1911 - projekat digitalizacije

zkvh.org.rs

zkvh.org.rs

I PRIMERAK. z

~ ==;;~-~;;=· .~,v~&i~a.n:::::+;,,X.~?(==V==I== 11.==G==O====D=I N=A=. =======~ ~' .. o /r. INSTITirr ,,IVA ANTITNOVIć•• ~, S lJ R () T J C A \. ·. 6 ,n r-p :) . •~ • ftl lNJf!VAĆKO.ŠCJK'A(~KA _; Bt'. . :2_ ,.Y 'f-.. C,

~ . ······--- ·---···--------·-·-----

8 8 8 8 ILI 8 8 8 8 V V V

BUNJEVACKO-SOKiliC-KI . .

-

..

(SA SLIKAMA)

CINA 50 FILIRA . •

•

Carska i kraljevska kuća.

franjo Josip I. car austrijski i apoštolski kralj ugarski, kralj česki , dalmatinskj, · hrvatski i slavonski itd. rodio se 18. kol. 1830. postao vladalac 2. prosinca 1848., oženio se 24. travnja god. 1854. sa

C.aricom i kraljicom Elisabetom vojvotkinjom bavarskqfn r. 24. prosinca 1837. Umrla je 1 O. rujna 1898.

Dica kraljeva : 1. Nadvojvotkinja G izela rogj. 12.

svibnja 1856. udata za vojvodu bavarskoga Leopo]da.

2. Nadvojvoda Rudolf cesarević kra} jev ić rogjen 21. kolovoza 1858. oženio se lO~svibnja 1881. belgijskom kraljevnom Stefanijom. Njima se 2.

rujna 1883. rodi kći, nadv. Elisabeta. Umro je 30. sičnja 1889.

3. Nadvojvotkinja Maria V,alerija rogjena 22. travnja 1868. Vinčana 13. srpnja 1890. god. sa nadvojvodom Franjom Salvatorom.

Braća kraljeva : 1. Nadvoivoda Karlo Ludovik

rogjen 1833.-; umro je 19. maja 1896.; Dica : a) Nadv. Franjo rogjen 1863.; b) Nadv. Oton rogjen 1865.; .c) Nadv. Ferdinand rogjen 1868. ; d) Nadv. Margarita rogjena 1880.; e) Marija Anuncijata rogj. 1876. ; Naslidništvo kraljevstva pripada muškom potomstvu od ove grane.

2. Nadvojvoda Ludovik Viktor rogj. 1842.

Prosta godina 1911 :

Zvizdarstvena označenja godine.

I. Godovni račun. Ili. Pomrčine.

1. Zvizda takozv. vladalica Mars. 2. Zlatni broj ili krug misecni 12. 3. Misečno kazalo po Gregor XXX. 4. Nediljno slovo A. 5. Godina daće rimske 9. 6. Krug sunčani 16.

li. Početak godišnjih doba.

Proliće se počima 21. ožujka u 6 s. 59 m. posli podne. - Lito se počima 22. lipnja' u 2 s. 40 m. posli podne. - Jesen se počima 24. rujna u 5 s. 22 m. u ju.tro. - Zima se počima 22. prosinca u 11 s. 58 m. u veče.

•

God. 1911. bit će dvi pomrčine sunca, ali se kod nas ne će viditi nijedna.

1. Potpuna pomrčina sunca bit će 28. i 29. travnja 1911. Početak pomrčine bit će 28. u 8 s. 53 m. na večer. Konac ,, ,, ,, 29.u2 s. 10n1. u jutro.

Pomrčina će se vidi ti u istočnoj Australiji i Novoj Guineji, na Novom Seelandu, na sridnjem -dilu Tihoga Oceana i u južnoj polovini Siverne Amerike.

2. Dilomična pomrčina sunca bit će 22. listopada 1911. Početak pomrčine bit će u 2 s. 24 m. u jutro. Konac ,, ,, ,, u 8 s. 11 m. u „

Pomrčina će se viditi gotovo u čitavoj Aziji i Australiji te u istočnom dilu Tihoga Oceana.

•

zkvh.org.rs

Crkvene IV. Pomične svetkovine:

1. Svetkovine zapovidne:

Uskrs _ _ 16 travnja Spasovo 25) svibnja Duhovi 4. lipnja Brašančevo ___ 15. lipnja Ad vent 3. prosinca

2. Svetkovine, koje se samo u crkvi obdržavaju :

Ime Isusovo V

Cista srida __ _ Trnova kruna Isusa Sulica i čavli Isusa Platno Isusa ~ __ Pet rana Isusovih Krv. lsusova 7 žalosti bi. Divice Zaštita sv. Josipa Srce Isusovo Svetk. krvi lsusove Angjeli čuvari Ime Marijina Sv. krunica __ _ Zaštita Marije

15. sičnja 1. ožujka 3. ožujka

10. ožujka 17. ožujka 24. ožujka 31. ožujka

7 travnja 7. svibnja

23. lipnja 2. srpnja 3. rujna

10. rujna 1. prosinca

12. studena

V. Postovi. a) K vaterni postovi :

U sridu i petak brez mesa a u subotu s mesom je slobodno jedared na dan nasititi se.

Prolićni : 8., 1 O., 11 . ožujka. Litni: 7., 9., 10. lipnja. Jesenji: 20., 22., 23. rujna. Zimski : 20., 22., 23. prosinca.

b) Posti u oči svetkovina :

Slobodno je tri put jisti i jedared u dan do sitosti.

1. Subota prid Duhove, cio dan brez 1nesa;

2. Dan prid sv. Petra i Pavla, jedared je dOf)UŠteno 111esa jisti ;

3. U oči Velike Gospojinr, cio dan brcz tnesa · ,

naredbe. 4. Dan prid Sve Svete jedared u dan

je dozvoljeno s 1nesom se nasititi ; 5. Badnjak ili dan prid Božić, cio

dan brez mesa.

c) Drugi zapovidni posti: l. U korizmi svaki dan je dopuš

teno: tri put jisti priko dana, al osim nedilje samo se jedared najisti. U korizmi nediljom slobodno je više puta mesa jisti i to do sitosti.

2. U korizmi je slobodno svaki dan mesa jisti osin1 ovih dana :

a) čista srida ; b) srida kvaternog posta ; c) svaki petak; d) veliki četvrtak, velika srida, velika

subota. 3. U adventu : U sridu je slobodno

jedared jisti mesa, i Jedared priko dana nasititi se; u petak nije slobodno mesa jisti. U druge dane po volji.

4. U svaki petak u godini meso je zabranjena. Ako osim adventa, kvaternog posta i korizme u petak pada svetkovina, slobodno je u taj dan mesa jisti.

VI. Vrime zabranjeno. Zabranjena je igranka, svirka i svad

ba od prve nedilje adventa do posli tri kralja i od čiste sride do posli mladog Uskrsa u ponediljak.

VII. Što znače niki kalendarski znaci i pokraćenice.

S. = sat; n1. = minut; b. = biskup; pp. = rin1ski papa; rn. = mučenik; d. = di vica; op. - - opat; pust. = pustinjak; ud. =- udova ; t =- post; crveni križ znač i post, kad je dopušteno samo se jedared nasititi, a rneso je zabranjena.

Nedilje i zapovidni hlagdani štampani su crvenin1 slovi, a dani, koji nisu zapov idni blagdani, a l koji se u crkvi obdržavaju, štan1pani su debelin1 slovi1na, n. pr., ,,Jakov apoštol".

1*

\

--- ...

-Ili . -

HDJ -.. --

broji 31 dan.

----.__ . - - - :._..,.._-:; " ---- --- - ------

-·-

Tri kralja donesoše Isusu zlata, tamjana i mirhe. (6. sjč.)

Dani

Po ned. Utorak Srida · Četvrt.

li

Za katolike · Za grčko-istoč.

, 1ua ~ , 1 • J.nJ,,;

2 Makarij ~ 20 Ign. muč. t 3 Genoveva i' 21 Julijana t 4 Tit biskup i' 22 Anastazija t 5 Telesfor papa ~ 23 1 O muč. na kr. t

t n 24 Eugenija muč. t Subota I 7 Lucij~ muč. n • • ,

,. l I. ned. p. tri kralja. Ev.: Is us od 12 god. Luka 2 . .

Poned. ~ Utorak

S rida v

Cetvrt. Petak Subota

Marcel. bisk. t) ~ :~u .. 1 ... oz. t.o. rlog S (JI.li"' ',r ... ""' ' l\ ,,, 9 everin opat 11-ilf~~: · ... t· f c 1uc.

1 O Pavao pustinjak ~ 28 2000 muč. 11 Higin papa n1uč. ~ 29 IV\ladenci 12 Ernest opat :"J 30 Anisija muč. 13 Cesarija t ;:J! 31 Melanija Rimska 14 Hilarij bisk. Ć;) A o - .. - -

2 JI. ned. p. tri kralja. Ev.: Svadba u Kani. lvan 2.

.. I I l' I A ~ I s. Poned. 16 Marcel papa ~ 3 Malahija prorok Utorak 17 Antonij S 4 70 apostola

Misečne mine:

t) Prvak 8. u 7 s. 25 m. u jutro.

Ć;J Uštap 14. u 11 s. 30 m. na več.

(t Trećak 22. u 7. s. 25 m. u jutro.

e Mladim. 30. u 10 s. 49 m. prije podne.

Sunce izlazi : 1 . dan 7 sati 42 min. 8.

" >

7 "

42 " 15.

" 7 "

40 " 22.

" 7

" 35

" 29. "

7 "

28 " Srida 18 Stolica sv. Petra ~ 5 Teopempto t

CV t t 19 K t -aii Sunce zalazi : evr . anu 1,,, ", . Petak 20 Fabijan i Seb. t ~ 7 Zbor Ivana Krst. 1. dan 4 sata 24 min. Subota 21 Agneza ~ 8 Georgije, Emilij.

8 3 . ,, 4 „ 2 ,, 3 III. ned. p. tri kralja. O gubavcu i satniku. Mat. 8.

9 ·----------------------------· 15. ,, 4 „ 3 ,, 1 .. '~ •

1 - .... ct ~ · , ' r u , Pol. 22 4 48

Poned. 23 Zaručenje b. d. M. tt l O Grigorije Niški b. 29

· " 4

" 58

" Utorak 24 Timotej b. tt 11 Teodosije · " " " ~rida 25 Obrać. sv. Pavla 11m~: 12 Tatijana muč. Cetvrt. 26 Polikarpo PIii~ 13 Jermilo i Strat. Petak 27 f van Zlatousti t }u,~ 14 Oci na Sinaju Subota 28 Margareta ~ 15 I van Kušč. Pavao 4 IV. ned. p. tri ktalja. O oluji na jezeru. Mat. 4.

Dan naraste za 54 min., dužinom od 8 s. 42 min. na 9 s. 36 m.

~ .. 1, (j ~ Franjo Sal. bisk. ~ ;; t. Jo .... ~• V.sv.P. Pone'ct. 30 Martina 8 f1 17 Antonije V. prep. Vrime u sičnju Utorak 31 Petar Nolasko f1' 18 A tanasije je suho, ali ne odviše

hladno.

zkvh.org.rs

. -- - - - - -

Prihod Izdatak '

Dan Dnevne biliške - - -krun a fi 1. kruna fl l. -

- - - -

•

.

- -

.

- -.

- -•

•

.

. -- ·-

-I

. ---

- - I - - - -

- -

_ ,_ - - - - -

- ~ - - - '

'· I

. , __ - --

-. -

broji 28dani.

' 1,

Marija prikazuje Isusa u crkvi. (2. velj.)

I•

Dani Za katolike •

S rida 1 Ignacij ... I, ,t~r1p110

Petak 3 Blaž bisk. t Subota 4 Andrija -- -

Za grčko-istoč.

i". 19 Makarij ~ 20 Jeftimij ~ 21 Maksi1n

C//1. 22 Timotej ap. 5 V. p. tri kralja. Ev.: O kukolju. Mate 13. ·---------Po ned. Utorak S rida

V

Cetvrt. Petak Subota 6 -

Adata dj. muč. 6 Doroteja j) , 7 Romualdo 8 Ivan Mata 9 Apolonija

1 O Skolastika t 11 l.J~. Gosp. Lurd.

c..wt I ~ ' ) . ('. 11" D11h, \\I\~(

j;i. 24 Ksenija prep. ~ 25 Gregorije :Ul 26 Ksenofont i dr. ;~ 27 Pr. m. Iv. zlat. A 28 Efrem Sirski A 29 Pr. m. Ignaciji --· LXX. Ev.: Poslanici u vinogradu. Mate 20.

I ' ", \ I j r , = ~ 1 r ii .i t' I :l I 1

Poned. 13 Fuska ® S 31 Kir i .Ivan muč. Utorak 14 Valentin ~ l Trifon muč. Srida 15 Faustin ~ Z ~ ·c. ter. q~ (10\p

Misečne mine:

j) Prvak 6. u 4 s. 32 m. posli p.

Ć;J Uštap 13. u 11 s. 42 m. pr. p.

(i Trećak 21 . u 4 s 49 m. u jutro.

Sunce izlazi :

5. dan 7 sati 20 min. 12. ,, 7 „ 11 „ 1 9. ,, 7 „ 00 „ 26. ,, 6 „ 48 „

Četvrt. al 6 Ćiril Aleks. ~ 3 Simeon i Ana Sunce zalazi: Petak 17 Bijeg Isusov t ~ 4 Isidor Pelusijski 5. dan 5 sati 08 min. Subota 18 Sin1eon ~ 5 Agata muč.

2 •----'--------_____.:._-~---=------· 1 . ,, 5 „ 19 ,, ,_1. _____ ,.!;0. Ev. : Sijač. Luka 8. 19 5 29

I I r ( (:I ll1~a tt fj N. hl ~;na. V. b.Jul. 26. " 5 " 39 " Poned. 20 Euherij tt 7 Partenije bisk. · " " " Utorak 21 Eleonora (i tt 8 Teodor Srida 22 Stolica sv. Petra ~~ 9 Nikifor četvrt. 23 Petar Damjanov ~rE 1 o Haralampij Dan naraste za l sat Petak 24 Matija ap. t ~f:: ''11 Blaž m. Teodora 19 min., duž. od 9 s. Subota 25 Valburga ~ 12 Meletije 39 min. na 1 O sat 58 •-------_c_ ___ :::;..__ - ----8 L. Ev. : Evo iden10 u Jerus. Luka 18.

l rl=J1· \ T ·-.<1(1. ~ l 1 ~esopust Mart., z. Poned. 27 Leandar ~ 14 Ciril ap. sl. Utorak 28 Roman opat i_J 15 Onisim muč.

. m1n.

Vrime u veljači

je u početku neugodno, od 13. do 18. snig, onda do konca hladno.

zkvh.org.rs

- - - - - -

Dan Dnevne biliške Prihod Izdatak

kruna fi l. kruna f il. I .

--- - - .

-•--- ------ -

- 1------ ·

I

-

-1~~~~~~~1-~---- 1--

I ----•-~-~~~~~~~-1~~- ---1--- - '

-----

'

-- -- ---- ,, __ _

--- --

broji 28dani. ~

Marija prikazuje Isusa u crkvi. (2. velj.) ;

Dani I. - Za katolike Za grčko-istoč.

1 Jgnacij i' .. 19 Makarij ' •

1 '( ,ilariji11() ~ 20 Jeftimij

S rida ,-

Petak 3 Blaž bisk. t ~ 21 Maksitn Subota 4 Andrija Cif. 22 Timotej ap. -- _ _____, _,__ - ---5

- -

Misečne mine: j Prvak 6. u 4 s.

32 m. posli p.

V. p. tri kralja. Ev.: -O kukolju. Mate 13. ·-----'"!"'----_,a Cf.( I '"' l •. ~j. JO Duh. ~ 24 Ksenija prep. ~ 25 Gregorije

(;) Uštap 13. u 11 s. 42 m. pr. p.

li ,,

'

Poned. Utorak S rida y

Cetvrt. Petak Subota 6

Adata dj. muč. 6 Doroteja j , 7 Romualdo 8 Ivan Mata 9 Apolonija

1 O Skolasti~a t 11 l.Jk. Gosp. Lurd.

;:l)t 26 Ksenofont i dr. ;~ 27 Pr. m. Iv. zlat. A 28 Efrem Sirski A 29 Pr. m. Ignaciji

(i Trećak 21. u 4 s 49 m. u jutro. -------

Sunce iz]azi: 5. dan 7 sati 20 min. LXX. Ev.: Poslanici u vinogradu. Mate 20.

1.-,. « • ...- o 1 • • 1 2. '' 7 '' 11 '' · • , ,, 11 l'" t: 11 -- .. ;..; , rt j f r :i r II a Poned. 13 Fuska (;) S 31 Kir i Jvan muč. 19. ,, 7 " 00 " Utorak 14 Valentin ~ 1 Trifon muč. 26. ,, 6 „ 48 „ Srida 15 Faustin N ? Srt en1jP GostJ. • Četvrt. 16 Ćiril Aleks. ~ 3 Sin1eon i Ana Sunce zalazi : Petak 17 Bijeg Isusov t ff 4 Isidor Pelusijski 5. dan 5 sati 08 min. Subota 18 Sin1eon ~ 5 Agata muč. 12.

5 l 9

7. LX. Ev. : Sijač. Luka 8. 19. :: 5 :: 29 :: ( : I I ( l(P tt 6 N. bi 'il08. V. b.JUl,l 26 5 39

Poned. 20 Euherij tt 7 Partenije bisk. · " " " Utorak 21 Eleonora (i tt 8 Te,odor Srida 22 Stolica sv. Petra 1Wffff: 9 Nikifor

y ~

Cetvrt. 23 Petar Damjanov 111>fi(E: 1 O Haralampij Petak 24 Matija ap. t }li,!#~ 11 Blaž m. Teodora Subota 25 Valburga ~ 12 Meletije

----8 L. Ev. : Evo iden10 u Jerus. Luka 18.

Dan naraste za 1 sat 19 min., duž. od 9 s. 39 min. na 1 O sat 58

. m1n.

~1~rlPla ~ J 'ohJ:1d() ~ 13 ~esopust. Mart., z. ---------

Poned. 27 Leandar ~ 14 Ciril ap. sl. Utorak 28 Roman opat i' 15 Onisim muč.

li

I.i

Vrime u veljači

je u početku neugodno, od 13. do 18. snig, onda do konca hladno.

I

'

zkvh.org.rs

I • -

Dan Dnevne Prihod

biliške Izdatak - -I

kruna fil. kruna fi I.

-- - - - -

,, - - - - - 1, - -

- - I·- -

-

-- - -- - -

-

li

I I ,

-1 '

I

I

.

-. •

-

- --

. --

--- --- - I .

broji 31 dan.

Sv. Josip, zaručnik bi. d. Marije. (19. ož.)

Dani Za katolike Za grčko-istoč. l---~---------\--\------.----1 Misečne mine:

Srida 1 Čista srida 4t ~ 16 Pamfil i dr. muč. Četvrt. 2 Simplicij ~ 17 Teodor i Marij. e Mladi m. 1. u 1 s. Petak 3 Kunigunda ~E- 18 Leon vel. papa 35 m. u jutro. Subota 4 Kazimir prizn. ~~: 19 Arhip, Fi.!J_ Apfija ~ Prvak 8. u o s.

,_9 ___ 1...;;,p_e_ct.__k_o!:._ Ev.: KušanJe Isusovo. Mate 4. 6 m. u 1·utro.

Poned. Utorak S rida

-1·~ · · ~ Leon 6 Perpeftta ~ 21 Timotej t ® Uštap l5. u I s. 7 Toma Akvinski :~ 22 Obret. sv. m. t 3 m. u jutro.

V

Cetvrt. 8 I van od Boga~ 9Jf, 23 P,oJikarRo t (i Trećak 23. u 1 s. 9 Franciska :~ 24 Obret. gl. Iv. t 31 m. u jutro.

Petak Subota

1 O 40 mučenika A 25 Ta rasi je bisk. t _______ _ 11 Heraklij · A 26 Porfirije bisk. ----'-----=-----~ 10 - II. ned. kor. Ev. : Pre9braženje. Mate 17. _

13 Nićefor l 4 Matilda t 5 Zaharija (;J 16. Hilarij

= S 28 Vas. isp t ~ 1 Evdok. m. t ~ 2 Hesihij i Teod.t ~ 3 Evtropij t

Sunce izlazi :

5. dan 6 sati 35 min. 12. ,, 6 „ 22 „ 19. ,, 6 „ 9 „ 26. ,, 5 „ 55 ,;

Po ned. Utorak S rida Četvrt. Petak Subota

17 ~atricij -18 Ciril ~ 4 Gerasim pust. t Sunce zalazi :

~ 5 Konon muč.

•

·--· III. ned. kor. Ev.: Isus izgoni gjavla. Luka 11. 5. dan 5 sati 49 min. ·•--~~--~~--.---- .---------~~~--.----------II2 5 59 11

- - - ;. ~ • • -.A · ·• ; Josi p. tt - - -.,.. _· ·,;· ,,~ · ,, ,, " Poned. 20 Niceta H 7 VasiliJe t 19. ,, 6 „ 8 ,, Utorak 21 Benedikto ~ 8 Teofilakto t 26. ,, 6 „ 18 „ ~rida 22 Oktavijan C!/f. 9 40 mučenika t Cetvrt. 23 O ton (f C(f: 1 O Kod rat t Petak 24 Gabriel arka11gj. ~~ 11 Sofronij JerusaI.t Dan naraste za 1 s.

· ,if~ 12 Teofan isp. 39 min., duž. od 11 s. 12

' li IV. ned. kor. Ev.: ·Pomnoženje kruha. Iv. 6. 2 min. na 12 s. 41 m.

V 1a

Poned. 27 Ivan Utorak 28 Guntram ~rida 29 Jona Cetvrt. 30 Vi,ktor muč. Petak 31 Amos proro·k ,

ft f'l

i' 14 Venediko t A 15 Agapije t A 16 Savin muč. t ~~ 17 Aleksij t CI: 18 Kiril Jerusal. t

Vrime u ožujku u početku hladno, prema koncu lipo.

zkvh.org.rs

- - - . - -- - - - - - ·- -•


kruna fil. kruna fi I.

11

.

I ,.

'

,, .. - - - - - - - - ·- ,_ -

. -- - - . - -

,. - - - - -

- - -- - - --

•

- - - -- ,. - - -

. . --

--- -

' - - - ' --'

- - -- -

1- - - - - ,,

-- - - - - . - -

I

- - -- -- ,.

. -

I

• --'

I

--

broji 30 dani. I

Nema ga tu, on uskrsnu. -

I Dani I Za katonike Za grčko-istoč.

! Misečne mine: Subota 1 Hugo bisk. .. . ć.J((((. I t 9 Hrisa~~ i Darija j) Prvak 6. u 6 s. J 3 v. ned. kor. Ev. : KoJt ce me od vas kor1t1. Iv. 8. 59 m. u jutro. 11 tl lJ I ]i. fianjo P. j;' ,r, "·" .pn~tr O.s.S. Ć;J Uštap 13. u 3 s. Poned. 3 Rikardo K 21 Jakov t - . Utorak 4 Izidor !~ ·22 Vasilije t 41 m. po~h pod. ~rida 5 Vinko ~ :~ 23 Nikon i dr. muč. t (i Trecak 21. u 7 s. Cetvrt. 6 Celestin papa j) A 24 Zaharija t 40 m. pod. Petak 7 7 žal. bi. D. M. : A ~ ~ R'aRovi ,t t e Mladim. 28. u 11 Subota 8 Alberto bisk. : 26 Zbor arh. Gabr. s. 29 m. na več. 14 VI. ned. kor. Ev.: Svečani ulaz u Jerusalim. Mate 21. _ _ _

rl ·· ,,t• ;i : l t 1 · N v. >ost~ . S. Sunce izlazi: Poned. l O Ezekiel prorok 1 ~ 28 Ilarijon t Utorak 11 Leon I. papa ~ 29 Marko b. t 2. dan 5 sati 42 min. ~rida 12 Julij papa i ~ 30 Jovan Lj. t 9. ,, 5 „ 29 ,, Cetvrt. 13 Vel. četvrtak (7) ' ~ 31 lpatije bisk. t 16. ,, 5 „ 16 „ Petak 14 Vel. petak · ~ 1 Marija Misirskat 23 5 4 Subota j l 5 Vel. subota .i.. _ 1'11 ~ Tito čudotvorac. 30~ :: 4 :: 52 :: 15 U skrs. Ev. : Andjeo javlja uskrsnuće. Marko 16.

1,cri,~~a I u usKrs tt 1 6 f'1 " 110~ <' Nik 0

'1-"~ 17 '-;l·r,.,.,i pnn. llf.E 4 Josif pjesn. p. t 2. Utorak 18 3. dan Uskrsa. ~ 5 Teodul i Aga ton t 9.

Sunca zalazi : dan 6 sati 27 min.

