva ti la sam se be da se sva kog da na ured no u 19 i 30 na cr tam is pred te le vi zo ra da čujem ve sti da ne bih nešto pro-pu sti la. Znam da je ta ko svu da u sve tu. Ne mam ništa pro tiv, sa mo kažem da me ma lo ner vi ra. Zna se da su ve sti na B92 je di ne do bre i je di ne objek tiv ne i tačne.

Sad pošto više ne mo gu da se do bi ju nekrštenice, a sve am ba sa de traže da bu du sta re najviše de set da na, mi slim da je po sta lo pot pu no nemoguće do bi ti bi lo ko ju vi zu. Čisto iz fa zo na, otišla sam na sajt bu gar ske am ba sa de da vi dim šta bi mi tre ba lo za vi zu kad bi-smo išli le gal no, a ne Di mi tri je vim lop ta ma. Spi sak je premašio i mo ja naj cr nja predviđanja. Evo ga ko pi-ram (greške su nji ho ve, mr zi me da is pra vljam).

Do ku men ti:– Zah tev za vi zu u dva de set osam pri mer ki ( po-

pu ni ti pot pu no ručno, štampanije i ko pi ra ni je stro go za bra nje no ).

L e p o s a v a

28 29

– po tvr da na stal nom rad nom od no su,uvje ren u Mi ni star stvu ori gi na la.

– Po tvr da na ličnim i osob nim pri ho da ma.– Zvanični po ziv iz Bu gar ske sa po tvr dom o pri-

ma ni ji ma novčanih sri jed stvi li ca ko je vas po zi va i održava.

– Po tvr da li ca ko je vas po zi va i održava o po sje do-va nju smještanija u ko je ćete bo ra vi ti i fo to gra fi ja kre-ve te u ko joj ćete spa va ti.

– Pod pis ugo vo ra li ca ko je vas po zi va i održava da će pod no si ti ka znu uko li ko se ne ja vi te Am ba sa di u rečenu ro ku.

– Nekrštenica iz da na od Srp sku pra vo slav nu cr-kvu.

– Ko ver ti ra ne pa svor de za e-mail,g-mail,s-mail,jum bo-dre am,yahoo,blog,fi le sa ver,sve fo ru-me,XTC,ko mun ka tor i fik sni te le fon,TV,i-pod,sa pun za ppG i auto mat ske per tle.

– De po zit od 200.000 euro va i 100.000 slov nih zna ko va bez raz ma ci ( po lo vi nu vraćamo po sle put ).

– 28 fo to gra fi ja for ma ta 1.972x2.611 inči,neretuširane,sa mo gla va i re me na da se vi du,uve-re ne u Mi ni star stvu ori gi na la.

– 28 vi deo snim ki u tra ja nju od 10 mi nu ta,i to: 2 mi nu te te lo u po kre tu za vri je me ho da ni ja,2 mi nu-te spa va ni ja,2 mi nu te češanija po vra tu,ko lje ni ma i nos,2 mi nu ta gri ma se i 2 mi nu ta pje va ni ja sa po sljed-nju re kla mu od ко ка-ко лу.

– Ox ford po tvr du o pot pu nom po zna va ni ju bu gar-ski i en gle ski je zik,bezgriješno,uvje re nu u Mi ni star-stvu ori gi na la.

– Vjenčanica i fo to gra fi ja bračnog dru ga u 7 pri-mje ra ka for ma ta 1.972x2.611 inči, sa mo gla va i re me-na da se vi du,uvje re ne u Mi ni star stvu ori gi na la.

P r c u i s p r d a k !

30 31

– Fo to gra fi je sa vjenčanija.– Fo to gra fi je najbližih rođaka i pri ja te lja.

Opcionalistično poželjne su fo to gra fi je iz dje tinj-stve,iz škole i iz po sla.

Re kvi zi ti:– Na uvid ku fer ( pun ) ko ji Mi sli te no si ti na pu to-

va ni je.– Odi je lo u ko jem će te pu to va ti.– Papuče za šetnju po So fi ji na pre gle da va ni je.

Na po klon am ba sa di za tru du i ra zu mje va­ni je:

– Dva ki lo gra ma domaćeg kaj ma ka i dva li ta ra domaće ra ki je ( šljivovica ili lozovaća ).

– Dva bok sa ci ga re ta stra ne pro iz vod nja.– Je dan ki lo be li sir.– Si ra goj no đemper M,L,XL ili YL.– Dva pa ra ženskijih čarapa hu la hop mo de li.– Tri gu ma žvake.

Na po me na:Ni je dan građanin Sr bi je ne može ući u Bu gar sku ako je u po to mak Vu ka ili Ra do va na Karađića.

Od mah sam zva la Di mi tri ja da mu kažem šta nam sve ne tre ba za pu to va nje. Ma lo nam ni je bi lo ja sno šta će im kaj mak, ćevapi, be li sir, ra ki ja i slično kad je Bu gar ska po zna ta po tim pro iz vo di ma i si gur no su bo lji kod njih ne go kod nas, kao i sve osta lo.

Jao, ka ko smo se po raz bi ja li kod nje ga sinoć. On se, isto kao i ja, seća sa mo frag me na ta. Kaže da je raz-go va rao i sa Ga li nom i Ma ki jem i da se ni ko ne seća

L e p o s a v a

30 31

kad smo se do go vo ri li da kre ne mo u Bu gar sku. Moraćemo da se do go vo ri mo po no vo. Ovi Čečeni

su iz gle da ne ki go tiv ci, ali ni ko ni je uzeo nji ho ve kon tak te, a ka ko smo se is po raz bi ja li, ve ro vat no ih nećemo pro po zna ti kad ih sret ne mo. Ali Ga li na ima fot ke.

P r c u i s p r d a k !

32 33

Pro ba

Da nas smo bi li na pro bi Di mi tri je vih lop ti na Adi Rav no prav nih građana. Nabudžio ih je. Pošto sad mo-gu duže da le te, ugra dio im je i sic na ko ji može da se sed ne. Ra di si gur no sti.

pa da la je kiša, i to gad no, ali bo lje ta ko jer sko ro ni kog ni je bi lo na adi. I ono ma lo lju di što su se za te-kli, gle da li su u nas zaprepašćeno. Ne ki su nam čak pri la zi li i pi ta li nas o čemu se tu ra di. Je dan čovek je mi slio da je to film ski trik. Uopšte ni smo mo gli da ga ube di mo da to ne sa mo da ni je film ski trik, ne go da to čak ni je ni film. Ne, za nje ga smo mi bi li glum ci, a sve što se događalo film. Lju di su stvar no od le pi li.

Pa kad bo lje raz mi slim, ne ko me ko ne zna o čemu se ra di, ovo mo ra da de lu je ma lo su lu do.

pr vi Di mi tri je, na rav no. Tre ba lo je s de sne stra ne je ze ra preći na dru gu, kod Makiša. Ma lo se zatrčao i po le teo od mah na jed no de se tak me ta ra vi si ne. Ra-ni je su lop te mo gle da po le te na najviše 3-4 me tra vi-si ne. Za la u fao se u va zdu hu i skre nuo skroz ude sno, pod pra vim uglom. Ne ka ko je us peo da izmanevriše u va zdu hu i skre ne ule vo. On da je pre le teo sve do Makiša dok nam se ni je iz gu bio iz vi da. Ma lo smo se za bri nu li ali ubr zo se ja vio pre ko ko mu ni ka to ra, po-

32 33

sle par mi nu ta. Sle teo je pra vo u ne ko prognaničko na se lje u Makišu. Osta li smo da ga čekamo da se vra-ti. Po sle ne ko li ko mi nu ta sta jao je tačno pre ko pu ta nas i po le teo pre ma na ma pa opet iz gu bio pra vac, opet is pra vio, ali ga je po neo ve tar i sle teo je tačno na krov Hil to na. Kre nuo je da nam maše i po zvao na moj ko mu ni ka tor. Sme jao se kao ble sav. Re kao je da su za tvo re na vra ta ko ja vo de na krov i re kao mi da ode mo na re cep ci ju i za mo li mo ih da ih otvo re.

Je bo te, najviše mr zim kom pli ko va ne raz go vo re s ne po zna tim oso ba ma. Osim to ga, bi lo je sve ga de set mi nu ta do PPG-a i zna la sam tačno šta će nam re cep-ci o ner reći.

Bi lo ih je dvo ji ca. Nas pe to ro na su prot nji ma, a ni smo se do go vo ri li ni ko će da go vo ri ni šta će da go vo ri. Počeli smo svi, ali is po sta vi lo se da je Bok si naj pri bra ni ji. To je zvučalo ne ka ko ova ko:

– Je dan naš pri ja telj je sle teo na vaš krov, a vra ta su zaključana. Mo lim vas, ako možete ne ka ko da ih otključate da bi on mo gao da siđe.

– Uvažena go spo do, ka ko je sle teo? Čime? Mo lim vas da bu de te ma lo ja sni ji. po la skan sam što ste mi se obra ti li. Mo gu li vam još ne ka ko pomoći?

– Ni je sad to ta ko važno. On će vam sve ob ja sni ti, a usko ro će PPG pa ne ma mo mno go vre me na.

– Uvažena go spo do, se dam mi nu ta. Slušajte, de-co, ako se is po sta vi da je ovo ne ka vaša za je ban ci ja, zna te valj da šta vam sle du je? po la skan sam što ste mi se obra ti li. Mo gu li vam još ne ka ko pomoći?

– Zna mo vr lo do bro, ve ruj te mi. Ni je ni ka kvo ze za-nje. Čovek je go re na kro vu. Možemo ga po zva ti ako hoćete.

34 35

– Uvažena go spo do, ide mo go re. Po la skan sam što ste mi se obra ti li. Mo gu li vam još ne ka ko pomoći? – reče re cep ci o ner, i to onaj sta ri ji.

Mo ram pri zna ti da sam se iz ne na di la ka ko je išlo glat ko. Očekivala sam uobičajene kom pli ka ci je, a PPG se u stva ri is po sta vio kao srećna okol nost.

Požurili su pre ma lif tu. Ga li na i ja smo osta le do-le s dru gim re cep ci o ne rom, onim mlađim i zgod ni-jim, i Ga li na je čim su ovi kre nu li prešla u ak ci ju. Njen stan dard ni start sa nameštanjem gaćica uvek pa li, po seb no kod ta kvih službenika ko ji mo ra ju da polože ko ver ti ra no sa mo u bi stvo kad se zapošljavaju, za slučaj da ne učine sve ona ko ka ko stran ka želi i traži, ma kar i ako ni je gost ho te la, a mo gla bi da bu de ne ka uti caj na oso ba (što Rav no prav ne in do e vrop ske građanke jugoistočno-azij skog po re kla najčešće je-su). po no vom Za ko nu o ra du, mo ra ju i da se uvek obraćaju u trećem li cu i zo vu vas „Visokouvažena, mnogopoštovana gospođica“, a sva ku rečenicu mo-ra ju da završe sa „Hva la što mi se gospođica obra ti la. Mo gu li još nešto da učinim za Nju?“ Čim joj je gur-nuo prst u va gi nu, Ga li na ga je dočekala sa sprem nim pi ta njem.

– Još mi nut. Hoćemo za jed no na PPG?– Visokouvažena, mnogopoštovana gospođice,

hoćemo! Hva la što mi se gospođica obra ti la. Mo gu li još nešto da učinim za Nju?

I stvar no su otišli za jed no. Za tih de set mi nu ta ko li-ko ppG tra je na rav no da su se zvek nu li. Ja sam otišla u ka bi nu is pred ho te la. Završila sam mno go pre si re-ne za kraj pa sam po zva la Di mi tri ja da vi dim hoće li se oda zva ti.

– Ej, još sam na kro vu.

L e p o s a v a

34 35

– a ppG?– Ima i ov de ka bi na za ppG. Hil ton je mi slio na sve.– Je su došli ovi?– Je su, ali su po ne li pogrešan ključ pa ih je za te-

kao PPG. Čekamo da završi.Da bi mi prošlo vre me, pi ta la sam ga ka kva je ka bi-

na za ppG na kro vu Hil to na na Adi. Kaže da je mno-go luk su zni ja i od onih uličnih na Dorćolu. Ima pu no me sta i auto mat ski bi de sa sušilicom i kom pju te rom za re gu la ci ju to plo te vo de. Sa mo sedneš i on sve ura-di. Kaže da ne pam ti ta kvo pra nje du pe ta i da će sad, pošto ima ovu lop tu, do la zi ti ov de na ppG kad god bu de u bli zi ni. Si re na se začula tačno kad je završio priču, a vra ta su mu se auto mat ski otvo ri la. Čula sam da to po sto ji, ali još ni sam na le te la na ta kvu ppG ka-bi nu.

Vra ti la sam se na zad na re cep ci ju kad i Galinče i re-cep ci o ner. Po običaju, od mah sam kre nu la da je pod-je ba vam i to pred njim:

– Ga li na-va gi na, Ga li na-va gi na! – a ona me sa-mo ščepala za ru ku i od mah smo izašle na po lje da sačekamo osta le.

Kiša je još pa da la. To je ona do sad na, bes kraj-na, po po dnev na let nja kiša. Ga li na je počela da mi prepričava seks, a to mi se ni ma lo ni je slušalo pa sam je pre ki nu la, što nju ni je sprečilo da na sta vi. Ni sam je slušala. Je di no sam re gi stro va la da na re cep ci ji u Hil to nu ima ju du plu PPG ka bi nu i da lad no možeš da se krešeš dok ti se du pe auto mat ski pe re. Mo ra da je fin ski rad. Rešila sam da odem su tra da pro bam, pa ako ne nađem ni kog, startovaću istog ovog ti pa.

Ni sam se se ti la da je pi tam da li joj se i za vre me sek sa ona ko idi ot ski obraćao sa gospođice i osta lim.

P r o b a

36 37

Ako to ra di, biće bo lje da po ve dem ne kog dru gog. Ne ve ru jem da bih to izdržala.

Ta man sam kre nu la opet da zo vem Di mi tri ja kad su se naj zad po ja vi li. Sto go di na im je tre ba lo da ove re sve do ku men te za pri nud no sle ta nje na krov zgra de. Ce ca je ima la ori gi na lan ko men tar: „Ka kvi drkadžije!“.

Otišli smo na piće u Cyra no de Phi lip da se bar ma lo osušimo i popričamo o sve mu. Očigledno je da na lop ta ma mo ra još da se ra di. Le te, ali ne si gur ne su. Čak da nas ni je bi lo ni pu no ve tra. Mo gu sa mo da za mi slim šta bi sve mo glo da se de si po jačem ve tru. Mo gao bi ne ko da sle ti pra vo pred an ti i mi gra ci o ni bun ker i da ga voj ska ubi je na li cu me sta. Suviše ri-skant no.

Di mi tri je je ipak tvr dio da je stvar re la tiv no bez-bed na ako iza be re mo dan bez ve tra. Uosta lom, on je već po sle pr vog pokušaja pre le teo ko li ko je i pla ni rao, sa mo što ne može pot pu no pre ci zno da po go di gde će sle te ti, ali ako proučimo do bro te ren – to i ni je to li ki pro blem. Ta ko je bar Di mi tri je tvr dio. Čini mi se ipak da su osta li od tog mo men ta počeli ma nje da mu ve ru-ju. pr vi put se de si lo da ni je baš sve išlo ona ko ka ko je on za mi slio i to je nji ma bi lo do volj no.

36 37

Moj pri ja telj Di mi tri je

Ima ra znih torokuša, tračara i sličnih ko ji se hra ne in tri ga ma i sva ko ja kim grad skim le gen da ma, a ima i, sa su prot ne stra ne, Di mi tri ja. Kad pre po zna početak ne ke ne pro ve re ne za bav ne grad ske priče, zapuši uši, kre ne da se de re „Bla-bla-bla-bla! Aaaaaaaaaaaaaaa! Hu hu u u u u u uu-ju hu hu hu, op sa sa-tra la la!“ i da lu pa no ga ma o pod, braneći se na taj način da to slučajno ne dođe do nje go vog mo zga.

Osim što je u svom lu di lu šarmantan, a pod ra zu-me va se da je pa me tan i du ho vit, opšte je po zna ta činjenica da se on me ni ja ko sviđa. To zna ju svi, pa i on sam. Ne ma tu ni ka kve ro man ti ke. Ja nje ga stal-no pa lim, vr lo otvo re no, u stva ri ga ma lo pod je ba vam čisto da mu bu de ne pri jat no. U početku, na rav no, ni-je bi lo ta ko, ali pošto sam ska pi ra la da on ni kad neće povući bi lo ka kav po tez ko ji vo di bi lo čemu dru gom što bi iskočilo iz okvi ra si ro vog pri ja telj stva, on da sam se ba ci la u ovu vr stu ak ci je, čisto da mi bu de lakše.

Međutim, ja znam da se i ja nje mu sviđam, ta ko da mu sve to dođe kao ne ka vr sta pred i gre.

Ne dav no sam raz go va ra la s Ga li nom o nje mu i svašta smo le po ima li da kažemo, pa smo u jed nom mo men tu kre nu li da se prisećamo šta je sve Di mi tri je

38 39

pronašao i iz u meo. Na pra vi le smo čitav spi sak ja ko za bav nih stva ri i na kra ju sa sta vi le Top 5 naj o mi lje ni-jih Di mi tri je vih izu ma.

Evo ga:1. Lop­te­ za­ prelaženje­ uli­ce. U početku su

ima le običan abrupt ni mo tor pa je uz nji ho vu pomoć mo glo da se pre le ti sve ga 5-6 me ta ra, što je sa svim do volj no za prelaženje uli ce mi mo kom pli ko va ne pro-ce du re se ma fo ra i pre stro ja va nja pešaka po gru pa ma uz pomoć saobraćajaca i do ber ma na, ali ot ka ko ih je nabudžio i ugra dio im fri ka tiv ni mo tor i sic, mo gu da pre le te i nekoliko ki lo me tara u cu gu. po se du ju i op ci-ju iskrivljene pro jek ci je što kod vozača stva ra ilu zi ju da ste vi još na ze mlji dok za pra vo bez bed no prelećete nje go va ko la.

2. Dongl­za­isključivanje­te­le­vi­zo­ra­kad­po-čne­re­kla­ma­za­„MB“­pi­vo. vr lo ko ri sna stvar ko-ja olakšava gle da nje te le vi zi je, naročito zdrav stve nih kvi zo va i fud bal skih utak mi ca. Dongl se ugrađuje u vi deo činč i pre po zna je sve ko do ve re kla ma za „MB“ pi vo. Kad pre po zna kod, zvuk i sli ka auto mat ski ne-sta nu i vraćaju se kad re kla ma pre sta ne. Više ne mo-ra mo da skačemo na da ljin ski kad počne ne ka od onih ne ve ro vat no iri tant nih re kla ma. Spra va se može naštelovati i na re kla me za „lav“, „jelen“ i osta le vr ste pi va.3.­Da­ljin­ski­za­političare­na­vla­sti.­Uz pomoć

ove na pra ve ko ja iz gle dom podseća na sva ki dru gi da ljin ski upravljač, možete kon tro li sa ti ponašanje sva kog političara na TV-u ko ji se tre nut no na la zi na vla sti. Za sad ima dva de se tak op ci ja među ko ji ma su ne je fekt ni je: Lu pi se po tin ta ri; Imi ti raj ri bu na su-

L e p o s a v a

38 39

vom; Počeši se po pol nom or ga nu; Prd ni na sav glas; po lju bi sto pa lo de sne no ge i pad ni u la vor pun vo de; Je bi se... Političarima ko ji ni su na vla sti ovim da ljin-skim ne može se upra vlja ti.4.­Mašina­ za­ povraćanje­ po­ ar­hi­tek­ti­ma­ i­

advo ka ti ma. pret po sta vlja se da je Di mi tri je ovu spra vu smi slio iz ne kih ličnih raz lo ga. Mašina pre po-zna je ar hi tek te i advo ka te na pet me ta ra, pa ako je no-si te sa so bom i mimoiđete se s ne kim ar hi tek tom ili advo ka tom, na nje ga/nju će se auto mat ski sručiti dva li tra čiste povraćke cr ven ka sto-ze len ka ste bo je ap so-lut no nepodnošljivog mi ri sa.5.­Auto­mat­ska­trešnja­za­eli­mi­ni­sa­nje­mo-

ral­nih­im­be­ci­la­kod­de­ce.­­Ovaj sta kle ni pred met sa ugrađenim ura ni jum skim megačesticama u ob-li ku trešnje, predviđen je da sto ji u sva koj školskoj učionici. Na osno vu mo ral nih per cep to ra na ivi ca ma ko ji re gi stru ju sva ko li ce mer no, pre vr tlji vo i snis ho-dlji vo ponašanje i razmišljanje u kru gu od 10 me ta ra, trešnja naj pre opo mi nje učenika, pa ako se ne od rek-ne svo jih po stu pa ka ili mi sli, trešnja ga auto mat ski elimiše sa ovog sve ta, i to na način da to ni ko ne pri-me ti, pa čak ni nje go vi ro di te lji. Izum ni je u upo tre bi ni ti je do kra ja usavršen, ali Di mi tri je se na da da će ga jed nog da na ne ko ot ku pi ti.

M o j p r i j a t e l j D i m i t r i j e

40 41

Moj ta ta po ce pan ko

Go to vo je! Ćaleta su pro va li li za pr lja ve gaće. Svi smo zna li da će ta ko bi ti i bi lo je pi ta nje da na kad će nam se i to obiti o gla vu, ali ni smo slu ti li da je to baš ta ko. Sad bar zna mo ka ko de lu je no vi Za kon o iznenađenju.

Ja sam bi la u svo joj so bi i učila političku ko rekt-nost. Ke va i ćale su gle da li ne ki zdrav stve ni kviz na TV-u i uživali u no vom don glu ko ji nam je ugra dio Di mi tri je. Stvar no je mno go podnošljivije sad kad se te le vi zor auto mat ski isključuje kad počnu re kla me za pi vo.

Na vra ti ma zvo no! Od mah sam zna la da su oni. Znao je i ćale i za to je on otvo rio vra ta, što inače ni-kad ne ra di. Na re di li su mu da na slo ni ru ke na zid, sta vi li mu li si ce i re kli mu da klek ne. Oba ve zna pro-ce du ra za ko ni tog ponižavanja ni je ta ko gro zna kao što se priča. „Bezobrazniče!“, „Nesrećniče!“, „Pr ljav-ko!“, „Smrdljivče!“, „Po ce pan ko!“, „Neo pran ko!“ i sve ne ki ta kvi iz ra zi ko je inače ni ko ne ko ri sti. Ide ja je valj da da ga po ni ze pred po ro di com, ali ima la sam uti sak da ćale sa mo što ne bri zne u smeh. Sreća što ide o lo gi ja političke ko rekt no sti isključuje mogućnost korišćenja za i sta ružnih i ne pri jat nih iz ra za. A tata

40 41

ni je ni obo rio gla vu ne go ih je ona ko s po da tu po gle-dao ka ko de kla mu ju te glu po sti i de ru se bez ve ze. „Ka ko te ni je sra mo ta, a!? Ta ko se ide na po sao? U pr lja vim gaćama!?“

Ne pri ja tan deo je bio kad ga je je dan pan dur šutnuo u sto mak. Je dva je ostao na ko le ni ma. Ta da je dru gi iz va dio nje go ve gaće iz tor be i sta vio mu ih na gla vu. Stvar no su bi le po ce pa ne, ali ni su mno go. Sa-mo ma lo is pod lastiša. Treći je iz va dio pre su du i kre-nuo da čita. Četvrti je sta vio ko ren peršuna u usta.

Užasno du go je tra jao onaj uvod ni deo gde se ci ti ra-ju za ko ni. Bar jed no pet na est mi nu ta dok ni je prešao na stvar i opis događaja ka ko je uhvaćen u nošenju po-ce pa nih i pr lja vih gaća. Čekali smo da naj zad čujemo ko li ki mu je ste pen pr lja vo sti pronađen.

– Utvrđeno je la bo ra to rij skom ana li zom da je optuženi na se bi imao gaće trećeg ste pe na pr lja vo sti...

Na ta ti nom li cu očitavalo se ogrom no olakšanje. Da je bi lo četvrtog ili pe tog ste pe na, do bio bi pri-nud no čišćenje PPG ka bi na od naj ma nje dve go di ne. Ova ko se iz vu kao sa dve sta hi lja da slov nih zna ko va bez raz ma ka, učešćem u kvi zu Mi li o ner i re fe ra tom na te mu „Čistih gaća u Evro pu“. Ni je ta ko strašno. Mno go smo stre pi li da ne bu de go re.

Ski nu li su mu li si ce, sta vi li nam svi ma smeđe tra-ke oko ra me na i otišli bez reči. Dok ne izdrži ka znu, ta ta i mi bićemo tre ti ra ni kao građani dru gog re da, što znači da nam se po li caj ci, pro fe so ri, pro dav ci, ma-ne ke ni, TV-vo di te lji, pevači i službenici ni ka ko ne mo ra ju obraćati i po zdra vlja ti nas. To do no si i ne ke dru ge ne pri jat no sti. Na pri mer, pri pad ni ci na ci o nal-nih ma nji na ima ju pra vo da vas plju nu u pro la zu, ali to se stvar no sko ro ni kad ne dešava. To je sa mo te o-rij ski ta ko.

42 43

Da sve bu de još go re, za tri da na imam is pit iz političke ko rekt no sti. Šanse da položim is pit sa smeđom tra kom su rav ne nu li, ali mo ram da izađem. Ta kav je za kon.

Je di no što mi se da nas le po de si lo je što sam otišla do Hil to na na ppG. I ja sam odvo ji la istog onog ti pa s re cep ci je, jer sam ka sno usta la pa ni sam ima la vre me-na ne kog dru gog da tražim.

On ima oba ve zu da mi se ona ko kre ten ski lju ba-zno obraća i za vre me sek sa, ali može i da ćuti ako stran ka ta ko traži ta ko da ni je bi lo loše. Svršila sam mu po li cu.

42 43

Re fe rat mo ga ta te

Ma lo smo mu po ma ga li ke va, Ga li na i ja, ali evo ka ko je na kra ju is pao rad na te mu „Čistih gaća u Evro pu“. Ko mi si ja je bi la re la tiv no za do volj na i ni je nam povećala ka znu.

Be o grad, 12. 07. tekuće go di ne

Kažnjenik Ma rin ko Crvić

Adre sa Ve ra na Matića 52

Ka zna Smeđa tra ka (dve ne de lje ce la po ro di ca), učešće na kvi zu Mi li o ner i re fe rat na te mu „Čistih gaća u Evro pu“.

Raz log Po ce pa ne i pr lja ve gaće (III ste pen pr lja vo sti).

Pismeni sastav, tema „Čistih gaća u Evro pu“

44 45

Naslov

Moj do pri nos iz grad nji društvane u pr lja nih gaća

Evro pa je ze mlja bli sta vo čistih gaća, a ne kao kod nas. Kod nas mno gi lju di no se i po ce pa ne i pr lja ve gaće. Ja sam je dan od njih i sti dim se zbog to ga. Ne ra dim to stal no, ali de si lo mi se jed nom... Znam da za to ne ma ni ka kvog oprav da nja, ali jed nom pri li kom, kad sam se uspa vao i mo rao hit no da kre nem na po-sao, ume sto čistih i bli sta vih gaća u ve li koj br zi ni i paničnom stra hu da ne za ka snim, uzeo sam ne ke odbačene gaće. Po ce pa ne i pr lja ve do trećeg ste pe na. To je bi lo stvar no strašno. Na ppG-u sam utvr dio da na se bi imam pogrešne gaće i od mah po zvao svo ju ćerku da mi do ne se čiste, ali bi lo je ka sno. Kon tro lo ri su sti gli pre nje. Na mo ju žalost, na tu gu i sra mo tu ove ze mlje ko ja po red ta kvog ponašanja ni kad neće ući u Evro pu u ko joj svi no se čiste i bli sta ve gaće, a ne kao kod nas. Ra du jem se što ce la mo ja po ro di ca i ja od on da no si-mo smeđe tra ke i ta ko svi mo gu da vi de ko li ko sam zgrešio i ka kvu sam sra mo tu na neo na ci ji. Sva ka čast Dar ku Miloševiću ko ji je iz mi slio si stem tra ka na le-voj ru ci. Mo je ma lo sr ce ku ca za nje gov ve li ki izum pomoću ko jeg se naša ze mlja značajno približila po-ro di ci ci vi li zo va nih na ro da, a ne kao kod nas. Dra go mi je što su me po li caj ci vređali, ponižavali i tu kli pred mo jom fa mi li jom. To mi je bi la naj bo lja lek ci ja. Zaslužio sam i više od to ga i hva la i nji ma i za ko ni ma na milosrđu, raz u me va nju i političkoj ko rekt no sti.

L e p o s a v a

44 45

Kao ro di telj i kao ljud sko biće, s tu gom pra tim zbi-va nja u našoj ze mlji. Kad su juče na B92 ja vi li da i da-lje za u zi ma mo ne slav no pr vo me sto u sve tu po bro ju pr lja vih gaća, od ve za nih per tli, slov nih grešaka i okr-nje nih ta nji ra, je za me ob u ze la i in ten ziv no se sti dim što sam pri pad nik ovog na ro da. Iskre no saučestvujem u žalosti i bo li onih ret kih ko ji se sve srd no zalažu da nam svi ma gaće bu du čitave i bli sta vo čiste, čvrsto ve-za ne per tle, is ko ri go va ne greške i do sled no neo kr nje-ni ta nji ri. Čovek ne može a da ne zaplače pred ovom tra ge di jom. Iako ništa mo joj po ro di ci ne može opra-ti sra mo tu ko ju sam joj na neo, rešio sam da ba rem ma lo do pri ne sem bo ljit ku ta ko što sam se pri ja vio kao do bro volj ni perač gaća u kra ju do is te ka smeđe tra ke i još dve ne de lje po sle. Uz to, jav no sam ob zna-nio na ogla snoj ta bli u zgra di da me svi građani, a ne sa mo pri pad ni ci na ci o nal nih ma nji na, mo gu plju nu-ti u pro la zu i opso va ti me sočno koristeći čak i one sablažnjive reči. Ne ki su do sad to i učinili i na to me sam im za hva lan. Pred sed nik kućnog sa ve ta mi se po-mo krio pred vra ti ma i ovom pri li kom želim da mu čestitam na ovom za vid nom uri no kul tur nom ge stu.

Džordž Buš III je mu dro zbo rio da su gaće ogle da-lo čovekove sa ve sti. Me ni je za i sta sa vest ono li ko upr-lja na ko li ko su tog da na bi le upr lja ne mo je gaće. Taj ge ni je, fi lo zof i fantastični državnik zaslužio je da mu se po dig ne spo me nik, pa sam i na taj način do pri neo iz grad nji srećnijeg društva. Iako sam sve stan da mi, kao neizgrađena ljud ska bića, ničim ne zaslužujemo da uđemo u za jed ni cu ci vi li zo va nih na ro da, po di gao sam spo me nik ovom ve li kom mi sli o cu is pred zgra de, čisto da nas podseća ko li ko ka ska mo za osta lim na ro-di ma, a naročito za američkim. Da bi skulp tu ra oda-

R e f e r a t m o g a t a t e

46 47

va la ja sni ju po ru ku, naručio sam da spo me nik prikaže nje ga u simboličnom za gr lja ju sa Pe trom Lukovićem, jer, iako ni su bi li sa vre me ni ci, ipak je on je dan od ret-kih naših mi sli la ca ko ji se svo jim de li ma može po re-di ti s njim, ne sa mo po svo jim dostignućima ne go i po vr hun skim isti na ma do ko jih je došao. Spo me nik je po di gao skulp tor Diječi Lo go i ja sam mu za to ured-no pla tio svom svo jom ušteđevinom i dvogodišnjim pra njem gaća nje mu i ce loj nje go voj široj po ro di ci.

Znam da je na Bal ka nu, naročito među muškar-cima, od u vek vla dao stav da ako muškarac re dov no pe re ru ke ili zu be do bi je eti ke tu „pe der“. U Evro pi je to nešto što se očekuje od sva kog člana društva, ne sa mo zbog njih sa mih, već i zbog oko li ne. Tre ba se naj pre počistiti svo je smeće. Počnimo on da od lične hi gi je ne, ko ja većini lju di u Sr bi ji i ni je baš na za vid-nom ni vou.

Evro pa i ame ri ka su ze mlje ci vi li zo va ne, div ne i ne-ve ro vat no to le rant ne, a ne kao kod nas! Živeo PPG!

46 47

To pov ci se ne šale

po sle Di mi tri je vog go sto va nja na te le vi zi ji, slu ti la sam da će stva ri kre nu ti da se kom pli ku ju. Re kla sam mu da je možda bo lje da svoj ge ni je osta vi iz van očiju jav no sti, bar do dalj njeg, jer u ova za teg nu ta vre me-na svašta je moguće. Nje go ve lop te su za ne ke lju de suviše pro vo ka tiv ne. Imao je na stup s ko jim bi se sva-ko nor ma lan složio, ali s dru ge stra ne je očigledno da je previše čačkao gde ne tre ba. Opa lio je i po jed ni ma i po dru gi ma, i po vozačima i po pešacima, i po tak si sti-ma i po TOP-u. Tak si sti ma je spočitao suštinsko li ce-mer je jer žive od nov ca pešaka a ne mi lo srd no ih ga ze na uli ca ma i ubi ja ju iz kruške kad pre la ze van ze bre, dok je TOP-u za me rio bogaćenje na račun pešačke si-ro ti nje i ge ne ra tiv ni eks tre mi zam ko ji vo di u su ko be ne sa gle di vih raz me ra. Sve ono što i je ste – do bi jao je ve li ki apla uz iz pu bli ke kad god bi nešto re kao – ali pro blem je u to me što ima previše moćnika i opa sni-ka ko ji ma je to mo glo da za sme ta.

Sve je počelo pre ne ki dan kad su ga na iz la sku iz pazušne brijačnice u nje go voj uli ci spo pa la dva ti pa u du gim cr nim tre ner ka ma (klasični riplejaši) i od vu-kla ga u an ti tak si.

48 49

an ti tak si je plod još jed ne ak ci je or ga ni zo va ne od stra ne Terorističke or ga ni za ci je pešaka ko ja je pre ra-sla u per ma nent nu ak tiv nost. Ra di se o ogrom noj blin-di ra noj li mu zi ni ojačanoj flu mi da ci o nim man ga ni ma na sta kli ma, bra ni ci ma i kar bu ra to ru i mo to rom od 4000 slo no va. U sta nju je da smr vi sva ko vo zi lo ko-je učestvuje u saobraćaju, uključujući i ci ster nu s pe-skom ili mešalicu za be ton. Svo jim očima sam vi de la ka ko na ras kr sni ci kod Bri se la priklešćuje jed no tak-si-vo zi lo o iz log apo te ke 25. maj, ko je je su prot no pro-pi si ma skre nu lo iz Đinđićeve u Koštuničinu.

– Eks tre mi sti, kažeš? – pi tao ga je čovek s pred-njeg sedišta. Di mi tri je kaže da je to ve ro vat no bio Škeljzen Jovanović Da la bu. Na te le vi zi ji emi tu ju sa-mo onu zamućenu fo to gra fi ju ko ja bi mo gla da pri ka-zu je bi lo ko ga.

– Zar ni ste? – usu dio se Di mi tri je. – Za vi si ka ko gledaš na stva ri. po ne kad ume mo

da bu de mo do sta ne pri jat ni. Aj de, mom ci, pokažite mom ku lakši pri me rak simbolične ne pri jat no sti zde sna.

U tom mo men tu Di mi tri je je ose tio du bok ubod tan ke dugačke igle ka ko mu pro di re od ku ka naviše pre ma gru di ma. Istog mo men ta počeo je neo b u zda-no da povraća u una pred pri pre mlje nu ke su ko ju je držao oran gu tan s nje go ve le ve stra ne. Čim je de-sni iz vu kao iglu, Di mi tri je je pre stao da povraća i ispra vio se.

– Dok s dru ge stra ne – na sta vio je Da la bu – ume-mo da bu de mo i prilično fi ni.

Kad je to re kao, okre nuo se i is ke zio se od uva do uva. Tad ga je ovaj de sni štipnuo po obra zi ma, a ovaj dru gi ga je po mi lo vao po gla vi, po la ko i iri tant no. Dru-gom ru kom uhva tio ga je za ko le no.

L e p o s a v a

48 49

– Bu ci, bu ci... Di mi tri ja je ob u zeo stra ho vit bes. Pričao mi je po-

sle da ni kad ra ni je ni je ose tio ta kvu mržnju. Pso vao ih je kroz zu be što je bi lo mak si mal no suzdržano, ali do-volj no da is pro vo ci ra ne ko li ko uda ra ca spužvastom elek tro bom bom po čelu od ko jih je snažno za pla kao.

– Do bro, Dimče – na sta vio je Da la bu ne okrećući se više. – Ide mo sad kod te be da nam prodaš one tvo-je lop te i na cr te. Mi slim, bo lje da nam ih prodaš dok još ni smo iz gu bi li živce. Zar ni je najlepše ova ko u mi-ru da se ra sta ne mo ne go da ostaneš i bez lop ti i bez tog jad nog života, a?

Da la bu je očito mno go gle dao par ti zan ske fil mo ve na cr nom pi rat skom tržištu SNVD-a.

– Ne mi sli te valj da da na cr te držim kod kuće? Na-la ze se u zapečaćenom se fu u PKC-u. Ni ja ne mo gu da ga otvo rim bez do zvo le ve ne ci jan ske ko mi si je.

To na rav no ni je bi la isti na. Di mi tri je je u svo joj nonšalanciji na cr te držao na svom sta len cu po red skrin bu ka. Je di na srećna okol nost je u to me što ni sam ni je imao poj ma gde se tačno na la ze. Ne gde ih je ćušnuo.

– Lu ka vo, Di mi tri je. Slušaj, aj de sve jed no da ode-mo kod te be na jed nu ka fu, a?

Već su bi li is pred nje go ve kuće kad je Da la bu to predložio. Izašli su iz ko la i pre svu kli se. Sad su iz gle-da li kao ne ki re la tiv no nor mal ni lju di. Tačnije, iz gle da-li su ona ko ka ko riplejaši zamišljaju nor mal ne lju de.

– Iz vi ni te, hoćete da pro ba te mo ju suk nju? – upi-tao ih je Di mi tri je dok su se presvlačili. Da la bu i go-ri le zbu nje no su ga po gle da li. Za tim su međusobno raz me ni li isto ta ko zbu nje ne po gle de. On je shva tio da je pra vi tre nu tak.

T o p o v c i s e n e š a l e

50 51

Iz ran ca je iz vu kao lop tu, iskočio na po lje kroz krov an ti tak si ja, zatrčao se po ha u bi i po le teo. Ot kud su to pov ci mo gli zna ti da lop tom može to li ko da se le ti? Kaže Di mi tri je da je sa mo čuo ka ko viču za njim, a začula su se i dva puc nja iz kruške. Očigledno ni su hte li da ga po go de. Tre bao im je živ.

Otišao je pra vo kod Ga li ne, na iv no verujući da će ta mo bi ti naj si gur ni ji, ali ubr zo smo se se ti li da u rad-ni ke obezbeđenja ko je joj do de lju je Mi ni star stvo ne možemo ima ti mno go po ve re nja.

Rešili smo da ga kri je mo na mom ta va nu. Dok ne smi sli mo nešto pa met ni je, jer neće moći du go tu pošto ne smem da kažem ma tor ci ma. Ako nas pro va-le da pod smeđom tra kom ne kog ne le gal no držimo u sta nu, žešće ćemo naj e ba ti.

