1990 Artur Klark - Duh Sa Grand Benksa

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa

Artur Klark, DUH SA GREND BENKSA Preveo Zoran Jak{i}

Adaptirao : Petar Popovi} 1

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa

PRELUDIJUM 1. LETO '74. Mora da postoje bolji na~ini, govorio je sebi Jason Bredli, za proslavu dvadeset prvog ro|endana od prisustvovanja masovnoj sahrani: ali bar u sve to nije bio emotivno uklju~en. Pitao se da li su rukovodilac operacije D@ENIFER ili njegovi pratioci iz CIAe ikada saznali imena {ezdeset trojice ruskih mornara koje su sada predavali dubinama. îtava ceremonija delovala je u potpunosti nestvarno, a prisustvo ekipe kamermana pruàlo je dodatnu dimenziju fantasti~nosti. Jason se javio utisak da je statista u nekom holivudskom filmu i da }e svakog ~asa neko povikati: "Snima se!" dok su omotani le{evi klizili u more. Na kraju krajeva, bilo je sasvim mogu}e - ~ak verovatno - da je Hauard Hjuz bio li~no u avionu koji je kruìo iznad njih pre par sati. Ukoliko to nije bio Stari, mora da je posredi bio neki drugi budà iz Suma Korporacije; niko drugi nije znao {ta se de{ava na tom samotnom potezu Tihog okeana, hiljadu kilometara severozapadno od Havaja. [to se toga ti~e, ~ak ni operativni tim Glomar Eksplorera - pa`ljivo izolovan od ostatka posade - nije znao ni{ta o misiji dok se nije ve} na{ao na moru. To da poku{avaju dotad neprevazi|enu operaciju spasavanja bilo je o~igledno, a ve{ti kladioci naginjali su verovanju da je re~ o izgubljenom osmatra~kom satelitu. Niko nije ni sanjao da }e podi}i ~itavu rusku podmornicu iz vode sa dve hiljade hvati dubine - sve skupa sa nuklearnim bojevim glavama, {ifrarnicima i kriptografskom opremom. I, razume se, posadom... Sve do tog jutra - da, ba{ je to bio ro|endan i po! - Jason nikada nije video smrt. Mo`da ga je morbidna radoznalost naterala da se prijavi kao dobrovoljac kada su sanitetlije zatraìle pomo} za izno{enje tela iz mrtva~nice. (Planeri u Langliju mislili su na sve; obezbedili su friìdere za ta~no stotinu tela.) Zapanjio se - i osetio olak{anje kada je otkrio kako je ve}ina le{eva dobro o~uvana posle {est godina na dnu Tihog okeana. Mornari zarobljeni u hermeti~nim odeljcima, gde ih nikakav grabljivac nije mogao dohvatiti, delovali su kao da su usnuli. Jason oseti kako bi, da samo zna na ruskom da kaè: "Probudite se!", to neodoljivo uzviknuo. Na brodu je u svakom slu~aju bilo nekoga ko je znao ruski i govorio ga je divno, jer ~itava pogrebna slu`ba dràna je na tom jeziku; tek sada, na samom kraju, kori{}en je engleski kada je kapelan Eksplorera do{ao do zavr{nih re~i koje su i{le uz sahrane na moru.

2

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaNastala je duga ti{ina posle zavr{nog "Amin", koju je sledila kratka zapovest po~asnom vodu. A onda, dok je jedan po jedan mornar klizio preko ruba, po~e muzika koja }e opsedati Jasona Bredlija do kraja ìvota. Bila je tu`na, pa ipak nimalo nalik nijednoj pogrebnoj melodiji koju je ikada ~uo; u laganom, neumoljivom toku sadràvala je svu silinu i tajanstva mora. Jason nikada nije bio mnogo ma{tovit mladi}, ali ipak je imao utisak da oslu{kuje zvuk talasa {to ve~no mar{iraju uz neku kamenitu obalu. Pro}i }e mnogo godina pre nego {to sazna koliko je prikladno ta muzika bila odabrana. Tela su bila optere}ena te{kim balastom, tako da su ulazila u vodu nogama napred uz najmanji mogu} pljusak. Potom su trenutno nestajala; sti}i }e do kona~nog boravi{ta nedirnuta, pre nego {to ajkule koje su kruìle po okolini stignu da ih unakaze. Jason se pitao da li su istinite glasine da }e filmski snimak ceremonije biti poslat u Moskvu kada za to do|e ~as. Bio bi to civilizovani gest - ali i pomalo dvosmislen. A sumnjao je da }e ga bezbednost odobravati, koliko god da se ve{to obradi. Kada je poslednji mornar vra}en moru, op~injavaju}a muzika preto~ila se u ti{inu. Kao da se tog ~asa ose}aj usuda koji je toliko dana visio nad Eksplorerom rasplinuo, poput maglenog fronta razvejanog vetrom. Dugi trenutak vladala je potpuna ti{ina; onda jedna jedina re~, "Voljno", do|e iz razglasnog sistema - ne na uobi~ajeni o{tri na~in, ve} tako tiho da je pro{lo neko vreme pre nego {to se stroj vojnika u stavu mirno poremetio i po~eo da se osipa. A sada, pomisli Jason, mogu da priredim ro|endansku zabavu kako prili~i. Nije ni sanjao da }e jednog dana ponovo kora~ati tom palubom - na drugom moru i u drugom veku. 2. BOJE BESKRAJA Donald Krejg mrzeo je te posete, ali znao je da }e se nastaviti sve dok su oboje u ìvotu; ako ne kroz ljubav (da li je ikada postojala?), onda bar kroz samilost i zajedni~ki bol. Zbog toga {to je toliko te{ko videti ono o~igledno, pro{li su meseci pre nego {to je shvatio pravi razlog svog nespokoja. Klinika Torington bila je vi{e nalik na de luks hotel nego na centar za le~enje psihi~kih poreme}aja, na svetskom glasu. Ovde se nikada nije umiralo; medicinski leàjevi nikada nisu gurani od bolni~kih soba do operacionih sala; nije bilo doktora u belim mantilima koji su pavlovljevski reagovali na svoje bipere, pa ~ak ni bolesnici nikada nisu nosili bolni~ka odela. Pa ipak, to je, u su{tini, bila bolnica; i to bolnica u kojoj je petnaestogodi{ni Donald gledao kako mu se otac bori za dah dok je polako umirao od prve od dve velike po{asti koje su harale dvadesetim vekom. "Kako joj je jutros, Dolores?" upita on sestru, po{to se prijavio na recepciji. "Ba{ je vesela, gospodine Krejg. Traìla je da je povedem u kupovinu - èli da kupi novi {e{ir." "Kupovinu! To je prvi put da makar samo upita za izlazak!"

3

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaTrebalo je da Krejgu bude drago, pa ipak, on oseti titraj nezadovoljstva. Edit sa njime nikada ne bi progovorila; zaista, izgledalo je da uop{te nije svesna njegovog prisustva: gledala je kroz njega kao da ga uop{te nema. "[ta je rekao dr Dàferdì? Je li bezbedno da izi|e iz klinike?" "Bojim se da nije. Ali to je dobar znak: ponovo po~inje da se zanima za svet oko sebe." Novi {e{ir, pomisli Krejg. Bila je to tipi~no ènska reakcija - ali nije bila nimalo tipi~na za Edit. Uvek se odevala - pa, pre racionalno nego moderno, zadovoljavaju}i se time da haljine naru~uje na uobi~ajeni na~in, telekupovinom. Nekako nije mogao da je zamisli u nekoj ekskluzivnoj Mejferovoj trgovini, okruènu kutijama sa {e{irima, ukrasnim papirom i predusretljivim prodavcima, ali ako je to èlela, onda neka joj bude; sve je bilo dobro {to }e joj pomo}i da pobegne iz matemati~kog lavirinta koji je, sasvim bukvalno, bio beskona~nih dimenzija. A gde je bila sada, u svojim beskrajnim istraìvanjima? Kao i obi~no, sedela je pogrbljena u stolici za ljuljanje, dok se na metar {irokom ekranu koji je preovla|ivao zidom njene odaje gradila slika. Krejg je video da je u modu visoke rezolucije - svih dve hiljade linija - tako da je ~ak i superkompjuter radio do iznemoglosti kako bi obojio po piksel svakih nekoliko sekundi. Nepa`ljivom posmatra~u izgledalo bi da je slika zamrznuta u delimi~no dovr{enom stanju; tek pa`ljivo razgledanje pokazalo bi da dno donje linije lagano mili preko ekrana. "Otpo~ela je taj program", pro{apta sestra Dolores, "rano ju~e izjutra. Razume se, nije tu sedela sve vreme. Sada dobro spava, ~ak i bez sredstava za umirenje." Slika nakratko zatrepta, kada je jedna linija skaniranja dovr{ena, a nova po~ela da mili sleva nadesno preko ekrana. Sada je bilo prikazano vi{e od 90 procenata slike; donji deo, koji se i dalje generisao, pokaza}e malo toga zanimljivog. Iako je Donald Krejg gledao desetinama - ne, stotinama - puta kako se stvaraju te slike, one nikada nisu izgubile mo} da ga op~ine. Deo toga poticao je od znanja da posmatra ne{to {to ljudsko oko nikada nije videlo - niti }e ikada ponovo videti, ukoliko koordinate nisu snimane u kompjuteru. Bilo kakva nasumi~na potraga za izgubljenom slikom bila bi daleko zaludnija od potrage za usamljenim zrncetom peska u svim pustinjama sveta. A gde je sada bila Edit, u svojim beskrajnim istraìvanjima? On baci pogled na mali ekran ispod glavnog monitora i proveri veli~inu ogromnih brojeva koji su mar{irali preko njega, brojka za neumitnom brojkom. Bili su grupisani po pet da bi ih ljudsko oko lak{e obuhvatilo, iako nije bilo na~ina da to u~ini i ljudski um. ...[est, sedam, osam grupa - ukupno ~etrdeset brojeva. To je zna~ilo... On obavi brzi mentalni prora~un - zanemarena ve{tina u ovo doba, na {ta je bio neizmerno ponosan. Ishod je bio upe~atljiv, ali ga nije iznenadio. U ovim razmerama, prvobitna osnovna slika bila je mnogo ve}a od Galaksije. A kompjuter je mogao da nastavi da je pro{iruje, sve dok ne postane ve}a od kosmosa, iako bi pri tom uve}anju ra~unanje makar i samo jedne zasebne slike moglo trajati godinama.

4

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaDonald Krejg je dobro razumeo zbog ~ega je Dòrd` Kantor, pronalaza~ (ili je bio izumitelj?) brojeva iza beskona~nosti, proveo poslednje godine ìvota u mentalnoj bolnici. Edit je po{la prvim koracima tog istog beskrajnog puta, uz pomo} ma{inerije koja je prevazilazila snove svih matemati~ara devetnaestog veka. Kompjuter koji je stvarao te slike izvodio je bilione operacija u sekundi; za nekoliko sati, obradi}e vi{e brojeva nego ~itava ljudska rasa, jo{ od kako je prvi kromanjonac po~eo da broji kamen~i}e na podu pe}ine. Iako se likovi koji su se otvarali nikada nisu ta~no ponavljali, ulazili su u malu grupu lako prepoznatljivih kategorija. Bile su tu vi{ekrake zvezde {estog, osmog i ve}eg stepena simetrije; spirale koje su ponekad podse}ale na trupove slonova, a u drugim prilikama na pipke oktopoda; crne amebe povezane mreàma izvitoperenih pipaka; facetne, sloène o~i insekata... zbog toga {to apsolutno nije bilo nikakvog ose}aja razmere, neke slike stvarane na ekranu mogle su se podjednako dobro protuma~iti kao bizarne galaksije - ili mikrofauna u kapi barske vode. I ponovo, zauvek, dok je kompjuter pove}avao stepen uve}anja i zaranjao dublje u geometrijske bezdane koje je istraìvao, prvobitni neobi~ni oblik - nalik ~upavom broju '8' oborenom na bok - u kome je sadràn sav taj kontrolisani haos, opet }e se pojaviti. Onda }e beskrajni krug ponovo otpo~eti, iako sa varijacijama toliko finim da su uzmicale oku. Svakako, pomisli Donald Krejg, Edit mora da shvati, nekim delom svog uma, da je zarobljena u beskrajnoj petlji. [ta se dogodilo divnom mozgu koji je izumeo i konstruisao faga '99, {to ju je, u ranim ~asovima 1. januara 2000, nakratko u~inilo jednom od najslavnijih èna na svetu? "Edit", re~e on blago, "ja sam, Donald. Postoji li ne{to {to mogu da u~inim?" Sestra Dolores gledala ga je sa nedoku~ivim izrazom lica. Nikada se nije stvarno pona{ala neprijateljski, ali njenim pozdravima uvek je nedostajala toplina. Ponekad se pitao da li njega okrivljuje za Editino stanje. Bilo je to pitanje koje je i sam postavljao sebi svakoga dana u mesecima posle tragedije. 3. POBOLJ[ANA KLOPKA ZA MI[EVE Roj Emerson smatrao je sebe, sa pristojnom ta~no{}u, srazmerno dobro}udnim, ali postojala je jedna stvar zbog koje je uistinu mogao da se razbesni. Dogodila mu se prilikom nastupa na televiziji, za koji se zakleo da }e mu niti poslednji; u jednoj emisiji koja je i{la u sitne sate voditelj ga je, sa sra~unatom zlobom, upitao: "Naravno, na~elo talasnog brisa~a veoma je jednostavno. Kako to da ga ve} neko nije izmislio?" Ton voditeljevog glasa savr{eno je jasno pokazivao njegovo mi{ljenje: "Razume se da sam to i ja mogao da smislim, da nisam imao va`nija posla." Emerson se uzdrà od isku{enja da odgovori: "Samo da ste imali priliku, siguran sam da biste postavili Ajn{tajnu, Edisonu ili Njutnu isto pitanje." Umesto toga, odgovorio je prili~no blago: "Pa, neko je morao da bude prvi. Izgleda da sam ja bio taj sre}nik."