,, 6 „ 36 ,, ~rida 119 Krescencij llfE 6 Evtihije b. car. t 16 Cetvrt. 20 Sulpicij ~ 7 Georgije Mit. t

23· "

Petak 121 Anselmo (i t ~ 8 Irodion i dr. t · " ti „ 45 „ 6 „ 54 „ 7 „ 3 „ ,., Subota 122 Soter i Kajo t1' 9 Evpsihij_e_ m __ uc_v·- · 30. ,,

16 l. n. p. Uskr. Ev. : l sus se javlja učenicima. Iv. 20. ---------

\ rl- 1" i 'i' ,1 ~ l • O Uskrs. N. SvsJetla Dan naraste za 1 s. Poned. 124 Gjurgjevo ~ ~ I 2. dan Uskrsa 29 min., duž. od 12 s. Utorak 25 Marko evang. I4I 2 1. dan 1Js1·r~a. 42 m. na 14 s. 11 m. Srida 26 Kleto i Marcel. !4i 13 Martin papa ----.----Četvrt. j27 Petar Cif. 14 Arist., Pudens V • t . p k 28 p e t K v rime u ravn1u eta I avao CJff. 15 rescent muc. Subota 29 Petar muč. .!;1· l 15 Agapija je hladano do 1 O. Tada

- I - - - ---• nadogje b1ago vrime 17 I. n. p. Uskr. Ev.: Isus pastir dobri. Iv. 10. 23 1---~-----------._.:..--------1 do .; onda mraz i

Nedilja 1r Katarina J;1' I 11 .N. Tom1na Sim. neugodno vrime do 29., kada počinje biti lipo.

•

o

zkvh.org.rs

-- - ~-- - - - - - -

Da n Dnevne biliške Prihod Izdatak

-

k runa i fi l. kruna fi I. -I I

,.

'

- - - I •

- - -

,. -- - - - _ ,_

.. - - ~ - - -

. ,_ - - - ,, ---

• I

- - - - 1,

I I

,. --I

I · - -- - - - . -

,. -- -

- - - I

- - ~ -

- - - - 1,

I •

-- - ..

. , . ',

I

I ·

I

' broji 31 dan.

•

J

Blažena Divica Gospa svibanjska, kraljica angjeoska. iiiiiiiiii~iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiii~--ijiiiiiiiiiiiiiiiiii ______ iiiiiiiiiiiiiipiiiiiiiiiii•. iiiii--iiiii------~

Dani Za katolike Za grčko~istoč. . Misečne mine :

Poned. 1 filiJl i Jakov ap. :~ 18 Kosma biskup i) Prvak s. u 2 s. Utorak 2 Atanazij b. :J2 19 Ivan prep. . Srida 3 Naš. sv. Križa. A 20 Teod pr. 18 m. posli podne. Četvrt. 4 Florijan ~ 21 Januarij i dr. muč. Ć;) Uštap 13. u 7 s. Petak 5 Pijo V. papa j) t S 22 Teodor 14 m. u jutro. Subota 6 Ivan pred vr. S 21 Get:rg1,e velkm. Ci Trećak 21. u l o 18 III. n. p. Uskr. Ev. Malo i ne ćete me viditi. Iv. 16. s . 27 m. prije podne. ~e i lil 7 Za~t~sv .f o~ Stan. ~ ~4 N.žrn m1ronosic e Mladi m. 28. u 7 Poned. 8 Miholjice ~ 25 Marko 29 · t

G . . 26 V .1.. b s. m. u JU ro. Utorak 9 regorlJe ~ as1 11e . m. Srida 1 O Antonin ~ 27 Simeon muč Četvrt. 11 Mamerto ~ 28 9 muč. Kizičkih Sunce izlazi : Petak 12 Pankracij t tt 29 Jason i Sosipater 7 dan 4 sata 42 min. Subota 13 Servacij muč. Ć;J , tt 30 Jakov Zebedej ap.

14· .

4 32 19 IV. n. p. Uskr. Ev.: Kad dodje duh istine. Iv. 16.

21·. "

4 "

25 "

!'~edilJa 4 Bonifacij muč. tt ! N. o raslab)enom 28 4 18 r

" ,, " Poned. 15 Ivan ~ 2 Atanasije · " " " Utorak 16 Ivan Nep. m. )l,,~:E: 3 Tomitej ·· Sunce zalazi: $rida 17 Paskal prizn. ~ : 4 Pelagija muč. Ceivrt. 18 Venancij muč. ~E: 5 Irena muč. 7. dan 7 sati 12 min. Petak .l 9 Celestin papa t ltt>~E 6 Job mnog. 14. ,, 7 „ 20 „ Subota .20 Bernardin ft 7 Pojava sv. Križa ~1. ,, 7 „ 28 „ 20 V. n. p. Usk. Ev.: lštite i dobit ćete. Iv. 16. 28. ,, 7 „ 36 „ N d•li~ ~ 1 Feliks K. pr-. (i t1 8 N o sa mat itanki Poned. 22 Helena djev. ~ n 9 Pr. m. Nikole Utorak 23 Desiderij muč. ,·~ n 1 O Simon Zitota Srida 24 B. D. M .. Pomoć i ~ 11 Metodij bisk. 1 e "11. ~' ,pa sovo C{([ 12 Epifanije bisk.

Dan nareste za 1 s. 1 O min., duž. od 14 s. 14 m., na 15 s. 24 m.

Petak 26 Filip t ~ 13 Glikerija muč. 1

,

Subota 27 Magdalena ~ 14 Izidor muč . Vrime u svibnju 21 VI. n. p. Uskr. Ev.: Kad dodje utišitelj. Iv. 15. počinje s grmljavinom, .~edif ,13 ~R Aug. b. e ~ 15 Ned o shjep,orn. z~ .kojom skoro ~pet Poned. 129 Maksim bisk. :~ 16 Teodor osvećeni. shd1 neugodno vr1me Utorak 30 Ferdinanda !~ 17 Andronik do 8., onda opet ugodno; Srida 31 Angjela. S 18 Teodor osv. od 11 . do 20. h I a dno;

iza toga lipo.

/

1,

zkvh.org.rs

-;.:;;,; e =

Dan Dnevne biliške Prihod '

Izdatak

1----~--.;....~---~------------~--------{--~k~r~un~a:._+1 ~f1·~1.~i-~k:ru~1~1a:_~,__!f~il~ .

•

-,-

---- ------ ----· --- i--------- ---- - -------

----

'• - - - -

I

- - - -

-------- ---

I -- i,-

----------------

. .

