2 REKLAME - pkb.rs · 4 DOGA\AJI Na prigodnoj sve~anosti povodom Dana Biblioteke “Milutin Boji}”, 19. maja, diretkor Biblioteke Jovica Kr-tini} uru~io je Zahvalnicu listu “Po-

$Page 1: 2 REKLAME - pkb.rs · 4 DOGA\AJI Na prigodnoj sve~anosti povodom Dana Biblioteke “Milutin Boji}”, 19. maja, diretkor Biblioteke Jovica Kr-tini} uru~io je Zahvalnicu listu “Po-$

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

Na prigodnoj sve~anosti povodomDana Biblioteke “Milutin Boji}”, 19.maja, diretkor Biblioteke Jovica Kr-tini} uru~io je Zahvalnicu listu “Po-qoindustrija” za dugogodi{wu iuspe{nu saradwu. Nagradu je primilaglavna urednica Vesna Gaji} koja je tomprilikom naglasila da je Bibliotekadugogodi{wi saradnik PKB-a i da jekruna te saradwe poduhvat digital-izacije lista. Na internet adresi Biblioteke, u deluzavi~ajna digitalna kolekcija, do sadaje dostupno vi{e od 300 brojeva“Poqo- industrije”, a planirano je dase do jeseni digitalizuju svi primercinovine objavqeni u toku pola vekapostajawa. - Svedo~anstvo o saradwi su brojni~lanci u “Poqoindustiji” koji govoreo Biblioteci od 1967. godine do

je u 11 sati, nakon toga obilazakpoqa. O~ekuje se dolazak poqo-privrednih proizvo|a~a izbeogradskog regiona, poslovnihpartnera, gra|ana okolnih naseqa

Na gazdinstvu “Pionir” 3. junaodrà}e se tradicionalana mani-festacija “Dan poqa strnih ìta”u organizaciji Dru{tva za saveto-davne i stru~ne poslove u poqo-

privredi “Padinska Skela”d.o.o.Organizator }e posetiocima pred-staviti sortiment strnih ìtadevet semenskih ku}a. Prema pro-gramu okupqawe gostiju predvi|eno

i drugih gostiju.Nakon obilaska poqa gosti sepozivaju na zajedni~ko druèwe usadràjima manifestacije “Pre-liva~ki kotli} 2017”. V. G.

izlaèwa lista „Poqoindustrija“,u holu direkcije PKB Korporacije.Studenti su je detaqno razgledali,a posebno su bili zainteresovani

Studenti Univerziteta u Sarajevu,nakon obilaska poqoprivrednogsajma u Novom Sadu, tradicionalnopose}uju PKB Korporaciju.U pratwi profesora ErvinaZa~evi}a, posetili su novu farmuna gazdinstvu „Partizanski prelaz”.Prema re~ima dr Qiqane Samolo-vac, selekcionera u Centru zasto~arstvo, koja im je bila doma}in,studenti su se interesovali za ka-pacitet i na~in rada rotolaktora,duìnu trajawa muè i mogu}nostidaqeg unapre|ewa rada na farmi.Nekoliko studenata, koji imajuporodi~ne farme, zanimali su se ona~inu uzgoja muznih grla, a èlelisu da vide i objekte za sme{taj grla.Nakon obilaska, studenti su uo~ilida se poqoprivredna proizvodwa isto~arstvo, u Srbiji i BiH, susre}usa istim izazovima i postavilipitawe isplativosti bavqewa ovim

vidom proizvodwe.Kako nam je rekla dr Samolovac, jakutisak na goste je ostavila izlo`ba,organizovana povodom pola veka

za stare fotografije, kojeslikovito prikazuju put razvojaPKB-a i srpske poqoprivredeuop{te. Q. R.

DRAGOCENA REGIONALNA ISKUSTVA

OBELE@EN DAN BIBLIOTEKE “MILUTIN BOJI]”

POQOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRU^NA SLU@BA PADINSKA SKELA

STUDENTI SARAJEVSKOG UNIVERZITETA U POSETI PKB-u

ZAHVALNICA “POQOINDUSTRIJI”

DAN POQA STRNIH @ITA

danas. Zahvaquju}i tim tekstovima midanas mnogo vi{e znamo o na{oj ku}i– rekao je Krtnini}. Na sve~anosti je dodeqena nagradanajboqem bibliotekaru koja je ove go-dine pripala Olgi Je~menici, izmati~nog odeqewa, autorki izlo`be“Stotinu godina plave grobnice”.Izlo`ba je otvorena na Dan Bib-lioteke i posve}ena ̀ ivotu i delu Mi-lutina Boji}a, koji je preminuo ta~nopre jednog veka, u 25. godini. Timpovodom izdato je fototipsko izdaweBoji}eve kwige “Pesme bola iponosa”, koje je istovetno sa onim iz1917. godine. Na konkursu za mlade pesnike “Mi-lutin Boji}” pobedila je pesnikiwa Aj-tana Drekovi}, ~iji je ciklus pesmaocewen najboqim me|u 83 pristiglarada.

DOGA\AJI 5

OSAM PROIZVODA NA LISTI

U prostorijama Ministarstva poqoprivrede iza{tite ̀ ivotne sredine, 22. maja odràna je kon-ferencija za novinare, povodom promocije na-cionalne oznake “srpski kvalitet”. Proizvodi kojinose ovaj znak, istaknuto je na konferenciji, potpunosu doma}i, napravqeni od sirovina koje su porek-lom iz Srbije.- Na{ osnovni ciq jeste pre svega konkurentnost ikvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka treba da do-prinese tome, da se dràva ukqu~i i da da kona~nupotvrdu da je ne{to, {to je napisano na deklaracijiba{ tako. Da je to {to je proizvedeno u Srbiji, ba{iz Srbije. Kvalitet garantuje Ministarstvo poqo-privrede, kao i brojne sertifikacione ku}e zaproveru kvaliteta, udruèwa potro{a~a iprivredne asocijacije - rekao je Branislav Nedi-movi}, ministar poqoprivrede i za{tite ìvotnesredine i dodao da je oznaku “srpski kvalitet” do-bilo osam srpskih proizvoda iz mesne i

prera|iva~ke industrije, a u narednih nekoliko ned-eqa ovi proizvodi }e se na}i na rafovima svih tr-gova~kih lanaca i malih prodavnica u Srbiji i ne}ebiti skupqi od proizvoda bez oznake.

INVESTICIJE U KVALITETEmanuel Hider, iz Organizacije za hranu i poqo-privredu Ujediwenih nacija (FAO), koja je zajednosa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), po-mogla uvo|ewe oznake kvaliteta, istakao je da Sr-bija èli da bude konkurentna i da }e ovaj na~inobezbediti sigurnost i da potro{a~i dobijaju pre-mijum kvalitet.- Potro{a~i su zainteresovani da kupe proizvodkoji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskogporekla. U Francuskoj je, na primer, ceo procesozna~avawa proizvoda sa posebnim logoom i us-postavqawe sistema, trajao 20 godina,” kazao jeHider.

PREDSTAVQENA OZNAKA “SRPSKI KVALITET”’

Oznaka je namewena za poqoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodwe i prerade mleka, mesa,vo}a, povr}a, ̀ itarica, uqarica, gro`|a i meda

Vesna GAJI]

Miqan @drale, predstavnik EBRD-a, rekao je dasa aspekta ove banke veoma va`no da se investirai unapredi kvalitet poqoprivrednih prehram-benih proizvoda, te da }e kompanije koje ulaze uproces ozna~avawa sigurno imati novi talas in-vesticija. Ina~e, od momenta podno{ewa zahtevaza dobijawe oznake “srpski kvalitet”, pro|e mak-simalno tri meseca, a dràva iz buxeta re-fundira oko 50 odsto sredstava za kontrolukvaliteta.Ministar Nedimovi} je obavestio prisutne da jeova akcija, savr{en primer javno-privatnog part-nerstva izme|u proizvo|a~a i dràve, gde imamopotpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. Ovoj sistem}e se i daqe razvijati, a za po~etak re~ je o trikompanije koje su lideri u preradi mesa u Srbiji.Ozna~avawem robe na ovaj na~in, dove{}e se dojasne razlike, kako me|u srpskim proizvo|a~imau zemqi, tako i me|u inostranima u svetu.- Nadam se - naglasio je on - da su prvih osamproizvoda koji su u{li u sistem, samo inicijalnakapisla. Sada smo koncentrisani na proizvode odmesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrstepoqoprivrednih proizvoda. Proizvo|a~i meda suzainteresovani da u|u u procedure i dobiju znak“srpski kvalitet”.Rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Min-istarstvu poqoprivrede, Branislav Raketi},rekao je da komisija koju ~ine brojni stru~waci izoblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje pred-log ministru poqoprivrede da li neki proizvodtreba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednugodinu, a kontrole obavqaju ovla{}ene slu`bedràve, esnafska udruèwa i nadle`ne inspekci-jske slu`be. Nema ograni~ewa u tome koji }e seproizvodi mo}i na}i na spisku, a prvi na listinakon mesnih prera|evina }e verovatno bitiproizvo|a~i meda i aleve paprike, naglasio jeRaketi}.Oznaka “srpski kvalitet”, namewena je za poqo-privredne i prehrambene proizvode u sektoruproizvodwe i prerade mleka, mesa, vo}a, povr}a,ìtarica, uqarica, gro`|a i meda (osim jakihalkoholnih pi}a, vina i aromatizovanihproizvoda od vina). Oznaka je dobrovoqni standard kvaliteta, reg-ulisan Uredbom o ozna~avawu poqoprivrednih iprehrambenih proizvoda nacionalnom oznakomvi{eg kvaliteta “srpski kvalitet”. Podr{ku urazvoju oznake “srpski kvalitet” Ministarstvu po-qoprivrede i za{tite ìvotne sredine pruìlaje Organizacija za hranu i poqoprivreduUjedi-wenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za ob-novu i razvoj (EBRD), u okviru vi{egodi{wegprojekta koji se realizuje u Srbiji “Unapre|ewekvaliteta i bezbednosti hrane u sektoruproizvodwe mesa”.

POTVR\EN KVALITETOznaku “srpski kvalitet” nose tri proizvoda industrije mesa Karneks: “doma}a mes-nata slanina”, “selek{n” pa{tete sa komadi}ima mesa i dimqenom slaninom i“doma}a sarma”, zatim, industrija mesa “Topola” sa “qutim kulenom” i “ izletni~komsalamom”, kao i kompanija “Zlatiborac” sa “ kraqevskom salamom” i “pile}om de-likates salamom”.

AKTUELNO6

UDRU@EWE „AGROPRES” NA NOVOSADSKOM SAJMU ORGANIZOVALO SKUP

ULOGA ZADRUGA U RAZVOJU POQOPRIVREDE

Pored prehrambene industrije, b u d u } n o s tzadruga je jedno od dva pitawa na koja moramo dadamo odgovor. Bez udruìvawa i trì{ta gde}emo robu da plasiramo, ~itav sistem poqo-privrede zasniva}e se na tome da }emo proda-vati jeftino kvalitetne proizvode. Udruìvawemse lak{e obezbe|uje sva neophodna oprema za po-qoprivrednu proizvodwu, boqi plasmanproizvoda i prolaznost na trì{tu, istakao jeBranislav Nedimovi}, ministar poqoprivrede iza{tite ìvotne sredine prilikom otvarawakonferencije u organizaciji Udruèwa novinaraza poqoprivredu “Agropres”, odràne 18. majana Novosadskom sajmu. Ministar je u~esnicimaskupa rekao da su najboqi primeri za to zadruge.Mesto gde se udruùju proizvo|a~i vo}a i povr}a,koji imaju svoje hladwa~e, organizovan na~inposlovawa, gde zajedno skupqaju svoju robu iplasiraju na trì{te. Proizvo|a~i su uvideli dawihova proizvodwa nema budu}nost akozajedni~kim snagama ne naprave svoj skladi{nikapacitet i na taj na~in upravqaju cenom i pro-dajom svojih proizvoda. U Ministarstvu poqo-privrede postoje posebna davawa kada su upitawu zadrugari. Ministar Nedimovi} jeporu~io posetiocima konferencije da, ili }emobiti kvalitetni samostalni proizvo|a~i ili}emo se udruìti u zadruge kako bismo ostvariliboqu saradwu i proizvodwu. Milan Krkobabi}, ministar bez portfeqazaduèn za regionalni razvoj i rad javnih pre-duze}a, naveo je da su u na{oj zemqi zastupqeniusitweni zemqi{ni posedi koji predstavqaju ve-liki problem u poqoprivrednoj proizvodwi. UVladi Republike Srbije dostupna su podsticajnasredstva za osnivawe novih zadruga u iznosu do50.000 evra, a za postoje}e zadruge do 100.000evra. Sredstva nisu namewena za pokri}erazli~itih gubitaka, neispla}ene poreze i plate,za dospele kamate, za sve ono {to optere}uje pos-toje}e zadruge i {to je napravilo eroziju u samompojmu zadruge. Ministar je napomenuo da je tre}azadruga u svetu formirana u Ba~kom Petrovcu1846. godine, zadrugarstvo je ne{to {to postojii omogu}uje razvoj sela. Usitwen, mali posed,samo na taj na~in moè da postane zna~ajanrobni proizvo|a~. - Nov~ana sredstva za osnivawe novih zadruganamewena su za kupovinu osnovnog stada,vi{egodi{wih zasada, opreme, pre svega za os-novna sredstva a ne za obrtna sredstva i novacza samo poslovawe zadruge. Sredstva seodobravaju sukcesivno, onako kako pristiù za-htevi. Ideja je da pet individualnih gazdinstavaobjedinimo u udruèwe. Konkretno, na umu imamopet projekata koji su u pripremi. Jedan od wih je

Zadrugarima uskoro niz pogodnosti, koje }e omogu}iti razvoj sela

u Ni{u, to je op{tina Mero{ina, za obla~inskuvi{wu, 35 prizvo|a~a je udruèno u zadrugu.Omogu}i}emo im hladwa~u za odlagawe vi{we.Ciq projekta za zadruge je da se zadrè mla|egeneracije na selu, da zadrugarstvo bude osonovaza oìvqavawe sela i srpskog doma}ina. Ho}emopravog, istinskog, robnog proizvo|a~a.