50 51

Is pit iz političke ko rekt no sti

Sve mi se pomešalo. Kad sam se preslišavala, po-br ka la sam sank ci o ni sa nje za po grd no na zi va nje afro-ame ri ka na ca u ame ri ci sa ka zna ma za do da va-nje ne pri stoj nih atri bu ta političarima u En gle skoj. A to su lek ci je 43 G i 87 X, da kle ne ma bla ge ve ze. Naj-go re je sa domaćim za bra nje nim pe sma ma i me lo di-ja ma. Sad više ne znam da li je „Hop-cup, poskočiću“ u istom ran gu kao „Ku ka vi ca“ ili je u ran gu sa „Zo vi, sa mo zo vi“ i sa „Ma lim mra vom“. Za bo ra vi la sam i ka ko ide me lo di ja za „Hej Slo ve ni“ i sa ko li ko se gi ga-baj ta bra ka kažnjava, a ne mo gu da se se tim ni da li se za to pri ja vlju je opštinskom ili republičkom MUP-u. Ni sam mo gla da se se tim ničega što bi mi pa lo na pa-met. Iako se to uči još u osnov noj školi i sto pu ta se po na vlja i u obra zov no-vas pit nim usta no va ma sred-njeg ni voa, ni ka ko ni sam mo gla da se se tim ko je go-di ne su So nja Bi ser ko i Mil ka pla ninc do bi le No be lo-vu na gra du za mir.

S tom kon fu zi jom u gla vi sam izašla iz kuće. Sad ne sa mo da imam smeđu tra ku ne go još ni ništa ne znam. Je di no mi se po gla vi vr te la rečenica: „No vu srp sku fašističku mi sao tre ba pot pu no ig no ri sa ti. To je gru pa nacionalističkih i mafijaških apo lo ge ta i

52 53

kvazianalitičara, pro pa lih no vi na ra i in te lek tu a la ca u pokušaju“, iako mi više ni je bi la po treb na. To je jed na od sen ten ci ko ju moraš da naučiš na pa met kao uslov za iz la zak na is pit. Uosta lom, to i mo ji ro di te lji mo ra-ju da zna ju na po slu za slučaj da Evrop ska ko mi si ja dođe u kon tro lu, ta ko da sam od njih to zna la još ra-ni je pošto su se stal no preslišavali za vre me ručka.

Od u vek sam se pi ta la ka kav je osećaj kad se pojaviš sa smeđom tra kom na fak su (u školi mi se de si lo par pu ta). Ni je ta ko strašno. Jes da svi bu lje u te be, ali ni-su mno go ne pri jat ni. Stu dent ska so li dar nost na de lu. Lju di uglav nom po sta vlja ju do bro na mer na pi ta nja. Ma ri ja na pri mer:

– Šta je bi lo? prd nu la si u lif tu?– Ma jok. Ćale uhvaćen u pr lja vim gaćama.– Ko ji di gri? – Ma ri ja se ma lo tu mač loži na

en gle ski.– Treći.– To je naj go re kad ti de di sme sti. Je sam ti pričala

kad sam ja u sku lu no si la cr ve nu tra ku bi koz ov maj ke va?

– Ka ko to može?– Ma može. Pa zi fo ru. Nas dve smo čejndžovale

kril ca na ulošcima pa je po sle u la bo ra to rij skom na la-zu is pa lo kao da su ulošci mo ji. Te ribl! Dečaci su me ubi li od za je ba va nja. Kad zapatiš cr ve nu tra ku pre tva-ra ju se u mon strs.

– Ma znam, ali dve ne de lje ni je ta ko strašno. Ja sam jed nom do bi la na me sec da na, i to u se zo ni pir-sin ga.

– Ou šit!!To je bi lo stvar no je zi vo. Ali odlučila sam da se to-

ga ne prisećam pred is pit pa joj ni sam ispričala do

L e p o s a v a

52 53

kra ja ka ko je to iz gle da lo. po ne la sam i Ta be le Ro ber-ta Ma gli ce1. Fo ra sa nasumičnim kom bi no va njem de lo va rečenice u pi sme nom de lu is pi ta još ni kad ni-je oma nu la. Bez ob zi ra što i pro fa ni zna ju za nju, ne mo gu ta kve rečenice da raz li ku ju od onih ko je i sa mi pišu u svo jim udžbenicima.

Od ove go di ne je za bra nje no ra di ti pi sme ni na ko-mu ni ka to ru, ta ko da sva ko do bi je svo ju ta sta tu ru i ekran ko ji su po ve za ni u lo kal nu mrežu, a ona je opet do bro zaštićena od glo bal ne i al ter na tiv ne. U ćošku za sva ko pi ta nje izađe od mah ko li ko imaš vre me na da napišeš od go vor. Pro fan kruži po mreži i u sva-kom mo men tu može da vi di šta ti pišeš. A ja znam da pro fe sor Milošević uvek najviše gle da šta ja pišem i stal no mi ula zi na čet. Kod nje ga smo ima li i ka pi ta li-zam u pr vom se me stru. To je kao ne ka nje go va fo ra. Kad se najviše udubiš, on uba ci: „Le po sa va, bi li mi popušila pat ku?“ Ne sme da napiše onu sablažnjivu jer se od mah uključi elek tron sko vrištanje.

Sad kad smo ula zi li u ispitivačnicu, ja sno sam vi-de la da je sni mio mo ju smeđu tra ku. Naj bo lja fo ra je što je još jed na ri ba s gru pe ima la istu ta kvu. pošto po za ko nu nas dve ne sme mo da raz go va ra mo, otišla je Ma ri ja da je pi ta zašto. Upiškila se u kre vet, si ro ti ca. I mi hoćemo u Evro pu a još pišamo u kre vet! Ona je za me ne već zna la. Efe kat tra ka je stvar no veličanstven. Sve se sa zna dok kažeš keks. Sva ka čast onom ko ih je iz mi slio.

Za u ze li smo ni ski start tačno dva mi nu ta pre osam sa ti. Ja sam sti gla pr va u svo joj gru pi i se la za treći sto zde sna. Is ko pi ra la sam na CST ceo pi sme ni i ta ko sve sej vo va la.1 http://users.volja.net/romag/pub/Slagalica.html

I s p i t i z p o l i t i č k e k o r e k t n o s t i

54 55

Pr vo pi ta nje laća: 1. Ko je go di ne su VIS Ido li osuđeni u Ha gu za iza-

zi va nje ra sne i ver ske ne tr pe lji vo sti al bu mom „Od-bra na i po sled nji da ni“? – 10 se kun di, 10 bo do va.

To sam zna la jer je moj de da išao u školu sa unu-kom vla de Di vlja na. Dru go pi ta nje isto bo za:

2. Ko je go di ne je u Sr bi ji na vlast došao Sa vez ne-vla di nih or ga ni za ci ja i osno vao pr vu srp sku Ne vla-du? – 15 se kun di, 10 bo do va.

Inače, Ma ki mi je pro va lio fo ru ka ko da uđem ne-kom na čet za vre me pi sme nog. Si stem ima užasno ja ku zaštitu pro tiv to ga, ali stu den ta ri ja sve pro va li. Ipak, re kao mi je da ni je pot pu no bez bed no jer bi u isti pro zor mo gao da ule ti i pro fan, ta ko da mo ram da se pa zim. Za trik je zna la i Ma ri ja ko ja mi je upa-la s pi ta njem: „Ko je pred vo dio stu dent ske de mon-stra ci je 2023-24?“ Mi sli la sam da je Steva Milošević, ali ni sam bi la si gur na. To sam joj i re kla. po sle se is po sta vi lo da je Steva Milošević unuk Slo bo da na Miloševića, tj. čukundeda našeg pro fe so ra. To tal no sam sve po br ka la. Ma ri ja je po sle hte la da me sta vi u ke non, ka ko je re kla.

3. Napišite svo jim rečima šta mi sli te o na ci o na li-zmu – 15 mi nu ta, mak si mum 50 po e na.

Mr zim ova kva pi ta nja, ali srećom tu su Ro ber to ve ta be le. Sa sta vi la sam 7 rečenica, ser bi zi ra la ih i is ko pi-ra la. Evo jed ne pri me ra ra di: Eska la ci ja idej no tuđih ten den ci ja po sta vlja pi ta nje re vi zi je struk tu re iz bo-ra fi nan si ra nja i zaoštravanja bor be na energičnom su zbi ja nju no si la ca nacionalističkih težnji u funk ci ji iskorištavanja postojećih ka pa ci te ta.

Tu mi je pro fa ule teo u ekran: „Le po sa va, čime si zaslužila tra ku? Mo gu li da pogađam?“

L e p o s a v a

54 55

„Možete, pro fe so re, ali mo ram da pišem“.„Ne bri ni se ti za pi sa nje. Znaš da iona ko ne možeš

da položiš sa smeđom tra kom.“„Imam te o ret ske šanse“. Glup od go vor. Sta ri per-

verz njak je re a go vao očekivano: „On da znaš i šta još tre ba da uradiš da bi položila...“

„Znam“. Cu re su mi re kle da ni jed na ko ju je ždraknuo Milošević ni je us pe la da mu pro mak ne. On odvo ji de se tak ri ba u ge ne ra ci ji. pošto sam zna la ne-ke ko je su kroz to prošle, una pred sam bi la si gur na da ću bi ti na spi sku. Nje gov sam tip. Naj glu plje je što mi ne ke cu re na to me za vi de.

„Pro fe so re!“, po zva la sam sad ja nje ga. „Re ci, ma la!“„A jel vi zna te da je to za bra nje no dok sam pod tra-

kom? :-)“, raz u me se da on to zna, ali pi ta la sam ga čisto da vi dim šta će od go vo ri ti. „XE XE“, bio je kra-tak i ja san od go vor. A kao da uce nji va nje i privođenje stu dent ki nja ni je za bra nje no? Baš se pi tam hoće li ne ko jed nom ovog maj mu na pri ja vi ti Stal noj ko mi si-ji žena ili ba rem Mi ni star stvu za po zi tiv nu dis kri mi-na ci ju, brat stvo-je din stvo i rav no prav nost u Ne vla di Sr bi je.

Na četvrto pi ta nje ni sam zna la od go vor:4. Ispričajte je dan politički ne ko rek tan vic o Rav-

no prav nim in do e vrop skim građanima jugoistočno-azij skog po re kla za ko ji se izriče ka zna četvrtog ste-pe na i 150.000 slov nih zna ko va s raz ma kom – 3 mi-nu ta, 15 bo do va.

To sam po gla vlje preskočila jer mi je bi lo do sad no. Sko ro ce lo je u vi ce vi ma s kra ja XX i početka XXI ve-ka. Stvar no ne ka pi ram ka ko su lju di to me mo gli da se sme ju. Sva sreća da su vi ce vi ušli pod za bra nu još

I s p i t i z p o l i t i č k e k o r e k t n o s t i

56 57

pre ne go što sam se ro di la. Inače bih u društvu ve ro-vat no umi ra la od do sa de, a možda bih i po lu de la ili izvršila i sa mo u bi stvo kao i mno gi ko ji su živeli u to vre me. Naježim se kad se se tim po da ta ka iz tih vre me-na o to me ko li ko je mi li o na lju di iz gu bi lo živote zbog vi ce va.

pe to pi ta nje je for mal no i tra di ci o nal no se po-sta vlja uvek i na sva kom is pi tu u sećanje na Tobića Tobića.

5. Ko je iz mi slio jav na pa ti la? – 15 se kun di, nula po e na.

Baš tad začula se si re na za PPG. Sva ko je dužan da se od mak ne od kom pju ter skog računara, dig ne ru ke uvis, okre ne se, izađe iz pro sto ri je, uzme svoj ko mu-ni ka tor i ode u svoj PPG WC ko ji no si isti broj kao i is pit na pri ja va. Moj je bio na istom spra tu na kom i ispitivačnica, ta ko da sam ima la vre me na. Onu jur nja-vu i metež ko ji se na pra ve kad počne PPG ne mo gu da pod ne sem, a ne ki i to vo le.

Čim sam ušla u ka bi nu, po gle da la sam no ve po ru-ke. pr va je bi la od Ga li ne u ko joj me po li va vo dom, kao za sreću. Sreća da sam bi la u ka bi ni pa sam ima la čime da se obrišem. Pošto je bi lo još ne ko li ko po ru-ka, rešila sam da pr vo ope rem gu zu pa on da da ih po gle dam. A i to pra nje du pe ta mi ide na živce. Bla go nji ma u Evro pi ko ji su to li ko ci vi li zo va ni pa ne ma ju oba ve zan PPG. Venecijanska ko mi si ja nas već se dam go di na ima u raz ma tra nju za ski da nje sa ppG li ste, ali uvek nešto ne is pu nja va mo. Ko ji smo se lja ci!

U sva kom slučaju, po ru ka od Ma ki ja: „Ja vi se cim bu des mo gla“, od Bok si ja: „Od mah mi se ja vi“, Ga li-ne: „Cim vi dis ovu po ru ku, na zo vi me!“, od ćaleta: „Da si se od ma na cr ta la ku ci“, i od Ce ce: „Dr kad zi je!“.

L e p o s a v a

56 57

Ne ka fr ka. Zo vem Ga li nu.– Gde si? – od mah me pi ta.– Na PPG-u... Gde bih bi la?– Ma znam bre, ne go je si još na fak su?– Na pa u zi, da.– Moraćeš od mah da dođeš kući. Di mi tri je je

ne stao. – Ka ko ne stao?!– Pričaću ti kad dođeš. Ne može pre ko te le fo na.

Dođi i ne moj slučajno da koristiš lop tu.– A ćale? Jel zna za Di mi tri ja?– Sad zna.– prc u is pr dak! Evo me, do la zim.

I s p i t i z p o l i t i č k e k o r e k t n o s t i

58 59

Loptopešaci

Kod kuće ha os. Ćale pi zdi i ur la. – pa do bro, da li si ti nor mal na!? – Šta se do go di lo?– Od veo sam onog tvog u po li ci ju, ali mi je po be-

gao us put. – Hteo si da ga prijaviš!?– Ne, ne go je tre ba lo da mi na to va ri i TOp i tak si-

ste i po li ci ju na vrat!– Ti stvar no ni si nor ma lan! Hteo si or ta ka da mi

vodiš u mur iju! Naj bo ljeg pri ja te lja! Ej! Di mi tri ja, čoveče!

Ćale je nešto pro mr mljao. To jed no stav no ni je u nje go vom sti lu. Ceo život me vas pi ta vao da ta kve stva-ri ne tre ba ra di ti, a sad je on to ura dio. Ipak su ga sti sle ove tra ke. Si stem funkcioniše i pre va spi ta va i naj u por ni je.

– a ot kud ti tu? – pi tam Ga li nu– Zvao me Di mi tri je. Daj od mah da ti kažem. Sa-

znao je da su se tak si sti do go vo ri li da pu ca ju u sva kog ko lop tom pre la zi uli cu, bez ob zi ra da li uključuje pro-jek ci ju ili ne.

Ni sam mo gla da ve ru jem. Ju re nas i tak si sti i TOp. Ima ju zajedničkog ne pri ja te lja i to nas. Još će i sklo-pi ti sa vez.

58 59

– pa šta im mi to li ko sme ta mo?– Iz ner vi ra li smo ih mno go zbog onih pro jek ci-

ja. Kažu da su ne ki vozači sad počeli iz stra ha da sta ju pešacima na pešačkim pre la zi ma čak i kad ni-su naoružani, što ih ome ta u saobraćaju, uspo ra va i ner vi ra.

– Ka ko ti sve to znaš?– Ma Di mi tri jev ujak je tak si sta. Znaš valj da da je

juče bio Otadžbinski sa bor tak si sta u Mu ze ju sa vre-me ne umet no sti... pa je bo te, i ke va ti je tak si sta, tre-ba lo bi i ti da znaš. Jed na od tačaka dnev nog re da su bi le Di mi tri je ve lop te i ta ko je odlučeno, ali te snom većinom. Ni je prošao pred log da se uđe u pre go vo re sa Loptopešacima. Ta ko nas zo vu. Loptopešaci!

Lad no su nas kr sti li. Gle da la sam u ćaleta, više ne ka ko ble nu la. Bio je ma lo be san, ma lo postiđen. Tu je Ga li na od va li la je dan od onih svo jih čuvenih neočekivanih bez o bra zlu ka:

– Čika Mi ki, je ste opra li one gaće?Ta ta se za cr ve neo, nešto pro mr mljao se bi u bra du

i otišao u ku hi nju. Ga li na se za do volj no nasmešila i na mig nu la mi.

– Jao, Ga li na, baš si od vrat na. vidiš da mu ni je la-ko s tom tra kom... Ne go, zna ju li osta li?

– Zna ju, ja vi li smo svi ma.On da smo se le na kauč da razmišljamo gde bi mo-

gao da bu de Di mi tri je. U onoj gužvi kad ga je ćale po ku pio ni je uzeo ko mu ni ka tor. Kući ne sme da ode zbog To po va ca. Ga li na je već pro ba la da ga nađe pre-ko TTSG-a, ali iz gle da da se od ja vio sa cen tra le da mu murija ne bi ušla u trag.

Na B92 su išle ve sti. U nji ho vom sti lu, a baš su ima li pri log o smeđim tra ka ma. Sreća da je ćale šmugnuo u ku hi nju. Pri ti snu la sam Ctrl+C da is ko pi ram na CST.

60 61

Po bro ju kažnjenih smeđim tra ka ma, Sr bi ja je i da-lje pr va u re gi o nu, a u sve tu je na dru gom me stu, od-mah iza Turk me ni sta na. Dok su u ce loj Evro pi smeđe tra ke odav no uki nu te, kod nas su, kao što vi di mo, i da lje ja ko po treb ne, a za našu te le vi zi ju stručnjak za Evrop ske in te gra ci je Bo ris Starešina kaže da se ne tre ba na da ti uki da nju tra ka od stra ne Američke de-mo krat ske ko mi si je za di rekt nu i mo ral nu hi gi je nu u sledećih ne ko li ko go di na. Re zul ta ti su poražavajući, a pri met no je da je među stanovništvom u gra do-vi ma najviše povećan broj onih ko ji su za vre me PPG-a čačkali zu be im pro vi zo va nim drev nim dr ve-nim čačkalicama. Zbog sum nje da po sto ji pi rat ska fa bri ka čačkalica na te ri to ri ji Sr bi je, Vla da SAD će ve ro vat no uve sti sank ci je na ко ка-ко лу i Di zni je ve stri po ve, jer, na vod no se zna lo i to dešavati, po je din-ci su čitali u PPG ka bi na ma.

– Ko ji smo mi se lja ci! – kon sta to va le smo uglas Ga li na i ja.

po sle to ga je išla vest o ne koj gru pi ta ba ko ma na ko ji su pro iz vo di li i puštali u pro met kan ce ro ge ni du-van. Ne ve ro vat no! Ni kad se nećemo ci vi li zo va ti. On-da su pu sti li ko men tar Dra gu ti na Šejnovića, mog omi-lje nog no vi na ra, ko ji ovaj put do ka zu je pri mi ti vi zam našeg na ro da ti me što još uvek sko ro ni ko ne je de re-pu četiri si ra. Ja je dem, ali znam da na se li ma uopšte ni je zaživeo ovaj čuveni luksemburški specijalitet, ne-za o bi la zan na svim tr pe za ma Evro pe.

– Ej!!! – Se ti la sam se od jed nom – a je si ja vi la Gi-le tu i Mi ki ju?!

– Jao! – Lu pi la se Ga li na po čelu!Smet nu la je s uma da je i svo jim te lo hra ni te lji ma

po klo ni la jed nu lop tu. Do bro, Mi ki je u pri nud nom

L e p o s a v a

60 61

bra ku s de be lom političarkom iz ne vla di nog sek to ra još ot ka ko je uhvaćen ka ko se zvekeće s Ga li ni nim fra je rom, ali lop ta je ve ro vat no kod Gi le ta. Okre nu la sam ga ja. Ja vljao mi se auto mat da je ne do hva tljiv zbog žute tra ke.

To je gad no! Žuta tra ka znači ili da je pri ve den zbog saobraćajnog zločina ili na ne kom sport skom događaju zbog iza zi va nja na vi ja nja za većinski tim na domaćem te re nu. Utešno je zvučalo to što je Gi-le stal no išao na utak mi ce pa je moguće da ni je zbog lop te, a umeo je i previše emo tiv no da re a gu je i čak je jed nom uhvaćen ka ko otvo re no na vi ja za re pre zen-ta ci ju. Ga li na ga je po sled nji put vi de la ju tros kad ju je ot pra tio do kom bi ja za pre voz Rav no prav nih in do e-vrop skih građana jugoistočno-azij skog po re kla, ali je za bo ra vi la da umemoriše nje gov današnji na crt kre ta-nja. Od jed nom smo ima le dva pro ble ma pred ko ji ma smo bi le nemoćne.

Odlučile smo da se na pi je mo i izađemo da pri ve de-mo ne ku pi le ti nu.

Bi lo je eks tra. Ka ko li je tek u ino stran stvu kad ov de kod nas može da bu de ova ko za bav no? Je dva čekam Bu gar sku... Ako je se ikad dočepam. Ni Di mi-tri je ni Mi ki se ni su ja vi li ce le noći.

L o p t o p e š a c i

62 63

Su ko bi na sve stra ne

Da ni po sta ju sve luđi. Pr vo me pro bu dio Bok si te-le fo nom i re kao mi da uključim bi lo ko ji ka nal. Zna la sam od mah da je to opet je dan od opštih događaja. Na ekra nu Džordž Buš XII objašnjava raz lo ge, ali u početku ne mo gu da shva tim gde se de mo kra ti za ci ja dešava. po mi sli la sam pr vo da je opet kod nas. Idu snim ci ne kog pustošenja, hi lja de mr tvih te la, kla si ka, baš kao kod nas po sle četvrtog ci vi li zo va nja.

Ipak Bu tan! Ovaj put je Bu tan zbog osno va ne sum-nje da su bu tan ski eks tre mi sti i nji hov vođa Druk Vangčuk kri vi za ne do zvo lje nu pro iz vod nju he mij-skih sred sta va. Ka ko na vo di CIA, usta no vlje no je da se u oko li ni Tim bua na la zi fa bri ka za pro iz vod nju deterdženta za veš, dok je na se ve ru ze mlje pronađena ra fi ne ri ja sa pu na za kućne lju bim ce.

Tim bu je srav njen sa ze mljom i računa se da ima preko 21.000.000 ljudskih i životinjskih žrtava zajedno. Uvek mi je žao kad čujem te broj ke, ali me ipak više ra du je što će de mo kra ti ja stu pi ti na tlo još jed ne države i što će u svet sku za jed ni cu stu pi ti još je-dan na rod. Ne znam pu no o Bu ta nu. Sa mo sam u po-sled nje vre me na ve sti ma pu no slušala o su ro vom bu-tan skom kra lju, svi re pom na ci o na li zmu nje go vih po-

62 63

da ni ka i osvajačkim ten den ci ja ma krvoločne bu tan-ske voj ske. Lak nu lo mi je kad sam čula za američku in ter ven ci ju i sad me ma nje strah od bu tan skog deterdženta. Žao mi je što na kon tra ne tu ima to li ko pro tiv ni ka američke po li ti ke. Ti di vlja ci, a na rav no da ih najviše ima kod nas, uobra zi li su da su Ame ri kan ci na pa li Bu tan zbog ve li kih nalazišta mo cart-ku gli na ju gu ze mlje. Stal no nešto izmišljaju...

Ova vest je išla na svim ka na li ma i ni jed na dru-ga ni je mo gla da se čuje. Tek u re dov nom ter mi nu od po la osam čula sam i osta le ve sti, a među nji ma i jed nu mno go značajniju od ove. Ba rem za me ne. Ubi jen pešak na lop ti na uglu Kne za Miloša i Ne na da Čanka!

Od mah zo vem Ga li nu. – Je si čula?!– Šta?– Sad su ja vi li na ve sti ma...– Ma znam... Bo li me cu pi za Bu tan.– Ma ne bre! Ubi jen pešak s lop tom!– Ne se ri! Ko!?– Ni su ja vi li ka ko se zo ve. Ne zna ju. a ubi ca je ne-

ki tak si sta...– Iz kog udruženja?– Ne znam ni to. Sa mo krat ka vest. – Idem u Mi ni star stvo. Mo ram da vi dim o čemu

se ra di...– Aj de pa li pa mi se ja vi. Ne moj slučajno lop tom!– Ni sam lu da.Po la sa ta sam čekala. Ili Gi le ili Di mi tri je, ne ma ko

treći. Ma ki i Bok si ni su si gur no. Po zva la sam Bok si ja sad ja nje mu da ja vim vest. Ni on ni je čuo. Svi su se smo ri li od Bu ta na. Do go vo ri li smo se da ode mo kod

64 65

Ma ki ja. To je bi lo ne ka ko najlogičnije jer je on Di mi-tri jev komšija i jer je bli zu i Ga li ni nog mi ni star stva i me sta zločina. Sti gla sam kod nje ga tačno kad se ja vi-la Ga li na i sa mo krat ko re kla:

– Gi le! Čujemo se ka sni je...Od mah je pre ki nu la ve zu. Po sred no, nas dve smo

kri ve za ubi stvo. Em smo mu po klo ni le lop tu, em smo za bo ra vi le da mu ja vi mo za od lu ku sa Sa bo ra tak si-sta. Užasno sam se osećala i to je Ga li na zna la. Za to me je i pu sti la da se ma lo smi rim pa da je opet na zo-vem. Bok si i Ma ki su me tešili. U suštini, stvar no je glu po da se osećam kri vom. Kriv je tak si sta.

– Drkadžija! – pro ko men ta ri sa la je Ce ca ko ja je upra vo sti gla.

Naj go re je što po sle punosnažne od lu ke Sa bo ra tak si sta, ako se le gi tim no održi u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti, ubi ca ne od go va ra pred za ko nom. S ob zi-rom na to i na činjenicu da Cr ve ni tak si nagrađuje svo-je rad ni ke sa de set štapova za vo de ni kri ket za sva kog smak nu tog Loptopešaka, Gi le je bio užasno la ka me-ta. Ubi jen je još pre ne go što smo se se ti le da ga na zo-ve mo. Hlad no krv no, iz auto mat ske tak si-kruške. Išao je na bal te lo hra ni te lja u Strahinjića Ba na. Čula sam se i s Mi ki jem ko ji ima pra vo na dva po zi va ne delj no dok je u pri nud nom bra ku s de be lom političarkom iz ne vla di nog sek to ra. Kaže mi da će se ko me mo ra ci ja održati u Sponzoruši su tra u pet. Tražili su i do dat no obezbeđenje od po li ci je i do bi li su ga. Iz gle da da je Ga li na ma lo ur gi ra la oko to ga jer po li ci ja obično ne za re zu je sku po ve ko je or ga ni zu ju pešaci. Na trećem dnev ni ku su ja vi li da su tak si sti na ja vi li da će blo ki ra-ti saobraćaj ako se održi ko me mo ra ci ja, a iz Cr ve nog tak si ja ja vlja ju i da će po gu bi ti de set običnih pešaka

L e p o s a v a

64 65

ako po li ci ja ne za bra ni skup. Ogla sio se na rav no i TOP sa saopštenjem da će podržati skup i li kvi di ra-ti sva kog tak si stu ko ji se približi uli ci Strahinjića Ba na. Straže će bi ti po sta vlje ne na svim poprečnim uli ca ma. Takođe, na ja vi li su od ma zdu zbog Gi le ta. Stva ri su se je zi vo zaoštrile. Da sve bu de još kom pli-ko va ni je, sinoć je naša re pre zen ta ci ja u košarci iz gu-bi la u utak mi ci za se dam de se to me sto na Svet skom pr ven stvu pa je is pred zgra de Ne vla de or ga ni zo va na pro sla va po ra za i doček košarkaša. Ujed no su mi strašno pomešana osećanja budući da mi je maj ka tak si sta a otac te lo hra ni telj i oko re li pešak. Kao i sva de ca iz mešovitih bra ko va, imam nepodnošljivu kri-zu iden ti te ta.

Ubr zo je sti gla i Ga li na i za te kla nas ona ko sje ba ne. – Ni je sve ta ko strašno – re kao je Bok si iz

čista mi ra.– Ka ko misliš?– Sad ćete da vi di te – re kao je i otvo rio vra ta od

so be za pe gla nje i sunčanje.Di mi tri je!– Di mi tri je! – po vi ka li smo svi. Srećni. Ja sam

mu se od mah ba ci la o vrat. Ose ti la sam ne ve ro vat no olakšanje. Živ je i na si gur nom!

– pa do bro, da li si ti nor ma lan da se kriješ u sop-stve noj zgra di? – pi ta la sam ga.

– Tu će me naj ma nje tražiti.– pa što nam ni si ja vio?– Za to što vas ve ro vat no pra te, a me ne prisluškuju.

Ima li smo sreće zbog ovog Bu ta na. Ne ve ru jem da su vas usred ove fr ke pra ti li.

– Drkadžije!U sva kom slučaju, Di mi tri je je na pra vio plan za su-

S u k o b i n a s v e s t r a n e

66 67

tra. Odličan! De talj no smo ga raz ra di li pre ra stan ka i do go vo ri li se da se nađemo na Tr gu kod Ken gu ra u po la četiri. S lop ta ma u tor bi! Napravićemo čitav per-for mans. Biće ul tra za bav no. Una pred se ra du jem.

66 67

Car ske mr vi ce

Ce le noći ni sam mo gla da spa vam. Od uzbuđenja sam usta la oko pet uju tru i otišla da se prošetam po gra du.

Ne pam tim da je Be o grad ikad bio ta kav. Zgra da Te le vi zi je bi la je op ko lje na kor do ni ma po li ci je od ra-nog ju tra. Bi lo ih je na sva kom ćošku oko Tr ga, a u ne-kim uli ca ma ni su uopšte do zvo lja va li pro laz. Bu le var sa bla sno pra zan, u sa mom cen tru ni jed nog auta. Tek tu i ta mo prođe ne ko ko mu nal no vo zi lo ili ma ri ca. pri me ti la sam da na Te ra zi ja ma ni je bi lo ni jed ne kra-ve, što se od donošenja Za ko na o mle ku na jav nom me stu ni kad ni je de si lo. Na ras kr sni ci kod Bri se la ku-pi la sam no vi ne B92, a prodavačica mi pr vi put ot ka-ko znam za se be ni je uz vra ti la oba ve zan ot po zdrav: „Hva la Vam, gospođice, što ste ku pi li no vi ne. Sve što tu piše je ap so lut na objek tiv na isti na. Uživajte u nji-ma i želim Vam pri ja tan dan i dođite nam opet“. Ne, ništa od to ga, sa mo jed no mla ko „Hva la, doviđenja“. Suviše pri rod no i opušteno, kao da smo za jed no ov-ce čuvale. Očigledno vr lo de li kat na i ose tlji va at mos-fe ra. U sva koj dru goj pri li ci bi lo bi nor mal no da je od mah pri ja vim, ali sad je i njoj i me ni bi lo ja sno da ta ko nečem ne ma me sta. Na ne ki čudan način mi je

68 69

čak bi lo dra go što mi se ta ko neo ba ve zno obra ti la. To je da va lo ne ki osećaj pri sno sti i raz u me va nja. So li-dar no sti, u stva ri.

Se la sam u Pi o nir ski park da pročitam no vi ne. Pre-pla vlje ne su ve sti ma o Bu ta nu i požrtvovanoj ulo zi SAD i Crvenog krsta u bor bi za mir u sve tu. Opet ne-ma ničeg dru gog. Tek ne gde na tri de set dru goj stra ni saopštenje ko je je iz da la po li ci ja pred zaključivanje no-vi na: Za bra nju je se sva ko oku plja nje iz u zev dočeka košarkaša is pred zgra de Ne vla de Be o gra da.

„Prc u is pr dak!“, opso va la sam na glas. Pro pa de nam čitav plan. Od mah okrećem Di mi tri ja da mu to kažem. Bu dim ga, na rav no, ali ra du je se što sam u gra du pa mo gu da mu opišem ka ko de lu je. On od mah kaže da ga ta vest ne iznenađuje, ali kaže mi da će me po no vo na zva ti kad se čuje s Bok si jem. Zo ve za dva mi nu ta.

– Ako je oku plja nje za bra nje no, to ne znači da ga neće bi ti. To je di no znači da će po li ci ja možda ras-te ri va ti oku plje ne. A možda neće ni to – Bok si ovo zaključuje na osno vu po zna va nja političke isto ri je.

U tom mo men tu, iz prav ca Skupštine po ja vlju je se ko lo na od de se tak Cr ve nih tak si ja. Svi vo ze jed no-o bra zne blin di ra ne auto mo bi le, ne znam ko je mar ke. Po la ko vo ze pre ma Tr gu i to de lu je zastrašujuće. Sa-mo mi je pro stru ja la ne ka je za kroz te lo. pre tr nu la sam od stra ha i ma hi nal no se ba ci la na ze mlju. Ni su mo gli da me vi de od drveća i žbunja u par ku.

– Di mi tri je! – šapućem – Evo ih Cr ve ni!– Šta ra de?– Evo idu pre ma Te ra zi ja ma. Ima ih de se tak, u

blin di ra nim ko li ma. Od Tr ga Braće Marks pre ma Te ra zi ja ma sto ji kor-

don po li ci je i za u sta vlja saobraćaj. Živo me za ni ma

L e p o s a v a

68 69

šta će se de si ti kad Cr ve ni dođu do njih. Tu se na mo-je oči od i gra va nešto pot pu no stravično. Kor don se razmiče i propušta ko lo nu! Murija je na stra ni tak si-sta! Kažem to Di mi tri ju. On psu je u slušalicu.

– Vra ti se kući, br zo! – kaže mi – Me nja mo plan! Ja vi mi se kad stigneš.

I od mah pre ki da ve zu. Kon spi ra tiv no. Kući krećem uplašeno ma njim uli ca ma jer osećam

da su glav ne opa sne. Po li ci ja i tak si sti za jed no će nas po ga zi ti u pra vom smi slu te reči. Ne ma te o ri je da im se su prot sta vi mo sa mi, a TOP nam može učiniti sa-mo medveđu uslu gu svo jim agre siv nim ponašanjem.

Tu i ta mo prođe ne ki be o bus, ali sko ro pot pu no pra-zan. Na uglu Maj ke Je vro si me i Nataše Kandić srećem Džonija Štulića, dru ga ra iz škole. Čisti PPG ka bi nu. Treći put je uhvaćen s ne ve za nim per tla ma i do bio je go di nu da na čišćenja u tom kra ju. Kaže mi da je vi deo dva TOp-ova an ti tak si ja ka ko pro la ze Ma ke don skom u prav cu Džordža Buša Trećeg. I on je užasno uz ne mi-ren. Kaže mi da je dva čeka da završi po sao pa da pa li kući. Iza ćoška na i la zi po li cij ska pa tro la. Njih tro ji ca do gr la naoružani elek tron skim noževima, auto mat-skim kruškama i bušećim blen de ri ma za nos. Na sta-vljam pre ma nji ma la kim ko ra kom, pokušavajući da glu mim smi re nost. Ipak me za u sta vlja ju i pi ta ju zašto no sim smeđu tra ku. Objašnjavam im, legitimišu me iz OLK, da ju mi da po pi jem mi kro fajn der i puštaju me. Užasno su dr ski. Je dan mi do ba cu je:

– Bo lje se ti pričuvaj da nas da se i sa ma ne posereš u gaće!

Vrag je od neo šalu, očito. Uz pomoć mi kro fajn de ra ceo dan mo gu da lo ka li zu ju moj položaj. Kući stižem pre stra vlje na. Od mah zo vem Di mi tri ja. Kaže mi da

C a r s k e m r v i c e

70 71

će mi se ja vi ti kad još ma lo po raz mi sli o sve mu i kad se do go vo ri s Bok si jem.

Osam je sa ti. Vraćam se u kre vet i opet ne mo gu da za spim. Osećam da će se de si ti nešto užasno. Sa mo da ovaj dan ne ka ko prođe...

. . .

Ipak sam za spa la. pro bu di la sam se sa mo na krat-ko za PPG. Bu di me ćale oko tri. Ce la eki pa, svi, došli su kod me ne. Ta ko su se do go vo ri li. Ni su hte li da me bu de jer su zna li da sam ne i spa va na. Ćale se ma lo do veo u ra zum i shva tio da smeđa tra ka ni je naj go-ra stvar ko ja može u životu da mu se de si. Se deo je i ćaskao s nji ma sa svim nor mal no, kao ne kad. Ni tra ga svađi s Di mi tri jem. S tim da su svi i da lje bi li ja ko ner-vo zni. Do go va ra li su se šta da ura de. Od jed nom smo svi po sta li sve sni da se sva dešavanja u gra du vr te oko nas, da na na ma leži najveća od go vor nost i da nešto mo ra mo da učinimo. Sve je mi ri sa lo na krvoproliće, a ni ko ni je imao ide ju ka ko da ga sprečimo. Ma ki je po sta vio pi ta nje ko je mi se mno go do pa lo: „Lju di, šta se ra di u ova kvim si tu a ci ja ma?“

Kao što su tak si sti i za pre ti li, u to ku pre po dne va ubi li su četiri obična pešaka. Lad no sam mo gla da stra dam da su me vi de li dok sam bi la u pi o nir skom par ku. To smo sa zna li pre ko kon tra ne ta. Na ve sti ma ni su ja vi li ap so lut no ništa. Za ofi ci jel ne me di je se ništa ne dešava. I da lje stižu isključivo ve sti iz Bu ta na.

TOP-ov ci su bi li kod Di mi tri je vih i poručili mu da se oda zo ve ra di po mi re nja i skla pa nja sa ve za, ali ni ko im od nas ni je ve ro vao. Na kon tra ne tu se kaže da su ubi li tro je vozača, ali iz gle da ni jed nog tak si stu. Ni su

L e p o s a v a

70 71

bi ra li. Rešetali su iz an ti tak si ja po sve mu što se kreće na točkovima, a nije bicikl.

Upr kos po li cij skoj za bra ni, Udruženje te lo hra ni te-lja is tra ja va u na me ri da održi ko me mo ra ci ju za Gi le-ta, kao što je Bok si i re kao.

Sa uli ce do pi ru zvu ci raz u la re ne ma se, po ne kog puc nja i po li cij ske si re ne. Sve se pre tva ra u lud ni cu.

Ni ko ne ma pred sta vu šta činiti. Ni smo ni za ot ka-zi va nje ko me mo ra ci je ni za su ko be, a kon fron ta ci ja se ne može izbeći, to je sad više ne go ja sno, naročito po sle ovo li ko ubi sta va.

Na kon tra ne tu se po ja vlju ju i pr vi po da ci o stra da-lim tak si sti ma. Na vod no su tri to pov ska an ti tak si ja ule te la među Cr ve ne, raz ne la se dam vo zi la. Četvoro tak si sta su po gi nu li, a tro je su od ve de ni u Ubr za ni am bu lan ti cen tar.

