2 Stvari

STVARI

POJAMSASTAVNI DELOVI

KLASIFIKACIJE (praktični značaj)

POJAM STVARI DEO MATERIJALNE PRIRODE SLUŽI ZADOVOLJAVANJU ČOVEKOVIH

POTREBA MOŽE BITI OBJEKT GRAĐANSKOG

SUBJEKTIVNOG PRAVA (apstraktni pojam koji se može

manifestovati u najraznovrsnijim konkretnim oblicima)

Nezamislivost života bez stvari – želja za posedovanjem – uslov opstanka, razlog sreće i nesreće

STVARI KAO OBJEKT STVARNIH PRAVA

NEKE STVARI NE MOGU BITI OBJEKT STVARNIH PRAVA:

1) jer ih čovek ne može posedovati (zbog prirode same stvari)

2) po naredbi zakonodavca FIZIČKI I PRAVNI USLOV DA BI SE

STVAR TRETIRALA KAO OBJEKT STVARNIH PRAVA

FIZIČKI USLOV

DEO MATERIJALNE PRIRODE POTČINJEN ČOVEKOJ VLASTI

POJEDINAČNO ODREĐENA – ona koja se po svojim svojstvima (izgledu, kvalitetu...) ili nekim okolnostima koje su izvan nje (mesto gde se nalazi) razlikuje od svih ostalih stvari – individualizacija je neophodna, a način na koji se to čini je nebitan

NE ZNAČI DA OBJEKT STVARNIH PRAVA NE MOGU BITI STVARI KOJE PRIPADAJU NEKOM RODU (tzv. generične stvari); preduslov je da budu INDIVIDUALIZOVANE NA NEKI NAČIN KOJI OMOGUĆAVA NJIHOVO RAZLIKOVANJE

U PRAVNOM PROMETU

PRAVNI USLOV

DA NA TAKVOJ STVARI MOŽE POSTOJATI PRAVO SVOJINE ILI DRUGO STVARNO

PRAVO ODNOSNO, DA PUTEM ZAKONA TA

STVAR NIJE IZUZETA IZ STVARNOPRAVNOG REŽIMA, tj. DA NA OSNOVU ZAKONA TA STVAR NIJE IZUZETA

OD MOGUĆNOSTI PRISVAJANJA DA LI TO ZNAČI DA STVAR TREBA DA BUDE

U PROMETU? – dobra mrtve ruke (stvari extra commercium, ali nisu javna dobra)

DELOVI ČOVEČIJEG TELA (organi, ćelije, tkiva)

NE RADI SE O STVARIMA, NITI O NJIHOVOM PROMETU U SMISLU

PRAVILA OBLIGACIONOG I STVARNOG PRAVA

RADI SE O DOBROČINOM USTUPANJU DELA TELA BOLESNOM LICU U SVRHU LEČENJA (milosrđe)

DELOVI ČOVEČIJEG TELA UZIMANJE I PRESAĐIVANJE DELOVA

LJUDSKOG TELA (organa, tkiva i ćelija): a) ako je to medicinski opravdano

(predstavlja najpovoljniji način lečenja) i b) ako su ispunjeni uslovi predviđeni

zakonom ZAKON O TRANSPLANTACIJI ORGANA,

2009 ZAKON O TRANSPLANTACIJI ĆELIJA I TKIVA,

2009

IZRIČITE ZAKONSKE ZABRANE: 1) sticanja koristi od

transplantacije 2) oglašavanja i reklamiranja, kako

potrebe za organima, tako i doniranja

3) trgovine organima

DELOVI TELA UMRLOG LICA

DA JE UTVRĐENO NASTUPANJE SMRTI (podobni davalac je lice koje je u stanju moždane smrti;

nije koma!) PISMENI PRISTANAK davoca pre smrti (punoletno,

potpuno poslovno sposobno lice); može se uzeti organ nakon prethodnog obaveštenja članova porodice - protivljenje uz dokaz da je umrli za

života promenio stav o doniranju Upsivanje u zdravstvenu knjižicu i izdavanje

donatorske kartice Izričita zabrana uzimanja organa u pisanoj formi

Kada nema izričitog pristanka ili zabrane za života – pismena saglasnost člana porodice/bliskog lica

DELOVI TELA ŽIVOG LICA

Propisani uslovi koji istovremeno moraju biti ispunjeni (čl.41)