SME[TAJNI I PRERA\IVA^KI KA-PACITETI NEOPHODNOST

Nikola Mihailovi}, predsednik Zadru~nogsaveza Srbije je istakao da je smawewe ak-tivnosti i ekonomskih pokazateqa posledica presvega zna~ajno maweg broja malih poqoprivred-nih gazdinstava, a zadwih godina i sredwih po-qoprivrednih gazdinstava. Oni svoje aktivnostiili svoje kapacitete ustupaju ve}im sistemima.Istovremeno, nema investicija u sme{tajne iprera|iva~ke kapacitete preko kojih bi sestvarao finalni proizvod a zadruge pojavqi-vale na trì{tu finalnih proizvoda. Time bimogle da nadoknade deo smawenih poslovnih pri-hoda vezanih za primarnu poqoprivrednuproizvodwu. Smawewem privrednih aktivnosti udevastiranim podru~jima zemqe ostaju zna~ajneneobra|ene poqoprivredne povr{ine, {topored ostalog ima negativan uticaj na region-alan razvoj i daqe siroma{ewe navedenih pros-tora. U takvim okolnostima u ciqu zaustavqawanegativnih tendencija jedan od modela moè bitii razvoj zemqoradni~kog zadrugarstva, koje moèbiti prvi nivo koncentracije proizvodwe i us-luga, nosilac dela ruralnog i regionalnog

razvoja i mesto gde }e se stvarati profit koji }ebiti u funkciji prvenstveno razvoja podru~ja iprostora na kome je i stvoren. - Za oìvqavawe i rad zemqoradni~kih zadruganeophodne su specifi~ne mere koje se odnose pr-venstveno na obezbe|ewe kreditnih sredstava zaobrtna sredstva i investicije pod povoqnijimuslovima, koja podrazumevaju niè kamate i duìrok kori{}ewa sredstava, kao i posebne stimu-lativne mere iz buxeta Republike i lokalnihsamouprava. Smatramo da }e program koji jeusvojila Vlada Republike Srbije, a na predlogministra zaduènog za regionalni razvoj bitiinicijalni za pripremu i usvajawe sveobuhvatnogprograma oìvqava i unapre|ewa rada zemqo-radni~kih zadruga u Republici Srbiji u narednomvremenskom periodu. Zadru`ni savez Srbije sasvojom infrastrukturom nudi punu saradwu u re-alizaciji usvojenog programa, kao i pripremisveobuhvatnog programa unapre|ewa rada irazvoja zemqoradni~kog zadrugarstva na teri-toriji Republike Srbije.Predsednik Zadru`nog saveza Vojvodine,Radislav Jovanov, naveo je da u Vojvodini aktivnoradi 406 zadruga, gde je ukqu~eno oko sto hiqadaqudi. - To je zna~ajan broj za na{u zemqu. Zadruge suosnovni organizatori poqoprivredneproizvodwe u malim sredinama. Svima je poznatoda su sela stara i posedi usitweni. Jedina in-stitucija koja moè da obezbedi proizvodwu suzadruge. One imaju tradiciju, moraju da idu ukorak sa vremenom. Imamo sve preduslove da

poslujemo kvalitetno i da na trì{te plasir-amo kvalitetnu robu. U Vojvodini ima izuzetnouspe{nih zadruga. Jovanov napomiwe, da mladi qudi treba da seudruè, da imaju viziju da se moè ̀ iveti od po-qoprivrede. Svi mladi qudi koji ̀ ele da osnujuzadrugu ne treba da imaju motiv tih 50.000evra, nego da se kroz zadrugu mogu zaposliti ida se kroz zadru`ni sistem moè praviti pravaegzistencija.- Mi }emo u Vojvodini podràti ovaj projekat.Pokrenu}emo akciju, da se u svakom mestu u Vo-jvodini u kojem nema zadruge osnuje savremenazadruga.

Goran Ma~ki}, direktor direkcije za prodajuneìvotnih osigurawa u Kompaniji “Dunav os-igurawe”, istakao je da ukupna poqoprivrednapovr{ina u Srbiji iznosi 3.861.000 hektara,od ~ega je osigurano samo 15 odsto obradivogzemqi{ta. U odnosu na proteklih nekoliko go-dina, pove}an je procenat obradivog osigura-nog poqoprivrednog zemqi{ta. Kompanija“Dunav osigurawe” na teritoriji cele zemqeorganizuje panel radionice na kojima se gov-ori o zna~aju osigurawa u poqoprivrednojproizvodwi. Poqoprivredna proizvodwa jeorganizovana pod otvorenim nebom i moramobiti svesni da putem osigurawa moèmo da

7

obezbedimo proizvodwu od svih vremenskihnepogoda. Prema podacima, premija osigurawau pro{loj godini je bila nepune dve milijardedinara, a {tete su bile na istom nov~anomnivou. Kompanija “Dunav osigurawe” u ukupnomtrì{nom osigurawu u~estvuje sa udelom od 45procenata, a 75 odsto u {tetama koje seispla}uju. Pro{le godine je ispla}eno vi{e od720 miliona {teta na teritoriji RepublikeSrbije. Struktura osigurawa za poqo-privrednu proizvodwu je sastavqena odratarske kulture na 83 odsto povr{ine,vo}arske na 10 odsto i povrtarske na {estprocenata. Kada je re~ o {tetama u ukupnomosigurawu, najve}i udeo zauzima vo}arska,zatim ratarska, i na kraju povrtarskaproizvodwa. Osigurane povr{ine u kompaniji“Dunav osigurawe” su 160.000 hektara. Odtoga je najve}i deo u Vojvodini a ostatak u za-padnoj Srbiji. Tako|e, kompanija omogu}uje os-igurawe dohotka ugovara~a proizvodwe, {tobi ostvarili kroz celu poqoprivrednuproizvodwu.

PROIZVODWA KONOPQE UNOSANPOSAO

Zadruga “Konopqa” osnovana je po~etkom2016. Godine, sa ciqem da se unaprediproizvodwa industrijske konopqe, istakla jedr Maja Timotijevi}, direktorka zadruge.- Konopqa je na{a tradicionalna biqka.Nekada je Republika Srbija bila vode}iproizvo|a~ ove biqke u Evropi. U Srbiji jebilo 50.000 hektara zemqi{ta pod konopqom.Mi radimo na tome da se ova proizvodwavrati. Kada smo osnovali udruèwe, u Srbijije bilo 60 hektara pod konopqom. Posle godinudana na{eg rada, taj broj se pove}ao na 70hektara. O~ekivawa za ovu godinu su dalekove}a. Na{ ciq je da za deset godina ostvarimoproizvodwu konopqe na 10.000 hektara.Industrijska konopqa predstavqa {ansu zamala i sredwa preduze}a, jer se na malimpovr{inama moè proizvoditi rentabilno.Ova proizvodwa je daleko profitabilnija odproizvodwe kukuruza. Proizvodi od konopqemogu da zamene 80 odsto stvari koje nasokruùju, po~ev{i od hrane, gra|evinskog ma-terijala, tepiha, papu~a, goriva, plastike.Konopqa ~isti zemqi{te od korova i tometreba da teìmo ako èlimo da budemo ~istaekolo{ka dràva.Danas se javqa sve ve}i broj investitora zaproizvodwu industrijske konopqe. Uproizvodwu ove biqke ukqu~ena su tri min-istarstva, Ministarstvo poqoprivrede iza{tite ìvotne sredine, Ministarstvozdravqa i Ministarstvo unutra{wih poslova.U Evropi je priznato 46 sorti industrijskekonopqe a kod nas mogu da se seju samo dve.Konopqa kao biqka se koristi u potpunosti,odnosno, u proizvodwi se koristi koren, sta-blo, list i zrno. Poqoprivredna zadruga“Konopqa” je ove godine proizvela ~ak 10brendiranih proizvoda od konopqe.

Svetlana Kova~evi}Magazin “Agrobiznis”

OTVOREN ZADRU@NIDU]AN

Zadru`ni du}an osnovan je ove godine sa idejomda omogu}i stalno prisustvo na trì{tuproizvoda koje obi~no nalazimo na sajmovima iizlo`bama kao {to je beogradski Etno sajam.- Na{ poslovni prostor osmi{qen je kao pro-davnica sa bogatim izborom doma}ih proizvoda,hrane i pi}a. Na ovom mestu potro{a~i se moguraspitati o poreklu i sastavu proizvoda, a mogudobiti informacije o doma}inu ili doma}in-stvu. Tako|e, u Du}anu se mogu degustirati inaru~iti namirnice koje }e biti isporu~ene naadresu kupca - kaè Nikola Mihailovi},predsednik Zadru`nog saveza Srbije.Ciq je da se ponude proizvodi ve}e nutritivnevrednosti, pripremqeni na tradicionalanna~in i to iz svih krajeva na{e zemqe. Ovo jeujedno poziv na saradwu svim zadrugama kojeimaju finalni proizvod sa deklaracijom.Lokal se nalazi u Haxi \erinoj br. 28, na teri-toriji beogradske op{tina Vra~ar, u bliziniKaleni} pijace i Bulevara kraqa Aleksandra. „@eleli bismo da i va{i proizvodi budu deona{e ponude, kako bismo na{im kupcimaponudili samo najboqe i najkvalitetnije sa tlaSrbije. Verujemo u doma}e jer verujemo u Sr-biju!“Kontakt: [email protected], Tel:064/2555665, 062/382262 i 065/2396789.

AKTUELNO

8 EKONOMIJA

KAKO DEKLARI[EMOPROIZVODE

SA TELEKSA...

OVE GODINE SMO MAWE SIROMA[NI

Gra|anima Srbije se konstantnopreporu~uje da promene (lo{e)navike u ishrani i savetuje da paze{ta jedu. Zato se mnogi trude dadobro prou~e deklaracije kojima suproizvodi obeleèni. Ispostavqase da to nikako nije dovoqno, jer je~ak tre}ina namirnica u srpskimtrgovinama nepravilno deklar-isana. U ciqu {to boqe prodajeproizvo|a~i se trude da svojproizvod opi{u {to boqe, prikrijumane, a istaknu kvalitet kojeg u ve-likom broju slu~ajeva i nema. Neadekvatne deklaracije uglavnomsu na hlebu, pecivu i naproizvodima „zdrave police”.Naj~e{}e gre{ke kod obeleàvawahleba su neadekvatno deklarisaweaditiva, neistaknuti alergeni inapomene tipa „visok sadràj togai toga”. Kod takozvane zdrave hraneispravno je deklarisano tek ne{tovi{e od pola proizvoda. A ni nat-pis „zdrava hrana” ne bi sme da se

pojavi na deklaracijama, jer hranane moè biti zdrava ili nezdrava,ve} bezbedna ili nebezbedna.Bezalkoholna pi}a su tako|e neis-pravno deklarisana. Na wima seuglavnom isti~e nepostoje}ikvalitet proizvoda, a slika na

Prose~ni mese~ni prihodi doma}in-stava u Srbiji u novcu i naturi u2016. godini iznosili su 59.624 di-nara. Doma}instva sa gradskogpodru~ja u proseku su imala prihode62.336 dinara, dok su na ostalompodru~ju prihodi bili 55.210 dinara.U gradskom podru~ju izdaci doma}in-stava bili su 62.328 dinara, a na os-talom podru~ju 58.102 dinara.Najve}i udeo u prihodima doma}in-stava u novcu i u naturi imali su pri-hodi iz redovnog radnog odnosa (49,2odsto), zatim penzije (30,9 odsto),prihodi od poqoprivrede, lova i ri-

Sude}i prema podacima podacima Re-publi~kog zavoda za statistiku,gra|ani Srbije su ove godine mawesiroma{ni nego pro{le. Trenutnastopa siroma{tva u Srbiji je 25,5odsto, dok je u 2016. godini iznosilaje 38,7 odsto.Rizicima od siroma{tvanajizloèniji su mladi od 18 do 24godine (32,7 odsto), zatim mla|i od18 godina (30,2 odsto), dok najniùstopu rizika od siroma{ta ima pop-ulacija starija od 65 godina (19,1odsto).Najve}u stopu rizika od siroma{tva

imaju doma}instva koja ~ine dvojeodraslih s troje ili vi{e izdràvanedece (49,8 odsto) i jedno~lanadoma}instva koja ~ine osobe mla|e od65 godina (40,1 odsto).Kada je re~ o radnom statusu, rizikuod siroma{tva najizloèniji su puno-letni nezaposleni gra|ani (48 odsto),dok je najnià stopa rizika odsiroma{tva kod zaposlenih kodposlodavca (devet odsto), koji su uboqoj situaciji od samozaposlenih,od kojih je jedna tre}ina u riziku odsiroma{tva, kao i od penzionera(15,4 odsto).

bolova (4,5 odsto), naturalnapotro{wa (4,3 odsto), ostala pri-mawa od socijalnog osigurawa (triodsto) i prihodi van redovnog radnogodnosa (2,5 odsto).U li~noj potro{wi doma}instavanajve}i izdaci su za hranu i bezalko-holna pi}a (34,9 odsto), zastanovawe, vodu, elektri~nu energiju,gas i ostala goriva su 16,7 odsto.Slede izdaci za transport (9,3odsto), za komunikacije (5,3 odsto), zarekreaciju, kulturu, za ode}u i obu}u(5,2 odsto), za alkoholna pi}a i duvan(4,6 odsto).

*****Ministarstvo poqoprivrede doneloje pravilnik o podsticajima zasprovo|ewe aktivnosti u ciqupodizawa konkurentnosti krozuvo|ewe i sertifikaciju sistemakvaliteta hrane, organskihproizvoda i proizvoda sa oznakomgeografskog porekla. Najvi{i iznospodsticaja po podnosiocu zahteva je500. 000 dinara.Podsticaji mogu da se koriste ako seuvodi i sertifikuje sistem up-

Zvani~na statistika beleì rastzarada u Srbiji u aprilu u skoro svimoblastima, pa Republi~ki zavod zastatistiku objavio da je prose~na netozarada iznosila 49.635 dinara i re-alno je ve}a za tri, a nominalno za3,8 odsto u odnosu na mart. Prematrenutnom kursu to je 404 evra, {to jenajvi{i iznos zarade u Srbiji jo{ odraspada SFRJ, a prestignut je irekord iz 2008. kada je plata bila402 evra.Prose~na bruto zarada ispla}ena uaprilu 2017. godine iznosi 68.246dinara.Najboqe pla}eni su programeri, saplatom ve}om od 234.000 dinara, dok

najnià primawa, negde oko mini-malne zarade, imaju zaposleni u kine-matografskoj, TV i muzi~koj produkciji,u pomo}nim delatnostima, u finansi-jskim uslugama i osigurawu i u delat-nosti pripremawa i posluìvawahrane i pi}a.

*****Od po~etka 2016. do maja ove godine,uz podsticaje je obezbe|eno oko 300mil evra investicija, {to bi trebaloda obezbedi oko 20.000 novih radnihmesta.

ravqawa bezbedno{}u hrane premaISO 22000, FSSC 22000, BRC, IFS,GOST-R standardu, dobra poqo-privredna praksa prema GLOBALG.A.P. standardu, sistem kvalitetahrane prema HALAL standardu, sis-tem kvaliteta hrane prema KO[ERstandardu, proizvodi dobijenimetodama organske proizvodnje,proizvodi sa oznakom geografskogporekla i proizvodi sa oznakom„srpski kvalitet”. energijom, gasom i parom pad jeiznosio 9,8 odsto.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

pakovawu i naziv proizvoda nisuuskla|eni. Sastav je najboqe opisan na etike-tama slatki{e i grickalica. Ali,kako navode iz pokreta potro{a~aSrbije, ako bi se pravilnik odeklarisawu proizvoda u pot-

punosti primewivao, ne bi bilo ni30 odsto dobro deklarisanihproizvoda. A trenutno ne postojinijedna kategorija proizvoda gde jepravilnik sasvim ispo{tovan. Kod pravilno deklarisanihproizvoda prvo sam wihov nazivtreba da govori o ~emu se radi. Naprimer, biqni sir ne bi smeo da senaziva sirom, jer on to nije, samoje biqni proizvod koji podse}a nasir i wegova deklaracija treba dasadrì ta~ne sastojke. Ta~nasadrìna trebalo bi da stoji nasvim deklaracijama, kao i to kakoje proizvod napravqen, kako se ko-risti, zemqa porekla, put od pri-marne proizvodwe do trgovine,broj telefona ili mejl za dodatneinformacije ili ̀ albe... Naro~itoje va`no da na deklaracijama stojesastojci koji kod potro{a~a mogu daizazovu zdravstvene tegobe. A sveto treba da bude ispisano slovimaodgovaraju}e veli~ine.

Ovogodi{wi 84. Me|unarodni poqoprivrednisajam, koji se odràvao od 13. do 19 maja uNovom Sadu, obi{lo je 130.000 posetilaca, 10odsto vi{e nego prethodne godine.Sumiruju}i rezultate, izvr{ni direktorNovosadskog sajma Boris Nadluka~ je rekao damenaxment Novosadskog sajma ima razloga zazadovoqstvo, jer se postignuti poslovni rezul-tati mere u vi{e desetina miliona svra.- Ono {to imamo kao podatak je da je 19 firmi~lanica Poslovnog udruèwa uvoznika iizvoznika poqoprivredne mehanizacije tokom sa-jamskih dana ostvarilo promet od 15 milionaevra, {to je jedna petina ukupnog godi{wegprometa poqoprivredne mehanizacije ostvareneu Srbiji u 2016. godini – rekao je Nadluka~.