Bri nem se i za ke vu. Ona ra di za Ro za tak si. Oni ni su to li ki eks tre mi sti, ali ima ju oba ve zu so li da ri sa-nja sa osta li ma i mo ra ju da su svi na po slu. Do bi jam po ru ku od nje. Sadržaj je zbunjujući i ni ma lo ne liči na nju: „Le po sa va, na dam se da spa vas i da si u kre-ve tu. Mo ja fir ma je us po sta vi la us pe snu sa rad nju s no vim po slov nim part ne rom. Dra go mi je da su ta ko do bro upu ce ni u nas. Na po lju je gu zva. vi di mo se kad do djem ku ci.“

Pročitala sam pred svi ma ovu ne bu lo zu. – To ti piše ke va?! – pi tao je Bok si.– Da.– Čekaj, gde ona ra di? Ona je isto tak sist ki nja, je li?– Da.– pa je bo te! Ka ko ne ka pi ra te?! – po vi kao je – Taj

no vi po slov ni part ner je po li ci ja! Da, to je značenje SMS-a. Ke va tri pu je da se po ru-

ke čitaju pa go vo ri u šiframa. Ako tak si sti sarađuju s

C a r s k e m r v i c e

72 73

pan du ri ma, oni zna ju s kim se Di mi tri je druži i gde bi mo gao da bu de. Banuće nam ov de sva kog časa!

Na sta la je to tal na po met nja. Tak si sti zna ju gde smo! ako nam cr ve ni tak si sti ule te i za tek nu nas s lop-ta ma, pobiće nas kao ko mar ce.

Ku pi mo svo je stva ri i iz la zi mo na po lje. Čim smo izašli, čujemo bu ku u hod ni ku. Čuje se da se ne ko žurno pe nje. To su tak si sti!

Vraćamo se na zad.– Ne ma nam dru ge! – kaže Di mi tri je – Lop te u

ru ke pa kroz pro zor!U pi zdu ma te ri nu! Ja sam na je da na e stom spra-

tu i od u vek mi je bi la fr ka da uopšte po gle dam do le, a sad od jed nom mo ram da skačem kroz pro zor. Šta ako lop ta otkaže? Pri tom, još ni kad ni sam is pro ba la nabudženu lop tu. Ni je bi lo pri li ke.

– Ne bri ni te se! Lop te su po u zda ne i ništa vam se ne može de si ti – objašnjava Di mi tri je – Sa mo kontrolišite smer pomoću ručki i pra ti te me ne.

To je re kao i iskočio! U le tu je pod vu kao sedište, držeći se jed nom ru kom za ručku. Od mah je za ma kao iza su sed ne zgra de de sno. Sledeća iskače Ce ca.

– Drkadžijeeeee! – poviče i ne sta de za njim.Mi se po gle da mo. Ne ma vre me na ni za šta. Tak si-

sti su sve bliže. Ćale zaključava vra ta na sve četiri bra-ve i skla nja se. Zna mo da će pu ca ti iz kruške.

– Aj de Bok si! Aj de Ga li na, skačite! Ja ću po sled nja – Ovo sam se pro dra la uveravajući se be da go vo rim nešto ja ko hra bro. Kao, ja ću bi ti pr va na me ti tak si sti-ma. U stva ri sam bi la u paničnom stra hu od ska ka nja kroz pro zor. Bok si, Ma ki i Ga li na skočiše ne ka ko isto-vre me no. Od mah za tim začuo se pra sak iz kruške. Ni-sam više ima la iz bo ra. Skočila sam i ja.

72 73

Let iz nad kukavičjeg gne zda

Uuuuuuu! Ka kav lud osećaj! Strah od vi si ne pre-stao je istog mo men ta kad sam pod met nu la sic. Lop te sad uli va ju više po ve re nja pošto leb de rav no mer no, a fri ka tiv nim mo to rom za usme ra va nje je la ko upra-vlja ti jer ručke odlično si mu li ra ju vo lan. Tu je i de-sna ručica za gas ko je ra ni je ni je bi lo jer je mo tor bio abrup tan pa je imao sa mo ini ci jal ni po tez. Na sreću, ve tru ni tra ga.

Pro zor kroz ko ji smo skočili gle da na dvorište i ni-ko nas ni je mo gao vi de ti sa uli ce. pre ne go što sam za ma kla iza zgra de, okre nu la sam se za so bom. Ni kog ni je bi lo na pro zo ru. Znači da nas tak si sti ni su vi de-li. Ćaleta će ma lo gnjaviti, ali neće ga ubi ti. Ne mo gu pošto ne ma lop tu sa so bom.

Di mi tri je pred vo di ovu neobičnu ko lo nu. Tru-di se da iz be ga va uli ce, ali to ni je la ko i za pra vo je nemoguće. Prelećemo Ćošak Sal va do ra Da li ja. Is pod vi di mo komešanje ma se, ali srećom ni ko ne gle da go re. Tu Di mi tri je zaokreće le vo. Ka pi ra da je glu-po da se krećemo pre ma cen tru. Ako se za tek ne mo iz nad Tr ga, pokosiće nas pr vi tak si sta. Da smo više razmišljali, mo gli smo da in sta li ra mo vilične spi ke re pa da bu de mo u kon tak tu dok le ti mo. Da se do vi ku je-

74 75

mo ni je pa met no jer će nas od o zdo čuti. Tru di mo se da bu de mo što bliži jed ni dru gi ma. Ne ko li ko pu ta se su da ram s Ma ki jem i Ga li nom. Tra pa vi smo, ne na vik-nu ti na lop te.

Di mi tri je da je gas, ide pre ko Botaničke bašte i le ti u prav cu Pančeva. Pra ti mo ga. Ovaj deo gra da iz ptičje per spek ti ve de lu je žalosno. Ka ra bur ma je mno go stra da la u po sled njem ci vi li zo va nju i sko ro ništa ni je sa ni ra no od on da. a ni pre ni je pu no bo lje iz gle da la. To si vi lo me je od u vek ba ca lo u de pre si ju, a ova ko iz vi si ne iz gle da još go re. Ne gde iz nad Višnjičke ba nje začuje se pu canj, ali ne možemo da od re di mo oda-kle tačno do la zi. Ja sam se uplašila da nas ni je ugle-dao ne ki tak si sta, ali čini se da ni je – naj ve ro vat ni je je opet ne ki ulični obračun. Di mi tri je vešto iz be ga va saobraćajnice, kao da je sve una pred proučio na ma-pi. Po red onih šest so li te ra kod Ru kav ca iz gu bi li smo na vi si ni pa su lju di mo gli da nas vi de kroz pro zor. Za so bom sam čula jed no de te ko je se de re: „Ma ma a aa! Dođi da vidiš!“.

pre le te li smo Du nav i sle te li u šumu pre ko pu ta Be le ste ne.

Spa ko va li smo lop te u ran ce i na sta vi li peške do autoputa. Ta mo smo us to pi ra li ne ki ka mion ko ji nas je pre ve zao do Pančeva gde smo otišli kod Ma ki je vih rođaka.

Dočekali su nas une zve re ni. Na B92 ima naj zad ve-sti o događanjima u Be o gra du, a na snim ci ma ha os i krvoproliće. Is pred Sponzoruše su ko bi li su se pešaci, vozači, tak si sti i po li ci ja i računa se da ima na sto ti-ne po gi nu lih. Pešake proglašavaju za glav ne i je di ne kriv ce.

L e p o s a v a

74 75

Šteta što na De ve de set dvoj ci ima ju ta ko pogrešne in for ma ci je. Moraćemo ne ka ko da im ja vi mo šta se za pra vo događa.

Ne pre sta no stižu ve sti o no vim žrtvama. Pri zo ri su užasni. Po li ci ja i Cr ve ni tak si ule te li su u TOP-ovo obezbeđenje Gi le to ve ko me mo ra ci je, pešaci su iz va di-li di gi tal ne noževe i došlo je do bor be pr sa u pr sa.

Da sve bu de još go re, nas su pro gla si li za vi nov ni-ke ovih događaja. Umešale su se i političke stran ke. Opo zi ci ja nas po zi va da se do bro volj no pre da mo i do-pri ne se mo us po sta vlja nju mi ra, dok vlast obećava da ćemo bi ti ubr zo uhapšeni i da su nam u tra gu. Pej sto-va la sam saopštenje Ne vla de Sr bi je:

Loptopešaci, teroristička fašistička or ga ni za ci-ja ko ju pred vo di Di mi tri je Glistović, une la je pot-pu ni ha os i na si lje na uli ce Be o gra da. Raz u la re ni pešaci za tro va ni pešačkom antiglobalističkom ide-o lo gi jom i uz pomoć nacionalističko-ve li ko srp ske, podaničke Terorističke or ga ni za ci je pešaka, uz tra di ci o nal ne četničke sim bo le, po bi li su na sto ti-ne naših nedužnih građana. Ova šačica di vlja ka i men tal no poremećenih na ka za biće pri ve de na li cu prav de u što kraćem ro ku. Le po sa va Crvić, ozloglašena na ci sto id no re tro grad na veštica kle-ri kal ne prošlosti, od ra ni je po zna ta or ga ni ma go-nje nja po svo jim od vrat nim ne hi gi jen skim pre stu-pi ma, no si lac smeđe tra ke četvrti dan, jed na je od vođa ove po mah ni ta le fašističke sku pi ne. Be gun ci su po sled nji put viđeni u sta nu nje nih ro di te lja, ko ji su pri ve de ni u okružnu rob nu kuću zbog krivičnog de la pri kri va nja te ro ri sta.

L e t i z n a d k u k a v i č j e g g n e z d a

76 77

Dok sam ovo slušala, su ze su mi se po la ko sli va le niz li ce. Osećanje nemoći, ne prav de i poniženja, kad se pomešaju, to je nešto je zi vo. Kad te ne ko optuži za nešto što ni si ura dio, moraš da osećaš re volt. A još ako to učini ne ko ko ga voliš, možeš sa mo da plačeš.

I osta li su ne ko li ko mi nu ta tu pa vo ćutali. Ma ki se najviše uz ne mi rio. Tražio je po gle dom objašnjenje. Svi smo ga ig no ri sa li i to mu je pa da lo još teže.

Počeli smo da se do go va ra mo šta da ra di mo. Di-mi tri je je re kao da po li ci ja ve ro vat no fo li ra kad kaže da nam je na tra gu jer ne vi di ka ko bi mo gli da zna ju gde smo.

Tu se ja plje snem po čelu!– prc u is pr dak! Mi kro fajn der!– Šta je bi lo?! Ka kav mi kro fajn der?!– Ju tros su me star to va li pu bo vi i da li mi da po pi-

jem mi kro fajn der!– Zna ju gde smo! Br zo! Le po sa va, ti i ja fu ra mo da-

lje dok ne pre sta ne dej stvo. Vas četvoro osta je te ov de i ne mr da te. Čekate da se vra ti mo da se do go vo ri mo šta ćemo posle.

Di mi tri je i ja zgra bi mo lop te, ko mu ni ka to re, nešto to pli je da ogr ne mo str pa mo br zo u ra nac i izlećemo na po lje.

76 77

U kandžama ki se lih sarmaša

Iz la zi mo od Ma ki je vih rođaka pra vo na uli cu De ja-na Nebrigića. S le ve stra ne se iz la zi na Tamiš i nameće se rešenje da ga pre le ti mo i na sta vi mo da lje šumom i po lji ma pre ma Peščari. Ali obo je smo glad ni i žedni a ne ma mo ništa sa so bom. Uz to, Di mi tri je ne ma kra-va tu a ni ja ni sam po ne la suk nju pa ne možemo ni u sa mo po slu gu ili fud-cen tar. Ne možemo ni u jed nu jav nu usta no vu.

– A da ti ot ce pim parče duk sa pa da ti od to ga na-pra vi mo kra va tu? – predlažem.

– I da od tvojih pertli na brzinu sašijemo suknju? – ironičan je Di mi tri je.

– Pa šta dru go da ra di mo? Hoćeš da umre mo od gla di? Pre ko pu ta je šuma, čoveče! Šuma! Ta mo ne ma ničega osim kr pe lja, otrov nih glji va i di vlja ka! Gledaš li ti ve sti?! valj da znaš da se špajzisti, pra vo slav ci i re tro ma ni svih vr sta kri ju po šumama!

– Ne histeriši! Ućuti, začepiću ti usta!Sta ra fo ra iz škole. – Ide mo – viče Di mi tri je i da je mi znak da kre nem za

njim. Sta je mo is pred ve li kog pančevačkog fud-cen tra. – Odveži per tle! – kaže mi i iz ran ca va di bušeći

blen der za nos!

78 79

– Oda kle ti to?!– Sâm sam ga na pra vio. Mo ra mo u pljačku. Odveži

obe per tle i ra di sve što i ja. Ne ma mo vre me na.Ula zi mo u fud-cen tar pa pra vo u Мек До налдс,

ona ko raz dr lje ni, pot pu no ne ko rekt no obučeni i još od ve za nih i rašniranih per tli. Od mah počinje vri ska i pa ni ka. Ro di te lji gra be de cu i trče pre ma iz la zu. Rad-ni ci obezbeđenja su nemoćni pred našom po ja vom. Ba ca ju se na pod i ru ka ma po kri va ju gla ve. Ne ko viče: „Bežite, evo ih gibaničari!“

Pro stor je čist. Pro dav ci nas gle da ju pre stra vlje no. Oda bi re mo najuplašenijeg. On mo ra da iz go vo ri oba-ve zan tekst, ali glas mu je zi vo drh ti:

– Do bro došli, uvažena go spo do.... u naš pri ja tan fud-ser vis. Iz vo li te, re ci te, na uslu zi vam je kom plet-no oso blje i po ni zno vas pi ta šta želite da po je de te i po pi je te. Do bar dan!

– Umuk ni, idi o te usra ni! – sa se kao ga je Di mi tri je – Ne mo gu više da slušam ta vaša sra nja! Uvlačite se u du pe sva kom ko ov de uđe a ta mo nam se re te u te vaše ham bur ge re! Po ceo dan smr di te u ovom fud-cen tru ko životinje sa mo za to da bi ste ima li šta da gur-ne te u ta vaša li ce mer na usta!

– Di mi tri je! Smi ri se, je bo te, šta ti je? – upo zo ri la sam ga po lu ti ho pred svi ma.

U pro sto ri ji ta jac. Ni ko ne sme da pi sne. Di mi tri je zgra bi jad ni ka za kragnu i gur ne mu blen der u nos.

– Le po sa va, idi kod one kra ve ta mo i uzmi pet-šest kom plet nih lančeva s po klo ni ma. Ako neće da ti dâ, razneću ovom šmokljanu nos u prah! – Slušam ga. Osećam se ta ko moćno. Šmokljan! Ka ko se sa mo se-tio? Di mi tri je očigledno pre te ru je. Ali do bro, pljačka je uspešna. Uze la sam lančeve i str pa la ih u svoj ra-

L e p o s a v a

78 79

nac. Je dva sam ih ugu ra la. Od la zi mo leđima okre nu ti pre ma iz la zu, br zo. Zna mo da nam je po li ci ja za pe ta-ma i mo ra mo da žurimo. Ja do vi ku jem:

– Da se ni ko ni je mrd nuo!Dok iz la zi mo, čujemo onog im be ci la ka ko do ba cu je:– Hva la i dođite nam po no vo.Is pred fud-cen tra je bi lo do sta mir no. Ja va dim

lančeve da vi di mo šta smo do bi li na po klon.– Le po sa va! Da li si nor mal na!? Ne ma mo vre me-

na za te glu po sti. pa li mo da lje. va di lop tu! – Di mi tri-je je strog i u pra vu je.

Na sta vlja mo pre ma Tamišu i dok smo sta ja li na ne kom po lju, čujemo zvuk he li kop te ra. Po li ci ja zna u sva kom mo men tu gde se na la zi mo. Mo ra mo stal no da se krećemo. Trčimo pre ma šumi u na di da je odan-de sig nal sla bi ji. Ili bar da će nas ta mo teže naći.

Ka ko smo zašli među to grozno drveće, ta ko nam se no ge nađu u bla tu do ko le na. Ovo je ne ka je be na močvara, ali ne ma na zad! Na sta vlja mo da ga zi mo sve da lje a močvara je sve du blja. U jed nom mo men tu mo ra mo da se uhva ti mo za lop te.

Je dva ne ka ko uspe va mo da se is ko be lja mo iz bla-ta. Le ti mo iz nad ne pre gled ne šume. Ništa nam ni je ja sno. Ovo područje uopšte ne po zna je mo.

Okrećem se i vi dim dva he li kop te ra. Očigledno je da nas pra te. Di mi tri je sleže ra me ni ma dajući mi znak da ne ma poj ma gde smo ali da mo ra mo da se spu sti mo. Pra tim ga. Na zi re se kraj šume. Tu počinju po lja ku ku ru za. Spuštamo se među ku ku ru ze i tu se skri va mo. Tek je početak leta i sta blji ke su još ni ske. Očajnički ležemo na ze mlju da nas ne vi de iz he li kop-te ra ko ji se sve gla sni je čuju.

U k a n d ž a m a k i s e l i h s a r m a š a

80 81

– Mo ra mo stal no da se krećemo – po na vlja Di mi-tri je po ko zna ko ji put.

– U čemu je svr ha? Uvek će zna ti gde smo.– Sa mo ti trči!Umor ni smo, ja više ne mo gu, a trčati kroz po lja

ku ku ru za je užasno na por no. Ne gde oko ki lo me tar is-pred nas na zi re se gu sta šuma. Ju ri mo pre ma njoj.

Helikopteri su sve bliže. Idu tačno pre ma na ma. Ja gu bim na du, stal no se saplićem i posrćem. Pa dam na sva kih de set ko ra ka. Di mi tri je me diže i na sta vlja-mo pre ma šumi. Iz he li kop te ra pu ca ju u nas iz auto-mat skih kruški. Vr lo su pre ci zni. Di mi tri ja od mah pogađaju i on pa da onesvešćen. Skačem na nje ga da deo kle ri li ci te ta pređe na me ne. Ta ko su nas učili u školi iz Osno va bor be pro tiv te ro ri zma. Kad je iz-gle da lo da više ni ka ko ne možemo da se izvučemo, dok smo ta ko ležali prepustivši se sud bi ni, začula se strašna eks plo zi ja.

Okrećemo se i vi di mo he li kop ter u pla me nu. Mi-li jar de komadića ras pr sli su se i le te na sve stra ne. Spek ta ku la ran pri zor. Dru gi he li kop ter se br zim ma-ne vrom okreće i vraća se na zad. Beži!

– Šta se de si lo? – pi ta mo jed no dru go.– Ka ko je eks plo di rao!? – Možda je na le teo na ne ku pre pre ku! – kaže stro-

gi glas iz nad nas. Okrećemo se i shva ti mo da smo okruženi tro ji com spo do ba. Neo bri ja ni, proćelavi, bez kra va ta. Bez košulja! Je dan je čak bio go do po ja-sa i imao je pot pu no neo bri ja ne gru di, a iz pa zu ha su mu vi ri le ogrom ne dla ke. Imao je i ogrom nu zve zdu pe to kra ku i krst na oko vrat ni ku. Iz gle da li su užasno! Kao da su izašli iz onog Bi-Bi-Si-je vog do ku men tar-nog fil ma.

L e p o s a v a

80 81

Di mi tri je va di blen der za nos, ali mu ga od mah od-u zi ma ju la kim po kre tom.

– Loptopešaci? – pi ta nas bra do nja.Tre se mo se od stra ha. Ko su dođavola ovi!? Ako

su ul tra na ci o na li sti sarmaši ili oni kajmakčionisti zaklaće nas od mah. Možda nas i si lu ju. Na B92 stal-no ja vlja ju o nji ho vim na ci sto id nim i klerofašističkim zločinima.

– Da... – od go va ra Di mi tri je, a glas mu po drh ta va.– Ti, de voj ko – obraća se me ni – br zo po pij ovo!Gu ra mi ne ka kvu pi lu lu u usta.– Šta je to!?– pMS.– Ka kav bre pMS?– Premeštač mi kro fajn de ro vih sig na la! – iz raz li ca

mu je iz bli zi ne ne ka ko blag, čak bih re kla pri ja telj ski. Ne mam iz bo ra. Gu tam pi lu lu.

U k a n d ž a m a k i s e l i h s a r m a š a

82 83

Sve taj ne na tu ra na ta sarmaša

Ušli smo u ne ku šklopociju ko ja je si gur no bi la sta-ri ja od me ne. Bra do nja i nas dvo je. Ona dvo ji ca su osta la tu i sa kri la se u ne ko žbunje.

– Premeštač mi kro fajn de ro vih sig na la funkcioniše po prin ci pu spa re nih šifara – objašnjavao nam je – Pi-lu la u se bi sadrži sen zor ko ji je u sta nju da pročita je din stve ni matični kod mi kro fajn de ra i da ga za-tim lan si ra u ne ku dru gu, slučajno iza bra nu oso bu nasumično oda bra nog je din stve nog matičnog bro-ja i ta ko na pra vi ha os u si ste mu za lo ci ra nje. PMS uno si to li ku kon fu zi ju u sve in ter fej se i sred stva za pronalaženje da su bje kat ni je moguće naći ni pre ko in di vi du al nog ko mu ni ka to ra. Si stem je re gu li san ta-ko da se žrtvena oso ba na la zi u kru gu od pet ki lo me-ta ra i da ne bu de iz re do va špajzista ili ki se lih ku pu-sa ra.

– Čekajte – za u sta vlja ga Di mi tri je – Ko su sad ki-se li ku pu sa ri i špajzisti? Je ste to vi?

– Ma mi smo u stva ri obični na tu ran ti, ali ova ime-na su nam pri le pi li no vi na ri pa smo i sa mi počeli da ih ko ri sti mo. Iz za je ban ci je.

– a roštiljaši, sarmaši...? Ko su sve ti lju di?– Sarmaši!? Ha ha haa! Ta ko nas na zi va ju ta mo?

– iskre no se na sme jao i iz ne na dio bra do nja – po sto ji

82 83

mno go vr sta na tu ra na ta i uglav nom su svi od met ni ci, a ta po grd na ime na i sve osta lo, to je pro pa gan da.

– Čija pro pa gan da? – pi ta la sam.– pa vla sti. Te le vi zi je...– Hoćete da kažete da B92 laže?Ni sam do bi la od go vor. Tip je sa mo od mah nuo

ru kom.– Ja sam Tar zan – pred sta vio se.Di mi tri je i ja smo od mah, kao po do go vo ru, za-

pe va li:– Tarzančići su deo prošlosti! La la la la la la la la!– Šta vam je to?– Ka ko ne zna te? Stal no se vr ti na Tv-u.– Mi ov de ne ma mo te le vi zi ju. Sa mo u štabu pra te

izveštaje. Šta je to?– pa re kla ma za sa pun za ppG. Sa pun Sa pun.– Ide mo u štab. Još mno go to ga ćemo mo ra ti da

vam ob ja sni mo – na sta vio je Tar zan – Za početak, ma-da znam da će vas to za pre pa sti ti kao i sve stranaše, mi ov de ne ma mo ppG.

Bio je u pra vu. O ovim di vlja ci ma su nam po vre-me no ja vlja li na ve sti ma svašta, gle da la sam i ne ke do ku men tar ce na Bi-Bi-Si-ju, ali ni sam zna la da čak ni ppG ne poštuju.

Dok smo se vo zi li, po ka za le su se tačnim mo je pret po stav ke ko je sam ima la razmišljajući ra ni je o di vlja ci ma i re tro ma ni ma. Ko mu ni ka ci ja s nji ma je moguća i ostva ri va. Ako se s tak si sti ma po ne kad može pročavrljati, a s ne ki ma od njih, čak i iz naj ek-strem ni jih udruženja, raz go vor uspe va da bu de pri ja-tan, pret po sta vi la sam da su i re tro ma ni i špajzisti i svi osta li takođe sa mo lju di. Bi lo mi je dra go da smo ih sre li, a naročito za to što su pre ma na ma bi li fi ni,

84 85

bez ob zi ra što su to li ko ne ve ro vat no prostački iz gle da-li. Uosta lom, spa si li su nas. Nji ho vi smo dužnici.

Is pod ne ke nadstrešnice pre kri ve ne kamuflažnim žbunjem par ki ra li smo ko la (ako se to ko li ma može na zva ti, a Tar zan ih je i zvao ne ka ko drugačije) i da-lje smo na sta vi li peške kroz ne ki pro laz pa smo opet iz bi li go re, sa mo što je sve bi lo pre kri ve no gu stom krošnjom drveća.

– To je zbog kamuflaže – objašnjavao je Tar zan – Iz sa te li ta se sve vi di. Zna ju oni da smo mi tu, ali bar ne mo gu u sva kom mo men tu da vi de šta ra di mo.

Di mi tri je i ja smo vr lo iznenađeni. Ov de se od vi ja život, ali to tal no ne ve ro va tan.

Uli ce su pu ne ne kih sit nih kućica ko je oni na zi va-ju ki o sci. U nji ma se pro da je svašta, pa čak i hra na, ali hra na ko ja ne ma ve ze s onom ko ju mi je de mo. To de lu je to li ko ne hi gi jen ski da mi se povraća pri sa mom po gle du. Iz dim nja ka tih ki o ska iz la zi dim s ne kim nepodnošljivim smra dom. Na jed nom od njih primećujem ogro man faštističko-komunistički nat-pis. piše bu kval no ova ko: LESKOVAČKI ROŠTILJ I DOMAĆE SAR ME! Par me ta ra da lje rad nji ca s fir-mom na ko joj piše JE LO I OSTA LO. Mo gu sa mo da za mi slim šta je to osta lo... Tar zan sve vre me mo ra da nas smi ru je i da nam objašnjava da se ne plašimo ničega, da su ov de lju di za pra vo mi ro lju bi vi i da su ta-kve stva ri ov de nor mal ne, ali je na ma teško da mu po-ve ru je mo... U jed nom mo men tu mi za sta je po gled na nacistički grb sa četiri oci la! Ni sam si gur na na čemu sam ga ugle da la. Od mah sam okrenula glavu.

Ka ko bre da bu de nor mal no kad je sve to tal na ka ta-stro fa? Lju di se ni ka ko ne mo gu na zva ti građanima. Sve sam domaćin do domaćina. To li ko su ne ko rekt-

L e p o s a v a

84 85

no obučeni da to de lu je kao sce no gra fi ja za ne ki ko-sti mi ra ni film. Ap so lut no ni kog ni sam vi de la da no si kra va tu! Žene su no si le ne ke šarene to no ve i sko ro ništa od oba ve znih ga lan te rij skih aut fi ta. Za pa zi la sam sa mo jed nu de voj ku sa tri de sna dre da, ali je sve osta lo na njoj bi lo pogrešno i opet pot pu no ne ko rekt-no, uključujući i be lu ma ra mu oko stru ka. Čak je no-si la još pre de se tak go di na za bra nje nu kom bi na ci ju narandžastog i te get. Ne ki su čak ima li od ve za ne per-tle i to li ko su ri skant no lan da ra li nji ma da sam ima la uti sak da će sva kog mo men ta iza zva ti pešački udes. Ni ko, baš ni ko, ni je imao pešačke re gi star ske bro je ve. Osećala sam se sve vre me kao da ho dam po igla ma. Opa snost je vre ba la na sve stra ne.

Jed na od stva ri ko ja mi se ure za la u gla vu dok smo ta ko zbu nje ni išli pre ma štabu je bio bu tik na kom je pi sa lo: KI NE SKa RO Ba! Ne ve ro vat no! Ka ko je moguće da u našoj bli zi ni po sto ji to li ko za bra nje nih stva ri!? Čak mi se krajičkom oka učinilo da u rad nji vi dim ne kog da puši pra vu ci ga re tu!

(na sta vak po gla vlja na sledećoj stra ni)

S v e t a j n e n a t u r a n a t a s a r m a š a

86 87

Na sta vak po gla vlja

Ipak, život u ovom na se lju ima jed nu vr lo oči-glednu pred nost. Nig de ne ma auto mo bi la. Tek tu i ta-mo prođe po ne ki bi ci kli sta, ali vr lo po la ko se krećući. Go to vo da sam ima la uti sak da pa zi da ne uda ri ne-kog pešaka. Hodajući po tim uli ca ma, to mi je u pr-vom mo men tu uli va lo do dat nu ne la go du. Ni sam se na vi kla na ho da nje u gra du bez se ma fo ra, auto mo-bi la, svih onih oba ve znih tra ka i saobraćajaca ko ji uz pomoć do ber ma na vrše pre stro ja va nja pešaka po gru pa ma. Po iner ci ji sam sta vlja la ru ke u džepove na sva kom uglu, iako je savršeno bi lo ja sno da to ov de uopšte ni je po treb no. U stva ri, ne sa mo da ni je bi lo saobraćajnih do ber ma na ne go ni je bi lo ni ka kvih pa sa iz re do va di sci plin skih kon tro lo ra. Tek po ne ki kućni lju bi mac, ne ke sa svim bez o pa sne i pi to me ra se, i to po pra vi lu bez br nji ce. Ne ki su čak šetali od ve za ni, bez lan ca. pre stra vi la sam se kad sam vi de la di vlju mačku ka ko iz la zi iz ne kog kon tej ne ra za đubre, a bi-lo je očigledno da joj ni su iščupane kandže.

– Je ste glad ni? – pi tao nas je Tar zan. Mi smo pot-pu no za bo ra vi li na glad, ali sad kad nas je pod se tio, shva ti li smo da ska pa va mo. Odlučili smo da pre od-

86 87

la ska u štab ode mo u zajednički re sto ran, ka ko ga je Tar zan na zvao. To je valj da ne ka vr sta nji ho vog fud--cen tra.

Ja sam se se ti la da ima mo one Мек До налд со-ве lančeve. Kad sam to re kla Tar za nu, on se sa mo nasmešio.

– De ca to ov de vo le da je du. Do sad se ve ro vat no ohla di lo. Daj klin ci ma na uli ci, a mi ide mo na pra vi ručak.

– Pra vi ručak!? – re a go va la sam – A ko ja je to hra-na bo lja od Мек До налд со ве?

ako je nešto kao ove gro zo te što smo vi de li us put, on da bo lje ne. Suviše ri skant no. Ipak, iz va di la sam četiri lanča iz ran ca i da la ih ne koj dečurliji ko ja su se igra la one igre ko ja se da je na te le vi zi ji, sa mo što ni su ima li ona ko ve li ke go lo ve ne go ne ke im pro vi zo-va ne, ma le. Ja ko su se ob ra do va li, naročito kad su vi de li po klo ne. Ovog me se ca su u mo di raz gled ni ce ko je de li Hu ma ni tar ni sek tor za rav no prav nost u edi ci ji Videćete kad se ci vi li zu je te. Do bi li su Lju blja-nu, Temišvar, Po znanj i Trst. Dva lanča sam sačuvala za sva ki slučaj.

Ušli smo u taj re sto ran. ve o ma ve li ka sa la sa pu-no sto lo va neobično pre kri ve nih ne kim plah ta ma na ko ji ma su već sta ja li spre mlje ni ta nji ri, ali bez hra ne. pri bor za je lo je sta jao s jed ne i dru ge stra ne ta nji ra i ni je bio plastičan ne go od me ta la. Moj ta njir je bio okr njen na ru bu. Čaše su bi le od sta kla, a sal ve te ume-sto od pa pi ra bi le su od ne kog ma te ri ja la za odeću. Kre nu la sam da tražim po gle dom glav ni pult, ali ga nig de ni sam vi de la. Tar zan nas je od mah od veo za sto. Bes po treb no kom pli ko va na pro ce du ra...

88 89

– A hra na? – pi tao je Di mi tri je.– Sad će da dođe ko no bar, str pi se – od go vo rio je

za go net no Tar zan. I za i sta, usko ro nam je prišao ne ki čovek vr lo neobično obučen u cr no-be lo s onim sta ro-vre me nim lep ti rom oko vra ta i po zdra vio nas kao da nas po zna je. Tar zan mu je re kao da nam do ne se je dov-nik, ili ta ko nešto. U sva kom slučaju, to je ne ka kao knjižica u ko joj su za pi sa na ime na je la ko ja se tu pro-da ju. Svi smo do bi li po jed nu ta kvu knjižicu, kao ne ki ka ta log u kožnim ko ri ca ma ko ji ko zna ko li ko lju di je pre nas držalo u ru ka ma, a da ga ni su opra li. Di mi tri-ju i me ni ništa ni je bi lo ja sno pa smo mo ra li za sve da pi ta mo Tar za na. Uvre dlji vi iz ra zi kao sar me, ka vur-ma, gi ros, gulaš, paprikaš, svi nje ti na ili me da ljo ni s pečurkama ov de su očigledno ima la ne ka sa svim dru ga značenja. Na spisku je bilo i nekoliko nonsensa kao što su vešalica u maramici i nameštaj od pola litra. Nje mu je bi lo čudno ka ko baš ništa ne zna mo. A i na ma. Is ko pi ra la sam ce lu knjižicu na CST, ali ne mo gu ov de sve da pre ba cim pošto je suviše obim na. Iz bor je bio to li ko ve lik da bi se ovim je li ma mo gla na pu ni ti tri fud-cen tra. Hra na se de li na dve vr ste pred je la (to pla i hlad na), tri vr ste glav nih je la (go to-va, porudžbena i sa roštilja), dve vr ste pri lo ga (to pli i hlad ni), na de se ti ne sa la ta, a o de ser ti ma i piću da i ne go vo rim. Bi lo je čak da se bi ra više vr sta so ko va u više bo ja, pa čak i ne ga zi ra nih, a sve mi se za vr te lo u gla vi kad sam ba ci la po gled na al ko hol na pića.

Bi li smo užasno zbu nje ni. Ka ko to da ovi od met ni-ci i di vlja ci ima ju ova ko vi sok stan dard? Tar zan nam je na naše još veće zaprepašćenje ob ja snio da oni sve to sa mi spre ma ju. Ništa ni je iz uvo za!

L e p o s a v a

88 89

– Ja bih nešto jed no stav no – re kla sam mu.– I ja bih – složio se Di mi tri je.– OK – obra tio se Tar zan ko no ba ru i naručio ne-

ke stva ri za ko je sam tad pr vi put čula. Ume sto da nam od mah do ne se hra nu, čekali smo do brih 15-20 mi nu ta. Tar zan nam je ob ja snio da je to nor mal no kod njih jer hra na ni je una pred pot pu no spre mlje na ne go tre ba ne ko vre me da se dovrši. Ne ka je la ni su ni započeta, ta ko da smo mo gli da čekamo i mno go duže da smo naručili ne ko od njih.

Dok smo čekali, pričali smo mu o sve mu što se dešava. On nam je od mah ob ja snio da zna sko ro sve, ali nam je re kao i ponešto što mi ni smo zna li. Upra vo je pre ko ko mu ni ka to ra do bio no ve ve sti: Ne vla da je za bra ni la de lo va nje svih pešačkih or ga ni za ci ja, znači ne sa mo TOP-a, ne go i Sa ve za ne za vi snih pešaka i Udruženja Na pred pešaci! i osta lih. Uve la je po li cij-ski čas i ka zne ne me re za sve pešake, šetače i hodače. Uki nu ti su svi pešački pre la zi bez se ma fo ra, dok je pre la zak uli ce na se ma fo ri ma za pešake sma njen u pro se ku za 40% i sad iz no si oko dve se kun de. To praktično znači da od sad svu da mo ra da se trči kad se pre la zi uli ca. po no vo je uve den si stem par-ne par. Ja imam par nu pešačku ta bli cu ta ko da da nas iona-ko ne bih mo gla da ho dam gra dom. Za bra nje na su jav na oku plja nja i zadržavanje u par ko vi ma više od dva mi nu ta. Uki nu te su šetnje po ke jo vi ma i okol nim šumama, dok se za slo bod no ho da nje u krug iz da je po seb na do zvo la. Spor ni pešački pre laz i ležeći po li ca-jac is pred patrijaršije pot pu no su uništeni, dok su svi ležeći po li caj ci is pred škola pri vre me no us pra vlje ni i do bi li su ovlašćenje da po sop stve nom nahođenju

N a s t a v a k p o g l a v l j a

90 91

ne di sci pli no va ne učenike povlače atom skim pe gla ma za uši. Vozači su se uje di ni li i osno va li je din stve nu ar-mi ju – PAV, Pobunjeničku ar mi ju vozača.

Na rav no da nas je najviše za ni ma lo šta je s na ma.Tar zan je obo rio po gled.– Loptopešaci... – re kao je s trunčicom iro ni je,

bla go se osmehnuvši – Za va ma je ras pi sa na po ter ni-ca i to in ter na ci o nal na jer su sve sni da pomoću lop ti možete da pređete i državnu gra ni cu. Na gra da za sva-ku in for ma ci ju o va ma je de set bes po vrat nih kre di ta, dva pri bo ra za bej zbol i blog sa doživotnim cen zo rom za ko men ta re na B92. Po li ci ja je obećala da će ono-me ko vas pri ve de obez be di ti čitav kom plet ka ra ta za američki fud bal i pod vod ni kri ket, a da će sva ki pešak ko ji jav no osu di vaše de lo va nje bi ti oslobođen de set hi lja da slo vnih zna ko va bez raz ma ka. U stva ri, vi i sa-mi zna te šta to za pra vo znači, zar ne?

– Šta!? – To znači da ste osuđeni na cr ve no-be le tra ke!Di mi tri jev i moj po gled su se su sre li u ne ve ri ci.

Očigledno je da ni nje mu ni me ni to ni je ni pa lo na pa-met. Po sta li smo vodeći kri mi nal ci praktično pre ko noći. Da sve bu de još go re – za tren oka raspršili su se svi sno vi o Bu gar skoj.

90 91

Tre ba osta ti pri bran

Ko no bar mi je do neo ne ke parčiće me sa, du gu-lja ste, a po red njih na sec kan živ cr ni luk. Sve za jed-no ne ve ro vat no in ten ziv nog uku sa i mi ri sa, sko ro omamljujućeg. Mo ram pri zna ti da je bi lo ja ko do bro. Ni kad ništa slično ni sam pro ba la. Di mi tri je je do-bio nešto što liči na ham bur ger, ali bez majoneza i kečapa. Je de se me tal nim pri bo rom za je lo dok se le-pi nja služi odvo je no. Takođe s lu kom. Isto su per. Pli-va lo je u ne kom kao tečnom si ru. Tar zan je bio ja ko simpatičan pokušavajući da nas nauči ka ko se ta je la zo vu. Ovo Di mi tri je vo se zva lo blje ska vi ca, a ovo svo-je ni sam us pe la da za pam tim. Nešto sa mno go č i ć. To je bi lo to li ko do bro da smo na tre nu tak za bo ra vi li u ka kvim smo pro ble mi ma.

po zva la sam Ga li nu na ko mu ni ka tor. Re kla mi je da sve zna. Ni sam sme la da joj kažem gde smo za to što su nam ve ro vat no prisluškivali uređaje. Ni smo bi-li si gur ni da li uopšte zna ju da su i oni umešani u ce lu priču, ali mo ra li smo da bu de mo opre zni, bez ob zi ra što je moj ko mu ni ka tor bio pod pMS-om. Naj pa met-ni je je bi lo da osta nu kod Ma ki je vih rođaka u Pančevu i ne mr da ju oda tle dok ne vi di mo šta ćemo. Ble sa va Ga li na je re kla da je bo li uvo i da će da ide na „Exit“.