5

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"[ta vas je navelo na tu pomisao? Jeste li iznenada isko~ili iz kade i viknuli: 'Eureka'?" Da nije bilo doma}inovog cini~nog drànja, pitanje bi bilo prili~no bezazleno. Razume se, Emerson ga je ~uo hiljadama puta ranije. On se prebaci na automatski reìm i pritisnu dugme 'pokret'. "Ono {to me je navelo na tu pomisao - iako to tada nisam shvatio - bila je vo`nja brzim patrolnim ~amcem obalske straè u okolini Ki Vesta, tamo negde '03..." Iako ga je dovelo do slave i bogatstva, Emerson se ~ak i sada radije nije prise}ao nekih vidova tog putovanja. U to vreme ~inilo mu se kao dobra zamisao kratko krstarenje, zadovoljstva radi, starim stazama koje je utabao Hemingvej, na poziv ro|aka u obalskoj straì. Kako bi Ernest bio zapanjen onim {to je predstavljalo predmet njihovih antikrijum~arskih aktivnosti - blokovima kristala, otprilike veli~ine kutije za {ibice, koji su stizali iz Hong Konga preko Kube. Ali ti TIM-ovi - terabajtne interaktivne mikrobiblioteke - ostavili su toliko ameri~kih izdava~a bez posla, da je kongres izvukao iz pra{ine zakon koji je datirao jo{ iz cvetnih dana prohibicije. Da, zvu~alo je veoma privla~no - dok je jo{ bio na terra firma. Ono {to je Emerson zaboravio (ili se ro|ak nije pobrinuo da mu kaè) bilo je da krijum~ari najradije rade tokom najgorih meteorolo{kih prilika koje su mogli na}i, izuzev zalivskog uragana. "Bilo je to gadno putovanje, a jedina stvar koje sam se potom se}ao bila je naprava na mostu koja je dozvoljavala kormilaru da vidi pred sobom, uprkos bujicama ki{e i raspr{ene morske vode koje su plju{tale po nama. Bio je to naprosto stakleni disk koji se okretao velikom brzinom. Voda se nije mogla zadràti na njemu duè od deli}a sekunde, pa je zbog toga uvek bio savr{eno providan.Tada sam pomislio da je to daleko bolje od brisa~a vetrobranskog stakla na kolima; a onda sam sve zaboravio." "Koliko je dugo ta zaboravnost potrajala?" "Stidim se da kaèm. Oh, mo`da nekoliko godina. Onda sam jednog dana vozio kroz gadni pljusak po nekom seoskom kraju u Nju Dèrziju, kada su mi se brisa~i iznenada zaglavili: morao sam da si|em sa puta i stanem sve dok oluja nije pro{la. Proveo sam tu mo`da jedno pola sata; a na kraju tog vremena, ~itava stvar bila mi je bistra u glavi." "Toliko je ukupno bilo potrebno?" "Plus svaki cent do koga sam mogao da do|em i dve godine po sedam dana nedeljno, svakog dana po petnaest sati u mojoj garaì. (Emerson bi mo`da dodao: "I moj brak", ali podozrevao je da doma}in to ve} zna. Bio je znamenit zbog svojih pomnih priprepmih istraìvanja.) "Vrteti ceo vetrobran - ili makar i jedan njegov deo - o~igledno nije bilo prakti~no. Odgovor su bile vibracije; ali koje vrste? Najpre sam poku{ao da pokre}em ~itav vetrobran kao membranu zvu~nika. To je u svakom slu~aju uklanjalo ki{u, ali dolazilo je do problema sa bukom. Zato sam pre{ao na ultrazvuk; bili su potrebni kilovati snage - a svi psi po susedstvu sasvim bi

6

Artur Klark.Duh sa Grand Benksapomahnitali. Jo{ gore, malo vetrobrana je izdràlo duè od nekoliko sati pre nego {to se pretvorilo u stakleni prah. Onda sam probao infrazvuk. On je radio bolje - ali je izazivao gadnu glavobolju posle nekoliko minuta vo`nje. Iako ga niste mogli ~uti, mogli ste ga osetiti. Mesecima sam tapkao u mestu i gotovo sam odustao od ~itave stvari, kada sam shvatio svoju gre{ku. Poku{avao sam da vibriram ~itavu masivnu plo~i bezbednosnog multipleks stakla - ponekad ~itavih deset kilograma. A trebalo mi je samo da aktiviram tanki spolja{nji sloj; iako je debeo samo nekoliko mikrona, drà}e ki{nicu podalje od sebe. I tako sam pro~itao sve {to sam na{ao o povr{inskim talasima, pretvara~ima, usagla{avanju impedanse..." "Auf! Moèmo li da dobijemo sve te re~i u jednom slogu?" "Iskreno, ne. Samo mogu da kaèm da sam otkrio na~in da usredsredim niskoenergetske vibracije na veoma tanki povr{inski sloj, ostavljaju}i glavnu masu vetrobrana nedirnutu. Ukoliko èlite pojedinosti, upu}ujem vas na osnovne patente." "Drago nam je {to smo sa vama popri~ali tome, gospodine Emersone. A sada, na{ slede}i gost..." Mo`da zbog toga {to je intervju uprili~en u Londonu, gde radovi novoengleskih transcendentalista nisu bili svakodnevno {tivo, Emersonov doma}in nije uspeo da uspostavi vezu sa svojim slavnim imenjakom. Nijedan ameri~ki voditelj intervjua, razume se, nije propu{tao priliku da pohvali Roja (ni u kakvom srodstvu, bar koliko mu je bilo poznato) zbog toga {to je izumeo apokrifnu pobolj{anu klopku za mi{eve. Automobilska industrija zaista je utabala put do njegovih vrata: u nekoliko godina, gotovo svi svetski milioni metronomskih o{trica zamenjeni su brisa~em vetrobrana sa soni~nim talasima. Jo{ va`nije, izbegnuto je na hiljade saobra}ajnih nesre}a zahvaljuju}i pobolj{anju vidljivosti tokom vo`nje po lo{em vremenu. Dogodilo se da je prilikom testiranja poslednjeg modela svoga izuma Roj Emerson napravio novi proboj - i ponovo je imao sre}e da se toga niko nije setio pre njega. Njegov mercedes-hidro iz '04 kruìo je u blaènoj ti{ini niz Park Aveniju, u skladu sa slavnim sloganom: 'Moète piti na{e izduvne gasove!' Centar grada kao da je zahvatio monsun: uslovi su bili savr{eni za probu talasnog brisa~a 'tip V'. Emerson je sedeo pored voza~a - vi{e nije sam vozio, razume se - i tiho diktirao primedbe dok je pode{avao elektroniku. Izgledalo je kao da kola klize kroz ki{om zapljuskivane zidine staklenog kanjona. Emerson se u istovetnim uslovima vozio i stotinama puta ranije, ali tek sada ga je ono {to je bilo zaslepljuju}e o~igledno pogodilo parali{u}om snagom. Kada mu se vratio dah, on re~e u kolakom: "Daj mi Dòa Vikrama." Njegovog advokata, koji se sun~ao na jahti pored Velikog Koralnog Grebena, poziv je donekle iznenadio. "Ovo ima da te ko{ta, Roj. Upravo sam se spremao da izvu~em sabljarku." Emerson nije bio raspoloèn za takve bezna~ajnosti.

7

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Reci mi, Dò - da li patent pokriva sve primene - a ne samo vetrobranska stakla?" Dòn je zvu~ao povre|eno nagove{tenom kritikom. "Razume se. Zbog toga sam dodao ~lan o adaptivnim kolima, pa se moè automatski podesiti na bilo koji oblik i veli~inu. Razmi{lja{ o novom tipu sun~anih nao~ara?" "Za{to da ne? Ali imao sam na umu ne{to mal~ice ve}e. Kao {to zna{, brisa~ ne samo {to skida vodu - on stresa svaku prljav{tinu koja se tamo ve} nalazi. Se}a{ li se kada si poslednji put video kola sa stvarno prljavim vetrobranom?" "Ne, kada si to ve} pomenuo." "Hvala: to je sve {to sam èleo da znam. Sre}an ribolov." Roj Emerson se zavali u sedi{te i obavi u glavi par prora~una. Pitao se da li svi vetrobrani svih kola u gradu Njujorku mogu po povr{ini da se uporede sa staklom jedne jedine zgrade pored koje je sada vozio. Upravo se pripremao da uni{ti ~itavu jednu profesiju: vojske pera~a prozora uskoro }e traìti druge poslove. Sve do sada, Roj Emerson bio je samo milioner. Uskoro }e postati stvarno bogat. I dosa|iva}e se... 4. SINDROM STOLE]A Kada su ~asovnici otkucali pono} 31. decembra 1999, te{ko da je uop{te bilo obrazovanih ljudi koji nisu shvatali da dvadeset prvi vek ne}e po~eti jo{ ~itavu godinu dana. Nedeljama su svi mediji obja{njavali da zbog toga {to je zapadni kalendar otpo~eo godinom 1, a ne 0, dvadeseti vek mora da traje jo{ dvanaest meseci. Bilo je svejedno; psiholo{ki efekat te tri nule bio je previ{e mo}an, a fin-desiFcle ugo|aj previ{e obuhvatan. Ovo je bio onaj bitni vikend; 1. januar 2001. bi}e antiklimaks, izuzev za nekolicinu zaljubljenika u stare SF filmove. Postojao je i jedan veoma prakti~an razlog zbog koga je 1. januar 2000. stvarno bio bitan datum, a taj razlog nikome nije mogao pasti na pamet pre samo ~etrdeset godina. Po~ev od {ezdesetih, sve ve}i i ve}i deo ra~unovodstvenih poslova na svetu preuzimali su kompjuteri, a sada je taj proces bio, uop{te uzev, dovr{en. Milioni opti~kih i elektronskih memorija dràli su uskladi{tene bilione transakcija - bukvalno sve poslove planete. I, razume se, ve}ina unosa nosila je datum. Kada se otvorila poslednja decenija veka, ne{to poput udarnog talasa pro{lo je kroz svet finansija. Iznenada, i prekasno, shvatilo se da ve}ini tih datuma nedostaje jedan vitalni sastojak. Ljudski bankarski ~inovnici koji su obavljali ono {to se i dalje nazivalo 'knjigovodstvo' retko su se zamajavali da napi{u '19' ispred dve brojke za godinu koje su uneli. Ono se dràlo za ne{to {to se podrazumeva; bila je to stvar zdravog razuma. A zdravi razum, na nesre}u, bio je ono {to je kompjuterima tako o~igledno nedostajalo. Sa prvom zorom godine '00, nebrojeni elektronski moroni re}i }e sebi: "'00 je manje od '99.

8

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaPrema tome, danas je ranije nego ju~e - za ta~no devedeset devet godina. Prera~unajmo sve hipoteke, zaduènja, kamatne ra~une po toj osnovi..." Ishod }e biti me|unarodni haos dotad nevi|enih razmer, koji }e pomra~iti sva ranija dostignu}a Ve{ta~ke Gluposti - ~ak i crni ponedeljak 5. juna 1995, kada je neispravan ~ip u Cirihu povisio bankarsku kamatu na 150 posto umesto 15 posto. Nije bilo dovoljno programera na svetu da provere sve milijarde finansijskih dokumenata koje su postojale i da dodaju ~arobni prefiks '19' tamo gde je to bilo potrebno. Jedino re{enje bilo je stvoriti naro~iti softver koji }e mo}i da obavi taj zadatak tako {to }e biti ubrizgan - poput dobro}udnog virusa - u sve uklju~ene programe. Tokom poslednjih godina stole}a, ve}ina svetskih programera vrhunske klase uklju~ena je u trku oko razvoja 'vakcine '99'; to je postalo neka vrsta svetog grala. Nekoliko neispravnih verzija objavljeno je jo{ 1997. - i zbrisalo one kupce koji su poùrili da ih probaju pre nego {to su napravili valjane rezervne kopije. Advokati su lepo zaradili od potonjih tu`bi i protivtu`bi. Edit Krejg pripadala je malom panteonu slavnih èna-programera, koji je po~injao Bajronovom tragi~nom k}erkom Adom, ledi Lavlejs, nastavio se preko kontraadmirala Grejs Hoper i kulminirao dr Suzanom Kalvin. Uz pomo} samo desetak asistenata i jednog Superkreja, ona je dizajnirala ~etvrt miliona redova koda programa DVE NULE koji }e pripremiti svaki dobro organizovan finansijski sistem da bi se bezbedno suo~io sa dvadeset prvim vekom. Umeo je ~ak da se sna|e i sa lo{e organizovanim sistemima i da ubacuje kompjuterski ekvivalent crvenih zastavica na ta~kama opasnosti, tamo gde bi ljudski upliv mogao i dalje biti neophodan. Bilo je ba{ dobro {to je taj 1. januar 2000. padao u subotu; ve}i deo sveta imao je ~itav vikend da se oporavi od mamurluka - i da se pripremi za trenutak istine u ponedeljak izjutra. Slede}a nedelja do~ekala je rekordni broj bankrotstava me|u firmama ~iji su spiskovi pod stavkom 'ra~uni za naplatu' u trenutku pretvoreni u |ubre. Oni dovoljno mudri da investiraju u DVE NULE preìveli su, a Edit Krejg je postala bogata, slavna - i sre}na. Od to troje samo }e bogatstvo i slava potrajati. 5. CARSTVO STAKLA Roj Emerson nikada nije o~ekivao da }e postati bogat, tako da se nije valjano pripremio za sve te muke. Najpre je naivno zami{ljao da }e mo}i da unajmi stru~njake da mu se staraju za bogatstvo koje se brzo uve}avalo, ostavljaju}i ga da radi {ta mu drago u slobodno vreme. Uskoro je otkrio da je to samo delimi~no istina: novac je mogao da obezbedi slobodu, ali je dovodio sa sobom i odgovornost. Postojale su nebrojene odluke koje je samo on mogao doneti, a razo~aravaju}i broj ~asova morao se tra}iti sa advokatima i ra~unovo|ama. Na pola puta do svoje prve milijarde, on je postao predsedavaju}i saveta. Kompanija je imala samo pet direktora - njegovu majku, starijeg brata, mla|u sestru, Dòa Vikrama i njega.