Prema wegovim re~ima nastup Bosne i Herce-govine, zemqe partnera, bio je veoma zapaèn. - Predstavilo se 28 kompanija iz BiH i s obziromna kratak vremenski period koji smo imali u re-alizaciji tog projekta, moramo re}i da smo veoma

zadovoqni saradwom i onim {to smo u~inili –rekao je Nadluka~.Prema wegovoj oceni, Ministarstvo poqo-privrede i za{tite ̀ ivotne sredine i ove godineje bilo snaàn oslonac Poqoprivrednom sajmu.- Nacionalna izlo`ba stoke, koja se odràva podpokroviteqstvom ministarstva, ove godine jebila ve}a u odnosu na prethodnu. Gotovo sviprimerci, koji su izloèni u tom segmentu,prona{li su put do kupaca, a prvi put smo orga-nizovali aukciju stoke, koja se pokazala veomauspe{nom – naglasio je Nadluka~.

Prema wegovoj oceni, poraslo je interesovaweposetilaca za izlo`bu agrarnih i proizvoda saoznakom geografskog porekla i podsetio da je naovogodi{wem sajmu bilo 10 kolektivnih izlo`bi. - Ove godine smo imali ìvu diplomatsku ak-tivnost tokom sajma i s obzirom na interesovaweod strane prisutnih zemaqa, verujemo da }e brojnacionalnih izlo`bi naredne godine biti jo{ve}i - zakqu~io je Nadluka~.Kako je rekao pomo}nik ministra poqoprivredei za{tite ìvotne sredine Nenad Katani}, na{tandu ministarstva odràni su diplomatskidani.- Imali smo posetu ambasadora Japana iodràni su dani japanske kulture, kao i dan EU,

SAJAM 9

Qiqana RI\O[I]

a {tand je posetio i v.d. {efa Delegacije EU uSrbiji Oskar Benedikt - rekao je Katani}.Mirko Bo{kovi} iz Trgovinske komore BiH jerekao da su utisci zemqe partnera, BiH, impre-sivni i da su svi u~esnici, predstavnici 28 kom-panija, izrazili nameru da i naredne godineu~estvuju na sajmu.

ODR@ANﾧ 84. ME\UNARODNI POQOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

ISPUWENA OÊKIVAWA

PRVA KLANICA DOBILA DOZVOLUZA IZVOZ U KINU

Prva klanica iz Srbije dobila je dozvolu zaizvoz u Kinu, a do kraja juna, kako je na sajmu na-javio Branislav Nedimovi}, ministar poqo-privrede, jo{ osam klanica }e dobiti dozvolu,koja }e im omogu}iti neograni~en izvoz jagwe-tine.Nedimovi} je, obra}aju}i se novinarima posleobilaska sajma, pokazao sertifikat za klanicupisan kineskim pismom i objasnio da je za izvozgove|eg mesa neophodno da se zavr{i jo{ neko-liko detaqa.- I ovu vrstu mesa }emo vrlo brzo mo}i daplasiramo u Kinu, tako|e u neograni~enimkoli~inama. Trebalo bi, do kraja godine, da do-bijemo i dozvole za izvoz sviwskog mesa, mlekai suvih {qiva. Najve}i zahtevi su sada predna{im proizvo|a~ima i to u delu kvaliteta –rekao je Nedimovi}.On je tokom razgovora sa Oskarom Benediktom,v.d. {efa delegacije EU u Srbiji, istakao da Sr-bija u odnosu na EU ima suficit od 600 milionaevra kada je re~ o izvozu poqoprivrednihproizvoda.

PEHAR NAJBOQIM STOÂRIMANa „Maweù“ Novosadskog sajma, u okvirDana sto~ara, 18. maja je odràna sve~ana do-dela priznawa 84. me|unarodnog poqo-privrednog sajma.Na sajmu je izloèno 141 grlo goveda, akomisija je pregledala 111 grla razli~itihkategorija rasa hol{tajn-frizijska, simental-ska, angus i {arole. Nagra|enim odgajiva~imapriznawa je uru~io generalni direktorNovosadskog sajma, Slobodan Cvetkovi}.Pehar Novosadskog sajma za izloènu kolek-ciju junica hol{tajn-frizijske rase dobio jePIK „Be~ej“ a.d, Pehar Novosadskog sajma zaizloènu kolekciju junica simentalske rasepripao je „Sto~arstvu“ d.o.o. iz SmederevskePalanke, Udruèwu odgajiva~a goveda simen-talske rase „Kru{evac“, Udruèwu odgajiva~agoveda simentalske rasa „Bagdala“, tako|e izKru{evca, Markosu \ur|evi}u iz Ku{iqeva,Draganu Milojevi}u iz sela Tropowe i Mi-lanu Rajkovi}u iz Svilajnca.Velike {ampionske pehare sa titulom Apso-lutnog {ampiona osvojili su „Delta Agrar“ zaizloène kolekcije junica hol{tajn-frizijskerase, kao i Op{tinska uprava op{tine Svi-lajnac za izloène kolekcije junica simen-talske rase.Veliki {ampionski pehar Novosadskog sajmau oblasti sviwarstva pripao je firmi„Napredak“ a.d. iz Stare Pazove, koja poslujeu sastavu „Delta Agrara“, za izloène nazim-ice F1 kombinacije, nazimice rase landras,krma~u sa prasadima i neraste rase durok.Veliki {ampionski pehar sa titulom Apso-lutnog {ampiona osvojila je Jelena Beukovi}iz @arkovca, za izloène neraste velikijork{ir, landras i durok, nazimice rase ve-liki jork{ir, kao i krma~u sa prasadima.

VEÊ [AMPIONANa Ve~eri {ampiona, koja je odràna u ~etvrtak,18 maja, u Kongresnom centru „Master“, uru~enasu priznawa u~esnicima na ocewivawukvaliteta.Stru~ne komisije, koje ~ine ugledni profesorifakulteta i iz instituta u Srbiji i inostranstvu,vrednovali su kvalitet proizvoda u 30 robnihgrupa.Specijalna priznawa uru~ena su Bosni i Herce-govini, kao zemqi partneru, kompaniji GeneraliOsigurawe Srbija, generalnom sponzoru i dar-odavcu u poklon igri Agropanonki. Dodeqena su23 Velika {ampionska pehara, 16 priznawaNajboqi u agrobiznisu i kompaniji Almeh izPan~eva, titula Apsolutnog lidera kvalitetaNovosadskog sajma.

10

MAJSKA PROIZVODWA MLEKA BLIZU PET MILIONA LITARA

Tokom maja, na farmama PKB-a, proizvedeno je 4.982.137 litara mleka. Dnevna prose~na proizvodwa iznosila je 160.714 litara.Mlekarama je isporu~eno 4.761.418 litara, odnosno prose~no dnevno 153.594 litra. [talski prosek je 20,34 litra. Na farmamase uzgajalo 7.900 krava, ~ija je prose~na mle~nost po grlu na godi{wem nivou iznosila 7.421 litar.

NA FARMAMA PKB–a

- Kada sam video da su svi dobro, telad samkolicima odvezao i smestio ih u zasebne boksove.Posle dva sata sam ih napojio sa po litromkolostruma – kaè Milo{, koji je svom poslu to-liko posve}en da je na wemu do~ekao sedam novihgodina i nebrojeno drugih praznika.Telad su u me|uvremenu poodrasla, oja~ala,pre{la su u kolektivni boks, a i apetit im raste.Sada ih Milo{ napaja sa po dva litra mlekadnevno, iz kante.Milo{ na posao svake ve~eri dolazi s rado{}u.Jedino mu, kaè, nedostaje brat Milovan, koji jena ovoj farmi bio muza~ 38 godina. Brat mu je pre-minuo pre dve godine, a Milo{u je i danas te{kokada ga ne sretne na mestima gde su se, idu}i svakoza svojim poslom, uvek sretali.Dok Milo{ o ìvotiwama brine no}u, MilenkoSpaji}, zajedno sa drugim kolegama, tu du`nostpreuzima dawu. Milenko je pre tri godine na ovufarmu do{ao sa farme „Pionir“, gde je tako|eradio u porodili{tu, {to mu je i èqa, jer svojposao smatra najboqim i najlep{im u oblastisto~arstva.- Krave u porodili{te dolaze 10 do 15 dana pred

telewe. Leè na dubokoj prostirci i redovno pra-timo da li su pojele kabastu hranu i koncentrat.Kada se otele, muzemo u kante, wihovo mleko ne idecevima do mlekare, ve} se koristi za napajaweteladi. Va`no je da tele napojimo kolostrumom sati po do dva sata nakon telewa. Telad napajamoiskqu~ivo mlekom zdravih krava. Ukoliko se kravale~i, weno mleko se prosipa, u skladu sautvr|enom procedurom – kaè Milenko. Pet, {estdana nakon telewa, krava se vra}a na muù u muznugrupu, a on nastavqa da brine o teli}ima.

KRAVA ZA PONOS, OTELILA TROJKE

vizualno, ona bi bila izabrana – kaè Ku~.Milo{ Ivanovi}, sto~ar u porodili{tu, godinamaradi no}u. Dva sata pred pono}, 12. maja, kolegakoji skupqa mleko mu je rekao da je jedna kravapo~ela da se teli. Kao i svaki put, bio je poredìvotiwe, da woj i wenom potomstvu pritekne upomo}.- Na svet je dolazilo ̀ ensko tele, sve je teklo kakovaqa. Video sam da je sitnije i pretpostavio da jekrava nosila vi{e od jednog teleta. I drugo je biloènsko, me|utim stomak joj nije splasnuo. Rukom samnapipao i tre}e tele, bilo je mu{ko – pri~a namMilo{ o jednom od najsre}nijih doga|aja u wegovomposlu, kojim se bavi 26 godina.Ovo je wega, kao i sve kolege na farmi,obradovalo jer su ovo prve zdrave i napredne tro-jke oteqene na ovoj farmi, posle ~itavih osam go-dina. Samo {est dana ranije ro|eni su blizanci,{to se na ovoj farmi ~esto doga|a.

Krava broj 325864, miqenica na farmi„Dunavac“ ro|ena je 5. juna 2014. godine. Premare~ima Sini{e Ku~a, rukovodioca sto~arskeproizvodwe, prvi put se otelila 24. maja 2016. go-dine, a na svet je donela mu{ko tele. U prvoj lak-taciji je dala oko 7.000 litara mleka odli~nogkvaliteta, u proseku je sadràlo 3,72 odsto mle~nemasti i 3,3 odsto proteina. Ove godine ju je ose-menio Aleksandar Mirkov, veterinarski tehni~ar,semenom bika Mi{ka iz Centra za sto~arstvoPKB. Na svet je donela trojke, dva ènska i jednomu{ko tele. Od tada, posle muè, dozvoqeno joj jeda {ete i uìva pod zracima prole}nog sunca.- Nakon telewa nije pokazivala nikakve znake sla-bosti, ali smo joj preventivno davali vitamine.Otelila se sedam dana pre termina, te su i teladna isti na~in tretirana. Kada bismo birali ide-alnu ̀ ivotiwu za ovu rasu, koja, uz adekvatan tret-man, ostvaruje dobru i isplativu proizvodwu i

GAZDINSTVO „DUNAVAC“

Qiqana RI\O[I]

STOÂRSTVO

SPREMNI ZA NOVE PRINOVEPrema re~ima DVM Aleksandra Savina, rukovodioca veterinarske slu`be na farmi, od junase o~ekuje telewe ve}eg broja krava i junica.- Zapat je trenutno odli~nog zdravqa. Preduzimamo sve mere, kako bismo o~uvali i odràlizdravqe ìvotiwa. Izlu~ewa su u granicama planiranih vrednosti kod svih kategorija goveda.Odli~ni rezultati se postiù u uzgoju najmla|ih kategorija. Najmawa su izlu~ewa i uginu}ateladi u uzrastu do jednog meseca i od jednog do ~etiri meseca, tokom posledwih dve godine. Odpo~etka godine beleìmo i najmawi broj uginu}a krava. Steonost je dobra i u okviru planiranihvrednosti. Kada je re~ o zdravqu nogu ìvotiwa, idealno bi bilo obradu papaka u boksu, svihkrava, sprovoditi dva puta godi{we. Me|utim, hitni slu~ajevi se zbriwavaju u najkra}em rokui to ru~no – kaè Savin.

Milo{ Ivanovi}

savr{ena krava. U praksi moramo da seprilago|avamo, da odredimo minimalnu granicuispod koje ne smemo da sniàvamo traène kriter-ijume, ali i da postavimo prioritete od kojih nesmemo da odustanemo, a sve u skladu sapostavqenim odgajiva~kim ciqem. Na primer, uko-liko je ciq da se u zapatu pove}ava mle~nost, pri-oritet u izboru za bikovske majke ima}e krave savisokom proizvodwom mleka, ~ak i ako imaju ne{toniì sadràj mle~ne masti i proteina. Obrnuto,ukoliko je odgajiva~ki ciq prerada mleka i

proizvodwa sira, bira}e se bikovske majke saodre|enim genotipom za visok nivo proteina umleku, ~ak i ako imaju ne{to niù mle~nost. Usvakom slu~aju, minimalni kriterijumi moraju dabudu ispuweni. Vrlo je sli~no kada se radi i o lin-earnim osobinama tipa- kaè dr Samolovac.

ZNAÂJ USLOVA DR@AWAPrema wenom mi{qewu, uslovi dràwa mle~nogzapata su jako bitni za izbor bikovskih majki jersvojim kvalitetom direktno uti~u na ispoqavawegenetskog potencijala, kao i zdravqe i dugove~nostkrava, odnosno ìvotni i proizvodni vek grla ustadu. - Uslovi u kojima se drè bikovske majke mogu dapredstavqaju limitiraju}e faktore prilikom wi-hovog odabira i daqeg ispoqavawa genetskih po-tencijala. U praksi je vezani na~in dràwamle~nih goveda, pa i bikovskih majki, pokazao ne-dostatke, koji mogu bitno da umawe ispoqenostgenetskog potencijala ̀ ivotiwa, a pre svega prekozdravstvenih, reproduktivnih i proizvodnihpokazateqa. Na àlost, na farmama PKB Korpo-racije, kao i u Srbiji, ovaj na~in je jo{ uvek najza-stupqeniji. Me|utim, u posledwe vreme postojitendencija da se zameni slobodnim sistemomdràwa goveda, {to je u skladu sa Zakonom o do-brobiti ̀ ivotiwa, usvojenim 2009. godine – isti~ena{a sagovornica.

vaàn je i hemijski sastav mleka, odnosno sadràjmle~ne masti, proteina i suve materije u mleku.Najmawi sadràj mle~ne masti treba da je 3,6odsto, a poèqno je da bude izme|u 3,8 i ~etiriodsto. Najmawi sadràj proteina treba da je 3,2odsto, dok je poèqan izme|u 3,2 i 3,4 odsto.Pored toga, neophodno je voditi ra~una da mlekobude ispravno sa mikrobiolo{kog (broj mikroor-ganizama) i zdravstvenog aspekta (broj somatskih}elija). Navedene lo{e karakteristike mogu bitiposledica genetske sklonosti ka mastitisu i infek-cijama vimena, tako da se pri izboru bikovskihmajki i ove osobine uzimaju u obzir – kaè drSamolovac.Osim u pogledu nivoa mle~nosti, bikovske majke,prema wenim re~ima, moraju da budu superiorne iu pogledu telesne gra|e, kvaliteta vimena, muznihkarakteristika i zdravstvenog i reproduktivnogstatusa. Jedino takva grla obezbe|uju dug produk-tivni ìvot u stadu i ekonomsku efikasnostproizvodwe.- Ocena tipa i telesne razvijenosti vr{i se postrogo utvr|enim kriterijumima. Definisano je 16standardnih linearnih osobina koje su grupisanekao osobine okvira (visina krsta, {irina grudi,dubina tela, poloàj i {irina karlice), mle~nekarakteristike, kvalitet nogu i papaka (poloàjzadwih nogu otpozadi i sa strane i ugao papaka) ira|a vimena (veza predweg vimena, visina zadwegvimena, dubina vimena, poloàj predwih i zadwihsisa, duìna sisa i centralni ligament) –obja{wava dr Samolovac.