PRISTANAK DAVAOCA U PISANOM OBLIKU (punoletno, duševno zdravo i

poslovno sposobno lice; srodnik primaoca! – čl. 42)

DA SE NE DOVODI U OPASNOST NJEGOV ŽIVOT ILI ZDRAVLJE TEŽE I TRAJNO

OŠTEĆUJE (prihvatljiv rizik) ODUSTANAK DO POČETKA HIRUŠKOG

ZAHVATA – u pisanoj formi

PODACI O DAVAOCIMA I PRIMAOCIMA DELOVA TELA – SLUŽBENA TAJNA

BEZ IKAKVE NAKNADE NEZAKONITO TRGOVANJE ORGANIMA

KRIVIČNA ODGOVORNOST – minimalne kazne 2-10 godina zatvora; teži oblici dela (učinjeni prema maloletniku ili sa teškim

posledicama ili kao organizovani kriminal) – minimalne kazne zatvora 3, 5, 10 godina

zatvora

SASTAVNI DELOVI STVARI prosta i složena stvar delovi složene stvari: 1)funkcionalna

veza (pravna celina) i 2)fizička veza (pravno relevantna)

Fizička veza delova složene stvari: 1) spojeni: a) neodvojivi (potpuno

inkorporisani) i b) odvojivi (nepotpuno inkorporisani)

2) odvojeni

SASTAVNI DELOVI STVARI POTPUNO INKORPORISANI DELOVI (ne

mogu se odvojiti bez oštećenja - neodvojivi)

NE MOGU BITI PREDMET POSEBNOG PRAVA (svojine ili nekog drugog stvarnog

prava) PRAKTIČAN ZNAČAJ – KADA DOĐE DO

SJEDINJENJA STVARI RAZLIČITIH VLASNIKA, TAKO DA ONE DOBIJU KARAKTER NEODVOJIVIH DELOVA

NOVONASTALE STVARI (PRIRAŠTAJ)

SASTAVNI DELOVI STVARI ODVOJIVI DELOVI – nepotpuno inkorporisani: ODVAJANJEM MOGU

POSTATI PREDMET POSEBNOG PRAVA SVOJINE

ODVOJENI SASTAVNI DELOVI - FIZIČKI POTPUNO SAMOSTALNE POKRETNE

STVARI KOJE SU U FUNKCIONALNOJ (I PRAVNOJ) VEZI SA DRUGOM STVARI (nepokretnom ili pokretnom) –tzv.

sporedne stvari

PRIPADAK

Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo složene stvari

Odvojeni (fizički samostalan) deo koji je u funkcionalnoj vezi sa drugom stvari (glavna stvar)

PRIPADAK

PRAKTIČAN ZNAČAJ – PRIPADAK DELI PRAVNU SUDBINU STVARI KOJOJ

PRIPADA (tzv. glavna stvar) – šta god se u pravnom smislu desi sa glavnom stvari to se proteže i na pripadak (prenos svojine, založno pravo)

NEOPHODNO DA JE ISTO LICE VLASNIK I PRIPATKA I GLAVNE STVARI

BITNA JE NAMENA – DA TRAJNIJE SLUŽI GLAVNOJ STVARI (namenu određuje vlasnik ili je tako po prirodi stvari)

IDEALNI DELOVI STVARI RAČUNSKI SE ODREĐUJU IDEALNI (alikvotni) DELOVI, UTVRĐIVANJEM NJIHOVE VREDNOSTI SRAZMERNO

VREDNOSTI CELE STVARI NEBITNA JE SUPSTANCA STVARI

BITNO KOD SUSVOJINE

PLODOVI I PROIZVODI STVARI

- PLODOVI – STVARI KOJE DAJE PLODONOSNA STVAR:

- periodično- bez iscrpljenja supstance stvari

- PROIZVODI – SVE ONO ŠTO STVAR DAJE KAO DEO SVOJE SUPSTANCE

PLODOVI

KAKVI MOGU BITI:a) naturalnib) civilni

KOME PRIPADAJU: VLASNIKU PLODONOSNE STVARI ZAKUPAC, PLODOUŽIVALAC,

SAVESTAN DRŽALAC (postaje vlasnik plodova njihovim odvajanjem)