9

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Za{to ne i Dijana?" upitao je on Dòa. Njegov advokat pogleda ga preko nao~ara koje su mu, kako je ponosito verovao, davale izgled posebnosti u ovo doba desetminutne korektivne hirurgije oka. "Roditelji, bra}a i sestre tvoji su za ve~nost", re~e on. "@ene dolaze i odlaze - ti bi trebalo to da zna{. Razume se, nije re~ o tome da ti predlaèm..." Dò je bio u pravu; Dijana je zaista oti{la, kao i Gledis pre nje. Bio je to prili~no prijateljski, iako skup odlazak, a kada su potpisani poslednji dokumenti, Emerson se izgubio u radionicu na nekoliko meseci. Kada se ponovo pojavio (bez ikakvih novih izuma, jer je bio previ{e zauzet otkrivanjem na~ina kako da upravlja svojom divnom novom opremom da bi je zaista upotrebljavao), Dò ga je ~ekao sa novim iznena|enjem. "Ne}e ti oduzeti mnogo vremena", re~e on, "a velika je po~ast. Parkinsonovi su jedna od najcenjenijih firmi u Engleskoj, osnovana pre vi{e od dve stotine godina. A to je prvi put uop{te da primaju direktora spolja - da i ne pominjemo strance." "Ha! Pretpostavljam da im je potrebno jo{ kapitala." "Razume se. Ali to je u obostranom interesu - a oni te stvarno po{tuju. Zna{ {ta si u~inio za staklarske poslove {irom sveta." "Ho}u li morati da nosim cilindar i... kako ono be{e... kama{ne?" "Samo ako èli{ da bude{ predstavljen na dvoru, {to ti oni lako mogu srediti." Na svoje prili~no iznena|enje, Roj Emerson je otkrio da je novo iskustvo bilo ne samo prijatno nego i podsticajno. Sve dok nije stupio u upravni odbor Parkinsonovih i po~eo da dolazi na njegove dvomese~ne sastanke u londonskom Sitiju, mislio je da zna ne{to o staklu. Veoma brzo je uvideo svoju gre{ku. âk i obi~no prozorsko staklo, koje je ~itavog ìvota uzimao zdravo za gotovo - i koje je stvorilo najve}i deo njegovog bogatstva - imalo je istoriju koja ga je zapanjila. Emerson se nikada nije pitao kako se ono proizvodi, pretpostavljaju}i da se istiskuje iz rastopljene sirovine izme|u dìnovskih valjaka. Tako je zaista i bilo, sve tamo do sredine dvadesetog veka - a dobijenim grubim plo~ama trebalo je posvetiti sate skupog gla~anja. Onda je neki ludi Englez rekao: za{to ne bismo pustili da ~itav posao obave sila teè i povr{inski napon? Neka staklo pluta na reci rastopljenog metala: to }e mu automatski dati savr{eno glatku povr{inu... Posle nekoliko godina i nekoliko miliona funti, njegove kolege odjednom su prestale da se smeju. Preko no}i, 'flot staklo' istrebilo je sve druge metode proizvodnje. Na Emersona je taj deo istorije tehnologije ostavio veliki utisak, jer je prepoznao paralelu sa sopstvenim probojem. I bio je dovoljno po{ten da prizna da je sve to zahtevalo daleko vi{e hrabrosti i predanosti od njegovog skromnog izuma. Bio je to lep primer razlike izme|u genija i talenta. Tako|e ga je op~inila drevna stakloduva~ka ve{tina, koju tehnologija nije u potpunosti zamenila, a verovatno nikada i ne}e. âk je oti{ao u posetu Veneciji, koja je sada nemirno strepela iza svojih nasipa u holandskom stilu, i zuriou prefinjena ~udesa

10

Artur Klark.Duh sa Grand Benksamuzeja stakla. Ne samo da je bilo nemogu}e zamisliti kako su neka od njih proizvedena - bilo je nemogu}e zamisliti kako su ~ak i preneta nedirnuta sa mesta na kome su nastala. Izgledalo je da nema granica stvarima koje se mogu uraditi sa staklom, a novi na~ini upotrebe i dalje su se otkrivali posle dve hiljade godina. Taj posebni sastanak odbora bio je jedan od najdosadnijih me|u onima koje je Emerson pamtio i on je tokom njega bukvalno sanjario, dive}i se obli`njoj kupoli katedrale svetog Pavla sa jednog od retkih mesta koja su preìvela trgova~ku pohlepu i arhitektonski vandalizam. Jo{ dve ta~ke dnevnog reda, a one mogu da budu na bilo koju temu; potom }e svi po}i na izvrstan ru~ak koji ih je ~ekao u apartmanu u potkrovlju. Re~i '~etiri stotine atmosfera' natera{e ga da digne pogled. Ser Rodèr Parkinson ~itao je pismo koje je drào kao da je posredi neka vrsta do tada nepoznatog insekta. Emerson brzo prelista sopstvenu debelu fasciklu materijala vezanog za dnevni red i na|e svoj primerak. Bio je od{tampan na upe~atljivom obrascu za memorandume, ali uobi~ajeno duga~ko formalno ime nije mu ni{ta zna~ilo; me|utim, primetio je sa odobravanjem da je adresa bila Linkolns In Filds. Na dnu lista, poput diskretnog ka{ljucanja, stajao je ispis: 'Osnov. 1803', slovima jedva vidljivim golim okom. "Ne daju ime klijenta", re~e mladi (trideset pet godina u najmanju ruku) Dòrd` Parkinson. "Zanimljivo." "Ko god da je to", ubaci se Vilijem Parkinson-Smit - tajno oboàvana crna ovca porodice, vrlo omiljen kod kanala ogovaranja zbog ~estih doma}ih potresa, "izgleda da ne zna {ta ho}e. Za{to bi traìo fakture za toliki opseg veli~ina? Od milimetarskog polupre~nika, za ime bo`je, pa do pola metra." "Ta gornja veli~ina", re~e Rupert Parkinson, slavni u~esnik u trkama jahti, "podse}a me na one japanske ribarske plovke koje talasi nose po ~itavom Tihom okeanu. îne sjajne ornamente." "Na pamet mi pada samo jedan na~in upotrebe za najmanju veli~inu", re~e Dòrd` zlokobno. "Fuziona energija." "Besmislica, uja~e", ume{a se Glorija Vindzor-Parkinson (srebrna na 100 metara, olimpijada 2004). "Od laserskog aktiviranja odustalo se pre toliko godina - a mikrosfere za to bile su si}u{ne. âk bi i milimetar bio preveliki - ukoliko ne èlite doma}u H-bombu." "Osim toga, pogledajte zahtevane koli~ine", re~e Arnold Parkinson (svetski autoritet za prerafaelovsku umetnost). "Dovoljno da se popuni Albert Hol." "Nije li to naslov neke pesme od Bitlsa?" upita Vilijem. Nastade zami{ljena ti{ina, zatim hitro grabljenje tastatura. Glorija je, kao i obi~no, bila prva. "Lep poku{aj, Bile. To je sa Narednika Pejpera - 'Dan u ìvotu'. Nisam imala pojma da voli{ klasi~nu muziku." Ser Rodèr pusti da se proces slobodnih asocijacija nastavi bez zaustavljanja. Mogao je smesta okon~ati sastanak odbora podizanjem jedne obrve, ali bio je previ{e mudar da bi to u~inio - za sada. Znao je koliko ~esto su ta asociranja - 'mo`dane oluje' dovodila do klju~nih zaklju~aka, ~ak i odluka, koje prosta logika nikada ne bi otkrila. A

11

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa~ak i kada bi oma{ila, pomagala su ~lanovima porodice rasutim po ~itavom svetu da se bolje me|usobno upoznaju. Ali Roj Emerson (nazvan Amerom) bio je taj koji }e, jednom nadahnutom pretpostavkom, zapanjiti Parkinsonove. Poslednjih nekoliko minuta u zale|u njegovog uma obrazovala se jedna ideja. Rupertovo pominjanje japanskih ribarskih plovaka dalo je prvi nejasni nagove{taj, ali ni{ta se ne bi izrodilo bez jedne od onih izuzetnih podudarnosti kakve nijedan romanopisac sa imalo samopo{tovanja ne bi dopustio u svom knjièvnom delu. Emerson je sedeo gotovo suo~en sa portretom Bejzila Parkinsona, 1874-1912. A svi su znali gde je on umro, iako su ta~ne okolnosti predstavljale predmet legende - i najmanje jednog sudskog procesa. Bilo je onih koji su govorili da je poku{ao da se preru{i u ènu, ne bi li uspeo da u|e u jedan od poslednjih ~amaca za spasavanje. Drugi su ga videli u ìvoj raspravi sa glavnim konstruktorom Endrjusom, u potpunosti nezainteresovanog za ledenu vodu koja mu se dizala oko ~lanaka. Ova verzija smatrana je - bar u porodici - za daleko verovatniju. Ta dva blistava inènjera uìvala bi jedan u dru{tvu drugog tokom poslednjih minuta svojih ìvota. Emerson pro~isti grlo, malo nervozno. Mo`da pravi budalu od sebe... "Ser Rodère", re~e on. "Upravo mi je pala na pamet jedna luda zamisao. Svi ste videli propagandu i spekulacije u vezi sa stogodi{njicom, sada kada je ostalo samo pet godina do 2012. Par miliona kugli od kaljenog stakla bilo bi upravo onoliko koliko treba za posao o kome svi govore. Mislim da je na{a tajanstvena mu{terija krenula po Titanik." 6. NO] ZA DUGO SE]ANJE Iako je najve}i deo ljudske rase video delo njegovih ruku, Donald Krejg nikada ne}e biti tako slavan kao njegova èna. Pa ipak, znanje programiranja u~inilo ga je jednako bogatim i susret im je bio neizbeàn, jer oboje su koristili superkompjutere da bi re{ili probleme osobene za kraj dvadesetog veka. Sredinom devedesetih, filmski i TV studiji iznenada su shvatili da se suo~avaju sa krizom koju niko do tada nije predvideo, iako je trebalo da bude o~igledna godinama ranije. Mnoga od klasi~nih bioskopskih dela - glavna blaga ogromne industrije zabave postajala su bezvredna, zbog toga {to je sve manje i manje ljudi moglo da podnese da ih gleda. Milioni gledalaca isklju~ivali bi se zga|eno pred vesternom, trilerom sa Dèjmsom Bondom, komedijom Nila Sajmona, ili nekom dramom o su|enju - iz razloga koji bi bio nezamisliv pre samo jednog pokolenja. Prikazivali su ljude kako pu{e. Epidemija side iz devedesetih godina bila je samo delom odgovorna za tu revoluciju u ljudskom pona{anju. Druga kuga dvadesetog veka bila je dovoljno jeziva, ali od nje je stradalo samo nekoliko postotaka od ukupnog broja onih koji su umirali, jednako uàsno, od bezbrojnih bolesti {to ih je otpo~injao duvan. Donaldov otac bio je me|u njima, te je tako bilo izvesne poetske pravde u ~injenici da mu je sin zgrnuo pravo bogatstvo '~i{}enjem' klasi~nih filmova da bi se mogli prikazati novoj publici.

12

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaIako su neki bili toliko oven~ani dimom da su bili van svakog iskupljenja, u iznena|uju}em broju slu~ajeva ve{to kompjutersko procesiranje moglo je da ukloni nepristojne cilindre iz ruku i usta glumaca i da zbri{e pepeljare sa stolova. Tehnike koje su naizgled bez ikakvih {avova stopile stvarne i izmi{ljene svetove u takvim filmovimame|a{ima kao {to je Ko je smestio zeki Rodèru? imale su bezbrojne druge primene - ne sve legalne. Me|utim, za razliku od video ucenjiva~a, Donald Krejg je mogao da tvrdi kako obavlja korisnu dru{tvenu funkciju. Sreo je Edit tokom prikazivanja pre~i{}ene Kazablanke, a ona mu je smesta pokazala kako ju je mogao popraviti. Iako su se u bran{i {alili da se oènio sa Edit zbog njenih algoritama, spajanje je bilo uspe{no i na li~nom i na profesionalnom planu. Ili bar tokom prvih nekoliko godina... "Ovo }e biti vrlo jednostavan posao", re~e Edit Krejg kada su poslednje poruke skliznule sa monitora. "Ima samo ~etiri scene u ~itavom filmu koje predstavljaju problem. A kakvo }e uìvanje biti rad u dobroj staroj crno-beloj tehnici!" Donald je i dalje bio }utljiv. Film ga je potresao vi{e nego {to je hteo da prizna i obrazi su mu i dalje bili vla`ni od suza. [ta je to, upita se on, {to me toliko poga|a? înjenica da se sve to zaista desilo i da su imena svih stotina ljudi koje je gledao kako umiru - makar i u studijskom oìvljavanju - i dalje pam}ena? Ne, moralo je posredi biti ne{to vi{e od toga, zato {to nije bio od one vrste ljudi koji lako pla~u... Edit ni{ta nije primetila. Pozvala je prvu obeleènu scenu na ekranu monitora i zami{ljeno posmatrala stop kadar. "Po~injemo sa sli~icom 3751", re~e ona. "Evo ga - ~ovek pali cigaru - ~ovek na desnom ekranu isto - kraj na sli~ici 4432 - ~itava sekvenca ~etrdeset pet sekundi - koji su zahtevi mu{terije u pogledu cigara?" "OK, ako je istorijska nu`nost; seti se retrospektive o êr~ilu? Nema na~ina da se pretvaramo kako on nije pu{io." Edit se kratko nasmeja na onaj na~in, vi{e nalik na kevtaj, koji je Donalda sada sve vi{e nervirao. "Nikada nisam bila u stanju da zamislim Vinstona bez cigare - a moram re}i da izgleda da je cvetao od njih. Na kraju krajeva, ìveo je do devedesete." "Imao je sre}e; pogledaj jadnog Frojda - godine agonije pre nego {to je zatraìo od svog doktora da ga ubije. A pred kraj, toliko je smrdeo da ~ak ni njegov pas nije hteo da mu pri|e." "Onda, ne misli{ da se grupa milionera iz 1912. kvalifikuje kao 'istorijska nu`nost'?" "Ne, osim ako ne uti~e na pri~u - a ne uti~e. I zato glasam za ~i{}enje." "Vrlo dobro - algoritam 6 }e to izvesti, sa dva potprograma." Editini prsti nakratko zaplesa{e nad tastaturom dok je unosila naredbu. Nau~ila je da nikada ne dovodi u pitanje partnerove odluke u tim stvarima; i dalje je bio previ{e emocionalno vezan, iako je sada pro{lo ve} skoro dvadeset godina otkako je posmatrao kako mu se otac bori za jo{ jedan udisaj.