OSTVAREWE ODGAJIVA^KOG CIQAIz nabrojanih kriterijuma, koji moraju bitizadovoqeni pri izboru bikovskih majki, premawenim re~ima, moè se ste}i delimi~an uvid usloènost ovog posla. - Jako je te{ko ispuniti ovako veliki broj „za-hteva“, gotovo nemogu}e. Ukoliko bismo uspeli daprona|emo kravu koja ispuwava sve ove uslove, spravom bismo mogli re}i da je to idealna,

O zna~aju odabira roditeqskih parova, prven-stveno bikovskih majki, na farmama PKB-a i drugimfarmama, razgovarali smo sa dr QiqanomSamolovac, selekcionerom u Centru za sto~ar-stvo.Prema wenim re~ima, intenzivna govedarskaproizvodwa, pored ostalog, podrazumeva opti-malan izbor kvalitetnih bikovskih majki i bikova,u skladu sa odgajiva~kim ciqevima. - Odabir bikovskih majki predstavqa jednu od na-jzna~ajnijih odgajiva~ko selekcijskih aktivnosti, ko-jima se postiè genetski napredak u govedarstvu. Uzavisnosti od ̀ eqenog ciqa selekcije, izbor moèi}i u vi{e pravaca, pre svega, u skladu sa ekonom-skim interesima odgajiva~a. U svakom slu~aju, ovoje posao kome se pristupa sa velikom pa`wom iozbiqno{}u i maksimalnom primenom nau~nih iprakti~nih saznawa, jer svaka gre{ka moè da iza-zove ogromnu ekonomsku {tetu u dugoro~nom peri-odu – kaè dr Samolovac.Kako obja{wava na{a sagovornica, bikovske majkese biraju najranije nakon zakqu~ene prve laktacije,uz odgovaraju}e poreklo i ocenu tipa. U programbikovskih majki uvode se krave koje su svrstane u„prvu a“ klasu, u skladu sa Pravilnikom o na~inuvr{ewa kontrole proizvodnih sposobnostidoma}ih ìvotiwa, sadrìni i na~inu vo|ewazbirki podataka o kontroli proizvodnih sposob-nosti i drugih osobina doma}ih ìvotiwa, kao ipostupku i na~inu ocewivawa i razvrstavawakvalitetnih priplodnih doma}ih ̀ ivotiwa u klase,odnosno u klasu „elita“, nakon zavr{ene tre}elaktacije.

KRITERIJUMI IZBORAOsnovni kriterijum za izbor bikovskih majki jeproizvodwa.- Mle~nost bikovskih majki u standardnoj laktacijitreba da bude dve standardne devijacije iznadprose~ne proizvodwe u zapatu. Stoga ne ~udi~iwenica da se iz stada bira samo jedan odstokrava za bikovske majke. Pored koli~ine mleka,

11STOÂRSTVO

KAKVA MAJKA,TAKVOSTADODR QIQANA SAMOLOVAC, SELEKCIONER U CENTRU ZA STOÂRSVO

Qiqana RI|O[I}

grad je bio samo nastavak prirodnih nepogoda kojesu ove godine zadesile vo}wak u “Agroekonomiku”.Ve}u {tetu od gradonosnih oblaka napravio jemraz. Duga zima nije nagove{tavala pojavu niskihprole}nih temperatura. Ali, kada su vo}ariobradili meteorolo{ke podatke prikupqene u zad-wih deset godina, do{li su do zakqu~ka da mraz,iako nije bio tako u~estao kao grad, uvek je biopretwa dobrom rodu. Zbog toga su predvidelimogu}nost da i on bude predmet osigurawa. Sto-procentnu {tetu od mraza vo}wak je pretrpeo2002. godine, kada je temperatura bila nià odminus pet stepeni. Tada ni oro{iva~i, da ih jebilo, ne bi mogli da spre~e ve}u {tetu.- Ove godine 10. marta temperatura je pala ispodnule, u vreme zimskog mirovawa, i 27. pred po~etakcvetawa. Tada je na na{oj meteorolo{koj stanici

zabeleèno minus 2,7 stepena Celzijusa.Mrazevi su posle tog datuma postali u~estali.Temperatura je oti{la u minus 10, 18, 22. i 24.aprila. Najduè su trajali mrazevi 18. aprila(osam sati minus 2,9) i 22. aprila (pet- {est satiminus tri). Najvi{e je stradala sorta jabuke aj-dared. Nije ostala ni tre}ina plodova, a na jed-nom stablu, u proseku, bi}e od 10 do 15 kilogramaroda. Jabuka je izdr`qiva vo}ka, tokom zime

moè da podnese temperaturu i do minus 30 ste-peni, ali kad krene vegetacija onda je osetqivakao i svaka druga vo}ka – isti~e Jankovi}. Godina je po~ela dobro. Vo}wak je na vreme bioorezan i pripremqen. Zima je dugo trajala pa jesve ukazivalo na to da }e malo kasnije do}i docvetawa i oplodwe. Me|utim, visoke temperatureu martu, koje su se kretale do 26, 27 stepeni,uslovile su ubrzawe vegetacije. ̂ ak i da toga nijeni bilo, zbog perioda intenzivnih prole}nihmrazeva, u trajawu od mesec dana, {teta uvo}waku bi bila na~iwena. V. P.

se kosi lucerka, da li je butonizacija, po~etak bu-tonizacije ili cvetawa. Uvek gledamo da senaìraweobavimo u nekim optimalnim uslovima i u optimalnovreme – kaè kaè Miloje Kur}ubi}, glavni tehnologbiqne proizvodwe u PKB-u. Od 40 hektara poko{enog tritikalea usenaìranaje 561 tona,

sa prose~nim prinosom od 14 tona po hektaru. Odraì je pripremqena senaà sa 342 hektara, saprose~nim prinosom od 12,3 tone po hektaru, aprinosi su sli~ni kao i pro{le godine. U maju je, u proseku, na poqa PKB-a palo oko 80litara ki{e po kvadratnom metru. Padavine suvarirale od 50 litara na “Pioniru”, do 120litara na Sur~inu. Ki{ovito prole}e omelo jeratare u pripremawu senaè, ali je posejanim use-vima u drugoj setvi obezbedilo dovoqno vlage. Pa-

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Prva setva na poqima PKB-a zavr{ena je ranijenego prethodnih godina. Posle ko{ewa raì i tri-tikalea za senaù, po~ela je druga setva. Posejanoje 355 hektara, najvi{e kukuruza, ne{to mawe soje isuncokreta i desetak hektara {e}erne repe. U do-govoru sa {e}eranom to }e biti ne{to poput probnesetve ili makroogleda u kome }e ratari pratiti

kakvi }e rezultati biti na jesen, u vreme va|ewaslatkog korena. Zavr{ena je kosidba prvog otkosa lucerke. Od ve}egdela pripremqena je senaà, a od maweg dela seno.Senaìrano je 2.397 hektara, odnosno 16.103 tone,sa prose~nim prinosom od 6,7 tona po hektaru. - Analiza kvaliteta lucerke bi}e obavqena posleprocesa vrewa. O~ekujemo da }e kvalitet bitidobar. Podaci o koli~ini proteina i suve materijebi}e bitni u proizvodwi mleka. Va`no je u kojoj fazi

I pored toga {to je ove godine za{tita odra|enaperfektno, po svim pravilima struke, starivo}wak u Institutu PKB “Agroekonomik”postradao je od prvo od mraza, a posle i od grada.Pan~eva~ki rit ve} godinama niko ne brani odgradonosnih oblaka, pa je pojava grada sve u~es-talija. Tri za{titara u Institutu su sve posloveodradili na vreme, uloìli su dosta truda, en-ergije i vremena da stari zasad odrè u be-sprekornom stawu. Ali, izgleda kao da nemaraketa{a, ni raketa, ali ni dobre voqe da seza{tite vo}ni zasadi u Ritu. Svake godine vo}aristrahuju od vremenskih nepogoda koje im odnesudeo roda. Za{titu od grada i mraza imaju samo savremenivo}waci. Zasad u “Agroekonomiku” je starog tipapa ekonomski ne bi bilo isplativo postavqaweprotivgradne mreè ni sistema za navodwavawe.- Da je protivgradna odbrana dejstvovala, ne bise desilo da nas 5. maja, pred \ur|evdan, pogodigrad veli~ine le{nika. Padao je gusto i, premaprocenama o~evidaca, trajao je pet minuta.Pratila ga je obilna ki{a od 11 do 12 litara pokvadratnom metru.O{te}eno je 50 do 80 odsto ploda, a tre}ina ilipolovina ne}e do~ekati zrewe, istrunu}e pretoga. [teta se jo{ procewuje, a skoro svake go-dine grad odnese deo roda. Tako je bilo pro{le,pretpro{le godine i 2013, dok je 2010. led dvaputa o{tetio vo}wak. Nadoknada {tete koju }emoove godine dobiti od osigurawa ne moè da seporedi sa koli~inom roda i sa zaradom kojubismo ostvarili da grada nije bilo – kaè ZoranJankovi}, rukovodilac Odeqewa za vo}arstvo uInstitutu PKB “Agroekonomik”. Vo}are je grad zadesio usred tretmana tako da suodmah promenili tehnologiju za{tite. Ubacili suza{titno sredstvo koje je dobro za dezinfekcijurana i nastavili sa redovnom za{titom. Ali,

Ki{ovito prole}e omelo je ratare u pripremawu senaè, ali je posejanim kulturama u drugoj setvi obezbedilo dovoqno vlage

Udruène prirodne nepogode obrale su deo roda, pa vo}ari jo{ procewuju {tetu

NA POQIMA PKB-a

POGO\EN GRADOMVELIÎNE LE[NIKA

VO]WAK U “AGROEKONOMIKU”

SUNCE PODI@E USEVE

FABRIKA STO^NEHRANE “INSHRA”

davine su dobrim delom nadoknadile zimskideficit u vlazi. Sve {to je posejano u drugoj setvive} je niklo i po~iwe s porastom. Ratari su usejavali zrno kukuruza na parcelamana kojima su {tetu napravile divqe sviwe. U tokuje kosidba drugog otkosa lucerke na “Dunavcu”, odkoje }e biti pripremqeno seno. Ona }e biti nas-tavqena na “Pioniru”, “Kovilovu”, pa daqe istimredosledom kojim su ratari pripremali prviotkos. Tritikale je ostao da se pokosi jo{ u“Padinskoj skeli”. - O~ekujemo da sredinom juna po~ne ètva, prvoje~ma, a kasnije i ostalih kultura. Paralelno saza{titom sprovodi se i kultivirawe kukuruza,{e}erne repe, soje, semenskog suncokreta i se-menskog kukuruza. Svi semenski usevi su iskultivi-rani, kao i najve}i deo {e}erne repe – najavqujeKur}ubi} prve letwe radove na wivi.

Priprema za prvu ovogodi{wu ̀ etvu ozimih usevaje po~ela. U toku je remont ma{ina. Usevi su se,uglavnom, oporavili od mraza i u razli~itoj sufazi rasta. [e}erna repa je u porastu. Mraz jeostavio trag na semenskom kukuruzu koji malo za-ostaje u porastu. Trenutno su temperature odgo-varaju}e {to }e usloviti porast useva. Sklopovibiqaka kod svih kultura su dobri. V. P.

Vreme ̀ etve strnih ̀ ita se pribliàva. U pogo-nima “Inshre” se izvode radovi kako bi svebilo spremno za prihvat ovogodi{weg roda. Uradnim jedinicama “Skladi{te sirovina” i“Silos i prerada soje” obavqa se remontma{ina, transportnih linija, ~i{}ewe silosai dezinsekcija skladi{nog prostora.U radnoj jedinici “Silos i prerada soje” ovihdana po~iwe remont su{are za su{ewe ìtar-ica, kapaciteta 32 tone na sat. V. G.

MRAZ OMEO CVETAWE- Period cvetawa pratilo je izuzetnonestabilno vreme, pro{arano ki{om,vetrom i niskim tmperaturama. Let p~ela,a samim tim i oplodwa bili su ugroèni.Uno{ewem p~eliwih dru{tava u zasadjabuke, u “Agroekonomikov“ vo}wak, u vremecvetawa, omogu}ena je odli~na oplodwa ipored nepovoqnih vremenskih prilika.Plodnik tu~ka se nalio vodom i postaoveoma osetqiv na niske temperature, takoda su prva o{te}ewa od mraza bila u fazipred po~etak cvetawa. To nije uobi~ajenapojava u proizvodnoj praksi - objasnio jeJankovi} negativan uticaj mraza.

NAVODWAVAWEDRUGE SETVE

U prvoj setvi bilo je dovoqno pa-davina za nicawe useva. Ali za setvu{e}erne repe, posle orawa, pri-likom obrade, zemqi{te je izgubilovlagu. Zato je krajem maja po~elonavodwavawe 10 hektara {e}ernerepe iz druge setve i 30 hektara sojena “Partizanskom prelazu”. - Uz pomo} tifona, osokom, te~nimstajwakom, navodwavamo soju i kuku-ruz iz druge setve. Oprema za navod-wavawe je ispravna i spremna zaukqu~ewe. Ostalo je da na “Pioniru”u renxer ugradimo motor i pumpu -kaè Boìdar Markovi}, glavniinèwer melioracije u Korporaciji.

SUZBIJAWE KOROVAU~estale padavine na dan-dva, u nekoliko navrata, omele su za{titu biqa. Zbogvla`nog zemqi{ta bio je onemogu}en ulazak u wive. Kvarovi mehanizacije tako|esu usporavali za{titu, ali su za{titari i pored pote{ko}a obavili sve potrebnetretmane. - Trenutno su pri kraju fungicidni tretmani na p{enici. U toku su posledwe ko-rekcije soje i kukuruza, kao i tre}i tretman suzbijawa korova u {e}ernoj repi.Pripremamo se za insekticidni tretman i suzbijawe kukuruznog plamenca u semen-skom kukuruzu. Svi usevi su u dobrom stawu – kaè Jelena Mati} glavni tehnologza{tite biqa u PKB-u.