- - -· -------------- ---- ,

- -- 11

----- . . - . . _,

(i) broji 30 dani-.

~~~~ ~ ... _...,. ""'"

Marija Margarita i prisveto Srce Isusovo. (23. lip.)

· Dani Za katolike Za grčko-istoč. - Misečne mine :

Četvrt. 1 Pamfil muč. ls · 9 Voznes~nijeGosp. Petak 2 Marce)in t S 20 TaJaJej i dr. muč. j) Prva~ 3. ·u 11 s. Subota 3 KJotilda i) r A 121 Konst. i Jelena 9 m. u vece. 22 Ev.: Učitelj Dub sveti. Iv. 14. Ć;J Uštap 11. u 1 O s.

'j

Neorlja 114 Dunov1 ~ ·i: Ned. 4)taca N'k. 55 m. u veče. Po;iet' ; D ·1 sOneu. ~ 23 Isakije prep. (I Trećak 19. u 9 s. / Utorak 6 3. dan Duhova. ~ 24 Simeon 55 rn. u veče. ~rida 7 Roberto opat r ~ 25 3. obr. gl. Iv. Krst.I e Mladi m. 26. u 2 Cetvrt. 8 Medardo bisk. tt 26 Karlo apost. 24 osli od e Petak 9 Felicijan muč.t tt 27 Teraponte b. m. s. m. P P n · Subota 1 O Margarita udov. X 28 Ni kita bisk.

- ---• 23 I. n. p. D. Ev. : Dana mi je sva vlast. Mate 28. ·

1 Je dj j A I 1 ~ v. ro js. Barn. (;J ~ '!9 So šest. sv. Duha. Poned. 12 I van Fakundo ~ JO Z. dart Duhova. Utorak 13 Antun Padov. }toE 31 Jermij Srida 14 Basilij ~ 1 Justin filosof vft ni f 5 Brašaučevu , ~ 2 Nićifor bisk. Petak 16 Francisko t ~ 3 Lukilijan rn uč. Subota 17 Rajner i' 4 Mitrofan bisk. 24 II. n. p. D. Ev.: Velika večera. Luka 14.

Sunce izlazi : 4. dan 4 sata 14 min.

-11. ,, 4 „ 11 „ 18. ,, 4 „ 1 O „ 25. " 4 '1 11 "

Sunce zalazi : 4. dan 7 sati 42 min.

7 „ 48 „ . eo~lla h Marko i Mare. n 5 Nedj. Svih svetih l l. " Pon.ed. 19 Gerv. i Prot. (I !41 6 Visarijon prep. t 18. ,, 7 „ 51 „ Utorak 20 Silverij p. ~ 7 Teodod muč. t 25. ,, 7 „ 51 „ §rida 21 Alojzij CI: 8 Pren. m. sv. t Cetvrt. 22 Pavlii:i bisk. Cf( 9 Kiril Aleks. t Petak 23 Sree lsusovo. t jf 1 O Aleks. i Anto nin t Dan n~raste do 22.

· Subota 24 Rogj. sv. lvana ~ 11 Bart. i Barn. ap. za 16 min., a. do 39. . padne za 2 m1n., duz.

25 Ill. n. p. D. Ev. : lzgublJena ovca. Luka 15. dana naraste od 15 s. Nedilja f;5 Vi lim op. :d ~ 2 2. po Duh. On i P. 15 min. na 15 s. 39 m. Poned. 26 lvan i Pavao e :~ 13 Akilina muč. t Utorak 27 LađisJav prizn. A 14 Jelisej t . . . ? rida 28 Leon II. papa A 15 Amos prorok t Vrtme u ltpnJu L~tvn. f?Q l_)Pt~r , Pavao 2 16 Tihončudotv.b.t počinje s mrazom; iza Petak 30 Spom. sv. Pavla t S 17 Manuel i dr. m. t toga dolazi tmurno

vrime, 9. mraz, onda do konca toplo.

/

zkvh.org.rs

.. --.. - ·- --


-kruna f il. kruna fi I.

I •

- - - - --

I - - --- --- - ' - •• - -

I • - - - -,,

• - - - ' - -•

-

-

- -

--

- -

- - -

- -

- - -- ' - 1- -- -

I ,

-I • - - - --- - -

-- - - -- - -- - ' - - - -1, - -

k - -

,. - - - 1, - -

I ·

- ·- - ,- 1, -• '

'

,1

, Dani Za katolike Za grčko-istoč. Misečne mine :

Subota 1 Teobaldo opat. ~ I 18 Leontije muč. ~ p k 3 10 "JJ rva . u s. 26 IV. n. p. D. Ev. : Obilati ribalov . Luka 5. 25 d .. m. pr. po .

' 1 • l I a I l Po ned. Utorak Srida Četvrt. Petak Subota

. , Pohod B. Dar11e ~ f ,, Juda ap. ® Uštap 11 u 1 s 3 Eulogij ~ ~ 20 Metod. b. t - · · 4 Udalrik ~ 21 Julian t 58 m. pr. pod. 5 Ćiril i Metodij ff 22 Evsebij bisk. m.t (i Trećak 19. u 6 s. 6 Isaija tt 23 Agripina muč. t 35 m. u jutro. 7 Vi!ibaldo t ~ ~ . ~' ". . . · V t e Mladi ~· 25. u 9 8 Elizabeta ,u,f~ 25 Fevron11a muc. 8 16 m eve . • U V C r.

27 V. n. p. D. Ev.: Ako ne bude pravda vaša. Mate 5. --------1 ·' '" ~ Brcko bisk. ~HKE ~ 1 , , 1 Da vid S .

Poned. l O Amalija dj. ~tE 27 Sampson t unce izlazi: Utorak 11 Pijo p. m. (;:) ~ 28 Prijen. m. K. i I. t 2. dan 4 sata 14 min. Srida 12 Ivan Gvalb. ~ .... 1 u • .... 9. ,, 4 „ 19 „ Četvrt. 13 Anaklet papa m. <,f 30 Zbor 12 apostola l 6 4 25 Petak 14 Bonaventura t i' 1 Kus1na i Damjar, · " " " Subota 15 Henrik prizn. ~ 2 Haljina Bogorod 23, " 4 " 32 " 28 VI. n. p. D. Ev. : Pomnoženje kruha. Marko 8.

1:.i Skap. Gospa ~ .) ..... t '- µ1 Jakintc Poned. 17 Aleksij prizn. ~ 4 ~ndrija K. Utorak 18 Kamilo prizn. Cfl( 5 Ciril i Metodije ~rida 19 Vinko Paul3ki (i ~ 6 Sisoj Vel. Cetvrt. 20 !lija jf 7 Toma i Akakij Petak 21 Daniel t X 8 Prokopije velik. Subota 22 Marija Magd. ::;Jt 9 Pankratij muč.

y

29 VII. n. p. D. Ev. : Cuvajte se od lažnih proroka. Mate 7.

30. '' 4 „ 40 „

Sunce zalazi : 2. dan 7 sati 52 min. 9. ,, 7 „ 49 „

1 6. ,, 7 „ 46 „ 23. ,, 7 „ 39 „ 30. " 7 " 31 1}

,~ .... , i ·~ ~~ .1 Apolinar ;:~ J a i., ) A• 45 m. N. D · Poned. 21 Kristina A 11 Euf. m. Olga. V an padne za 491:3., . Utorak 25 Jakob apoštol. 9 A 12 Proko i II. duz. od 15 s. ~8 mtn.

~rida 26 Ana mati B. D. M. S 13 Zbor Gavrila na 14 s. 49 m1n. Cetvrt. 27 Pantaleon muč. $! 14 Akila ap. Petak 28 Viktor t ~ 15 Vlat.lirnir Vrime u srpnju Subota 29 Marta ~ 16 Antinogen muč. počinje s velikom vrući-30 VIII. n. p Duh. Ev.: Nepravedni upravitelj. Luka 16. nom, grmi gotovo svaki

edil,ia 3(J Abdon ~ ,, 1 'I. r,o L, 'Jr Marina dan, prema koncu pro-Poned. 31 Ignacij Lojola rw 18 Emilijan m. minlji vo.

,,

,,

1,

,,

zkvh.org.rs

• - . . - - - - -


-• kruna fi 1. kruna I fil.

.

- - - - - . -

.

- . - -

:,

I -- -

'· - - - -- - - -- - -

,. - - ---

' - - - -- -- - -- - - -- - - -

- - - I - ' l i

- r - - - ·- ~ - --,_ - -;,

. - - - - - - --· -

I - • - - - - - -

' - -- I -- - - - .

- - - - - - - - l i - I ' - -

i i

' - ' '

I

- ' -- -I , I ,

-- - - - - 1, I , -.

1,

- - -

~ -- - - . - . .. "

.

. -

- . - ' •

I

2

O UOl

u st. Mari ja je na veliku Gospojinu uznešena i okrunjena u nebu. ( 15. kol.)

- - - - ~--Dani Za katolike Za grčko-istoč.

Misečne mine: Utorak 1 Petar u okovima ~ 19 Makrina prep. S rida 2 Alfonso t) tt ~O llijin dan j) Prvak 2. u O s. Četvrt. 3 Augustin tt 21 Simeon i !van 34 m. u jutro. Petak 4 Dominik t 11o/#f] 22 Marija Magd. Q) Uštap 1 O. u 3 s. Subota 5 Snižna Gospa 11<o!E 23 Ezekijel prorok 59- m. u jutro. 31 IX. n. p. Duh. Ev. : lsus plače nad J~1solirnom. Luka 19. (f Trećak 17. u 1

Neclifja 6 Pri?br. Siksto II.I )loi~ 24 8. po D~ Hristina s. 15 111 . posli podne. Poned. 7 K~J.~tan ~ 25 Usp. s .. Ane V e Mladi n1. 24. u 5 Utorak 8 C1r1Jak ~ 26 Jern1olaJ 1nuc. V

Srida 9 Roman muč. 1 ~ 27 Pantelejmon s. 19 n1. u vecer. Četvrt. 1 O Lovro 1nuč. Ć;) f1 28 Prohor, Nikanor i) Prvak 31. u 5 s. Petak 11 Suzana ·r ~ 29 Kalinik rnuč. 25 1n. u večer. Subota 12 Klara n 30 Sila i Silvan ap. ________ _ 32 X. n. p. Duh~ E~. :- Farizej i carinik. Luka 6.

Neaitja 13 Hi polit ~ 31 9. po D. Jevdok. Poned. 14 Eusebij t ~ 1 Prois. s. Kr. t Utorak 15 Velika Gospa Cff. 2 Stefan t Srida 16 Roko X 3 Isakij t Četvrt. 17 Liberat (f ~ 4 7 dece u Efesu t

Sunce izlazi :

6. dan 4 sata 48 min. 13. ,, 4 „ 57 „ 20. ,, 5 „ 05 „ 27. ,, 5 „ 14 u

Petak 18 Agapit 1nuč. t ~ 5 Evsignij 1nuč. t Subota 19 Ludovik bisk. :d 6 Preobraž. Gosp. Sunce zalazi:

-

·33 XI. n. p. Duh. Ev.: Gluhonimi. Marko 7. 6. dan 7 sati 22 n1in. -Nedilja 20 Stipan kralj pr. J 7 1 O. po D. Domet. 13. ·,, 7 „ 12 „ Poned. 21 Franciska A 8 E1nilijan b. i· 20. ,, 7 1 Utorak 22 Joakin1 A 9 Matija t

27 6 "

48 ''

~rida 23 Filip Benicij : 10 Lavrentij muč.t · " " " Cetvrt. 24 Bartul apoštol tt : 11 Evplo djakon t -Petak 25 Ludovik pri~n. t11

rFf; 12 Fotij i Anikit m.t Dan padne za 1 sat Subota 26 Zefirin ~ 13 Maksim prep. i 26 m., duž. od 14 s. 34 XII. n. p . Duh. Ev. : Milosrdni sa1naritanac. Luka 10. -- 47 m. na 13 s. 21 1n1n.

Nedilja 27 Josip ~al. ~ 14 11. po D~ Miheja Poned. 28 Augustin ~ 15 Uspenije Bogor. Vrime u kolovozu Utorak 29 Glavosjek Ivana tt 16 Pr. ubr. Hr1st. Srida 30 Roza djev. tt 17 Miron muč. Četvrt. 31 Rajmundo j) tt 18 Flor i Lavro m.

je ranim jutro1n maglovito, dani su lipi i topli, gotovo vrući do konca.

1,

zkvh.org.rs

·- ~ - -s-~ "-~ --- -- - - ·- -- - - - ·- -


-

kruna I fi I. kruna fil.

- -- - -- ~ - --

l i

--- - - - - . - -

-- -

• - - - - - -- -- - . --- - - - ' -

I • - -- --. - - I • -- -

. - - -- --

I

- .

~

- -- - - --

- - -- -- - I , -- -. I ,

----- - .

- -- - - - -- -- - - -- -- --

-- - - - - I • I • - --

- . ' - - - . -

- - - ' • --

-I • -

.. - - . I

'

.

-·· - - . ~ - . .

•

UJHU broji 30dani.

Angjele, angjele, o čuvaru angjele. (Pisma crk.)

Dani r-- Za katolike Za grčko-istoč. Petak 1 Egidij opat. t )loiE I 9 Andrija 1nuč. Subota 2 Zenon muč. jllOir 20 Samuel prorok

--- - · -"":~ . ~ --- -35 XIII. n. p. Duh. Ev. : Deset gubavaca. Laka 17.

Nedilja 3 A1 gJelr čuvari ~ 21 12. po D. Tadej a. Poned. 4 Rozalija ~ 22 Agaton i dr. Utorak 5 Laurentij ;;Jt 23 Lupo i Irenej m. ~rida 6 Zaharija i' 24 Jevtihije muč. Cetvrt. · 7 Marko i' 25 Vartolomej ap. Petak 8 Niaičl 6ospcJ Č;J t M 26 Andrijan i Nat. Subota 9_ Petar Claver . n 27 Pirnen, Liberij p. 36 XIV. n. p. Duh. Ev. : Poslan bi andjeo. ·Luka 1. -

Misečne mi ne : 0 Uštap 8. u 5 s.

1 m. posli pod. CI Trećak 1·5. u 6 s.

55 m. posli pod.

e Mladi m. 22. u 3 s. 42 m. posli podne.

j) Prvak 30. u 12 s. 12 m. posli podne.

Ner ii ja 1 O I me M 1rij1no ~ 28 I'..>. po O. Mojs. Et. Sunce izlazi : Poned. 11 Pulherija C)fl. 29 Usjekovanje t

' Utorak 12 Ma·cedonij muč. !~ 30 Aleksand. patrij. 3. dan 5 sati 23 min. ~rida 13 A111at bisk. ~ 31 Pojas Bogorod. 1 O. ,, 5 „ 31 ,, Cetvrt. 14 Uzviš. sv. križa X 1 Simeon Stupnik 17. ,, 5 „ 40 „ Petak 15 Niceta rnuč. it :~ 2 Mamant, Iv. post. 24. ,, 5 „ 49 „ Subota 16 Kornelij ;~ 3 Antim m.Teoktist

-- - -- -37 XV. n. p. Duh. Ev.: Mladić Naimski. Luka 7.

l

Sunca zalazi :

3. dan 6 sati 35 min. I O. ,, 6 „ 22 „ 1 7. ,, o „ 09 „ 24. ,, 5 „ 55 „

Vrime u rujnu počinje s velikom vrućinom, grmi gotovo svaki dan, prema koncu prominljivo.

•

zkvh.org.rs

• Dan Dnevne bi' jke

Prihod Izdatak

krun a fi I. kruna fi l. - ' I: I :

- - - -- - I < • -

- - - _ ,_ -

. --

I , 1,

- ..

- - -

. - - l i

I

11

I ,

-

I - - - -- - - - -11

,,

- - ' - ' -,,

' .. - I - '·- -

- - 1, -- I • -I

I • - -- I • - ~

I

' - - - - - ,_ -,

,. - - - -1 -

I - - - - - - - - I , - .

1,

,, I• --

I

11 I. 1, -

-- - -- - -- -

'

~ ~@)

© broji 31 dan. ©

i

Blažena Di vica, kraljica od i sv. krunice. I. ned. " - -

· Dani Za katolike Za grčko-istoč. Misečne mine: 1

' Nedi .ia J S\. Kri:nica ~ 18 16. po D. Ev. i Ar. ® Uštap 8. u 5 s. Poned. 2 Leodegar bisk. ~ 19 Trofim i dr."muč.

15 -

1. t

Utorak 3 Kandid muč. i' 20 Jevstatij muč. m. u _u ro. Srida 4 Francisko As. i' 21 Kod rat ap. Jona;pr. (f Trecak 15. u O s. Četvrt. 5 Placid ~ 22 Foka muč. - 50 m. u jutro. Petak 6 Bruno t n 23 Začeće Iv.V Krst. • 1v\ladi m. 22. u 5 s. Subota I 7 Marko !4i 24 Tekla muc. l 4 m. u jutro. . 40 XVJH. n. p. Duh. Ev. : Uzetnik. N\ate I 9. i) Prvak 30. u 7 s. J\~Jil · a ~ Brigi ta ud. ® ~: ~5 17. po D. Evfr. m. 46 m. u jutro. Pone·d. 9 Dionisij ~ 26 Prestavl. Iv. Ev. Utorak 1 O Francisko Borg. X 27 Kalistrat i dr. m. Sunce izlazi:· Srida ·11 Nikasij X 28 Hariton isp.Baruh Četvrt. 12 Maksitnilijan ::;J; 29 Kirijak otšelnik 1. dan 5 sati 58 min. Petak 13 Eduard t :~ 30 Grigorij Arm. m. 8 6 07

. " ,, " Subota 14 Kalist _ A 1 Pokrov Bogorod. 15

. ,, 6

„ 16

„ 41 XIX. n. p. Duh. Ev.: Svatbeno ruho. Mate 22.

22 „

6 „ 25 „

1leJi Ja 15 Teresija div. (f A 2 '8. po D. K.ijust. 29

· 6 35 Poned. 16 Gal :t; 3 Dionisij Ar. · '' " " Utorak 17 Hedviga : 4 Jerotej muč. sveć. Sunce zalazi: Srida 18 Luka ~ 5 Haritina muč. Četvrt. 19 Petar Alk. · ~ 6 Toma apostol 1. dan 5 sata 41 min. Petak 20 Vendelin t ~ 7 Sergij i Bako muč. 8. ,, 5 „ 28 „ Subota 21 U rsu la_ ~ 8 Pelagija prep. 15. ,, 5 „ 15 „

- ---42 XX. n. p. Duh. Ev. : Bolestan sin kralja. Iv. 4. 22. ,, 5 „ 03 „ Nedilja 22 Marg. Mar. AI.e ~ l 9 19.poD. JakobA. 29. ,, 4 „ 52 „ Ponea. 23 Ivan Kapis. H I O Evfampije Utorak 24 Rafael arhangjeJ tt 11 Filip djakon ,~rida 25 Hrisanto llf:E· J 2 Probo, Tarah Cetvrt. 26 De1netrij µm~ 13 Karpo bisk. Petak 2'7 ~abina t p,,Kf~ 14 Paraskeva Subota 28 Simon i Juda ap. ~ · t 5 Lukijan, Evtimij

'

43 ·XXI. n. p. Dnh. Ev.: Kralj č ini račun. Mat. 28.

Dan padne za 1 s. 32 min., duž. od 11 s. 43 m. na 1 O s. 1 1 m.

Vrime u listopadu

Nedilja 29 Zenobij muč. ~ 16 2o.po D.Long.st. počinje sa. zlim vrime-Ponečl. 30 Klaudij i) i! 17 Osi Ja pr. nom, 1 O. Je mraz .sve Utorak 31 Vuk t i' 18 Luka evangjelist do 15., onda opet. 1,1po,

od 27. do 30. prthcno hladno.

zkvh.org.rs

Prihod Izdatak Dan Dnevne biliške '

• kruna f il. kruna fi I. -

11 11

- - - -- - - - -

I • - -- - - - - - - - -

.

- - -- - - I -

.

- •

i i

- I

'

' ,,- - - --

-- - I ----

'

- ' -

• . ---

. - - - - 1

•

. -- - - _ , . - -- ..

- -- -

- - - - - - - - --,

- - - - - :.. _,. - .

- -- - - -- -

- ---- --· - I---- - -

. ' ,. I•

-

,--~-~~=-~.='l!:--:~"'l=~:..:~~<!t~==~1..~

I @ ~

broji 30 dani. I

ovem .

•

Isus, kruna i radost svi ju svetih. ( 1. stud.) - -

11

Dani I Za katolike Za grčko-istoč. Misečne mine :

• .

" )r1 da 1 Sl/i sveti ft 19 JoeJ prorok Četvrt. 2 Mrtvih dan ~ 20 Artemije velik.- ćJ Uštap 6. u 4 s. Petak 3 Huberto t n 21 Ilarion Veliki 52 m. posli pod. Subota 4 Karlo Bo~ _ [ CJ/#f_: 22 Averkije lerap._ (i Trećak 13. u 8 s. 44 XXII. n. p. Duh. Ev. : Farizeji kušaju Isusa. Mate 22. 24 m. pr. pod.

Nedilja ~ Mirko Cl:~3 2 · po D Jakov aD. e Mladi m. 20. u 9 Poned. 6 Leonard ćJ X ]24 Areta m. v

Utorak 7 ~ngelberto ~ [35 Markijan muč. s. 54 m. na vece. Srida 8 Cetiri okr. muč. ~ 1~6 Dimitrije vlkmuc. j) Prvak 29. u 2 s. Četvrt. 9 Božidar :~ 127 Nestor muč. 46 m. u jutro. Petak 10 Andrija Av. t A l28 Terentije muč. Subota 11 Martin bisk. A 29 Anastasija muč. ·

XXIII D h E l k . ct· 'k M t 9 Sunce izlazi : 45 . n. p. u . v. : sus us rsu1e tVOJ u. a e .

Nedilia 12 Mart~ papa A J10 22. po D Zin. iz. 5. dan 6 sati 45 min. Poned. , 13 Stanislav (i ;:J31 Stahij. 12. ,, 6 „ 55 „ Utorak 14 Ivan Trog. : I Kuzma i Damjan 19. ,, 7 „ 5 „ ~rida 15 Leopold ~ 2 Akindin i dr. m. 26. 7 14 C " " " etvrt. 16 Edmundo ~ 3 Akepsin i dr. m. Petak 17 Gregorij čud. t ~ 4 Joanikij pust. Sunce zalazi: Subota f 18 Roman ~ 1 5 Oalaktion muč._

5. dan

4 sati

41 46 XXIV. n. p. Duh. Ev. : Oluja na moru. Mate 8. min .

. edilja 19 Elisabeta / tt 6 23. po D. Pavao is. : ~- " ! • 33 " Poned. 20 Feliks 8 tt7 7 Jeron i d_r. · ,, ,, 26 ,, Utorak 21 Prikaz. Marije tt 8 Zbor Mihajlaarh. 26. ,, 4 „ 20 „ ~rida 22 Ceciijja jll,~ 9 Onisifor i Porf. ---------Cetvrt. 23 Kliment jll,i[: 1 O Erasto i dr. Petak 24 Ivan od križa t ~ 11 Teodor Studita Subota 125 Katari na ~ 12 I van milostivi 47 XXV. n. p. D. Ev.: Priča o dobrom simenu. Mate 13,

Nedilja 26 Si1vester Poned. 27 Virgilij Utorak , 28 Sosten

~ 11 24. po D. Ivan Zl. f1 14 FiJip ap.

Dan padne za 1 s. 11 min., duž. od 10 s. 9 rnin. na 8 s. 58 min.

-·---

Vrime u studenu ~rida 29 Saturnin j) Cetvrt. 30 Andrija apoštol

tt 15 Ourij (p. Bož.) t r'1 16 1\ilatej ap. i ev. t je hladno do 1 O., no M 17 Origorije čud. t posli podne je obično

toplo.

zkvh.org.rs


. - -

krun a fi 1. kruna I fil.

l i

- - -- - -

- - - - ~ - - - , _

- ---

' . ,, I

I , .

,,

.

,, ---•

. -

~ - 1;

-

_, ,, -

- ~ ---',

- - - -- - - ' ·, - , I

- - - -- - - -- ! - I

,,

- - - - - ,~ -

-

,~ - 1- - - ' - -- - _ ,_ - - --

'

~rosinnc broji 31 dan.

ecem I I

Rodi Marija Isusa, Spasitelja svita. (Božić.)

Dani Za katolike r Za grčko-istoč. M. " . ---~-------+-+-I ____ ----- 1secne mine:

Petak f 1 Eligij bisk. t n j t 8 Platon i Roman t .8 Ušta 6 u 3 s Subota j 2 Bibijana muč. . I C{f: i 19 A bdija prorok

56~ . pt . .

- - . , . . - - -- m. u Ju ro. 48 I. n. Adv. Ev. : Bit ce znac1. Luka 21. T , k

12 6 j -0

. (i reca . u s. Nedilja 3 A~vent CI: 20 25. po D. rtgor .... 0 posli podne Poned. 4 Barbara X 21 Uvod Bogorod.t J m. . · Utorak 5 Sava opa t X 22 Filimon ap. t e Mladi m. 20. u 4 $rida 6 Nikola GJ i· · :-:;JI, 23 Amfilohij, Grig.t s. 45 m. posli podne. Cetvrt. 7 Ambrosije ;~ 24 Kli1nent papa t j) Pr·vak 28. u 7 s. P~tav. s 8e1ir ~ač. B.D.M.+ A 25 Jekaterina muc.t 52 in posli pod

_ Subota 11 9 Leokadij~ ~ 26 Alipij stupnik · · 49 JI. n. Adv. Ev. : Ivan šalje učenike. Mate I I.

~edilJa ··O Pr. kuće Joretske I S 27 26e p. D. Ja kov P. Poned. 11 Damas S 28 Stefan n. m. t Utorak ·12 Maksencij (I ~ 29 Paran1011 muč.t $rida 13 Luca t ~ 30 Andrija apost. t Cetvrt. 14 Sp iridijon ~ I Naun1 prorok t Petak I 5 Irenej t ~ 2 A vakum pr. t

Sunce izlazi : 3. dan 7 sati 22 111in.

1 O. ,, 7 „ 30 „ 1 7. ,, 7 „ 37 „ 24. ,, 7 „ 39 „ 3 l . ,, 7 u 43 „ Subota 16 Euseb. b. 1n. ~ 1 3 Sofonije prorok

- - ~ - Sunce zalazi : 50 III. n. Adv. Ev.: Civuti šalju Ivanu. Iv. 1. .

"1edilja ~ 17 Materice / tt1 4 27. p. D. Barbara 3. dan 4 sata 17 n1in. Poned. 18 Očekiv. poroda 1f 5 Sava osv. t I O. ,, 4 „ 15 „ Utorak 19 Nemesij )Iso!~ 6 Nikolaj t 17. ,, 4 „ J 6 „ $rida 20 Arnon 8 ~ ~HKE 7 An1brosij bisk.t 24 4 1 g C V ) • t •" " " etvrt. 21 Toma apos o )lsoi~- 8 PatapiJe prep. Petak 22 Zenon t ~ 9 Začeće sv.Ane t 31. - " 4 " 23 " Subota 23 Viktori ja t ~ 1 O Mina i dr. muč. .

... 51 IV Ad E I 7ct - t~ .. -L k 2 Dan padne do 22 . . n. v. v. : van propovt a u pus 1nJ1. u a . 19

· d k za mtn., a o onca

. NeoilJa 24 Oci .. ~adnji dan f7 11 Ne~~l.i? Prf!otaca miseca naraste za 2 m. Poned. 25 B0ž1c f 12 Sp1r1d1_?n. cud. Dužina dana padne od Utorak 26 Stipan prvi rnuč. i! 13 Eustat1Je 1 dr. m.t 8 s. 57 m. na 8 s. 40 m. $rida 27 lvan ap. i ev. !41 14 Tirso i dr. muč.t _______ _ Ceivrt. 28 Nevina dičica j) n I 5 Elevterije ITIUČ. t Petak 29 Toma bisk. muč.t Cf/tif.'. 16 Agej prorok t Vrirne u prosincu Subota 30 _ Da vid kralj C((l.' 17 Daniel prorok počinje s mrazom, skoro 52 Ev. : Sinieon i Ana. Lu-ka- 2. - t1nurno i hladno, 1 O. ---~---·-----:--~-------1. snig, onda je zima do Nediljaf 31 Silvester papa CI: 18 Sebastin muč. konca.

,.

,.

zkvh.org.rs

•


-'

kruna I fi J. kruna fi I. -- - - - - .. I , - - -

•

I · - - - - t,

•

- - --- - - - -

·- - · .

- . . I ,

- - -

- - 11 - - - -

'

·---- - - --

- - - -

- " •• ,_ - - -

,,

1, - - - _,. •

- - , _

I , I

:. --· . .. '• - I -1,

-- - - - - 1, --

I -- - - - - - - --

- ---· - -- I -

I - ,. - . . .

.

- ,. . ,,

28

•

V

STOGODISNJI GATALAC ZA GODINU 1911.

ZVTZDA - TAKO ZVANA - VLADALICA: MARS.

Zdravo Rode ! evo Ti Danice ! Tvoje dobre i virne sestrice; Ide, da ju primiš za kućanl{u,

Da Tj služi pri svakomu danku, Da Te cilu godinu zabavlja I što od nje želiš da Ti javlja : Kad će biti promina miseca Kad li dana!{ kakog goda' sveca, Kad nedilja, kad posleni danak, Dobi koje - konac i1 postanak. Uz to će Ti i pripovidati I koješta mlogo kazivati; Da se s time ne samo zabaviš, , Već i učiš i korist dobaviš. Dobar savit vridi - dostput - zlata, Kad se dobrohotan čovik za .njeg hvata, Kad nam ga dobrurad prijatelj kazuje, Dobro duše-tila da nam pospišuje.

A ja sam Ti Rode ! svedjer Dobru-rada, Tvoj-e blagostanje - moja je naslada. - Da to postignemo sićajmo se vazda Boga, stvoritelja -- koji svitom vlada;

zkvh.org.rs

f1ucle li On s 11a111a, tl<<J će 11a111 šl<()diti? -- A lJrez Nje.~a će111<) s\iedj' kuka\ 11i l>iti. \lire. naših starih, driir11<> se Č\1rstc>.

lJztlanje ti f:šc>ga in1ajn1(> \iik · t\1rc.io. J1ud111 c> J)rc, n1i š lj e11i. štcc.ilji\ i. ču,,arni.

tJ 1>oslin1a svoji111 i1traj11i i 111ar11i, J_julJc111i 111cdj' so l><)lll slc>1ni. 111ircJ]jul>11i; l)a s nesloge - narc>d c)daJ111e 11ar11 hu(ir1i. Slo,{fa je rJd Boga, neslo,f!a od zloga .' Scl,e sakati 111c> , l<ad tlači111(> s,·cJgcL AI<<> s 111 c.> r11(Jgt1ćr1i, l)t1d111<> l)lagc>darni; ·rako ĆCJllO IJiti J)ra111a Bc1gu J1ar11i .

011 I><> 111ilos ti11ju, &irc>tinji <.ianu, S111atrc1, ka<> <.ia s111c) dali Njc111t1 sc1111u.

Nauk J(rista-11c>ga nck .ie S\'Ct 111ec.i' 11a111i.

J>aJ{ će i l>lagc>S<>\' l><>1ji l)it 11ati 11an1i.

()ci su 11a111 s kr,1 ljt1 stel<li L1l>lll<>\1i11u. S < > r u ž j c 111 I > r il 11 i I i s I < > l > <> d u n j c I i 1 1 u : lJ ( I ; 111 a š 11 j c ,, r i 111 c <.1 r u g < > j c < > r u I j c .

V

bl<> se Z<>\'C : sl<)ga i l>ratsko t1<.iru1j~. J1utfe111<> li tlc1kle 111ctljt1 S<> l><)f11 slc)1 11i Z;1 <>l>ći J>f'<>l>itnk l) J)rc11111i i u<.iru1.ni: Ni11>ritlktt 11;1šc111t1 111c>žel ;te> s111etati ?

Sl<>J~i. tttir11že11ju. lk<> će su 11r<)t st<1ti?? t\ 11;1 t<> lll<>j l{c>d c ti\ ik \ rlc> j)azi ! I c i ~di 11c> ol;1zc>1 11 IJr;1t l)kl\ slc>gc g;1zi.

t\ s:1tf ću ti 1><><:et rcLl<>111 kttzi,ati: " L ' 111 li (i: I .) l' () \ 1 () g I i l; I 111 () 7 , I 1; l l I; 1 l i . l s ti11:1, lHlllt1(11clSl i \<li11i 11c•g 711t1<le. f\1 k:t l() i li11<l111~1 p<)g(>liit 5' llt1d >.

* * I (> s t < g < > c I i 11 i <1 I< t I l \ c I I i t ( 1 61 >. 1 l l li 1 )djll 11.i kc i 11i ll1r,c; JJ!t111 Ili , l.1d,1.

29

30

•

Mars se zove zvizda crvenl{aste boje, - Zvizdari već danas snjom se malo znoje, -AI u staro vrime držali je bogom, Koji vlada vojsl{om i krvavim bojom. Mi kršćani znamo, da jedan Bog vlada Sudbinon1 sveg svita - od vika do vazda. Marsova su lita suha ponajviše, Te ne dosadjuju sbog vlage i kiše. No s plodinam ipak nisu zato loše, Pa se čovik s njima zadovoljit može. Pšenica, raž, j ečam i zob dobro p1ati, Pasulj , grah, sočivo , valjan rod zna dati, Al{o se Lt gnojnu zemlju to posije, -Inače koristi velil{e baš nije. A lan i konoplja kratka ostat znade, Ripe i zelenja malo nabrat dade. Ni otava, sino dobro ne uspiva, Pa i kukuruza dosta rnalo biva. Od voćke će trišnja slabo uroditi, Jabuka, oraha, šljiva n1alo biti, · Pa borme i žir će Još i sitan biti ; Najbolje će kruška plodom naplatiti. Vinova će loza urodit obilno, Ugodil ' joj vrime - bit će vino fino. A za ribu neće bit dobra godina Pa će joj još većma posl{očiti cina. Vitrova će malo ovog lita biti , A uz ritku kišu mlogo će grmiti. Mložit će se zmije s kojkakih puzavci A uz to nasporit i gadni skakavci . Bolesti će biti 11ajpač grozničave I još tribat likar za griže krvave.

Zima će se počet Prosincem smrznutim Pa će dvaest dana minjat se svakakim,

zkvh.org.rs

AI za<.J11jć'1 trcćir1ć'1 dc>r1et će na111 s11ig;1. 1'1<,žtJa uz n1eća,,u JJllta J>c>le<.i11ik,1. 1'1alt1e jeclt1ak(> će i 8iča11j 11a111 J>r()Ći

Sa111<..> s \lclj;1čo111 će 11išt<) l)l(1žj~ ti<>ći:

AI će i za njega biti ljute zir11e. f)c)I< ju JJricl J)<>klade l<iša 11eiz111i11e.

f'r<.,lićc C)1ujl,<>111 i111a zaJ><>Četi,

K r,, ( 1 s u h e Ll t 1 e t I < > 11 e t i . Ne, (ik<> tl<>SiJ)a 111rzl<> će J>ostati. f\ na l<<>ncu ,,eliri111 st1nc1šce111 će sjati.

•

·1 ra,,;111i • ka<> aJ)ril -- \'ii, će se 111i11jati,

AI 11,1jviše y' • • •

fll/111111 \'rllllCll()lll St11Ctć1t1,

l'ri s,1111 k<>t1,1c - ka<.> i J)<>Četkc)111 s,·ilH1ja, 11it će J>et-šcst <.lc111c1 ,1ri111c11a i li[)a, ('(>Sli će se 111utit i l>it S\'t1k<>.ic1k<>; l\itk<) t<>J>I<>, 11cg,, 11,1_j\·i~c <>J)al<<>.

I_it<> \1 cć J><>Čctl<<>111 l_iJ)ll_jd l,it će t111ur11c>,

r e ( I ( ) s 111 r I d \. ~ li 1 j ; I I i I l I 11 () i () li li r 11 ( ) '

8ritli11<>111 će iJ)ćtk liJ><> <>krcniti I <I<> l,rč1j;1 t<>J>li111 ,·ri111e11<>111 .slllžiti. DrJ);111j iL 1><>Čctl,<1 ,·ruć tl~111j<H11 i 11(>Ćc>111 Svaki tl;111 će gr111it, .si,·~1t l,ljc~l.:c1, iC()lll,

l>11c:1ti grc>111 j~il,<>, 111<>/lld i lcll 1>~Hl;1t.

t\ sri<li11<>111 11111t11<> latlll<> , 1 ri111l\ 11;1st;1t.

N:, k<Hlct, te sr1>;111.i i l<i~c tl(>llL\ti.

t\ z;, 11ji111 l\c>l<>\'<>I 111;1gl<>r11 .se i><>Čl'li . 8 J>l"\';1 li1>i tl;111i, r:,sti l·e , rt1(i11;1.

1\ z : 1 t i 111 d < 1 k r; ii : 1 , , I : 1 111 1:1p<1L·i,11.1.

l't\<1111 1,,,1,,, il'<llll ~.I l,t;i <) Jli111 lL111i111.1 ,

)1Hl.1 1.. ' ~c llt1gl<1 p111111i11it ll.l l:lll1111.

"1<<>11'.tt l>it 1ldl'11<1.

I i~tt\j>itd 1>{1li11ilil' 11111l,i111 11\' ttg11tl11i111

( I< < , I> c > I<.> , i e I d i 1111 • 111 , , i t i 111 ,

31

32

•

Za treće trećine bttde lipih dana, A na l<o11cu opet ljuto se smrzava. Studen će i1nent1 počet odgovarat, Skorim će se ipak babje lito stvara!, V

Sto će posli smesti maglovito n1okro, Na konctt sunčano i prilično dobro.

* * * V

Sto sam znao, kazo sam. Hoćel ' biti tako ? Za to dobar stajat nemožem nikako. - -Tko će primotriti brezl<rajnost svemira ? V

Sto 11a nas upliva, ter vrime diktira!?_ Stoga samo velim i opet na koncu : Budmo virna dica nebeskome Ocu, Da svako zlo od nas daleko odvrati, A blagodat svoju nigda ne ukrati ! ... Dao Ti Bog Rode! da Nova Godina Bude svim' čestita, srićna i napridna ,· A tcJ će se lakše i prije zgoditi, Ako uznastojiš s braćom složan biti.

K. •

I

zkvh.org.rs

•

806U. Spje1Jao: JOIJAN HRANlLOIJIĆ.

Veličanstvu tvojem klanjam se o Bože, Prinašam ti i ja maleni svoj dar, Sve što moja duša u zanosu smože, Tvojoj veljoj slavi pružam na oltar. Već odavna tebi veliki Jehova Salomun je plamni izpjevao piev; Već odavna slatka harfa Davidova Veličanstva tvoga proslavila siev .