13

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Sli~ica 6093", re~e Edit. "Kartaro{ ~erupa bogate `rtve. Neki od onih sleva imaju cigare, ali ne mislim da }e to mnogi primetiti." "Slaèm se", odgovori Donald, uz ne{to oklevanja. "Ako moèmo da ise~emo onaj oblak dima zdesna. Poku{aj da ga jednom pro|e{ algoritmom za izmaglicu." Bilo je to ~udno, pomisli on, kako jedna stvar moè da dovede do druge, pa do slede}e, pa do slede}e - i kona~no do cilja koji na prvi pogled nema nikakve vidljive veze sa po~etnom ta~kom. Naizgled te{ko re{iv problem eliminisanja dima i vra}anja skrivenih piksela na delimi~no uni{tenim slikama doveo je Edit do sveta teorije haosa, diskontinualnih funkcija i transeuklidovskih metageometrija. Odatle je hitro pre{la na fraktale, koji su dominirali matematikom poslednje decenije dvadesetog veka. Donald je po~injao da se brine zbog vremena koje je provodila istraùju}i neobi~ne i divne imaginarne predele, bez ikakve prakti~ne vrednosti - po njegovom mi{ljenju - za bilo koga. "Dobro", produì Edit, "da vidimo kako se potprogram 55 snalazi sa time. A sada sli~ica 9873 - neposredno po{to su naleteli na breg, ali jo{ ne shvataju da je brod osu|en. Onaj ~ovek se igra par~etom leda na palubi - ali pogledaj posmatra~e sleva." "Nije vredno truda. Dalje." "Sli~ica 21.397. Nema na~ina da sa~uvamo ovu scenu! Ne samo cigarete, nego i oni posluìtelji {to ih pu{e sigurno nemaju vi{e od {esnaest ili sedamnaest. Sre}om, scena nije bitna." "Pa, to je lako; naprosto }emo je ise}i. Jo{ ne{to?" "Ne - osim zvu~nog snimka na sli~ici 52.763 - u ~amcu za spasavanje. Iznervirana dama vi~e: 'Onaj ~ovek tamo - pu{i cigaretu! Mislim da je to odvratno, u ovakvom ~asu!' Ali mi ga, zapravo, ne vidimo." "Donald se nasmeja." "Lep efekat - naro~ito u takvim okolnostima. Ostavi ga." "Slaèm se. Ali shvata{ li {ta to zna~i? Za ~itav posao bi}e potrebno samo par dana - ve} smo dovr{ili analogno-digitalno prebacivanje." "Da - ne smemo dozvoliti da izgleda previ{e lako! Kada ga mu{terija èli?" "Prvi put da ne bude za pro{lu nedelju. Na kraju krajeva, tek je 2007. Jo{ pet godina do stogodi{njice." "To me ba{ zbunjuje", re~e Donald zami{ljeno. "Za{to tako rano?" "Zar nisi gledao vesti, Donalde? Niko jo{ nije ni{ta obnarodovao, ali ljudi prave planove na duge staze - i poku{avaju da pokupe pare. A mnogo toga moraju da urade pre nego {to budu u stanju da pokupe i Titanik." "Nikada nisam uzimao te vesti ozbiljno. Na kraju krajeva, prili~no je gadno izrazbijan - i prepolovljen na dva dela." "Kaù da }e to olak{ati ~itavu stvar. A mogu}e je re{iti svaki inènjerski problem - samo ako ubrizga{ u njega dovoljno gotovine."

14

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaDonald je }utao. Jedva da je ~uo Editine re~i, jer jedna od scena koje je gledao iznenada mu se ponovo odigrala u se}anju. Kao da ju je opet gledao na ekranu: i sada je znao za{to je plakao u mraku. "Zbogom, dragi moj sine", rekao je aristokratski mladi Englez dok je usnuli de~ak koji vi{e nikada ne}e videti oca prebacivan u ~amac za spasavanje. Pa ipak, pre nego {to je umro u ledenim vodama Atlantika, taj ~ovek je imao i voleo sina - i Donald Krejg mu je zavideo. âk i pre nego {to su po~eli da se razulaze, Edit je bila neumoljiva. Dala mu je k}erku; ali Ada Krejg nikada ne}e imati brata. 7. TRE]I VO\A Iz londonskog Tajmsa (Hardkopi i NjuzSat), 15. april 2007. NO] KOJU TREBA ZABORAVITI? Neki artefakti imaju mo} da izlude ~oveka. Mo`da najslavniji primeri jesu Stonhend`, piramide i jezivi kipovi sa Uskr{njih ostrva. Sumanute teorije - ~ak i kvazireligijski kultovi - cvetali su oko sva tri spomenika. Sada imamo jo{ jedan primer te neobi~ne opsednutosti ostacima pri{losti. Za pet godina bi}e ta~no vek od najslavnije od svih pomorskih nesre}a, potapanja luksuznog putni~kog broda Titanik na njegovom prvom putovanju 1912. Tragedija je nadahnula desetine knjiga i najmanje pet filmova - kao i sramotno slabu pesmu Tomasa Hardija: 'Susretanje para'. Sedamdeset tri godine veliki brod po~ivao je na dnu Atlantika, spomenik za 1500 du{a izgubljenih sa njim; ~inilo se da je van svakog ljudskog dosega. Ali 1985, zahvaljuju}i revolucionarnom napretku podmorske tehnologije, ipak je otkriven i stotine njegovih tu`nih ostataka vra}ene su na svetlost dana. âk i u to vreme, mnogi su na to gledali kao na neku vrstu skrnavljenja. Sada, ako je verovati glasinama, preduzimaju se mnogo preduzimljiviji planovi; razli~iti konzorcijumi - za sada neidentifikovana - obrazovani su da bi se brod podigao i pored znatnih o{te}enja. Iskreno, takav projekat deluje u potpunosti besmisleno i uzdamo se da nijedan na{ ~italac ne}e biti naveden da ulaè novac u njega. âk i kada bi se svi inènjerski problemi mogli prevazi}i, {ta bi spasioci u~inili sa ~etrdeset ili pedeset hiljada tona starog gvo`|a? Podmorski arheolozi znaju godinama da se metalni predmeti - izuzev, razume se, zlata - brzo raspadaju kada se dovedu u dodir sa vazduhom posle dugog boravka pod vodom. Za{tita Titanika mogla bi biti skuplja nego njegovo izvla~enje. Nije re~ o tome - kao kod Vaze ili Meri Rouz - da je on 'vremenska kapsula' koja nam omogu}uje pogled na izgubljeno doba. Dvadeseti vek je valjano - ponekad i previ{e valjano dokumentovan. Ne moèmo nau~iti ni{ta {to ve} ne znamo na osnovu ostataka sa dubine od ~etiri kilometara tamo kod Grend Benksa kraj Njufaundlenda.

15

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaNema potrebe da se ovde ponavlja kako treba pamtiti najbitniju lekciju kojoj nas je podu~io Titanik - opasnosti od prevelike samouverenosti, tehnolo{kog hubrisa. êrnobilj, êlendèr, Lagran` 3 i Eksperimentalni fuzor Jedan pokazali su nam kuda to moè da odvede. Razume se da ne treba da zaboravimo Titanik. Ali treba ga ostaviti da po~iva u miru. 8. PRIVATNI PODUHVAT Roj Emerson se dosa|ivao, kao i obi~no - iako je to bila ~injenica koju je mrzeo da prizna, ~ak i samome sebi. Bilo je vremena kada je lutao kroz svoju izvanredno opremljenu radionicu, sa blistavim ma{inama-alatljikama i kolopletima elektronske opreme, potpuno nemo}an da odlu~i kojom bi sada èleo da se igra od svojih skupocenih elektronskih igra~aka. Ponekad bi po~eo da radi na projektu koji je predloìo neki od bezbrojnih 'âsopisa' u mreì, pridruìv{i se grupi sli~no opredeljenih hobista rasutih svuda po svetu. Retko im je znao imena - samo njihove ~esto {aljive pozivne signale - a pazio je da ne obznani sopstveno. Otkako se na{ao na listi sto najbogatijih ljudi u Sjedinjenim Dràvama, otkrio je vrednost anonimnosti. Me|utim, posle nekoliko nedelja poslednji projekat izgubio bi ~ar novine, pa bi se zato otka~io od nevidljivih kolega, izmeniv{i pozivnu {ifru tako da niko vi{e ne moè da stupi u vezu s njim. Nekoliko dana pio bi previ{e i tra}io vreme na istraìvanje li~nih poruka, ~ija bi sadrìna zgrozila stare pionire elektronske komunikacije. Povremeno - po{to se napa}eni Dòe Vikram isklju~io - javljao se na oglase u 'Li~nim vestima' koji su ga zanimali. Rezultati su retko bili zadovoljavaju}i, a nisu ni{ta doprinosili oporavku njegovog samopo{tovanja. Novost da se Dijana upravo ponovo udala jedva da ga je iznenadila, ali ga je ostavila poti{tenog nekoliko dana, iako je poku{ao da je postidi vulgarno skupim ven~anim poklonom. Stalna igra i nimalo rada na~inili su od Emersona jednog vrlo turobnog Roja. A onda, preko no}i, poziv Ruperta Parkinsona sa palube trka~kog trimarana na ju`nom delu Tihok okeana, iznenada mu je izmenio ìvot. "Koja ti je telefonska {ifra?" bila je neo~ekivana Rupertova izjava na po~etku razgovora. "Za{to - obi~no ne marim za to. Ali mogu da se prebacim na NSA 2 ukoliko je stvarno va`no. Jedini problem - voli da isecka govor na prekomorskim vezama. I zato ne pri~aj prebrzo i ne preteruj sa tim oksfordskim naglaskom." "Kembrid`, moli}u - i Harvard. Hajdemo." Usledila je pauza od pet sekundi, ispunjena ~udnim pi{tanjem i cvrkutanjem. Onda se Rupert Parkinson, i dalje prepoznatljiv, iako blago izobli~en, vratio na vezu. "ûje{ li me? Fino. A sada, se}a{ li se poslednjeg sastanka odbora i ta~ke o staklenim mikrosferama?"

16

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Razume se", odgovori Emerson, malo nervozno; opet se pitao da li je napravio budalu od sebe. "Nameravao si da se pozabavi{ time. Da li mi je naga|anje bilo ispravno?" "Po sred srede, stari moj - da se starinski izrazim. Na{i advokati bili su na par skupih ru~kova sa njihovim advokatima, pa smo zajedni~ki sabrali neke stvari. Nisu nam otkrili ko im je mu{terija, ali to smo sasvim lako prona{li. Britanska video mreà... nije bitno koja... mislila je da }e od svega napraviti sjajnu seriju - u realnom vremenu, da bi sve kulminiralo stvarnim podizanjem. Ali izgubili su zanimanje kada su otkrili koliko bi ko{talo, i ugovor je otpao." "[teta. A koliko bi ko{talo?" "Samo izrada dovoljno sfera da se podigne pedeset kilotona, najmanje dvadeset miliona dolara. Ali bio bi to tek po~etak. Mora{ da ih spustu{ dole, valjano raspore|ene. Ne moè{ tek da ih istrese{ na trup; ~ak i kada bi tamo ostale, ubrzo bi rasturile brod. A govorim samo o prednjem delu - raznesena krma je drugi problem. Onda treba da ga odglavi{ sa dna mora - napola je zariven u mulj. To }e zna~iti mnogo posla sa podmorskim vozilima, a nema ih mnogo koja su u stanju da rade na ~etiri kilometra dubine. Ne verujem da bi mogao da obavi{ posao za manje od sto miliona. Mo`da bi bilo i nekoliko puta vi{e." "Zna~i, posao je otpao. Za{to me onda zove{?" "Mislio sam da nikada ne}e{ pitati. Malo sam se upustio u privatne poslove; na kraju krajeva, mi, Parkinsonovi, imamo zakonito pravo na to. Pradeda je tamo dole - ili bar njegov prtljag, u kabini tri, desno." "U vrednosti od sto megasoma?" "Mogu}e - ali to nije bitno; neke stvari nemaju cenu. Jesi li ikada ~uo za Andreu Belinija?" "Zvu~i kao igra~ bezbola." "Bio je najve}i staklar koga je Venecija ikada stvorila. Do danas ne znamo kako je napravio neke od svojih rukotvorina - kako god bilo, jo{ sedamdesetih godina devetnaestog veka uspeli smo da otkupimo krem kolekcije muzeja staklarstva; na svoj na~in to je bilo podjednako dragoceno kao elginske skulpture. Godinama su nas iz Smitsonijana molili da im ih pozajmimo, ali uvek smo odbijali - bilo je previ{e rizi~no slati tako skupocen tovar preko Atlantika. A onda, vi{e nismo imali izgovor." "Divotno - a kad si to ve} pomenuo, se}am se da sam video pone{to od Belinijevih radova kada sam poslednji put bio u Veneciji. Ali zar ne}e biti sve u par~i}ima?" "Gotovo sigurno ne: bilo je stru~no zapakovano, kao {to moè{ da zamisli{. Uostalom, hrpe brodskog posu|a preìvele su, iako su bile u potpunosti neza{ti}ene. Se}a{ se servisa za ru~avanje Vajt Star prodatog na licitaciji kod Sotbija pre nekoliko godina?" "Okej - to }u ti poverovati. Ali ~ini mi se krajnje ekstravagantnim di}i ~itav brod zbog nekoliko tacni."