[e}erna repa u porastu Plod jabuke o{te}en gradom

grad je bio samo nastavak prirodnih nepogoda kojesu ove godine zadesile vo}wak u “Agroekonomiku”.Ve}u {tetu od gradonosnih oblaka napravio jemraz. Duga zima nije nagove{tavala pojavu niskihprole}nih temperatura. Ali, kada su vo}ariobradili meteorolo{ke podatke prikupqene u zad-wih deset godina, do{li su do zakqu~ka da mraz,iako nije bio tako u~estao kao grad, uvek je biopretwa dobrom rodu. Zbog toga su predvidelimogu}nost da i on bude predmet osigurawa. Sto-procentnu {tetu od mraza vo}wak je pretrpeo2002. godine, kada je temperatura bila nià odminus pet stepeni. Tada ni oro{iva~i, da ih jebilo, ne bi mogli da spre~e ve}u {tetu.- Ove godine 10. marta temperatura je pala ispodnule, u vreme zimskog mirovawa, i 27. pred po~etakcvetawa. Tada je na na{oj meteorolo{koj stanici

zabeleèno minus 2,7 stepena Celzijusa.Mrazevi su posle tog datuma postali u~estali.Temperatura je oti{la u minus 10, 18, 22. i 24.aprila. Najduè su trajali mrazevi 18. aprila(osam sati minus 2,9) i 22. aprila (pet- {est satiminus tri). Najvi{e je stradala sorta jabuke aj-dared. Nije ostala ni tre}ina plodova, a na jed-nom stablu, u proseku, bi}e od 10 do 15 kilogramaroda. Jabuka je izdr`qiva vo}ka, tokom zime

moè da podnese temperaturu i do minus 30 ste-peni, ali kad krene vegetacija onda je osetqivakao i svaka druga vo}ka – isti~e Jankovi}. Godina je po~ela dobro. Vo}wak je na vreme bioorezan i pripremqen. Zima je dugo trajala pa jesve ukazivalo na to da }e malo kasnije do}i docvetawa i oplodwe. Me|utim, visoke temperatureu martu, koje su se kretale do 26, 27 stepeni,uslovile su ubrzawe vegetacije. ̂ ak i da toga nijeni bilo, zbog perioda intenzivnih prole}nihmrazeva, u trajawu od mesec dana, {teta uvo}waku bi bila na~iwena. V. P.

se kosi lucerka, da li je butonizacija, po~etak bu-tonizacije ili cvetawa. Uvek gledamo da senaìraweobavimo u nekim optimalnim uslovima i u optimalnovreme – kaè kaè Miloje Kur}ubi}, glavni tehnologbiqne proizvodwe u PKB-u. Od 40 hektara poko{enog tritikalea usenaìranaje 561 tona,

sa prose~nim prinosom od 14 tona po hektaru. Odraì je pripremqena senaà sa 342 hektara, saprose~nim prinosom od 12,3 tone po hektaru, aprinosi su sli~ni kao i pro{le godine. U maju je, u proseku, na poqa PKB-a palo oko 80litara ki{e po kvadratnom metru. Padavine suvarirale od 50 litara na “Pioniru”, do 120litara na Sur~inu. Ki{ovito prole}e omelo jeratare u pripremawu senaè, ali je posejanim use-vima u drugoj setvi obezbedilo dovoqno vlage. Pa-

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Prva setva na poqima PKB-a zavr{ena je ranijenego prethodnih godina. Posle ko{ewa raì i tri-tikalea za senaù, po~ela je druga setva. Posejanoje 355 hektara, najvi{e kukuruza, ne{to mawe soje isuncokreta i desetak hektara {e}erne repe. U do-govoru sa {e}eranom to }e biti ne{to poput probnesetve ili makroogleda u kome }e ratari pratiti

kakvi }e rezultati biti na jesen, u vreme va|ewaslatkog korena. Zavr{ena je kosidba prvog otkosa lucerke. Od ve}egdela pripremqena je senaà, a od maweg dela seno.Senaìrano je 2.397 hektara, odnosno 16.103 tone,sa prose~nim prinosom od 6,7 tona po hektaru. - Analiza kvaliteta lucerke bi}e obavqena posleprocesa vrewa. O~ekujemo da }e kvalitet bitidobar. Podaci o koli~ini proteina i suve materijebi}e bitni u proizvodwi mleka. Va`no je u kojoj fazi

I pored toga {to je ove godine za{tita odra|enaperfektno, po svim pravilima struke, starivo}wak u Institutu PKB “Agroekonomik”postradao je od prvo od mraza, a posle i od grada.Pan~eva~ki rit ve} godinama niko ne brani odgradonosnih oblaka, pa je pojava grada sve u~es-talija. Tri za{titara u Institutu su sve posloveodradili na vreme, uloìli su dosta truda, en-ergije i vremena da stari zasad odrè u be-sprekornom stawu. Ali, izgleda kao da nemaraketa{a, ni raketa, ali ni dobre voqe da seza{tite vo}ni zasadi u Ritu. Svake godine vo}aristrahuju od vremenskih nepogoda koje im odnesudeo roda. Za{titu od grada i mraza imaju samo savremenivo}waci. Zasad u “Agroekonomiku” je starog tipapa ekonomski ne bi bilo isplativo postavqaweprotivgradne mreè ni sistema za navodwavawe.- Da je protivgradna odbrana dejstvovala, ne bise desilo da nas 5. maja, pred \ur|evdan, pogodigrad veli~ine le{nika. Padao je gusto i, premaprocenama o~evidaca, trajao je pet minuta.Pratila ga je obilna ki{a od 11 do 12 litara pokvadratnom metru.O{te}eno je 50 do 80 odsto ploda, a tre}ina ilipolovina ne}e do~ekati zrewe, istrunu}e pretoga. [teta se jo{ procewuje, a skoro svake go-dine grad odnese deo roda. Tako je bilo pro{le,pretpro{le godine i 2013, dok je 2010. led dvaputa o{tetio vo}wak. Nadoknada {tete koju }emoove godine dobiti od osigurawa ne moè da seporedi sa koli~inom roda i sa zaradom kojubismo ostvarili da grada nije bilo – kaè ZoranJankovi}, rukovodilac Odeqewa za vo}arstvo uInstitutu PKB “Agroekonomik”. Vo}are je grad zadesio usred tretmana tako da suodmah promenili tehnologiju za{tite. Ubacili suza{titno sredstvo koje je dobro za dezinfekcijurana i nastavili sa redovnom za{titom. Ali,

Ki{ovito prole}e omelo je ratare u pripremawu senaè, ali je posejanim kulturama u drugoj setvi obezbedilo dovoqno vlage

Udruène prirodne nepogode obrale su deo roda, pa vo}ari jo{ procewuju {tetu

NA POQIMA PKB-a

POGO\EN GRADOMVELIÎNE LE[NIKA

VO]WAK U “AGROEKONOMIKU”

SUNCE PODI@E USEVE

FABRIKA STO^NEHRANE “INSHRA”

davine su dobrim delom nadoknadile zimskideficit u vlazi. Sve {to je posejano u drugoj setvive} je niklo i po~iwe s porastom. Ratari su usejavali zrno kukuruza na parcelamana kojima su {tetu napravile divqe sviwe. U tokuje kosidba drugog otkosa lucerke na “Dunavcu”, odkoje }e biti pripremqeno seno. Ona }e biti nas-tavqena na “Pioniru”, “Kovilovu”, pa daqe istimredosledom kojim su ratari pripremali prviotkos. Tritikale je ostao da se pokosi jo{ u“Padinskoj skeli”. - O~ekujemo da sredinom juna po~ne ètva, prvoje~ma, a kasnije i ostalih kultura. Paralelno saza{titom sprovodi se i kultivirawe kukuruza,{e}erne repe, soje, semenskog suncokreta i se-menskog kukuruza. Svi semenski usevi su iskultivi-rani, kao i najve}i deo {e}erne repe – najavqujeKur}ubi} prve letwe radove na wivi.

Priprema za prvu ovogodi{wu ̀ etvu ozimih usevaje po~ela. U toku je remont ma{ina. Usevi su se,uglavnom, oporavili od mraza i u razli~itoj sufazi rasta. [e}erna repa je u porastu. Mraz jeostavio trag na semenskom kukuruzu koji malo za-ostaje u porastu. Trenutno su temperature odgo-varaju}e {to }e usloviti porast useva. Sklopovibiqaka kod svih kultura su dobri. V. P.

Vreme ̀ etve strnih ̀ ita se pribliàva. U pogo-nima “Inshre” se izvode radovi kako bi svebilo spremno za prihvat ovogodi{weg roda. Uradnim jedinicama “Skladi{te sirovina” i“Silos i prerada soje” obavqa se remontma{ina, transportnih linija, ~i{}ewe silosai dezinsekcija skladi{nog prostora.U radnoj jedinici “Silos i prerada soje” ovihdana po~iwe remont su{are za su{ewe ìtar-ica, kapaciteta 32 tone na sat. V. G.

MRAZ OMEO CVETAWE- Period cvetawa pratilo je izuzetnonestabilno vreme, pro{arano ki{om,vetrom i niskim tmperaturama. Let p~ela,a samim tim i oplodwa bili su ugroèni.Uno{ewem p~eliwih dru{tava u zasadjabuke, u “Agroekonomikov“ vo}wak, u vremecvetawa, omogu}ena je odli~na oplodwa ipored nepovoqnih vremenskih prilika.Plodnik tu~ka se nalio vodom i postaoveoma osetqiv na niske temperature, takoda su prva o{te}ewa od mraza bila u fazipred po~etak cvetawa. To nije uobi~ajenapojava u proizvodnoj praksi - objasnio jeJankovi} negativan uticaj mraza.

NAVODWAVAWEDRUGE SETVE

U prvoj setvi bilo je dovoqno pa-davina za nicawe useva. Ali za setvu{e}erne repe, posle orawa, pri-likom obrade, zemqi{te je izgubilovlagu. Zato je krajem maja po~elonavodwavawe 10 hektara {e}ernerepe iz druge setve i 30 hektara sojena “Partizanskom prelazu”. - Uz pomo} tifona, osokom, te~nimstajwakom, navodwavamo soju i kuku-ruz iz druge setve. Oprema za navod-wavawe je ispravna i spremna zaukqu~ewe. Ostalo je da na “Pioniru”u renxer ugradimo motor i pumpu -kaè Boìdar Markovi}, glavniinèwer melioracije u Korporaciji.

SUZBIJAWE KOROVAU~estale padavine na dan-dva, u nekoliko navrata, omele su za{titu biqa. Zbogvla`nog zemqi{ta bio je onemogu}en ulazak u wive. Kvarovi mehanizacije tako|esu usporavali za{titu, ali su za{titari i pored pote{ko}a obavili sve potrebnetretmane. - Trenutno su pri kraju fungicidni tretmani na p{enici. U toku su posledwe ko-rekcije soje i kukuruza, kao i tre}i tretman suzbijawa korova u {e}ernoj repi.Pripremamo se za insekticidni tretman i suzbijawe kukuruznog plamenca u semen-skom kukuruzu. Svi usevi su u dobrom stawu – kaè Jelena Mati} glavni tehnologza{tite biqa u PKB-u.

[e}erna repa u porastu Plod jabuke o{te}en gradom

stajske papke, oboqewa koronarnog ruba papka,interdigitalne flegmone, prelom pap~ane kosti,distorziju zgloba i osteomalaciju. Kod junadi utovu treba iskqu~iti rahitis, imaju}i u vidu istuklini~ku sliku. Razlika je u tome {to su kod rahi-tisa promene na dugim kostima, a kod pododer-matitisa na korijumu papaka.

TERAPIJA I PROFILAKSATerapija laminitisa je, kako obja{wavaju au-tori, kompleksna, budu}i da jo{ uvek nije u pot-punosti razja{wena patogeneza ove bolesti.Terapija bi bila efikasna ukoliko bi se preduz-imala u najranijoj fazi bolesti. Pored suzbi-jawa acidoze, ìvotiwama parenteralno trebaaplikovati preparate antihistaminika. U svimslu~ajevima kada postoji sumwa na endotoksemijutreba spre~iti resorpciju endotoksina iz diges-tivnog sistema.

Ovo se najlak{e postiè peroralnim davawempreparata absorbenasa, medicinski ugaq,organozeolit. Ne mawe vaàn zadatak u terapijilaminitisa je podràvawe efektivne cirku-lacije akropodijuma.U tom ciqu, autori preporu~uju primenu vazodi-latatora, antikoagulanata i antiinflamatornihsredstava, vitamina K, preparata kalcijuma,glukokortikosteroida i nesteroidnih antiin-flamatornih lekova.Imaju}i u vidu primarnu ulogu acidoze buraga uetiopatogenezi ove bolesti, u posledwe vremese, prema saznawu autora, ve}i zna~aj pridajekori{}ewu mineralnih materija sa puferskimdejstvom na elektrohemijsku reakciju sadràjaburaga.

NAUKA14

Priredila: Qiqana RI\O[I]

Prema re~ima dr Jovana Bojkovskog, profesorana Fakultetu veterinarske medicine, drBranislava Stankovi}a, profesora na Poqo-privrednom fakutetu, dr Du{ice Ostoji}-Andri}, nau~nog saradnika u Institutu zasto~arstvo i dr Ivana Pavlovi}a, nau~nog savet-nika u Institutu za veterinarstvo Srbije,asepti~ni pododermatitis se, intenzivirawemuzgoja goveda, sve ~e{}e pojavquje. Uglavnom nas-taje posle nagle promene hrane i ima akutan,subakutan i hroni~no recidiviraju}i tok. Obolepapci obe predwe, obe zadwe, ili svih nogu.

ETIOLOGIJAKako isti~u autori nau~nog rada „ Asepti~nipododermatitis visoko-mle~nih krava u vezanomsistemu dràwa“, oboqewe retko nastajemehani~kim preoptere}ewem papaka, kao {to jeto slu~aj kod spasti~ne pareze.Odre|en zna~aj uetiologiji nastanka ovog oboqewa imajutoksi~na jediwewa koja nastaju u procesimavarewa hrane posle duèg davawa lako svarqivekoncentrovane hrane ili davawa zelenog je~ma,ovsa i sveè poko{ene mlade leguminoze. Pre-osetqivos moè da nastane na neke vakcine, gno-jne procese, posebno na infekcije izazvanetrueperella pygenes i raspadne produkte kod za-ostajawa posteqice i gnojnih endometritisa.

PATOGENEZAAsepti~ni pododermatitis, prema re~ima au-tora, naj~e{}e nastaje u uslovima intenzivneishrane junadi u tovu i krava u laktaciji, koncen-trovanim hranivima koja sadrè velike koli~inelako svarqivih ugqenih hidrata. Kao posledicauno{ewa velike koli~ine visoko-energetskihhraniva, pogotovo u prvoj fazi laktacije nastajeporeme}aj varewa hrane i pove}ava se kiselostsadràja buraga. Zbog acidoze buraga poja~anose raspadaju bakterije sa posledi~nom resorp-cijom wihovih endotoksina. Wihovu resorpciju upunoj meri olak{avaju morfolo{ke promene ku-tane sluznice. Kod acidoze redovno nastaje za-paqewe sluzokoè buraga, ruminitis, sadegenerativnim promenama, koje u velikoj meriolak{avaju i ubrzavaju resorpciju endotoksina.Mnogi istraìva~i smatraju da su endotoksinikqu~ni etiolo{ki ~inilac koji povezuje navedenegre{ke u ishrani, acidozu baraga i pojedine sis-temske bolesti. Izvor endotoksina su Gram-neg-ativne bakterije. Kada u lumen predèludacadospeju ve}e koli~ine lako svarqivih hidrata,pod uticajem amiloliti~kih bakterija serazlaù, uz osloba|awe velike koli~ine organ-skih kiselina, od kojih je najva`nija mle~nakiselina. Obarawem pH vrednosti buragovogsadràja, ova koli~ina uzrokuju poja~ano ras-padawe Gram-negativnih bakterija i osloba|aweendotoksina iz membrana bakterija. Istovre-meno se naru{ava permeabilitet kutanesluznice buraga, {to jo{ vi{e olak{ava apsor-pciju prisutnih endotoksina u sadràju. Endotok-semija je, prema re~ima autora, redovanpratilac acidoze buraga i pretpostavqa se daje to primarni uzrok u etiopatogenezi asepti~nogpododermatitisa. U uslovima acidoze u sadràjuburaga se intenzivira proces dekarboksilacijeaminokiselina, tako da se iz histidina stvaravelika koli~ina histamina. Sa smawewem pH

vrednost sadràja smawuje se aktivnost histami-naze u zidu buraga. Zbog toga mnogo ve}e koli~inehistamina dospevaju u jetru, a odatle u sistemskucirkulaciju.

KLINI^KE MANIFESTACIJEU akutnom toku bolesti, zavisno od stepena za-paqewa, lokalizacije i intenziteta, autoriisti~u da se javqa bol papaka i da je grluonemogu}eno ili izbegava oslawawe na papke.Javqa se temperiranost papaka, papak je di-fuzno osetqiv na pritisak, crvenilo i otok ko-ronarnog ruba.Hroni~ni i recidiviraju}i slu~ajevi nastaju izneizle~enih ili nele~enih akutnih i subakutnihslu~ajeva. Na roìni papaka formiraju seudubqewa, prstenaste promene vi{e ili maweparalelne sa koronarnim rubom. Osim toga,moè da nastane omek{avawe roìne sa

stvarawem ùtih ili mestimi~no zacrvewenimhpromena na tabanskom delu papka. Hod je ukru}en,a optere}ewe je prete`no na petnom delu papaka.@ivotiwe gube na telesnoj masi. Akutni slu~ajevilak{eg stepena, posle uklawawa uzroka, izle~ese za jednu do dve nedeqe. Teì slu~ajevi, ako se~esto ne le~e, prelaze u hroni~an tok, samogu}no{}u pojavqivawa komplikacija u vidu„izuvawa“ papaka, probijawa tabanskog dela, in-fekcije sa nastankom gnojnog ili nekroti~nogpododermatitisa. Kasnije se pojavquju deku-bitalne rane i flegmona, deformacije papaka ikostiju, hroni~na {epavost, progredijentnomr{avqewe i potpuna iscrpqenost ìvotiwe.