92 93

Iz dra la sam se na nju. Ni je nor mal na! Obezbeđenje na „Exi tu“ bi je od mah uhap si lo. Iona ko im je na spi sku pošto su joj prošle go di ne na ula zu pronašli u džepu tri gra ma vo de u pra hu, i to česmovače. Po sle su na ul tra zvu ku kod se ver nog C ula za utvr di li da je tog da-na je la kod kuće i da ne ma do volj no kre di ta ni za je-dan čizburger u naj jef ti ni jem fud-ser vi su na fe sti va lu pa je ni su ni pu sti li da uđe i po red to ga što je ima la i vi zu i kar tu i nekrštenicu. Ma ki je prošao još go re pošto ni je znao da su od pre dve go di ne uve li i rek to-sko pi ju na ula zu. Kad su mu pronašli nepročišćeno de be lo cre vo, ne sa mo da ga ni su pu sti li ne go su ga ba ci li glad nim vučjacima na 15 mi nu ta i još je za ra-dio i smeđu tra ku me sec da na, i to s mle kom. Re kla sam joj da ako ode neću više da raz go va ram s njom. Ma da je raz u mem pošto je „Exit“ jed na div na stvar i je di ni naš kon takt sa Evro pom i sve tom. Na kra ju, na glav noj bi ni na stu pa ju Idol Mla dih i Kršni činč. Šteta pro pu sti ti...

Kad smo se već naj e li, ko no bar nam je do neo sla do-led. U bo ji! Ume sto da kao onaj naš be li ima pre liv od čokolade, ja go de, ba na ne... ovaj je već imao ugrađene uku se. Sla do led od čokolade bio je smeđ, od ja go de cr ven, od pistaća ze len! To tal no sam se oduševila kad sam to vi de la, a da sve bu de još čudnije, Tar zan nas je ubeđivao da je to po ne kom sta rom re cep tu iz XX ve ka. Račun ni je pla tio CST-om ne go pa pir nim novčanicama. Kaže da ta ko više vo li... Jed na pa pir-na novčanica na ko joj piše 50 vre di oko 3.000 slov-nih zna ko va, ta ko da nas je ceo ovaj ručak koštao nešto ma nje od 10.000 slov nih zna ko va s raz ma kom. Džabe!

L e p o s a v a

92 93

Na pu tu do štaba su nas pre po zna la ne ka de ca. Dve devojčice ko je su ska ka le po ne kom is teg nu tom lastišu kao za gaće, sa mo dugačkom.

– Loptopešaci!? – uz vik nu le su oduševljeno. Da li smo im auto gra me. Ov de smo po sta li zve zde. Mo ram pri zna ti da mi to ma lo la ska. Doduše, zve zde smo na kon tra ne tu. Na te le vi zi ji smo oko re li zločinci, ali te le-vi zi ja na ko mu ni ka to ri ma u ovoj ma loj ko mu ni na tu-ra na ta ne ra di. Ne znam zašto.

Idući us put, pri me ti la sam još jed nu za ni mlji vu po-ja vu. Bi lo je do sta lju di na uli ci ko ji su ho da li sa mi. Bez iko ga po red se be. Čak bi se mo glo reći da je većina njih bi la bez prat nje. A da sve bu de još čudnije, de lo-va lo je kao da im uopšte ni je ne pri jat no zbog to ga.

Dok naj zad ni smo sti gli do Štaba, gla va mi je bi-la to li ko pre tr pa na uti sci ma da sam bi la pot pu no ošamućena i si gur no bi mi pri jao je dan TNG. Pi ta la sam Tar za na ima li, a on je re kao da se to nažalost teško na la zi kod njih. Je di no kad ne ko prošvercuje sa stra ne.

U Štabu je vla da la smi re na at mos fe ra. Ni ko nas nig de ni je za u sta vljao, ni ko ništa ni je pi tao, ni ti nas je bi lo ko čudno po gle dao iako je bi lo očigledno da smo stranaši, ka ko su nas ta mo na zi va li. Tar zan nas je od veo u pro sto ri ju na spra tu u ko joj je se deo ne ki go spo din s kra va tom i raz go va rao te le fo nom. ve lik, iz glan can i čist rad ni sto is pred nje ga oda vao je na pr vi po gled uti sak ozbilj no sti i finoće. Naj zad ne ko pri sto jan!

– Ja sam Bo ran Gogunović. Ima li ste lu de sreće što ste na le te li na nas. Po li ci ja bi vas ve ro vat no mučila dok ne ot kri je te taj nu lop ti.

– Zašto im je to li ko sta lo? – pi tao je Di mi tri je.

T r e b a o s t a t i p r i b r a n

94 95

– Mno go ste im se za me ri li. To je jed no. a dru go, pokušavaju da uklo ne lop te ili da bar sa zna ju nji ho vu taj nu. Stvar se in ter na ci o na li zo va la. Sa zna li smo da su Ame ri kan ci tražili od Ne vla de Sr bi je da pronađe taj nu lop ti u ro ku od 48 sa ti ili će se umešati.

– Ka ko?– Kao i uvek... Pr vo će uve sti sank ci je i po sla ti mi-

rov ne posmatrače... A on da će nas ve ro vat no ci vi li zo-va ti Cr ve ni krst.

– pa šta da ra di mo?! Daj da im pre da mo lop te. Ja još jed no ci vi li zo va nje ne bih izdržao! – skočio je Di-mi tri je.

Tu se go spo din Gogunović za do volj no i za go net no na sme jao.

– E sad je ma lo red na nas!– Ka ko to mi sli te? – to sam ja pi ta la. Ski dam raz go-

vor sa CST-a, sve sam sni mi la.– Šta mi sli te, ka ko je eks plo di rao onaj he li kop ter

ko ji vas je go nio?– Obo ri li ste ga vi. – Do bro, ali ka ko? Di mi tri je, ni si ti je di ni iz u mi-

telj. Ima još ge ni jal nih lju di po red te be i uglav nom žive u našoj ko mu ni ili do le kod ita li ja ni sta.

– Ko su sad ita li ja ni sti?– Ni je sad važno. Možeš li da pretpostaviš ka ko

smo obo ri li he li kop ter?– Ne mam poj ma, stvar no. Ni sam čuo ni ka kav pu-

canj. Sa mo je u jed nom mo men tu eks plo di rao, kao da je uda rio u nešto.

– Tačno! Uda rio je u zid. Otkriće Ga bri je le Fabijančić. Ne znam ka ko funkcioniše, to je isto taj-na, ali oko ce le naše te ri to ri je po sta vi li smo šine za mr tvi zid, ka ko ga je Ga bi na zva la. pot pu no je ne vi-

L e p o s a v a

94 95

dljiv i za sve postojeće vr ste ra da ra i go lim okom. Ak-ti vi ra mo ga odav de iz štaba kad ugle da mo da se ne ko približava. Vas smo pr ve pri me ti li dok ste le te li iz nad močvare. Sreća da ste se kre ta li spo ro pa smo shva ti li da ste to ve ro vat no vi. Uključili smo mr tvi zid čim ste prešli gra ni cu naše te ri to ri je i pr vi zra ko mlat je di rekt-no na le teo na nje ga.

– Čekajte! Pa to znači da ima te pot pu no nov i je-din sven si stem protivvazdušne od bra ne?

– Mo glo bi ta ko da se na zo ve. I ne kon ven ci o na lan. Ma da je to ma lo loš ter min. Ne bo ri mo se mi pro tiv va zdu ha ne go pro tiv le te li ca.

– a ka ko mi sli te da zaštitimo ce lu ze mlju?– To je pro blem, ali ni je nerešiv. Mo glo bi se iz ve-

sti uz do bru or ga ni za ci ju. Od po li ci je se možemo sa-kri ti uz pomoć PMS-a i još ne kih sit ni jih pro na la za ka ita li ja ni sta.

– Zašto od po li ci je? Pa zar ne bi bi lo bo lje da ih po li ci ja po sta vi?

– Jao! Uvek isti pro blem s va ma stranašima. Ti ta-ko in te li gen tan dečko, a ne vidiš naj o sno vni je stva ri oko se be. Pa naša vlast je u stva ri nji ho va. Sva ko ci vi li-zo va nje za jed no or ga ni zu ju. ako po li ci ja sa zna za naš pro je kat, sve će pro pa sti.

– Je ste – umešala sam se – Ovi na vla sti su svi iz-daj ni ci i stra ni plaćenici, je li?

– Ni su, sve su to fi ni i do bri lju di.– Ma ’aj te mo lim vas! Do sta mi je više tih pri mi tiv-

nih na ci o na li sta. Ka ko mi sli te da uđemo u Evro pu s ta kvim sta vo vi ma?

– Le po sa va! – opo me nuo me Di mi tri je – Umuk ni! Začepiću ti usta.

T r e b a o s t a t i p r i b r a n

96 97

Stvar no, ma lo sam pre te ra la. Čovek nam spa sio život a ja ga optužujem da je pri mi tiv ni na ci o na li sta. Iz vi ni la sam mu se, ma da sam i da lje bi la be sna.

– Ti se zoveš Le po sa va? – pi tao me Bo ran.– Da.– Zašto nosiš tu tra ku?Po gle da la sam i shva ti la da je još tu. To tal no sam

za bo ra vi la na nju u ce loj ovoj gužvi.– Uhva ti li mi ćaleta s po ce pa nim gaćama.– pa što je on da ti nosiš?– Pa bi le su još i pr lja ve. Treći ste pen. Za to ce la

po ro di ca mo ra da no si tra ke.– I ti misliš da je to u re du?– Ka ko to mi sli te? Na rav no da je u re du! vi ste za

pr lja ve gaće? Jel se i za to zalažete?!Čovek je od mah nuo ru kom. Shva tio je da sam tvrd

orah i da će teško da pa ri ra mo jim ar gu men ti ma.– U sva kom slučaju, sad možeš da skineš tra ku.

Ov de se to ne no si. Sa mo će ti se lju di sme ja ti.Ni sam je ski nu la. Ne od mah. Ski nu la sam je po sle

kad smo izašli.Gogunović je uključio te le vi zor. Na ekra nu za bri-

nut iz raz li ca vo di te lja. Grad je u to tal nom ha o su. Po-li ci ja ras te ru je oku plje ne. Vi de se ban de raz u la re nih pešaka (to su očigledno To pov ci) ka ko mal tre ti ra ju vozače. Na snim ku je dan po mah ni ta li pešak vozaču na sil no ki da si gur no sni po jas i silom ga izvlači iz auta vukući ga za nos.

Te ror ma nji ne nad većinom se na sta vlja. Vozači ko ji čine ogrom nu većinu stanovništva Be o gra da na-la ze se na me ti po di vlja lih pešačkih gru pa. Ne vla da Sr bi je do go vo ri la se sa pred stav ni ci ma Uje di nje nih na ci ja o do la sku 40.000 stra nih posmatrača ko ji će bi ti raspoređeni po ce loj ze mlji.

L e p o s a v a

96 97

Zbog očigledne ugroženosti vozača di vljim hor da-ma pešaka predvođenih na ci sto id nim loptopešacima i Terorističkom or ga ni za ci jom pešaka, naša ze-mlja opet se na la zi u cen tru pažnje svet skih zbi va-nja i opet su sve oči upe re ne u nas zbog ne kul tu re i divljaštva po je di nih pred stav ni ka našeg na ro da. U Be o gra du je uki nu to još 30 se ma fo ra za pešake i najstrožije je za bra nje no ho da nje uli com od 12 do 19 časova, a u 21 počinje po li cij ski čas ko ji tra je tri sa-ta. Ugroženim vozačima sve me di cin ske in sti tu ci je pružaće ne pre kid nu le kar sku pomoć i na te re nu. Svi uhapšeni pešaci biće zadržani u usta no va ma za pri-sil nu pro iz vod nju PPG ka bi na do okončanja su ko ba i početka suđenja.

– U pičku ma te ri nu! – iz ner vi ra no su sočno opso-va li Tar zan i Bo ran.

T r e b a o s t a t i p r i b r a n

98 99

Pr vi dan bez PPG-a

Bi li smo užasno umor ni. Ni je ni čudo s ob zi rom na to šta smo sve doživeli u jed nom da nu. Od ve li su nas u odvo je ne kuće. Ja sam otišla kod ne ke fi ne gospođe ko ja je bi la ja ko lju ba zna i go sto lju bi va, ali je vo le la i da priča. Mo ra la sam da je za mo lim da mi pokaže kre vet i da me osta vi da spa vam. Za spa la sam čim sam do dir nu la kre vet i pro bu di la se ja ko ka sno, si gur no po sle ppG-a. Moj pr vi dan bez ppG-a. Ja ko čudan osećaj. Ne ki ma se to dešavalo i pričali su mi ka ko je to čudno. Na pri mer, Ma ki je bio na ope ra ci ji sle pog cre va i ni je smeo da iz la zi iz kre ve ta u bol ni ci. Svi ra si re na a on leži nepomično. Ja ko čudan osećaj, kaže. I me ni se jed nom de si lo na Par ti za na ri po sle ne ke žurke da ni sam mo gla da nađem slo bod nu ka bi-nu pa sam se sa kri la iza ne kog žbunja, ali sam sve jed-no opra la gu zu PPG vlažnim ma ra mi ca ma. Ov de je drugačije pošto si re nu uopšte ni sam ni čula.

Sinoć je Tar zan tražio da bu dem nje go va za me ni ca za sek tor Jug. Di mi tri je se obrec nuo i ma lo na du rio. Za i sta, bi lo bi logično da po sle sve ga Di mi tri je i ja osta-ne mo u istom ti mu, ali pošto se ni je po bu nio, osta lo je ta ko ka ko je ste. Začudio se, ali ni kad on ne bi re kao da želi da bu de sa mnom. Ta kav je on. Sti dljiv.

98 99

po zva la sam ga i re kao mi je da je on odav no bu dan i da se di u kafiću na doručku sa Ga bri je lom Fabijančić. To je ona iz u mi telj ka. Si gur no ima ju o čemu da pričaju. Iz ner vi ra la sam se i otišla da se istuširam.

U ku pa ti lu me čekalo no vo iznenađenje. Ume sto za tvo re ne ka bi ne na la zilo se ne ko ve li ko me tal no ko-ri to, kao onaj la vor za be be, sa mo ve li ki, ugrađen u zid. Otišla sam da pi tam ga zda ri cu, gospođu Mi le nu Đorđević, ka ko se ko ri sti.

Napuniš ka du i legneš u nju. Ka kvo gu blje nje vre-me na! ali ni je loše. pri ja lo mi je. Da sve bu de još čudnije, zvo nio mi je ko mu ni ka tor dok sam se ku pa la i mo gla sam da pričam iz tog položaja. Tar zan se ja vlja i pi ta ka ko sam. Kaže da do la zi po me ne. Re kla sam mu da dođe za sat vre me na, dok se ma lo sre dim.

Ipak sam ga dočekala ne sprem na i još uvek mo kre ko se. Uvek sam ja ko spo ra kad se spre mam, ali to je za to što uživam u to me. Sa ma se se bi di vim, a mi slim i da sam hte la da me Tar zan vi di ta kvu, u kućnom man ti lu, sveže oku pa nu i mirišljavu. U stva ri, da sam bi la u onom našem sve tu, Tar zan i ja bi smo se još sinoć kre snu li, ali ov de su lju di kon zer va tiv ni i gle-da ju na te stva ri s ne kom ne ja snom dis tan com, kao da je seks ne znam ka ko in tim na stvar. Bi lo mi je i smešno i simpatično da gle dam Tar za na ka ko ba la vi a ništa ne pred u zi ma. Pri hva ti la sam tu igru pa sam se pra vi la ble sa va. Raz go va ra li smo o mu zi ci. Začudo, on se odlično raz u meo u no vi ju sce nu. Kaže da pra ti pre ko kon tra ne ta, pa mi je čak preporučio ne ke ben-do ve i prav ce za ko je ni sam ni kad ni čula. Imam sni-mljen deo raz go vo ra na CST-u.

100 101

– To ti je autentična al ter na ti va, moraš to da čuješ. Ne ki spoj mi di-stri ma i pank-hip-hop upli va u esid-kis iz šezdesetih. Ako se sećaš gru pe Teen My 17, oni su kao ne ki predložak, a ma tri ce, far so vi, sep mlo vi, skrem blo vi i ri fo vi su ori gi nal ni, a uz sve to ide ne ki bičerski glas iz pr ve po lo vi ne dva de set pr vog ve ka. Lu di lo!

– Nešto kao Ma don na Go es To Su per mar ket?– Mno go otkačenije, ovo je nešto kao...I tu je na glo zaćutao pošto sam usta la i ski nu la

kućni man til i osta la go la, od no sno sa mo u gaćama. Tar zan se okre nuo na dru gu stra nu i počeo is pre ki da-no i gla sno da diše. Baš mi je bi la za bav na ova igra. Prošla sam tik po red nje ga da ose ti moj mi ris. Počela sam mir no da se oblačim.

– Ne go, re ci mi, ako hoćeš da se kre sne mo, da se ne oblačim bez ve ze...

Okre nuo se pre ma me ni. Ko bi od bio ta kav po ziv? prišao mi je, po lju bio me i spu stio u kre vet. Ski nuo se br zo i skočio na me ne kao zver. Ni kad ni sam bi la s muškarcem s bra dom. U stva ri, ni sam ni kad ni vi de la bra du osim u ko sti mi ra nim fil mo vi ma. Ta bra da me iz-be zu mlji va la kao i ce lo nje go vo dla ka vo te lo. Ludački seks po sle kog sam po no vo mo ra la da se ku pam pa je mo je spre ma nje mo ra lo da kre ne ispočetka.

Tar zan je do bio po ru ku iz štaba da hit no ode mo u ka fa nu „Bri o ni“ u ko joj su već se de li Di mi tri je i ona Ga bri je la. Una pred mi ni je bi la simpatična ta iz u mi-telj ka.

100 101

Pršut, sir, pi vo i ra ki ja

Di mi tri je i Ga bri je la se de li su sa mi za ve li kim sto-lom u bašti te ne u gled ne i pr lja ve ka fa ne. po po du su ho da li pilići i kokoške. Ka ri ra ni stol nja ci na sto lo-vi ma, sta kle ne flaše na sve stra ne, pi ja ne mušterije, raz dr lje ni, u do njim ma ji ca ma, dla ka vi, raspušteni, razgaćeni. Od vrat no!

Prišla sam im s iz ra zom gađenja. Ga bri je la nam se nasmešila od uva do uva. Di mi tri je je složio svo-ju klasično iz gu blje nu fa cu iz ko je se čitao osećaj kri vi ce.

– Ja sam Ga bi Ba bi. Ta ko me zo vu zbog ru ke, ove ko ju ne mam.

Stvar no, ni je ima la jed nu ru ku, le vu. Naježila sam se.– Ja sam Le po sa va – ni sam zna la šta dru go da

kažem. Mi sli la sam kao nešto ću i ja sad du ho vi to da do dam na to, ti pa: „Ta ko me zo vu jer imam obri ja ne no ge“, ali mi se sve učinilo ne u ku snim.

– To je prilično ružno ime – od bru si la je Ga bri-je la – Baš ona ko malograđansko. Zašto su te ta ko unesrećili i po ko me su te ta ko na zva li?

– po ba bi i de di. De da se zvao Je bem ti mà ter a ba-ba Je dì gov na.

102 103

Ga bri je la je usta la i sprem no mi ras pa li la šamar-činu onom jed nom ru kom ko ju je ima la. Tar zan i Di-mi tri je su skočili i do hva ti li da nas raz dva ja ju i smi-ru ju, ma da ja uopšte ni sam bi la uz ne mi re na. Obra ti la sam se Di mi tri ju.

– To je ta ge ni jal na iz u mi telj ka? Baš je le po vas-pi ta na.

– Je ste. po gle daj je ma lo bo lje.Okre nu la sam se pre ma njoj i vi de la ka ko se u mo-

men tu pre tva ra u slo na. On da me uhva ti la tom svo-jom sur lom i po sta vi la na svo ja leđa. Za tim je kre nu la pre ma iz la zu rušeći sve pred so bom. One kokoške su se panično razbežale i ras ko ko da ka le na sav glas, a pilići su se pre tvo ri li u žirafe. Lju di su iz be zu mlje no trčali pre ma ru bo vi ma bašte. Ta da je slo ni ca Ga bri je-la od jed nom ne sta la, a ja sam se srušila na pod usled iz ne nad nog ostan ka bez pod lo ge na ko joj sam ja ha la. pa la sam na du pe i ona ko zbu nje na osta la da ble nem oko se be.

Pilići su opet bi li pilići, a Ga bri je la je opet bi la Ga-bri je la, sa mo što je sad ima la obe ru ke. Svi su se uglas sme ja li kao lu di, uključujući Di mi tri ja.

– Ovo je bi la ma la šala – kon sta to vao je on.– Ma lo smo se našalili – na po me nu la je Ga bi kao

da želi da uklo ni sva ku mo ju sum nju. Kučka! – Bi lo nam je do sad no dok smo vas čekali pa smo odlučili nešto da smi sli mo.

Usta la sam i se la za sto kao da se ništa ni je de si-lo. Sje ba na, na dr ka na, ponižena i be sna, ali to ni ko ni je mo gao pri me ti ti. U pri kri va nju osećanja sam pra-vi šampion. Ko no bar nam je do neo po pi vo i nešto pršuta i si ra.

L e p o s a v a

102 103

– Ma lo smo se zadržali, iz vi nja vam se – re kla sam hlad no krv no u svom sti lu – Tar zan je naišao dok sam se oblačila. Vr lo je ta len to van i ob da ren pa ni sam hte la da pro pu stim pri li ku. Po je ba li smo se ne ko li ko pu ta, a po sle sam mu još popušila pošto je mno go sla dak. Čisto da ga pro bam. Još uvek osećam ukus sper me u usti ma. Iona ko je red da se ma lo bo lje upo-zna mo pošto smo u istom ti mu. Je su se ja vlja li ovi iz Pančeva?

Di mi tri je je naj pre pre ble deo, za tim po ze le neo i na kra ju poljubičastio. Ono nje go vo teško di sa nje kad se iz ner vi ra pod se ti lo me na zvuk pne u mat ske pe gle za uši. On sva ka ko ni je od onih ko ji ume ju da sa kri ju osećanja. Tar zan se za cr ve neo. Mo gu sa mo da za mi slim ka ko je ovo u nji ho vom mo ral nom si ste mu mo glo da zvuči. Ni sam ima la sr ca da po gle dam u Ga-bri je lu. Sa mo sam ose ti la nje no ćutanje ka ko se obi ja o mo ja leđa, jer, raz u me se, okre nu la sam se od nje.

– Ha lo! Je si gluv? Čuješ šta te pi tam? – pro dra la sam se na Di mi tri ja.

– Šta me pitaš? – je dva je ne ka ko iz u stio.– Je su se ja vlja li ovi iz Pančeva?– Ni su – re kao je, po ku pio svo je stva ri, ustao i

otišao. Ga bri je la je potrčala za njim. „Ma ko ga je be“, po mi sli la sam „Ne ka se šali sa

ovom lu dom iz u mi telj kom“. Tar za nu je bi lo užasno ne pri jat no. Je dva je ne ka ko pro ce dio kroz zu be du bo-ku mi sao da sad ni je vre me za svađu. Ja sam žvakala onaj pršut i sir i pi la pi vo. I on da sam još pi la pi vo. On da sam po pi la još ne ko li ko pi va i rešila da pro bam tu nji ho vu čuvenu ra ki ju. U jed nom tre nut ku mi je nešto kvrc nu lo u gla vi.

P r š u t , s i r , p i v o i r a k i j a

104 105

Uze la sam ra nac i istrčala na po lje. Tar zan je po-ju rio za mnom. Ni sam ima la vo lje da se ubeđujem s njim. Otvo ri la sam lop tu, zatrčala se i po le te la pre ma šumi. Već je počelo da se smr ka va i ni sam ima la poj-ma ku da ja to za pra vo na me ra vam da odem. Znam sa mo da sam hte la da me jed no vre me ne ma. Da ne osećam ovu svo ju glu pu se be, bar na ne ko vre me.

104 105

Da sam još ma lo po pi la,mi sli la bih da je Cr ven ka pi ca

Ne ma ništa bo lje ne go le te ti pri pit. Na Di mi tri je-vim lop ta ma to iz gle da kao u ne koj igri ci. Još je bio i su mrak. Ni je me bi lo ni ma lo strah iako sam teško ma ne vri sa la. Ne ko li ko pu ta sam gu bi la na vi si ni i no-ga ma očešala krošnju drveća. Obe per tle su mi se od-ve za le. Sad kad se se tim to ga, naježim se, ali tada se uopšte nisam plašila. Uživala sam u po gle du. Ta mo ne gde pre ko Du na va, da le ko, na zi ra le su sve tlo sti Be-o gra da i Ze mu na. Iza Ze mu na je za la zi lo Sun ce. Sve je iz gle da lo kao na ne koj raz gled ni ci. Le te la sam što sam mo gla spo ri je, sko ro sam pot pu no isključila mo-tor. pri zor kao iz baj ke.

Ovaj deo šume bio je skroz ne na se ljen. Ta ko sam ba rem ja mi sli la, dok is pod, na šumskoj sta zi, ni sam ugle da la ne ku de voj ku s kor pom u ru ci. Ona me ne ni-je vi de la. Ni sam hte la da je uplašim. A želela sam s ne-kim da popričam. Bi la sam usa mlje na i de pre siv na. pri ti snu la sam dug me za spuštanje. Kad sam bi la na oko de set me ta ra is pred nje i na vi si ni oko 5-6 me ta ra de voj ka me ugle da la i vri snu la.

Okre nu la sam se pre ma njoj i da la joj znak da bu-de tiša i da se ne plaši. Bar sam ja tad mi sli la da ma-ha nje ru kom na do le znači „Bu di tiša i ne plaši se“.

106 107

– Ne bri ni se! Sve je u re du! – re kla sam gla snim šapatom, a pošto sam gle da la pre ma njoj ne spret no sam ate ri ra la, sa ple la se i pa la. De voj ka se sa kri la iza dr ve ta i uplašeno gle da la u me ne. Osta vi la sam lop-tu na ze mlji i kre nu la pre ma njoj kao kad lju di pri-la ze uplašenim životinjama. Ta ko sam se i osećala pa sam ma hi nal no ispružila ru ku kao da joj nu dim ne ku hra nu.

– Ne plaši se, ne uje dam. Ja sam Le po sa va. Ka ko se ti zoveš?

– Ko si ti? Šta ti ov de radiš?– Izađi pa ću ti sve ispričati. Tre ba mi tvo ja pomoć.

Nesrećna sam!Pa te ti ka... A šta dru go da kažem uplašenoj devojčici

u šumi u su mrak? Sve jed no, upa li lo je. Izašla je na sta-zu i mla ko mi pružila ru ku iz da lji ne.

– La ra... – re kla je.– La ra, gde ti živiš? Šta radiš u šumi ova ko ka sno?– Be rem pečurke.I stvar no, kor pa joj je bi la pu na pečuraka.– Vidiš, ovo su vr ga nji, ovo lisičarke, sunčanice,

šampinjona ne ma ove go di ne, a ove ma le ni su za je lo, ali mi tre ba ju za nešto dru go.

– Za šta?– pokušavam da na pra vim prašak za ne vi dlji vost

– re kla je sti dlji vo La ra. „Opet ne ka iz u mi telj ka“, po-mi sli la sam. Ove šume vr ve od pronalazača, ali bih pre re kla da La ra ni je nor mal na. Dok je go vo ri la, gle-da la je u ze mlju. Ni jed nom me ni je po gle da la u oči. pi ta la sam je da li ona to izmišlja stva ri. To kao da su bi le čarobne reči. Li ce joj se oza ri lo. Po gle da la me i nasmešila se.

L e p o s a v a

106 107

– Aha! Ja se dim kod kuće i izmišljam stva ri. A ka-kva ti je to lop ta što le ti? Je si ti Loptopešakinja?

– Ta ko ne ka ko. Ot kud ti znaš za me ne i Lopto-pešake?

– Gle da la sam te le vi zi ju. Re kli su o va ma da ste ja ko zli, ali ja u to ne ve ru jem.

La ra ima te le vi zi ju! Sad sam se još više zbu ni la. Znači da ona ni je na tu rantkinja.

– a gde ti stanuješ? Ja sam ja ko umor na i iz gu bi la sam se u ovoj šumi. Možemo li da ide mo kod te be?

– Ma ma mi je re kla da ni kog ne smem da do vo-dim kući.

– a gde je tvo ja ma ma? Šta ona ra di?– Ona je u gra du. Re kla mi je da neće do la zi ti ne-

ko li ko da na. – Možemo li ipak kod te be? Nećemo reći ma mi.

Mo lim te! Spa va mi se, umor na sam i ne znam ku da ću. Znaš valj da da me svi ju re i da hoće da me uhap se, a možda i ubi ju.

U onom po lu mra ku najviše me zbu nji va lo La ri no ta jan stve no i le po li ce. Ni ka ko ni sam mo gla da pro-ce nim ko li ko ima go di na. Čas mi se činilo kao da je devojčica, čas kao od ra sla žena. Ta ko se i ponašala. Sad je iz nje opet pro go vo ri la od ra sla oso ba:

– Ma na rav no. Pomoći ću ti. Ide mo kod me ne.Dok smo ho da li pre ma nje noj kući, prepričala sam

joj sve što mi se dešavalo po sled njih da na. Upi ja la je sva ku mo ju reč. Strašno me do bro raz u me la. To je onaj osećaj kad ne kog skapiraš iz pr ve. Po zna va le smo se de set mi nu ta, a ima la sam uti sak da se zna mo ceo život.

Pi ta la sam je za nje nu priču. Re kla je da se str pim. Kad stig ne mo i sed ne mo, ispričaće mi sve.

Da sam još ma lo po p i la , mi s l i la b ih da je Cr ven ka p i ca

108 109

Izašli smo na ne ki sta ri put, as fal ti ran, ali očigledno ga ni ko ni je održavao ja ko du go. Re kla mi je da je to sta ri ma gi stral ni put ko ji je spa jao Ba nat s Be o gra-dom, pre ne go što su na pra vi li auto put. Ni kad ni ko tu ne pro la zi, naročito ot ka ko su na tu ran ti za u ze li to područje. Us put smo naišli na čitava po lja ma lih kak-tu sa, a ubr zo se uka za la i kuća na brežuljku. Dvorište je bi lo ukrašeno ne kim skulp tu ra ma od sta rih pred-me ta. La ra mi je re kla da je to pra vi la nje na pra ba ba.

Uve la me u kuću. Sa svim obična kuća ko ja je ličila na sve osta le ko je

sam vi de la za ova dva da na kod na tu ra na ta. Do go vo-ri le smo se da spa vam u nje noj so bi na kauču ko ji se razvlači. Njen kre vet je bio s dru ge stra ne.

Se le smo u baštu, među one ble sa ve skulp tu re. Sto is pred nas bio je kao ne ka re pli ka li si ce. Ma lo sam se ras tre zni la ali sam i da lje bi la prilično pri pi ta. Ne str-plji vo sam čekala da čujem La ri nu priču.

– Do bro, La ra, ka ko to da gledaš te le vi zi ju? Na ma su re kli da na tu ran ti ne ma ju Tv.

– Mo lim te, u vo ka ti vu je La ro, ne La ra, du go u zla-zni ak ce nat zah te va sufiks -o kod ime ni ca ženskog ro-da u vo ka ti vu.

– Do bro, ka ko hoćeš...– Ne gle dam za pra vo. Me ni je to do sad no, ali mo ja

ma ma gle da, pa us put čujem ve sti. Ja više vo lim kon-tra net. I više mu ve ru jem.

Tipičan na tu rant sko-sarmaški od go vor. Do bro, živimo u dva različita sve ta, to mi je bi lo ja sno. Da mi ni je bi la ta ko dra ga, ve ro vat no bih re a go va la bur no na ovu glu post. Iako, sreća da je bi lo ta ko pošto je ovaj put kon tra net bio bliže isti ni. Valj da ovi sa B92 ne ka ko ni su uspe va li da se snađu u ovoj čudnoj si tu-a ci ji, a tra di ci o nal no su izveštavali su prot no od kon-

L e p o s a v a

108 109

tra ne ta. Ova ko sam sa mo pre vr nu la očima, a La ra je započela svo ju priču.

Nje na ma ma za pra vo ni je nje na pra va ma ma. Sve-ga je de se tak go di na sta ri ja od nje. La ra je siroče i ra-sla je u sirotištu. Nje na ma ma usvo ji la ju je pre sa mo dve go di ne, ka da je ona ima la već se dam na est. Čitala je o njoj na kon tra ne tu kad je pronašla si stem za da-ljin sko sa pli ta nje.

– Si stem za da ljin sko sa pli ta nje?! Šta ti je to? – pi-ta la sam smejući se.

– Ma to je vr lo jed no stav no. U školi i u sirotištu kad sam bi la klin ka dečaci su obožavali da se zatrče i u tr ku nas lu pe po du pe tu. To je bi la ne ka fo ra.

– Ma znam, to su i kod nas ra di li. Užasno mi je to išlo na živce.

– E, pa i me ni! On da sam nešto prčkala sa elek tron-sko-sintetičkim ga so vi ma i ska pi ra la ne ke za ko ni to sti. Na pri mer, da na da lji nu mo gu da se podižu ba ri je re ta mo gde usmeriš flo a din ski klif to me tar ako pre to ga na ne ke punk to ve postaviš čvrste neo n ske žice.

– Ništa te ne raz u mem.– Ni je važno. To je je dan od mo jih pr vih izu ma.

U sva kom slučaju, sa raz da lji ne od sto me ta ra mo gla sam da usme rim da ljin ski u sva kog ko se zatrči i da ga sa ple tem. Možeš da zamisliš taj trip? Po de li la sam svim devojčicama u raz re du po je dan; sta ne mo ta ko na tri bi ne u školskom i gle da mo ka ko se ne ki od onih kre te na zatrči, sa mo ga sa ple te mo i on ljo sne ko ke gla na ze mlju.

– To je ge ni jal no! pa šta je bi lo sa tim izu mom?Na rav no, čitava ide ja ja ko me pod se ti la na Di mi-

tri je ve lop te. Mo ti va ci ja je bi la ja ko slična, a naročito mi se do pa lo što je i ona spra vu nesebično po de li la pri ja te lji ca ma.

Da sam još ma lo po p i la , mi s l i la b ih da je Cr ven ka p i ca

110 111

– Ništa, na sta vi la sam da ga usavršavam. Kad sam se ov de pre se li la, na pra vi la sam nešto mno go ozbilj ni-je, a ra di po istom prin ci pu. Možda si čula za to. Šine za oba ra nje avi o na i he li kop te ra.

Trg nu la sam se.– Ka ko misliš? Onaj zid... ka ko se zo ve... Mr tvi zid?– Da, ta ko ga je Ga bri je la na zva la.– Ga bri je la Fabijančić?– Je ste. Ta ko se zo ve mo ja ma ma.– Čekaj! Ga bri je la je tvo ja ma ma?! Ti si iz mi sli la

mr tvi zid?!– Da.Sad mi ništa ni je bi lo ja sno. Gle dam ja u nju, gle da

ona u me ne. pokušavam da ras ple tem stva ri u gla vi ali ne ide.

– Sta ni ma lo, La ra... La ro! Ova de voj ka što sam ti je po mi nja la ma lo pre i što je otišla sa Di mi tri jem, to je bi la Ga bri je la. Shvataš? Ka kve ve ze ti imaš s njom?

– To je bi la mo ja ma ma?! – očigledno je bi la ja ko iznenađena. – A onaj trik što si mi ispričala da je na-pra vi la ne ki ha os. Da se ni je pre tvo ri la u slo na?

– Da, baš ta ko.– Jao! To je sta ri iluzionistički trik. I to sam je ja

naučila. Pa zašto je to ura di la?!– Ot kud ja znam... Sta ni! pa jel ti znaš da svi mi sle

da je ona iz u me la mr tvi zid?– Znam, ta ko smo se do go vo ri le. Ja ne vo lim da

iz la zim u jav nost. pre zi rem po pu lar nost. Me ni je baš le po u ovoj kućici. Se dim tu i izmišljam stva ri. Te bi sam re kla da je to moj izum. To zna ju još ne ki lju di, ali te mo lim da ne pričaš oko lo o to me. Neću ni ja njoj reći da si ti bi la ov de.

L e p o s a v a

110 111

Sad mi je od jed nom bi lo lakše. po mi sli la sam ka ko Di mi tri je sad ta mo pro vo di vre me s ne kom pre va rant-ki njom i raz go va ra s njom o nje nim iz u mi ma o ko ji-ma ona ne ma poj ma. Osim to ga, u for mal nom sam sa ve zu sa ovom div nom de voj kom od ko je ona bu da la za vi si. Ovaj svež va zduh i ova no va in te re sant na sa-zna nja su me pot pu no umi ri li i uspa va li. Predložila sam da leg ne mo i na sta vi mo raz go vor uju tru. La ra mi je na me sti la kre vet i osta vi la me da spa vam. Ona je na sta vi la nešto da prčka sa onim glji va ma ko je je na bra la.

Uju tru sam se pro bu di la pre nje, ali čim sam usta-la ona se tr gla i nasmešila mi se. Obožavam taj ju tar-nji osmeh kod lju di. Mr zim one namćore što se bu de na dr ka ni. Ja, kao i La ra, ra du jem se sva kom no vom da nu.

Opet smo izašle u baštu da po pi je mo pr vu ka fu. La ru je očigledno nešto mučilo.

– Zašto je to ura di la? – po no vi la je pi ta nje od sinoć.

– Ko je?– pa to sa pre tva ra njem u slo na...– Ne znam stvar no, ti je bo lje poznaješ. La ra je gle da la u me ne, pa u svo je ru ke, pa je ma lo

gle da la u ne bo. Razmišljala je. – Ne raz u mem, stvar no ne raz u mem – bio je njen

kraj nji zaključak.– Me ni je re kla da se ma lo našalila, ne mam poj ma...– Ma ka kva šala?! Ne možeš se ta ko šaliti s lju di ma.– Slažem se, ali možda ona... ne znam... me ni je

sve ov de čudno. Mi sli la sam, možda je to ov de nor-mal no...

Da sam još ma lo po p i la , mi s l i la b ih da je Cr ven ka p i ca

112 113

– Ništa mi ni je ja sno – po no vo je zaključila La ra, i do da la:

– Znaš li šta je ona me ni re kla kad je od la zi la? Re-kla mi je da ide u Be o grad na ne ko li ko da na.

– Ona od la zi u Be o grad?– Ma da... ima ta mo ne ke rođake...– Zašto te sla ga la? Jel često ide u Be o grad?– Ode ba rem dva pu ta mesečno. Ga bri je la pra ti te le vi zi ju, od la zi u Be o grad dva pu-

ta mesečno, laže da su La ri ni iz u mi nje ni, bli ska je sa štabom na tu ra na ta... Ne pri jat na je i dr ska. Di mi tri je je sa njom!

– La ro, da li si ti... ka ko da kažem... – Šta?– Mi slim, znaš li ti nešto više o svo joj ma mi? Čime

se ona ba vi?– Za pra vo živi od me ne. Ona pro da je mo je iz u me.

Ni ko ne ume da na pra vi mr tvi zid osim me ne. Ni kom ni sam oda la taj nu. Oni mi sle da to ona pra vi.

– a šta je ra di la pre to ga?– Ne znam. Došla je ov de par me se ci pre ne go što

me usvo ji la. Ona ni je rođeni na tu rant. Ali br zo su je pri hva ti li.

– I te bi je to u re du?– Ma me ne ni je mno go bri ga. Važno da su ovi lju di

ov de bez bed ni. Ja sam im to omogućila. Ni je me ni do sla ve. vo lim ja ovaj svoj svet, vo lim ovu šumu i pri-ro du i onaj po tok do le. Izdržim da gle dam te le vi zi ju ne ko li ko mi nu ta i on da mi tre ba bar ne ko li ko sa ti u šumi da se smi rim.