17

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Razume se. Ali to je jedan od velikih razloga za{to bi Parkinsonovi trebalo da se ume{aju." "A ostali?" "Dovoljno si dugo u ekipi da zna{ kako malo publiciteta nikada nije na odmet. îtav svet bi znao ~iji je proizvod obavio podizanje." I dalje nije dovoljno dobro, re~e Emerson sebi. Parkinsonovi su poslovali veoma lepo - a publicitet po svaku cenu ni u kom slu~aju nije bio poèljan. Za mnogo ljudi ta olupina bila je gotovo sveta; one koji su ~a~kali po njoj svrstavali su u plja~ka{e grobova. Ali znao je da ljudi ~esto prikrivaju - ~ak i ne uspevaju da prepoznaju - svoje prave pobude. Otkako je stupio u odbor, upoznao je Ruperta i zavoleo ga, iako te{ko da bi ga nazvao bliskim prijateljem; za ~oveka spolja bilo je te{ko da se zbliì sa Parkinsonovima. Rupert je imao sopstveni nesre|eni ra~un sa morem. Pre pet godina uzelo mu je divnu jahtu Aurora, duga~ku dvadeset pet metara, kada joj je neo~ekivani nalet oluje otrgnuo katarku kod ostrva Scili i razbio je na surovom stenju koje je uzelo toliko ètava kroz vekove. îstim slu~ajem on nije bio na brodu; bila je to rutinska plovidba - od Kovsa do Bristola radi reglaè. îtava posada je izgubljena - uklju~uju}i kapetana. Rupert Parkinson nikada to nije u potpunosti preboleo; istovremeno je izgubio brod i, kao {to je bilo dobro znano, ljubavnicu. Lik plejboja koji je sada nosio kao samoodbranu bio je samo povr{inski. "Sve je to vrlo zanimljivo, Ruperte. Ali {ta ta~no ima{ na umu? Svakako ne o~ekuje{ da se i ja ume{am!" "I da i ne. Trenutno, sve je to - kako se ono kaè? - misaoni eksperiment. Voleo bih da se napravi studija izvodljivosti i spreman sam da je li~no finansiram. A onda, ako projekat ima imalo smisla, izne}u ga na odboru." "Ali sto miliona! Kompanija ni u kom slu~aju ne bi rizikovala toliko. Deoni~ari bi nas gurnuli iza re{etaka za tili ~as. Da li u buvaru ili ludnicu, to ne znam." "Moglo bi biti i skuplje - ali ne o~ekujem da Parkinsonovi uloè ~itav kapital. Mo`da dvadeset ili trideset miliona. Imam prijatelje koji bi mogli da namaknu toliko." "I dalje nije dovoljno." "Ta~no." Nastala je duga ti{ina, isprekidana samo slaba{nim pevuckavim pi{tanjem sistema za de{ifrovanje u realnom vremenu dok je ovaj uzalud tragao za ne~im {to bi dekodirao. "Vrlo dobro", re~e Emerson najzad. "Idem pola-pola sa tobom - bar {to se ti~e izve{taja o izvodljivosti. Ko ti je stru~njak? Da li ga poznajem?" "Mislim da ga poznaje{. Jason Bredli." "Oh - ~ovek sa dìnovskim oktopodom." "To je bila tek va{arska predstava. Ali pogledaj koliko je doprinela njegovom ugledu u javnosti."

18

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"I njegovim prihodima, ube|en sam. Jesi li se ~uo sa njim? Da li je zainteresovan?" "Veoma - ali, sa druge strane, to je slu~aj sa svakom firmom za okeanski inènjering. Siguran sam da }e neke od njih biti spremne da uloè sopstveni novac - ili bar da rade na neprofitnoj osnovi, ~isto za publicitet." "Okej - nastavi. Ali iskreno, mislim da je re~ o tra}enju novca; zavr{i}emo sa veoma skupom lektirom kada gospodin Bredli bude zavr{io izve{taj. Ionako ne vidim {ta bih sa pedeset hiljada tona, ili koliko ve} ima, zar|alog starog gvo`|a." "To prepusti meni - imam jo{ nekoliko zamisli, ali jo{ ne bih da pri~am o njima. Ukoliko neke upale, projekat bi se isplatio - na kraju. Mo`da bi ~ak mogao da do|e{ do profita." Emerson je sumnjao da je to 'ti' tek onako izletelo. Rupert je funkcionisao veoma glatko, a ta~no je znao {ta radi. I svakako je znao da bi njegov slu{alac bio u stanju da potpi{e ~itavu operaciju - kada bi èleo. "Jo{ samo jedna stvar", nastavi Parkinson. "Dok ne kaèm OK - a to ne}e biti dok ne dobijem Bredlijev izve{taj - ni re~ nikome. Naro~ito ne ser Rodèru - misli}e da smo ludi." "Ho}e{ da kaè{", odvrati Emerson, "da postoji i najmanja mogu}a sumnja u tom pogledu?" 9. PROROCI SA ODRE\ENIM UGLEDOM Prima: Urednik, Tajms [alje: Lord Oldis od Brajtfonta, OM, Predsednik Emeritusa, svetske asocijacije za nau~nu fantastiku Dragi gospodine, Va{ tre}i uvodnik (15. april 07) u vezi sa planovima za podizanje Titanika svedo~i o tome kakav je udarac ta katastrofa - ni u kom slu~aju najgora u istoriji pomorstva - imala na ma{tu ~ove~anstva. Jedan neobi~an vid te tragedije jeste da je opisana sa |avolskom precizno{}u ~etrnaest godina unapred. Prema klasi~nom izve{taju o ovoj katastrofi iz pera Valtera Lorda pod naslovom Nezaboravna no}, jo{ 1898. 'jedan energi~ni autor po imenu Morgan Robertson napisao je roman o slavnom prekoatlantskom putni~kom brodu, daleko ve}em od ijednog do tada izgra|enog. Robertson ga je napunio bogatim i samozadovoljnim ljudima, a onda ga potopio jedne hladne aprilske no}i pri sudaru ledenim bregom.' Taj knjièvni putni~ki brod bio je gotovo ta~no veli~ine Titanika, a imao je istu brzinu i gaz. Tako|e je nosio tri hiljade ljudi i imao je ~amaca za spasavanje za samo jedan deo njih... Puka podudarnost razume se. Ali postoji jedna sitna pojedinost od koje mi se ledi krv u ìlama. Robertson je svoj brod nazvao Titan.

19

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaVoleo bih tako|e da skrenem pa`nju na ~injenicu da su dva pripadnika profesije koju imam ~ast da predstavljam - pisaca nau~ne fantastike - oti{la na dno sa Titanikom. Jedan, @ak Fitrel, sada je gotovo zaboravljen, i ~ak mu je i nacionalno poreklo nesigurno. Ali postigao je dovoljno uspeha u trideset sedmoj godini delima kao {to su Gospodar dijamanata i Ma{ina koja misli da je mogao da putuje prvom klasom sa ènom (koja je, poput 97 posto dama iz prve klase i samo 55 posto onih iz tre}e, preìvela potapanje.) Daleko slavniji je ~ovek koji je napisao samo jednu knjigu, Putovanje na druge svetove: romansa budu}nosti, izvorno {tampanu 1894. To donekle misti~no putovanje po Sun~evom sistemu, godine 2000, opisuje antigravitaciju i druga ~udesa. Arkam Haus je objavila novo izdanje te knjige na stogodi{njicu njenog prvobitnog izlaska iz {tampe. Opisao sam autora kao 'slavnog', ali to je krupno potcenjivanje. Ime mu je jedino koje se pojavljuje iznad ogromnog naslova u Njujork Amerikanu za 16. april 1912: 'IZME[U 1500 I 1800 MRTVIH'. Bio je to multimilioner Dòn Dèkob Astor, ponekad ozna~avan kao 'najbogatiji ~ovek na svetu'. Bio je svakako najbogatiji autor nau~ne fantastike koji je ikada ìveo - ~injenica koja bi mogla da zgrozi oboàvaoce pokojnog Rona L. Habarda, ako ih jo{ ima. Po~a{}en sam da budem, Ser Iskreno va{ Oldis od Brajtfonta, OM Predsednik emeritus, SFWA 10. 'OSTRVO MRTVIH' Svaka struka ima znane predvodnike, ~ija se slava retko pruà van granica profesije. U bilo kom trenutku samo nekolicina ljudi moè da navede prvog svetskog ra~unovo|u, zubara, |ubretara, preduzetnika osiguranja, pogrebnika... da pomenemo samo {a~icu nimalo blistavih, ali neophodnih poziva. Me|utim, postoje neki na~ini zara|ivanja za ìvot koji su toliko vidljivi da oni koji ih upra`njavaju postaju doma}a imena u svakom domu. Prve su, razume se, izvo|a~ke umetnosti, u kojima svako ko stekne slavu zvezde moè smesta postati prepoznatljiv velikom delu ljudske rase. Sport i politika su blizu iza njih; ba{ kao i, mogao bi da tvrdi neki cinik, zlo~in. Jason Bredli nije spadao ni u jednu od tih kategorija i nikada nije o~ekivao da bude slavan. Epizoda sa Glomar Eksplorerom zbila se pre vi{e od tri decenije, a ~ak i da nije bila obavijena velom tajne, njegova uloga ostala je previ{e opskurna da bi zavre|ivala pomena. Iako su mu se nekoliko puta obra}ali pisci u nadi da prona|u novi ugao gledanja na operaciju D@ENIFER, iz njihovih napora nikada nije proizi{lo ni{ta. Izgledalo je verovatno da je, ~ak i u to doba, CIA smatrala da je i ona jedna knjiga na tu temu suvi{na, pa je preduzela korake da obeshrabri druge autore. Nekoliko godina posle 1974. Bredlija su pose}ivala anonimna, ali ugla|ena gospoda koja su ga

20

Artur Klark.Duh sa Grand Benksapodse}ala na dokumente koje je potpisao kada je oslobo|en du`nosti. Uvek su dolazila po dvojica i ponekad su mu nudili posao neodre|ene prirode. Iako su ga ube|ivala da bi bio 'zanimljiv i dobro pla}en', tada je zara|ivao dobre pare na naftnim platformama na Severnom moru i nije do{ao u isku{enje. Sada je pro{lo ve} vi{e od jedne decenije od poslednje posete, ali on nije sumnjao da ga Kompanija i dalje pomno drì u ogromnim bankama podataka u Lengliju - ili gde god to bilo tih dana. Nalazio se u svom uredu na ~etrdeset {estom spratu Tigovog tornja - sada patuljastog u pore|enju sa kasnijim podignutim oblakoderima Hjustona - kada je primio zadatak koji }e ga u~initi slavnim. Dogodilo se da je datum bio 22. april i Bredli je najpre pomislio da je njegova povremena mu{terija Dèf Rolings zakasnio za jedan dan. I pored zastra{uju}ih odgovornosti koje je imao kao izvr{ni direktor platforme Hibernija, Dèf je bio poznat po smislu za humor. Ovog puta nije se {alio; pa ipak, pro{lo je poprili~no vremena pre nego {to je Jason mogao ozbiljno da shvati njegov problem. "O~ekuje{ li od mene da poverujem", re~e on, "da ti je platformu od milion tona blokirao - oktopod!" "Ne ~itavu operaciju, razume se; samo spojnicu 1 - na{eg najboljeg proizvo|a~a. êtrdeset kilobarela dnevno. Pet dotoka ulazilo je u nju, svi pod punim zamahom. Do ju~e." Projekat Hibernija, iznenada pade na pamet Jasonu, imao je istu op{tu konstrukciju kao oktopod. Pipci - ili cevovodi - pruàli su se po morskom dnu od sredi{njeg tela prema dvanaest izvoda izbu{enih kroz tri hiljade metara pe{~ara bogatog naftom. Pre nego {to dostignu glavnu platformu, linije iz nekoliko pojedina~nih izvora sastavljale su se na proizvodnoj spojnici - i na samom morskom dnu, na dubini od gotovo stotinu metara. Svaka spojnica bila je automatizovani industrijski kompleks veli~ine prostrane stambene zgrade i sadràvala je svu specijalizovanu opremu neophodnu za rukovanje me{avinom gasa, nafte i vode pod visokim pritiskom, koja je eruptirala iz rezervoara daleko u dubini. Pre desetina miliona godina, priroda je stvorila i uskladi{tila to skriveno blago; nije bilo jednostavno otgrnuti ga iz njenog okrilja. "Reci mi {ta se ta~no dogodilo." "Je li ova mreà bezbedna?" "Naravno." "Pre tri dana po~eli smo da dobijamo pogre{na o~itavanja sa instrumenata. Protok je bio savr{eno normalan i zbog toga se nismo previ{e zabrinuli. Ali onda je odjednom do{lo do prekida dotoka podataka; izgubili smo svaku mogu}nost nadgledanja. Bilo je o~igledno da je glavni opti~ki vod prekinut, pa su automati, razume se, sve isklju~ili." "Nije posredi bio problem sa otpu{tanjem kabla?" "Ne; {titnik je radio savr{eno - bar jednom." "A onda?"