DIJAGNOZAPrema re~ima autora, anamnesti~ki podaci iklini~ka slika ukqu~uju}i i pregled papaka sudovoqni za postavqawe dijagnoze. Kod pregledatreba iskqu~iti oboqewa pojedina~nog papka,

OPREZ PRI ISHRANIASEPTI^NI PODODERMATITIS VISOKO-MLE^NIH KRAVA U VEZANOM SISTEMU DR@AWA

jer }e muù krava obavqati roboti sa senzorima.Krave }e biti trenirane, pa }e kad god osetepotrebu za muòm pri}i ma{ini za muù i biti po-muzene, umesto da se muà obavqa jednom dnevno.To }e pove}ati koli~inu mleka za 20 odsto. Hrawewe stoke }e tako|e biti automatsko. Neometaju}i ìvotiwe ma{ina donosi hranu. @iv-otiwe }e nositi pametne senzorne ogrlice sa bar-kodovima, pa }e mikro~ipovi oti}i u pro{lost.Kad se bar-kod skenira pojavquje se podatak sa os-novnim informacijama ili se otvara internetstranica na kojoj se nalazi profil ìvotiwe kojise moè mewati prema potrebi. Senzori u pamet-nim ogrlicama {aqu informacije pametnim tele-fonima pa farmeri znaju gde se nalazi ̀ ivotiwa,da li je bolesna i kada je raspoloèna za parewe. Kako bi se krave i ostale ìvotiwe relaksiralekoristi se automatska ~etka, koja ima kontrolisanepokrete, kako ~etkawe ne bi pre{lo u grebawe.êtka se pri dodiru pokre}e, to jest rotira nana~in koji je za ìvotiwu poèqan. Prijatno ibezbedno ~etkawe odvija se pod svakim uglom.Specijalna ~etka smi{qena je s namerom da ubrzacirkulaciju kod ̀ ivotiwa i da ih ujedno ~isti, ~inizaokupqenim i smirenim. Primena elektronskih senzora u poqoprivrediomogu}i}e kontrolisawe uslova proizvodwe, mawupotro{wu hemikalija, vode, ve}e prinose, mawetro{kove, mawe zaga|ewe ìvotne sredine,pove}awe kvaliteta proizvoda, pove}awekonkurentnosti na trì{tu, stvarawe dugoro~nesaradwe me|u proizvo|a~ima i distributerima,boqu za{titu od vremenskih nepogoda i podsticajnau~nim institucijama.

15NAUKA

@ETVA I MU@A IZ KANCELARIJE

PRIMENA ELEKTRONSKIH SENZORA U POQOPRIVREDI

Ni za{titari ne}e izlaziti na teren jer }e senzori ozna~avati delove poqa kojima je potreban tretman i usmerava}e za{titu

Priredila: Vera PONTI

Traktoriste }e zameniti traktori i kombajni kojirade sami, kao i roboti koji se ve} koristite u po-qoprivredi, zakqu~ili su docent dr BrankoRadi~evi} i redovni profesor dr \ukan Vuki} saInstituta za poqoprivrednu tehniku Poqo-privrednog fakulteta u Beogradu, u studiji „Pre-gled primene elektronskih senzora u savremenojpoqoprivrednoj proizvodwi”. Rad je objavqen uZborniku radova i predstavqen pro{le godine naNau~no stru~nom skupu „Aktuelni problemi meha-nizacije poqoprivrede” na Poqoprivrednomfakultetu Univerziteta u Beogradu. U Japanu je ve} zapo~ela digitalna era uproizvodwi hrane, a poqoprivredna proizvodwapostala je precizna. Na automatizaciji uzgoja

pirin~a Japanci ve} duè rade. Robot je jo{ 2005.godine uspeo da posadi pirina~ bez qudske pomo}i.Precizna poqoprivreda ukqu~uje kori{}ewe sen-zora, satelitskih sistema, poput xi-pi-esa, inter-neta, u ciqu upravqawa poqoprivrednimma{inama. Neki od senzora postavqeni su nasamohodnim kombajnima, u okviru ure|aja zamerewe gubitka zrna. Drugi se nalaze u direktnomkontaktu sa zemqi{tem, a povezani su sa crnom ku-tijom koja obra|uje podatke i odmah mewa koli~inekoje treba da se primene. Senzorima upravqaju poqoprivreni stru~waciputem pametnih telefona ili kompjutera u svojojkancelariji. Tako }e se setva, ètva i muàobavqati iz kancelarije. Ni za{titari ne}emorati da izlaze na teren jer }e senzori ozna~itidelove poqa kojima je potreban poseban tretmani usmerava}e nano{ewe hemikalija na odre|enamesta. Kontrola otkosa bi}e zasnovana na xi-pi-es tehnologiji. Da ne bi do{lo do preklapawa uaplikaciji |ubriva zbog nepravilnosti u oblikuwiva xi-pi-es mapirawe }e pokazati gde je posaove} obavqen i spre~i}e ponovno |ubrewe. Udruìvawem telekomunikacija i informatike,kojom se bavi nau~na disciplina telematika, bi}emogu}a komunikacija opreme i farmera, pro-davaca i servisera opreme. Savremeni tarktori,kombajni i ostala moderna oprema prenosi}e po-datke o svom radu. Tako kombajn i traktor mogu dakomuniciraju. Putem telematike serviser moè unekim slu~ajevima da izr{i popravku na daqinu,ili da samo obavi dijagnostiku. Roboti }e raditi bez odmora ceo dan i no}, uzga-jati useve, kositi travu, brati vo}e istog stepenazrelosti, bez o{te}ewa plodova, kontorlisati in-sekte, gqivice i parazite putem infracrvenih i ul-traqubi~astih zraka. Muza~i }e oti}i u istoriju

NAVODWAVAWE PUTEMTELEFONA

U preciznoj poqoprivredi koriste serazli~iti tipovi senzora. Elektromagnetni senzori na elektri~nimure|ajima mere sposobnost zemqi{ta daakumulira ili provede naelektrisawe.Komercijalno dostupni senzori mapirajuelektro-provodqivost, odre|uju pe-havrednost i koli~inu azota u zemqi{tu.Opti~ki senzori koriste refleksiju svet-losti za odre|ivawe sadràja gline, or-ganske materije i vla`nosti u zemqi{tu, amogu da vide i koliko je |ubriva potrebnobiqkama. Tako se navodwavawe zemqi{ta,uz pomo} opti~kih senzora, moète kon-trolisati putem pametnog mobilnog tele-fona. Mehani~ki senzori sluè zautvr|ivawe sabijenosti zemqi{ta, dokelektrohemijski senzori odre|uju nivohraniva u zemqi{tu.

Savremeni traktor koji se sam pokre}e i navodi pomo}u xi-pi-sa

proizvo|a~a |ubriva za upotrebu u po~etnimfazama rasta. Kao najbitniji elementi prepoznatisu fosfor i cink. Pravilan odnos ova dva hran-qiva elementa, koji su i me|usobni antagonisti, teveli~ina granule i norma upotrebe, postali susinonim za kvalitetan proizvod. Zemqi{ta sa svo-jom kiselo{}u pH ispod 6.5 i iznad pH 7.2 imajudodatnu problematiku blokade fosfora, dokzemqi{ta sa ve}im sadràjem fosfora P2O5 vi{eod 15-17 mg/100 g zemqi{ta blokiraju slobodancink koji je predkursor vi{e od 200 enzima, izme|uostalog odgovornih za poja~an rast i delewe }elija.Visoko karbonatna zemqi{ta predstavqaju jo{jedan tip koji limitira slobodan fosfor odgovoranza po~etnu fazu razvoja biqke, a kasnije u veg-etaciji izme|u ostalog poja~ano cvetawe i razneenzimatske uloge u biqci.Postizawe prose~ne veli~ine granule kojaomogu}ava pravilnu raspore|enost, te sipqivostproizvoda, postaje ograni~avaju}i faktor u savre-menim ma{inama sa radnim zahvatom od 20 i vi{emetara. Re{ewe sa sadràjem granula u rasponu od0,5 do 1,2 milimetra, bez sadràja pra{ine, uzgarantovano visokovodotopive hranqive elementenudi novo mikrogranulisano |ubrivo SUPERSTART, hemijskog sastava NP 10:35 + 2 % MgO +5 % S + 2 % Zn.Super Start je proizvod inovativne fabrike ElixirZorka, ura|en po najsavremenijoj tehnologiji fran-cuske kompanije CFIH. Fabrika je ura|ena po na-jstroìm ekolo{kim i proizvo|a~kim standardimai nosi oznaku EC FERTILIZER koja garantuje kvalitetu preko 20 zemaqa u kojima se nalaze oviproizvodi. Upotrebom ovog mikrogranulisanog |ubriva ukoli~ini od 20 do 30 kilograma po hektaru u tokusame setve, polagawem |ubriva u isti red kao iseme, postiè se neprekidna ishrawenost gajenebiqke, bez sindroma izazvanih stresnim faktorimakoja su tipi~ni za rane faze razvoja kukuruza. Kra-jwi rezultat nakon obavqene ètve je pokazao nesamo da su pokriveni tro{kovi wegove upotrebe,ve} je ostvaren i zadovoqavaju}i profit. UpotrebaSuper Starta pokazala je prose~no pove}aweprinosa u 2015. godini za oko 10 odsto, bez obzirana izuzetno su{ne uslove koji su pratili regioncentralne i isto~ne Evrope. Toliko je biloprose~no pove}awe prinosa i u 2016.Vi{e od 20 ogleda, obavqenih od strane nau~nihinstitucija u mati~noj zemqi i inostranstvu 2015.i 2016. godine, pokazalo je odli~ne rezultate.Prose~na razlika u prinosu kukuruza iznosila je10,3 odsto, soje 9,3 odsto, suncokreta osam i{e}erne repe devet odsto. Za detaqnije informacije o Super Startproizvodu zajedno sa kompletom aplikatoranamewenim za unos |ubriva u zonu setve moète do-biti od Elixir Zorka – mineralna djubriva d.o.o.

Geografski tereni pogodni za gajewe {e}erne repe,a zbog sve ve}ih zahteva za gajewem kukuruza su seprvi susreli sa sindromima stopirawa u porastukukuruza u fazi tre}eg do {estog lista. Ovo stawekukuruza je nazvano CFS Syndrome -sindrom kuku-ruza koji prati {e}ernu repu. Izgled biqke seogleda skra}ewem internodija (nejednakim raz-makom internodija na stablu kukuruza), zaus-tavqenim vegetativnim porastom te tipi~noantocijan bojom (posebno izraènom kod pojedinihhibrida kra}ih FAO grupa visokog genetskog poten-cijala). Ovaj sindrom je vrlo sli~an drugom ~estomsindromu tzv. Fallow syndrome (sindrom zapu{tenihparcela) koji se tako|e odlikuje stopirawem po-rasta kukuruza na prethodno neobra|ivanim parce-lama zbog vodoleà ili hladnim zemqi{tima, gdeje mikrobiolo{ka aktivnost svedena na minimum.Istraìvawa s po~etka ovog milenijuma govore datipi~ni simptomi kukuruza u fazi tre}eg do {estoglista prouzrokovani hladnim periodom, gde se tem-perature zemqi{ta spu{taju ispod 15 stepeniCelzijusa, su razlog smawewa populacije simbiot-skih gqiva Mycorrhizae, koje udruìvawem sa ko-renom kukuruza i drugih biqjnih vrsta (izuzev{e}erne repe i uqane repice) pove}avaju masu ko-rena, te ukupnu zapreminu uve}avaju nekoliko puta,omogu}uju}i poja~an unos esencijalnih hranqivihelemenata u po~etnim fazama razvoja kukuruza.Ove gqive smawuju svoju populaciju u prisustvu ko-renskih izlu~evina, pre svega {e}erne repe, uqanerepice i nekih drugih za plodored mawe bitnihbiqnih vrsta. Vra}awe populacije ove gqive uzemqi{te limitarano je pre svega temperaturomzemqi{ta i to upravo u ranoj fazi porasta kuku-ruza, kada su i simptomi nedostatka fosfora icinka na ovoj biqci najuo~qiviji. Populacija gqivase normalizuje 2-3 meseca od porasta sredwihdnevnih temperatura zemqi{ta, ali upravo je to pe-riod koji je kriti~an za po~etni porast gajenebiqke.Ovaj period, pored niskih temperatura vazduha i

REKLAME16

NOVO RE[EWE U POSTIZAWUMAKSIMALNOG GENETSKOG POTENCIJALA KUKURUZA

zemqi{ta, obilnijih ki{a i ja~ih udara vetra,veoma ~esto prate i herbicidni tretmani protivkorova, te kukuruz zbog smawenog protoka sokovausporeno metaboli{e deklarisani selektivni her-bicid. Sve ovo smawuje broj gajenih biqaka po hek-taru, usporava dostizawe krajwe vegetativne fazeporasta i smawuje period oplodwe i nalivawazrna. Krajwa posledica svih pomenutih stresnihsituacija je smawewe dela genetskog potencijalakukuruza. Posledwih 20-ak godina u podru~jima kukuruznog po-jasa (Corn Belt USA) uspe{no se koristi dopunskamera ishrane kukuruza mikrogranulisanim |ubriv-ima, koja se unose direktno u trake istovremeno sasetvom. Ovaj metod poznat je kao POP-UP sistem.Ovaj sistem omogu}ava unos hranqivih elemenatau po~etnim fazama porasta na brz i efikasanna~in, a potpuno je ne{kodqiv za mladu biqku.Danas je nezobilazna mera u tehnologiji gajewakukuruza na svim parcelama kod kojih su ovakvisimptomi prepoznati. Upotreba mikrogranulisanih|ubriva postala je redovna mera svakog ozbiqnijegproizvo|a~a.Primewuju se i kod ostalih kultura kojima je bitanjak po~etni porast.Duga je lista svih pozitivnih karakteristikaubrzanog rasta biqke a neke od wih su: poja~an ko-renov sistem u ciqu crpqewa ve}e koli~ine hran-qivih materija i vode, ja~i porast u odnosu nakorove unosom |ubriva u zonu semena, ja~i porastusled napada podzemnih ili nadzemnih insekata,brè postizawe porasta i dolazak u fazu oplodwe,duè nalivawe zrna, mawa vlaga u fazi ̀ etve, ve}iprinos i ve}i profit...Kada je nauka dala svoje obja{wewe o razlozimaupotrebe startnih |ubriva, usledila je trka

vode, pa ga treba su{iti na maweod osam odsto vode, da bi se moglo~uvati.Prinosi uqane repice kre}u seizme|u dve i tri tone po hektaru,ali dobrom agrotehnikom i u povo-qnim godinama, mogu se pove}atina tri do ~etiri tone po hektaru.@etva se obavqa ìtnim kombajn-ima, uz odre|ena pode{avawa(broj obrtaja bubwa, sito zauqanu repicu) i upotrebuadaptera za uqanu repicu (ver-tikalna kosa, produèn hederskisto) i ure|aja za seckawe iraspodelu slame. Savremeni kom-bajni imaju automatskopode{avawe svih parametara uètvi repice, a mogu bitiopremqeni i ure|ajima za satelit-sku navigaciju (GPS; CEBIS), te sena osnovu elektronskog kartirawa

RE^ STRU^WAKA 17

Uqana repica pri kraju vegetacijeveoma brzo dozreva pa je kod weizuzetno va`no odrediti pravimomenat ̀ etve. Dozrevawe mahunauqane repice je neravnomerno,po~iwe od gore prema dole; navrhu su mahune zrele, a na dnu supoluzrele. Zreli plodovi uqanerepice pucaju, a seme se osipa.@etva uqane repice je zasigurnojedna od najzna~ajnijihagrotehni~kih mera u proizvodwiove kulture. Zbog toga se ̀ awe prepotpunog sazrevawa plodova, doksu oni jo{ mekani (elasti~ni) i dokseme u wima jo{ ~vrsto stoji. Unekim zemqama ètva se obavqadvofazno. Kod nas je to jedno-fazno, ìtnim kombajnom, u fazitehnolo{ke zrelosti. Odre|ivawe momenta ètve jedanje od najdelikatnijih problema u

gajewu uqane repice. Zbog neu-jedna~enog dozrevawa zrelemahune, pogotovo ako su zaraènealternarijom, lako pucuju i semese osipa. Repicu treba `weti utehnolo{koj zrelosti, kada jevlaga ispod 12 odsto. @etva seobavqa kad je seme u dowim mahu-nama sme|e boje i tvrdo, a u sred-wim po~iwe da dobija sme|u boju.Da bi se kvalitetnije obavilaètva, moè se prethodno obavitidesikacija (7-10 dana pred ètvu)ili se ~ak mogu primeniti sredstvaza spre~avawe osipawa zrna izquski (Nu-film 17EC). Desikacijase sprovodi totalnim herbicidimakako bi se prekinula vegetacija,izjedna~ilo zrewe, smawilo pu-cawe mahuna olak{ala i ubrzalaètva.Nakon ètve seme uvek ima vi{e

@ETVA UQANE REPICEvisine prinosa na razli~itim de-lovima parcele moè izraditikarta plodnosti tla. U tome va`nuulogu ima ra~unarska podr{ka,koja odmah daje obra|ene podatkeza sve do tada izvedene postupke iomogu}ava wihovo preno{ewe uku}ni ra~unar na daqu obradu ipripremu ~ipova za primenu kod|ubrewa i za{tite biqa. Osim zakombajnirawe, ovi ure|aji se ko-riste i za raspodelu |ubriva,prskawe, setvu i obradu tla (tzv.precizna poqoprivreda). Veliki problem kod uqane repicepredstavqa prerana ̀ etva jo{ ne-dozrelog semena, koja oteàvaizvo|ewe ovog zahvata i dajesirovinu s visokim sadràjemvlage, hlorofila i slobodnih mas-nih kiselina.