PROIZVODI ONO ŠTO STVAR DAJE KAO DEO

SVOJE SUPSTANCE UVEK PRIPADA VLASNIKU, BEZ

OBZIRA KOD KOGA SE STVAR NALAZI I PO KOM PRAVNOM OSNOVU

KADA SU PROIZVODI U PRAVNOM REŽIMU PLODOVA? – kada vlasnik stvari odredi da je odvajanje njene

supstancije redovni oblik korišćenja

PODELE STVARI RAZLIČITE VRSTE STVARI – NE VAŽI ZA SVE ISTI PRAVNI REŽIM

IZVRŠENE PODELE PO RAZLIČITIM KRITERIJUMA UZ ODREĐIVANJE

POSEBNIH PRAVNIH REŽIMA (pravila koja su relevantna) ZA

POJEDINE VRSTE STVARI

POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI

OSNOVNA PODELA STVARI (sve stvari su ili pokretne ili nepokretne)

KRITERIJUM: mogućnost premeštanja bez oštećenja

ZNAČAJNE RAZLIKE U PRAVNIM REŽIMIMA

OSTALE PODELE STVARI IMAJU ODREĐENI PRAVNI ZNAČAJ, ALI SU

SEKUNDARNOG KARAKTERA

NEPOKRETNE STVARI ZEMLJIŠTE - bez obzira na vrstu i namenu (poljoprivredno, šumsko, građevinsko) - i sva

vegetacija na zemljištu do odvajanja ZGRADE (poslovne, stambene, ekonomske),

POSEBNI DELOVI ZGRADE i drugi (trajni) građevinski objekti sa svim svojim

sastavnim delovima (značaj vezanosti za zemljište)

NEPOKRETNOSTI PO NAMENI POKRETNE STVARI U FUNKCIJI

PRIPATKA NEPOKRETNOSTI ČINE EKONOMSKU I FUNKCIONALNU

CELINU SA NJOM POSLEDICA: ČINE PRAVNU CELINU –

IAKO SU POKRETNE STVARI, NALAZE SE U REŽIMU NEPOKRETNOSTI

USLOVI ZA IMOBILIZACIJU POKRETNIH STVARI

MORA DA SLUŽI EKONOMSKOM ISKORIŠĆAVANJU NEPOKRETNOSTI (da se zaista nalazi u takvom fizičkom odnosu; značaj

privremenog odvajanja) TAKVU NAMENU POKRETNOJ STVARI

ODREĐUJE VLASNIK NEPOKRETNOSTI, KOJI JE ISTOVREMENO I VLASNIK POKRETNE STVARI

VLASNIK MOŽE DISPONIRATI TAKVIM SVOJSTVOM STVARI – ako se time ne vređaju

prava trećih savesnih lica

POSLEDICE IMOBILIZACIJE POKRETNIH STVARI

PRIVLAČENJE POKRETNE STVARI U PRAVNI REŽIM NEPOKRETOSTI –

deli pravnu sudbinu nepokretnosti PRODAJA NEPOKRETNOSTI (suprotno se može ugovoriti)

HIPOTEKOVANJE NEPOKRETNOSTI UGOVOR O DOŽIVOTNOM

IZDRŽAVANJU LEGAT NEPOKRETNOSTI

POKRETNE STVARI

MOGU DA MENJAJU MESTO BEZ PROPADANJA ILI OŠTEĆENJA (bez

obzira da li ih neko premešta ili se same kreću ili se ne kreću)

POD ODREĐENIM USLOVIMA MOGU SE NAĆI U REŽIMU NEPOKRETNOSTI (pripadak nepokretnosti; brodovi i

vazduhoplovi)

ANTICIPIRANE POKRETNE STVARI

SASTAVNI DELOVI NEPOKRETNOSTI, ALI SU

NAMENJENI DA BUDU POKRETNE STVARI

NJIMA SE MOŽE POSEBNO RASPOLAGATI I PRE ODVAJANJA

(pri raspolaganju važi režim pokretnih stvari)