21

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Standardna procedura - poslali smo dole kameru - Oko tip 5. I pogodi {ta je bilo." "Baterije su crkle." "Ne. Kabl se zaka~io za spolja{nju platformu jo{ pre nego {to smo i mogli da u|emo i da pogledamo okolo." "[ta se dogodilo voza~u?" "Pa, kuhinja nije potpuno mehanizovana, a {ef Diboa uvek voli da upotrebi i malo nekvalifikovane radne snage." "Zna~i, izgubili ste kameru. [ta se onda desilo?" "Nismo je izgubili - ta~no znamo gde je - ali nam jedino prikazuje mnogo riba. Zato smo poslali dole ronioca da raspetlja stvari - i da vidi {ta moè da na|e." "Za{to ne DUV?" Na svakoj okeanskoj bu{otini bilo je nekoliko podvodnih robota - Daljinski Upravljanih Vozila. Stari dani kada su ljudski ronioci obavljali sav posao davno su postali pro{lost. Na drugom kraju linije zavladala je nelagodna ti{ina. "Pla{io sam se da }e{ me to pitati. Imali smo par nezgoda - dva DUV-a se remontuju - a ostala se ne mogu odvojiti od hitnih poslova na platformi Avalon." "Nije ti sre}an dan, ha? Zna~i, zato slogan 'Korporacije Bredli' glasi: 'Nijedan posao nije previ{e duboko.' Pri~aj mi jo{." "Po{tedi me tog izan|alog slogana. Po{to je dubina bila samo devedeset metara, poslali smo dole ronioca sa standardnom helijumsko-kiseoni~kom opremom... Jesi li ikada ~uo ~oveka kako vri{ti u helijumu? Nije ba{ lep zvuk... Kada smo ga izvukli i kada je ponovo bio u stanju da govori, rekao je da je ~itavu konstrukciju pokrio jedan oktopod. Kleo se da u pre~niku ima sto metara. Sme{no, rezume se - ali nema sumnje da je pravo ~udovi{te." "Koliko god da je veliki, malo pakovanje dinamita trebalo bi da ga ubedi da ode." "Previ{e opasno. Zna{ kakav je raspored tamo dole - na kraju krajeva, ti si pomagao da se instalira!" "Ukoliko kamera i dalje radi, zar ne prikazuje neman?" "Zaista smo videli deo pipka - ali nikako ne moèmo da mu procenimo veli~inu. Mislimo da je ponovo oti{ao unutra - pla{imo se da ne po~upa jo{ kablova." "Ne misli{ da se mo`da zaljubio u cevovode?" "Ba{ si duhovit. Ja pretpostavljam da je na{ao besplatan ru~ak. Zna{ - prokleti efekat oaze kojim se odeljenje za javnost uvek razmetalo." Bredli je zaista znao. Daleko od toga da o{te}uju okolinu, bukvalno svi podvodni artefakti bili su neodoljivo privla~ni za podmorski ìvot, tako da su ~esto postajali meta ribarskih brodova i raj za pecaro{e. Ponekad se pitao kako su ribe uop{te uspevale da preìve pre nego {to je ljudska vrsta velikodu{no prekrila olupinama dna svetskih mora.

22

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Mo`da bi {tap za podbadanje stoke obavio posao - ili èstoka doza infrazvuka." "Ba{ nas briga kako }e se stvar obaviti - sve dok nema o{te}enja opreme. Kako izgleda, posredi je posao po tvojoj meri - i po Dìmovoj, razume se. Da li je on spreman?" "On je uvek spreman." "Koliko brzo moè{ da do|e{ do Sen Dòna? U Dalasu je [evronov mlaznjak moè te pokupiti za jedan sat. Koliko je Dìm teàk?" "Jednu i po tonu." "Nema problema. Kada }e{ biti na aerodromu?" "Daj mi tri sata. Ovo mi nije uobi~ajeni posao - moram prvo malo da istraùjem." "Uobi~ajeni uslovi?" "Da - sto 'K' plus tro{kovi." "A bez u~inka nema ni pla}anja?" Bredli se nasme{i; vekovima stara spasila~ka formula verovatno nikada nije izgovorena u ovakvom slu~aju, ali izgledalo je da je primenljiva. U svakom slu~aju, posao je izgledao lak. Sto metara, nije nego! îsta besmislica... "Razume se. Pozva}u te za jedan sat da potvrdim. U me|uvremenu, po{alji mi faksom planove spojnice, da bih osveìo se}anje." "Vaì - i vide}u {ta jo{ mogu da prona|em dok ~ekam tvoj poziv." Nije bilo potrebe da se vreme tra}i na pakovanje; Bredli je uvek imao dve spremne torbe - jednu za tropske krajeve, drugu za Arktik. Prva je kori{}ena veoma retko; izgledalo je da je ve}ina njegovih poslova u neprijatnim krajevima sveta, a ni ovaj ne}e biti izuzetak. Severni Atlantik u ovo doba godine bi}e hladan i verovatno uzburkan; premda to nije bilo mnogo bitno na dubini od sto metara. Oni koji su Jasona smatrali tvrdim, prakti~nim nafta{em iznenadili bi se njegovim slede}im postupkom. Pritisnuo je dugme na konzoli na svom radnom stolu, zavalio se u stolicu koja je delom mogla da se spusti i sklopio o~i. Za ~itav spolja{nji svet spavao je. Pro{le su godine pre nego {to je otkrio identitet opsedaju}e muzike koja je zapljusnula palubu Glomar eksplorera i potekla preko nje pre gotovo pola njegovog ìvotnog veka. âk i tada, znao je da mora da je bila nadahnuta morem; lagani ritam talasa bio je nepogre{iv. I kako je odgovaraju}e bilo to {to je kompozitor Rus najpotcenjeniji od trojice titana koje je dala velika zemlja, retko pominjan istim dahom kad âjkovski i Stravinski... Kao {to se dogodilo sa Sergejom Rahmanjinovom pre mnogo godina, Jason Bredli tako|e je stajao op~injen pred 'Ostrvom mrtvih' Arnolda Beklina, a sada ga je ponovo gledao okom svoga uma. Ponekad je poistove}ivao sebe sa tajanstvenom, ogrnutom prilikom koja je stajala na la|i; ponekad je bio krmano{ (Haron?), a ponekad jezivi teret, no{en do poslednjeg po~ivali{ta pod ~empresima.

23

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaBio je to tajni obred koji je nekako sazreo u njemu tokom godina i za koji je on verovao da mu je vi{e nego jednom spasao ìvot. Jer dok je sedeo utonuo u muziku, njegov podsvesni um - koji se, izgleda, nije zanimao za takve bezna~ajnosti - bio je zaista veoma zauzet, analizuju}i posao koji je po~ivao pred njim i predvi|aju}i probleme koji bi mogli da iskrsnu. Bar je takva bila Bredlijeva vi{e nego napola ozbiljna teorija, koju nikada nije èleo da opovrgne prebliskim istraìvanjem. Kona~no se uspravio, isklju~io muzi~ki modul i okrenuo stolicu prema jednoj od {est tastatura. 'NeXT' tip 4, koji mu je uskladi{tavao ve}inu datoteka i informacija, te{ko da je bio poslednja re~ kompjuterske tehnike, ali Bredlijev posao razvio se uz njega i zato je on odoleo svim osavremenjavanjima, drè}i se zdravog na~ela: "Ako radi, ne popravljaj ga." "Tako sam i mislio", promrmljao je dok je prelazio pogledom enciklopedijsku stavku 'OKTOPOD'. "Maksimalna veli~ina kada se u potpunosti opruì moè biti do deset metara. Teìna od 50 do 100 kilograma." Jason nikada nije video oktopoda koji se makar probliìo toj veli~ini i poput ve}ine ronilaca smatrao ih je draèsnim i bezopasnim stvorenjima. Da mogu biti agresivni, a jo{ manje opasni, takvu mogu}nost nikada nije uzimao za ozbiljno. 'Videti i stavku Sport, podvodni.' Zatreptao je dvaput na tu poslednju referencu, trenutno je prihvatio i pro~itao sa me{avinom zabave i iznena|enja. Iako se ~esto oku{avao u sportskom ronjenju, ose}ao je tipi~ni profesionalni prezir prema amaterskim ljudima àbama. Previ{e mu ih se obra}alo u potrazi za poslom, blaèno nesvesni ~injenice da je najve}i deo njegovog posla obavljan u vodi predubokoj za neza{ti}enog ~oveka, ~esto sa nultim osvetljenjem pa ~ak i sa nultom vidljivo{}u. Ali morao je da se divi neustra{ivim roniocima Padìt Saunda, koji su se rvali sa protivnicima znatno teìm od sebe, koji su uz to imali ~etiri puta vi{e ruku - i iznosili ih na povr{inu, ne povrediv{i ih pri tom. (To je, izgledalo je, bilo jedno od pravila igre; ukoliko povredi{ oktopoda pre nego {to ga vrati{ u more, diskvalifikovan si.) Kratka video sekvenca u enciklopediji bila je gra|a no}nih mora: Bredli se upita koliko Padìt Saunderi imaju spokojan san. Ali ta sekvenca pruìla mu je klju~nu informaciju. Kako su ti ludi sportisti - i sportiskinje: bilo je poprili~no èna - uspevali da nateraju miroljubivog meku{ca da izi|e iz jazbine u stupi u borbu prsa u pipke? Jedva da je mogao da poveruje da je odgovor toliko jednostavan. Zastav{i tek toliko da doda nekoliko neuobi~ajenih stavki svojoj standardnoj opremi, dograbio je prtljag i krenuo na aerodrom. "Najlak{ih sto 'K' koje sam ikada zaradio", re~e Jason Bredli sebi. 11. ADA Dete dvoje blistavih roditelja ima dvostruki hendikep, a Krejgovi su jo{ vi{e oteàli ìvot svojoj k}erci time {to su joj dali ime Ada. Ta dobro reklamirana posveta prvom svetskom kompjuterskom teoreti~aru sabirala je njihove ambicije u vezi sa

24

Artur Klark.Duh sa Grand Benksabudu}no{}u deteta; bi}e, svim àrom su se nadali, sre}nija od tragi~ne k}erke lorda Bajrona, Ade, ledi Lavlejs. Bilo je stoga veliko razo~aranje kada Ada nije ispoljila nikakav poseban dar za matematiku. Do {este godine, {alili su se prijatelji Krejgovih, trebalo je da u najmanju ruku otkrije prosto pravilo trojno. Ispostavilo se da je koristila kompjuter bez ikakvog pravog zanimanja za njegov na~in rada; bila je to samo jo{ jedna od ku}nih naprava, poput vidfona, daljinskih upravlja~a, sistema upravljanih glasom, zidnog TV, kolorfaksa... âk je izgledalo da ima problema sa jednostavnom logikom, jer su je I, NILI i NI kola u potpunosti zbunjivala. Smesta je omrznula Bulove operetarore i jednom je briznula u pla~ pred simbolom IF/THEN operatora. "Daj joj vremena", ube|ivao je ~esto Donald nestrpljivu Edit. "Ni{ta ne nedostaje njenoj inteligenciji. Imao sam najmanje deset godina pre nego {to sam razumeo rekurzivne petlje. Mo`da }e biti umetnica. Poslednji put imala je same petice iz likovnog, vajanja..." "I jedinicu iz aritmetike. Jo{ gore - izgleda da ju je ba{ briga! Eto {ta me toliko brine." Donald se nije slagao, ali znao je da }e samo po~eti novu sva|u ako to bude rekao. Voleo je Adu previ{e da bi video ma kakvo nesavr{enstvo u njoj; sve dok je bila sre}na i prolazila srazmerno dobro u {koli, ni{ta mu drugo nije bilo bitno. Ponekad je èleo da je nisu opteretili tim evokativnim imenom, ali Edit je, izgleda, i dalje bila re{ena da ima k}erku genija. To je sada bilo jo{ najmanje od njihovih neslaganja. Zaista, da nije bilo Ade, razveli bi se jo{ odavno. "[ta }emo da radimo u vezi sa ku~etom?" upita on, èljan da promeni temu. "Ima jo{ samo tri nedelje do njenog ro|endana - a obe}ali smo joj." "Pa", re~e Edit, omek{av{i na trenutak, "jo{ se nije odlu~ila. Nadam se samo da ne}e poèleti ne{to ogromno - kao veliku dogu. Uostalom, to nije bilo obe}anje. Rekli smo joj da }e to zavisiti od njenog slede}eg testa u {koli." Ti si joj rekla, uzvrati Donald nemo. Koji god bio ishod, Ada }e dobiti to ku~e. Makar i poèlela irskog vu~jaka - koji bi, na kraju krajeva, i bio odgovaraju}i pas za toliko imanje. Donald i dalje nije bio siguran da li je ta zamisao bila dobra, ali kupovinu su mogli lako dopustiti sebi, a on je davno odustao od rasprave sa Edit po{to se ona jednom odlu~i na ne{to. Ro|ena je i vaspitana u Irskoj i bila je ~vrsto re{ena da i Adi pruì istu prednost. Zamak Konroj bio je zapu{ten vi{e od pola veka i neki delovi sada su bili u ru{evinama. Ali ono {to je preostalo bilo je vi{e nego prostrano za jednu modernu porodicu, a {tale su bile u naro~ito dobrom stanju, jer ih je odràvala lokalna jaha}a {kola. Posle èstokog trljanja i opse`nog hemijskog ratovanja, pruìle su izvrstan sme{taj za kompjutere i komunikacionu opremu. Lokalni ìtelji smatrali su to bednom zamenom. U celini, me|utim, bili su dosta prijateljski raspoloèni: na kraju krajeva, Edit je bila Irkinja koja se sna{la u ìvotu, iako se udala za Engleza. I sr~ano su odobravali