Mr Anka Ka~arevi}

ro|endan. Sve je ~isto kao kristal i jasno.Mirna i spokojna nakon svega. Nakon tolikodugo vremena. Umesto da me dariva, ja }u wega,i sebe, darivati. Poklonom ve~nim. Kojim }emose vezati u ve~nost.... Mislim da }e on torazumeti” Lenka je mislila na svojedevi~anstvo koje nije htela da ukaqa udajom zadrugog ~oveka jer je ven~awe ve} bilo zakazano. Doktor Radivoje Simonovi}. Kosti}ev lekar iprijateq, rekao je rezignirano jednom pri-likom: ”Nemojte Lazu ocrniti, nego Lazuobelite. Nesre}nijeg ~oveka od wega ja nisamsreo u ̀ ivotu.”Zbog snova u kojima se sastajao sa Lenkom Lazaje pre smrti zave{tao hiqadu kruna manastiru

Kru{edol da se svake godine na dan Arhan|elaMihaila ~ita molitva za spas du{e LenkeDun|erske. Isto toliko novca odneo je u mana-stir Ravanicu u Vrdniku da se na Vidovdanmole za pokoj du{e Julije Palana~ki, koju jeveoma po{tovao. Laza je umro godinu dana nakon smrti suprugei nakon objavqivawa pomenute pesme - himnequbavi. Posledwih dana ìvota Lenka mu jeredovno bila u snovima, ~ak je verovao dabudan ~uje wene korake. Wegova du{a ~ekalaje trenutak da se stopi sa wenom. To se de{avau posledwim Kosti}evim stihovima, koji suproèti verom u vaskrsewe. Govore oponovnom susretu Lenke i Lazara u raju.Posledwa poruka pesnika je optimisti~ka.Svetlost je dospela u sve kutke vasione, smrtinema za sve one koji veruju u vaskrsewe, samonovi po~etak.

I ovog tre}eg juna u ~ast pesme “Santa Marijadela salute” u Somboru }e biti organizovanamanifestacija “Dan Laze Kosti}a”. To je bilaprilika da se podsetimo najlep{ih stihova na-jpoznatijeg pesnika srpskog romantizma i we-gove vanvremenske, tragi~ne i platonskequbavi sa obrazovanom i tananom LenkomDun|erskom. Zbog razlike u godinama, Lazar je imaopedeset, a Lenka dvadeset jednu godinu, kada suse upoznali i zaqubili, zbog protivqewawenih roditeqa i Lazarevog prijateqstva saporodicom Dun|erski, wegovog po{tewa i pa-trijahalnog vaspitawa, wihova qubav bila jedru{tveno neprihva}ena. Da jednom upaqen qubavni plam, pa i platonskequbavi, moè iznenada ponovo da se razbukti,pokazao je susret sa prelepom bazilikom,crkvom Gospe od Spasa. Dok je Laza Kosti} sasuprugom Julijom Palana~ki bio na medenommesecu i {etao Venecijom, na ulazu u kanalGrande, preko puta Trga Svetog Marka, ugledaoje zanosnu gra|evinu i u woj pravoslavnu ikonuBogorodice donete sa Krita, zasjale su u wemuLenkine plavetne o~i. Iz susreta dveju lepotaza~ela se pesma “Santa Marija dela salute”, uprevodu Gospa od Zdravqa. Objavqena je tek~etrnaest godina nakon Lenkine smrti i nakonsmrti Lazine supruge. Toliko je bilo potrebnoda se pesma porodi. Godine ~e`we, snevawa ime{awa sna i jave. Laza je sve beleìo u svomdnevniku snova, koji je posle wegove smrti

KULTURA18

“DAN LAZE KOSTI]A” I WEGOVE NEBESKE POEZIJE

Priredila: Vera PONTI

Ê@WA U SNU I NA JAVI

~uvao jedan wegov prijateq. Neke stranice suistrgnute, pa su delovi qubavne pri~e ostaliskriveni za javnost. Tokom pet godina provedenih u fru{kogorskommanastiru Kru{edol, koji ~uva najve}e srpsketajne, Kosti} je poku{avao da qubavnu ~e`wu ikrivicu zbog Lenkine smrti ublaì molitvom.Ali, mole}i se pred ikonom Bogorodice videoje samo weno lice, odraz “one koja je jednimpogledom topila led u vasioni”. Kao {to je uVeneciji na Bogorodi~inoj ikoni svetleo samoLenkin lik. Da li postoji veza izme}u prelepe bazilike iLenkine lepote? Nedosawana Kosti}eva qubaumrla je na dan Svetog arhan|ela Mihaila,kada vernici masovno dolaze u Veneciju da sepoklone ikoni kritske Bogorice. Da li je sud-binski bilo odre|eno da umre uo~i svog ro|en-dana ili je teret tuge bio toliki dadvadesetpetogodi{wa devojka oduzme sebiìvot? Ostala su nere{ena pitawa za{to jespaqena prepiska Laze i Lenke i da li seLenka ubila zbog zabrawene qubavi ili jestvarno umrla od tifusne groznice. Mo`da }eLenkine re~i, zapisane u dnevniku, donetiodgovore na pomenuta pitawa.“Jo{ ne znam, i ne smem do kraja da kaèm,ali... mislim da se sve odlu~ilo i od tada kaoda se sve izmirilo u meni i u~inilo me ~udnospokojnom. Kao da je odjednom sve do{lo nasvoje mesto. Ako je to cena mog spokoja onda murado idem u susret. Sada samo ~ekam svoj

Pesnik je pet godina qubavnu bol ublaàvao molitvom. Ali, pred ikonom Bogorodice video je samo Lenkine o~i

ZA BRAK JE POTREBNO DVOJE

Oko Boì}a 1893. godine Lenka je za-pisala u svoj dnevnik. “Kamo ona bezgran~na vera u na{uqubav, u wega? Ali to ne moè biti. Javolim pesnika, i ìvog ~oveka, ho}u gatakvog kakav je, ni{ta mi wegove mane{to je ispri~ao ne zna~e, one su menivrline. Te umoran, te star, te nije zamene... Toliko puta sam mu pisala, pon-avqala, ne vredi. Ali bori}u se i iz-boriti za wega. Wemu treba pomo}i.Moramo da se sastanemo.” A on joj jeodgovorio: “Udajte se, udajte gospo|iceLenka, oslobodite mene i moju patwu i~e`wu.”

Laza Kosti} i Lenka Dun|erski

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Stanite nagi pred ogledalo, to }e vas naterati damawe jedete. Najboqe da ispraznite friìder ida kupujete mawe hrane jer zbog bolesti srcasvaki sat u Srbiji umre {est osoba, upozorio jeprof. dr Vi{eslav Haxi Tanovi} na Prole}nomfestivalu zdravqa u Domu omladine. Predavawena temu “Kako izbe}i infarkt i doìveti stotugodinu” bilo je razumqivo za sve. Ciq rimovanihporuka, poput “hodajte ka reci, a ne ka apoteci”bio je da nas navede na razmi{qawe da smoodgovorni za odre|ene bolesti i da “drìmodaqinski upravqa~ na{eg zdravqa u rukama”.Prenosimo poruke “doktora za srce”, kako HaxiTanovi}a popularno zovu u narodu, koje }e vampomo}i da spre~ite sr~ani infarkt i reguli{etevariraju}i krvni pritisak. Srbija je po broju obolelih i umrlih od kardio-vaskularnih bolesti tre}a u svetu. U toku jednogdana umre 150 osoba, a godi{we nestane jedangrad od 55.000 stanovnika. Samo 8,8 stanovnikaSrbije upra`wava sportske aktivnosti tri putanedeqno. Pove}ana telesna teìna jedan je odfaktora rizika da se razbolite od kardiovasku-larnih bolesti. Statistika nije dobra, a mi smo nekada imalidobru preventivu i dobre doktore, ali je ne{tozatajilo u sistemu zdravstvene za{tite. Ni uEvropskoj uniji rezultati nisu dobri, samo 34odsto mladih je fizi~ki aktivno. Stres postajefaktor rizika broj jedan i odnosi najvi{e`rtava. Moramo da se nau~imo da se opustimo ida pravilno di{emo. Ako vam ne prijaju lo{evesti sa TV-a, nemojte ih gledati. Mawe vremenaprovodite pored televizora, ve`bajte sa prijate-

qima. Psihoterapija }e vam pomo}i da se oslo-bodite stresa, da ga amortizujete, potro{ite svunegativnu energiju koja moè da stvori promenena krvnim sudovima. Ako se ne kre}ete, samojedete i spavate, krajni ishod moè da bude in-farkt. - Normalan krvni pritisak je 140 sa 90 i satakvim rezultatom ne treba piti lekove. Ne trebaga spu{tati na 120 sa 80. To je bila politikafarmaceutske industrije, da prodaju vi{e lekova.Kod osoba starijih od 60 godina normalan pri-tisak je 160 sa 90.Imao sam pacijente sa pritiskom 200 sa 120.Odmah sam im propisao terapiju – blagu {etwupo sali klinike. Pole umerenog treninga pritisakim je pao na 120 sa 80. Pokazalo se da umerenafizi~ka aktivnost obara pritisak, jer {iri krvnesudove. Ukoliko izmerite visok pritisak, ne uzi-majte odmah lek, nego prvo pro{etajte, a vagudrìte pored kreveta. Morate da znate da je lekuza skidawe pritiska potrebno oko sat vremena dadeluje -obaj{wava dr Haxi Tanovi} kako da uzmawi napor reguli{ete pritisak. Najefikasnija terapija za kardiovasularnebolesti jeste svakodnevna {etwa. Ako ne voliteda izlazite, zamenite je ve`bawem kod ku}e, dvaputa po 45 minuta, pre podne i posle podne.O{te}ewe i suàvawe krvnih sudova na srcudovodi do angine pektoris jer srce se buni kadnema dovoqno kiseonika. Stru~waci Svetskezdravstvene organizacije savetuju da imamostru~ni nadzor prilikom ve`bawa. Ne treba se{tedeti naprezawa ni posle preleànog in-farkta.

[ETWA OBARA PRITISAK PROF. DR VI[ESLAV HAXI TANOVI]: KAKO IZBE]I INFARKT I DO@IVETI STOTU

Normalan krvni pritisak je 140 sa 90, a kod starijih od 60 godina 160 sa 90, a sa takvim rezultatima ne treba piti lekove

- Ne}emo se istopiti ako se pro{etamo poki{i, od vazduha se niko nije ugojio. Savetujemda pritisak kontroli{ete jednom nedeqno, ane deset puta dnevno. Takvim pacijentima oduz-imamo aparate za merewe pritiska. Ne trebapani~iti i druìti se sa qudima koji vamunose nemir i nervozu. Postavite sebe na prvomesto, pa posle toga brinite o porodici.

Uìvajte u ìvotu, vodite qubav, smejte se, bu-dite pozitivni i svoju energiju usmerite katome da volite nekog, predloìo je doktormere za{tite od kardiovaskularnih bolesti. Na pitawe da li se on li~no pridràvapropisane fizi~ke aktivnosti, dr HaxiTanovi} je odgovorio da igra tenis, ide na pli-vawe, a vikendom odlazi na planinarewe.“Lako je wemu kad ima para”, pomisli}e onikojima je materijalna strana ìvota prior-itet. Ali, nedostatak novca ne moè da buderazlog fizi~ke neaktivnosti. Doktor je naveoprimer jednog pacijenta koji 20 godina nijeimao teè fizi~ke napore. Posle primeweneterapije osposobqen je da moè da podneseve}e naprezawe bez opasnosti da naru{izdravqe. Najboqa preventiva koja }e za{tititi va{esrce jesu redovni sistematski pregledi i akoje to mogu}e, porodi~ni lekar, koji }e da pratii upore|uje sve va{e dobre i lo{e rezultate.

KOKOSOVO UQE ZAMR[AVQEWE

Plava riba, zeleno lisnato povr}e,suncokretove semenke, mlevene lanenesemenke, orah, badem, indijski orah,tofu, integralni pirina~, smokve, ka-jsije, cvekla, crvene paprike, {ar-garepa, borovnice, kupine i jagode }edoprineti zdravqu va{eg srca i krvnihsudova. Svakodnevna upotreba organ-skog kokosovog uqa pomaè u sagorevawumasno}a i doprinosi zdravqu va{egkardiovaskularnog sistema. Odràvadobar odnos lo{eg i dobrog holes-terola. I pored toga {to sadrìzasi}ene masne kiseline, ali sredweglanca, ubrzava metabolizam i dovodi dogubitka vi{ka kilograma na prirodanna~in.

VOLI TE NEKOG: Prof. dr Vi{eslav Haxi Tanovi}

dva sata u friìder. Izvaditi,za~initi navedenim za~inima i dobroizme{ati. Ponovo vratiti ufriìder na oko pola sata ({toduè, to boqe). Meso prìti u vrelomuqu najduè desetak minuta. Za tahini proprìti susam u suvoj po-sudi i samleti u mlinu za kafu iliseckalici. Dodati ostale navedenesastojke i prome{ati. Na tortiqu naneti tahini pastu, jednu{aku mesa, preko neku kri{ku

paradajza, seckani crni luk i kiselikrastavac. Uviti dowi deo tortiqe,pa uvijati sa strane kao palacinku,dok se ne dobije vaqak zatvoren sadowe strane.

PILETINA NAMEKSI^KI NAÎN

Potrebno je: 4 bataka sa karabat-acimaZa sos: 1 glavica crnog luka, 2 ~enabelog luka, 1 mawa konzerva kuku-ruza, 1 mawa konzerva belog pasuqa,1 ~ili papri~ica, 1 ùta ili zelenapaprika, 1 vezica per{una, 2oqu{tena paradajza, so, biber, uqe.Piletinu posolite i stavite u va-trostalnu ~iniju.Na malo uqa proprìte sitno seck-ani crni luk, dodajte papriku ise~enuna {tapi}e i dinstajte dok ne omek{a.Nakon toga dodajte sve ostale satojke,za~inite i jo{ malo prodinstajte. Za-qutite ili paprikom ili tabaskososom. Tim umokom prelijte meso i pe-cite na 180 stepeni. Posluìtevru}e, sa prepe~enim hlebom.