I već dugo oda slavnog Državina* Zlatnim slovi kiti japanezki hram, Kraj tolikih spieva tvojih veličina Veliki oj bože! što još reći znam ? Znadem, da si tvorac velebne selene, Da u svetom trojstvu jedini si Bog, l kud ljudsko oko, kuda miso krene, Svagdje da je iskra veličanstva tvog.

Komu se je ikad uskrisila miso, Tko u svietu divni shvatio je sklad, Tu najljepšu pjesmu, što si ti ju piso, Nevriednom stvorenju: čovjeku u slad, t}orao je ćutit ruku tvoju svetu, Carobajnu luču svetog umlja tvog, Niti ima igdje j ezika na svietu, U kom nebi bilo sveto ime Bog.

* IJeleslavna oda: nBogu", koju je spjevao ruski pjesnik Drz-avin, prevedena je malo ne u sve jezike; pače j u Japanci zlatnimi slovi urezaše nad ol tarom u svom hramu.

33

1

34

Iv koj i te ni eču , svjedoče ti time, Sto su izbj eć rado s\Jetom gnievu tvom; U oblacih munja piše t\Joje ime, Na tebe ih sjeća strašni onaj grom. Ti si j edin sebi i konac i zamet, A sve drugo svete t\Joje volje plod; Mišlju o tvom biću ljudska začme pamet, AI ne shvati nikad umrli te rod.

Ti u zlu si dobro, boguješ sred hada, Sto je godjer dobra, to je učin tvoj; Sve je drugo miena, ti si vječno sada, \Jeličanstvo tvoje nedohitan poj. Tvoja ruka vlada nad silama sviema, Ti u svakoj česti vječan si i ciel, Pa i tamo ti si, gdje ničesa nema, Jer je prostor tvoga neizmjera diel.

Tebe, koga slavi tol'ko milijuna, lJ biseru morskom komu ime sja, Komu sunce sjajno nedogledna kruna, Kog neshvaća svemir, da te shvat{m ja? Tek toliko znadem, bez pomoći tvoje Da oda\Jna sviet bi prepao u prah, l što više tebe stižu misli moje, Sve to više ćutim tvoj svemožni dah.

Molitva je naša tvoje, Bože, djelo, Upros ti je ljudski najmiliji dar, Tebi žiće svoje posvećujem cielo, Najplamniji duše zanešene žar. Oj neprezri moje molitvice male : Blagoslovi skromni pjesme moje let; Istinom pretvori njene ideale, Jer svemožan ti si stvoritelju svet.

•

zkvh.org.rs

•

35

NOVA VRIMENA. mala je nana dvoje mezimčadi.

Nana ih je ljubila punim žaron1 iskrene ljubavi srca ~ }I materina. Ona ih je brižno čuvala danju i noću. 011a ih je

branila u svakoj kobi i nezgodi. Ona je navik živila sa bojaznošću radi njih. - Ali ni mezimčad nisu ljubila svoju milu nanu sa manje žara. Ta njima je ona bila sve! Oni nisu osićali ništa drugo izvan tople zahvalnosti i neizmirne ljubavi prema njoj. Oni su živili jedino njoj i radi nje.

Kada se je nana umorila od teškoga rada, uzela je sebi svoju mezimčad, posadila ih je na krilo. Oni nani veselo zapivaše, oni nanu razgovoriše, oni joj pričaše priče šaljive i vesele, dok se naborano čelo njezino i opet nije razvedrilo. Kada se nana zabavi sa mislima prošlosti, pa joj dušu obuzmLt slatke uspomene, evo njenih mezimčadi, da joj besede o staroj slavi i velikim junacima naroda, dok nanu ne obliju suze žalostive. U svakom slučaju, u svakoj zgodi i nezgodi, tu su bila njezina mezimčad. Oni su joj davali veselja i radosti, oni su ublaživali njene tL1ge i žalosti.

Mezin1čad su sve većma i većma rasla , postajala snažnija, lipša i pametnija, a nana ih je ljubila sve jače i jače, dok ih napokon nije pritisla na svoje grudi, kao sasvim odrasle ljude.

Ova mezimčad su Neven i Danica, a nana im je narod bunjevačl{i. -

L - -Neven i Da11ica već punih 27 godina zabavljaju i poučuvaju

, narod. 011i su mu pivali pisme svakojake, oni su ga veselili sa šalama, oni su mu pričali ganutljive dogadjaje, oni su ga upoznavali su 11ašom prošlošću , oni su inu davali savita u svakoj nezgodi, 011i SLt mu saopćavali sve novosti , oni SLI ga upozoravali na opas-11osti koje n1u prite, oni su tnLt pol{azivali onaj put, l{oji srići i

3*

36

l>lag()StJniu V<)di, <:.111i stt t>ranili sva 11jcg<)Va J)rava i llf)o1oravaJi ga 11 a s v c c.l tt 1 11 <) s t i.

0\'c1 111c1in1ča<.l 11c1roc.la l)u11jcvć-1Čl<<)g su sacla već f)<)tJ)Ut10 <>ja-•

čalJ i J)OStala <)drasli ljtt<.li. Nji111a više 11ijc 11t1ž110 tal<o s11až11il1 rukij11 l{ao 011da, c.lc>k su još 11e111oćni i 111ladja11i l>ili. Njih 111<>gu salia već i slabije rul<c ll])ravljati, 11a st<)ga &li se i ocllučili stariji L>orioci 11arc>dt1ih prava, <.ia f)ridactu Neve11 i Danicu 111ladioj t1raći, jer 11ji111a još i ovako ostaje posla pttne rt1ke.

On1ladi11a je sa neizrecivi111 veseljo111 stvorila kolo 1nladi}1 11 e

ve11aša, te prigrlila sebi Neven i Danictl. - Kada se je priroda hL1diti počela - miseca 111arta g. 1910. ~ i sunce je veselo rasprostiralo svoju blagu J)rolićnu toplotu - ugledao je svitla prvi broj on1ladinskoga Nevena, a sada evo na1n i prve naše Danice. Kolo mladih nevenaša visol<o je t1zdiglo teški barjak ozbilj11oga rada za šire11je prosvite i obranu zakonitih prava naro(la bt1njevačkoga.

Kupi1no se braćo, što većn1a pod ovaj barjak i molimo se iskreno za blagosov Boga previš11jega ! Molimo se, da nam rad dostigne barem toliko uspiJ1a, l{oliko su naši oci dostigli te kada jednom kL1cne čas, u kojetn ćerno i mi rnorati pripuštiti bunjevačku mezimčad tl mladje ruke, stojmo onda i mi, sa vedrim čelom pri(i narodom ! š. J.

Ja ne znam zaši o ? ... Spjevao Rudo!/ barun Ma/dini Wildenhainsxi, Sarajevo, Bosna.

Ja ne z11am zašto s'vjet se krvi I zašto brat na brata reži, ja ne znani zašt' na žića brvi Za slavom, čašću svako teži.

Ja 11e znam nznogi zašt' kraj svoga Za volju novca značaj gubi, Ja ne znam zašt' ,<;a mekog loga Uz laž s11oj „eg·o"* Lt s'vjet trubi.

Kad jedni11z tre,zom s111rt će prJeka Učinit kra; , konac svemu, I bit će bit' za vi_jel< v'jeka I četir daske dosta njemu.

* ,,Ego" znači „ja", ,, nzoja osoba".

zkvh.org.rs

31

USTOLIČENJE G. PAJE KULUNDŽIĆA. ~ eć u lanskome kalendaru našem saopćil i smo, da je grad

- sko zastupstvo 19. travnja 1909. iza bralo za župni ka u . ~ crkvu sv. Gjurgja g. Paju Kulundžića. Ovaj izbor su 3

inovir11ika apelirali pa toga radi je novi paroh tel{ počet-l<om g. 1910. bio kada se u sen-zvanično potvr- ćanskoj plebaniji dj en na svon1 e c) bičava obdrža-111istu, a dotle vati proštenje. je tek kao ad- Već rano u 111inistrator vo- jutro kupio se dio svoju župu. ..~ je 11arod gomi-

Posli zva- __,..,, lan1a oko crkve, 11 i čn og J)riuzi- da ne bi pro-1nanja ŽUJ)e mašio koj i tre-imalo je, da slidi 11 utak ove kras ne sveča110 i jav11 c) svetkovine. Prije ustoli če 1 1j e no- devet sati su se voga paroha. Za iskUJ)ili na pJe-ovo je izabrat baniji svi članovi dan sv. Gjurgja . rTz gradsl<og se11a-(24-og trav11ja) ta, sl<oro sve svećenstvo te ve ći11a varoških virilišta i biranih općinara . Ovde su bili prisutn i svi ugledniji t1 čest11 ic i jav11oga života gra,da Subotice i lipi broj stra11ih štovatelja g. Paje Kul11 ndži ća .

Tačno u 9 sati se je krenLtla povorl<a iz plebanij e u crkvtt. Na čelu povorke su stupali gg. dr. At1gusti11 Valihora J<anonik, l{ao

V

zastLtpnil{ biskupacije, dr. Sandor Purgly 11adžupan i dr. Karla Biro gradonačelnil<. U crl<vu je povorka jeciva Ltšla od silne svitine koja je crl{vu dt1pl{o t11 11a1)unila. Le11ard Hegedtis bajmačl{i ešperttš je sa

, l l , , rr 1 1 1 , r k r,, 1 t ) 1 n 1 • 1 ,r 11 I 11 k t I t 1< 1 11 ,

Ji I t 111 11 t 1 11 1 q 1 1 t c l 1 t1r1 I <•11

1 f ut 11t, 1111 ,1t1,,11 rr11,t1 111t1r1l1 t >tJ>IJ k1l1 l > ... 1

r111lu l<ur11 \J I c1tl lll , 11 1,t, 1 J>r1r111 r1 1 ,r, 1111 , J> lt r lt I I 1

I l 111rJ ti Ju1 1111]11r,l1 1>1111 1 k, I,, kr1,111 ,,, <>r ,,

l' I I u1 t \ • , 1 > r 11 • 1 n I li r • i c , \. 111 k 1 1 11 1 I, ( > 11 1 t , u r 11 < ) c > r I I J > r I d , <> n > \ 1 n1 t J > t · t > 111 , _, u \ 111 1 • I 11 • I, 1 r1 111 ii r I< \ r 1 \. I 1 t I I , 1

tt) 1 1 tr 1n · , , I I tlr I ,tri I l11r(, n,u J1r1ll I J • lrkt ·n · I lllll '\ · tlZ ltlrzt, 1r1,1c1jc1rsh1 f.!(Jl'(Jf • , J>I ·l> 111<, 1 1,r11111 1 n1 lq 1 k I I u c ~ \ · 1 > 11 li 1 J c t > t 1 1 <J t l n 1 11 r , c li k tt n I tJ i r , I, 1 i > r < 1 I > li n I t k 1

,a t1n1 r,ak 111 lllt ir 1<1 J)fltltl,u l<,>J I I li(l ,li/ I 111111 • ,,r, ,lltll

·~dc.t t l1ci1c) 1\ e "'c1111 >J>h<ll,tl t:rl, · 1 ,\ '- 1111 ·lti 1 rt11,, l 1cda11 1t 1c l>l<l n\ l't dtll (>tJ,~t:I (u11nr1) l<c,ti nt>\ c,, iJl ·t, 1r1,) 1

k 11 ~ r:tl I l' I; 1 l > f) r 1 & tl t 11 , t) li 1 ( > J ( H ) 11 t I u g I 'l I 111 p l I r 1, J 1 111 1 u I> , 1 J\(>tll f> t11k 'tu t • rtlenc> t,e,llr,,1 kr 1,ntf1 t,unt ·, 1 k1J1 ,

r111tildti l,th 1tlrcJ ICd dlll , 't:t1r n<1\ 1 J) 1r ,II 1e r ·I t<t \ ilt f 1

ti e C { 1 k (J < > \ () ril I o~, J f l 1 ci r. K I rl J fS I J I l l I r ) I n ( I<> r [>li r .I \. \ lf , 1t1 l1c iJr Bene> ttll 1re, I(, LJr I <11<, I tJ><}/ ·11<.lt: I ·111rll tf ·,·lu

tir But11Jt111 al~gur k1 Arp,1tl K<1 1tcll 1t1 1 (11ul I f> ·ki< r llr I uk, f1leskov1c t 1,11 t ·c,r ,c f:,arr1, V1<lčJl<cl\ tl , li, ·I< Jlf , I 1111'1 1 p 2 l puta g<,\ t>rl(>

\ 'L kct 110 u 11<>l:I I t>ilc1 k 1tl<1 )li ,l' \ 1 < ,t, r 111,11

T 1ga dar~ 1 1 JJri1111(1 r1c,\ i i1I ·l>dfl ,s l lJLI 111c, hkt1 r11 > n1 I 1r1ku i)rtklJtlltll i 111nr>.(!'\ l,r1<>Ja\111h ,t,t tk 1 , 1tt 111

1 n~u it1 1e(lčJrlJJUt 1<11 ·t11<) u 1n1t· l>un1 • J I<) n ,r,, I 1 [> q K , 1 • d s n I n 1 l r1111 ( > g c > , < > li 111 1 J > r, > 1 1 \ 1 , J , l 1 r I I 1 1 • 1 I I u n 1

r I ) t r \ ) li h \. I rn I ka I

J

zkvh.org.rs

!1.RTUOJ KĆER/. Spjevao Rudo!f barun Ma/dini Wildenhainsk i1 - Sarajevo) Bosn~.

Ti si bila kao kerub,

Razastrtih b 'je/ih krila, Na zabavi kad si ono

Hrvatica bila vila.

Andjelima nebesnima

Pojava se svid/a lvoja, Pa le vilom okrun;li

Sred rajskoga perivoja.

Ja ne mogu trpi/ više

Sve le muke, sve le boli, Za živo/a šfo me prale

U loj suznoj ovdje doli.

Ali kad se na čas nadjem

Na grobištu mekom lvome, Čini mi se, da je lakše

Jzranjenom srcu mome.

Sve sam Jebi pjeva pjesme

Dok si bila li još mala, I sada li eto pojem

Kad le srnrli s/1rva pala.

Niti 011da kćerko rnoja, /Jjeunl le/Ji pres/(1/ 11e ću,

l<,1d ću gle(/3/ g<fje n1i pale

{Jri poslel.ii n1rlnu sv 'jeću.

Sežala si satrvena

S teške boli, s gorka jada,

Pomoći li bilo nije

f1orala si klonut mlada.

Kao ono rosna 'cvjeće

Kad ga /jula studen svlada, Pa mu svenuf i uminu/

Za živo/a jošle mlada.

Ti si bila, kćerko moja,

Ponajljepši 'cvjelak majski,

Ti si bila rumen ruža -Zlalokrili kerub rajski.

Pa i lebe samrf klela

Nenadano meni oie,

Pa da nije živo/ ovaj Prepun fuge i qrozole.

Ja le pitah: čemu kćerko Niz lice li suze rone,

Čemu li li duša mlada Već u cr11i očaj /011e.

Ti n1i reče: izbro_ja11i

f1og živo/a već su dani,

Za/o lijern gorke suze

Za/o očaj cr,1 n1e ra11i.

39

•

40

RAZROZI NAŠEGA ŽIVOTA. ednakost i sloga su visok0 cinjenc kriposti života našeg, jer se veli

da slogon1 rastu male stvari. Ali i razlika in1a svoje prednosti u životu jerbo od raznolikosti čeka svit ugodnosti ze1naljskog života. Raznolikost cvića daje ubavost poljani, a raznolikost u zvanju,

zanatu, nastojanju omogućuje život. Nemožen10 svi biti poljodilci, a tim manje možemo bit svi čizmari, stolari, zigjari, prokatori ili popovi, jer se ()Oda nebi dalo živiti. Naprotiv živbt je tim bolji i savršeniji što je svit većma podiJjen u radnji i zvanju.

Ali ova razlika ne sinije značiti razrožnost ... Istina jednako razrožnih par volova nije loš izgled. Jednakost podaje cine još razrožnosti. Ali u društvenom životu kad nastupi razrožno stanje, to je nemilo i tužno, pa što je više toga, ono društveno tilo sve je bolesnije, sve više gubi izgled svoj : jer razrožnost u društvenom životu znači borbu čovika proti čoviku ; u ovoj borbi

izčezava još i ono ubJažujuće veliko načelo, da utakmica usavršuje čovičanstvo, jer utakmica ima mista samo onda, kada se trudim za kakim pravirn dobrom, napridkon1, savršenstvon1. Tu se uspjehom daje pokazati valjanost ovoga iJ onoga oružja ili načina dilovanja, a potome društvo čo_vičanstva postaje izkusnije, napridnije daklem i usavršenije.

No al kada čovik ustaje na čovika san10 zato jer je on ove ili one vire, jer je on ove ili one narodnosti: tu se gubi svaki pogled na dobrobit čovičanstva, tu se živinski nastoji jedno drugo izkoreniti, a obustavJja se napridak i rad čovičanstva, to je razrožnost društvenoga života, koja može nastupiti i u najzdravijem 1ilu čovičanstva da u formi časovitog prevrata izbaci iz sebe ono što mu srneta, što mu nanosi boJest; da ozdravi i dilovanjem svojim donese zdrava ploda društvenoga života svoga.

Istina, da je jako razcipkano i na slojeve podiljeno društvo sklonije na ovaku razrožnost, bar na izgled; ali bi zato posve krivo bilo 1nisliti da je društvo odmah bolesno ako je jako izdiljeno jezicima, zanati1na ili baš i virozakonima; kao što nesmiješ bezuvitno zdravim nazvati društvo jedinstveno po jeziku, viri, ili baš i po i111ovnom razmirju. Narod francuzki je posve jedinstven g1ede jezika i narodnosti, pa je taki krvoločni prevrat doživio na

zkvh.org.rs

41

koncu 18. stolića, da mu para nema u povisti. Dok u drugim državama po viri i po jeziku raznoliki narodi u 1niru i ljubavi žive; jer jim želje nisu razroge, oni ne putuju jedan na drugoga već se blago takme za to, da što više dobra proizvedu.

Živi primer je za ova načela mila nam domovina Ugarska. Priko stoleća Arpadovaca kao i posle je u ovoj zemlji uvik stanovalo više naroda. Od vajkada se zna ovde za Slovake, Hrvate, Srbe, Rumunje, Rutene i Nimce uz Magjare, i prije Magjara, pa priko 9 stoleća nije bilo razlike, njje bilo razrožtva megju tima narodima. Spajala ji ljubav zajedničke domovine i svitle krune sv. Stipana ... No kako je od 16. stoleća po razdoru virskom došla do nas i narodnosna bojazan, nastupaju sve više borbe, ne za što plemenitija dila pokazati, nego sebe iztaknuti a drugog potamniti.

Na početku minulog stoleća je zav ladalo kod nas ovo načelo, te od pedesetih i dalje godina skoro po to1n sude čovika koliko je u ovom smislu zaslužan. Ostale zasluge izčezavaju prid ovima. Koji narodi nisu do ovih ideala stigli, za nji se zaboravilo, ni.ie se na nji osvrćalo ili samo sažaljivo. Taki su kod nas bili Ruteni, Bunjevci i Šokci. Nama su oduzeli i ono 1nalo prava što s1110 dotle ma i ne svisno uživali. Nad nama su žalili ne narodnjaci, nego 111agjari i drugi kulturni n1uževi, kao pravdoljubiv svećenik Ronai, koji skoro da nije svatio 1:aše stanje i nemar učenih bunjevačkih sinova.

Narodnosna načela sjajno su uspila kod Nimaca i Talianaca. Jer su spojila srodne ze1nlje, sjedinila jedan te isti narod i u Ni1načkoj i u Talijanskoj.

Ti siln i uspjesi i novo-vrimeni duh počeo je i kod nas tražiti od svakog pojedinog čovika kao i od svakog pojedinog naroda da uvaži sebe i što više di lu je za opće dobro. Jer se misli danas: ko nije vridan za se, tim je 111anje vridan za drugoga ... U ton, smislu je tražio Oeak što Vf>ću slobodu za Magjare i sve narode, da n1ogu što slobodnije dilovati i pokazati odanost svitloj kruni. U tom smislu su Magjari postali borioci za slobodu i stekli si 111 pati je osta lih nrtroda.

Na ža lost ova lipa načela neki ljudi kod nas nisu s111atrali idealo111 čovičanstva, ni ciljen1 rada svoga. Već su to više za oružje smatrali za svoje stranačke ciljeve. Počeli su od zen1lje zajedničke da stvaraju narodnostnu 1nag.iarsku zcn1lju ; pa ncpreteljen1, nepouzdanin1 žigosahu nen1agjarske narodnosti, kada za Gi lj uzeše izbcgavati ili haš goniti nen1agjarske jezike, gdi se sa1110 niožc. Kanio je Lašlo 111nenje pritiranih n1agjarskih političara vidi se iz nastojanja te vrsti pisaca. Na pri111er neki pedagoški list 111agjarske zakone o 111atcrinskon1 jeziku tako hoće da tun1ači da je tu upravo o 111agjarsko1n državno-111atcri11sko111 je1iku govor ... Je,ikoslovci hoće, da se pod i111enon1 „ Ugarski narod", ,,Magyar ncn11c1" rc1zu1111vaju svi koliki puci Ugarske, bili oni koliko različ iti , po jc11c1111a, ohičaji111a i povisti, ali karakter, lnačaj toga lloće dt1 jt2

•

•

42

jed instven . . . Oni hoće da stvore od šarolikog kamenja č is to bijelu pa laču;

oni sastavJjajn deseterougal, pa hoće da bude kolo ; siju pšenicu, pa hoće

da bude zob. Njin1a Košu t Lajoš, Sečenj i, Deak, Jokai nisu dosta 111agjari. Oni hoće

da M agjarsku uprav ljaju protiva n1agjarski111 zakonima. Oni h()će da se skoro polovica n1agjarskih gragjana odrekne svoje svetinje, n1aterinskog j ezika, ili ako baš to nije 111oguće, a ono nek se govori ne111agjarski po salaši ; po skrajnim sokacin1a il i u zabitu, samo nek se javno ne čuje tugja rič, škuie, varoške kuće, crkve nek su magjarske. I s ovitn nastojanjem su dirnuli u srce narode nen1agjarske, pobudila se i u nj ima narodno8na svist i oni se počeli

boriti za se, pa ne jedared takogjer vagnuli u pritiranost . . . Započel a borba čov i ka proti čoviku, borba naroda proti narodu. Što dakako, da na svaki nači n osujećuje zdrav razvitak našeg života.

Što većn1a biva stra načl<a n1adjarska politika to ova sve manje uspiva. M nogi 111agjarski po l i ti čari su 111islili da su uspjeli kad su se nagodili sa Austri on1, da ona ta1no n ije 1n či koliko hoće sa mo nek je i njin1a slobodno magjari ti ovde. I gle, kad su 111islili da su uspjeli, moraju i najpritiraniji po li ti ča ri da pripoztiadu da je svaka sila za vrimena.

Istina uregjena je državna si la, mogu odsuditi, zatvoriti ina kojeg narodnjaka; mogu ako hoće državno 111 silom i oružanom rukom i zključiti sve narodne poslanike iz sabora, ali je malo vajde kad se u toj borbi patnici ponose svoj i ni pa tnjama, a pritirana sila i politika mora da se stidi i pravda.

Pravednost i vri n1ena su samJila polumisec i raja danas ustav ište posli 400 godina, apeli ra na Europu, na tri zni i pravedni napredniji svit.

Kad je kod nas zabranjena tužiti se narodnostirna, misto njih se tuže glasoviti strani ljudi, kao n. pr. pokojni Bjornsohn. Kada je Slovacima zabranjena slobodno gibanje oni se priseliše u Ameriku ; tan10 pišu, govore, protestiraju, kupe novaca i pomažu braću svoju. Rutenstvo sustala, ta raztepano je u tri države n1egju jače naroda, pa gle čuda golemoga, g lavu prigne na slobodnu ze111 lju An1er.ike, pa izg leda da oživ ljuje cio narod.

Poljski živalj naj.veći otpor, najveću živanost pokazuje onde gdi ga najvećn1a pritiskuju u silnome n i mačkome cavstvu. Hrvati dalmatinski bez slobode svoje zem lje osiron1ašil i, idju u Ameriku pa šućku po šućku šalju kući i uzdržaju svoj don1.

A n1i Bunjevci svisnitna smo upravo onda postali kad su nas poče li ' gon iti, te nam još i u škulama zabranili naš jezik.

Tako dolazi magjarska državna politika do te neprilike da se n1ora bojati općeg prava glasanja. I to je samo zato naravno . .. jer bi radi bili da san1i Magjar i vladaju, da sve nen1agjarske narodnosti šešir skidaju prid njima . .. Ta su vr i1neni prošla. Sloboda i jednakost se nedadu na volju

zkvh.org.rs

43

tumačiti. Jer da je koliko moćna i zatvorena u se jedna država nemože zače

pit usta svitu da joj se ne . naruga ako javno vridja bilo opći moral, bilo očitu pravdu. Pritisak javnoga mnenja osićale su koje kad i najjače države. Danas ovaj pritisak svitskoga mnenja počin1a dosadjivati Magjarima.

,, Pesti Hirlap" dne 8. aug. 1908. u broju 190. govori o silnom negodovanju kojim prate magjarsku politiku ostali narodi ... Omalovažuje doduše tužbe ugarskih narodnosti, koje se stalno naglasivaju, ali nemože ne ciniti ponašanje inozemstva, koje nas je prisililo, veli on, da zabranimo ulaz nekim listovima (Jugend, Sim plicissi m us ), ali sotirn niti su ukinuti dotični listovi, niti se može obustaviti sotim dalnji napadaj drugih listova i činjenica. U

' · istom broju sam P. H. glasa o socialističnom izaslaniku Manojli Buchingeru y

da je ovaj u Svicarskoj na radničkom kongresu Magjarsku tako predstavio da je to varvarska zemlja Europe; a o francuskom šaljivom listu „Aniette au beurre" veli da je ovaj zaseban broj izdao o magjarskim neprilikama iz prigode da su se slavenski novinari u Pragu sastali i tužili zbog progonstva Slovaka u Magjarskoj. Tužnim srcem priznaje P. H. da su nimački i francezki jezik posve sposobni u obraziti opće n1nenje ciloga svita kad se tako sistematično počme raditi kao što to ovo nikoJiko slučajeva pokazuje, kad kao ,,Aniette ... " slikom i slovom, ozbiljno i porugljivo jednu te istu ideju služi.

Valda je još za najveća neprilika danas za 1nagjarsku politiku da sv. kruna san1 kralj hoće demokratičnih ustanova, a vogje magj. naroda boje se tih ustanova.

Beč i nazadnjačka Austria pridnjače i traže prava narodu od Rakocievaca od Košutovaca to je anakronizam koji sam po sebi pokazuje da kod nas nešto manjka. A to je to, da magjarska politika, da magjarsko opće mnenje nemagjarske narodnosti nepouzdanima računa u svom kućenom računu, da t. zv. n1agjarski novinari (žudi je) izdajicama žigosaju sve one koji i nemagjarski govore : to jest magjarska politika otiskuje od sebe skoro polovinu naroda t. zv. ugarskoga kako čudo daklen1 ako svaki neprijatelj Ugarske računa na ovu polu naroda pa ma bila i manja polovina ... Otud snaga Beča, otud pouzdanje socijalista kad se bacaju na polje internacionalizma.

Hoće Ii daklem 1nagjarska politika da osujeti svoje neprijatelje, mora prvo i prvo da nerazdiljivo ujedini gragjanstvo države. Triba da se povrate vrimena Zrinjskijevi, Frankopana, sv. Stipana te da budu svi gragjani jednoga srca glede domovine. A to samo na taj način može biti da se unutar granica naše zemlje svetinjom smatra vira i jezik svakoga gragjanina. Triba da se svakoga 11aroda što u Ugarskoj živi vira i jezik poštiva u upravi, u crkvi, u škuli, na novcu i tako dalje. Pogledajte bange Kossuth Lajoša, citajte i n1ozgajte zakone Deak Ferenca i naćete načina, da izjednate narod, da se ne 1norate bojati Beča ni socijalista. Domoljub.

•

44 •

PAVAO SUČIĆ BISKUP. o Subotici se vrlo dobro z11ade za staru plemenitL1 obitelj SučićevL1, ali je malo njima poznato, da je ova bunjevačka

· obitelj imala svoga sina na glasovitoj djakovačkoj biskupiji . Malo njih znadu, da je velikoga Strossmayera sin subo-

tičke P nane " Bačke, a iza primio za .. . , .. .,~. toga postane kleril<a u dja- ~ ,, 1upnikom u

o ' •

l<ovačko sl- ··. ·r., BukinL1, kaš-. '· menište, te _ · . · · · nje pak u . . da ga je on . ,· r subotičkoj potpomagao . , ·.. t ~. ... crkvi sv. Te-- . - vi deći ve- · :~-.~ , . . . . rezi je. God. liki um mla- 1827. je pos-dića - u tao bisku-svojin1 nau- pom u Stol-l<ania. \t .. · nome Bio-

To je bio . ~ gradu a god . Pavao Sučić. 1830. u Dja-Rodio se je kovu. U ovoj u Subotici stolici ga je god. 1767. stigla i smrt Posli dovr- .. . g. 1834. šenih naul{a Sahranj en prvo je ka- , je u kripti pelanovao . , , nJži katedralne po selima crkve djako-vačke , gdi ga je Strossmayer smistio god. 1882.

Njegov opširniji životopis otštampali smo već u lanskoj Danici a sada mu donosimo još i sliku , da bi i sa time potpomogli upoznavanju glasovitih sinova bunjevačke majke. š. J.

zkvh.org.rs

f1 AJC /. Spjevao Rudo!/ barun Ma/dini Wi/denhainski, Sarajevo.

Medju ljudma si, medju bližnjima AI zlo je majke biti medj' njima ! Pod ruku s zlobom pakost putuje, Snjima se zauist bratski rukuje, A laž se uvjek ondje nahodi Gdje ih po sv'jetu pod los I provodi, Laska ih dvori, izdajstvo služi, A nevjera se sa njima druži ... O majko, majko, s1J'jet je pakostan. Zivot je majke, vrlo žaloslan ...

6juro Jakšic. Na Liparu li. Ponoć.

O majko, majko ! O mila moja! y

Cesto su usna rekla mi tvoja: ,, Ta dobro li sinko medj' svoji ina, Medju ljudma si, medju bližnjima.''

O n1ajl,o, 1najl<o / plač, i veni/ O 1na1ko ,noja! O jao n1e11i / Medju (judina sa,n, rnedju bliž11ji111a A/' zlo .Je 111ajl<o bili 111edj' 11ji1na !

Tu l,olo l<riucfa i va,·l<a uocfe, A l<lelve s 17ji111a 11pored hocfe, Sebic11osl gacl11a s 1nilo111 šu,·uje Poći ruku s ?.!obo,11 pal<osf pt1fu_je.

TtJ 111rž11ja, p,·ef.ju!J sla11al< si ,·i_j Bez11ačaj f.judsl<i ~,·c li pfj , A gdj sa :;ii" ćo,11 pa111 I 111u i,·uj S1u·1,11 z vi~! bral~l<i ,·ul,uj .

45

46

o

o o

Tu viši nižeg dnevice gazi, Tu b'_jeda s vrata nikad ne slazi, Tu jedan drugog nad jamu vodi A laž se uvjek ondje nahodi.

6dje licemjerje smješkam se lovi Lukavstvo gdje iz potaje slovi, Bestidnost opet se razonodi 6dje ih po svjefu pod/osi provodi.

Da slab/ji pred jačim kuka i puže t Posvuda da se kolju i ruže,

r

A demon strasti nad njima kruži Laska ih dvori, izdajstvo služi.

Nesloga redom potkopa klela Ni r'ječ se božja ne štuje s,.;eta, Svak' se na zlo i pohote tuži A nevjera se sa njima druži ...

Prokletstvo souda svjefom oblaz1 Ko da se pakla 'rješili vrazi l tu svoj kleti odabrali slan, O maj ko, maj ko, s' vjef je pakostan.

O maj ko, maj ko I plači i veni I O maj ko moja I O jao meni I Svije! je trna, sv'jef je bolestan

V

o '

o o I

Zivof je majka vrlo ža!osfan. 1