25

Artur Klark.Duh sa Grand Benksanapore Krejgovih da slavnim vrtovima povrate bar deo njihove devetnaestovekovne slave. Jedan od Donaldovih prvih poteza, po{to su prizemlje zapadnog krila u~inili nastanjivim, bila je opravka camere obscure ~ija je kupola bila poznoviktorijanska primisao (neki su govorili 'izraslina') na grudobranima zamka. Postavio ju je lord Frensis Mekinoj, radoznali amaterski astronom i tvorac teleskopa, tokom poslednje decenije ìvota; kada se paralizovao, a budu}i odve} ponosit da bi dopustio da ga guraju po imanju u kolicima, provodio je sate nadgledaju}i svoje carstvo iz te osmatra~nice - i daju}i naredbe vojsci ba{tovana uz pomo} zastavica. Vek stara optika bila je i dalje u iznena|uju}e dobrom stanju i davala je blistavu sliku spolja{njeg sveta u vodoravnom vidnom polju. Adu je op~inio taj instrument i ose}aj mo}i koji joj je pruào dok je pregledala terene zamka. Bilo je to, izjavila je, mnogo bolje od televizije - ili dosadnih, starih filmova koje su joj roditelji stalno gledali. A tamo gore, na grudobranima, nije mogla da ~uje zvuk njihovih ljutitih glasova. 12. MEKU[AC NEUOBIÂJENIH RAZMERA Prve lo{e vesti stigle su ubrzo po{to se Bredli dao na zadocneli ru~ak. '[evron Kanada' hranio je dobro svoje VIP-ove, a Jason je znao da ~im stigne do Sen Dòna ne}e imati mnogo vremena za bezbri`ne redovne obroke. "Izvinite {to vas uznemiravan, gospodin Bredli", re~e stjuard, "ali imate hitan poziv iz glavnog ureda." "Zar ga ne mogu primiti ovde?" "Bojim se da ne - imate i video poruku. Morate da po|ete pozadi." "Prokletstvo", re~e Bredli i proguta jo{ jedan brzi zalogaj izvanrednog teksa{kog bifteka. Uz oklevanje je odgurnuo tanjir i oti{ao do komunikacione kabine u zadnjem delu aviona. Video je bio jednosmeran i zbog toga nije imao ose}aj krivice {to i dalje `va}e dok je Rolings podnosio izve{taj. "Malo smo istraìvali, Jasone, oko veli~ina oktopoda - narod na platformi nije bio ba{ sre}an kada si se nasmejao na njihovu procenu." "[teta. Proverio sam u enciklopediji. Najve}i oktopod ima manje od deset metara u pre~niku." "Onda bolje pogledaj ovo." Iako je slika koja je blesnula na ekranu o~igledno bila veoma stara fotografija, izgledala je izvanrednog kvaliteta. Prikazivala je grupu ljudi na plaì oko bezobli~ne mase otprilike veli~ine slona. Sledilo je nekoliko drugih fotografija u brzom nizu; sve su jednako jasno prikazivale - ali {ta to, bilo je nemogu}e re}i. "Kada bi trebalo da uloìm pare na to", re~e Bredli, "naga|ao bih da je re~ o gadno raspadnutom kitu. Video sam - i osetio zadah - nekolicine. Izgledali su upravo tako; ukoliko nisi pomorski biolog, nikada ga ne bi prepoznao. Tako je ro|ena morska zmija."

26

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa"Lep poku{aj, Jasone. To je u to vreme rekla ve}ina stru~njaka - uzgred, bilo je to 1896. A mesto je bilo Florida - plaà Sent Ogastin, da budemo precizni." "Biftek mi se hladi, a ovo ba{ ne doprinosi mom apetitu." "Ne}u jo{ dugo. Taj komadi} imao je oko pet tona; sre}om, jedno par~e sa~uvano je u Smitsonijanu, tako da su pedeset godina kasnije nau~nici mogli da ga ponovo pogledaju. Nema sumnje da to jeste bio oktopod; i mora da je imao raspon krakova od gotovo sedamdeset metara. Zna~i da procena na{eg ronioca mo`da i nije bila ba{ toliko preterana." Bredli je }utao nekoliko trenutaka, vare}i tu prili~no neo~ekivanu - i nedobrodo{lu - informaciju. "Verova}u kada ga budem video", re~e on, "iako nisam siguran da to èlim." "Uzgred", re~e Rolings, "nikome nisi govorio o ovome?" "Razume se da nisam", zareà Jason, iznerviran samom pomisli. "Pa, mediji su se dokopali informacije; naslovi na faksvestima ve} ga zovu Oskar." "Dobar publicitet: za{to se brine{?" "Nadali smo se da }e{ se otarasiti nemani, a da ti niko ne viri preko ramena. Sada moramo da budemo pa`ljivi; ne smemo povrediti slatkog, malog Oskara. Ljudi iz 'Svetske Divljine' pomno posmatraju. Da i ne pominjemo 'Plavi Mir'." "Ti ludaci!" "Mo`da. Ali SD treba uzeti ozbiljno: seti se ko im je predsednik. Ne èlimo da uznemirimo dvorac." "Uradi}u {to mogu da budem neàn. U svakom slu~aju ne}u koristiti nuklearno oru`je - ~ak ni ograni~enog dejstva." Prvi zalogaj sada mlakog bifteka dozva neprijatno se}anje. Nekoliko puta, priseti se Bredli, jeo je oktopoda - i ba{ uìvao u tome. Nadao se da }e mo}i da izbegne obrnuti scenario. 13. MO] PIRAMIDE Kada je Ada, jecaju}i, poslata u svoju sobu, Edit i Donald Krejg piljili su jedno u drugo u obostranoj neverici. "Ne shvatam", re~e Edit najzad. "Nikada pre nije bila neposlu{na; u stvari, uvek se veoma dobro slagala sa gospo|icom Ajvs." "A ovo je ba{ ona vrsta testova u kojima je obi~no veoma dobra - nema formula, samo vi{estruki izbori i lepe slike. Daj da pro~itam to pismo jo{ jednom..." Edit mu ga pruì, nastavljaju}i da prou~ava ispitni list koji je prouzrokovao sve nevolje. Dragi gospodine Krejg, Veoma mi je ào {to moram da vas izvestim da sam bila prisiljena da udaljim Adu zbog neposlu{nosti. Jutros je njenom razredu dat priloèni standardni test vizuelne percepcije. Bila je izuzetno dobra (95 posto) sa svim problemima izuzev broja 15. Na moje iznena|enje,

27

Artur Klark.Duh sa Grand Benksabila je jedini u~enik u razredu koji je dao pogre{an odgovor na to veoma jednostavno pitanje. Kada sam joj to pokazala, glatko je porekla da nije u pravu. âk i kada sam joj pokazala {tampani odgovor, odbila je da prizna gre{ku i tvrdoglavo govorila da su svi ostali pogre{ili! Na toj ta~ki postalo je neophodno, zbog razredne discipline, da je po{aljem ku}i. Zaista mi je ào, jer obi~no je tako dobra devoj~ica. Mo`da }ete vi razgovarati sa njom i nagnati da se urazumi. Iskreno, Elizabet Ajvs (razredni stare{ina) "Izgleda gotovo", re~e Donald, "kao da se namerno trudila da ne uspe." Edit zavrte glavom. "Ne verujem. âk i sa tom gre{kom, pro{la bi dobro." Donald je piljio u mali niz blistavo obojenih geometrijskih figura koje su izazvale ~itavu nevolju. "Postoji samo jedna stvar", re~e on. "Idi, porazgovaraj sa njom i smiri je. Daj mi deset minuta sa makazama i malo hamera - onda }emo srediti stvar jednom za svagda, da ne bi bilo dalje rasprave." "Bojim se da }e{ samo ~a~kati po simptomima, a ne po bolesti. @elimo da znamo za{to je uporno tvrdila da je u pravu. To je - gotovo patolo{ki. Mo`da }emo morati da je po{aljemo psihijatru." Ta misao ve} je pala Donaldu na pamet, ali ju je smesta odbacio. Tokom potonjih godina ~esto }e se se}ati ironije tog trenutka. Dok je Edit smirivala Adu, on brzo odmeri potrebne trouglove uz pomo} olovke i lenjira, ise~e ih od hamera i spoji ivice, dobiv{i tako tri primerka najjednostavnijih geometrijskih tela - dva tetraedra i jednu piramidu, sve sa jednakim stranicama. To je delovalo kao detinjasta igra, ali bilo je najmanje {to je mogao da u~ini za voljenu i uznemirenu k}erku. "15 (a)", ~itao je on. "Data su dva istovetna tetraedra. Svaki ima 4 jednakostrani~na trougla za stranice, {to ~ini zbir od 8. Ukoliko se bilo koje dve njihove povr{ine sastave, koliko }e stranica imati novo telo?" Bio je to toliko jednostavan misaoni eksperiment da bi svako dete trebalo da je u stanju da ga obavi. Po{to su dve od osam strana progutane u novom telu dijamantskog oblika, odgovor je o~igledno bio {est. Ada je bar to uradila dobro... Drè}i ga izme|u palca i kaìprsta, Donald zavrte mali kartonski dijamant nekoliko puta, a zatim ga sa uzdahom ispusti na sto. On se smesta raspade na dva sastavna dela. "15 (b) Dati su tetraedar i piramida, svaki sa ivicama iste duìne. Me|utim, piramida ima kvadratnu osnovicu i ~etiri trougaone stranice. Prema tome, dve figure zajedno imaju 9 stranica.

28

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaUkoliko se dve trougaone stranice spoje, koliko }e stranica imati tako dobijena figura?" Sedam, razume se, promrmlja Donald, po{to }e dve od prvobitnih devet biti izgubljene u novom telu... Lenjo je okretao mala kartonska tela dok se dva trougla nisu spojila. Zatim je zatreptao. A onda mu se usta otvori{e. Sedeo je }utke jedan trenutak, proveravaju}i dokaz sopstvenim o~ima. Lagani osmeh pro{iri mu se preko lica i on tiho re~e u ku}ni komunikator: "Edit - Ada - imam ne{to da vam pokaèm." Onog ~asa kada je Ada u{la, crvenih o~iju i jo{ jecaju}i, on pruì ruke i zagrli je. "Ada", pro{apta, ne`no joj miluju}i kosu, "veoma se ponosim tobom." Zapanjenost na Editinom licu ozarila ga je vi{e nego {to je trebalo. "Ne bih poverovao", re~e on. "Odgovor je bio toliko o~igledan da se ljudi koji su sastavljali test uop{te nisu potrudili da ga provere. Gledaj..." On uze petostranu piramidu i prisloni ~etvorostrani tetraedar uz jednu njenu trougaonu stranicu. Novo telo imalo je samo pet stranica - a ne 'o~iglednih' sedam... "Iako sam na{ao odgovor", nastavi Donald - a u glasu mu se razabirao prizvuk strahopo{tovanja dok je gledao k}erku koja se sada sme{ila - "ne mogu to da vizualizujem mentalno. Kako si znala da se druge strane tako spajaju?" Ada je delovala zbunjeno. "A {ta bi drugo radile?" odgovori ona. Nastala je duga ti{ina dok su Donald i Edit upijali taj odgovor i gotovo istovremeno stigli do istog zaklju~ka. Ada se mo`da nije najbolje snalazila u logici ili analizi - ali njen ose}aj za prostor, njena geometrijska intuicija, bili su u potpunosti izuzetni. Sa samo devet godini, daleko je nadma{ala svoje roditelje. A da se i ne pominju oni koji su sastavili test... Napetost u odaji polako je nestajala. Edit po~e da se smeje i ubrzo se sve troje zagrli{e sa gotovo detinjastom rado{}u. "Jadna gospo|ica Ajvs", zakikota se Donald. "êkaj dok joj samo kaèmo da u razredu ima Ramanudàna geometrije!" Bio je to jedan od poslednjih sre}nih trenutaka u njihovom bra~nom ìvotu; ~esto su se vra}ali se}anjima na njega u gorkim godinama koje }e uslediti. 14. POZIVANJE OSKARA "Zbog ~ega se te stvari uvek zovu Dìm?" upita reporter koji je presreo Bredlija na aerodromu Sent Dòn. Bio je iznena|en {to je stigao samo jedan, imaju}i u vidu uzbu|enje koje je, kako izgleda, izazivala njegova misija. No, i jedan je, razume se,