TRPEZA20

EGZOTI^NA JELA

Priredila: Dejana TO[I]

BABA GANU[Baba ganu{ ili namaz od plavogpatlixana je klasi~no bliskoisto~nojelo, poreklom iz Libana. Potrebno je: 2 do 3 patlixana, 3ka{ike maslinovog uqa, 1/4 {oqelimunovog soka, 1/3 {oqe tahinija, 3~ena belog luka, sitno seckan sveìper{un, so i biber po ukusu.Priprema: Zagrejati rernu na 200stepeni. Premazati patlixane masli-novim uqem i staviti u pleh obloènpapirom za pe~ewe i pe}i 15 do 20minuta, dok unutra{wost ne postanemekana. Kada se ohladi, oguliti ga iiseckati na kockice, pa staviti ublender. Dodati tahini (pasta odsusama), seckani beli luk, sok odlimuna, maslinovo uqe, so, biber ivode po ukusu tako da se dobije glatkoumu}en namaz èqene gustine. Pre-baciti namaz u ~iniju i ukrasitisveìm seckanim per{unom.Ovakopripremqen baba ganu{ moè da sejede kao meze, da se koristi kao umakuz tortiqa ~ips ili kao namaz usendvi~ima.

HUMUSHumus je egipatski sos koji se pravi odleblebija, susama, limuna i masli-novog uqa. Danas se kao meze ilinamaz sluì {irom sveta. Potrebno je: oko 400 g kuvane ili100-120 g suve leblebije, 70 g tahini

(susam) paste, 1 ~en belog luka, 2-3ka{ike limunovog soka, soli po ukusu,nekoliko ka{ika maslinovog uqa. Ako ne koristite ve} skuvaneleblebije nego suve, potopite ih uvodu i ostavite ih da preno}e.Slede}eg dana ih skuvajte. Ubacite ihu blender i dodajte dobro usitwenibeli luk i so, a potom postepeno do-dajte tahini, maslinovo uqe i sok odlimuna. Kada dobijete kompaktnusmesu, humus je spreman za posluèwe.Prilikom servirawa ga moète ukr-asiti mlevenom paprikom i

per{unom.Napomena: humus je lep{i ako seleblebije oqu{te.

]URETINA U SOKU OD POMORANXE

Potrebno je: }ure}i file (200-300 gpo osobi), 200 ml neutralne pavlakeza kuvawe, sok od jedne pomoranxe,200 g {pageta, 2 ~ena belog luka, 1ka{i~ica mlevene paprike, 1-2ka{i~ice za~ina, su{ena nana.Priprema: Stavite {pagete da se ku-

vaju. File posolite po ukusu, pauvaqajte u me{avinu za~ina i su{enenane. Na zagrejanom uqu prìte prvos jedne strane dok meso ne pobeli dopola, a zatim i drugu polovinu. Pre-lijte neutralnom pavlakom i sokom odpomoranxe. Nastavite da prìte,povremeno okre}u}i meso, dok se sosmalo ne zgusne. U drugom, malodubqem tigawu, prodinstajtenaseckan beli luk, dodajte mlevenupapriku i preko toga sipajteproce|ene {pagete. U dva decilitravrele vode razmutite za~in, pa pre-

lijte {pagete. Dobro prome{ajte ikad voda ispari, gotove su. Preko{pageta stavite piletinu i sos iposluìte.

[AUARMA[auarma ili {avarma je jordanskispecijalitet od gove|eg, pile}eg ilime{anog mesa. Sluì se u tankomarapskom hlebu ili u fitiru (arapskatortiqa). Ne{to kao giros, ali pos-toje razlike u na~inu pripreme - mesoza {auarmu duè stoji u marinadi, a

najve}a razlika je u za~inima koji sekoriste.Potrebno je: (za tortiqe) 500 gme{anog i obi~nog bra{na, 1 pra{akza pecivo, 1 dl maslinovog uqa, malovode, so po ukusu. Za nadev: 800 g teletine (moè ipiletina, jagwetina i junetina), 1 dljogurta, 1 limun, 1 dl maslinovog uqai za~ini - po kafena ka{i~icamuskatnog ora{~i}a, cimeta, kurkume,izgwe~enog belog luka, bibera,per{una, aleve paprike, |umbira,me{avine za~una za azijska jela kojase prodaje gotova i {aka seckanenane. Za tahini: 300 g susama, 2 dl masli-novog uqa, 1 dl vode, so, biber,per{un, kurkuma i beli luk po ukusu.Zamesiti testo od navedenih sasto-jaka, ostaviti da odmori 20 minuta,pa kidati loptice i vrlo tanko ih raz-vaqati. Pe}i na teflonu bez uqa doks obe strane ne dobiju mehurove izlatne ta~kice. Pokriti ih krpom istaviti u kesu da omek{aju. Meso ise}i na rezance, pa zalitilimunovim sokom, jogurtom i uqem,posoliti, pokriti i ostaviti na bar

Feni~ani i Grci, mnogo vekova prena{e ere, plovili galijama du`Dunava i razvijali vrlo ̀ ivu trgov-inu. Posle wih Rimqani su, u svojimosvaja~kim poduhvatima, postaliapsolutni gospodari ~itavog tokaove reke prvi su uspeli dasavladaju plovidbene te{ko}e \er-dapa. Rimqani su vladali oblas-tima oko \erdapa puna ~etiri veka,za koje vreme su za sobom ostavilii u samoj \erdapskoj klisuri mnogetragove o mo}i te imperije.Navalom varvarskih naroda, kojisu posle propasti Rimske imperijenaselili Balkansko poluostrvo,\erdap, pa i sam Dunav, izgubili susvoju strategijsku, privrednu iplovidbenu va`nost. Takvo stawe jebilo i za vreme turske vladavine,sve do sedamnaestog-osamnaestogveka, kada je turska mo} znatnooslabila i kada se Austrija po-javquje kao zna~ajan faktor pre-vlasti nad Dunavom i plovidbom nawemu. Be~ki, Pariski i Berlinskikongres doneli su zna~ajne odluke owegovom statusu, tako da suDunavom upravqale od 1856. do1948. godine zainteresovane ve-like sile (Austrija, Nema~ka, En-gleska i druge) a ne zemqe kojima topravo prirodno pripada.

HRONIKA 21

Ve} nekoliko godina izra|uje sebrana u \erdapu koja treba da budezavr{ena 1971. godine. Ovim }emodobiti nov veliki izvor hidroen-ergije i znatno }e se izmeniti uti-caj Dunava na priobalno zemqi{te,a naro~ito podru~je Poqo-privrednog kombinata “Beograd”, (sobzirom na wegov poloàj izme|ureka Dunava i Tami{a koje zavreme visokog vodostaja imaju nivovi{i od ~etiri metra od nivoazemqi{ta).Po{to je samo najuì krugstru~waka upoznat sa ovom va`nomproblematikom, redakcija jezamolola in`. StanimiraStankovi}a, vi{eg savetnikaAgroekonomskog instituta, da unekoloko nastavaka upozna na{e~itaoce sa zna~ajem radova koji sedanas izvode na \erdapu i saposledicama koje oni mogu imatina podru~ju kombinata.

\erdap ili “Gvozdena vrata” ime jeu stvari, Sipske klisure koja imaduìnu od nekoliko kilometara inalazi se na Dunavu od Tekije doKladova. Me|utim, ovo ime seodoma}ilo za ~itavu \erdapskuklisuru, dugu oko 130 kilometra,koja se sastoji od Malog |erdapa

(gorwa klisura) i Velikog |erdapa(dowa klisura). Mali |erdap sesastoji iz Goluba~ke klisure iGospo|inog vira, a Veliki |erdapod Kazana i Sipske klisure. Izovoga se vidi da \erdap nije jedin-stvena klisura, ve} se sastoji od~etiri mawe, od kojih je svaka zasebe jedna celina.\erdap je, u stvari, najve}a re~naprobojnica u Evropi, nastala uranijim geolo{kim formacijama,kada je postojao panonski bazenkoji je usled erozivnog dejstva vodepostepeno sekao i ru{io planinskevence koji su vezivali karpatske ibalkanske planine i ispre~ili sepanonskom bazenu da prodre u ru-munsko-potinski bazen. Vremenom,kada je voda probila stenovitubarijeru, po~ela je postepeno pro-dubqivati korito, dok nije formi-rala korito Dunava. Mnogobrojnemorske i re~ne terase stvorene upomenutim klisurama svedo~e oprobijawu Panonskog mora krozplaninske vence i stalnom pro-dubqivawu korita reke.U doba Rimqana uzvodno od \er-dapa reka se nazivala Danubius, adeo nizvodno od wega Ister.Istorija Dunava vezana je za is-toriju mnogih naroda. Tako su

POQOINDUSTRIJA BROJ 2, APRIL 1967. GODINE

HIDROENERGETSKI IPLOVIDBENI SISTEM

Plovidba Dunavom i kroz \erdapoduvek su bili veliki saobra}ajni,privredni i strategijski problemza sve one koji su za tu re~nu sao-bra}ajnicu otimali.Prvi parobrod zaplovio jeDunavom jo} 1817. godine. Me|utimzbog prirodnih prepreka kroz\erdap - podvodne stene, velikabrzina vode, nagomilavawe i zastojleda, kod malih voda pli}aci suremetili i ograni~avali plovidbu\erdapom. Izgradwom Sipskogkanala 1896. godine (duìna 1.843metra, {irina 80 metara)plovidba se znatno popravila, aliipak brzina vode kroz Sipski kanalbila 6,06 metra u sekundi. Bila jetoliko velika da su brodoviuzvodno prolazili samo uz speci-jalnu lokomotivsku vu~u.Ovim je dat kratak prikaz istorije\erdapa, wegovog geolo{kogpostanka, smewivawe raznih nar-oda i imperija sve do na{ih dana,kada je po~eo da se ostvaruje velikisan naroda vezano za \erdap: da seosigura nesmetana plovidba kroz\erdap i iskoristi wegov hidroen-ergetski potencijal u privrednesvrhe.

Stanimir STANKOVI],dipl. gra|. in`.

REKLAME22

23TU, OKO NAS

overu prepisa, potpisa i rukopisa, overu sa-glasnosti i izjava. Dobiti uverewa o ̀ ivotu i oizdràvawu. Overu ugovora o kupoprodajipokretnih stvari, motornih vozila, ma{ina idrugog, tako|e vr{i notar, kao i overu potpisana saglasnostima, ugovorima, ovla{}ewima vanslu`benih prostorija, za stara, bolesna inepokretna lica.Radno vreme {altera je radnim danom od 8 do12 sati. Sve informacije moète dobitipozivom na broj 011/ 8871-302. Q. R.

USLU@NI [ALTER OP[TINEPALILULA U PADINSKOJ SKELI

LOKALNA UPRAVA U SLU@BIﾧ GRA\ANA

Od 1. avgusta pro{le godine, u neposrednojblizini sportske hale u Padinskoj skeli,otvoren je uslu`ni {alter Gradske op{tinePalilula. Kako bi olak{ala gra|anima pristupsvim informacijama iz delokruga rada op{tinei pribavqawe dokumenata, otvoreno je ukupnosedam ovakvih {altera na teritoriji op{tine. Prema re~ima Zorana Milovanovi}a, vi{egreferenta Organa uprave op{tine Palilula,gra|ani ovde mogu dobiti sve informacije oradu uprave i podnetim zahtevima. Na {alteru

se vr{i prijem svih vrsta podnesaka, zahteva,prijava, molbi, àlbi i drugih podnesaka.Gra|ani ovde mogu pribaviti izvode i uverewaiz mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih, umrlih iuverewa o dràvqanstvu. Tako|e se mogu prijav-iti za besplatne aktivnosti i programe, kojesprovodi Gradska op{tina Palilula.Od prvog marta ove godine, gra|ani se za prib-avqawe i overu velikog dela dokumentacije, {tosu donedavno zavr{avali u op{tinama, morajuobratiti notaru. Kod notara morate izvr{iti

loptu dodati saigra~u. Mu{ka lakros ekipaovde se priprema za evropsko takmi~ewe.- Sportisti i rekreativaci halu naj~e{}epose}uju u periodu od 18 do 23 ~asa. Zimi sutermini mahom popuweni, jer sportisti ne moguda treniraju na otvorenom prostoru. Zimus sukod nas trenirali ~lanovi Fudbalskog klubaPKB i „Vitez 2013“ iz Padinske skele. U fitnessali treniraju ~lanovi „Karate klubaTamashii“, koji imaju i {kolu, kao i ~lanovikarate {kole, pod vo|stvom DraganaVeli~kovi}a. [kolu boksa „Padiwak“ vodi Bok-serski klub „Omladinac”, sa Novog Beograda,a treninge odràvaju tri puta nedeqno. U[koli baleta „Refleks”, u~e se prvi baletskikoraci. U hali treniraju ~lanovi Rva~kog kluba„Pobednik” iz Bor~e. Ovde se, u drugoj poloviniaprila, za evropsko prvenstvo pripremalarva~ka reprezentacija Srbije u slobodnomstilu – kaè Paunovi}.U fitnes sali, kada su lo{i vremenski uslovi,za trena`nu obuku se pripremaju ~lanovi Pado-branskog kluba „Arhistratig”, sa aerodromaLisi~iji jarak.Teretana je trenutno iznajmqena fizi~kom licu.Treninzi se radnim danima odràvaju od 12 do21 ~as, a subotom od 12 do 19 ~asova. U hali je nedavno odràno Beogradsko prven-stvo u tekvondou, a u aprilu me|unarodnotakmi~ewe Grappling Džiu Džicu. Dràvno pr-venstvo u plesovima odràno je 13. i 14. maja.Tokom prva tri meseca ove godine, Sportskisavez Palilula organizovao je takmi~eweu~enika osnovnih i sredwih {kola, sa podru~jaop{tine. De~aci i devoj~ice su se nadmetali urukometu, odbojci i fudbalu.U sali u Padinskoj skeli individualno semoète baviti nekom sportskom aktivno{}u, dokklubovi mogu zakupiti mese~ne termine. Radnovreme hale je od 8 do 22 ~asa, ali zbog potrebekorisnika, naj~e{}e radi do pono}i, svih sedamdana u nedeqi. Termine moète zakazati nabroj 011/8871-605. Q. R.

DOM SPORTISTIMA IREKREATIVCIMA

SPORTSKA HALA U PADINSKOJ SKELI

Sportska hala u Padinskoj skeli steci{te je ve-likog broja sportista i rekreativaca, koji ovdesti~u zdrave sportske navike i u kojoj seodràvaju velika sportska nadmetawa.U objektu od 2.500 metara kvadratnih korisnogprostora, postoje tri sale, velika,za rukomet iko{arku i dve mawe sale. U jednoj od mawihsala je teretana, a druga je fitnes sala. Ukafi}u, na spratu, sportisti i rekreativci moguda se odmore i osveè, nakon napornihtreninga.Prema re~ima Branka Paunovi}a, upravnikahale, u velikoj sali treniraju ~lanoviRukometnog kluba PKB i Ko{arka{kog kluba„Bor~a”, koji ovde organizuju {kolu ko{arke.

Prvi tim Ko{arka{kog kluba „Beko” iz Koteà,tako|e ovde trenira. U sportskoj hali sva trikluba organizuju utakmice.Pored rukometa{a i ko{arka{a, svoje mesto uhali imaju i odbojka{i i odbojka{ice. Odbo-jka{ki klub „Singidunum” ovde igra utakmice, aimaju i svoju {kolu odbojke. Utakmice igraju isportisti beogradskog kluba „BG Volley“.^lanovi Lakros saveza Srbije ovde imaju re-dovne treninge, a re~ je o malo poznatom sportuna na{im prostorima. Lakros je ekipni sport,mu{ku ekipu ~ini 10 takmi~ara, a ènsku 12, atokom igre se koriste lopta i {tap, samreìcom na suprotnoj strani rukohvata. Uzpomo} ovog rekvizita treba posti}i gol, ili


2 REKLAME - pkb.rs · 4 DOGA\AJI Na prigodnoj sve~anosti povodom Dana Biblioteke “Milutin Boji}”, 19. maja, diretkor Biblioteke Jovica Kr-tini} uru~io je Zahvalnicu listu “Po-

Documents