I

zkvh.org.rs

47

* ..

·X·

* * * ·r.

* ·X- * * ·X-* * * I

-:(•

* * {f * * ·X-.;:. * * *

~ .. * * * ·~ * * * * * * * * * * * * * * * * '*

..

HALLEYEVA REPATICA. va repatica je svojim užasnim oblikom dovela sav narod u veliku

uzbudjenost i porodila je taku Bojazan u srcu ljudi, da su se neki razbolili, neki su pak i umiral i od straha. Njezina svitlost je bi la vrlo velika a blistala je krvavom bojom. Okolo se je č isto mogla

viditi ruka, koja je držala plame-niti mač, oko kojeg su bile 3 zvizde, a za

njima, sa svjjuh strana oko repatice su se nalazili bez ikakvog reda bodežovi, noževi, sablje a medju njima nakostrušene krvave čovčije glave sa strašno izbuljeni1n očima".

Ove riči, koje se odnose na repaticu god. 1528., nisu uzete jz litopisa kakvog skromnog 1nonaha (fratra) nego iz zapisaka u ono dobo glasovitoga Ji čnika Ambruaza Pare1 kome se može virovati. Za nas je važna ona svidodžba glasovitoga učenjaka kao dokaz one praznovirne bojazni, koju su repatice ulivali u čovčiju dušu kod svakih naroda i u svaka vrimena. Repatica je viran glasnik nečega užasnoga - to drži narod ; stari pisci su svesrdno potvrdjivali tu n1račnu ulogu repatice u povisničkim sudbama čovičanstva. Tako je Todor Sicilijski sa prostodušnim uvirenjen1 govorio o tom, da je repatica g. 371 pr. I. bila predvisnica pada Sparte. U početku V. vika Carigrad (Konstantinopol) su postigle svakake bede a pošto se je prije toga u 400. god. pokazala zlo navišćivajuća repatica koja je ilnala oblik sablje, tvrdili su pisci toga vrimena, Sokrat i Sozo1nen, da se je sa svojim repom

dodirnula ovog grada pa su otud nastale te silne nevolje. Veliko zanin1anje je pobudila i repatica g. 1456. Nju su opisivali kao kakvo strašilo; bila je odviše vel ika, rep joj se je rasprostirao na trećini nebeskoga svoda a s ličio Je na plamen. Sve narode Istoka i Zapada je zastravila. Prosti ljudi su vidili u njoj oblik krvavoga turskoga 111ača i očekiva li su groznih beda sa strane n1uhan1edanskoga Istoka. Turci su pak u istoj zvizdi vidili znarnenje krsta, pa su strepili od nevolja sa kojin1a in1 se je pritilo kršćanstvo.

Nije načinila ni repatica J-lall ey-eva (čitJj: Helijeva) 111alo bojazni u svoje

I'

48

vritne. Njoj je baš j nan1injen naš članak jer je ona bila ove godine naša gošća. Kada se je ona pojavj]a 1680. godine uzne,nirila je i Europu i Istok. U ove vrin1e je Halley sa svojim promatranjima spojio svoje ime sa njom. U to doba živući znameniti matematičar Bermulli takodjer se je podao praznovirnoj bojazni koja je prosti puk obuhvaćala; on je bio uviren, da je ta repatica javno znamenje nebeskoga gnjeva.

Strah prid repaticama držao se je još i u prošastome XIX. viku, a u narodu drži se još i da11as. God. 1832. pojavila se repatice Bieli; francuski zvizdoznanac Damuazo izračunao je njezin put i pronašao, da ovaj presica put Zemlje. Ovo izvišće su novine prihvatile i preinačiJe upravo u to, da će se zemlja udariti sa repaticom, što je načinilo mnogo uzaša. Mislili su, da će se Zemlja od udarca raspasti na komade. Učenjak Arago umirivao je svit i tvrdio, da će repatica proći na 70 milijuni n1ilja od naše zemlje. - Mnogo će se njih od danas živućih opominjati na uvirenja koja su obvladaJa prigodom pojave repatica g. 1858., 1872. i 1881.

Bez sumnje je, da repatice postoje od istog doba kao i sunca, te ostale zvizde pa ih čovičanstvo mora znati još od svoje mladosti. O tome se sudi po spominjanju na njih u zapiscitna svakog doba i čitavog svita. Stari su bili poraženi pojavama repatica, pa su nastojali razumiti i razjasniti ih. N. pr. AristoteJes je učio, da su repatice: visoko uzdignuta užarena isparivanja mora i ze1nlje. HerakJid ih je držao za osobite, svitle oblakove. U kasnija vrimena držali su, da nastaju od Mličnoga puta. Galilei je tvrdio, da su kakvi otpadci miseca. Seneka je mislio, da se repatice isto tako pravilno okreću oko sunca, kao i naša zemlja a Kepler je baš naprotiv tvrdio, da su to sasvim slučajni putnici neba o kojima se ne zna qtkuda dolazu i kuda odlaz11.

Da se nekoje repatice posli nekog vrimena opet pojave na našem nebu t. j. da se ove isto tako okreću oko Sunca kao i Zemlja, to su prvi put ustanovili Halley i Newton (čitaj: Njitn). Onaj prvi je g. 1680., kada se je ista repatica pokazivala, počeo sravnjivati njezin put po nebu sa putom prijašnjih repatica te je pro1našao, da se je od prilike u · razdoblju od 75 god. uvik pokazala repatica koja je brodila jednim te istim putom. Otud je sHdi]o, da ova nije bila slučajni gost našeg neba, nego, da se je pravilno okrećala ako sunca,

Sada se je zauzeo za ovo pitanje i glasoviti N ewton, pa je pronašao, da se mogu repatice krećati sa 2 puta. Jedan je, oblik elipse,, a izgleda ovako:

zkvh.org.rs

49

Drugi je oblik parabole, a izgleda ovako:

Sve one, koje se kreću po prvotne putu, vrate se posli nekog vrimen a opet bliže Zemlji, ako su jedanput prošle kraj nje, dočim one sa drugim putetn se ne vratu više nikada.

Halley-eva rep. se, dakle1n, kreće po putu elipse, i to sa brzinom od 6 111ilijuni kilometara na dan. Dakle1n 80 puti idje brže nego tane najjačega topa.

Iz čega se sastoje repatice ? Na ovo pitanje nam može dati općeg od-V

govora jedan pogled na nju su ogromnim dalekozorom. Cesto kroz samu glavu joj se vide zvizde, koje se nalaze iza nje. Jasno je daklem, da se ona sastoji iz kakve jako ritke stvari. To su obično razni plinovi (gasovi). Ali u samoj glavi mnogo puta se nalaze i neke tvrde stvari. To su obično razna kamenja. - Sada nam je već lako zamisliti, šta bi mogao prouzrokovati jedan sukob Zen1lje sa glavom repatice. Ako bi bilo u glavi repatice mnogo tvrdih tilova, onda bi se mogao uništiti ne samo život na Zemlji, nego bi se 1nogla i ona sama na komade raspasti. Bez tvrdih tilesa 1nogla bi nam nauditi kada bi se sastojala iz otrovnih plinova, koji bi ovde sav život ugušili.

Sve ovo se odnosi na samu glavu repatice, a što se repa tiče, to možemo reći, da njegovu ritkoću jedva može čovik i zamisliti. Rep Halley-eve zvizde je 7000 puti ridji od vazduha naše Zemlje. Nemoguće je daklem, da nam ma u kojem slučaju i najmanje naškodi. - Rep je uvik otkrenjen od sunca, kod svake repatice.

Od repatica vrlo je n1alo takih, koje se dadu i slobodnim okom viditi. Većina njih se vid i sa1110 sa dalekozorom, pa otud potiče, da ljudi ne mogu ni zan1isliti, da i1na 111ožda toliko repatica u svemiru kao i jednostavnih zvizda. No učenjaci ih vrlo dobro poznaju i vode o njima točnih iskaza. Halley-evu rep. su već odavno i sčekival i i motrili je na dalekozorima, ali tek u sept. g. 1909. se je pokazala san10 njima, dočin1 se je sa slobodnim okon1 išto,n u april u g. 191 O. 1nogla opaziti na istoku prije ishoda sunca. Dne 18. 111aja je prošla iz1nedju Sunca i ~e111lje pa se je posli toga pokazivala večeron1 na zapadnon1 nebu. Prcn1da su učenjaci istog dana na čitavoj zen1Jji isčekivali prolaz kroz rep, nisu n1ogli ustanoviti baš ništa i tek su posli nekoliko

4

5()

dani tvrdili, da snio n1orali proći kro, njega. - Evo nacrta o n1e11notn i zc1n lji1101n putu :

"1lllJ l'ut ,cmljc ....... --

• -... Put repatice

Tude vidimo položaj Zen1lje i repatice na dan 18. maja, kada je repatica prolazila izn1edju Zetnlje i Sunca pa se je taknula sa repom Zemlje, jer je bio sa istom u jedno,n pravcu.

Izvan Halley-eve repatice ima ih i više, koje se redovito vraćaju natrag. N. pr. g. 1950. će se vratiti ona koja se je pokazala g. 1858. Najveć i put ima ona, koju su vidili g. 1811. jer se ima vratiti samo posli 3000 godina.

Sa ruskog priveo Branko.

V

Cesfo, brale, česfo ... Često, brate, često, Na zemljicu pada}, Za nesreću svoju, Svom se Bogu jada}.

Moli, brate, njega, Da nesreća mine, A mjesto nje sreća,

Da ti domom sine.

Tek Bog dragi, mileni, Kad ti dom usreći,

Ti ćeš dobro, blagoslov, U njom, brate, steći I

6rgo Pefhović .

zkvh.org.rs

51

OPAK LIJA.* -(USKRSNI SLUČAJ).

i amo, ni tamo, izreći ću odmah: najbolji je komad haljine ~•;.. - opaklija. Ona se takim toplim i iskrenim prihvaćanjem

prione uz gosu svoga, da mu mora -- hoćeš nećeš -omekšati srce u njoj, ma da ju je baš od vuka (kurjaka)

dobio. Ja sam vidio gdi se ljudi tuku u gaćama, u čakširama u lajbli, u bekeču; al da je kogagod u opakliji saletilo tako junačtvo, to nit sam vidio, nit virujem.

I Košićevi su se donde mrzili i svadjali, dok nije Gjuro Košić u nike-nikavice uzeo na sebe opakliju, a od tog časa tako su se pomirili, da jim skladu valjda ni dubač (ašov) ni motičište neće nauditi.

A oni su se upravo zbog opaklije zavadili. Gjuro Košić silno je koješta želio od Boga, ali medju tima mlogima dobrima željama, na prvom rr1istu je uvik opaklija stajala. Taka opaklija - izvolite znati -- koja i ciču zimu podnese, a ni za kišu mlogo ne haje ; gosu svoga od člinaka do vrh timena čuva i brani. Taka opaklija, kojoj iz postave jagnjećih koža rumeni, žuti i zeleni tulipani niknu, tako, da cvatanju njiovo1n 11i najžesća zima ne naudi na bilom polju opaklije. ·

Taki komad haljine in1ati, bila je najvrućja želja Gjure Košića. Druge želje - l<ao n. pr. - mlogo zemlje i valjda koju hiljadarku imati, to su bile samo šifle prama opakliji.

Niki put već je i kušao pogadjat se na tako čestit komad. Al nije se mogao dotirati s čurčijan1a. Taku su cinu tražili, te mu se činilo, da i onaj, koji banke pravi, mora se prije počešati po zatiljku, pa onda razvezati novčanu kesu. Njemu su barem sve pogoqbe jalove bile.

Zena 111u je bolju srić~ imala. Baš se velike nedilje desilo, kad su se šilari sa nikog pazara vraćali. Mora da je jako hrdjav

X, * Suba, bunda.

~2

vašar l)it1, jer stt se čizt11ari 11en1iJc) ljutili: Sve uzalt1d ! kod 11as S\,ejclinako t1cst,1je 11c>vac. Sve o<.inesc veliki dug i švalJo; J)cl ak<) jc)š d11go tak(> uztraja, sircJ111al1t1 c.ioposli 11cćc cJotcći ni na <>i)anke.

A ako či1t11ari tako n1r111ljajt1, šta <.i,1 rck11c <>n<.t,-1 op,1klijaš čt1rčija. Gavrt1 Mrvin sa tri šul)c je otiš,to 11,1 JJazar; sa tri se i vraćao. Nije - dal)o111c n1islic>, c.Ja l1i svit luc.i<) radio, kaci tJi u prutiće šubtt kttpovao. Al cla je i n1islio, 111orao l1i <Jtići, kac.i nje111u siro111aškot11 rukotvorct1 iz tog valja živiti; jer nije učio zidariju, da idjc kuće zidati, a ni tolik<) spren1io za zimt1, da bude dosta i za pro1iće, pa i cilog lita.

Bio je bor1ne ogorčan. Novac 111u do zadnjeg groša ncsta<J. A pošto praznini bttdjelarom čovik i tt mijani n1alo poštenja i111a,

Gabor Mrvi11 se odlučio, da će razgledati po seJu, te će r11ožda i izvan mijane naći konaka. Zar će se naći kršćanska dttša, koja ć e ga iz ljubav i pri 111 i t na 11 o ć ište.

Tako je zašo do Košićevi. Don1aćina ne biaše doduše kod kuće, al žena ga ipak nije odbila. Nek se ttgrije siroma majst(Jr, a valjda n1 u 11eće biti suvišna ni koja kašika vruće čorbe.

Mrva je sve to s velikon1 zahvalnošću primio i polako udaricJ tt razgovor. Od kraja do konca je izpripovidio, kaku žalosnu sudbi11t1 i111aju majstori čttrčije. Kako se tepLt po vašari, kake) se nadaju i uzdaju, a na konct1 ipak ostanu prazne torbe. A kod kt1će plaču dica, čekajući - kao i sad -- da jim se bar za svece štogod priprclvi. Borrne pasji život imaclerno.

Košićka počela zaoštrivat uha, pa kad je čttrčija svoje tri opaklije spomenio, smisli jedno i zapita:

- A kad bi ja jednu šubu kupila od vas, bi I' n1i ju dali jeftino?

- Jeftino ? ! kako nebi dao! - Glasnim oduševljenje111 odgovori čurčija. Dati ću je na gubitak, u pol cine. IzvoJite satno kupiti gospoja; i Bog će vas blagosoviti što ćete tim pornoći na meni siro111ahu.

Tako je znao lipo razgovarati i pogodit načina, da je Košićku sasvim pridobio. Izabrala · je najlipšu i izplatila do krajcare iz kase svoje, što ju je imala iz jaja i pileža.

Računala je: to će joj mužu dobro biti u in1e uskrsnog dara. Kako li će mu šareno jaje pripraviti? Ta ako tu opakliju opazi,, valjda će i iz kože izskočiti !

Zena je donikle i pogodila. Gjuro Košić isto111 je zinio od čuda, kad je smotrio, kakim mu se šarenin1 jajetom utniljiva žena.

zkvh.org.rs

53

Velikin1 ponosan, prostrla ju po krevetu, da se je nagledaju i prJsuclc. Po svt1da jtt resile izvezene ruže i tulipani, izn1i11jivale --e šare sva ko jake : žute, n1od re, ru n1ene i zelene. Ta valjda je i godinu cfana gubio oči na njoj, dok ju je 1najstor tako izšarao. A postava?! Kac> da je svile11a. Kano da ni nije Ugarska ovca cfala svoju kožu Gč1vri Mrvi110111 na ruku, a za \'Olju Gjure Košića. Jednon1 ričjon1 - krasnoj rolJi 11ije se n1oglo ni najmanje zabaviti.

Gjuro na ()čigled ka110 cia je rasta i debljao u gledanju. No za cudo, ... ka11<J da se je baš za vadit htio - napo~on se ovako izustio:

- Zeno, žene)! - i zak"rećo glavon1. No? - krikne že11a - zar ti se još ni ne dopada? Dopada 111i se, al što je fajde - odgovori gazda - ipak

se vicii cfa si žena. Reci de, po čen1t1 se vidi? - znaličncJ će žena.

- Po dugačkoj kosi i kratkoj pan1eti. (ijuro ! - 0~1re se ljutita žena - bi li ti to i još Jedan

J)Ut rekao? - I stotinu put, ne jeda11put, golubice draga; jer tko je

v i cJ i cJ u p r o I i će š LI b u k t1 po vat i ? Ove gcJdine će se i 11a Uskrs J)Od11eti šuba - izbaci žena. Neće se J)odneti - J)Otvrdji\1ašc 111t1ž.

I zatcJ će se, vidit ćeš. - Sto t)uta 11eće; J)rava kat1ikttla će biti na Uskrs.

Za 11 a s t i ć c s r1 i g ! - l„ićukat ću ja s11igu. Uskrs110111 snigt1 su se tt gaća111a

11at1čili r11gati. J>a clulJrCJ - t1Z\1ikala se sali Kl)Šićka - i zato l1aš lit)l11 <).

Neg<, čekaj :11110, 11cć·cš je \1iše Liol1iti, voli111 je izkt1111,1liati, nego t \l1i liati tu OJ)akliju. Idi u košulji; cJolJrL) će t<1 lJiti z~1 te.

Z~1cl11jc s11 j<)j riči već z~lJ)injalc (ic1 11Iače . Ali i Gjurt> _je 'l l'Lllli() r <.:!lll; kak<) tla ""C ()11 llt11CkŠ~1 žc11i11i111 Sll7.a111a. S\re Sli

11 h:1111is11 . A tni 11c11<lj)t1šla11osti l)it> konac l111čt1t) S\'člLij;111ic. lar111~1 l(·1t1 J)Bk s,,adc 011i, k<>ji se \'tdc, na t<) čtttit) ·l)i ·se n 1< ) g 1 1 1111 c l n l 1 11 e l) 11 z a 11 s t · 1 v i t i , j t r • e l) 11 ti a li c r c , I u ~ 1 c1 • l 1 a c a i rc1zt1ij 1, d jaclik JVa11i "\ \rago11r>111 111iri.

"I ak > s Lll>gt lili, i kt)11ž11t ) • u j)r<>vcli l)1111 S\ L tu 11, , 11 k c> 1 <> j J 1 I II s u s k I s 11 u "e 111 s, <)ji 111 111 i r navi s ć i,, a l) ~, i 111 a IJ11lln1a I ·1 i 1in1 t1> ci s 1cjil , (>k1 e11ili 1 1 i11c) cl1 ugo111 lcLjja . J{al<ll

tn J ,cg ? t 1 će JU l,<)1111 , kat> ni kan1l1ij~ u ktq)u lll>lll l1urett1 . 1d1t te \lkal

54

Osvanula t1skrs11c1 11cllilj,1, pa gJc čtt(ia ! Taj liJ11 prave> (ia dugoj kt1si i kratk()j p,1111cti. Vitar vija(> snig<>111, k,t<J <ia s11 se z taj dat1 svi življi (ele111e11ti) pc>bunili.

Bor111e l1i se pod11ela I o~Jaklija. AJ Gjur() Košić nij~ taj Č<Jvi da se popušta; 111ora <Jn ciržati svoju rič, fJa 111a kLtcl puklo. krenio se u košulji u crkvu. Že11,1 rnt1 se gJas11<) 11asr11ij;1Ja, kai je 1a S<)bo111 vrata zatvorio; tako se trefila 11as111ijati, da je 1

Gjt1ri 11išto i priko 111ire uzl<jpilo. '"f'o biašc i uzrokon1 da se 11ij1 vratio, n1a i nije ni ma lt) topli ne osi ti o u košu Jji. Prolazila g; zima, kao čunak, kad se tka snjin1. Pridika se po običajtt pc>sl sv. Mise govorila, al Gjuro j9dva izdurao do konca Mise, a <)nd; modar i zelen utekao kući. Zena mtt se u oči smijalčl, al 111u n jedne riči nije rekla. Mišljaše bo: san1 si je skuJ1acJ, sar11 nek poj ide.

Ženino ponašanje vridjalo ga dodttše, u drugi mah nebi mogac to brez ukora podneti, ali sad nije i111ao volje iznova p(Jčimat svadjanje. Bio je poražen, kao čivut kad n1u se ko]a s krečom t jarak privale.

O podne nije sio kod prostrta astala; a žena ga baš i zatc nije nudila. Zar da ona progovori prije? Zašto da ona? A da je) poklone sedam sela, bil' to učinila?! Toga nema. Nerna, ni L šifoneru !

Ni briga ju ne biaše s atim. Samo je onda pozornijom p<Jstala, kad je Gjuro počeo krevet razmištjati

1 pa se zatiJ11 s haljinom

zajedno bacio u njega; navuko dunju do ušit1h na sebe, pa ipak cvokoćo zubama.

- Isuse ! - prodre strah iz žene - taj čovik obolio. Jao, golube 111oj, čedo n1oje, šta ti je? ... Kaži ... za Boga! govori ... reci, šta te je snašlo?

Nego taj golub Košićkin 11ije htio kazati. A što je rekaf>, 1z tog ništa nije razumila. Muž joj ustranu razgovarao.

- Bože dragi! n1ili n1oj SpasiteljLt ! - uzdisala je lomeći ruke Košićka. - Doktora, samo doktora fr1ško ! - Pomozite!

Borme joj i tribala pon1oć. Jedni grjjali cigJju, cirtrgi Jadne obJoge pravili, treći išli rad ličnika. Košićka samo ttz krevet jadikovala, a u svakoj drugoj ii trećoj riči spominjala opakliju. Proklinjala ju, da je strahota bila i sltršati, a s\·ejednako tirala: izsići ću ju na l<omadiće, čim mi ruke dojde.

No nisu joj - daborme - dali u ruke. Stigao i Jič11ik i prigledao b0Jes11ika. Pripisao - dakako -

zkvh.org.rs

55

i likarije, al nije pogodio. I do najposli je opaklija izličila Ojuru Košića.

To se tako dogodilo, da je žena već peti dan tiho priplaki-vala uz mužev krevet, kad joj čovik odjedanput progovori : -

- Zima mi je. Doneli i drugu dunju, pokrili ga s njom do ušiju. A1 bolesnik

svejednako se tužio : - Zima mi je, zebem vrlo. Skupili sve jastttke i jorgane, te metnili na njeg, al sve uza

lud. A kad se iznova potužio da zebe, žena ga u zdvojnosti očajno zapita:

- Hoćemo Ji pokušati da te opaklijom pokrijemo ? Ojuro klimne glavom da će dobro biti. Doneli je dakle iz

sanduka i pokrili ga s njon1. Ako štogod na svitu drži vrućinu , to onda zaisto drži ta jagnjećija postava.

I držala je. Pod njom nije zebo bolesnik. Danjom - noćom s njom se pokrivao, a peti dan - čudo od čtJdesa - već se digao„ iz kreveta. - - -

Sto je opaklija pokvarila, to je i popravila. Medjtt supruzima opet nastao mir. Nastao tako, da - kao što na početku reko -ni dubač (ašov) ni motika nije više smetala njihovom skladu i tniru.

Krunoslav.

EJ nEVJERO ! EJ NE\JJERO, ZLOĆO HUDA,

EJ NE\JJERO, LJUTI SMETE;

DILJEM S\JlETA, PUSTE LI GA,

JADNOM LJUDST\JU, NOSIŠ ŠTETE!

OH NE\JJERO, JADNA MANO,

OH HUDINJO, OPAČINO,

OH ŽALOSTI I PROPASTI,

GRDNA RANO, GADELINO ... I

EJ KAD TE SE, KLETA, SJETIM,

NIZ LICE MI SUZA \JRIJE;

JER I ROD MI, RADI TEBE,

ZLO S\JAKOJE METE, BIJE! 6R60 PETKOIJ/Ć.

56

OČU.VANJE VINA OD RAZNIH BOLESTI

ao što svaka bolest ima svoj uzrok, što je u glavnon1 nečistoća, tako je i vinska bolest nastala u najviše slučaJev2 istim načinon1. Zadaća je dakle svakog vjnogradara da vi11c održi čisto i sve ono što s njime dolazi u dodir. Osim

toga potribno je poznavanje i drugih raznih upliva na vino, kao što su: toplina, zrak itd.

Nečisto groždje i nečisto posudje ttzroci SLI Lt najviše slučajeva, da se vino pokvari. Ako je berba obavljena po kišovito1n vrimenu, za velike rose poslije mraza, onda je dakako i vino izvrgnuto raznim bolestima. Zato triba brati za suha vrimena i groždje, koje je sasvim dozrilo. Berba neka se obavi u dva dila. Najprije se pobire gnjilo (istrunjeno) groždje i vrsti koje daju slabije vino. Onda možemo brati drttgo groždje i to u dva razreda. Najzrilije 1 najbolje kao prvi, a ostalo kao drugi razred. Svaku vrst groždja valja brati posebno, ako želimo dobiti čista i odlična vina. Nesmije se brati bilo i crno groždje zajedno. Boja ovakovog vina nije podesna zu trgovinu. Prvi razred od svake vrsti izmulja se posebno, dočim se drugi razred od svih vrsti iste boje groždja, može skupa muljati. Ovo se potonje proda posli kao stolno vino. Finije vrsti, kao: graševina talijanska i graševina renska, traminac, bijeli i crni burgundac, frankovka i slične, muljaju se kao čiste vrsti. Slabije vrsti mogu se sa boljima mišati. Triba uvik paziti, da se slabosti od jedne vrsti sa drugom boljom pokriju. Takova se vino onda bolje i lakše proda.

Nadalje triba kod berbe paziti. da se odstrani lišće, slan1a i zemlja. Od ovog dobije vino strani okus i 1niris. Sve posudje valja isprati prije i poslije branja sa vrućom vodom, kojoj se pridoda malo sode. Sve sprave isperu se svaku večer za vrijeme bra11ja

zkvh.org.rs

-- --- --------

57

sa hladnom vodom. Sve novo i popravljena posudje mora sa prije uporabe dobro ispariti . U neisparenom posudju vino će pocrniti.

Prešanje se n1ora takodjer čist0 obaviti. Preša se poslije svakog prešanja ispere. Time se predusretne da mast ne cikne. Groždje se prije prešanja i zgnječi na posebni stroj: Gaženje sa 11 ogan1a je vrlo neukusno, jer noge sa znojenjem izlučuju razne tvarine koje su za zdrav!je vrlo štetne. Preša nje se obavlja brzo, tako da rnast ostane čim ma11je na zraktt. Ako je groždje previše g11jilo, onda se bačva za tnast prije zasumpori, da se plišanj i i druge bolesti još i dalje ne šire.

Kod -ciloga baratanja sa vinon1 ili n1asto1n neka se pazi da tekući11a ne dodje u dodir sa željezom (gvoždjom), jer od toga . . vino pocrni.

Vrenje 111asta n1ože potrajati 14 dana i više. Ako SLI mlada vina previše kisela, preporuča se kod vrenja spušteni talog u bačvi dobro uz111išati. Ti111e će se oduzeti vinu malo kiseline. Vino će

y

hiti poslije punije i brže će se čistiti. Cim je vrenje prestalo, bač:ve· se nadolJju. Prije toga potribno je, da se jedno111 zato priredje110111 četkor1 (kef 0111) oko gornjega čepa iznutra dobro izbrišu. Na ovon1e n1istu 11akt1pe se za vrime vrenja razne nečistoće. Ovo l)i posli trt1nilo, osobito ako se virio kasno doliva i bilo bi vinu san10 11a štetu.

Vina od gnjilog groždja valja odmah prije vrenja odliti, tako da ostane čini 111anje na truležu. Bačve za takova vina zasut11pore se 111alo jače nego obično.

Druga v111a odlijLt se prvi put ti n1isecu sttidenom ili prosincu , a clrL1gi fJUt l..011ccn1 veljače ili u ožujktt. Ali svakako prije nego nastufJC topliji c.ia11i.

Vit1(1 od izabra11og groždja tT'ogu os[ati i dttlje vrin1er1a 11a grc)ždj u.

Jv11acla, jccin()godišnja vina, odl iju se t1 prolićc i tt jcsc11. D0-či111 je za starijčl vina cic)voljno ak(> se c)dliju jcdanr)ut 11a godinu.

13ač\1 C S<' svc1ki J1 8 c.iana f1aliolivaju. Vi110 za 11ć1doliva 11je 1nora l1iti takC)\'t>, (lčl 11e111a nikal<C)Vc)g šletnog 1111Iiva na 0110 ti bač,1 i J>c> go1l>\1<) 111f>r,1 l)iti iste l)c).ic, ,J ~)O 111ogt·ć11c)::,ti i 1stc)g gL)dišta V i 1 ( > I<< } j c s c t < > č i , i I i s c 11 c 111 o le n č ( i <) I i ti i z kak <1 v o g r a z 1 o ga, 111 e) r čl se ,'\1;1kc tri ncclilje slal1ijc z~1su111~1()riti.

13;1čve i ,,r~tt~1 11 })<>Liru111u l)(ltril)110 je ~\c.1kih b c.iančl c.il)l11l) C)l1ri ~tli, ()<>tlr11111 <)tt1cst1 i za li1)c)g ( 1t)l)l<)g ,1 r1111c11a Liol1tl>

V • • 11r<>zrac1t1.

58

Prazne bačve neka se zasumpore svakog miseca jedanput, da 11e plis11t1. .

Bačve, koje stoje prazne više od 6 miseci, isparit ćemo sa vri10111 vodon1, kojJj se pridoda n1alo sode. Svrha ovog isparjvanja je, da se o,jstrani iz bačve kroz su111porenje nakupljena sumporna kiselina, koja drvo izjeda.

Priko lita za vrućeg vremena neka se pusti vino oa miru. l"'riba držati bačve pune. Ako je jako vruće svaki dan ih otvoriti i opet začepiti, jer bi bačva mogla puknuti ako je jako zatvorena.

Ako se radi u podrt1m u neka su vrata zatvorena, tako da se toJJlina u podrumu ne minja. Isto se zatvore svi prozori i vrata podruma za jake zime i vrtrćine.

Sve posudje i sprave u podrumu potribno je prije i poslije uporabe oprati.

o Ispažnjene bačve isperu se odmah 2 ili 3 puta sa vodom, postave se na gornji čep da se voda iscidi. Posli se postave na stalno n1isto i zasumpore. Stoje Ji dulje vrimena prazne, moramo ih prije uporabe opet isprati . Isto $e i čepovi moraju bar jedan·· put na godinu isprati.

Da se odstrani plišanj iz podruma moramo ga 2 puta na godinu dobro zasumporiti.

Kod sumporenja - ma gdi to bilo - preporuča se samo običn i sumpor, koji nepodaje vinu strani miris.

Ko se u glavnon1e ovoga drži, imat će ritko bolesna ali zato uvik dobra vina. Mnogi nemaju, na žalost, ni pojma kako se postupa sa vinom. Ako mu se iz nepažnje pokvari on ga jednostavno prolije. Ako se pak održi praga ga pod jeftinu cinu, nešto iz straha da mu se ne iskvari, a ponajviše radi toga, što ga nemože sa razumnim baratanjem tako rekući „ usavršiti" , da mu poda trgovački karakter i bolju vridnost.

I

•

zkvh.org.rs

59

y ,

SANDORSKI BUNARIC. f'a;;".~tanovnici Subotice i njezine oko]ice vr:lo dobro poznaju

V

šandorsl{i „ bunarić" ili „ vodicu". Sandor je vanjski dio grada na jt1go-istočnoj strani Subotice, koji je tel{ g. 905 .

. . . . .

. .. ..

Ri1no-katolička kapelica šandorskog bunarića.

'

V