29

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa~esto vi{e nego dovoljno: ali, najzad, nije bilo demonstracija 'Plavog Mira' sa kojima se trebalo nositi. "Dobile su naziv prema prvom roniocu koji je nosio oklopljeno odelo kada su izvla~ili zlato sa Luzitanije, tamo negde tridesetih godina. Naravno, od tada su ih neizmerno pobolj{ali..." "Kako?" "Pa, imaju sopstveni pogon, a ja bih mogao da ìvim u Dìmu pedeset sati, na dva kilometra dubine - iako mi ba{ ne bi bilo mnogo zabavno. âk i sa servo pokretanim udovima, ~etiri ~asa je maksimalno delotvorno radno vreme." "Mene ne biste naterali u takvu stvar", uzvrati reporter, dok je hiljadu pet stotina kilograma titana i plastike, koje je pratilo Bredlija od Hjustona, pa`ljivo ubacivano u [evronov helikopter. "Sam pogled na to izaziva mi klaustrofobiju. Naro~ito kad se prisetim..." Bredli je znao {ta dolazi, pa je to izbegao tako {to je mahanuo u znak pozdrava i uputio se prema helikopteru. Isto pitanje postavilo mu je, u ovom ili onom obliku, najmanje deset voditelja TV intervjua u nadi da }e izvu}i neku reakciju. Svi su bili razo~arani i prisiljeni da potom smi{ljaju ma{tovite naslove kao: "Gvozdeni ~ovek u ode}i od titana". "Zar se ne pla{ite duhova?" pitali su ga - ~ak i drugi ronioci. Oni su bili jedini kojima je odgovarao ozbiljno. "Za{to bih?" uvek je uzvra}ao. "Ted Kolijer mi je bio najbolji prijatelj; samo Bog zna koliko smo pi}a podelili." ("I devojaka", mogao je da doda.) "Ted bi bio odu{evljen; u ono vreme ni na koji drugi na~in nisam mogao da priu{tim sebi Dìma - a dobio sam ga za ~etvrtinu cene njegove izrade. I to najsavremeniji model - nijednom jo{ nije imao mehani~ki kvar. Tedu je naprosto sre}a okrenula le|a: na{ao se beznade`no zarobljen u sru{enoj konstrukciji, tako da nije bilo vremena da ga izvuku. A, znate, Dìm ga je drào ìvot tri sata duè nego {to je to jem~ila garancije. Jednog dana mo`da i meni zatrebaju ta tri sata." Ali ne, nadao se, na ovom poslu - ukoliko njegov tajni sastojak bude delovao. Sada je bilo prekasno izvla~iti se; jedino mu je preostalo da se uzda da je enciklopedija, koja ga je, izgleda, neprijatno izneverila u vezi sa jednom bitnom pojedino{}u, ipak ta~na u drugim stvarima. Kao i uvek, Jasona je impresionirala ~ista veli~ina platforme Hibernija, iako je samo jedan njen deli} bio vidljiv iznad nivoa mora. Betonsko ostrvo od milion tona delovalo je kao tvr|ava, a njegovi izlomljeni obrisi otvarali su vatreno polje na sve strane. I zaista, bilo je sazdano da odbije neumoljivog, premda ne i ljudskog neprijatelja - ogromne bregove koji su se lagano spu{tali iz arkti~kog rasadnika. Inènjeri su tvrdili da zdanje moè da izdrì maksimalni mogu}i udar. Nisu im ba{ svi verovali. Nastala je neznatna stanka dok se helikopter primicao platformi za sletanje na vi{espratnoj zgradi na vrhu; na njoj se ve} nalazio helikopter RAF-a, koji je morao da se

30

Artur Klark.Duh sa Grand Benksaodgura u stranu pre nego {to su mogli da se spuste. Bredli baci pogled na njegove oznake i nemo zaje~a. Kako su saznali toliko brzo? upita se on. Predsednik 'Svetske Divljine' ~ekao ga je ~im je kro~io na vetrom brisanu platformu, jo{ dok su se veliki rotori lagano zaustavljali. "Gospodine Bredli? Poznat mi je va{ ugled, razume se - i drago mi je {to sam vas upoznao." "Ovaj - hvala, va{a visosti." "Taj oktopod - da li je stvarno toliko veliki kao {to kaù?" "To nameravam da otkrijem." "Bolje vi nego ja. A kako nameravate da postupite sa njime?" "Ah - to je tajna firme." "Ni{ta nasilno, nadam se." "Ve} sam obe}ao da ne}u koristiti nuklearno oru`je... ser." Princ se ovla{no nasmeja, a zatim uperi prst u donekle ulubljeni aparat za ga{enje poàra koji je Bredli pa`ljivo nosio u naru~ju. "Mora da ste prvi ronilac koji nosi jednu od tih stvari pod vodu. Ho}ete li ga koristiti kao hipodermi~ku iglu? Pretpostavimo da se pacijent pobuni?" Nije ba{ lo{e naga|anje, pomisli Bredli; zasluùje {esticu od mogu}ih deset. Ali nisam gra|anin Britanije; ne moè da me po{alje u Tauer zbog odbijanja da odgovaram na pitanja. "Ne{to nalik tome, va{a visosti. I ne}e izazvati nikakve trajne posledice." Bar se nadam, dodade on nemo. Bilo je i drugih mogu}nosti; Oskar }e mo`da biti u potpunosti ravnodu{an - ili }e se iznervirati. Bredli se uzdao da }e biti savr{eno bezbedan unutar Dìmovog metalnog oklopa, ali ne bi bilo prijatno da ga oktopod baca tamo amo poput gra{ka u mahuni. Princ je i dalje delovao zabrinuto, a Bredli je bio sasvim uveren da ta briga nije usmerena na ljudskog protagonistu predstoje}eg susreta. Njegova kraljevska visost brzo je potvrdila tu uverenost. "Molim vas, upamtite, gospodin Bredli, da je to stvorenje jedinstveno - ovo je prvi put da je vi|en jedan takav ìvi primerak. Verovatno je re~ o najve}oj ìvotinji na svetu. Mo`da najve}oj koja je ikada postojala. Oh, neki dinosauri svakako su imali ve}u teìnu - ali nisu pokrivali toliku teritoriju." Bredli je stalno mislio na te re~i dok je lagano tonuo prema morskom dnu i dok je oko njega bleda sun~eva svetlost severnog Atlantika nestajala do potpunog crnila. Vi{e su ga uzbu|ivale nego pla{ile; ne bi se bavio tim poslom da se lako pla{io. A ose}ao je da nije sam; dva dobro}udna duha putovala su sa njime u dubine. Jedan je bio prvi ~ovek koji je ikada iskusio taj svet - heroj njegovog detinjstva, Vilijem Bib, koji je dodirnuo granicu bezdana svojom primitivnom batisferom, tamo jo{ tridesetih godina. A drugi je bio Ted Kolijer, koji je umro u istom ovom prostoru {to ga je Bredli sada zauzimao - tiho, bez buke, zbog toga {to nije mogao da u~ini ni{ta drugo. "Dno se primi~e; vidljivost oko dvadeset metara - jo{ ne vidim instalaciju."

31

Artur Klark.Duh sa Grand BenksaTamo gore, svi }e ga posmatrati na sonaru, a ~im do|e dole - kroz onesposobljenu kameru. "Meta na trideset metara, smer dva dva nula." "Vidim je; struja mora da je bila ja~a nego {to sam mislio. Sada stièm do dna." Nekoliko sekundi sve je bilo skriveno u oblaku mulja; kao {to je uvek ~inio u takvim trenucima - on se priseti 'Podizanja mal~ice pra{ine' sa misije Apola 11. Struja je brzo po~istila izmaglicu koja je zakanjala vidik i sada je bio u prilici da osmotri masivni inènjerski kompleks koji se uzdizao u dvostrukom snopu Dìmovog spolja{njeg osvetljenja. Izgledalo je kao da je to neka hemijska fabrika prili~ne veli~ine ispu{tena na morsko dno da bi postala sastajali{te za mirijade riba. Bredli je video manje od ~etvrtine ~itave instalacije, jer najve}i njen deo ostajao je skriven u daljini i tami. Ali precizno je poznavao raspored, budu}i da je proveo dobar deo svog skupocenog, nerviraju}eg i ponekad opasnog vremena u takvim konstrukcijama. Masivni okvir od ~eli~nih cevi, debljih od ~oveka, obrazovao je otvoreni kavez oko skupine ventila, cevi i ure|aja pod pritiskom, opleten kablovima i raznovrsnim manjim cevima. Izgledalo je kao da je nabacan bez pravila ili logike, ali Bredli je znao da je svaka stavka pa`ljivo planirana kako bi se uhvatila uko{tac sa ogromnim silama usnulim daleko u dubini. Dìm nije imao noge - pod vodom, kao i u svemiru, ~e{}e su bile smetnja nego korist - a pokretima mu se upravljalo uz pomo} mlaznica niskog pritiska. Pro{lo je vi{e od godinu dana otkako je Bredli poslednji put obukao svoj pokretni oklop i stoga je u prvi mah reagovao pomalo neskladno, ali stare ve{tine brzo su se vra}ale. Pustio je Dìma da blago pluta prema cilju, lebde}i na nekoliko centimetara iznad morskog dna kako ne bi uzburkao mulj. Bila je ovo situacija u kojoj je dobra vidljivost bila bitna i bilo mu je drago {to mu je Dìmova poluloptasta kupola pruàla vidno polje u punom krugu. Prisetiv{i se sudbine kamere - leàla je na nekoliko metara odatle upletena u kablaù tanku poput olovke - Bredli zastade neposredno pored strukture spojnice, razmi{ljaju}i o tome koji bi bio najbolji na~in da u|e u nju. Prvi cilj bio mu je da na|e prekid u fiber-opti~koj vezi; znao je njen ta~an poloàj, tako da to ne bi trebalo da bude nikakav problem. Drugi mu je bio isterivanje Oskara; to mo`da ne}e biti tako lako. "Idemo", javio je gornjoj strani. "Ulazim kroz trgova~ki prilaz - pristupni tunel B... Nema ba{ mnogo prostora za manevrisanje, ali ne}e biti problema..." Zastrugao je jednom, veoma blago, po metalnom zidu kru`nog hodnika, a kada je to uradio, postao je svestan ravnomernog, niskofrekventnog 'tump, tump, tump...' koje je dopiralo negde iz lavirinta rezervoara i cevi oko njega. O~igledno je neki element opreme i dalje radio; mora da je u okolini bilo mnogo bu~nije kada je sve radilo pod punim pogonom... Ta pomisao prizva mu davno zaboravljeno se}anje. Prisetio se kako je, kao mali de~ak, uti{ao zvu~nike razglasa lokalnog va{ara dobro naciljanim hicima iz o~eve pu{ke

32

Artur Klark.Duh sa Grand Benksa- a onda je nedeljama ìveo u strahu da }e ga otkriti. Mo`da je i Oskara iznervirao taj razgalamljeni upada~ u njegovu oblast, pa je preduzeo sli~ne odlu~ne mere da vaspostavi mir i ti{inu. Ali gde se deo Oskar? "Zbunjen sam - sada sam unutra - i vidim ~itav raspored. Mno{tvo mesta za skrivanje - ali nijedno dovoljno veliko da se sakrije i{ta krupnije od ~oveka. Svakako ne veliko poput slona. Ah - evo onoga {to ste traìli!" "[ta si to na{ao?" "Glavni sistem kablova - izgleda kao tanjir {pageta koji je ispustio nepa`ljivi konobar. Zacelo je bila potrebna poprili~na snaga da se raspori; mora}ete da promenite ~itav odeljak." "[ta je to moglo da u~ini? Gladna ajkula?" "Ili gladna murina. Ali nema tragova zuba - o~ekivao bih ih. I zube, kada je ve} re~ o tome. Oktika je i dalje najsigurniji ulog. Ali ko god bio, sada nije kod ku}e." Ne ùre}i, Bredli stade da pa`ljivo pregleda instalaciju, ali nije mogao da uo~i nikakve druge tragove o{te}enja. Uz malo sre}e, jedinica bi trebalo da postane funkcionalna za nekoliko dana - ukoliko tajni saboter ne udari ponovo. U me|uvremenu, nije mogao da u~ini ni{ta vi{e; po~eo je pa`ljivo da upravlja mlaznicama, uputiv{i se nazad odakle je do{ao; uvodio je Dìma u lavirint nosa~a i cevi i ponovo ga izvodio. Jednom je uznemirio neku malu, bezoli~nu masu koja je zaista bila oktopod - mo`da metar u pre~niku. "Tebe mogu da precrtam sa liste osumnji~enih", promrmlja on za sebe. Gotovo da je izi{ao iz spolja{njeg okvira masivnih cevi i nosa~a kada je shvatio da se predeo izmenio. Pre mnogo godina, bio je mali, stidljivi de~ak na {kolskoj ekskurziji do slavne botani~ke ba{te u ju`noj Dòrdìji. Nije se se}ao gotovo ni~ega od ~itave posete, ali postojala je jedna stvar koja je, iz nekog razloga, ipak ostavila trajni utisak na njega. Nikada nije ~uo za banjan i zapanjio se kada je otkrio da postoji drvo koje moè da ima ne jedno stablo, ve} na desetine njih - a svaki zasebni stub sluìo je kao oslonac zajedni~koj, prostranoj kupoli satkanoj od granja. U ovom slu~aju, razume se, bilo ih je ta~no osam; znao je to, iako ih uop{te nije prebrojao. Samo je piljio u divovske o~i, crne poput no}i, nalik bezdanim lokvama mastila, koje su ga bezose}ajno posmatrale. Bredlija su ~esto pitali: "Da li si se ikada upla{io?" a on je uvek davao isti odgovor: "Boè, da - mnogo puta. Ali svaki put tek kada bi sve bilo gotovo - zato sam i dalje ovde." Iako to niko ne bi nikada poverovao, sada se nije ni najmanje upla{io jedino je osetio strahopo{tovanje, kao {to bi to iskusio pred nekom neo~ekivanom divotom. I tako, njegova prva reakcija bila je: "Dugujem izvinjenje onom roniocu." A druga: "Da vidimo da li ovo radi." Cilindar aparata za ga{enje poàra ve} je bio u zahvatu Dìmovog levog spolja{njeg manipulatora i Bredli ga okrenu servoom navi{e do poloàja za ni{anjenje. Istovremeno, pokrenuo je desni krak, tako da su mehani~ki prsti mogli da povuku

33

Artur Klark.Duh sa Grand Benksaobara~. Za ~itavu operaciju bilo je potrebno samo nekoliko sekundi; ali Oskar je reagovao prvi. Izgledalo je da opona{a Bredlijeve pokrete, nani{aniv{i mesnatom cevi na njega - kao da tako|e drì na brzinu prepravljen aparat za ga{enje po{ara. Ho}e li to on poprskati ne~im mene? upita se Bredli. Nikada ne bi poverovao da ne{to toliko veliko moè da se kre}e tako brzo. âk i unutar oklopa, Bredli oseti udar mlazne struje kada se Oskar prebacio na pogon za slu~aj opasnosti; nije bilo vremena za kora~anje po dnu poput osmonogog stola. Onda sve nes

1990 Artur Klark - Duh Sa Grand Benksa

Documents