Ubr za no mi se u gla vi vr te la mi sao da je Ga bri je-la teško đubre od čoveka, ali ka ko sam to mo gla da kažem La ri kad je ona za nju dobročinitelj?

L e p o s a v a

112 113

– Le po sa va... – obra ti la mi se prekinuvši me u tom razmišljanju.

– Mo lim?– Jel te ta ko zo vu?– Da, uglav nom. Ne ki me zo vu Le pa, ali ja to

ne vo lim.– Do bro, sa mo pro ve ra vam... Znači, krat ko u zla zni

na pr vom slo gu?– Ne znam, stvar no. Zašto je to važno?– Ni je važno. Ne go, ka ko funkcionišu te lop-

te? Me ni se to ja ko sviđa, a ne mo gu da pro va lim ka ko ra di...

– Ot kud znam... Daću ti da ma lo probaš ako hoćeš.

– Ne ma po tre be, pro ba la sam već. Do bi la sam jed-nu na ana li zu.

– Ka ko? Šta si do bi la?– pa imam jed nu ta kvu. Do ne la mi ma ma.– Do ne la ti je ma ma jed nu lop tu?! Oda kle njoj Di-

mi tri je va lop ta?– Na ba vi li su je ovi u štabu i do ne la mi da ot kri-

jem ka ko funkcioniše. Ni sam pro va li la. Ima nešto ja-ko čudno u tom od no su ga so va i mo to ra.

– U štabu...? Ka da?– pre dva-tri da na.– Čekaj, La ro! Daj da vi dim tu lop tu!La ra je usta la, a ja od mah za njom. U po dru mu

je bi la nje na ra di o ni ca. Ona ju je zva la ate lje. Sve je bi lo pre tr pa no ne kim uređajima. So ba u pot pu nom ha o su. Na rad nom sto lu sam od mah pre po zna la Di-mi tri je vu lop tu. Bio je to sta ri mo del. Ona ma la sa abrupt nim mo to rom i sta rom ručkom bez si ca.

Da sam još ma lo po p i la , mi s l i la b ih da je Cr ven ka p i ca

114 115

– Ovo ti je do ne la Ga bi!? Ga bri je la?– Da.Užas! Od mah sam shva ti la jer je to bi lo je di no

moguće rešenje – pa ovo je Gi le to va lop ta! Ona s ko-jom je ubi jen! Ga bri je la ra di za tak si ste ili po li ci ju ili bo ga pi taj ko ga. a Di mi tri je je s njom!

– La ra! La ro!! Br zo!!!– Šta br zo?– Tvo ja ma ma je špijunka!

114 115

Van red no sta nje

La rin stu dio je bio iz van do me ta pa sam iz le te la na po lje i trčala po bašti dok se na ko mu ni ka to ru naj-zad ni je po ja vi la ze le na bom bo ni ca. Na zva la sam naj-pre Tar za na da ga pr vo, za sva ki slučaj, pi tam da ni su možda stvar no na tu ran ti pre ko svo jih ka na la na ba vi li lop tu. Tar zan se do volj no zbu nio da mi je od mah bi lo ja sno da oni s tim ne ma ju ve ze. Ja ko se uz bu dio kad sam mu ob ja sni la o čemu se ra di. U početku ni je mo-gao da ve ru je da je Ga bri je la lažni iz u mi telj i špijun, po slat iz Be o gra da.

– Gde si ti sa da?– pa tu, kod te La re, u stva ri kod Ga bri je le. Znaš li

gde ona živi?– Ne znam tačno, znam da je ne gde iza šume Bo ri-

sa Bizetića. Slušaj, ti moraš da se skloniš oda tle. Ga-bri je la ne sme da te vi di tu. Od mah šaljem lju de po te-be. Naj bo lje da izađete na Košarkaški pro pla nak kod Si vog ka me na. La ra će zna ti gde je to. Bu di te ta mo za pet na est mi nu ta. Od mah pre ki ni ve zu. Ćao!

Otišla sam do La re da joj sve ob ja snim. Gle da la me pot pu no pre stra vlje na od stra ha. Si ro ta de voj ka, stvar no ni je ima la sreće u životu. Ta ko pa met na i ta-len to va na, a naj pre je iz gu bi la ro di te lje, pa završila

116 117

u sirotištu i na kra ju kod ove veštice. Ja ko sam saosećala s njom, i za gr li la sam je snažno. Na uvo sam joj šapnula da će sve bi ti u re du.

– Ide mo u šetnju. Znaš li gde je Košarkaški pro-pla nak?

– Znam. Prošli smo sinoć tu da. Od mah iza šume.– Ide mo sad ta mo. Doći će iz štaba po me ne, a s

to bom će osta ti ne ko da te čuva.– Zašto da me čuva?– Tre ba ne ko da drži kuću na oku. Mo ra mo da

nađemo Ga bri je lu.Di mi tri je je po stao mno go tražena ro ba ot ka ko se

sve ovo za mr si lo. Ovo je već treći ili četvrti nje gov ne-sta nak. Već sam po la ko počela da se na vi ka vam na tu si tu a ci ju. Na zva la sam ga na ko mu ni ka tor una pred znajući da će bi ti nepristupačan. Ta ko je i bi lo.

Dok smo se de li na pro plan ku i čekali, is pod ve li-kog ka me nog sto la ko ji su zva li Si vi ka men, po zva-la sam Ga li nu. Oni su ta mo i da lje se de li skri ve ni u onoj kući u Pančevu. Od u sta li su od „Exi ta“ de fi ni-tiv no pošto su juče na Dnev ni ku vi de li da je stvar no ogrom na fr ka. Vođe pešaka ma sov no hap se, tak si sti upa da ju svo jim vo zi li ma čak i u pešačke zo ne i ubi ja-ju bez upo zo re nja. Po li ci ja je uz njih i sad hap se sve ko ji se kreću pešice. Čak ni na „Exit“ više ne puštaju bez ured ne vozačke i saobraćajne do zvo le. Ce cin brat je u pri tvo ru iako je i on vozač. Uhapšen je na pu tu od auto mo bi la do kuće (Iz po za di ne se čuo uobičajen Ce cin ko men tar „Drkadžije!“). To pov ci su još go ri – raz u la re no buše gu me par ki ra nim auto mo bi li ma. Ne vla da obećaje da će uhap si ti nas, Loptopešake, i pre da ti nas Cr ve nom kr stu. U su prot nom, ka ko na-ja vlju ju iz Cr ve nog kr sta i Cr ve nog po lu me se ca, u

L e p o s a v a

116 117

ro ku od 48 sa ti počeće ci vi li zo va nje. Oni u Pančevu su očajni. To li ko su se uplašili da uopšte ne iz la ze iz kuće, a Ma ki je vi rođaci me se im hleb i hra ne ih pri-rod nom hra nom. I oni u dvorištu ima ju piliće. Ni ko se ne usuđuje da ode do fud-cen tra ko ji smo Di mi tri-je i ja opljačkali. O toj krađi zu ji ce lo Pančevo.

– Se di te tu gde ste. Biće sve u re du – po no vi la sam i njoj ovu izanđalu fra zu i da lje du bo ko verujući u nju, a da ni sa ma ni sam zna la zašto. Tre ba sa mo pronaći Di mi tri ja i Ga bri je lu (što ne vi dim ka ko bi-smo učinili), ali sve osta lo de lo va lo mi je kao da ide u našu ko rist. Ima li smo rešenje čak i za ci vi li zo va nje iz va zdu ha.

Iz da lji ne se čuo zvuk one šklopocije ko jom su nas na tu ran ti do ve zli u na se lje. Ima la sam uti sak da će se ras pa sti kad je Tar zan izašao i za lu pio vra ti ma. Sa me-sta suvozača izašao je ne ki zgo dan pla vi mladić. Kad ga je La ra ugle da la, oza ri lo joj se li ce. Za i sta, ka ko li se ona osećala budući da ni je baš često ima la pri li ku da viđa muškurce?

Kre nu li smo pre ma nji ma. Tar zan je užurbano go-vo rio. Re kao je da ne ma mo mno go vre me na, da oni u štabu pokušavaju da lo ka li zu ju Ga bri je lu. U pred no-sti smo za to što ona ne zna da mi zna mo za nju, a ima oba ve zu da dođe u slučaju uz bu ne. Mladić se zvao Lu-ka i imao je za da tak da pa zi na kuću. Što znači, ostaće ov de s La rom. Tar zan i ja smo ušli u ko la.

– Bla go nji ma – pro mr mljao je Tar zan.– Ko me sad?– Pa La ri i Lu ki. Vi di ka ko su srećni... Njih dvo je ma ha li su nam u istom rit mu. Između

njih se osećala to li ka privlačnost da je iz gle da lo kao da će skočiti jed no na dru go čim za mak ne mo iza br da.

V a n r e d n o s t a n j e

118 119

Tar zan me je po lju bio u obraz. Bio je to lep znak pažnje čime mi je dis kret no dao do zna nja da ni je za-bo ra vio našu jučerašnju avan tu ru.

– Ovi u Štabu su upa li u to tal nu pa ni ku. Gogunović je od mah sa zvao zajednički sa sta nak Sa ve ta i Pred-sedništva.

– a Ga bri je la?– Ni je hteo da je po zo ve dok ne čuje sve de ta lje.– Pa šta čekamo? Daj da ga po zo ve mo da mu

ispričam.– Ne razumeš, Le po sa va. ako Ga bri je la ra di za

njih, a ima sve naše bro je ve, si gur no nas prisluškuju. Mo li mo bo ga da su pro pu sti li tvoj i moj raz go vor.

Za u sta vi li smo se tačno is pred štaba i izašli iz auto-mo bi la. Za na ma je ušao ne ki mo mak da pre par ki ra auto. Dok smo ho da li pre ma štabu, dve de voj ke su nas bri sa le vlažnim ma ra mi ca ma. Dru ge dve su nas češljale. Svi su de lo va li užurbano i više ni je bi lo ni tra-ga onoj smi re no sti i opuštenosti ko ja je vla da la juče. Ubr zo smo se našli pred ve li kim vra ti ma.

– Ovo je ve li ka kon fe ren cij ska sa la. Sa sta nak je u to ku i sa mo nas očekuju. Bu di sprem na da pred svi-ma objasniš šta si vi de la i doživela.

– Do bro – re kla sam ne ka ko po no sno, a adre na-lin je činio svo je. Uzbuđenje je nadjačavalo tre mu. Ipak, prilično sam se zbu ni la kad su se vra ta otvo ri la i kad sam ugle da la ogrom nu svečanu sa lu sa ve li kim oval nim sto lom za ko jim je se de lo sto ti njak lju di u ode li ma, od ko jih je sva ko is pred se be imao mi kro fon i mi ne ral nu vo du u ze le noj flaši. Iz nad njih vi sio je ogro man lu ster s onim ukra si ma od kri sta la u ob li-ku Fa sa pu na za ppG. Na fron tal nom zi du sta jao je ogro man por tret ne kog čoveka kog sam tad pr vi put vi de la.

L e p o s a v a

118 119

Gogunović je pr vi ustao i po ka zao nam naša me-sta. Od mah me je pred sta vio i na ja vio. Ja sam počela pr vim što mi je pa lo na pa met.

– Ga bri je la Fabijančić je špijun. U to sam ima la pri li ke di rekt no da se uve rim jer sam vi de la svo jim očima da je do bi la od po li ci je za ple nje nu Di mi tri je vu lop tu na ana li zu. Međutim, ako je ona špijun, ka ko možemo bi ti si gur ni da ih u ovoj sa li ne ma još?

V a n r e d n o s t a n j e

120 121

Na tu ran ti i pro ble mi

– Ka ko možete bi ti si gur ni da je tu lop tu ona do ne-la? I gde je uopšte ta lop ta? – pi tao je je dan od po sla-ni ka ili šta su već bi li, ne obazirući se na mo ju dr sku pret po stav ku ve za nu za špijune.

Fa kat, ka kvih ja to do ka za imam? Ova ko smušeni ništa nećemo ura di ti. La ra je osta la kod kuće, lop ta u nje nom stu di ju, a ja ov de ne mam ništa osim su lu de priče da Ga bri je la Fabijančić uopšte ni je ni pronalazač ne go običan pre va rant ko ji usva ja od ra slu de cu.

– Mo ra te da mi ve ru je te, ne ma nam dru ge. Lop ta je osta la kod nje kući. U onoj br zi ni se ni sam se ti la da je po ne sem, ali ako hoćete, pošaljite ne kog po lop tu. Na la zi se u stu di ju te de voj ke La re ko ju je Ga bri je la ote la. Sve može da se pro ve ri. Ona je nju usvo ji la pre dve-tri go di ne kad je ot kri la njen iz u mi telj ski ta le nat. Ona je iz mi sli la mašinu za sa pli ta nje na da lji nu! – re-kla sam značajno, a sa lom se za o rio grom ki smeh.

Pr vi se umešao Gogunović:– Le po sa va, mo lim te. O čemu se ra di?– Ni ko ov de ni je čuo za njen izum? Za ne ki si stem

ko ji ra di te le ko man do va njem i pomoću ko jeg se može sa ple sti čovek u ho du?

– Dra ge gospođe i go spo do, da li je ne ko čuo za taj

120 121

izum? – pi tao je Gogunović pri sut ne. U sa li ki ko ta nje i žamor. Po gle dom hva tam kez ne kog de belj ka ko jem cu re ba le iz usta dok se nešto domunđava s jed nim istim ta kvim s ma snim raz delj kom ume sto ko se.

– Pa do bro – do da la sam – to se može pro ve ri ti na kon tra ne tu.

– Ne ka se kre tar potraži, a ti, Le po sa va, na sta vi.– Ma šta da na sta vim? Ne ma tu šta da lje da se

priča. Hoćete li vi da za u sta vlja mo ovaj ha os ili ne?Tu se za reč ja vio ne ki mla di čovek u službenom

ode lu, ona kvom ka kvo se u Be o gra du no si kad se ide u fud-cen tar ili u sa mo po slu gu. Započeo je go vor o teškim i mučnim su ko bi ma u ze mlji i za tih dva de-se tak mi nu ta ko li ko je go vo rio ni je re kao ap so lut no ništa. Po sle nje ga je reč uzeo ne ki de di ca i optužio nas za iz da ju. Sve nas pri sut ne. Ni sam shva ti la šta smo mi to iz da li i ko me. Počela je žučna ras pra va i međusobno vređanje de le ga ta. Ten zi ja je sve više ra-sla, a se kre tar je i da lje ko pao po kon tra ne tu tražeći po dat ke o mašini za sa pli ta nje na da lji nu. Očigledno se ja ko sla bo sna la zio. Pošto od one važne at mos fe re s početka sku pa više ni je bi lo ništa, otišla sam do nje-ga da mu po mog nem. Kad sam vi de la šta ra di, uhva ti-la sam se za gla vu. On je ko pao po ne kim Ne vla di nim pretraživačima.

U tom mo men tu se sa lom za o ri la ona sablažnjiva reč i na stao je opšti metež ko ji se pre tvo rio u tuču. Gogunović je pokušavao da ih ob u zda, ali ništa ni je po ma ga lo. Je dan je hva tao dru gog za vrat, osta li su ih raz dva ja li, treći su započinjali istu ta kvu makljažu u dru gom uglu, šamari su se va li na sve stra ne, le te le su sto li ce i mi kro fo ni. Izašla sam na po lje za jed no s Tar za nom i onim glu pim se kre ta rom.

122 123

Pri li ka da pronađemo Ga bri je lu Fabijančić re gu-lar nim pu tem bi la je očigledno propuštena. Za sva ki slučaj, re kla sam Tar za nu da je po zo ve i kaže joj da hit no dođe u Štab jer je u to ku važan sa sta nak. To je tre ba lo da učine od mah, ali oni su iz ne kih raz lo-ga čekali me ne, valj da za to što su se bo ja li od go vor-no sti. I Tar zan se sad bo jao od go vor no sti. Nje mu je činjenica da je ona špijun mno go više im po no va la ne-go da je vr hun ski pronalazač. Uplašio se.

– pa je si ti Tar zan ili miš? Zo vi vešticu!Po zvao ju je od mah. A ona se na vod no ni je ja vi la. – Ma vi ste svi re tar di! aj de ide mo na zad kod La re.Bi la sam ja ko iz ner vi ra na. Otišli smo do auta

i pošli na zad. Tar zan i ja. Se kre ta ra kog su zva li Lju ba Maj mun smo osta vi li na par kin gu i re kli mu da osta ne da bro ji točkove i de li ih sa tri pa da nam što pre pre ko GNS-a pošalje kraj nji re zul tat preračunat u ki lo se kun de po auto mat skoj per tli. I da za li je peršun. Nje gov tup, poslušan se kre tar ski po gled usme ren u mo je gru di oda vao je ap so lut no ne shva ta nje.

– U re du, gospođice! – re kao je uz bla gi na klon. La ra mi je uli va la po ve re nje. Isti na, uli va li su

mi po ve re nje i ovi na tu ran ti pa se is po sta vi lo da su klasični se ra to ri. Tre ba lo je ne ka ko La ru pot pu no da pri do bi jem na svo ju stra nu. Ona je u ovom tre nut ku je di na ko ja ne ka ko može da dođe do Ga bri je le i Di mi-tri ja. Od onih mo ro na u Štabu, ne ko je si gur no njoj ja-vio šta se događa i više ni smo ima li tu pred nost. Osim to ga, s La rom je bio onaj le po tan Lu ka. pi ta la sam Tar za na ka kav je on i možemo li mu ve ro va ti.

– To mi je sin – re kao je hlad no krv no. – Vr lo bi-star mo mak, ali ma lo na svo ju ru ku. ali ne bri ni, ja znam ka ko tre ba s njim.

L e p o s a v a

122 123

– Ka ko?– Loži se na To mu Zdravkovića.– Ko je to?– Ne ki sta ri pevač, na rod njak. Kad god nešto

tražim od nje ga, obećam mu da mu pre ba cim ne ku nje go vu pe smu na CST.

– Ali na rod nja ci se ne preporučuju! Ka ko možeš to da radiš rođenom si nu?

– Za bra nje no voće, dra ga mo ja. Osim to ga, i ja vo-lim To mu Zdravkovića, pa ti mi sli o me ni šta hoćeš.

– Bože, s kim sam se ja po tu ca la! – re kla sam polusažaljivo, ali ma lo u šali. Ta da je Tar zan za ur lao ne ki užasan stih i on da na sta vio da pe va sve do La-ri ne kuće, le vom ru kom upravljajući vo la nom, a de-snom mašući u rit mu te nemoguće mu zi ke. Mo ra la sam da zapušim uši.

N a t u r a n t i i p r o b l e m i

124 125

Po li ci ja sa mo ra di svoj po sao

Opet smo se do ve zli sa mo do Košarkaškog brežuljka pa na sta vi li peške. To je Tar zan smi slio za slučaj da je Ga bri je la već ta mo. Zbog to ga smo se do kuće došunjali. Sve vre me smo ima li na umu ko li ko je glu po to što ra di mo jer je bi lo vr lo ve ro vat no da su La ra i Lu ka po sta li ja ko in tim ni, pa je mo glo da is pad-ne kao da ih špijuniramo ili, još go re, voajerišemo. Iz kuće ni su do pi ra li ni ka kvi zvu ci. Zbog to ga smo se pr vo odšetali do stu di ja. Bio je otključan i unu tra ni je bi lo ni ko ga. Od mah sam po gle da la da li je lop ta tu. Ni je ni nje bi lo. pr vi raz log za za bri nu tost.

U tom mo men tu po ku cao mi je ko mu ni ka tor. Ga li na!

– Šta je bi lo?– Je si čula?– Šta?– Pa da su uhap si li Di mi tri ja!– Šta!?– Evo sad su ja vi li na te le vi zi ji. Na svim ka na li ma

je ta vest.Pre ki nu la sam ve zu i od mah smo po iner ci ji strčali

do kuće da uključimo TV. Sva vra ta su bi la otvo re na, a u dnev noj so bi su se de li La ra, Lu ka i Di mi tri je (!).

124 125

Da li su nam znak da ćutimo i mi smo sta li iza njih. Na te le vi zi ji se mo gao vi de ti uhapšeni Di mi tri je. S li-si ca ma na ru ka ma. Spro vo di ga čitav kor don po li ci je, a oku plje ni na rod viče: „Ubi co! Ubi co!“.

– O čemu se ov de ra di?– Ćuti da čujemo – re kao je Di mi tri je. Isti onaj Di-

mi tri je čiji se di rek tan pre nos hapšenja upra vo pri ka-zi vao. po gle da la sam upit no u Tar za na i iz nje go vog iz-ra za li ca shva ti la da je bo lje da ga ni sam ni po gle da la.

To me na tre nu tak za ba vi lo pa sam skre nu la po-gled na ogle da lo s de sne stra ne so be, pošto me za ni-ma lo ka ko li tek ja iz gle dam. Ova ko iz da lji ne sve je iz gle da lo OK, sa mo što mi se učinilo da Di mi tri je vog od ra za ne ma. Približila sam se ogle de lu i uve ri la se da je ipak tu. U stva ri, ni ja ni sam iz gle da la mno go iznenađeno. Na mom li cu više se osli ka vao umor. Za ovih par da na osta ri la sam ne ko li ko go di na.

Na TV-u su se sme nji va li ka dro vi privođenja Di mi-tri ja kroz raz be sne lu ma su, a pre ko to ga ni je išao ni-ka kav ko men tar ta ko da mi ni je ja sno šta smo mi to ima li da čujemo. Naj zad sam to i pi ta la.

– A šta da čujemo?– Ćuti, objasnićemo ti – to je sad La ra re kla. I naj-

zad, u jed nom tre nut ku, čuo se po zna ti glas spi ke ra: „Pri su stvu je mo hapšenju Di mi tri ja Glistovića, vođe terorističko-na ci sto id ne or ga ni za ci je Loptopešaci. Pre da nim za la ga njem po li cij skih or ga na, Glistović je uhvaćen u bek stvu ka ko pokušava da pređe ru mun sku gra ni cu. I vođe TOP-a su se pre da le i uli ca ma gra da je za vla dao red. Građani su naj zad odah nu li, ali Cr-ve ni krst još uvek ni je za do vo ljan. Port pa rol Cr ve nog kr sta i Cr ve nog po lu me se ca Džon Bler obrazložio je da oni očekuju od srp skih vla sti da da ju objašnjenje

126 127

za ma sa kr nad Cr ve nim tak si sti ma ko ji se de sio na Par ti za na ri. Uko li ko se ovaj slučaj ne ra sve tli, Cr ve ni krst će pred u ze ti odlučnu hu ma ni tar nu ak ci ju ci vi li-zo va nja iz va zdu ha u najkraćem ro ku.“

– Do bro – re kla sam – čuli smo, šta sad? – Evo ova ko – počeo je Di mi tri je, a na ekra nu se

sad po ja vio lik vol fgan ga ama de u sa Mo car ta, mog omi lje nog sta ro vrem skog kom po zi to ra.

– Čekaj da čujem – pre ki nu la sam ga. Da čujem nešto no vo o Mo car tu mi je uvek važnije od sve-ga osta log. Spi ker ka je istim onim to nom čitala: „Austrij ski kom po zi tor Vol fgang Ama de us, po znat i kao Mo cart jer mno go vo li da je de mo cart-ku gle, po-no vo je na ula zu svo je zgra de pronađen mr tav. Ovo je već četvrti put da je ovaj slav ni kom po zi tor ubi jen is-pred svo je kuće ot ka ko je po stao be smr tan. Nje go vo po nov no vas kr se nje očekuje se 12. av gu sta u Be o gra-du, oko 12 i 30 časova, ta ko da je ovaj događaj iza zvao ve li ku pažnju naše jav no sti“.

– Mo cart će vas kr snu ti kod nas! – po vi ka la sam ra-do sno, a on da iz po gle da osta lih shva ti la da to možda u ovom tre nut ku i ni je najvažnija stvar na sve tu.

– Hoćeš ti da čuješ šta se dešava ili ti je važniji ovaj ma to ri šminker?

– Iz vi ni... Do bro, ko je onaj lik što si ti a ti si ov de? – smušeno sam pi ta la.

– To je tvoj pro fe sor političke ko rekt no sti.– Milošević?!– Da, to je La rin izum. Da skra tim priču. Di mi tri je je iz raz go vo ra sa Ga-

bri je lom pro va lio da je ona lažni naučnik. Ga bri je la je upor no smišljala iz go vor da ga iz ve de iz zo ne na tu ra-na ta i nje mu je to naročito bi lo sum nji vo. Za to joj je

L e p o s a v a

126 127

predložio da odu kod nje kući. Kad su ih La ra i Lu ka vi de li ka ko do la ze, on se sa krio ta ko da drži si tu a ci ju na oku. La ra je Di mi tri ju us pe la da došapne o čemu se ra di kad je Ga bri je la otišla u ku pa ti lo i predložila mu plan – da uzme lop tu, a da pro fe so ru Miloševiću dâ Di mi tri jev lik uz pomoć da ljin skog te le snog tran sfor-ma to ra i faktički ga lo ci ra ma lo van na tu rant ske zo ne da bi po li ci ja mo gla da ga uhap si. La ra je ge ni je!

Čim je Ga bri je la izašla iz ku pa ti la i pi ta la gde je Di mi tri je, La ra joj je hlad no krv no od go vo ri la: „Ne znam šta mu bi. Od jed nom se po ku pio i otišao“. Ga-bri je la je potrčala na po lje i vi de la pro jek ci ju Di mi tri-je vog li ka ko ji je on emi to vao pre ko svo je lop te, a u stva ri je sa mo leb deo iz nad šume. Ga bri je la je ušla u ko la i požurila u prav cu gra da.

– A zašto baš pro fe sor Milošević?– Ni kog dru gog ni sam mo gao u tom mo men tu da

se se tim, a mo rao je ne ko.– Ka ko si se nje ga uopšte se tio? Ot kud ti nje-

ga znaš?– Ka ko ka ko ga znam, stal no pričaš o nje mu i o to-

me ka ko te spo pa da.Ja sam se tu iz ner vi ra la što je oda brao baš mog

pro fa na, jer bez ob zi ra što ga ne vo lim i što mi ide na živce, mi slim, ne mam poj ma... baš sam se nešto iz ner vi ra la. Iz gu bi la sam se zbog nečeg dru gog, ve ro-vat no, pa sam kre nu la da se de rem bez ve ze. Te gde nađe ne vi na čoveka, pa baš mog pro fa na, pa ot kud on uopšte zna ka ko on iz gle da i ka ko ga je lo ci rao... dok me ni je pre ki nuo:

– Umuk ni, začepiću ti usta! – to uvek bla go tvor no de lu je na me ne. Od mah ućutim.

Tar zan je imao ma lo kon struk tiv ni ji pred log:

P o l i c i j a s a m o r a d i s v o j p o s a o

128 129

– Lju di, a zar nam ne bi bi lo pa met ni je da se spre-mi mo za ci vi li zo va nje? Iz gle da da ne ma mo pu no vre-me na.

– Tačno – re kao je Di mi tri je – Mo ra mo br zo u štab. Tre ba da se br zo or ga ni zu je mo. Podelićemo se po gru pa ma i zaštititi što više sek to ra.

Iz Di mi tri je vog iz ra za je zračila ne ka si gur nost. Obe si la sam mu se oko vra ta i po lju bi la ga u obraz:

– Iz vi ni. Mno go mi je dra go što te opet vi dim!

128 129

Pančevo u ak ci ji

Di mi tri je je na br zi nu nabudžio treću lop tu pa je i La ra sad mo gla da le ti s na ma. Tar zan i Lu ka otišli su ko li ma.

– A ot kud to da su našli Miloševića skroz kod ru-mun ske gra ni ce? – pi ta la sam ih dok smo le te li pre-ma Štabu.

– Ma la ga li su... Vidiš da sve lažu. I kad tre ba i kad ne tre ba.

Ne ka ko sam ne zgod no se la na sic i sve me žuljalo. Di mi tri je se od jed nom lu pio po gla vi.

– Šta bi?– Pa ovi u Pančevu! Tre ba da im ja vi mo da ne mr-

da ju odan de. Aj de ti, Le po sa va. Ako ih ja bu dem zvao, moraćemo previše da im objašnjavamo.

– A šta da im kažem?– Ne znam, smi sli nešto!I baš u tom tre nut ku cim nuo me ko mu ni ka tor.

Bok si zo ve. Ja od mah počinjem da pričam.– Slušaj, Bok si, ne mr daj te oda tle! Ne bri ni te

ništa, mi smo sad...– Čekaj! Sta ni! – Šta je bi lo?– Ce ca!

130 131

– Šta Ce ca?– Ce ca vam poručuje da od mah dođete ov de.– Ce ca poručuje da dođemo?Pokušala sam da za mi slim Ce cu ka ko iz go va ra

tu rečenicu. Po sled nji put da je re kla nešto što ni je „drkadžija“ bi lo je ja ko dav no. U stva ri, jed nom me je pre par me se ci iz ne na di la i pi ta la me imam li žvaku.

– Ce ca je to re kla? Zašto?!– Se di u ćošku, sa mo po na vlja da vas zo ve mo, da

ima nešto važno da vam kaže.– Pa ne ka nam kaže!– Neće. Hoće da dođete ov de. – Daj mi je da je čujem.Bok si se obra tio Ce ci, a ja sam za to vre me Di mi tri-

ju re kla da se Ce ca čudno ponaša i da hoće hit no da nas vi di.

Spuštamo se da se do go vo ri mo.Spustili smo se usred ne kog šumskog pro plan ka

pu nog žbunja. Opet sam se ne spret no dočekala i is-pao mi je ko mu ni ka tor ko ji se ot ko tr ljao pra vo pre ma po to ku. Sreća da ni je upao. Di mi tri je ga je do hva tio. I bo lje ta ko. Iona ko sam hte la da mu dam da on priča s njom.

– Ce co!? – čula sam ga ka ko je zo ve. On je je di ni imao ka kvu-ta kvu ko mu ni ka ci ju s njom ot ka ko su joj ote li Ci cu. Ništa više ni je go vo rio. Sa mo je kli mao gla-vom. Na kra ju je re kao „Do la zi mo“ i pre ki nuo ve zu.

– Šta je bi lo? Ko je Ce ca? – pi ta la je La ra.– Ce ca je jed na naša pri ja te lji ca. Kaže da ima ide ju

i da od mah ode mo na zad u Pančevo kod Ma ki je vih.Otišli smo do šume i po se da li na ne ke pa nje ve.

Di mi tri je je složio onu svo ju namrštenu fa cu, čvrsto se ugri zao za do nju usnu i ufik si rao po gled u ne ku

L e p o s a v a

130 131

tačku do le le vo. To je bio znak da razmišlja. Kad ga ta ko vi dim uvek po mi slim ka ko on za jed nu mi li se-kun du ob ra di ono li ko po da ta ka ko li ko me ni tre ba za je dan dan. Zbog to ga me ob u zme za bri nu tost ako to razmišljanje po tra je više od de se tak se kun di. La ra je iz gle da is ka zi va la ne ku vr stu naučne so li dar no sti i raz u me va nja pa je i ona ćutala usmerivši po gled u ne-ku dru gu tačku s de sne stra ne, sa mo što je iz nje nog iz ra za li ca bi lo očigledno da ni ka kve ozbilj ne po dat ke ne obrađuje. Ve ro vat no je igra la pa si jans ili herčeve.

Naj zad je počeo da razmišlja na glas, mrmljajući, očigledno tražeći pomoć:

– Ce ca! Šta sad? Mmmmm... Šta se to de si lo da je ona iz ne na da pro go vo ri la?

– Ima nešto što ti ve ro vat no ne znaš – rešila sam da ga pre ki nem, pomislivši da ne ma do volj no po da ta-ka za ob ra du.

– Šta?– Priča se da je Ce ca ćerka nekadašnjeg en gle skog

am ba sa do ra. Di mi tri je se obrec nuo. – Ot kud ti to? – To se pričalo još pre ne go što sam je upo zna la.

Kažu da joj je Ci cu, onu nje nu žen-tamagoči se stru što su joj ote li, da ju je on ku pio u Ja pa nu još kad je bi la ma la.

– Džon Bler!?– valj da. Ne znam ka ko se zo ve.– pa do bro, zašto mi to ni ko ni je re kao?– To je trač, Di mi tri je! Ni je pro ve re na in for ma ci-

ja! Ti si taj ko ji šizi i pi zdi kad mu se go vo re ta kve stva ri. Ko bi se usu dio da ti ta ko nešto ispriča?

Opet se trg nuo. Znao je da sam u pra vu.

P a n č e v o u a k c i j i

132 133

Možda po ne kad u onom što se priča ima isti ne i bar po ne kad se ta činjenica mo ra uze ti u raz ma tra-nje. I za i sta, s ovim po dat kom su se Di mi tri ju ma lo više otvo ri le oči. Promenivši onaj namršteni iz raz is kri vlje nih usa na pun ozbilj no sti u je dan ve dri ji i odlučniji, bez previše razmišljanja je uz vik nuo:

– Ide mo u Pančevo! Pro ve ri te svo je lop te i krećemo od mah!

– Čekajte! – ogla si la se La ra – Ovi naši nas vi de na ra da ri ma kad prelećemo gra ni cu. Bo lje da im ja vi mo da od la zi mo.

– A šta će da nam ra de ako im se ne ja vi mo? – pi-ta la sam.

– Misliće da bežimo. Bo lje da im se ja vi mo. A i zašto im se ne bi smo ja vi li? Zabrinuće se bez ve ze – in si sti ra la je.

Odlučili smo se da je naj bo lje da se ja ja vim Tar za-nu. Po zva la sam ga kad smo već uz le te li. On je zvučao prilično razočarano što ide mo. Čak je pi tao može li i on s na ma, ali ni smo ima li lop tu za nje ga. Obećala sam mu da ću mu se ja vi ti što pre bu dem mo gla i čim bu dem ima la no vo sti za nje ga. Di mi tri je je le teo od-mah iza me ne i naćulio je uši.

La ra je naj bo lje po zna va la ovo područje i sad je ona bi la vodič. Mo ra li smo da le ti mo ve o ma ni sko jer je bi lo pu no raz lo ga da ve ru je mo da nas po li ci ja još uvek traži. Ni smo mo gli da bu de mo si gur ni da su pot pu no pro gu ta li priču s lažnim Di mi tri jem. Žao mi je što iz te vi si ne ni sam mo gla da vi dim Be o grad. Uželela sam ga se.

Što smo se više približavali Pančevu, to me više hva-tao ne ki strah. Usko ro se uka zao autoput pred na ma i me ni sr ce sa mo što ni je sišlo u pe te kad sam ugle da la

L e p o s a v a

132 133

pr va ko la po sle to li ko vre me na. I to još u toj br zi ni. Di mi tri je je mo rao ose ti ti istu ne la go du pa se okre-nuo uz osmeh, te a tral no oponašajući zaprepašćenost široko razrogačivši oči. Bio mi je smešan ta ko, na sme-ja la sam se i već mi je bi lo lakše. Ipak smo mi ov de na svo me. On je pre u zeo vođenje. Dok smo pre la zi li pre ko autoputa, ne ki vozač nas je ugle dao i kre nuo da tru bi. Za njim i osta li. Začudo, učinilo mi se da to ni je ono obe sno tru blje nje kao kad je gužva u saobraćaju. Više kao da je svad ba. Za sva ki slučaj, da se ne bi smo pre va ri li ako nas pri ja ve, Di mi tri je je bez mno go smi-sla za o kre nuo skroz ude sno ka ko bi smo za va ra li trag. po sle oko ki lo me tar i po smo opet skre nu li ule vo i usko ro se uka za la kuća Ma ki je vih rođaka. U dvorištu su se de li Ma ki i Ga li na i od mah počeli da nam mašu kad su nas ugle da li. Spu sti li smo im se di rekt no u za-gr ljaj, ja u Ga li nin, Di mi tri je u Ma ki jev. La ra se ne-spret no ot ko tr lja la pre ma ogra di i završila u ne kom šiblju. Bok si je potrčao pre ma njoj da je izvuče.

...

Uh, ka ko mi je sa mo bi lo dra go što ih opet vi dim. ali ništa ni je mo glo da bu de to li ko za ni mlji vo kao su-sret sa Ce com. Od mah smo pi ta li za nju, ali ona ko is pod oka, ti ho, kao da nešto ni je u re du. Ma ki i Bok si su se na sme ja li i da li nam znak gla vom. Okre nu li smo se i ugle da li je ka ko iz la zi iz kuće. Na sme ja na! Me ni su kre nu le su ze na oči.

– Le po sa va! – vri snu la je. Raširila je ru ke i pu sti la me da joj ona ko presečena od iznenađenja priđem.

P a n č e v o u a k c i j i

134 135

ve ro vat no sam bi la ja ko smešna kad sam je ugle-da la i čula je ka ko ta ko srdačno iz go va ra mo je ime. To se si gur no ni kad ra ni je ni je de si lo. Izbečila sam oči, izbacila gla vu na pred i široko raširila usta ko ja su se ubr zo raz vi la u oduševljen osmeh. Po ju ri la sam pre ma njoj i sko ro je obo ri la od si li ne za le ta kad sam je pri gr li la. vr te le smo se ta ko u krug, on da je prišao Di mi tri je pa se i on pridružio, a da još uvek ni smo ima li tačnu pred sta vu o to me zašto sve to ra di mo. Bar ja ni sam. Mi slim, znam da mi je bi lo užasno dra-go što je vi dim u tom no vom i ve se lom iz da nju, ali ni sam zna la od čega se pre po ro di la.

po vu kla nas je sa so bom unu tra, u jed nu od so ba. On da je nam je ti ho, da ni ko ne čuje, a ni je ni imao ko da čuje, saopštila:

– Zvao me ta ta!Di mi tri je i ja smo se ma lo zbu ni li. Ne ka ko kao

da smo već zna li da je zvao pa nam ovo i ni je bi la ne ka vest.

– Jel zna te ko je moj ta ta? – Di mi tri je me po gle-dao očekujući od me ne da od go vo rim.

– Onaj En glez?– Da, Džon Bler. A zna te li ko je Džon Bler?– Port pa rol Cr ve nog kr sta – od go vo rio je Di-

mi tri je.– Je ste. A evo o čemu se ra di. Našao me da mi kaže

da će me izvući iz ze mlje. Kaže da se ovaj put spre ma vr lo gad no ci vi li zo va nje i da će ma lo ko preživeti.

Di mi tri je kao da je znao šta će Ce ca da kaže. To li-ko je br zo od go vo rio sa se bi svoj stve nom iro ni jom:

– Baš se ra du jem zbog to ga. Odav no ni sam čuo ova ko le pe ve sti.

– Čekaj ma lo – za u sta vi la ga je Ce ca – Kad sam se ma lo sa bra la, pa lo mi je nešto dru go na pa met. Ovo

L e p o s a v a

134 135

što oni ra de sa mo je uce na, kao i uvek. Uce nju ju nas da bi došli do lop ti, želeći da na te ra ju naše vla sti da nas uhap se i dođu do izu ma. Računaju da ako oni u to me ne us pe ju da nas oku pi ra ju i sa mi pronađu iz u-mi te lja.

– a mo gu i da se ma lo razbaškare na o ko lo – do-dao je Di mi tri je – Ali šta predlažeš?