pripojen 11joj. Dotle je bio Sandor veliko selo, a potpadao je Topolskome kotaru. U blizini njegovoj od vajkada je bio jeda11 izvor, l{oji je davao stt1dene vodice umorenim putnici111a te ubiaži-

60

vao žedj pastirima i njihovom sta·du. Mnogi putnik je ovde isprao te zavezao svoja ranjena L1da. Tako SLI neki primetili, da im se rana posli pranja sa ovom vodom za kratko vrime izliči. Ovo se je razglasilo pa su onda za kratko vrime mnogi počeli dolaziti na ovaj izvor radi lika. M11ogi sti njih bili ovom vodom izličeni, ali dobrim više njih 11isu našli pomoći , što se može reći skoro na svaku izvor-vodu. Malo je izvorne vode koja nebi sadržavala u sebi kakvih likovitih elemenata, pa je stoga vrlo Ial{o naći i ovakvih - po narodnom mišlenju - svetih mista. Ali narod - osobito šandorčani - bome nije uzeo ovu stvar tako olako, pa je -već koncem sedamdesetih godina prošastoga stolića počeo tražiti, da se ovaj izvor po crkvi blagosiva i proglasi za hodočasno misto. Pošto su ovo većinom tražili Bunjevci i ~rbi razdvojilo se je ovo pitanje na dvi strane, pa se je obaško zauzela za stvar rimo-kato..:Ii čka a obaško grčko-istočna crkva. U ovoj borbi naroda sa crkvama imali su više sriće Srbi. Ilija Mijatov je sam dao 400 kruna, a crkvena općina šan1orska još koju stotinu kruna, pa SL1 sotom svotom digli g. 1883. malu kapelicu, koju je i grčko-istočna crkva posvetila , te je odredila, da se u istoj i proštenje obdržava na dan prije njihove Velike Gospoji11e. Ova kapelica je opstojala oko 16 godina, kada su je srušili i podigli misto nje novu ]{oja je i sada u životu.

Videći ovaj uspih srpskih virnika počeli su šandorski rimokatolici takodjer sa velikim oduševljenjem kupiti novaca, da podignu isto tako malu kapelicu. Prvo su podigli - god. 1893. - samo veliki križ i tek posli toga na nekoliko godina kapelicu. Ali crkva zato ipak nije htila udovoljiti njihovoj želji, pa nije sprovela posvećenje ove kapele.

Rimo-katolici su se nal{o·n odlučnoga postupka crkve na neko vrime osićali uvridjenima, ali ovo nije dugo trajalo. Ozeo je narod, I

kao da je za njega stvar svršena, pa je sa istim oduševljenjem nastavio svoja hodočašća kao i prije. Nije narod mnogo dao na to što se je kalački arcibiskup protivio posvećenj11. Oni st1 imali već svoju kapelicu gdi su se pomolili Bogu i bunar sa hladnom vodom gdi su se bol\!snici prali , pa je to za njih i dosta bilo. Ali , pošto

•

•

zkvh.org.rs

---- --

61 •

su rimo-katolici većinom Bunje\rci, ispomogli su se oni glede proštenja sa Srbima. Malo po malo naučili su Bunjevci, da je na dan u oči srpske Velike Gospojine na bunariću proštenje, te su počeli odlaziti tamo. Narod ne zna baš mnogo o crkvenim razlikama, pa l{ada su Bunjevci vidili, da je na srpskom proštenju isto tako lipo i krasno kao i na 11jihovo1n, počeli su

V

gomilama dolaziti. Culi su Bunjevci tamo svoju ri č, svoje pisme, svoje kolo; pa kako bi onda bilo čudo što su se u brzo okućili tamo ?

•

-·--

Grčko-istočna kapelica šandorskog buna rić a .

U čijem srcu još nije izginula sva ljubav za svoj narod, bio Bunjevac ili Srbin, ako jedanput pohodi ovo proštenje ne može ga zaboraviti nikada. Koliko sanjaju idealni borioci narnda o srpskobunjevačl{oj slozi, pa ne mogu, da vide, da niti nismo mi razdvojeni, 11ego san10 naša „gospoda" se nadmeću za nekakvo umišljeno prvenstvo. Na ovon1 proštenju tudjin odista ne bi n1ogao reći gdi je: medju Bunjevcima ili Srbima? Ričom šandorski bunarić je

'V

postao ne rimo-katolički niti grčko-istočni, nego slavensl<i I San-dorski bunarić je dokaz sloge naroda bunjevačkog i srpskog!

Nabavili smo slik.u i grčko-istočne kao i rimo.-katoličke kapele pa obadve donašamo uz naš članak. Skender.

62

S NIŽA NA.

io seljak Ivan i u njega žena Marija, ali dice u njih bilo nije. lvan i Marija živili u ljubavi i u slozi; i tako su i ostarili, a dice u njih sve još bilo nije. Radi toga se oni silno žalostili, te su se samo gledajući na tudju dicu tišili. Ali tu nemaš šta raditi. Tako

je već očevidno Bog dosudio: ta sve u svitu biva ne po našoj glavi, već po božjoj volji !

Jednom, kako dodje zima, i napadalo mlada sniga do kalina, - izvrve dica na ulicu, da se zasigraju, a starci naši sili k prozoru, te gledaju na njih. Dica su bižala, i stala graditi babu od sniga. lvan je s Marijom gledao šuteći, te se zamisle. - Najednom se lvan nasmije i reče: bi I' i n1i pošli, da sebi sagradimo babu?" I za Mariju je očevidno došao veseo sat. ,,A šta" - reče ona - ,,da podjemo da se razveselimo u starosti ! Ali čemu da ti sebi babu gradiš, jedna je tebi i meni dosta; napravimo radije sebi dite od sniga, kad nam Bog nije dao živo!" - ,,Što je istina, istin1 je" .... reče Ivan, uzme kapu i podje u vrt sa staricom. I oni uzmu u istinu graditi bebu od sniga; slože trup s ručicama i s nožicama; postave na vrhu okruglu grudu i izglade iz nje glavicu. ,, Božja vam pomoć!" reče netko prolazeći

mimo. - ,,Hvala - zahvaljujemo!" reče lvan. ,,Božja je pomoć za sve dobra," pridoda Mari ja.

,,A što vi radite?" - ,.A evo, što vidiš!" reče lvan. Snižanu . . . " pridoda Marija nasmijavši se.

- ,, To dakle .... pomozi vam Bože!" reče odlazeći prolaznik. - ,,Još jedanput hvala!" reku mu oboje naših staraca i opet se prihvate svoga posla. I ovi evo izgrade nosić i bradicu, načine dvi jamice ispod čela, i tek što je Ivan prorezao usta, - kad tamo, najednom dahne iz njega toplim dahom. Ivan žurno odmakne ruku, samo gleda : jamice u čelu samo da ne puknu i iz njih evo progledaju modre očice, pa i usne su već kao n1alinove i smiješe se: ,,što je to Gospode! nije I' to napast kakova?" reče lvan krsteći se. A

•

o

zkvh.org.rs

63

lutka naklanja k njemu glavicu kao živa i zamahne ruč,cama i nožica1na po snigu kao ditešce u relenicama.

„Ah, lvane, lvane !" - krikne Marija zadrhtavši od radosti, - ,,evo nam Gospod dite daje!" i poče grliti Snižanu, a sa nje spadne sav snig kao ljuska s jajeta, a na Marjinim rukama već je bila prava živa divojčica,

- pa tako Jjubezna, da je čudo! ,,Aj ti, draga 1noja Snižano !" klikne starica grleći željno svoje a neo čekivano dite i pobigne s njime u kuću.

lvan se s mukom osvisti od tolikoga čuda, a Marija izgubi gotovo pamet od radosti.

I Snižana raste evo ne s danima, već sa satovima, i s danom sve bolje. Ivan i Marija ne 1nogu joj se naradovati. I u domu je njihov u bilo veselo. Divojke sa sela bez prestanka zabavljaju se kod njih i kite babinu kćerku kao bebu, razgovaraju s njome, pivaju joj pisme, igraju se s njome. Snižana tako je pametna : sve opaža i shvaća. I kroz zirnu postane ona divojka odista od trinaest godina od prilike; sve razumi o sven1u govori i takim slatkim glasom, da se ne možeš naslušati. I ona je tako dobra, poslušna i sa svakim prijazna; srce je u nje kao na dlanu. A sama je - bila kao snig, očice kao nebo modre; svitlorusi vlasi do pojasa ; run1enila u nje nema nikakoga kao da nije žive krvce u tilu bilo .... ali i bez toga bila je ona tako krasna i lipa, da je se nagledati ne možeš. A kad bi se ona razigrala, bila je tako utješna i prijatna, da ti se duša raduje! I sve se ne mogu nasladiti na Snižani, a starica je Mari ja svo1n dušom svojon1 ljubi. ,,Evo, Ivane !" -govorila ona mužu, - ,,i nama je Bog darovao radost za starost! i ostavila me tuga srca inoga ! . . .. " A I van joj govorio : ,, Hvala budi Bogu! ovdi radost nije vična, a žalost nije beskrajna ... Prošla zima. Radosno zaigralo na nebu prolićno sunce i prigrijalo zemlju.

Premda je proliće donelo svakom radost Snižana nešto se rastuži. - ,,Što ti je, dite moje?" govorila joj ne jedanput Marjja milujući je, -

„da nisi bolesna? uvik si taka nevesela, sasvi1n si s lica spala. Da te nije urekao rdjav čovik? - A Snižana joj svaki put odgovarala: ,,nije mi ništa, majčice, ja sam zdrava •. . . . "

I poslidnji je snig proliće potislo svojim krasnirn danovin1a. Procvali voćnjaci i livade; zapjevao slavulj i svaka ptica, i. sve je u božjem svitu postalo življe i veselije. A srdačna je Snižana još tužnija bivala ; odbijala se od družica i sve se krila od sunca. Njoj je samo bilo pljuskati kod studena izvora pod zelenom vrbicon1. Snižani hlad bio sve, a i od toga draže česta kišica. Za kišice i u sumrak bivala ona veselija. A kad se jednom nadviju sivi, t1nurni oblaci, te se prosuli krupnon1 kišom Snižana se tako to1ne obraduje, kako se druga koja nebi bila ni krupnome biseru. ,, Ah, majčice, kako mi je ugodno, kako lipo!" vikala tad Snižana skačući po dvorištu. A kad

•

64

' opet sunce pri peče, zaplače Snižana za njim tako jako, kao da se sama hoće da rastoči 11 suzama, - kako rodjena sestra plače za brato1n.

Ali i proJiću već dodje kraj; dodje sv. Ivan dan. Divojčice sa sela skupe se u šetnju na livadu i podju po Snižanu i navale na babu Mariju : ,, pusti te pusti s nama Snižanu !" 1Viarija od straha nije htila, da je pusti, -a i Snižani nije se htilo ići s njima; ali se izgovoriti nisu mogle. A k tome pomisli Marija, možda će se njena Snižana razvedriti. I ona je nakiti, poljubi je i reče: ,,podji, dite moje, razveseli se s družicama, a vi, divojčice, gledajte, čuvajte moju Snižanu ... ta ona je u mene, i same znate kao prah u oku I'' -,,Dobro dobro!" viknu one veselo, zgrabe Snižanu i podju gomilom u gaj. Tamo su one plele vince, vezale cviće u kitice i zapivale svoje sjetnoveseJe pisme. Snižana bila s njima nerazdružna. Kad je sunce zašlo, nalože divojčice lo1naču od trave i sitne suvadi, zapale je i sve stanu s vincima u red jedna za drugon1, a Snižanu postave posljednju iza svih. - ,, Gledaj - rekoše one, - kako ćemo mi poteći, i ti tako isto poteci odmah za nama, -ne zaostaj !" I sve evo zapivavši Ivanjsku pjesn1u poskaču preko vatre. Najednom nešto iza njih zapišti i projeca tužno: oj ! .... One se u strahu obazru: nema nikoga. Pogledaju jedn·a na drugu i ne vide medju sobom Snižane. - ,,A jamačno se sakrila, šalji vica," reknu one i razbježe se tražeći, ali nikako da je naciju, vikale, jaukale, - ona se ne odziva.,,Kud bi se ona sakrila ? " govorile divojčice. ,, Očevidno je kući otišla", reknu one po tom i podju u selo, ali Snižane ni u selu nije bilo.

Tražiti je drugi dan, tražili i treći ; pretražili i sav gaj, - - grm po grm, drvce po drvce. Snižane nema te n,ema i trag joj se zameo. Dugo su Ivan i Marija tugovali i plakali za svojom Snižanom, dugo jošte polazila je siromašna starica svaki dan u gaj, da je traži, i sve je zvala kao kukavica jadna: O. ·, s ·v o· ·, 1 b' '" ,, J, O] . n1zano. J, OJ . go u 1ce .

I ne jedanput joj se činilo, kao da se glasom Snižane odzivala: oj ! ... Ali Snižane sve nema te nen1a !

A kud se sakrila Snižana? ... Je li je ljuta zvir odvukla u gustu šu1nu, • ili ptica grabilica odnela k sinjemu moru ? ... Ne, niti je ljuta zvir odvukla

u gustu. šumu. niti je ptica grabilica odnela k sinjemu 1noru, nego kako je Snižana potekla za družicama i skočila u vatru, - odmah se ona rasplinula uvis kao laka para, svila se u tanak oblačak ... i poletila u podnebesne visine . •

zkvh.org.rs

..

• • •• •• •• ••• • •••• ••••• •• • ••• ••••••• • •

• •••

• •

V

PREKO FRUSKE GORE. NAPISAO J. P.

65

epa ti je po našemu Sremu ... Tko nije vidio Karlovce, njihovu okolicu, Stražilovo, Irig, Krušedol, taj teško n1 ože pojmiti, da u ovim skro1nnin1 i jednostavnirn ričima, što ih pred crkveni vrati1na piva uz javorgusle irižki slepac, koliko je osićaja, koliko je Hpote

- kad vidiš ove krajeve, pričinja ti se, kao da je majka priroda sve svoje čare, svu svoju lipotu na ovom jednom mistu r:rosula. I I doista ! Pogledajući sa vrhunca Fruške Gore, okolo sebe na obali Dunava vidiš tiha i spokojna sela, a na podnožju planine kriju se u ladu stogodišnjeg drveća starodavni srpski manastiri, o koji1na se toliko i tolike priča ... Na sve strane mir i grobna tišina, koja se tek ritko prekida sa sviždukom kake šarolike ptice, koja ti više glave proleti i za čas je nestane u gustoj šutni.

Po strmoj dolini potok juri tiho mrmoreć, pored njeg se cveće odmara a po cvetu zuje marne pčele. Oku na dohvatu u veličanstvenim kolutima vijuga ponosni Dunav. Tu nema ljudski umotvorina, nema laž i, prevejanosti, mržnje i zlobe, nei1na bezsramne borbe za koricu hleba, tu je mir, t~ je pokoj, tu su božja dila, tu je Bog ...

* * * Opkoljeni s jedne strane Dunavom, a s druge Fruškom Gorom na polak

ravno, a na polak strn10 leže Karlovci. Divota prirode, koja ih obkoljuje i pojedine znamenisti 1nista kadre su izmamiti zadivljenja iz čovika. Ovo je srpski Rim, jer tu je srpski rimpapa, patrijar. Tu su srpske škole, gin1 nazija, semenište, crkvena sabornica, stare pravoslavne crkve, u kojima se tekom stolića osobito za vrime turske moći n1nogi stvari dešavalo, što ih spominje ne sa1no hrvatska i ugarska, nego i svitska istorija.

Stanovništvo je većinom srpsko; po dućanima osim srpskog jedva 1nožeš viditi drugog natpisa.

5

•

66

Pored sviju crkveno-istorijskih znan1enitosti, u kojima je ovo misto tak< bogato, imade još jednu osobitu vrlinu, koju pogotovo mi Bunjevci ošuti i ne možemo, a to je karl ovačka vino. Poslije dobre večerice kad sam s onako umoran od karlovačke lozice potkripio, na čast francuzu ša mpanjac, n; čast talijanu lacrimae Christi, mislio satn sve dotle u sebi dok me drin1 n savlada . ...

U jutro nabavismo jila, torbu na ledja, pa krenetno peške na goru. Pu koji na goru vodi odmah spočela veon1a je strm i naporan, ali razgl edajuć

one krajeve neosićaš napora. S jedne i druge strane puta redaju se vinograd izpremišani ovde onde sa tablon1 sinokosa ili njive, koje se već kose jer s već iz daleka čuje pisma sremske žetelice.

Na vrh gore stoji kameniti spomenik slavnog pisnika sre·mskih Srba Branka Radičević?. Ovaj dio gore zove se Stražilovo. Na ovo je misto prene, zahvalni narod i kosti svojega velikana, koji je Stražilovo u svojim pismam; mnogo puta opivao.

Kad smo nakon dva sata putovanja doprli do groba pisnikova, pale st mi na um njegove riči, s kojin1a se je raztavljao od svojega djačkog života, oc svojih milih Karlovaca i od Stražilova :

,, . . . Nekoliko ovde je drveta1

Al gde rastu, to su mesta sveta, Njih je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po g robovih trava obilata, Na gde kome cveća umiljata, Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva . . "

Kraj spomenika, koji je u ostalom sazidan od kamenja iz sviju srpskit zemalja, posidasmo. Izvadimo iz putničke torbe jilo, pa založimo. Nika-d nisarr. tako slatko ijo i pio. Poslije ila n1alko se od1norimo i već smo se htili daljE krećati, kad se na jednom stvori pred na1na (što je u ovoj samoći ridkos( čovik s puškom na ramenu. Bio je to šumski stražar. Baš dobro, pomislimc u sebi, ovaj će reći s kojim nan1 putom valja do manastira. Upoznamo se f

nji1ne i on nam pokaza drum, koji do 1nanastira vodi. A može li se ići preko planine kroz šu1nu, zapitam ga. Pa može se i iu

dan, odvrati stražar, ali tko tu još nije išao, taj se Jako zabune, i nikad gc onda napolje. Ako već hoćete preko šume, onda jako pazite, jer to nijE matura, reče nadalje, smijajući se kroz crne i duge brke.

Nismo se dali ustrašiti od stražarevih riči i tisnemo u šumu. Za četvr1 sata već ni to nismo znali, na koju ja stranu istok, na koju zapad. Gusta i velika šuma, izprepleteno šikarje opkol ilo 11as sa svijuh strana, a bezbroj planinskih puteva križaju se na svakon1 drugom koraku. K tome se još uslid

zkvh.org.rs

67

silne kiše planinska žutica pretvorila u debelo blato, iz kojeg jedva izvlačiš nogu. Zabunili smo se. Probamo i na livo i na desno i naprid (još i natrag) a I i ni kad izlaza.

Nije preostajalo ništa drugo, nego sisti, pa se odmarati. A majko mila, šta si me rodila, pomisli čovik doduše u šali, ali satno --iapolak.

Odlučimo, da ćemo zauzeti jedan pravac, bilo koji, pa kud nas izvede. Krenemo zauzetin1 pravcem, pa teraj i priko brda i priko najvećeg blata.

Ali što dalje, šuma sve starija, a šikarje sve gušće. Samo naprid ! Puna tri sata srno tako tun1arali neznajući gdi s1no, kad najedanput za

čujemo lavež pasa, a iz daljine za1nnije tajinstveni zvuk manastirskog zvona.

Šuma već nestaje, a šikarje se ridi; već se vidi manastirski toran. Za koji čas nalazili smo se u dvorištu krušedolskog manastira.

V

Cudnovati osićaji bude se u čoviku, kad prvi put razgleda manastir. Ove na poldrug metera široke zidine, gradjene još za turskih vremena u XV.

' vieku, oni čisto bilo ukrečeni hodnici, preko njih grdni svodovi, nebrojene sobe, n1račni podrun1i, na sredini dvorišta crkva sa kupolon1 : sve te to podsića na srednji vik, naj1noćnije doba kršćanstva.

Manastir je gradjen 1486. godiJJe, ali za vreme turskog haranja po Srernu ne bijaše ni manastirska crkva poštedjena od poganske ruke. Pobožni narod nakon oslobodjenja od turskog jarma godine 1726. iznova je sagradi.

U manastiru nadjemo prijaznog igumana, koji nam pokaza veo1na dragocinih i znamenitih stvari. Tu se čuva odilo kneginje Ljubice, što je dobila u dar od turskog sultana. Odilo je crven somot zlaton1 vezen ; vridi 30,000 kruna. Tu se nalaze u jednoj sobi svi vinci ne1nilo pogubljenog srpskog

kralja Milana; tu su znameniti spisi, diplo1ne i pečati ruskih careva. Kao osobita i ridka starina čuva se ovde čaršap od ruskog cara Petra Vel ikog.

I1na dakako još mnogih stvari o koji1na bi se n1oglo pisati i koje su za srpsku istoriju veon1a važne. Kad srno sve progledali, udjemo u sobu . igumanovu i započmemo š njitne razgovor. Izpriča na1n, kako su manastiri prija posidovali silna dobra, koja su sami upravljali, a računa o dohotku, koji je znao iznašati i 80,000 kruna za jedan manastir, slabo su davali. U ono vri1ne dospiti u n1anastir, značilo je spasiti se na zemlji.

Ali nedavno crkveni sabor uzme upravu dobara u svoje ruke, a 111anastirski1n sveštenicima odredi godišnju platu. Od to doba naravno ne cvatu ruže zcn,aljskog raja ni u 1nanastiru.

Sunce je već sakrivalo se za planinu, kad smo se iz n1anastira krenuli pra111a Irigu. Išli smo drun101n, da što prije dospife1110, jer snio l1ili već jako u111orcni. Put je bio jednoličan ; tek su daleke šun1e i gore pri za lazku sunca privlačile na sebe pažnju.

Čitav Irig leži u tako nizkoj dolini, da dokle god ne dodješ na duž-dvie

5*

•

68

u blizinu, ne vidi sa ni toran. Ova okolnost na toliko dovede u zabunu un10-renog putnika, da na svakom drugom koraku zapita od prolaznika, na koju je stranu Irig.

Dospivši u selo svrnemo u gostionu, te se navečeramo. Za drugim stolom sidila je grupa srpskih sokolaša s kojima se brzo upoznamo. Uz čašu i bratsku rič (nije falilo ni tamburaša) s kojo1n su nas sokoJaši pozdravili, posidiJi smo do kasno doba noći ... U jutro progledamo Irig, te se uvirimo da ovo n1isto nije samo sa svoje „iri}ke pravde" i sa svojih sfepaca (što se spominju u Saćurici i Šubari) glasovito, nego da je to i ujedno krasno selo i sa svojon) gorskom okolicom i sa svojim čistim i urednim kućama.

Oko podne nadjemo se sa svojim znancima, sokoJašima; zajednt1 obedujemo, a poslije obeda počmemo pričati o našima, oni pak o njihovim prilikama.

To su ti - uztrpljivi čitaoče - zaista sokolovi. Iz njihovih poletnih riči, iz žara i zanosa odiše ljubav za narodnu slobodu, za onaku slobodu, koju uživa san10 sivi soko, kad se na krilima uzvine tt svoje carstvo vrhu najvišlje planine.

Već je bilo veče kad smo se od sokolaša oprostili. Krenemo prema Kamenici, ali ovaj put već na koli. Pute1n nam pokaza svoju lipotu i druga strana Fruške Gore, koja ni najmanje ne zaostaje za onom, što smo malopre vidi1i. Iz Kamenice zaplovi parobrod beli preko Dunava, i mi se privezemo u Novi Sad pogledajući još jedanput na Frušku Goru i rekavši joj: s Bogom. CJOCIOCJOCJOCJOCJOCJOCJOCJODODODODODOCJODODOCJOCJ

D k . V VJ. I o JOB nes10 . ... Dok još nešfo u čooika

/jubao, mladost o/ada, Dotle mu je sr.Je blažena

i nikad ne strada. A čim lilo iza lila

le pedeset prodje Nesi ane li soeg dražesloa,

luga, žalost dodje.

Sfarosf izbi mladosf bajnu • • ••

V ruga JOJ se, sm1Je SI a si sade? gdi si bila ?

od feb niši a nije. Lice bore obuzeše,

noge klecaf slale, Oči sjajne pofamni/e

ruke doli pale.

· Oj sfarosf i I zašlo nisi kao mladost diona ?

Ta ni dana u feb nije, da čooik užioa.

Dani su Ji I amni, mračni; u njih soif /a nije

1Ji'kooičnosf za njim s/idi a grob filo krije.

VATROSLAV.

zkvh.org.rs

Sn-iri1akP~tra Vojnić lelič u Subotici. , ULV l~TLftlJ 1-11 1 vLI1nO-fl. (Vidi članaf< »Nova vrirnena« na 35. str.)

Grgo Čović. Dr. Stipan Vojnić T. Šando r Rajčić. Petar Vojnić Z. Mate Brčić K. Vranje Čović. Joso Čović.

I<ala Perčić. Joso Prćić. Bela Ostrogonac.

I van Vidaković.

Lazo Stipi ć. Pajo lvković Iv.

O'> <.O

70 '

STVARAJMO ZADRUGE, DA SPASIMO V

BUNJEVCE I SOKCE ! ,,Svaka ptica svome ja tu leti. "

današnjem viku se svaki bori za svoj obstanak. A kako se tek moraju oni boriti, koje i tudjin spričava. , da se razviju. Makar da smo mi od pamćenja uvik u korist domovine radili, pa se još i 1848. g·od. na strani Magjara borili , ipak uživamo·

manje _prava nego ostale narodnosti. Škole nemamo, jer nam ne dopuštaju, da take os11ujemo. Dica

nam se pomadžare j neće ni da se priznaju Bunjevcima; u zvaniji ne smiš tvoj materinsl{i jezil{ upotribiti, makar da ti zakon to izvisno dopušta. Daklem dok drugi narodi u svakom pogledu idu u naprid, mi zaostajemo. -

Naš jedini je spas, da se 11družimo. UdrL1ženje, tojest nove zadruge su spasili onaj maleni Danski

narod, gdi sad 3000 zadruga ima svakojake vrsti sa 530 hiljada zadrugara. Svi se narodi čude· i tamo idu, da vide k?ko se ta sirotinja digla. Ima tamo zadruga mlikarskih, zemljoradničkih, za priradji-

, vanje mesa, za prodaju jaja; imaju već nebrojenih zadruga trošateljskih i šted ioničkih. U takovi111 zadrugama prave cipele i sve robe, koje se upotribljavaju. Hasnu koncem godine razdile med članovima, a jedan dio daju za šl{ole i na onake stvari, koje su za razvitak· naroda vrlo korisne. Svaka je peta duša - zadrugar. Svaki zadrugar ima 1000-1500 kruna godišnjeg prihoda.

U tako se udruženje primaju dobri i pošteni ljudi, koji se neQOje rada, jer znaju, da ,, u radiše mnogo biše, u štediše još i više!" Clanovi će biti čuvarni; u zadruzi će se sastati, da se porazgovaraju, da jedan od drugog dočuju, šta je bolje za njin rad, jer svaki čovik zna nešto koristno da nadje u svome poslu. Tu bi pritresli naše

'

zkvh.org.rs

71

narod11e nevolje, tt1 bi bila čitaonica i tu bi se odlučili, šta će mo u našem seltt raditi, da i našu sirotu braću V po_dignemo, da njim taku zaradu omogućimo, · l<al<va već Bu11j. i Sol{cima priliči, jerbo je naša bila ova domovina već od duga vil{a i samo smo nju zbog 11aše nemarnosti i tudjeg nametanja izgubili.

U zadrugama se sastajn10, jer „ bez zbora nema dogovora!" Na ti111 se dogovorin1a širi i budi narodna svist; tu se nadje lik za popravljanje onih, koji zbog izvjesnih n1ana nemogu biti primljeni Ll zadrugu i nastoje svim silama da stL1pe Ll društvo dobrih ljudi. Na zborovima se triba odlučiti, kal{o ćemo biti svisniji . Gdi je uzajamna pomoć razvijena, tu je i otporna .snaga čvrsta, pa se o nju lomi svaka spoljna navala.

Nimci st1 tako medjusobno spojeni, da se njihova država ubraja medju prve na svitt1. Nimci _ SLl spojeni vezo111 bratskom, pa se čuvaju, paze i uzajan1no pomažu ! Oni sn1atrajL1 svakog za brata, pa ma gdi on bio, i sve će učiniti, da se pomognu i održe·.

I čivuti mogL1 samo medjt1sobnoj lj L1bavi i pažnji b]agodariti svoje održanje.

Iz sveg ovog može se zaključiti, da je naročito malim uarodima nužna uzajan1na ljubav i pomoć, a osobito nama Bunj.-Sol{cima, to je glavno jamstvo našeg napritka i opstanka.

Ostajmo braćo, vatajmo se posla, stvarajn10 Ll svakoj opštini zadruge, takove su najpotribnije; nedajmo se čivytskin1 age11tima, 11ego prodajin10 Ll zadruzi m·i sami, što hoćemo. Sirimo Neven, da može1110 dostići ono vrime, l{ad će · naš mili list češće izlaziti. U toj će 11ovi11i svaki naći, što traži za kupovanje, jer tu će svako oglasivati; i tu će označiti svaki prodavac, šta će da proda.

Ma l{akve zadrL1ge bi l1teli da stvorite, zapitajte samo k.od 11ašeg Uredništva, 011 0 će va111 rado odgovoriti.

Sve u jedanpL1t nije se nigdi n1oglo dostići. Svaki početal{ je težak, ali „pez n1uke nema 11aul{e ! " Ustajte braćo, al{o ste pravi Bunjevci i So kci !

Daj Bože, da se što prije sasta11emo Ll Savitu našili svakovrst11il1 zadruga!

Novi Sad. Emil Pa/ić .

•

,

'

72

ČOVIK SNUJE, A BOG ODREDJUJE CRTICA IZ VOJNIČKOG ŽIVOrf A.

I. ilo je o maloj Gospojini. - Vrime manevera, kad su dan.