RAZLIKE U PRAVNIM REŽIMIMA - poreklo

EKONOMSKI ZNAČAJ STVARI – nekada je posedovanje zemljišta imalo egzistencijalni

značaj; pokretne stvari mogu biti velike vrednosti, ali je ogromna većina

zanemarljive vrednosti u odnosu na nepokretne stvari

PRIRODA STVARI – ograničen broj nepokretnosti i njihova imobilnost

omogućavaju primenu nekih pravila koja su neprimerena prirodi pokretnih stvari

RAZLIKE U PRAVNIM REŽIMIMA

I - STICANJE PRAVA SVOJINE:1) Uslovi punovažnosti ugovora2) Način sticanja (modus acquirendi) 3) Rokovi održaja4) Od nevlasnika II – ZALOŽNO PRAVO1) ručna zaloga i registrovana zaloga2) hipoteka

RAZLIKE U PRAVNIM REŽIMIMA

III – NAPUŠTANJE STVARI IV – IZVRŠNI POSTUPAK V – OSTAVINSKI POSTUPAK

INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI I STVARI ODREĐENE PO RODU

KRITERIJUM RAZLIKOVANJA Generične – označavanje u pravnom prometu po vrsti i broju/jedinici mere –

mogućnost njihove individualizacije Pojedinačno određene – ona koja je konkretno određena, koja se ima u vidu

(bez obzira da li se radi o unikatnoj stvari ili ima još puno primeraka sa istim

osobinama)

PRAKTIČAN ZNAČAJ OVE PODELE

PREDMET PRAVA SVOJINE I DRUGIH STVARNIH PRAVA MOGU BITI SAMO INDIVIDUALNO ODREĐENE ILI, NA

ODREĐENI NAČIN, INDIVIDUALIZOVANE GENERIČNE STVARI

KOD PRESTANKA OBAVEZE USLED PROPASTI STVARI

SVOJINSKIM TUŽBAMA MOGU SE POVRATITI SAMO INDIVIDUALNO

ODREĐENE STVARI

RAZLIKOVANJE U ODNOSU NA PODELU ZAMENLJIVE-NEZAMENLJIVE

STVARI

KRITERIJUM PODELE GENERIČNE – ZAMENLJIVE

NEZAMENLJIVE (unikatne) – INDIVIDUALNO ODREĐENE

INDIVIDUALNO ODREĐENE – MOGU BITI NEZAMENLJIVE I ZAMENLJIVE

PRAKTIČAN ZNAČAJ – KOD NAKNADE ŠTETE I KOD NASTANKA NEKIH GRAĐANSKOPRAVNIH ODNOSA

(posluga, zajam)

DELJIVE I NEDELJIVE STVARI

KRITERIJUM – EKONOMSKI PRAKTIČAN ZNAČAJ: - kod prava svojine sa više subjekata

(susvojina i zajednička svojina)- kod obaveza sa više dužnika

- kod sticanja svojine putem priraštaja

STVARI VAN PROMETA I STVARI U PROMETU

- javna dobra (dobra u opštoj upotrebi) – ne radi se o stvarima u

građanskopravnom smislu (nisu u stvarnopravnom, već su u administrativnom režimu)

Dobra mrtve ruke – jesu stvari u građanskopravnom smislu, ali nisu u

prometu Stvari u ograničenom i naročito

regulisanom prometu

OSTALE PODELE ZBIRNA STVAR (universitas rerum) –

celina koja se sastoji iz samostalnih stvari (istovrsnih ili raznovrsnih) od kojih svaka

ima samostalnu upotrebnu vrednost i predstavlja objekat posebnog prava

svojine značaj dobija pri raspolaganju – jednim

pravnim poslom komplementarna stvar

ZBIR STVARI I PRAVA (universitas iuris)

BESTELESNE STVARI – one na kojima imalac nije imao svojinu, već neko ograničeno (izvedeno)

stvarno pravo proširenje pojma na sva imovinska

prava, izuzev prava svojine

PROCENJIVE I NEPROCENJIVE praetium affectionis

praktičan značaj: - kod naknade štete,

- poništaja ugovora zbog prekomernog oštećenja,

- povraćaj stvari koju je savesno lice steklo od nevlasnika

POTROŠNE I NEPOTROŠNE KRITERIJUM – POLAZI SE OD PRIRODE STVARI:

da li se njeno korišćenje sastoji i iscrpljuje u jednokratnom trošenju te stvari ili ne

PRAKTIČAN ZNAČAJ: kad god neko ima obavezu da nakon izvesnog prerioda

korišćenja tuđe stvari, tu stvar vrati vlasniku, ona mora biti nepotrošna (plodouživanje,

upotreba, najam, posluga, ostava)