– Stva ri su u našim ru ka ma. Što ne bi smo to is-ko ri sti li? – Ce ca du go ni je go vo ri la i za muc ki va la je po vre me no. Sad je na pra vi la ma lo dužu pa u zu kao da ne može da se se ti pra ve reči i na kra ju is ce di la:

– pre go vo ri! ’aj mo u di rekt ne pre go vo re s nji ma.Ja sam poskočila od iznenađenja i stra ha. Di mi tri-

ju se izgleda svi de la ide ja. Ne ko vre me ništa ni je re-kao, sa mo je bu ljio u Ce cu razmišljajući. Počešao se po no su pa po bra di. Me ni je to de lo va lo nemoguće pa sam nešto ta ko i re kla.

– Mi da pre go va ra mo sa Cr ve nim kr stom!? Ko smo mi za njih? – ali njih dvo je ni su uopšte obra ti li pažnju na mo je pri med be. Di mi tri je je naj zad pro-go vo rio:

– Mo glo bi, ali ka ko? – Poslaćemo im fot ke lop ti i ne kog od nas ka ko le-

ti. Moraće da nam po ve ru ju.– Do bro, a gde? I ka ko ćemo bi ti si gur ni da nas

neće pre va ri ti?– pa ne mam poj ma. Razmišljaj sad ma lo ti.– OK, razmisliću. A možeš li ti da nam garantuješ

da će svi po da ci ko je pošaljemo stići do nadležnih u Cr ve nom kr stu?

– Ne bu di ble sav. Ako me ćale tražio i našao po sle ovo li ko go di na, znači da mu je sta lo ma kar ma lo do me ne. Moraće da me sasluša.

P a n č e v o u a k c i j i

136 137

– Idem da razmišljam – re kao je Di mi tri je i po vu-kao se u ku pa ti lo. Ta man sam za u sti la nešto le po da kažem Ce ci kad se ogla si la si re na za PPG. Pre tr nu la sam od stra ha. Pot pu no sam is pa la iz fa zo na i tek sad sam shva ti la ka ko mr zim taj zvuk i ka ko mr zim i taj glu pi ppG.

– Gde su ov de ka bi ne? – pi ta la sam une zve re-no Ce cu.

– Smi ri se – od go vo ri la mi je – pre sta li smo da ide-mo na ppG. Is ku li raj!

136 137

Vi kend u Pančevu

Is po sta vi lo se da i Ma ki je va tet ka, a i mno gi se lja ci tu u oko li ni takođe sa mi, baš kao i na tu ran ti, ile gal no ga je sop stve no voće i povrće. Čak je ne ko iz komšiluka pro da vao i kaj mak, a to je ono u čemu je on da pli va la ona blje ska vi ca u re sto ra nu kod na tu ra na ta. U školi su nam o nje mu pričali kao najvećem zlu naše ze mlje ko je je po ko si lo sto ti ne hi lja da života jer naš ne u ki na rod ni je znao ko li ko je štetan, ali se lja ci su ov de i da lje tvr di li da je do bar i čak ve o ma zdrav.

Dok je Di mi tri je s Ce com pokušavao da stu pi u kon takt sa Cr ve nim kr stom, od ma ra la sam se u bašti s dru ga ri ma. Bi lo je le po vre me. Iako je bi lo le to, ni je bi lo previše to plo. Uživanje je bi lo raz go va ra ti sa sta-rom eki pom o sve mu što nam se dešavalo u po sled nje vre me. Se de li smo Ma ki, Bok si, Ga li na, La ra i ja. Ja sam im pričala o na tu ran ti ma, a oni me ni o tim ne iz-ve snim da ni ma u Pančevu. Ne ve ro vat no nam je iz gle-da lo da je prošlo sve ga ne de lju da na.

138 139

Sve što sam im go vo ri la o na tu ran ti ma, slušali su s ogrom nom pažnjom. Ap so lut no sva ki de talj im je zvučao iznenađujuće. Ga li na je, pošto je ra di la u Mi ni star stvu, ali i zbog obu ke ko ju je prošla, bi la po-seb no zaprepašćena i kao da ni je hte la ni da sluša. Nju su iz dri lo va li da su oni sarmaši i od vrat ni ki se li ku pu sa ri i da su najveći ne pri ja te lji s ko ji ma se svim sred stvi ma tre ba bo ri ti i sve što bih iole po zi tiv no re-kla o nji ma iza zi va lo je kod nje ne go do va nje i ne ka-kve ironične upa di ce ti pa: „Ma ti bi se i s Bu tan ci ma zgo ti vi la!“ ili „Je ste, sad mi još sa mo re ci i da se ku nok te...“. Ovo je La ru do sta ner vi ra lo, na rav no, pa ju je i ona ubeđivala, i po ka zi va la svo je od ne go va ne nok te. Ga li na je bi la uve re na da je La ra ne ki iz u ze-tak, sa svim drugačija od osta lih ajvaraša, pinđurista, škembićara, pihtijaša i sličnih. Upo zo ri la sam je da su ta kvi na zi vi kraj nje politički ne ko rekt ni i užasno ofen siv ni. Ga li na je tvr di la da to ni je isti na jer oni sa-mi se be ta ko zo vu.

S dru ge stra ne, me ni je naj za ni mlji vi je bi lo da slušam o našoj ma e stral noj pljački Pančevačkog Мек-До налд са. Upr kos to me što su ve sti u lo kal nim me di-ji ma bi le stravične, pa su čak sla ga li i da smo psihički zlo sta vlja li jed nu pri pad ni cu sek su al nih ma nji na, na-ro du smo očigledno bi li simpatični. Ma ki je čak iz va-dio je dan le tak ko ji je do bio na uli ci. Ne ki klin ci iz Pančeva or ga ni zo va li su фан-клаб Loptopešaka. Ske-ni ra la sam ga na CST. Evo ka ko je iz gle dao:

L e p o s a v a

138 139

140 141

Po sta li smo zve zde u političkom pod ze mlju i to među onim fa na ti ci ma ko ji su nam najviše išli na živce. To je s jed ne stra ne bi lo smešno, ali s dru ge do-sta zabrinjavajuće. Ni je mi baš bi lo dra go da bu dem omi lje na među ta kvim li ko vi ma. Sve što smo do sad ra di li, činili smo bez ika kvih po seb nih na me ra osim da se bi ma lo olakšamo život i da se za ba vi mo, a pro iz-vo di lo je pot pu ni ha os i po met nju, a za kon se kven ce je ima lo sa mo kon tra e fek te. I to je zi ve. Kad po gle dam ovaj le tak, sva se naježim.

Cir ka li smo pi vo i je li taj kaj mak i sir sa svežim hle bom ko ji su takođe Ma ki je vi sa mi pra vi li. Bi la je div na at mos fe ra za sto lom, ali ne iz ve snost nas je ubi ja la.

Ce ca i Di mi tri je su ceo dan pokušavali na sve načine da stu pe u kon takt sa Ce ci nim ćaletom. Tek ne gde predveče su ga do bi li i osta vi li mu po ru ku šta hoćemo. Otvo re no su mu re kli da je Ce cin or-tak iz mi slio lop te za prelaženje uli ce, da je i ona sa-ma Loptopešakinja, da Ne vla da Sr bi je ima lažnog uhapšenika i da hoćemo di rekt no da raz go va ra mo sa Vr hov nom ko man dom Cr ve nog kr sta i po lu me se ca mi mo bi lo ko je dru ge in sti tu ci je. Ima li smo i do go vo-ren pregovarački tim. Bok si kao stručnjak za isto ri ju i po li ti ku, Di mi tri je kao pronalazač i naučnik i ja kao se-kre ta ri ca i ma sko ta. Ce ca ni je do la zi la u ob zir jer nam jer tre ba la kao ta lac (La ra nas je upo zo ri la da se kaže ta o ki nja). La ru smo isto čuvali u po za di ni za slučaj da se nešto de si Di mi tri ju. Ma ki je takođe mo rao da osta ne kao domaćin ra di ve ze s tet kom i komšilukom. Po nu di li smo im i gde da se nađemo s nji ho vim pred-stav ni ci ma – na pro plan ku Bo ri sa Bizetića.

L e p o s a v a

140 141

Džon Bler je re kao da će nas na zva ti čim se održi van red na sed ni ca Cr ve nog kr sta i po lu me se ca. To bi tre ba lo da bu de od mah, po našem vre me nu naj ka sni-je do 10 uveče.

Ce ca i Di mi tri je su nam se pridružili u cir ka nju i iščekivanju. Osećali smo se sjaj no. Svi! Funk ci o ni-sa li smo kao odlična eki pa, zna li smo ja ko do bro šta hoćemo, ko li ko možemo. Naša pregovaračka po zi ci-ja, što bi re kli političari, bi la je iz u zet no ja ka. I ne sa-mo da je bi la ja ka, ne go smo ima li i ne ko li ko adu ta za ko je su prot na stra na ne sa mo da ni je zna la, ne go ih ni ne očekuje. To su La rin živi zid, a za sva ki slučaj i ne ko li ko sit ni jih Di mi tri je vih pro na la za ka. Osim to ga, La ra mi je to kom večeri prišapnula da je ja ko bli zu pro na la ska praška za ne vi dlji vost. Sad mi više ni je zvučalo ne ve ro vat no da mi možemo da pa ri ra mo Cr ve nom kr stu, već mi je zvučalo ne ve ro vat no da do juče u to ni sam ve ro va la.

La ra je uze la lop tu i skok nu la na zad svo joj kući da uzme sve na cr te, za sva ki slučaj i re kla je da će se vra-ti ti su tra ra no uju tru.

. . .

Na po kon, oko ponoći, Ce cu je po zvao njen ta ta Džon. Re kao je da je sed ni ca završena i da je Cr ve-ni krst pri stao na pre go vo re, ali u najvećoj taj no sti. Re kli su nam da zna ju ko ja nam je po zi ci ja i da će od-mah doći po nas šatlom ti pa pte ra no don.

– To je onaj ul tra br zi šatl, s he li kop ter skim ma ne-vri sa njem! – uz vik nuo je Di mi tri je.

V i k e n d u P a n č e v u

142 143

– pa šta?– Pa to znači da će ov de bi ti vr lo br zo!I stvar no, ka ko je to re kao, ta ko se čulo ja ko ku ca-

nje na vra ti ma. – Red Cross! – čuo se pro do ran glas s dru ge stra-

ne. U pa ni ci, zbu nje ni, ni smo sti gli ništa. Ni kom ni je pa lo na pa met da će ta ko br zo doći. Vra ta je otvo rio Bok si i od mah su u stan ušla četiri do zu ba naoružana voj ni ka Cr ve nog kr sta, dvo ji ca su bi li rav no prav ni građani afričkog po re kla, a dvo ji ca evrop skog.

Je dan od ovih afričkih je očigledno bio glav ni. Imao je najviše plusića i znao je odlično srp ski.

– Ko je od vas Sve tla na Bler?Ce ca se ja vi la iz ugla i je dan je od mah po vu kao iza,

pre ma vra ti ma.– Di mi tri je Glistović?Di mi tri je se ni je od mah oda zvao. Si tu a ci ja je

počela pre br zo da nam izmiče kon tro li. Naše po zi ci je više ni su bi le ta ko do bre kao do pre mi nut. Ume sto da se oda zo ve, Di mi tri je se po bu nio:

– Čekajte, lju di. Sad smo raz go va ra li s vašim štabom. Ni je bio ta kav do go vor. Mi sa mi ćemo se do-go vo ri ti ko će da ide.

– Mi sa mo izvršavamo naređenja! Je ste li vi Di-mi tri je?

– Je sam, ali zah te vam da stu pi mo u kon takt sa vašom ko man dom.

– Ima mo vr lo pre ci zna naređenja. Priđite i vi iza. Dvo ji ca voj ni ka su po di gli svo je oružje pre ma nje-

mu i on ni je imao iz bo ra. prišao je i on.– Le po sa va Crvić!– Ja!– I vi ide te s na ma! – krat ko je od bru sio rav no-

L e p o s a v a

142 143

prav ni građanin afričkog po re kla, dao nam znak da izađemo na po lje. Izašli smo s njim i sa još jed nim voj ni kom, dok su dvo ji ca osta la. Izašli smo na po lje i ugle da li ogrom ni šatl u dvorištu. Spu stio se s ne ve-ro vat nom preciznošću. Glav ni voj nik nam se naj zad pred sta vio, zvao se pu kov nik Žak. Od tog mo men ta je po stao ma lo lju ba zni ji pre ma na ma. Čim smo ušli u šatl, za mo lio nas je da mu da mo ko mu ni ka to re. Tu se ja se tim da je moj ostao unu tra. Za mo lim ih da se vra tim i on mi do zvo li, ali uz prat nju jed nog voj ni ka.

Ko mu ni ka tor mi je sta jao po red kre ve ta na ko jem je Ce ca spa va la. Kad sam ga uze la u ru ke, vi dim da sam do bi la po ru ku od La re, ali ne usuđujem se da je pročitam sad, ne go je od mah izbrišem u stra hu da će je vi de ti ovi voj ni ci. po mi sli la sam: Bo lje bar ne ko da ne bu de pod kon tro lom.

Na iz la sku ri zi ku jem, u na di da ni ko od pri sut nih voj ni ka ne zna srp ski, bar ne do volj no do bro:

– Ksi bo, idem, od la zim, doviđenja, ne za bo ra vi te na našu pri ja te lji cu sarmašicu i da joj da te jed nu sit-nu in for ma ci ji cu da ne za pa li kod nas ako ne mo ra. – hlad no krv no sam to re kla, imitirajući uobičajeni po-zdrav. Bok si ju sam se po seb no obra ti la jer sam zna la da najviše na nje go vu pažnju mo gu da računam.

– Ne ma mo njen broj – od go vo rio mi je još hlad no-krv ni je.

– U pi zdu ma te ri nu – pro ce di la sam kroz zu be. Bi-lo je strašno glu po da pod ta kvom kon tro lom ja sad nje mu da jem La rin broj i ništa mi pa met no ni je pa da-lo na pa met. Srećom, nje mu je ste.

– Ej bre, Le po sa va, pa to je moj ko mu ni ka tor! Tvoj je na sto lu.

V i k e n d u P a n č e v u

144 145

U pr vom mo men tu sam se zbu ni la jer ovo je bio moj... Bok si, sva ka čast na br zom razmišljanju! Glumeći ra se ja nost, osta vi la sam svoj ko mu ni ka tor na sto lu i uze la Bok si jev i od mah ga pre da la voj ni ku ko jem ništa ni je bi lo ni sum nji vo ni ja sno. Sreća da za ovu ak ci ju ni su iza bra li mno go bi stre.

Kad sam izašla iz kuće u prat nji vo ja ka, čuo se snažan pu canj iz kuće. Ja sam po iner ci ji kre nu la na-zad, ali me kre ten za u sta vio.

– Stop! Ide mo na pred. Uđite u šatl! – re kao je na čistom srp skom.

Šta je sad ovo mo glo da znači? Ni su valj da ubi li ne kog unu tra?

– Ne možete ta ko da po stu pa te s na ma, pu sti te me na zad – ta ko sam nešto re kla kad sam sa mo ose ti la snažan par fem ski, vo lu me no zni na pad na nos od ko-jeg mi se sve za vr te lo u ušima i od ko jeg sam iz gu bi la svest.

144 145

Ne zna mo ni gde smo ni kad smo, ali nam je do bro

Ka ko su me uspa va li, ta ko su me i pro bu di li, ne-kim dru gim vo lu me no znim mi ri som. U pro sto ri ji su bi la četiri kre ve ta. U pr vom je ležala Ce ca, u dru gom Di mi tri je, u trećem ja, a u četvrtom ni ko. Ovo dvo je su se pro bu di li pre me ne i sa mo sam vi de la ka ko me za in tri gi ra no gle da ju kad sam se pro bu di la. voj nik ko-ji mi je dao mi ris za buđenje sa mo se okre nuo i izašao na po lje. Is pred nas, u fo te lji je se deo ne ki de be li ba ja u ci vi lu.

– Je ste li se svi pro bu di li?– Mi slim da je smo. Ko ste vi?– Ja ću bi ti vaš pre vo di lac u pre go vo ri ma. Zo vem

se Dri ton Miljurković i ra dim za Cr ve ni krst. Završio sam je zi ke na Har var du, ponašanje na Kembridžu i dok to ri rao na Jej lu na te mu ap so lut ne ko mu ni ka-tiv no sti. Osim srp skog, znam i osta le bal kan ske i bliskoistočne je zi ke. Sve osim grčkog. Stručnjak sam i za istočnoarapske di ja lek te. Možete me zva ti Dri le.

– Drkadžije! – pro ce di la je Ce ca. – Zašto ste to re kli, gospođice? – Za to što su joj ubi li na du u život i za to što je ce-

log života dr ka ju i za to što je više po pi zde la od sve ga – re kla sam – Ce co, ne moj me za je ba va ti da ćeš se sad opet vra ti ti na drkadžije?

146 147

– Pa kad su drkadžije – od go vo ri la je, što je bio do-bar znak. Kad je u drkadžije-fa zi obično uz to ne ide ni jed na dru ga reč. Pri se bi je.

– I šta sad? – pi tao je Di mi tri je iz svog kre ve ta.– Ništa, sre di te se, tu vam je ku pa ti lo, do ne li smo

vam ode la, obez be di li smeštaj, za po la sa ta će vas pri-mi ti de le ga ci ja. Ja sam u so bi 102 pre ko pu ta vaše. Kad se spre mi te, dođite kod me ne i ide mo – reče Dri-ton, bla go se na klo ni i ode na po lje.

Ni sam bi la si gur na mo gu li da ho dam. Usta la sam i uve ri la se da je sve u re du.

– Ko će pr vi da se ku pa? Mo gu li ja? – pi ta la sam.– Aj de. A gde smo mi uopšte? – pi ta la je Ce ca. Sa svim ume sno pi ta nje. Mo gli bi smo da bu de mo

ap so lut no svu da. Ne zna mo ni gde smo ni ka da smo. Sa to ve i ko mu ni ka to re su nam od u ze li, čipove za ori-jen ta ci ju isključili, pro zo ra ni je bi lo. Ne ma mo poj ma ko li ko je vre me na prošlo ot ka ko su nas kid na po va li. Di mi tri je se se tio ne ke fo re ko ju je vi deo na Tv-u. Kao, ako si na se ver noj po lu lop ti on da se vo da u od vo-du vr ti na jed nu stra nu, a ako si na južnoj vr ti se na dru gu stra nu. I ode mo mi do ku pa ti la, na pu ni mo la-va bo vo dom, čak isit ni mo ne ke papiriće što smo ima-li u džepovima da bi smo lakše pra ti li smer i vi di mo – vr ti se vo da u prav cu ka zalj ke na sa tu.

– I? Šta to znači? – pi tam.– Ne mam poj ma, ne sećam se u kom sme ru se vr ti

u kom slučaju.– Ma idi bre, Di mi tri je! Pa možeš li ti to ne ka ko

da zaključiš, je bem li ga, ti si pa me tan, ti si naučnik. Mag net na po lja i te pi zda ri je. Se ver ni pol je šta? a šta je južni? Po zi ti van je go re ili do le?

– Ot kud znam! Je smo mi učili nešto o to me u školi?

L e p o s a v a

146 147

Ta ko je pro pao naš pr vi pokušaj da bar ot pri li ke sa zna mo gde smo. ali i da smo to sa zna li, ne znam šta bi smo s tom in for ma ci jom. Osim to ga, pro sto ri je u ko ji ma smo se na la zi li si gur no su i ozvučene i ga-ran to va no su ka me re na sve stra ne i ovo što ra di mo mo glo je sa mo da iza zi va smeh kod ne kih ta mo maj-mu na. Za to smo od u sta li i pu sti li da ide sve ka ko su nam re kli.

Ta ko sam ja otišla da se ku pam pr va, da me ne ki maj mun ta mo gle da ka ko se tuširam. Dok sam se tuširala, u ku pa ti lo je upa la i Ce ca i pridružila mi se.

– Ma šta nas bri ga. Kad već gle da ju da nas gle da ju za jed no. Sa pu njar ke!

Ce ca se očigledno mak si mal no po vra ti la. Već sam bi la za bo ra vi la ka ko je ble sa va. Sme ja le smo se i pr-ska le dok smo se tuširale, na pu ni la se ka da pa smo se le i ku pa le se, baš kao što sam se on da ku pa la kod na tu ra na ta. po re me ti li su nam pla no ve, ali sad bar ne ka se ma lo ner vi ra ju. To je bi la ne ka lo gi ka.

Ali ner vi rao se i Di mi tri je. Čekao je pre du go i po-stao je ner vo zan.

– Ma dođi i ti! – vik nu la sam – ka da je ogrom na. Ma ba zen! Ka kva ka da...

Di mi tri je ni je čekao da mu se dva pu ta kaže da dođe da vi di dve go le ri be u đakuziju. Do neo je Dri to-no vu fo te lju i seo po red ka de dok smo nas dve gr gu ta-le u onoj vo di ci.

– Za vi rio sam na po lje – počeo je Di mi tri je – Is pred su dva oran gu ta na pod pu nom opre mom. Sa mo su me po gle da li mehaničkim po gle dom. Lju di-mašine. Ve ro vat no ima ju naređenje da s na ma ne raz go va ra-ju. Sa mo da ubi ju ako pređemo dis kre ci o nu li ni ju ko-ja je na me tar s le ve i de sne stra ne naše so be.

N e z n a m o n i g d e s m o n i k a d s m o , a l i n a m j e d o b r o

148 149

– Ko je je bo je dis kre ci o na li ni ja? – pi ta la sam. Na i me, kod nas u ze mlji je Za kon o dis kre ci o nim

li ni ja ma na pra vio popriličnu po met nju jer je bio u pot pu noj ko li zi ji sa Za ko nom o tra ka ma u bo ji. Na pri mer, dok je pla va tra ka na me nje na za naj sla bi je prekršaje kao što je meškoljenje na jav nom me stu, sa-mo stal no me nja nje si ja li ce bez po zi va ha u zmaj sto ra, ili češanje iza uva u be o bu su, me tro bu su ili lif tu za Ze mun i ko ju je u sva kom mo men tu no si lo oko 20% lju di u gra du, pla va dis kre ci o na li ni ja je bi la jed na od naj o pa sni jih. Za prelaženje pre ko pla ve dis kre ci o ne cr te iz ri ca la se ka zna šestodnevnog po pra vlja nja zu-ba. Narandžasta tra ka se do bi ja la za pso va nje članova šire po ro di ce, a narandžasta dis kre ci o na li ni ja obično je sta ja la is pred auto ma ta za do pu nja va nje ko mu ni ka-to ra, po di za nje slov nih zna ko va i pri vat nih ka bi na za ppG. Ni ka kve lo gi ke ni je bi lo.

– Žute! – Šta beše žuta?– Žuta je kod nas za knjižare i saj mo ve auto mo-

bi la, ko li ko se sećam. Ov de su ve ro vat no drugačiji za ko ni.

– Aj de dođi i ti da se kupaš... Što si ta kav?– Šta će da mi sle ovi o na ma? Došli smo na pre-

go vo re o budućnosti čitave na ci je, a vas dve se za je-ba va te.

– Pa kad su drkadžije!Ce ca je bi la u pra vu i Di mi tri je je to znao. Sad smo

do ve de ni pred svršen čin i je di no nam je pre o sta lo da ih bar ma lo za dir ku je mo. Bez ob zi ra što su okol no sti bi le drugačije ne go što smo očekivali, ipak smo ima li ne ka kav plan i zna li smo tačno šta hoćemo. Nji ho vo ponašanje ni je bi lo ni ma lo politički ko rekt no i to su

L e p o s a v a

148 149

mo ra li zna ti. Naj zad se i Di mi tri je svu kao i pridružio nam se u brčkanju. Pr vi put ga vi dim go log, ali i on me ne. Ko bi re kao da će se to de si ti u ova kvim okol-no sti ma...

– Evo ka me re – kon sta to vao je Di mi tri je, poka-zujući nam na sta le nac u uglu po red šipke za pne u-mat sko is pi ra nje. Stvar no je tu bi la ka me ri ca, kao ona na ko mu ni ka to ru. Usta la sam i is pla zi la im se.

– Za mi sli da im sad pri re di mo jed nu trojčicu u đakuziju! – predložila je Ce ca.

– Bi lo bi su per! – re kao je Di mi tri je – Ali čime su oni to zaslužili? Aj mo bo lje na po lje.

I stvar no je izašao iz ka de, sa mo što nas je pre to ga obe po lju bio u obraz, ona ko pri ja telj ski, ne propustivši me ne da uhva ti za si su, isto ta ko pri ja telj-ski, nežno, ta man to li ko pri ja telj ski da sam se sme sta ovlažila i za bo ra vi la i na pre go vo re na najvišem ni vou i na faking sud bi nu na ci je.

– Je si OK? – tr gla me Ce ca i ta ko mi skre nu la pažnju da se na me ni vi de lo šta mi se iz nu tra dešava.

– Ma ja sam su per eks tra do te sti sa. aj de da ide mo na te smr dlji ve pre go vo re kod tvog ta te.

Kre te ni su nam osta vi li sa mo dva peškira pa smo se Ce ca i ja obri sa le istim. U stva ri, ja sam se obri sa la Di mi tri je vim. Tek po sle smo vi de li da su tu sve vre me sta ja le fri ka tiv ne sušilice za te lo i li ce. Ko ji smo se lja-ci, to ga kod nas ne ma, sa mo smo viđali u fil mo vi ma.

A stva ri ko je su nam osta vi li da obučemo su tek bi le piš živi, ali čemu smo se dru go mo gli na da ti od Cr ve nog kr sta? Ha lji ne ona ko glu pe sa cvetićima i na pru ge, iz prošlog ve ka, u stva ri, to je možda i sad mo-der no, ta kve no se one ba be na te le vi zi ji. ali nas dve smo bar mo gle da bi ra mo između šest ta kvih idi ot skih

N e z n a m o n i g d e s m o n i k a d s m o , a l i n a m j e d o b r o

150 151

ha lji na, a Di mi tri ju je osta lo sa mo jed no je di no ode-lo. Smeđe kao mo ja smeđa tra ka, obična be la košulja, obična žuta kra va ta i drap ci pe le. Je bo te, ništa se u muškoj mo di ni je pro me ni lo još od XIX ve ka!

Obu kli smo se, po gle da li se u ogle da lo. Ma lo je reći da smo bi li smešni, ali drugačije ni je mo glo. Oni su i hte li da se mi osećamo smešno. Sve sni još jed ne nji ho ve sit ne pa ko sti, izašli smo pra vo u so bu kod Dri-to na ni ne pogledavši oran gu ta ne i dis kre ci o nu li ni-ju. On nas je čekao spre man u fo te lji. Čim smo ušli, ustao je i iz veo nas na dru ga vra ta, pra vo u sa lu za kon fe ren ci je u ko joj je već se de la gru pa lju di.

„Po sta la sam is ku sna u po li ti ci“, po mi sli la sam, „Ovo je već dru gi ova kav moj ula zak u sa lu s okru glim sto lom u po sled njih ne ko li ko da na“. Upr kos to me što su okol no sti bi le sa svim drugačije, at mos fe ra je bi la pot pu no ista. U stva ri, sve je bi lo pot pu no isto, osim što su ov de po uglo vi ma sta ja li naoružani oran gu ta ni sa ozna ka ma Cr ve nog kr sta.

150 151

Početak pre go vo ra

Ne ki mu do nja s kre ten skom lep tir-mašnom, sličnu onoj ka kvu je no sio i na tu rant ski kel ner, mlad, de beo, nesimpatičan, kao da ni je stra nac ne go je ne ka naša seljačina, od mah je ustao, srdačno nam prišao i pružio ru ku.

– My na me is Charl ton. I am very very glad. How do you do? I am ch o sen to be...

– Mo je ime je Čarlton. Vr lo mi je vr lo dra go što... – pre ki nuo ga je Dri ton.

– Ne mo ra te da pre vo di te, Dri le, raz u me mo se. Svi zna mo en gle ski – uba cio se Di mi tri je.

– ...vr lo mi je dra go. Ka ko ste? Iza bran sam...– Naša ko mu ni ka ci ja će bi ti vr lo kom pli ko va na

ako bu de mo mo ra li ova ko da raz go va ra mo. Zar ni ste mo gli da obez be di te si mul ta nog pre vo di o ca ako već mo ra pre vo di lac?

– Iz vi nja vam se – ob ja snio je Dri ton – pra vi la Cr-ve nog kr sta nalažu spo ra zu me va nje pu tem kon se ku-tiv nog pre vo di o ca na ma ter njem je zi ku. vaš ma ter nji je zik je BCMSVSKU i ovo je je di ni način. Ta kva su pra vi la i mi ih mo ra mo poštovati.

Di mi tri je je prešao na en gle ski i ob ja snio Čarltonu da nam pre vo di lac ni je po tre ban, da svi tro je odlično

152 153

go vo ri mo en gle ski, da nam je to bio oba ve zan dru gi ma ter nji je zik i da po sto ja nje pre vo di o ca sa mo pra vi po met nju i uspo ra va raz go vor.

Čarl ton se počešao po le voj obr vi i pu stio Dri to na da mu sve to od reči do reči po no vi isto ta ko na en gle-skom. Mi smo se gle da li u ne ve ri ci. Ce ca je na rav no do ba ci la da su drkadžije. Dri ton je i to pre veo.

Ta da je Čarl ton dao znak dvo ji ci svo jih oran gu ta-na ko ji su prišli Ce ci i od ve li je snažno je vukući za ru-ke uz pomoć cevčica za mr cva re nje pod re bri ce. Ona se opi ra la, mi smo se bu ni li. Čarlton nam je re kao da je sve u re du, da je vo de ta ti i da ne ma ni ka kve po tre-be da i ona učestvuje u raz go vo ri ma. Za hva lio nam se i za to što smo je do ve li. Sve to uz ogrom nu količinu ci ni zma i lažne lju ba zno sti u gla su. Dri ton je sve to mehanički pre vo dio ne trepnuvši.

Si tu a ci ja za po pi zde ti. Se li smo za sto i čekali da vi di mo šta će bi ti

sledeće. Ovaj pregovarački tim ko ji se sa sto jao od tri na fir ca na idi o ta, ve ro vat no sačinjen od ne kih sa svim običnih činovnika, a ne ne kih bit nih fa ca u Cr ve nom kr stu, pod se tio me na je dan film sa pi rat skog tržišta ko ji sam gle da la kad sam bi la ma la. Ta mo su s pod-sme hom pri ka za ni ta kvi lju di kad im od jed nom kroz pro zor upa da ju ma to ri gu sa ri naoružani dr ve nim sa-blja ma na pra vlje nim od ven ti la to ra i sve ih po bi ju. Poželela sam da se to i sad de si.

pr vo su nas pi ta li ka ko je bi lo kod na tu ra na ta. To je možda mo glo da zvuči kao kur to a zno pi ta nje ili ba rem kao odskočna da ska za na sta vak nor mal nog i ozbilj nog raz go vo ra, ali ni naj ma nje ni je bi lo to. Oni ni su gu bi li vre me ni kad. Nji ma su za i sta bi li po treb-ni ti po da ci. Sve što smo go vo ri li je dan maj mun s

L e p o s a v a

152 153

naše le ve stra ne je za pi si vao. Tražili su nam da im sve ispričamo do po sled njeg de ta lja. Kad više ni smo zna li šta da im ispričamo, a mno go to ga smo izmišljali po iner ci ji, osećali smo se ne ka ko kao iz daj ni ci pa smo ma hi nal no la ga li čak i kad ni je tre ba lo, upa da li u kon-tra dik ci je, pokušavali da se izvučemo, uvlačili se u još ap surd ni je laži, pa su nas on da raz dvo ji li i na sta vi li odvo je no is pi ti va nje i upoređivali iskaze. Za tim su nas po no vo spo ji li i čitali nam od go vo re na pi ta nja ko ji se ni ma lo ni su po kla pa li, na en gle skom, pa smo on da opet mo ra li da slušamo glu pa vog Dri to na ka ko po la ko po na vlja ono što smo već re kli na srp skom, ko ji su oni upor no zva li BCMSVSKU.

Čarl ton nam je na kra ju re kao da ni je za do vo ljan to kom raz go vo ra, dodao nam da ćemo od sad mo ra ti da spa va mo u različitim pro sto ri ja ma, po zdra vio nas i izašao. Di mi tri je je onemoćalo kazao da je on još ma-nje za do vo ljan to kom raz go vo ra, ali ko je nje ga šta pi tao? Još je na kra ju do ba cio:

– A hra na?! Hoćete da po mre mo od gla di?Stvar no, ništa nam ni su da li da je de mo. Bi la sam

strašno is cr plje na. Ni sam ima la uvid u to ko li ko je ovo vre me na mo glo da tra je, ali ma nje od de set sa ti si gur no ni je. Srušila sam se na kre vet u svo joj no voj so bi. Tu je bi la još i jed na fo te lja, ku pa ti lo je isto bi-lo fi no kao i ono pre sa mo ne ta ko ve li ko i ni je bi lo đakuzija. Čim sam le gla, pro ba la sam da raz mi slim šta da lje da ra dim, ka ko da se ponašam, ali ni sam mo-gla, od mah sam za spa la.

Pro bu dio me je je dan ludački san.Kao, se dim ja u par ku na Adi Rav no prav nih

građana u Be o gra du sa društvom. Lep dan, div no se osećam. Ne mam poj ma ko su ti lju di, ali u snu su valj-

P o č e t a k p r e g o v o r a

154 155

da bi li ne ki mo ji po zna ni ci, ne pri ja te lji si gur no ni su. Od jed nom mi pri la zi Ce ci na Ci ca, po koj na Ci ca i za gr-li me. Po lju bi me u obraz i na sme je se. Ja isto srećna što je vi dim, ali nešto mi ni je tu ja sno... pr vo se sne-bi vam, ne pri jat no mi je, a on da se ipak odlučim da je pi tam:

„Čekaj, zar ni si ti mr tva?“„Je sam, ali ni je sad to važno.“Ja je od mah pi tam ka ko je ta mo, ka kav je taj za-

grob ni život. Jel do bro, jel strašno? Ka ko je, šta ima ta mo? Ona od ma hu je ru kom, kaže: „Ni je loše, gu ra-mo ne ka ko, a ni je to sad ni bit no“, ali sad je došla iz vr lo važnih raz lo ga. Ne bi me inače gnja vi la jer to ni je običaj, ne ra di se to osim u iz u zet nim slučajevima, kao što svi zna mo i bla bla bla bla bla, pa kaže bu-kval no ova ko: „Ti si sad u zarobljeništvu, moraš to da shvatiš. Ali tre ba da izdržiš ko li ko god možeš. Moraš sve vre me da budeš si gur na da će sve da bu de u re du. Biće teško, ali moraš da se čuvaš i da veruješ.“

„Ka ko ti to znaš?“, pi ta la sam je zbu nje no, ma-da mi je ja sno da ako ne ko to zna on da to mo ra bi ti ona.

„Aj de sad ćao!“, kaže mi i ode. Još mi na kra ju do-vik ne da se pro bu dim ka ko bih upam ti la san.

„Br zo! Bu di se!“U tom mo men tu trg nem se i stvar no se pro bu dim.

Ka kav san!Po red kre ve ta uključeno sve tlo i, maj ke mi, pr vo

što sam po mi sli la bi lo je: „Je bo te, što ni sam uga si la sve tlo, sve su vi de li!“, ali kad sam ma lo došla se bi, shva tim da te nji ho ve ka me re, ka kve god da su, ve ro-vat no ipak ne beleže sne. Mi slim, na dam se.

Ci ca u snu! Je dva sam čekala da vi dim Ce cu da joj ispričam ka ko je do bro i ka ko je do bra! Ka ko je Ci ca

L e p o s a v a

154 155

div na i ka ko je došla da nas spa si. po sle ovog sna sam mo gla mno go pri bra ni je da razmišljam. Zna la sam da će sve bi ti u re du i da ne smem da se pre da jem. Tre-ba lo je sa mo ne ka ko da to ja vim i Di mi tri ju. Ovaj put sam za spa la mno go smi re ni je.

. . .

pro bu dio me opet ne ki od vrat ni vo lu me no zni mi-ris. Sta vi li su mi pum pu po red ja stu ka da me to pro-bu di. Se kund po sle je ušao Dri ton i re kao da će usko-ro doći so ba ri ca s doručkom. Začudo, za Dri to nom je išao Di mi tri je. Pu sti li su ga da dođe kod me ne. Ob ja-snio mi je da je sinoć zah te vao ma lo hu ma ni ji tret man jer ćemo u su prot nom pre sta ti sa sva kim ob li kom sa-rad nje. Tražio je da ba rem za jed no doručkujemo. Ta-ko ma li, a ta ko ve li ki zah tev. Ja se ni kad ne bih se ti la. Ve ro vat no bih tražila da me od mah vra te kući.

Ova ko smo bar mo gli da osećamo da smo za jed no. Raz u me se da ni smo mo gli mno go da se do go va ra-mo oko da lje stra te gi je jer se pod ra zu me va lo da nas slušaju i gle da ju, ali bar smo bi li za jed no. Uosta lom, osta vi li su i Dri to na tu da stražari po red nas.

Upu sti li smo se u ne ko naše glu pa vo čavrljanje ko-je oni ni su mo gli da po ka pi ra ju. Lju di ko ji se ta ko du-go zna ju ima ju ne ke svo je in ter ne fo re i si gur no ih je to ma lo ner vi ra lo. Zbog to ga naj ve ro vat ni je ni su ni hte li da nas pu ste da pro vo di mo vre me za jed no. Ipak, tre ba lo je da smi slim ka ko Di mi tri ju da saopštim sve de ta lje svog sinoćnjeg sna, a da to ne do pre do nji ho-ve sve sti.

P o č e t a k p r e g o v o r a

156 157

– Ko bi re kao da ću u ova ko ne nor mal nim uslo vi-ma ta ko le po sa nja ti – re kla sam ona ko neo ba ve zno. Di mi tri ju je iz ne na da poskočila le va obr va, a to je bi-la nje go va tipična re ak ci ja na iznenađenje ko ju ni je uspe vao da sa kri je. Oćutali smo još ne ko li ko se kun di, a on da je on re la tiv no staloženo, kao hlad no krv no, ali ipak poprilično drh ta vim gla som pro ce dio:

– Ce ci na Ci ca? Sad je me ni poskočila le va no ga, izobličila mi se

gor nja usna i to li ko se re flek sno otr gla kon tro li de sna na dla ni ca da je ćušnula po su du s mle kom ta kvom si li-nom da je od le te la pra vo do Dri to no vog no sa i is pr ska-la mu sve ono naj bo lje što je imao na se bi. Mle kom!

– Jao, iz vi ni te, baš sam tra pa va! – skočila sam i kre nu la da ga brišem.

Dri ton se vid no iz ner vi rao, kre nuo da psu je na ne-kom od onih mno go broj nih je zi ka ko je je znao, ve ro-vat no ne kim istočnoarapskim di ja lek tom. A na ma go-vo ri sve nešto u sti lu ni je bit no, sve je u re du, dešava se... Iz gle da lo je kao da smo na mer no od i gra li ovu sce-nu, bi li smo sve sni to ga, pa smo se sa mo smi ri li i se-li na svo ja me sta, čekajući da prođe. Dri ton na rav no ni kom ništa ni je mo rao da ja vi. Od mah su utrčala dva oran gu ta na i do ne la mu dru gu odeću, istu ona kvu. Presvlačio se tu pred na ma.

– I šta si još sa nja la?– Ma ništa, kao sve je u re du, kaže Ci ca i ode. Ma-

nje-više.– Me ni je re kla da tražimo da nam da ju Bok si ja.

po sva ku ce nu...Znači, pa zi fo ru, Ci ca je ima la odvo je ne po ru ke za

me ne i Di mi tri ja. Ne bi me čudilo da ih je po sla la ta ko da sa mi sklo pi mo sla ga li cu. A možda i je ste.