još vrlo lipi, a jutra ohladna. - - Na nebeskom svodu gasnule i poslidnje zvizde. Zrak je bio pun divnog jesenjeg n1irisa, - sve je odisalo jesenjorr1 zrilošću. Logoro

vali sn10 u· ubavom i mirnom sremskom selancu, a to jutro trebali smo krenuti dalje, da se sukobin10 sa ,J vražkom divizijom'' Borojevićevih hrvatskih dornobranaca, - kako ih je pri zadnjim carskim maneverin1a naš pristoJonasJidnik nazvao. - U progorje zore t1zbunili smo sve selo. - Culo se hrzanje konja na sve strane, a jesenja Gospojinska magla dizala se nad selom, kao tanko velo, nad licem gospodske lipotice; dok je cilo dvorište mirisalo na pokošeno sino.

Gorostasni kapral Radovan, od prve kompanije imao je onu noć službu, pa kako je sv11 noć probdio, uhvati ga pred zoru san, a da mu se odl1rva, ode na sred dvorišta, poče se udešavati i či stjti, te onda kompaniju po kvartirima buditi. Vidivši da je još rano, smota cigaru, ode u susjedno dvorište, gdje je pod granatim dudom b'ila privre1neno 11an1ištena kompan.ijska kuhinja i zag]eda se u streju gde sti gukali golubovi i svadjali se prpošni vrabci. Te noći o ponoći došao je s dopusta R?dovanov drug, pišak Marko Bakić, njegov prvi komšija LI selu. Ceko ga je željno, -ko ozebo sunce - da čuje glase iz mjlog si kraja.

Marko je bio kon1panijski kuhar, pa kako je obično da kuhari o maneveru uvijek poslidnji Ježu, a prvi ustaju, to Marko one noći ni pkom treno nije, da ne zaspi, nego je već oko 2 sata po ponoći ložio vatru i grijo u kaza11ima vodu momčadi za kavu. Iza srdačna pozdrava, nastavi Marko: ,, E moj Radova ne! Badava ti ja pričam i dadi i maji, da nama u soldačiji nije baš

zkvh.org.rs

•

73

tako hrdjavo, ko što je to nekad bilo i da smo se mi ovom životu svikli, ko kirijarški konj na batine, - ne dokaza ti to njoj. Kadgod te spomene, a ona uzdane, pa kadkad i zaplače . T voj šogor onomad dobio već pasoš, - odužio i on svoji 13 dana. Baba Krista teško obolila, kažu da je svaku noć vištice gnjave, - držali joj već i sviću; a onaj natarošev balavander otišo na škole, kažu da uči za ministera, e šta ćeš! - Kome Bog, tome i svi sveci . .. „A tako ti očiju, - Marko --· vide li Ljubicu ? - T a reko sam ti, da se na svaki način s njome sretneš, da ju pozdrav iš i rekneš, da ću posli logora o Miholju, da je isprosim" - govorio je sav zažaren Radovan.

Al misto odgovora izvadi Marko iz „ brocaka" - koga je uvik sobom nosio - lipu, veliku , rumenu jabuku, pa je dade Radovanu. Evo poslala ti Ljubica. Kad izadjoh prvo večer u selo, krenem na rogalj i spazim iz daleka kraj, raskršća pod bristom na seoskom studencu gomilu žena i divojaka, gdje vodu za hiće, - a ja onamo. Nadjem Ljt1bicu, - te odma s neba, pa u rebra. Kaže1n joj tvoj pozdrav - a ona onimila. Porurnenila kao briskva, oborila duge trepavice, pa me sa1n o kadkada ošinu onim krupnim, golubjim očima, a mirisava divojačka joj nedra - aoj Bože moj! - punačka , kao jastučak na božijem oltaru. Zaitila vode - pa gotovo uteče . - Vrebo sam je i vreba, al ona bez njene babe Mandokare ni koraka, već u oči 1nog odlaska, došla baš sama na vratnice naše avlije, pa mi reče : ,,Pozdravi mi - veli - mog jarana mnogo, - mnogo pt1ta i kaži mu, da ga čeka sudjenica njegova. Podaj mu ovu jabuku, nek je čuva u sanduku, neka mu miriše i neka . . . al' joj u grlu ri č zape, a na oč i joj udariše krupne i bistre suze, ko polelej pred oltarom svete T erezije i - . . . uteče !<ući. Da - još mi reče, da će doći u varoš na vašar s babom Mandokarom i dadom, pa je n1olila, da se vidi s tobom"; - reče Marko i pljucne na stranu zavirujuć pod poklopac kazana.

Nekako na polak zbunjen, zažarena lica, uze Radovan jabuku i turi ju najprije u ned ra, a onda je opet udišuć i njen miris spravi u džep. U tili čas zasja mu pred očima nježno i run1eno lišce njegove Ljubice. I ponovo stade ogledati jabuku, či ni l o mu se, da mu ona pri ča slatke sne, - one bajne rič i , što n1u ih je Ljubica šaputala, koje je o uskrsnom dopustu s njon1 pod jabL1kon1 tepao. Pada 111tt ona n1ala bašč ica na pan1et, gdi se je s L jubicon1 dnevno sastajao, - one ruže, - ruz1narin - i ino cvi će, što mu

\

74

je Ljttbica rel<1a, da će trebati za svatove. Pa kad se tek sitio u1 11 il11og nje11a glasa i ovil1 slatkih ri č i , što n1L1 ih je dopivala:

,, Radovan·e, - moje radovanje, Kroz ružino dodji meni granje, Radovane - moje milovanje -Kad ćeš n1ene vodit na vinčanje ".

Srce mu se rastapalo od milinja, a dtthom se zaneo u one slatko proht1jale da11e pune sreće i zadovoljstva. - . . . I u tin1 misli111a naslonio se na stari granati dud, zagledo se u Marka i bttdan sanjao o svojoj budućoj s re ći, a pred očima mu već igrali razni prizori skorog vašara, - brujala mu glava od vašarske vike, od ciganskih ćernana, i od poskočica u kolu. Znatiželjan je bio na ono un1ilno lice Ljubicino, kad je bude vodio pod šatru, pa joj kLtpio veliko srce sa ogledalom, pa medenjaka; pa kad ju tek odvede kujundžiji, da joj kupi ·par lipih mindjuša u maloj crvenoj S01J10tskoj kutiji. Oh Bože, - da mu je to već viditi i dočekati?!

,, Sta je Radova11e? - Zar si ti moje momke zaboravio probuditi? - Jesi li zadrimao ? - S mjesta ih alarmiraj; jer za četvrt sata moram za patrolu". - Prenem ga iz snatrenja; jer sam toga dana odredjen bio sat' nekoliko rnomaka za patrolera, pa sam još u cik zore pri je odlaska čete morao otići. - Pregledam ujedno red i čistoću kuhinje, - zajutrak mo1nčadi, te tom zgodom saznarr1 od Marka ciltt ovu crticu, koju Vam sada pričam. Marko mi je to s takom oz biljnošću i pobožnošću pripovidao kao da evangjelje čita, a ja ga slatko slušao, da mi je čisto žao bilo, što sam ih_ u ton1 -slatkom snatrenju p0bunio. E al' carska se ne pori če - ja moradoh izvršiti zapovidi starijega, te za četvrt sata zaista i odoh. Preduzev sam si, da ću tu zanimivu zgodu do kraja poinno pratiti, da vidim svršetak. Dok sam o tom razn1išljao brujao je odio n1ojih patrolera pred kućom, kao zoj pčela, sarr10 se čuo jas110 zveket sablje i psovka stražmištrova, koji radi tog malog zakašnjenja bio sav uzrujan i sa strahopočitanjem čekao na inoj : ,, Dobro j'tro ! "

II. Radovan je kao izvr'stan „šicar" bio dodiljen odjelu s!rojno

brzome~~ih pušaka. Bio_ je poslidnji dan velikog manevera. Ceta je o p~no~1 krenula, da u cik zore iznenadi neprijatelja u logoru. P~sl1d11Je dan~ pret1zeo sam zapovidništvo odjela (strojno) mašinsk1h brzometnih pušaka misto svoga· oboliloga druga, te sam taj dan bio dodiljen sa pol „obic-baterije" topova „forhutu (( naše

zkvh.org.rs

75

glavne čete. Dok smo maširali cestom gnjavisn10 se u oblaku · prašine, a tek kašnje krenusn10 s puta u gustu šumu plinu brežu

ljaka i raznih provalija. U šumi je vladao pro pisni sveti mir, -čulo se samo šuštanje granja pod nogamav i prekidvno hrzanje konja, - a meni pade na um onaj stih iz Cete - Cengić age:

„Stupa četa tiho i gluho Posred tisijeh, glusijeh tmina, Nit' tko šapće, - nit' tko zbori, -Nit' tko pjeva, - nit' se smije : Od sto glasa, - glasa čuti nije".

Oblačno je one noći bilo, da prsta pred nosom vidili nismo. Put nepoznat, - dosta izmučeni, - ali sigurno na pobjedu računasmo; "jer je „ Forhuton1" zapovijeda, sada već pokojni potpukovnik Zika Stanković, Golubinčanin, - naše gore list. - Išli srne ko puževi, s noge na nogu i tek što dodjosmo na kraj šume stade četa. Na mirisnoj livadi razastrla 11epr. četa svoje čadore, - vidala se još i velika vatra, kao i nepravilno izmjenjivanje poljske straže. Potpuko-vnik nas skupi sve časnike na dogovor, izda zapovidi i odredi u što većoj tišini približiti se odmarajućoj se četi. Smišljeno - zapovidjeno, - učinjeno. Krenem dalje odredjenim si pravcem, - al naidjem na umornu i izn1učenu poljsku stražu i začujem očajnički poknik šilboka : ,, Stoj ! - Tko si ? " -Već me uočiše. - Ne preosta 111i drugo, nego otvoriti vatru i junački naprid. Razvijem se za boj, - nasta i rikanje topova, -uz~uni se cili pepr. logor. Za tili čas pogasiše vatru, da se svrstaJu za boj. Zamor, - buka - povici -:: užas -- očajanje! U onoj gunguli vidio sam kako potpukovnik Zika uz· tutnjavu doboša i svirku trube jurnu energično naprid. - J urnem i ja s mojim sokolovima, al kad snio preskakivali preko jendeka, potepe se Radovan, pade n1ed konje i dobije kopitom udarac po glavi. Samo što zajauknu i pruži se grčevito po zemlji. - Pridjern k' njemu, - shvatim ozbiljni položaj i od111a pošljem po „ sanitetska kola" i liječnika. Liječnik konstatira potresen je moždjana, te odredi, da ga odma prevezli u Varadin u bolnicu. Ležao je dugo onesvišćen, - a mi nastavismo vižbu do konca.

III.

Vratili s1110 se već sa n1a11evera u svoju garnizonu . Oživio grad, došli braća i rodjaci iz obliž11je okolice, da pregledajLL svoje mile i drage - i za junačl<o da ih popitaju zdravlje. - Da11as

•

76

je Miholj-dan. Zgrnuo se svit sa sviju strana na vašar, - a mir-11i 111 gradsl<im ulica111a kretao je mrtvački sprovod.

Zvuk vojne muzike razligao se po onon1 divnom jesenjem danu na daleko, - čak do vašarskih šatra i ciganskih ćemana, -svi vide da je to pogreb nekoga vojnika. U jednostavnom, običnorn sanduku prevučenom sa crnom čojom, ležao je mrtav Radovari Obradović, kapral 1. kon1panije, - dodiljen odjelu mašinskih brzometnih pLtšaka. Za sandukom je koracao prosid starac, koji se tupo zagledo u n1rtvačka kola, koja su Radovana nosila - i sam nije virovao, da I' je to java ii' je san. Bio je to dada Radovanov, koji je dotirao na vašar da proda nešto tnalo stoke - a uz put da obidje sina. Za njime sam koracao ja sa još nekoliko časnika i svi njegovi drugovi, koji su tmurna pogleda i pognute glave koracali odmirenim korakom po taktu mLtzike.

Kad su prolazili kraj vašara, čuli se tu i tamo prigušeni zvuci ciganskih ćemana, vidilo se kolo oko tamburaša i gajdaša ; - a]i žalobni zvuci vojne muzike razvrgoše za čas to veselj~ i Ljubicčl, koja je sa braton1 došla na vašar, i nestrpljivo isčekivala svog jarana, - istrže se iz kola i pojuri za ostalom znatiželjnom svitino1n, da vidi soldate, ne bi li možda ugledala svoga jarana. Ona oije ni u snu slutila, da bi to n1ogla biti njegova pratnja. -Opazi krst, baci i nehotice pogled na natpis, ~ priprosta bila

' slova za igraju joj pred očin1a i ona jedva pročita ime svoje uve-nule sreće i svoj'e mrtve nade, - svog milog Radovana.

St1zice joj lice orosiše ; - spazi i oni1nilog Radovanova dadu, - krene i sama sa pratnjom, da mu bar grob upan1ti. -Bilo joj je da ~isne od žalosti ! - I kad je svećenik žalobnin1 glasom prozborio i poslidnje riči : ,, neka počiva u miru ! " -za rida Ljubica u sav glas, da se svi stali zgledati. Kad smo je zapitkivali, što joj je, - a ona je od nas stražila svog jarana natrag.

* * * Pravo kažu naši stari: ,,Ljubav traje i preko groba". Ni

Ljubica se nikad udavala nije. Pofalila je sirota pameću od teške n~nadane žalosti i obilazila selom pivajući svojt1 staru divojačku pismu :

,, Radovane - moje radovanje, -Kad ćeš mene vodit na vinčanje? !"

E šta ćemo ? ! - Čovik snuje, - a Bog odredjuje. Bosilj ko f ruškogorac.

zkvh.org.rs

77 .

~raa~raa~ffia~raa~raa~raa~• rBB 881 LBe f1/LOf1 RODU I §BJ 1fi !1ili rode, Ja sifi se samo, nr lLJ= Pa makar je fo bilo i dao no; =tJJ fF88 Ta sili se milog babe fooga, 8811 ~ ~ Tog Bunjevca praoa, kamenoga. r::::!J l!J 1fi S/idi njega, hoda} pufem fime, nr lLr Brani jezik i diči se njime. 1J rrr~ i Ne sfidi se šfo Bunjeuac jesi, j ~11 ~--= Još fo nekfe prid soakime resi._ ~ l!J 1r: Bunjeyac je roda od sfarina nr lLr A i Sokac snjim s) biližif ima 1J rF88 Jer i on je fog porikla, grana, 8811 ~ ~ I njeg rodi slar.zfjankinja nana. r::::!J l!J 7fl Oj! Bunjeuci, Sokci braćo mila nr lLr Držfe s) knjige pofribna je soima. 1J rrr [ i Po njoj nek sle da uas su.aki znade j ~~1 ~--= Da oam prošlosf orli na imade. ~ ~ 7fi Nek se znade za čega sle žiui nr lLr Ofci, babe, fko su vaši bili. 1J rrr[ i Složno braćo, braf nuz brala mila, j ~11 ~--= Ma gdi bili širom suifa bila. ~ l!J ~r: Knjiga nama jezik čuua, brani nr lLr R_o njoj znamo naš običaj s/ari. 1J rrr[ l Cujfe samo šfo nam pisnik piua I ~41 lL!zj--= I u pismi 'oako dooikioa: ~ l!J 7fi Suaka fica suojim glasom zbori, nr lLr Soaki sloorak sooje čuua doori, 1J rrr[ i s Joga braćo, zakunmo se suaki i ~i1 ~ --= Jer inače osfasmo nikaki, ~ l!J 7fi Sui da ćemo u njem žiuif mrefi nr lLr Jezik nam je spas naroda s uefi. 1J ~u UATROSLAU. Ll~ ~~~~~~~~~~~~~~

78

NAŠ DURŠTVENI ŽIVOT U G. 1910. Prvi važniji čin našeg društvenog života je bilo trideset i drugo Veliko

Prelo Pučke Kasine, koje se obdržalo na Marin-dan sa krasnim moralnim i materijalnim uspihotn.

Zem]jodilska štedionica je imala 6. veljače svoju redovitu glavnu skupštinu koja je bila posićena u vrlo lipom broju.

Miseca marta je bunjevačka omladina priuzela uredjivanje Nevena i Danice. (Vidi članak na 35. strani i sU ku na 69. str.)

Istog miseca je profesorski kor ovdašnje gimnazije isključo Maću Evetovića učenika VI. razreda zbog njegovih rodoljubivih osićaja, na veliku sramotu čitave varoši.

,

20. marta je i1nal~ Pokopno društvo sv. I vana petnaestu veliku skupštinu na kojoj je bio prisutan velik broj članova.

24. aprila obavljeno je svečanu ustoličenje g. Paje Kulundžića, plebanoša crkve sv. Gjurgja. (Vidi članak na 37. str.)

.1\1\iseca n1aja sn10 i1nali u gostin1a nama toliko omiljeno Srpsko narodno pozorište, koje nas je i ovajpuf potpuno zadovoljilo sa svojom igrom.

29. maja imala je Kat. čitaonica sv. Roke osnivajuću glavnu skupštinu i tako je otpočela svoj život bez ikakvih svečanih obreda.

Litna zabava Pučke Kasi ne obdržana je 18. juna u svratištu „ Hungarija" se vanredno lipim uspihom.

zkvh.org.rs

•

79

~ ~ ~ ~ ~~" ~ ~~" ~ ~"V"-." ~ ~~ ... ~ ~"" ~ ~" ~;r 'l~r ~7r ~;~ ~;~ ~7r ~;~ ~·f 'Jley>.~

t+!• t., t.!, +• t+!< . •. to!, t., ~.!, > ... + .. ~ , .......

- PISMO IZ KATANA. SAKUPIO BOSILJI{O.

Pismo piše Gudurićev Draga: Zdravo da si Lelo moja draga !

V

Citaj pismo, pa se onda divi -I saslušaj kako braca živi. Kako mora ovde, da se muči ,

Kako mora jegzecir da uči.

A kad dodje kući sa zegcira 011 u sebi ovako štundira: Bože mili, šta kod kuće rade, Valjda Anta već počo da krade Pa ni „ frštec" za svog l{omorata AI će mu se osvetiti brata. Kad se siti brata Grabovaca Od vrućine kabanicu baca Srce lupa, a teško uzdiše, frajta moli da. mu pismo piše ; A frajt pismen ko i sva 111u braća Pa se pera i mastila laća

Te on piše kako brata kaže ; Sve mu jade u stihove slaže, A kad sl{upi i za marku novce, Pis1110 šalje u selo Grabovce. Pozdravi mi lepu s11ašu LelLI I njezi11u familiju celu ! V

Sta 111i radi 111oja ćerka Nera cJ e 1 ' Jo bi I a s u k 11 j Ll od f I a 11 r r a ? -Idi Lclo l{od n1ajstora Rade

Kupi Simi šarene opanke I kazat ćeš - Ali111piću Miti, Da sa111 bio 11a n1arod-viziti . J el' isti11a, da se ženi A11ta? Jel' odbegla Lolićeva Kata? J el' se naša otelila „ žulj a" ? Imal' dosta za zin1u pasL1lja? I dal' nam se oprasila gica -I kolko je dobila prasica? Da I' još žućov na garova reži? A belova svako jutro veži. Znaš li Lelo, da se Rada -sl{ita , Dal' magarac za meneka pita? Da Ii ovce mogu još da pasLt? Pozdravi n1i čobanina Vasu ! Kaži 11eka znade kum Da11ilo, Da bi lal{še na robiji bilo; J erbo ovde nil{ad nerna 111ira, Noću škola, danjLt s' jegzekcira. Jedva če l{an1, da n1e beda prodje Osa1n pL1ta - o košto san1 gvoždje, A što s tiče kosta i menaže, Svu zapržkLt l)Ojededu ša rže. A što 11an1a l{Ltvar šalje pLt11i , TL1 zapržl{e an1a baš 11i tru11i. Sa1110 l1ljel)ac, to još 11vala B0gt1, l(ad je frižak, tužit se 11e 111 ogu ;

80

Ali cvibok ! - ta to više nema -Kad ga grizkam sve varnica seva. Pa tek Lelo krevet imam diva11, Da ga vidiš Bože milostivan Samo strožak ni čaršava nen1a , Mt11{a mi je l{ad na njemu dremam. A u strožku jest tako mi krsta, Nema slame, - samo sa tri prsta. A pokrovac što imadem divan, Ta ja stakin1 magarca pol{rivam ! Još ti ne znaš kako se ja patim, Jedva čekam da se natrag vratim. I viruj n1i kad bi dttže bilo, -Odavno bi kući dezentiro. Ali mi veli Mirosavljev na to: To nipošto nemoj činit brato, Odbigneš Ii posli češ se kajat Ova muka ne će dL1go trajat Još ćeš trired f asovati novce P'onda begaj u tvoje Grabovce. Kad pak dodje taj jegzecir ljuti , Zadrhtaf ćeš po stotinu puti.

V

frajter 8ijak nikad me ne tu če, Lotar Jakob za uši me vuče. A naš kaplar on me uvil{ psuje -I uvil{ nam džigericu truje. A ni laćman ne zna da se šali Kad me sabljom po glavi opali. Na oči mi navuče se crno, -

V

Cisto bi mu tad šij t1 zavrno, Ali trpim, pa mislim pa neka! -Ne će ni to trajati do vijeka. Da l' poznaješ Ordinačev Radu? Onomad mu ukrali pomadu.

Da I' se Jova Bećarović svuko, -Jeste 1' koga na poklade tuko? 11' su prošle poklade na miru,

' II ' su opet izlemali Ciru? ! Pozdravi mi popinog čilaša,

I kneževog Pištu kočijaša ! Pozdravi mi i svinjara Nedu Ali nerrioj govedara dedu; Jerbo se ja na njega rasrdim, Kad se sitim ja ga uvik grdim, On je našu žulju kaže Anta Istukao, pa sirota šanta. Bila mi je pre 11ekolko dana, Moja nana čak iz Sentivana. Donela mi prsluk navatiran, · Da ne zebem kad se jegzeciram. Njen će ćurak poklonit tebika, Kabanicu kupit će menika. Ako dodje u Varadin seša, Nek donese meni čista veša; -A ti ćeš mi umisiti Lelo Savijaču, ali na kiselo. I forintu pošalji mi ~elo Baš u petak, - al ' samo za cilo. A sad želim, da te vidim zdravu, Pozdravi mi i dicu i kravu Pozdravi mi i Nikolu starca Naše vaške, ovce i magarca

J Gospodara, našu gazdaricu . I njihovu lipu gospodjicu

I svakoga moga komorata -Reci, da ih pozdravio brata, Koji sada svitlog cara služi, Cara služi, tebika se tuži.

zkvh.org.rs

81

KOD IZBORA. U Crnoj Gori glasovao je jedan Crnogorac za svog - pokojnog didu,

koji je posikao dvadeset turskih glava, da ,nu tako počasti uspomenu. U Srbiji glasovao je jedan seljak za svoju - ženu, ne bi li bila izabrana za predstavnika naroda, te da se je on na jeftin način riši bar na neko vri1ne. U istinu, ovakva bi žena ostala kod svoga n1uža san10 dva n1iseca, jer u Srbiji skupštinska zasidanja traju obično deset n1iseci.

I bosanski izbori imali su svoju šaljivu stranu. Jedan Srbin u Gacko1n glasovao je ovako: ,,Ja glasuje1n za sultana Meh-

111cda, ako je gdi živ." U Bi leću glasovao je jedan seljak za crnogorskog knc1cvića Petra. Jedan katolički seljak glasovao je „ za cara", a u Kreševu glasovao je jedan seljak „za svetog oca papu." ·

I)rugi je opet glasovao za svog „ kaplara Miću, koji mu je uvik davao urlaub." Jedan je pitao, da li bi mogao glasovati za svog oca, koji bi mu onda izradio 1nisto za konduktera. Seljak Melić poslao je svoga 12-godišnjeg sina, da glasuje 111isto njega, jer da on 111ora zalivati duhan. Jedan Muhamedanac glasovao je za svog bivšeg agu, koji se već tri godine nalazi u Carigradu. Jedan je opet rekao: ,,Ja glasujen1 za sebe i svoju ženu Maru."

ČUDNA PRIČA. Za jedni1n 1nali111 parohrodon1 plivao je ogro,nan kit (velika 111orska

živ i na). J(a petan uvidi, da je ladja u pogi hel ji, pa da se nepozv anca osloh<)di, zgrabi jedan košar sa 11arnnča111a i baci ga u razvaljene čeljusti kitove.

l{it proguta košar i pliva dalje .... Vidivši da 111u tn nije dosta, kapetan pngr:thi jednu klupu te i nju baci u ogrnn,nc čeljusti kitove.

J\li kit proguta klupu i opet pliva 7a ladjo111. .. l(;1petan onda dohvati jednog Zidov;1, knj1 se je desio 11<1 brodu, te i

njega haci u čeljusti kitu. l(it sv , ši s Židovo1n i pl1\ tl lll'j)t'l'St:1110 s, e to bliic ugro1L'11nj ladji . I ;1d Sl' vidilo da OJ):lSnosl JOŠ 11v1k pt it1 l.tdJt l.'11 k.1pcta11, da bi se rišto

,i ,volje i oslobodio Sl'he i ostale putnikt:, nije i111an kud ni ka 1110, \ eć zgr,1bi jl'd11og nt 11glcd11og l: 11glrz;i te i njega h:ici u op.1kc rt· l1ust1 o\'ng velikog lili li skng r11 dovišl:i.

l':tl 11, i j >Š uz di 11g~ napor 'i podjl' 11:1jZ,ll1 z:1 r11kon1 da se ktt uhij~. l,:1d ~11 g:1 s V"'liko111 11111kt .11 i1.v11 :,li tld obalu i 1.1sporili, i1111l1 ~11 št:1 i

viditi : Ziclov stdi lli_l kl11pi i p1nd.1je 11:,ra11Č' J:11g le z11.

~

ll

82

•

•

NEZAFALAN SINAK. Goji majka premiloga sinka Njeg jednoga imajuć jedinka. Majka ga je milo milovala Cilu radost u njemu j' držala. r-

Kad je dite pon:.iraslo malko Svojoj majci govori ovako: Moja majo, ja ću popo biti Ako ćeš me izučiti htiti.

A moj sinko, da te Bog obrani I dopušti tvojoj miloj nani, Pa da možeš svećenik postati Onda bi se znala radovati.

Onda bi me radost obasjala, Gospodinu Bogu fa 1lu dala, Što sam mogla takva srićna biti, Majki crkvi slugu pokloniti.

Dogje vrime I!Jajka dočekala, Svećenika sinka upoznala. Na zemljicu crnu klekne doli I zafalno Bogu se pomoli.

Bože sveti neka ti je hvala, Što sam ovu radost dočekala. Kao skron1na · bunjevačka nana Dočekavši ovog milog dana .

Pa da imam sinka svećenika Isusovog virnog zaminika, Koj će služit Boga velikoga I branit nam jezika miloga.

Sinak biše viran zvanju svome, Viran sluga Bogu velikome ; Majci svojoj zafalan je bio Dok jedanput on se odrodio.

Prista biti viran svojoj nani A i našoj bunjevačkoj grani ; Zaboravi sve lipe vrJine, '" Majka reče aoj mili sine !

Evo moje velike radosti, Donese mi pritužne žalosti. Bože; Bože ! teško svakoj nani Koja sinka nevirnog odrani !

Koji ne zna majci viran biti, Badavad se za njega truditi ; Ja odrani tužna svećenika I opet nam nije rodu, dika.

Bože sveti, hvala nek ti bude, Kad nadariš podikoje ljude, Pa ne znadu svojeg se sititi Majku, jezik da triba ljubiti.

Ne daj Bože takvi n1nogo zdravo, Jer i tebi nemož to bit pravo, Da zafalan taj čovik ne bude Koji j' pozvan učit druge ljude.

Staniša.

zkvh.org.rs

83

Njegova tajna ... Istiniti dogadjaj iz života. Priča Szab6 Istvan mi. iz Pakozda.

Dobri ljudi! Na ovom svitu nema većeg blaga od zdravlja. No na žalost, kad je čovik bolestan ritko nadje dobrog lika na svoju nevolju. I ja sam 6 godina bolovao, pa sam badava kušao svakojakog lika. Onda sam čitao u jednoj novini o Fellerovim Etsa-fluidu kojeg dogotovljaju u Stubici 84. br. (Z~grebačka županija). Odma sam naručio 1 tucat za 5 kruna franko (bez poštarine) i možem reći nisan1 mogao ići od sipljivosti, nazebe i strašnog trzanja u nogama a ni jedne noći nisam sklopio oči. Kada sam deset dani 1nazao noge sa istim fluidom već san1 mogao i ći a posli tri nedilje bio sam zdrav kao mak.

Komšije su • redom dolazi gle

dati ovaj čudni lik. Prvo je došao gazda Miško da inu pomognen1. Navik je osićao u glavi vatru, i1nao je • vrućicu bolile su ga ruke noge i kosti nadalje živ-

• • • V•

c1 1 m1s1ce, mu-čila ga cipnja inftuenza i druge nevolje. Dao sam n1u jednu bočicu od Fellerovog Elsa-fluida i za 3 dana je bio zdrav. Kum Stipan je takodjer došao sa majura da i njen1u dadem od tog čudnovatog lika što svakotn pomaž~, jer njegova žena strašno kašlje, osića boli u prsima, za,nuknuta je, pljuje, boli je grlo i navik ima kijavicu i jer već odavna t rpi na srdobolji, disajućirn neredin1a i nesvistici strašno je oslabila i iznemogla. Zamislite samo, kum Stipanova žena je već kroz dva dana već bila kod mene, da mi zahvali Fellerov Elsa-fluid koji je na njoj tak o brzo pomogao.

Baš na Svetog Stipana dodje kon1šincina Erža, da joj dite strašno iznemoglo od bluvanja, plača, trbušni grčeva, rana otoka zližda i izbacivanja, koje su mu ci lo tilo zaokupile i već je pala u dvojbu jel nezna sirota čega da se lati.

Daću jednu bocu Elsa-fluida-a toj dobroj ž~ni. ,, No reknem ne1nojte se žalostiti, ovaj lik pomaže u svakoj nevolji. Ali ako ste radi Fellerov Elsa-Fluid naruči ti morate čitljive adressirati : Feller V. Gjeno likar Stubica 84. br. (Zagrebačka županija.)

A što je najglavnije, da je ovaj izvrstan

lik jeftin 12 mali ili 6 dvostruki boca koštaju K 5 bez poštarine. 24 male ili 12 dvostruki boca K 8.60, 36 mali ili 18 dvostruki K 12, 40 - konačno '48 mali ili 24 dvostruke koštaju K 16-a i poštarinu apoteka plaća . Naveče je dite već zdravo bilo, Erža j e već za nedilju dana veselo donela 20 boca Fellerovog Elsa fluida, j er da ga od mene dobila nije dite bi joj ostavilo ovaj svit. Kada su ostali ču li ovaj dogadjaj, svi su žurili naručiti ga.

Kada sam bijo u svatovi Gjure Kettesa čuo sam, da svaki dragovoljno fali Fellerov Elsa-Fluid. jedan j e svoje dite oprostijo od frasa, drugim je pomoglo proti glista, proliva,

zubobolje, šuge, V

aspe grceva, sr-dobolje, hrdjavog probava, žutine, vručice, slabosti i nervoznosti. Bilo ji je koji su pljuvali krv pa su se iz-

~-.dl~~ ·, ličili. Jedan kom- ~ - šija je već jedva