L e p o s a v a

156 157

Još smo ma lo pročavrljali uz doručak i dok se Dri-le presvlačio. Ja sam otišla da se na br za ka istuširam i bi li smo sprem ni za da lje pre go vo re.

Kao i juče, ona tro ji ca su nas sprem no čekali za sto lom. Uz isti onaj lažno srdačni osmeh. Na sto lu su nas čekali no vi upit ni ci o na tu ran ti ma. Ba ci la sam po gled sa mo na pr vo pi ta nje: „Da li na tu ran ti ko ri ste al ter na tiv ne iz vo re ener gi je i kra du li noću iz food-cen ta ra?“. Pi ta la sam se da li su naši domaćini za i sta to li ko glu pi ili sa mo na mer no vređaju našu in te li gen-ci ju. Ili su pro sto sa mo loše in for mi sa ni?

Di mi tri je je od mah prešao na stvar. Re kao je da od-bi ja mo da lje da raz go va ra mo o na tu ran ti ma, nećemo više ni reči o nji ma da kažemo, hoćemo da od mah pređemo na pre go vo re i tražimo Bok si ja.

Čarlton je str plji vo odslušao Dri to nov pre vod, bez ob zi ra što je Di mi tri je to već re kao na en gle skom, po-gle dao nas upit no i re kao:

– Who?– Bok si je naš pri ja telj ko ji je ostao ta mo u Pančevu.

Do ve di te ga. Zah te va mo da i on učestvuje u pre go vo ri-ma. po tre ban nam je.

– Zašto bi smo pri sta li na to? – pi tao je auto ri ta tiv-no Čarlton.

– Za to što mi bez nje ga od bi ja mo da na sta vi mo bi lo ka kve raz go vo re. ako ne pri sta je te na to, vra ti te nas kući pa nas ci vi li zuj te za jed no sa osta li ma.

Čarlton je ma lo ustuk nuo, ne bi se baš mo glo reći da se žacnuo, ali bio je ma lo iznenađen. On da su njih tro ji ca počeli nešto da se domunđavaju i naj zad nam re kli da ode mo na zad u so bu na sat vre me na dok raz-mi sle šta će.

Ja sam tu do ba ci la da zah te va mo i Ce cu i da i bez nje pre go vo ri pro pa da ju.

P o č e t a k p r e g o v o r a

158 159

Di mi tri je me pre kor no po gle dao. – Šta me bri ga... Što više tražimo, više ćemo do bi ti.Dri le nas je ot pra tio do so be i pošto sad stvar no

ni smo ima li pa met ni jeg po sla, upu sti li smo se u neo-ba ve zan raz go vor s njim. pi ta la sam ga ko li ko du go ra di za Cr ve ni krst, ka ko mu je, ima li po ro di cu, ko-li ka mu je pla ta. pa pošto sam ska pi ra la da ured no ima od go vor na sva ko pi ta nje, da mo ra da od go va ra i bu de služben, a da nas prisluškuju, počela sam ma lo da ga pod je ba vam u Ga li ni nom sti lu.

– a da li ma stur bi ra te?– Da, po ne kad.– Mi slim, to je ov de uobičajeno, u Cr ve nom kr-

stu... ta ma stur ba ci ja, jel ta ko?– Ne znam, ni sam si gu ran. – A ko li ko često ma stur bi ra te, ako ni je taj na?– Tri do četiri pu ta ne delj no. – Znači, jed nom u dva da na? Ni kad češće? Mi ta-

mo u Sr bi ji ma stur bi ra mo sva ko dnev no.– Do bro, po ne kad i češće. Ne kad sva kog da na

– od go va rao je i sad je već počeo ma lo da se ner vi ra, pa i da cr ve ni. Di mi tri je se smeškao, ni je se mešao u raz go vor.

– a snošaj? Ima te li snošaj sa dru gim oso ba ma? – po ne kad. – Od čega to za vi si?– Od mo je i part ne ro ve želje i od opšte si tu a ci je.– A da li više vo li te muškarce ili žene?– Žene. – A ka ko bi ste re a go va li ako bih vas ja sad za mo li-

la da mi poližete pol ni or gan?– Le po sa va! – pre ki nuo me Di mi tri je. – Ne pre te-

ruj, je bo te. Ti stvar no ne znaš za me ru.

L e p o s a v a

158 159

– Ne, ne – ja vio se Dri le – odgovoriću vam. Ni sam nadležan da vam pružam tu vr stu uslu ga.

– Do bro, bre, Dri le, šalila sam se. Ni sam ja to mi-sli la ozbilj no.

Tu ne gde se po ja vio je dan od oran gu ta na i po zvao nas na zad u sa lu.

Ona tro ji ca uvek u is toj po zi sa onim istim idi ot-skim osme hom na li cu. Čarlton nam saopštava da će izaći u su sret našim zah te vi ma uko li ko im od mah da-mo na cr te za lop te.

Di mi tri je pri sta je na te uslo ve. Kaže da će do bi ti na cr te čim dođe Bok si i čim do bi je mo čvrste ga ran ci-je da neće bi ti izvršeno ci vi li zo va nje.

Čarlton pri sta je i kaže nam da sed ne mo i sače-kamo.

Sad se di mo i čekamo, gle da mo se, ne zna mo šta ćemo i ko li ko ćemo čekati. Nji ma ne pri jat no, na ma ne pri jat no.

– A šta mi sad u stva ri čekamo? – pi tam ja.– Čekamo Bok si ja i Ce cu. Ta ko ste tražili.I za i sta, u tom mo men tu se otva ra ju vra ta iza nas.

Ula zi Ce ca u prat nji dva oran gu ta na. Opet se gr li mo i lju bi mo kao da se sto go di na ni smo vi de li. Di mi tri je joj kaže za Ci cu.

– Stvar no!? – iz ne na di la se, a ja sam se iz ne na di-la što se ni je ja vi la i njoj. Ispričale smo joj ono li ko ko li ko je bi lo moguće u tom tre nut ku. Re kli smo joj le po da ne možemo sve da joj kažemo, ali da je mno-go vo li i po zdra vlja. Dri ton ni je imao zaduženje da pre vo di naša ćaskanja pa su nas Čarlton i eki pa tobož ne za in te re so va no, a u stva ri ja ko ra do zna lo gle da li pokušavajući da ska pi ra ju o čemu pričamo. Mi se, s dru ge stra ne, ni smo ni ma lo zavaravali da sve što mi

P o č e t a k p r e g o v o r a

160 161

go vo ri mo ne do la zi po sred no do njih. Iona ko su sve vre me stra to me tar skim splov no vi ma bi li po ve za ni s ba zom. Ne ma sum nje da su ima li si mul ta ni pre vod.

Ma lo smo joj na tuk nu li ka ko smo maločas za je ba-va li Dri to na, što je ona je dva dočekala.

– Mom ci – počela je – vi si gur no zna te ko je moj otac?

– Zna mo, gospođice. Zna mo vr lo do bro.– Pa šta vi, ali iskre no, mi sli te o nje mu kao čoveku?

Mi slim, to vas pi tam ova ko pošto valj da zna te da ga ja je dva po zna jem. vi ga zna te bo lje od me ne...

– Ja ko fin džentlmen. Do bar i pošten. Odličan političar i di plo ma ta – sprem no je od go vo rio Čarlton ni ne dočekavši Dri to nov pre vod do kra ja.

– A jel vo li po ne kad da po pi je? Du va li možda? Čula sam da mno gi političari ko ri ste ko kain... Zna te, bri nem se za nje ga.

– Ta man po sla! – uba cio se Dri ton, ali se ugri zao za je zik i od mah sve ured no pre veo Čarltonu.

– No way! – od bru sio je Čarlton.– Do bro – na sta vi la je Ce ca – Ra zra ha tlej sa ste li se?– I beg your... Mo lim? – pi tao je Dri ton.– Ra zra ha tlej sa ste li se, pi tam Čarltona. Pre ve di mu.– Ja se iz vi nja vam, ali ne znam ka ko to da pre-

ve dem.– Do bro, ne ma ve ze. Imam nešto dru go da pi tam

go spo du.– U re du.– vi sva ka ko zna te da naša pri ja te lji ca Ga li na ra di

u mi ni star stvu u Ne vla di Sr bi je.– Zna mo. Ona je uzor na građanka – re kao je

Čarlton. Očigledno je znao sve o njoj. Mo rao je čovek da se spre mi za raz go vo re.

L e p o s a v a

160 161

– E pa ona mi je nešto ispričala u ve zi s jed nim zah te vom ko ji je naša ze mlja do bi la od Cr ve nog kr sta i oko čega se na vod no vo di mno go po le mi ke iza očiju jav no sti. Za ni ma me da li je to isti na...

– Da? Šta?– Ona mi reče da ste vi od naše ze mlje tražili da

uki ne mo ne ke reči ko je ne po sto je u en gle skom jer nas to čini ne kom pa ti bil nim za ula zak u Part ner stvo za anđeosku hu ma nost, ili već ne ku od tih or ga ni za ci-ja, ne sećam se...

– U Vi jet nam sku ko mi si ju za jezičku prilagođe-nost. Isti na je. Ima ne ko li ko spor nih reči – pri znao je Čarlton.

– Ja ne mo gu da se se tim ko je su sve to bi le. Možda Dri ton zna. Ja se sećam sa mo gla go la družiti se.

Dri ton je opet bio na mu ka ma. Em je mo rao rav-no prav no da se uključi u raz go vor, em je tre ba lo da pre vo di na en gle ski gla gol ko jeg u en gle skom ne ma. Snašao se rekavši to fri end si tu a tion. Čarlton ga je od mah raz u meo. Znao je o čemu se ra di, ali ob ja snio nam je da to ni je nje gov do men, da je o to me sa mo slušao u Skupštini Cr ve nog kr sta, da je gla sao za taj pred log, ali da ni je di rekt no nadležan za taj pro blem i da ne zna više od to ga. La gao je, na rav no, ja sno je da je on bio taj glav ni činovnik za pi ta nja našeg re gi o na. Nje gov po sao bi bio suviše ma li kad bi se ba vio sa mo pro ble mi ma saobraćaja i ci vi li zo va nja.

Di mi tri je je za u stio da se nadoveže na raz go vor. Hteo je da pi ta ka ko mi da se družimo bez tog gla go la, ili nešto slično, za pe tljao se, ali pre ki nuo ga je Bok si ko ji je u tom mo men tu ušao. Na rav no, i nje ga su pra-ti li oran gu ta ni.

P o č e t a k p r e g o v o r a

162 163

Opet ista sce na lju blje nja i gr lje nja. Ja sam se pi-ta la gde se mi to na la zi mo kad su Bok si ja ta ko br zo do ve li. Mi slim, zna mo da ima ju ul tra br ze šatlove, ali ipak...

...

Za pregovaračkim sto lom njih tro ji ca i nas četvoro. Sad smo i brojčano jači, bar na iz gled, ali smo i u politčki ko rekt ni jem sa sta vu. Nas dve žene i dva muškarca, a još smo i na ci o nal no izmešani. Oni iz gle da ni su. Sva tro ji ca su Crvenokršćani. Ako ne računamo oran gu ta ne oko nas. I Dri le ta, na rav no. Bo-ga pi taj šta je on po re klom... Ni je politički ko rekt no pi ta ti ga ta ko nešto.

Bok si od mah pre la zi na stvar. Uopšte ne pi ta za dosadašnji tok pre go vo ra. Očigledano je da zna više ne go što mi mi sli mo.

– Evo ka ko sto je stva ri: Mi vam nećemo da ti na cr-te za lop te dok ne ob ja vi te na svo jim me di ji ma da je us po sta vljen do go vor i da ci vi li zo va nja neće bi ti. Ima-mo još je dan zah tev.

Dri ton je pre vo dio, a Čarton je od go vo rio.– Ne možemo pri sta ti na taj re do sled događaja.

Mi ima mo kon kret ne pla no ve i naređenja ko jih se mo ra mo držati. Ne možemo na sta vi ti pre go vo re bez na cr ta za lop te.

– Nas ne za ni ma ju vaši pla no vi jer po vašim pla no-vi ma vi ćete u sva kom slučaju izvršititi ci vi li zo va nje i mi to zna mo, ali mi smo ov de da to sprečimo. Da na sta vim – ima mo još je dan zah tev.

– Re do sled po te za je ja san. pre ne go što do bi je-mo na cr te, nećemo ob ja vi ti da su pre go vo ri uspešno završeni i go to vo. Mi ima mo ci vi li za to re, a vi ima te

L e p o s a v a

162 163

lop te. Pro ce ni te sa mi šta je od to dvo je jače i vred ni je. Re do sled po te za za vi si od nas.

– On da nam je ja ko žao – ka zao je Bok si – možete slo bod no ob ja vi ti da su pre go vo ri pro pa li i započeti s tim vašim div nim i hu ma nim ci vi li zo va njem. Želim sa mo da vas upo zo rim da bi taj vaš tvrd i ne pro men-ljiv stav mo gao prilično loše da se završi po vas.

Nas tro je ga po gle da mo zaprepašćeni. Ce ca je najviše za be zek nu ta, jer na ma ne gde iz po za di ne od je ku je Ci cin glas pa smo bar ma lo smi re ni ji, ali primećujem da sam i ja razrogačila oči i kre nu la da hi tro mašem gla vom, gledajući čas u Bok si ja, čas u Dri to na, čas u Čarltona. Di mi tri je ispušta ne ke zvu ke ne go do va nja, Bok si mu da je sig nal da ćuti.

U mo men tu kad je Dri ton završio s pre vo dom, Čarltonovo li ce se razobličuje i iz očiju počinju da mu se va ju mu nje. Zakašlje se kao da će da počne da blju-je va tru. Na sme je se, on da kre ne još gla sni je da se sme je, pa kroz taj smeh pi ta:

– A ko ji bi to još zah tev bio? Baš sam ra do znao. – Da nas iz bez ve znog pre ba ci te u bez vi zni režim.Dri ton ne može da ve ru je. Ne zna ni ka ko da pre-

ve de. Nešto se do vi ja i na kra ju Čarlton de fi ni tiv no pra sne u smeh. Pošto je on tu glav ni, ova dru ga dvo-ji ca se takođe sme ju, ma lo ki se li je, ali pod jed na ko histerično. Mi se sme je mo za jed no sa nji ma. Kad bi ne ko sa stra ne gle dao ovu sce nu, mi slio bi da ne sa mo da smo se su per sve do go vo ri li ne go smo se još i spri-ja te lji li, da smo se neviđeno ska pi ra li.

A ni smo! Ne da ni smo ne go ni bli zu. Čarlton je sa-mo dao znak oran gu ta ni ma oko nas i oni su nas po ve-li isto ona ko na sil no kao i iz Pančeva.

Na iz la sku nam je Čarlton do ba cio da će nas po zva-ti za po la sa ta.

P o č e t a k p r e g o v o r a

164 165

Mrak na oko

– Gla dan sam! – kaže Bok si u mo men tu kad smo izašli iz pregovaračke sa le.

– a da li si ti nor ma lan? – pi ta ga Di mi tri je.– Je sam i gla dan sam. Dri to ne, kaži ovim mom ci-

ma da nam da ju nešto za je lo.Dri ton od go va ra da po sto ji kućni red i da će je sti

kad za to dođe vre me, ali da je na nje go vu sreću to vre me upra vo sad i da smo se upu ti li ka men zi. Tim rečima. Dri ton kao da je počeo ma lo da se šali. Ili se bar tru dio. Ni sam si gur na.

U prat nji šest oran gu ta na i Dri to na ula zi mo u men-zu. Ogrom na pro sto ri ja pre pu na lju di. Svi unu tra pot-pu no isti.

Iako različitih ra sa, po lo va, ve ro i spo sve sti, ka rak te-ra, men ta li te ta, uz ra sta i sek su al nih opre de lje nja, ličili su jed ni na dru ge kao ja je ja je tu. Ob lik gla ve okru gao kod svih, po gled blen tav i tup, steg nu te usne i široka do nja vi li ca. Fri zu re identične, sve na raz de ljak sa le-ve stra ne i tri dre da s de sne. Odeća u različitim bo ja-ma ali u suštini pot pu no jed na ka. Ov de su u mo di i muški br ko vi ko ji su isti kao ženski. Čak su i muške i ženske suk nje isto skro je ne. Ni sam ni zna la da po sto-je uni seks suk nje, a baš sam jed nom pričala o to me s Ga li nom. Iz gle da da ih pra ve od ne kog elastičnog

164 165

ma te ri ja la ko ji omogućuje izjednačavanje muških i ženskih obli na. Štaviše, žene i muškarci se ov de to li-ko teško međusobno raz li ku ju da mi sa mo biološka in tu i ci ja nagoveštava ko je tu šta.

Raz u me se, ka ko smo ušli, svi su po gle da li pre ma na ma. Iz onih blen ta vih po gle da iz bi ja li su strah i ra-do zna lost isto vre me no. pošto su ne pri jat no zu ri li u nas, ose ti la sam po tre bu da im mah nem u znak po-zdra va. Čim sam to ura di la, svi su se okre nu li na dru-gu stra nu i na sta vi li da je du.

Do bi li smo Кен та ки Фрајд Чикн juneći čizburger sa kečapom, to plje nom čokoladom i dre sin gom od bru sni ca. Ni sam ra ni je na i la zi la na ovo, ali pošto je na ambalaži bio odštampan cr ve ni krst, pret po sta vi-la sam da se ovo spe ci jal no pro iz vo di za njih. Inače, od vrat no je, ali Dri ton je tvr dio da iz mi ru je sve nutricionističke zah te ve jed nog lanča.

Di mi tri je je ne ko li ko pu ta pi tao Bok si ja da li je nor ma lan i ka kvi su mu to pre go vo ri. Bok si mu je go-vo rio da ćuti dok ni je po jeo dva za lo ga ja od vrat nog čizburgera, obri sao se onom cr ve nom sal ve tom i ob-ja snio mu da ni ka kvi drugačiji pre go vo ri ni su mogući pošto su nam na cr ti za lop te je di ni adut.

– Se ti se, da li je Cr ve ni krst ikad od u stao od ci vi li-zo va nja ne ke ze mlje kad ga je na ja vio?

– Ne znam, možda smo mo gli da se do go vo ri mo.– Ni smo. Cr ve ni krst se drži svo jih prin ci pa ko ji

ni su me nja ni već de ce ni ja ma, možda i duže. Dok tri-na lošeg pri me ra je je dan od njih. Kad jed nom ne bi izvršili na ja vlje no ci vi li zo va nje, bio bi to loš pri mer za dru ge ze mlje jer bi to značilo da mo gu da se po vu ku ili da su neodlučni. Kad jed nom na ja ve ci vi li zo va nje, ono će se sva ka ko do go di ti. Je di no što mi možemo da ura di mo je da ga ublažimo ucenjujući ih za lop te.

166 167

– a šta smo mi kri vi za sve to?– Ako baš hoćeš da znaš isti nu, ti si glav ni kri-

vac. Ti i tvo je lop te na pra vi le su pra vo ra su lo u saobraćajnom si ste mu ka kav je za cr tan u pra vil ni ci-ma Cr ve nog kr sta. Uko li ko bi se do zvo li la ne kon tro-li sa na pro iz vod nja lop ti, Cr ve ni krst bi iz gu bio kon-tro lu nad uli ca ma, bu le va ri ma, pešačkim pre la zi ma, par king me sti ma i ce lo kup nim saobraćajem u gra do-vi ma. Da i ne go vo ri mo o pro ble mi ma ko je bi lop te na pra vi le na graničnim pre la zi ma. Zbog to ga im je to li ko sta lo do lop ti.

– Pa zašto ih le po ni su ot ku pi li od nas i go to vo?– To je opet stvar prin ci pa. Dok tri na pri me ne si le

je još je dan ne za men ljiv prin cip Cr ve nog kr sta. Osim to ga, ne gde na vr hu sto ji čovek ko ji hoće da bu de si gu-ran da lop te po se du ju sa mo oni.

– Mo gao si on da sve to le po da mi kažeš kad sam ti dao lop tu, a ne da dođe do svih ovih sra nja.

– Ni sam razmišljao. Me ni je sve to bi lo za bav no kao i te bi. Osećaj slo bo de, lebdiš, uživaš... Ko je mo-gao da pret po sta vi da će se de si ti sve ovo lu di lo?

– I šta će sad da bu de? – pi ta la sam pokušavajući da uklo nim pre liv od bru sni ca sa čizburgera. Dri ton me je upo zo rio da to ni je do bro jer se ta ko gu be hran-lji va i zdrav stve na svoj stva lanča. Od bru si la sam mu da me bo li du pe za hran lji va svoj stva i da ih sta vi se-bi u gaće. I on da se još se ti la da mu od bru sim i bru-sni ca ma ta ko što sam mu re kla da ovim bru sni ca ma može da od bru si svo je du pe. Mi slim, bi la sam be sna, je bi ga.

– Ni sam si gu ran – od go vo rio je Bok si – sad su oni na po te zu. U naj go rem slučaju će ci vi li zo va nje započeti od mah. Šteta što nam ov de ni su do stup ne

L e p o s a v a

166 167

ni ka kve in for ma ci je. Iz ve sti na te le vi zi ji bi već sad bi lo ja sno šta na me ra va ju. Kažem vam da nam de mo-kra ti za ci ja ne gi ne, sa mo je pi ta nje kad će usle di ti i ko li kog će in ten zi te ta bi ti.

Sa svim je moguće i da će nas po zva ti na još jed-nu run du pre go vo ra. Ce co, možeš li ti da pozoveš ćaleta?

– Mo gu, ali me ni je on već re kao da s va ma ni je nadležan da raz go va ra.

– Pa do bro, možeš li ba rem ti?– Mo gu.– Do bro. Poruči mu da hoćeš da se vidiš s njim.– Dri le, čuo si. Poruči ćaletu da hoću da raz go va-

ram s njim. – re kla je Ce ca Dri to nu i on je od mah pre ko do njeg splov na iz dao naređenje.

– A šta da mu kažem? – pi ta la je Ce ca.– Za vi si od to ga šta će bi ti da lje. Mno go je važnije

šta će on reći te bi ne go ti nje mu. Pro baj na sve načine od nje ga da izvučeš ne ke činjenice i stal no ga pi taj možemo li išta da učinimo i ako možemo – šta? Ako ti kaže da nas mo gu spa si ti na cr ti za lop te, re ci mu da ih nipošto nećemo da ti pre ne go što me di ji ob ja ve da su pre go vo ri uspešno okončani i da ci vi li zo va nja neće bi ti. Na go ve sti mu da lop te ni su je di na stvar ko-ju nu di mo.

Sve se vr te lo u krug i me ni je to počelo da ide na živce. Ob u zeo me ne ki osećaj beznađa po sle ovog Bok-si je vog uve ra va nja. Na ko ju fo ru će to sve da bu de u re du ako će da nas spo pad nu kao Bu tan? Šta je tre ba-lo da znači onaj Ci cin na stup u mom i Di mi tri je vom snu? To je je di no što mi je osta vlja lo ka kvu-ta kvu na du, ali sve osta lo je slu ti lo na to tal nu ka ta stro fu. Naj go re bi bi lo da ci vi li zo va nje počne a da nas ov de

M r a k n a o k o

168 169

osta ve da sve to po sma tra mo sa stra ne. po sta ja la sam sve ner vo zni ja i plašila sam se da ne iz gu bim sna gu i ne na pra vim ne ku glu post. Tad mi je pa la na pa met još jed na stvar.

– Čekaj, Di mi tri je, a imaš li ti uopšte te na cr te ov de?– Ne mam...Očekivala sam da će na sta vi ti rečenicu zbog čega

je na stu pi la du ga pa u za. Bok si ga je isto zbu nje no gle-dao čekajući objašnjenje.

– Pa šta da ih imam? Da mi ih odu zmu i on da sve da pro pad ne?

– pa do bro, ali gde su?– Na si gur nom... – od go vo rio je Di mi tri je za go-

net no, ali na ma je bi lo pa met ni je da ga ne pi ta mo. Ja lično sam sve vre me ima la uti sak da on ne ma poj ma gde su ti na cr ti, ali da valj da ima u gla vi tu ska la me ri-ju. Ta ko sam ja raz u me la to „si gur no me sto“.

168 169

Kuća go ri a ba ba se češlja

Se di mo u ovoj so bi sa Dri to nom i ne ko li ko ovih izbacivača (tačnije, bi le su tu i dve izbacivačice) i čekamo dok se na po lju dešava ko zna šta.

– Dri le – raz bi jam tišinu – a gde se mi to na la zi mo?– U Cen tral noj ba zi Cr ve nog kr sta.– Do bro, a gde je to?– To je taj na. – Zar ni je u ame ri ci?– Kažem da je taj na.Ula zi Čarlton i po zi va nas da kre ne mo za njim. Us-

put nam objašnjava da je održana sed ni ca Cr ve nog kr sta i da je Ko mi si ja za lop te došla do zaključka da su pre go vo ri pro pa li i da ci vi li zo va nje počinje za de-set mi nu ta. Tačno u ponoć. On nas vo di u sa lu za pro-jek ci je da gle da mo di rek tan pre nos. Sve se to dešava na ne kim po kret nim tra ka ma ko je br zo ju re, pa on-da pre la zi mo u ne ke lif to ve, go mi la obezbeđenja je na sve stra ne, ali na ma svi otva ra ju vra ta gde god se po ja vi mo. Nas četvoro smo u šoku, a Čarlton, Dri-ton i oran gu ta ni uživaju i ne baš da se sme ju, ali taj za do volj ni kez s nji ho vih li ca ne si la zi. Čarlton nam objašnjava da je Cr ve ni krst sve pro bao da učini da ne dođe do ove „ne pri jat ne si tu a ci je“, ali da smo mi

170 171

kri vi zbog svo jih eks trem nih i ne flek si bil nih sta vo va. Ni ko se ne usuđuje da mu se na bi lo ko ji način su-prot sta vi.

Ula zi mo u ve li ku dvo ra nu za pro jek ci je. To je u stva ri više kao ne ka ve li ka ka fa na, go re na zi du je ogro man ekran, u to ku su ve sti Si-En-En-a, a za sva-kim sto lom je po još je dan ma nji ekran, na rav no sa istim pro gra mom.

Se da mo za sto ko ji je evidentno na ma na me njen. Opet svi zu re u nas. Ka ko me ko po gle da ja mu se is-pla zim. Ce ca me ko pi ra. Šta dru go da ra di mo? De ge-ni više ne skreću po gled, ne go nam čak i do ba cu ju ne-ke uvre de. Politički ko rekt ne, na rav no. Ti pa: „Živela Sr bi ja!“, „Mir, to le ran ci ja, rav no prav nost!“ i slično.

Na te le vi zi ji spi ker na ja vlju je da su ci vi li za to ri po-le te li iz ba za u Ita li ji, Bu gar skoj, Sloveniji, Grčkoj, Af ga ni sta nu i Bu ta nu i da, ako ne dođe do is pu nja-va nja uslo va od stra ne Ne vla de Sr bi je, da će usko ro započeti na pad.

Za tim ide iz ja va ne kog vi so kog funk ci o ne ra iz naše Ne vla de, ne kog de bi la, ne sećam se ka ko se zvaše, u kom on kaže da do go vor sa Cr ve nim kr stom ni je po stig nut i da se na da da ak ci ja neće bi ti ve li kih raz-me ra. Mo li međunarodnu jav nost za raz u me va nje i po zi va na so li dar nost sa građanima Sr bi je. En gle ski mu je očajan. Mi pro pa da mo u ze mlju od bla ma. U na stav ku ve sti pre no se iz ja vu pa pe ko ji se su prot sta-vlja ci vi li zo va nju i izražava so li dar nost sa građanima Sr bi je. Su per!

U sa li eufo ri ja. Ci vi li zo va nje i de mo kra ti za ci ja tek što ni su počeli. Svi ma je ja sno da taj pro ces više ni ko i ništa ne mo gu za u sta vi ti. Go to vo da je i u stu di ju u Be-o gra du vla da la ista ta kva at mos fe ra. Bi lo je ja sno da

L e p o s a v a

170 171

su Ne vla da i Cr ve ni krst zajednički do go vo ri li ak ci ju.Dok čekamo da počne, slušamo raz go vor u stu di ju

u ko jem učestvuju ve li ki stručnjaci za međunarodne političke te me, među nji ma i je dan sa našim pre zi-me nom, valj da da bu de ube dlji vi je. Oni nam ve se lo saopštavaju da će pro ces de mo kra ti za ci je i ci vi li za ci je Sr bi je naj zad da ti pot pu ne re zul ta te kad se tru pe Cr ve-nog kr sta ras po re de po nje noj te ri to ri ji. Svi su srećni što će još jed na ze mlja stu pi ti u rav no prav no hu ma-ni tar no članstvo svet ske za jed ni ce. A on da naj go re – an ke ta s građanima Be o gra da. Svi su jednodušno za početak na pa da i osuđuju de lo va nje fašistoidnih gru pa pešaka, naročito Loptopešaka. Je dva čekaju da ci vi li zo va nje počne. Čak su sni mi li i gru pu građana na Bran ko vom mo stu ka ko sto je i s tran spa ren ti ma pri zi va ju ci vi li zo va nje. Uočila sam nat pis na jed nom: „Ци ви ли зуј те нас, са ми не уме мо!“.

Mi gle da mo i ne možemo da ve ru je mo šta nam se dešava. Di mi tri je se de re, naručuje ne ki al ko hol, Bok-si je uz ne mi ren, gric ka nok te. Ce ca i ja psu je mo na sav glas ali nas ni ko ne je be dva po sto.

– Drkadžije! Pičke! Drkadžije!Dri ton nas kao nešto ma lo smi ru je, dok go ri le

uopšte ne obraćaju pažnju više na nas. Sa mo bu lje u ekran, tr lja ju ru ke i čekaju da ja ve o početku i da vi de pr ve snim ke ra za ra nja. U ce loj pro sto ri ji je to tal-no navijačka at mos fe ra, a mi kao da smo kao gru pa ule te li među protivničke navijače.

Ali utak mi ca ni ka ko da počne. Ul ti ma tum je već is-te kao i čekaju se pr vi snim ci. Stručnjaci u stu di ju i da-lje komentarišu mu dru po li ti ku Cr ve nog kr sta, dok i sa mi na dru gom ekra nu po sma tra ju snim ke s be o-grad skih uli ca na ko ji ma se još uvek ništa ne dešava.

K u ć a g o r i a b a b a s e č e š l j a

172 173

Mrak je, sla bo se vi di šta pri ka zu ju oni ma nji ekra ni. Pre po zna jem Knez Mi haj lo vu, ali u njoj ne ma žive duše. Na dru gom ekra nu je ne ka voj na zgra da na par-ti za na ri, to je sve što uspe va mo da pre po zna mo.

pre ki da se opušteni sni mak iz stu di ja i po ja vlju je se spi ker ko ji počinje da čita vre men sku prog no zu i to za područje Bli skog Is to ka.

Bok si se okreće pre ma me ni i Ce ci i počeše se po bra di. Na li cu mu se po ja vlju je osmeh. I nas dve se smeškamo, jer i po red svog lu di la, si tu a ci ja nam je ma lo smešna. Ne zna mo gde smo, se di mo u le glu naših eg ze ku to ra i čekamo di rek tan pre nos ra za ra-nja našeg gra da, što pod ra zu me va ma sov no ubi ja nje naših rođaka, pri ja te lja, slučajnih po zna ni ka, ko le ga sa fak sa, pro da va ca iz sa mo po slu ge, čistača PPG ka bi-na, uličnih pre pro da va ca auto mat skih per tli, bivših fra je ra i ri ba, lju di ko je ni kad ni smo upo zna li a hte li smo. Domaćih životinja, in se ka ta i osta lih...

– Ponoć i dva na est mi nu ta – iz go vo rio je Bok si i na sta vio ner vo zno da gric ka nok te.

– pa šta?– pa ma lo ka sne, a?– Čekaj da završi vre men ska prog no za.– Misliš da je sad svi ma bit ni ja vre men ska prog-

no za u Sa u dij skoj Ara bi ji od ovog sra nja ko je čitav svet čeka?

– pa ne znam....Di mi tri je is pi ja ko zna ko ji vi ski i od jed nom re gi-

stru je naš raz go vor.– Bok si! Ne se ri!?– Šta?– pa mi slim.... Ni je valj da?– Šta bre?

L e p o s a v a

172 173

– pa La ra!– Možda, Di ki, možda! – La rin Mr tvi zid!?– pa ti stvar no misliš da sam ja kre ten!? Na rav no

da sve vre me računamo na tu op ci ju. Zar ti to ni je ja sno od početka, je bo te! Pa ne mo gu u sedištu Cr ve-nog kr sta da vam cr tam ta kve stva ri, naročito za to što ih zna te! – go to vo da se iz drao Bok si na sve nas. A me ni kroz te lo pro la zi ne ka je za. Ce ca drh ti.

po sle ove in for ma ci je, od jed nom mi je at mos fe-ra do bi la sa svim dru gi smi sao. Na nas ne sa mo da više ni ko ni je obraćao pažnju, ne go smo od jed nom svi počeli da obraćamo pažnju na njih. Oran gu ta ni su sta ja li ska me nje no čekajući da lja naređenja. Dri ton je nešto žučno ras pra vljao pre ko ko mu ni ka to ra i po-ni zno kli mao gla vom. Osta li su se nešto zgle da li i više ni ko ni je gle dao u ve li ki ekran. Onu eufo ri ju za me ni-la je ne la go da.

pre kid pro gra ma!Svi podižu po gled i gle da ju u nasmešenu spi ker-

ku. Ona prevrće ne ke pa pi re i počinje da čita ve sti o neobičnom događaju u Ne va di, o ne kom dečaku ko ji je greškom ume sto pej sto va ne me mo ri je u školu po-neo đubre iz kom pju te ra. Ri sajkl bin! On da o ne ka-kvim re gi star skim ta bli ca ma na mag net, kafiću „Osa-ma“ i ta ko ra znim dru gim glu po sti ma, a o ci vi li zo va-nju ni reči. Stručnjaci iz stu di ja...? Ma ka kvi, kao da ih ni kad ni je ni bi lo. Di mi tri je i Bok si ne mo gu da sa kri-ju za do volj stvo. Ne skaču baš od sreće, ali ma lo fa li. Ce ca i ja to ne ka ko drukčije doživljavamo. Pre tr nu le smo iz nu tra, pa i po red to ga što ni ko od nas ne ve ru je do kra ja da su oni nesposobnjakovići i lezilebovići od na tu ra na ta us pe li da se or ga ni zu ju, ipak se iz ovo ga

K u ć a g o r i a b a b a s e č e š l j a

174 175

što se dešava ništa dru go ne može zaključiti. Naročito za to što je Bok si sve vre me bio u kon tak tu s La rom i znao je da oni na to me in ten ziv no ra de.

Na po kon, Di mi tri je se okreće pre ma Dri le tu i pi ta ga:

– pa do bro, gde je to ci vi li zo va nje, maj ku mu? Šta se dešava?

– Str pi te se ma lo. Iz gle da da ima mo ne kih tehničkih pro ble ma sa sa te li tom.

E je ste, sad je cr ko sa te lit. Moš mi sli ti... Kad su kre nu le ve sti o ma li ban skim po bu nje ni-

ci ma u Bu ta nu, bi lo je više ne go iz ve sno da se ne ki ras pad si ste ma de sio, naročito za to što se ra di lo o sni mlje noj emi si ji ko ja je išla di rekt no u pro gram ko zna kad.

Dri ton nam pri la zi i šapatom nam ul tra lju ba znim gla som saopštava da smo po zva ni u ko man du. Mo li nas da od mah kre ne mo.

Di mi tri je ima savršen osećaj za ova kve si tu a ci je. Pi ta ga da li možemo još ma lo da osta ne mo ov de da po pi je mo piće i od gle da mo ove za ni mlji ve ve sti pa da on da kre ne mo. Dri ton se povlači i pre no si ovo svom šefu.

– Možete, na rav no – kaže Dri le – ne ma žurbe. Sa mo vi po pij te. Ce ca i ja naručujemo du pli vi ski s le dom.

174 175

Po jeo vuk ma gar ca

Sad kroz one kom pli ko va ne hod ni ke od la zi mo u ne ku sa svim dru gu pro sto ri ju, prilično pri pi ti. Svi. Što od al ko ho la što od viška adre na li na. U stva ri, te tu-ra mo se i su da ra mo us put.

To je za pra vo ofis. Unu tra se di ne ka žena, ba ja u di rek tor skoj fo te lji, s br ko vi ma a la Sal va dor Da li. po-red nje, sa stra ne još dvo je istih kao svi. Ce ca pr va pro go va ra:

– Ćao, ta ta!Ovaj joj ot po zdra vlja, gr li je. vo li on nju, izgle da.

On da nas upo zna ju i mi se da mo u fo te lje kao što su i nji ho ve. Naj zad raz go vo ri na rav no prav noj osno vi. Ne ma oran gu ta na, ne ma čak ni Dri to na s na ma.

Žena je inače glavnokomandujući Cr ve nog kr sta. Ne ka kva Flo rens voks.

– Do bro, de co, pa šta se to dešava?– Baš smo mi vas hte li to da pi ta mo. Na ma su re kli

da ste vi započeli na pa de. Šta bi s tim? – pi ta la je Ce-ca svo ga ta tu Džona, na srp skom, iako je on go vo rio en gle ski s na ma.

– Mi je smo započeli sin hro ni zo va ne na pa de. Pre tačno po la sa ta.

– I?

176 177

– Šta I? Znaš ti vr lo do bro šta I!E tu se Bok si našao da bra ni svo ju pri ja te lji cu pred

nje nim ćaletom.– Znači, ni ste us pe li?Iz ner vi ra na gospođa Voks tobož smi re no, ali uz

onaj ironični iz raz li ca s vi so ko po dig nu tim obr va ma je re kla:

– Ima mo gu bit ke od naj ma nje osam na est mi li jar-di škodova.

– Šta je to? – iskre no se začudio Bok si.– To je me ra za štetu na ne se nu Cr ve nom kr stu. Za

vašu in for ma ci ju, za štetu od tri škoda do bi ja se pet-na est go di na šlihtanja ili oko osam go di na pri nud nog bra ka s de be lom političarkom.

– I šta mi ima mo s tim? Sad mi tre ba da ro bi ja mo zbog vaše štete?

– Ne znam ko će da ro bi ja, ali ne ko će bo ga mi da se do bro na ro bi ja.

– Ko?– pa onaj ko je po sta vio onaj protivvazdušni

si stem.Znači, na tu ran ti su ga baš od ra di li ka ko tre ba. La-

ri stvar no sva ka čast. I Ci ci. I Di mi tri ju. Ma i me ni. I sad ova kra va što nam pre ti, ide mi na živce, baš me ner vi ra, ali šta nam može ko ji moj? Za to sam se ja uključila u raz go vor.

– Čekajte, a da vi nas bom bar du je te, po bi je te nas iz čiste obes ti, to je u re du? Ko će za to da ro bi ja?

– Nećemo da se svađamo – umešao se ta ta Džon – Daj te, re ci te nam o čemu se ra di.

Ovo je bi lo pi ta nje za Di mi tri ja.– Nešto vr lo pro sto. Gle daj te, ni sam ja je di ni ko ji

čačka sa iz u mi ma u toj ze mlji. Ima ne ko ko je iz mi slio

L e p o s a v a

176 177

te le di ri go va ni si stem za sa pli ta nje dečaka u školskom dvorištu, pa ga je ve ro vat no una pre dio u si stem za oba ra nje ci vi li za to ra.

a na sta vio je Bok si, kao po do go vo ru:– Mi smo vam le po nu di li sa svim pri stoj ne uslo ve.

Praktično ništa ni smo tražili od vas osim da nas osta-vi te na mi ru. Čak smo vas i upo zo ri li šta će se de si ti. A vi ste hte li da nas po bi je te kao mar vu. Ni ste hte li da nas slušate za to što ste uštogljeni i na du va ni ti kva ni. Sad ćete mo ra ti da nas slušate, jel ta ko?

Ce cin ćale je di plo ma ta vi so kog ka li bra. Red je bio na nje ga.

– Do bro, re kli smo da nećemo da se svađamo. Može li bez tih uvre da? Daj te ma lo da spu sti mo lop-tu. Šta je bi lo – bi lo je. Znači, vi nešto zna te o tom si ste mu?

– Zna mo sa mo da po sto ji, ali ne zna mo ništa više od to ga.

– a zna te li ko zna?– Ne zna mo – ule teo je Bok si br zo, očito da bi

sprečio da se ne ko ne iz le ti – A ne mi sli te valj da da bi smo vam re kli da zna mo?

Tu se Crvenokršćani pogledaše i on da Flo rens voks na re di:

– Izađite na po lje. Obezbeđenje će vas od ve sti u vaše so be. Obavestićemo vas šta da lje.

– Daj te nam naše ko mu ni ka to re i re ci te nam gde se na la zi mo – tražio je Bok si.

– Čekaj, čoveče, str pi se po la sa ta, aj de gu bi te se na po lje!

– Ta ta, re ci ovoj ženi da nas ne vređa i da se ne svađa – re kla je Ce ca na en gle skom.

P o j e o v u k m a g a r c a

178 179

Džon Bler to ipak ni je učinio. Sa mo nam je ne volj-no dao sig nal da izađemo. Svi smo po gle da li u Bok si-ja, ma lo iz stra ha, a ma lo se ipak nadajući da će smi sli-ti odgovarajuću re pli ku. Pošto je ose tio naše po gle de, a ose ti li su ih i osta li, odlučio je da ne ma po tre be bi lo šta još reći. Izašli smo.

178 179

Flo rens Voks ski nu la cvi ke re

Na sta vak raz go vo ra usle dio je neobično br zo. Je-dva da smo se sme sti li u svo je fo te lje u so bi kad je opet ule teo sad ne ki no vi činovnik i tražio nam da se vra ti mo u sa lu za okru gli sto i to od mah. Nešto su iz-gle da rešili.

U pro sto ri ji su bili sa mo Ce cin ćale i Flo rens Voks. Vid no uzbuđeni. Ner vo zno su šetali po pro sto ri ji. Gospođa Voks osta vi la je svo je naočari na sto lu pa je ta ko de lo va la ma nje ozbilj no i ne pri jat no.

– Ko man da je odlučila da vam pošalje štrukaturnu sen zi tiv ku!

– Šta je to?! – upi ta li smo u čudu.– To je nešto naj go re što su bu da le mo gle da

odluče. Ne ko je očigledno po lu deo na vr hu zbog ovog bla ma i od mah je rešio da pošalje sen zi tiv ku. To je bezvazdušna di ri go va na bom ba, ne vi dlji va za ra da-re svih vr sta, pro bi ja se kroz sve vazdušne si ste me, a najveći pro blem je što ubi ja sve u kru gu od 400 ki lo-me ta ra!

– A da li ste vi nor mal ni!? Ko je to odlučio? Zar ni ste vi taj vrh!?

voks je sleg nu la ra me ni ma.– Ni smo. Mi sa mo pre no si mo naređenja.

180 181

– Pa je ste li pre ne li naređenje?– Ni smo još, ali mo ra mo to da ura di mo u ro ku od

10 mi nu ta. Za to smo vas po zva li. Daj te, de co, bu di te ra zum ni, pro baj te nešto da smi sli te! Ovi lu da ci će nas sve po bi ti! Izbiće opšti rat!

– Pa šta da smi sli mo kad su ta ko odlučili?– Mi slim da će ih umi ri ti ako dođu do tih vaših

si ste ma.– ama mi to ne zna mo. To ne ma ve ze s na ma. a i

kad bi smo zna li, ka ko bi smo sprečili, kad vi di te da su oni ta mo po lu de li?

Na sta la je opšta gra ja. Vrište oni, vrištimo mi. Hi-ste ri ja na sve stra ne, kad se od jed nom pro drao Di-mi tri je:

– Qu i et! Svi su ućutali.– pa stvar je vr lo jed no stav na. Ne znam ništa o toj

vašoj šturkast... – Štrukaturnoj sen zi tiv ci...– Da, ne znam ništa o to me, ni sam ni kad ni čuo,

ali ov de se ne ra di o klasičnom od bram be nom si ste-mu. Ne ma tu ni ka kvih ra da ra. Si gu ran sam da ni ta vaša ra ke ta ne može da prođe. Eksplodiraće na gra ni-ci, a ne ta mo gde bi ste je upu ti li.

– Ka ko misliš i ka ko to znaš?– Za to što znam po kom prin ci pu ra di. Kad smo bi-

li kod na tu ra na ta, oni su pomoću tog si ste ma obo ri li je dan po li cij ski he li kop ter. Ni su ga ničim gađali, on je pro sto eks plo di rao kad je naišao na ne ka kvu pre-pre ku. Dru gi he li kop ter ko ji je išao iza nje ga, iz be gao je eks plo zi ju ta ko što se okre nuo i vra tio na zad. To će se de si ti i s vašom ra ke tom ako uda ri u taj zid.

L e p o s a v a

180 181

Flo rens Voks ga je gle da la be sno, sti snu tih usa na. – pa zašto nam to ni ste re kli u izveštaju?po no vo nas je iz ba ci la na po lje i vra ti la cvi ke re na

nos. Is pred su nas čekali no vi činovnici. Stal no su se sme nji va li to kom ovih događaja. Ne znam zašto. Sad su nas oni od ve li u istu so bu.

– Ovo je bio fol – zaključio je Bok si – Pro ba li su na fr ku i po ve re nje da nam iz vu ku in for ma ci je. Možda bi smo na se li da smo nešto zna li.

Me ni ovo ni je ni pa lo na pa met, ali tu sam i po red ogrom nog adre na li na ko ji mi je skočio, pr vi put ose-ti la da gu bim sna gu. Da neću još du go izdržati. On da sam se se ti la Ci ci nih reči. Ušli smo u so bu, iz va li li se u fo te lje i kaučeve.

– U pičku le pu ma te ri nu! – iz ja vi la je Ce ca ne ka ko smi re no, kao da je to ne ka ja ko du bo ka mi sao. U stva-ri, u tom mo men tu to i je ste bi lo nešto vr lo pa met no. Rasterećujuća fra za u pra vom tre nut ku. Mi sao ko ja je ras te ri va la zle du ho ve.

Tražili smo od ovih oran gu ta na nešto za piće, ne-ku žestinu. Već smo bi li počeli da pi je mo i hte li smo da na sta vi mo s tim tri pom. pri ja lo nam je. Ne ka ko se opet Dri ton tu stvo rio i iz dao naređenje. Pi tao je šta tačno hoćemo. Pa zi, može i da se bi ra! Pošto smo još bi li i žedni, svi smo tražili pi vo, i to pu no pi va. Pa on-da ko jeg? Ma ne ma ve ze, daj bi lo šta, ali mno go!

F l o r e n s V o k s s k i n u l a c v i k e r e

182 183

Ide mo kući!

– Ide mo kući! – ra do sno je re kao Bok si pošto se po sle tri da na iscrpljujućih pre go vo ra vra tio na zad u so bu. Di mi tri je i ja smo to tal no od u sta li od na stav ka mal tre ti ra nja još one noći kad smo se raz bi li od pi va i vi ski ja. Zaključili smo da im više ni smo po treb ni i da Bok si i Ce ca mo gu da lje sve sa mi. Ta tri da na pro ve li smo u izležavanju, na je da nju, je dre nju po kon tra ne tu, pa čak i u gle da nju te le vi zi je. Us put smo se spri ja te lji-li s ne kim li ko vi ma iz Sek to ra za go mi la nje ka pi ta la. OK ne ki ti po vi, činovnici, Fran cu zi, ko je čisto za bo le za po sao ko jim se ba ve i sve ga im je pre ko gla ve. Žan Luj i Mark, doduše, iz gle da ju kao i svi osta li u ko-mand nom cen tru Cr ve nog kr sta, ali su za bav ni. Ume-ju da se za je ba va ju. Ka pi ra ju naš hu mor, čak smo se mi više iz ne na di li nji ma ne go oni na ma. Lad no zna ju za našu mu zi ku i to narodnjake. više o to me zna ju od nas. Kažu da im se sviđa. Slušaju svašta što mi pre zi-re mo i zna ju sko ro sve te glu pe pe sme na pa met. Bi li su na „Exi tu“ prošle go di ne. Čak i u Guči! Pra ti li su događaje ve za ne za nas pre ko kon tra ne ta. Za pra vo su se oni pro bi li do nas da nas upo zna ju. Je bo te, pa mi ima mo fa no ve i u ino stran stvu, i to u Fran cu skoj! Ob ja sni li su nam da ta mo po sto je čitavi po kre ti ko ji

182 183

podržavaju i Loptopešake i ceo taj na tu rant ski po kret kod nas. Štaviše, i u Fran cu skoj, u bli zi ni avi njo na, ima ne ko li ko na tu rant skih na se o bi na. Ima ju i svo je saj to ve. Ne ve ro vat no čega sve ima na tom kon tra ne tu a da mi ni smo ima li poj ma. Ko li ko sam ska pi ra la, ovi naši sarmaši, škembićari i ka ko ih sve ne na zi va ju, su mi la maj ka u od no su na ove Fran cu ze. Oni ima ju du-gu tra di ci ju otpadništva od ko mu na i skvo to va još od XIX do XXI ve ka.

Pričali su nam i o načinima prelaženja uli ce u Pa-ri zu, pro ble mi ma na ko je na i la ze ra zni al ter na tiv ci, politički neistomišljenici, ne za vi sni no vi na ri... Sve kao kod nas! U stva ri, Di mi tri je i ja im ni smo mno go ve ro va li u sve to, ali nam ni je bi lo ja sno zašto bi nas la ga li. Da ne bu de za bu ne, oni su do kra ja bi li lo jal ni or ga ni za ci ji u ko joj ra de. Shod no to me, ni su nam ot-kri li gde se na la zi mo.

Bi lo ka ko bi lo, za to vre me smo se in for mi sa li o zbi va nji ma kod nas. Na te le vi zi ji, ne ka ko istog da na, ve sti iz Sr bi je su se sa udar nih pre me sti le ne gde u sre-di nu ve sti. I ima le su sa svim drugačiji ton. Uglav nom su se svo di le na to da je ra zum pre vla dao u Ne vla di Sr bi je, da je na pu tu da pri sta ne na uslo ve ko je je po-sta vio Cr ve ni krst i da je možda moguće da će pre go-vo ri bi ti uspešno okončani. U ve sti ma da lje sle di da je po stig nut do go vor između zaraćenih stra na u Be o gra-du i da su TOP, za jed no sa svim pešačkim or ga ni za ci-ja ma, i tak si-udruženja i po kre ti pot pi sa li pri mir je i da na uli ca ma vla da savršen red. Ni o na ma se više ne go vo ri u lošem sve tlu. Ne ko iz Ne vla de čak nas po seb-no po hva lju je za do pri nos u sta bi li zo va nju si tu a ci je, a je dan stra ni analitičar kon sta tu je da su Loptopešaci fak tor sta bil no sti na čitavom Bal ka nu. Prc u is pr dak!

184 185

O gu bi ci ma i ne u spe lom ci vi li zo va nju na te le vi zi ji ni reči, ali na ne ko li ko me sta na kon tra ne tu se o to me ite ka ko priča. Ni ko ne raspolaže tačnim po da ci ma o gu bi ci ma Cr ve nog kr sta, ni ti o to me ka ko je bar ot-pri li ke ak ci ja iz gle da la, što je do kaz da u CK ne ma špijuna, ali ne tre ba čovek da bu de previše pa me tan da zaključi ne ke stva ri. Kroz ras pra vu na ra znim fo ru-mi ma uglav nom pre vla da va tačna ver zi ja priče, a to je da je u od bra nu ze mlje uspešno sta la ne ka kva pa ra-voj ska ko ja po se d u je al ter na tiv ni si stem od bra ne od ci vi li zo va nja iz va zdu ha.

Pret po stav ke o količini škodova ko ju je pre tr peo Cr ve ni krst prilično va ri ra ju, i uglav nom se pre te ru-je. Ne ki naučnik iz Ame ri ke tvr di da šteta ni je mo gla iz no si ti ma nje od 400 mi li jar di škodova. On se na te po dat ke po zi va poredeći ovu ak ci ju sa onom bu tan-skom. Ko li ko god da je pre te ra na ta pro ce na, na ma ipak ide na ru ku da se o ta kvim stva ri ma priča, ma kar i na kon tra ne tu.

Di mi tri je i ja, dok upi ja mo sve te in for ma ci je, ležimo u kre ve tu i ne možemo da ve ru je mo. Lju bi mo se ne ka ko spon ta no i očekivano, kao da ceo život to ra di mo. On me ma zi po gla vi, ma zim ja nje ga. Do ne-dav no smo se vo le li neo stva re no, a sad se vo li mo otvo-re no. Srećni smo!

U jed nom mo men tu na GNS do bi jam po ru ku s ne po zna tog bro ja. Piše „4.321,23. Za lio sam peršun. Lju ba Maj mun“. U početku mi ni je bi lo ja sno, a on da se se tim da je to ona bu da la, se kre tar kod na tu ra na-ta kog sam osta vi la da bro ji točkove i de li ih sa tri pa da sve to preračunava u ne sećam se šta. I da za li je peršun. Ka kav mo ron! ali bar nas je le po na sme jao.

L e p o s a v a

184 185

Kad su Bok si i Ce ca ušli da nas oba ve ste da ide mo kući, cir ka li smo ne ku vot ku sa Fran cu zi ma i br blja li o vr sta ma uložaka za muškarce i četvrtastim ta nji ri-ma za de cu.

Vest nas je, raz u me se, ja ko ob ra do va la. Žan Lu-ju i Mar ku je isto bi lo dra go, ali im je ujed no bi lo kri vo što od la zi mo. Baš im se vi de lo ka ko im je žao. prostodušni i is kre ni lju di.

Na to je Bok si mir no re kao da ćemo im ra do doći u po se tu u pa riz.

– Ka ko ćemo doći? Na lop ta ma? – pi ta la sam.– Ne, re gu lar no. Uki nu li su nam vi ze. Svi uslo vi su

is pu nje ni.Znači, Bok si je us peo da iz bok su je mak si mal ne zah-

te ve s početka pre go vo ra. I ne sa mo da smo se spa si li no vog ci vi li zo va nja ko je bi, ka ko smo u međuvremenu sa zna li, ima lo za po sle di cu po gi bi ju naj ma nje dva mi-li o na negrađanki i negrađana iz re do va ci vi la, ne go je lad no us peo da do bi je i pot pu no uki da nje vi za. Znači, možemo bez fr ke da pu tu je mo gde god hoćemo! Ne sa mo u Bu gar sku ne go u ce lu Evro pu! U ame ri ku ne, ali za to iona ko ne bi smo ima li do volj no slov nih zna-ko va.

I d e m o k u ć i !

186 187

Ve se li av gust

vra ti li su nas šatlom na isto me sto oda kle su nas i po ku pi li. Hte li smo da po ve ze mo i Fran cu ze sa so-bom, ali oni ni su mo gli, kažu, ima ju po sla, a baš bi vo-le li da pri su stvu ju sla vlju u Be o gra du. Čak je i Dri ton pu stio su zu kad smo se opraštali. I Ce ca je kre nu la s na ma. Šta da ra di ta mo?

Njen ta ta je obećao da će doći za od mor kod nas. Ni je bio u Be o gra du još od kra ja svog man da ta. Bi-lo ga je strah. Sad više ne ma raz lo ga. Na pro tiv, dobrodošao je.

Voj ni ci su nas kod Ma ki je vih rođaka do ve zli tačno u pod ne 12. av gu sta. Ma ki i Ga li na su nas oduševljeno dočekali. Ja vi li smo im da stižemo. Ima ju pu no da nam pričaju pošto je ovaj pe riod pre go vo ra za njih bio užasno traumatičan i na po ran. Sve vre me su pro ve li s na tu ran ti ma u po sta vlja nju mr tvog zi da, pokušavajući na sve nečine ne ka ko da stu pe u kon-takt s na ma ili bar pre ko kon tra ne ta ne ka ko za mu-mu lje no da nam pošalju po ru ku. pret po sta vlja li su, ali ni su mo gli bi ti si gur ni, da smo mi ta mo pot pu no izo lo va ni. U sek to ru u ko jem su oni ra di li, ru ko vo dio je Tar zan i kažu da je sve bi lo to li ko dez or ga ni zo va no i haotično da im uopšte ni je ja sno ka ko su na kra ju us pe li.

186 187

– Ali mo ra mo da požurimo, jer za po la sa ta treba da vas kr sne Mo cart na Tr gu. Osim to ga, u Be o gra du je od ju tros ve li ko sla vlje na uli ca ma – kaže Ga li na.

– Je bo te, pa da! – Lu pi la sam se po gla vi. pot pu no sam na to za bo ra vi la. Mo cart! Te ram sve da požure. Uzi ma mo lop te i le ti mo u prav cu Be o gra da što brže možemo. Sad ne iz be ga va mo pu te ve. Štaviše, le ti mo iz nad glav nih saobraćajnica. Auto mo bi li sti, tak si sti, kamiondžije, vozači auto bu sa – svi, tru be za na ma, po zdra vlja ju nas, viču, vi jo re se za sta ve svih bo ja, na-ci ja, gra do va, fir mi, štamparija i proizvođača uložaka i pi va, pu ca ju šestarde na sve stra ne, čuje se puc-nja va u va zduh iz auto mat skih kruški (uopšte se ne plašimo da će ne ko da nas obo ri), iz prav ca Ze mu na vi di se abrupt ni dnev ni va tro met. Veličanstveno! Iz zvučnika po gra du čuju se naj po zna ti ji Mo car to vi ri-fo vi, ceo grad je lud od sreće, čak i Ka ra bur ma sad de lu je ne ka ko lepše, šarenije, ve se li je. pri tom, di van je dan, sunčan, bez ve tra.

Približavamo se cen tru pre ko ras kr sni ce kod Bri-se la i tu vi di mo ve li ke ko lo ne lju di ko ji se ve se lo, u rit mu, kreću pre ma Tr gu. Vi de i oni nas i kliču nam oduševljeno. „Lo-pto-pe-ša-ci! Lo-pto-pe-ša-ci!“.

Okrećem se i vi dim Ma ki ja ka ko za pi nje o sta re žice od tro lej bu sa ko ji je odav no uki nut, ali žice ni ka-ko da ski nu. Uplašila sam se za nje ga. Ko zna da li u nji ma još ima stru je...

Dok le ti mo, pi tam se da li oni ima ju ima lo poj ma o to me šta se de si lo. Ot kud smo se mi to ta ko br zo od glav nih zločinaca pre o bra ti li u he ro je? Ni smo sti-gli da po gle da mo ni ka kve ve sti, čak ni no vi ne ili bar ne ku in for ma ci ju na kon tra ne tu po sled nja dva da na. Sve se od i gra lo ja ko br zo i mi se vraćamo na poprište

188 189

to tal no ne sprem ni i neobavešteni. Zna mo da nas više ni ko neće di ra ti, ali ne ma mo poj ma šta da nas u Be o-gra du znači le te ti na Di mi tri je voj lop ti.

Tek ka sni je smo sa zna li da je većina sve vre me sko ro sve zna la što je mo glo da se sa zna. Zna li su da smo u bek stvu i da smo u kon tak tu s na tu ran ti ma i da mi vo di mo pre go vo re, a ne Ne vla da. Zna li su i da je uhapšeni Di mi tri je lažan. Ona ko sluđenima, bi li smo im je di na na da. Sad kad je sve prošlo ova ko do bro, ni je ni čudo da su bi li ta ko ras po ja sa ni i ve se li i da smo mi ta ko fantastično pri mlje ni. Za pra vo se is po-sta vi lo da mi ko ji smo bi li u cen tru zbi va nja ni smo zna li ništa, dok su svi sa stra ne sko ro sve vr lo do bro zna li. Ka ko mi je Ma ki po sle ob ja snio – go to vo da je bi lo do volj no sa mo ne gle da ti te le vi zi ju. ve sti su se pre no si le od usta do usta. Oni ko ji su gle da li Tv – nji-ma još uvek ništa ni je ja sno.

Ka ko se približavamo Tr gu, gužva i gra ja su sve veći. Na Tr gu je ta kva eufo ri ja da sam – kad su nas ugle da li – mi sli la da će nam eks plo di ra ti lop te od bu-ke. Ko lek tiv ni ur lik se po la ko transformiše u skan di-ra nje. Opet se ori „Lo-pto-pe-ša-ci! Lo-pto-pe-ša-ci!“. Ona ko zbu nje noj mi je ma lo ne pri jat no. Ne znam ka-ko da se ponašam i gde da gle dam. Mašem. To je je di-no što mi pa da na pa met. Mašu i osta li za mnom.

a on da su oku plje ni sta li da ba ca ju auto mat ske per tle uvis. Sce na je iz gle da la ne ve ro vat no. Ni kad ništa slično ni sam vi de la. Inače, za bo ra vi la sam da kažem, ja vi li su nam, još pre ne go što smo kre nu li, da su uki nu li i oba ve zno ve zi va nje per tli i do ber ma ne na pešačkim pre la zi ma i pešačke re gi star ske ta bli ce, ka zne ne tra ke u bo ji, pa čak i PPG. Sve! To je je di no što su nam re kli pred po la zak u Be o grad.

L e p o s a v a

188 189

Sad su se lju di gađali per tla ma, tra ka ma i plat ne-nim re gi stra ci ja ma u svim bo ja ma i zo na ma. Sve se šarenelo od njih, a ova ko iz ptičje per spek ti ve je to iz-gle da lo kao s ne ke raz gled ni ce iz Мек До налд са. Sad se je dem ka ko mi ni je pa lo na pa met to da fot kam iz vi si ne.

Našli smo se ma lo u čudu. Ja sam bi la na čelu gru-pe, jer me ni se ne ka ko najviše žurilo da vi dim Mo car-ta, ali sad ni sam zna la gde da se spu sti mo. Trg je bio pre pun, ali i sve okol ne uli ce. Ne ko vre me smo se vr-te li u krug. Iz gle da lo je kao da to na mer no ra di mo da bi smo iz ma mi li što više apla u za i skan di ra nja, a u stva ri ni smo zna li ku da ćemo. Naj zad je ne ko do le iz gle da ska pi rao naš pro blem.

Is pred Ken gu ra je sta ja la im pro vi zo va na bi na i bi-lo je or ga ni zo va no ozvučenje. Za mi kro fon je izašao ne ki tip, ne ki te le vi zij ski vo di telj, i re kao gla sno:

– Mo li mo Loptopešake da se upu te pre ma te ra si Na rod nog pozorišta, a oni ma ko ji se ta mo na la ze da im oslo bo de pri stup.

Odlična ide ja! Gledaćemo događaj iz lože. Po sta la sam ma lo spret ni ja u ma ne vri sa nju lop tom i la ko sam je usme ri la pre ma pozorištu. ate ri ra la sam re la tiv no bez bol no, valj da za to što sam na tra pa la na ne kog de-belj ka ko ji ni je sti gao da se sklo ni. pa to je Tar zan! Lju bi mo se sko ro kroz su ze. a on da mi po ka zu je po-red se be: La ra! Slat ka ma la La ra, najveći he roj nad he ro ji ma svih he ro ja u isto ri ji he ro ja! Le pa, slat ka, srećna, ve se la, s Tar za no vim si nom Lu kom – stvo re-ni jed no za dru go, od mah se to vi di. Po red njih Bo-ran Gogunović – svi su tu! Još ne ko li ko sarmaša. Presrećni smo svi. Možda ma lo previše. Bo ra no va ozbilj nost raspršila se kao iz du va ni ba lon, kao da

V e s e l i a v g u s t

190 191

je od u vek bio ova kav, šlampavo obučen u suk nji od džinsa s pi vom u ru ci. I do bro mu sve to sto ji. Pošto me iz gr lio, imao je od mah šta i da mi kaže.

– Ej, Le po sa va, znaš šta je s Ga bi?– Ko jom Ga bi? – zbu ni la sam se.– Ga bri je lom Fabijančić – na nju sam u ovoj fr ci

to tal no za bo ra vi la.– Šta?– pa pro te ra li smo je... – re kao je po no sno. Ja sam

sa mo od mah nu la ru kom. „Vr lo važno“, po mi sli la sam „Pa ona bi iona ko mo ra la sa ma da ode“.

Osta li baš i ni su udob no sle te li. Uglav nom su se po-raz bi ja li o zi do ve, Bok si je čak promašio čitavu te ra su i srušio se do le, is pred ula za. pao je pra vo u gne zdo obožavateljki ko je su ga ta ko zgra bi le, iz lju bi le i iz va-ta le da se je dva ne ka ko iz mi go ljio i po peo na bal kon.

Ma sa nam je i da lje uzbuđeno skan di ra la, pa je Di-mi tri je is ko ri stio tre nu tak, za gr lio me pred svi ma i po lju bio. Du go je tra jao taj uz bu dlji vi po lju bac pred sto ti na ma hi lja da lju di ko ji frenetično na vi ja ju. Ma ka kvim sto ti na ma hi lja da! Mi li jar da ma, pošto su tu bi le ka me re iz ce log sve ta, sa svih te le vi zij skih i kon-tra net skih sta ni ca. Ceo svet je zu rio u nas.

Mo car to vo po ja vlji va nje se očekivalo sva kog časa. Na raz gla su je pičila 35. sim fo ni ja, a lju di su je pra ti li pevajući ta ko gla sno kao da ima tekst. U jed nom mo-men tu – uz stravičnu eks plo zi ju, praćenu ta la som gu-stog žutog di ma, uka zao se Vol fgang Ama des Mo cart! Po pe ti put među živima ot ka ko je po stao be smr tan.

Moj ap so lut ni idol, evo ga sto ji pre da mnom na Tr-gu kod Ken gu ra! Široko po dig nu tih ru ku iz nad gla ve, pozdravljajući eg zal ti ra nu ma su. To ma ha nje i skan-di ra nje „Mo car te – Mo car te – mo gu da ti puše Mo-

L e p o s a v a

190 191

car te e e e e e ee!“ tra ja lo je do brih de set mi nu ta. A on da je kre nu la i va ri ja ci ja „Volfganže, Volfganže, mo gu da ti puše, Volfganžeeeee!“. Ne ko dru gi bi se možda bar ma lo zbu nio, ali on se držao iz vr sno. Sta jao je čvrsto us pra vljen, od ma hi vao i tu i ta mo se služio mo cart-ku gla ma ko je mu je do tu rao or ga ni za tor.

Tek on da je seo za kla vir, dao ma si znak ru kom da se utiša i u tren oka je za vla dao ta jac. Šta će da svi-ra? Obično kad vas kr sne, kao prošli put u Kejp ta u nu, od svi ra dva de set pr vi za kla vir. Na da la sam se da će i sad. I stvar no! Počela je ma tri ca iz zvučnjaka. Ta ta ta ta ta ti ru ri ru ra ta ta ta.... Ma sa se njiše i svi ma sr ce ku ca u istom rit mu. Božanstveno!

Ni sam mo gla da se ne ras pek me zim. Mo ji dru ga ri su vr lo do bro zna li ka ko go ti vim Mo car ta i sa mo su bu lji li u me ne pa sam da la sve od se be da se što je moguće više suzdržim, ali ne vre di – ni su to više bi le sa mo su zi ce, pla ka la sam bol no i grčevito, kao da se nešto tragično dešava. Sa mo su mi gu ra li ma ra mi ce. Sručila sam gla vu na Di mi tri je vo ra me, a on me sa mo zaštitnički po mi lo vao.

pošto je završio, slav ni kom po zi tor je ustao, prišao mi kro fo nu i obra tio nam se na srp skom, sa simpatičnim nemačkim ak cen tom, krat ko i ja sno.

...

V e s e l i a v g u s t

192 193

No, pre ne go što vam kažem šta je Mo cart re kao, jer želim te nje go ve reči da osta vim za kraj ove pri-po ve sti, hte la bih da na po me nem još ne ko li ko stva-ri ko je sam vam osta la dužna u hitrom za pi si va nju suviše br zih i uz bu dlji vih događaja od po sled njih me-sec-dva.

Na i me, budući da ovo pišem sa dis tan ce od dva da na po sle ve li kog sla vlja na Tr gu kod Ken gu ra, pa pošto su mi se ma lo sle gli uti sci i pošto se sve ta ko srećno završilo, ni sam mo gla da ne pri me tim da mi je po sle sveg olakšanja na duši ostao je dan težak ba last te melj nog razočarenja. Ot kud to?

Pa vi di te, sve ono što sam mi sli la kad sam počela da pišem kad mi je po sta lo za bav no sa mo to što je Di mi tri je iz u meo lop te, pa kad se sad osvr nem na taj početak – pa ja više ni u šta od svega onoga u šta sam ve ro va la pre tih me sec i više da na ne ve ru jem. Sve ono što sam sma tra la najvećim vred no sti ma u svom životu i na ovom sve tu srušilo se kao ku la od ka ra ta. pa sad i po red to ga što sam sa Di mi tri jem u div noj ve-zi i što su se svi naši pro ble mi rešili i što smo na po kon po sta li kao i svi osta li, što možemo da pu tu je mo ku-da hoćemo, a možemo i da ra di mo šta hoćemo pa da nas ni ko ništa ne pi ta, što sad dišemo to li ko slo bod-no ko li ko ni sam ni kad mo gla ni da za mi slim – ipak me pro go ni taj nepodnošljiv osećaj razočarenja. To je valj da kao ne ka vr sta no stal gi je. Ima la sam ide a li zo-va nu sli ku o sve tu za ko ji sam se očas po sla uve ri la da ni je ta kav ne go sa svim drukčiji i sad mi taj svet, ko ji je u stva ri bio svet iz mo je mašte, strašno ne do sta je. Još je bol ni je to što mi ne do sta je nešto za šta znam da uopšte ne po sto ji ni ti je ikad po sto ja lo.

L e p o s a v a

192 193

Srećom, ni ovaj pra vi svet oko nas ov de ni je to li ko loš kao što sam ra ni je mi sli la. Do sta je bo lji. Ni ovi lju di oko me ne ni su ta ko loši. Osim to ga, tu su i ma-lo mistične i di sku ta bil ne, ali sva ka ko utešne reči ko-je nam je ta da upu tio Mo cart, a ja ih od mah sni mi la na svoj CST za jed no s ve li kim apla u zom ko ji je po sle njih usle dio:

– Živeo, Be o gra de! Di van doček! – Ima te li još nešto da nam poručite u ovoj svečanoj

pri li ci? – pi tao ga je vo di telj.– Imam – sprem no je od go vo rio Mo cart, ali se on-

da ma lo za mi slio, dao nam znak da pričekamo, pa po-sle uz bu dlji vih mi nut-dva ve li kog iščekivanja, naj zad iz go vo rio:

– Želim sa mo da vam kažem da tre ba da zna te da budućnost ni je oba ve za.

V e s e l i a v g u s t

194 195

Re kli su o „Le po sa vi“

„Odlična ne ga tiv na uto pi ja! A za šta se do de lju je smrt na ka zna? Za nečitanje blo ga ne de lju da na?“ Be­o­gra­do­ho­lik,­moj­blog.co.yu

„Sva ka čast! Mašta neoganičena Le po sav ki na“ zangr ad,­m­ojblog­.c­o.yu

„O vo su obična lup et anja dokonog i frustrirano g rasiste auto ri tar ca - pri padni ka v ećinskog nečeg a, za koga je svaka toleranc ija prem a manjin sk om nečemu odmah i automatski atak na njega i njegova uverenja.“ Henry­Chinaski,­Forum­B92

„Lepa, divna si. Tako spontana i neposredna.I iskrena. I sve!“ loonah,­mojblog.co.yu

„Leposava, udat ću se za te be! Ot ka ko čitam ovo, stal no mi se od ve zu ju per tle. Jučer mi ci je li dan bi le od ve za ne per tle, na obje ci pe le. Ni tko ni je pri mi je-tio. Do bro sam prošao. “ g aw run,­m­oj­blo­g.co.yu

Nemam pojma o čemu pričaš. Treba te dobro jebati, sigurno ćeš početi zrelije razmišljati.Nere­gistrovani­poseti­lac,­mo­jb­log.co.yu

„Leposava? Pih!“ idolmladih,­­m­ojblog.co.y­u

194 195

„Leposav a, cari ca si. Sjutra bih t e ženio. Rodila bi mi bebice.. . jednu, dvije, t ri... pa bi rodila i mene i izvukla me iz rupe. pa bism o se deli n a kan tu nu i pili šljivovicu. Zašto me ignoriraš? Nere­gistrovani­poseti­lac,­mo­jb­log.co.yu

„Čoveče, ja bih mnogo voleo da živim u takvoj Srbiji... “ Sejn,­mojblog.co.yu

„Odlična priča! Ima li ovo ne gde da se ku pi da po-klo nim svom glu pom bra tu za rođendan?“ mi­ki­li­ca,­moj­blog.co.yu

„Ko ja si ti luđakinja, Le po sa va, po na vljam, Le po sa-va! Po la mi li o na kva drat nih megapalačinki sa ora si-ma u du pe! Ha a a ha ah ha ha hah. Ku pu jem izum pro-ti vu b92 kon cep ta. Na ti palačinke!“ fbiana,­moj­blog.co.yu

„Kad su mi rekli da je ovaj bl og odličan, m islio sam da je samo odličan, ali ovo je zakon. Ka d knjiga izađe, boriću se da s e uvrsti u l ek tiru“ b or borog,­mo­jb­lo­g.co.yu

„L epa, pr ava si majs torica za napetos t, slikovi-to st i detalje, s amo mn ogo brzo obj avljuješ po st-ove. proredi malo, daj barem jedan u dva dana, da stignemo da pročitamo još ponešto“ jel o i ostal o,­mojbl­og­.co.yu

„Koja si ti ca ri ca ! Sled misli i svega je potp uno uklopljen u moju ge neraciju. Ja ovo doživljavammn ogo lično. “tarator,­m­ojblog.co.yu

196 197

„Čitam ovaj blog re dovno i nisam se do sada oglašavala jer nije bi lo potre be. Svaki put se uplašim da će sve d a se raspadne, a onda me svak i slede ći p ost prijatno iznenadi. O vo je sv e bolje i b olje! Lep-osava - piči! Uživam i verujem u tebe. “­lar­na­ca­x,­moj­bl­og­.co.yu „Mašina za povrać an je po ar hitekt im a i advok atima! Glasam da se ovaj pronalazak bolje kotira. Ne pitam šta košta!“ hollowood,­mojblog.co.yu

„Ovo je preveliko ludilo za moj skromni um.“Posetilac­neregistrovani,­mojblog.co.yu

„Piš živi! Fantastično napisano! Mnogo mi se sviđa i redovno te čitam.“ Lara...,­mojblog.co.yu­

„Ti stvarno nisi normalna. Sve čestitke!“ innocence,­mojblog.co.yu­

„Maštovita zbrka skroz. Uzvišena ludost doterana do perfekcije... Mnogo si jaka bre, Lepa!“ djmilena,­mojblog.co.yu

„Progutala sam ‘Leposavu’ sve cepajući se od smeha. Ta knjiga je potencijalna biblija normalnih jedinki moje generacije.“ Marija,­PMF

196 197

Beleška o pi scu

Pa vle Ćosić, rođen 1967. u Be o gra du, lin gvi-sta je po obra zo va nju. Is ta kao se ra do vi ma o žargonu, ve za ma srp skih i hr vat skih di ja le ka ta, leksikološkim stu di ja ma i pro ble mi ma u na sta-vi srp skog je zi ka. autor je Priručnika za lek to-re i stu den te srp skog je zi ka (Srp ski za stran ce, WN UAM, po znanj, polj ska 2004). Ra dio i kao no vi nar, ko lum ni sta i pu bli ci sta (Ra dio B92, RFI, Naša bor ba, Dnev ni te le graf, X-Za ba va, Yel low cab, Ze mlja, Naj). Krat ke priče ob ja vlji vao u broj nim časopisima i zbir-ka ma. Za vre me bo mar do va nja Ju go sla vi je, sni mio do ku men tar ni film Slo bo – Klin to ne! (Be o grad, 1999). Osnivač je i glav ni ured nik pr-vog srp skog web ma ga zi na Krom pir (Be o grad, 1999 – 2006). Radio u izdavačkim kućama Rende i Istar. Od 2005. član je tru pe Ile gal ni poslastičari.Le po sa va je nje gov pr vi ro man, a pr vo po gla vlje je kao priča ob ja vlje no u zbir ci Blog SF – Tran-sfu zi ja 01 (Men tor, Za greb, 2006) i u okvi ru web Kon kur sa za socijalno angažovane radove Centra za libertetske studije (Beograd, 2006). Živi i radi u Beogradu.

198 199

Sadržaj

Ponekad stavim ru ku na čelo i kažem sebi:Baš si, Leposava, prava seljanka! 7Moja prijateljica Galina 11Institu cionalni okvir 14Bu garska! 16Moja prijateljica Ceca 23prc u isprdak! 27proba 32Moj prijatelj Dimitrije 37Moj tata pocepanko 40Referat moga tate 43Topovci se ne šale 47Ispit iz političke korektnosti 51Loptopešaci 58Su kobi na sve strane 62Carske mrvice 67Let iznad ku kavičjeg gnezda 73U kandžama kiselih sarmaša 77Sve tajne natu ranata sarmaša 82Nastavak poglavlja 86

198 199

Treba ostati pribran 91prvi dan bez ppG-a 98pršu t, sir, pivo i rakija 101Da sam još malo popila, mislila bih da je Crvenkapica 105vanredno stanje 115Natu ranti i problemi 120policija samo radi svoj posao 124Pančevo u akciji 129Vikend u Pančevu 137Ne znamo ni gde smo ni kad smo,ali nam je dobro 145Početak pregovora 151Mrak na oko 164Ku ća gori a baba se češlja 169pojeo vu k magarca 175Florens voks skinu la cvikere 179Idemo kući! 182veseli avgust 187Re kli su o „Le po sa vi“ 194Beleška o piscu 197

200

HifenatorRaS

FrizerJelena Kurjak

PismoGeorgia

Fontovi na koricamaWhoopass© 2002 Nate piekos, www.blambot.com

Darrians Sexy Silhouettes© 1999 Darrian and California Cosmo,http://westwood.fortunecity.com/cerruti/445/

Web podrškawww.mojblog.co.yuhttp://leposava.mojblog.co.yu

Medijski sponzoriwww.krompir.co.yuwww.be92.co.sr

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41 - 31

ЋОСИЋ, Павле Leposava / Pavle Ćosić - Beograd : Drugo izdanje : Kornet, 2008 (Beograd :Otvorena knjiga). - 200 str. ; 21 cm. -(Edicija Tripovetke)

Tiraž 1000

ISBN 978-86-86673-10-7

COBISS.SR-ID 136658956