~~~ · . .J. vidio i sada dnev-V•

no pere oc1 sa Fellerovim Elsa Fluidom i vidi kao soko. Ka što

komšije govore Fellerov Elsa-Fluid je u svakoj nevolji dosad pomogao.

Od glasoviti Fellerovi Elsa pirula su jedanput takodjer naručili kod Feller V. Gjene u Stubici 84. br. (Zagrebačka zupanija) 6 škatulja za K 4 - i 12 škatulja za K 7.60 - bez poštarine i nanovo su imali šta opet pripovidati kako su brzo uništile razne bole u ston1aku, grčeve, nesvisticu, kako su pomogle proti netečnosti slabokrvnosti probavni neureda, nadutosti, podrigivanja, ogavnosti i ljutine osobito pak kad ji zajedno rabe sa Fellerovim Elsa-Fluidom.

Čuvajte se zdravo od patvorine, nezbunjivajte pravi Fellerov Elsa-fluid sa raznim hotimice slično nazvatim patvorinan1a kao : Svitski-Fluid, Universal-Fluid, Lujza-Fluid, Gold Else-Fluid, Inda-Fluid Salvator-Fluid i raznim likovin1a od bilja i balsama, jer je san10 FeJlerov Elsa-Fluid i jel su samo Fellerove Elsa-pilule prave.

Da u istinu pravog dobijete pišite neposridno likarniku feller V. Gjeno Stubica 84. br. (Zagrebačka županija) i svima koji ćete slidit moj savit želim Van1 da i Vama pomogne, tako, kao što su i n1eni pomogli.

6*

I I I I I •

Jl3vl h 1nt. pror. l J •

()d l 1nluk1 otpal.

I 111 >V< 1e kratko vr1n1 Z lnsn<,. lllll tflll'

Jlrva~k< se veseli t > se I) •~le o Iseli

Za1eh rnu : sr1ćno p<)~<1, a trag nan1 ne dc1 .. <l.

lavt1J piva u gc1r1, Je] "u prc>šlt 12h<)rl, J J)ala Je liva str, na 01vn(•g Knšut ann.

I'() I I I I l K t

)

..,

p llljl I

St > , 1 n C ko t l

V t I 1 11 J 111 u

u 11, 1d IJU li lldl( Ili f l

f I l (>1 ( I

I JNt11 rocl J lik V( JI

I <1d ko ' t I n · l > I , f{o 1 u, k1 a IJU od I n J'.

Stovnt c· te ljlldl

Sub<>e.:an1 govor , [ )t1 s h 1tar r 1L 1r

hu JI

[)a se pa ak prod 1t n1c1rr1 Sve <.I,, J> ·st r1 nsk } 1 r 1 ,r

l>()f~()l f .

aš se župnik počr1 n<lVC 111c1clc, Kani , se p1b ratke vode; I lati se gustog rujn<>g vina E ta et1n10, nastala Je n11nr1.

F> 1p >Vt nan1 gc>v ,rc, [)n s· radi nas l)orc,

13unJcva ara veh : r ll }rbe ne z ·li.

\ 111 ro I VI I >111

V IJ > I

n > 1 p h ln >,

f~ J u b

k J t J · p IJ

11unJ Vll se I >lih,

S b a 111 I LI fll > I ti I ,

AI d >bit JE: t ·k n • m ~\a se n1olu f { > u

ns Kt1l t n V V >lt \ I n c1 n1 p r a v a n I I 1

h1 kup nrln I t I

1 ) J h )01 r >p k

t I J I

zkvh.org.rs

OMLADINSKE . •

E gle mene, mlade i zelene, Kako friška ja mJada uvene. Tom je kriva moja mila nana, V

Sto sam rano poznala divana.

Oči moje, nemojte suziti, Ta srce će n1isto vas žaliti, Ta nek žali pet godina dana, Što n1e nije svitovala nana.

o Svir~ gajdaš po našim sokaku, A n1oj diko alaj si u mraku ; V

Sto se pratiš naspram dvora moga, Pa mi vrigjaš babu rogjenoga.

o Mene babo koje veče kara : Kani curo ljubit gospodara, Već ti ljubi paorskoga sina, Valjan paor biti je milina.

Gospodar je zdravo slatki usta, Al mu kuća od svačega pusta; S pijace se zdravo teško ranit Zato bolje gospode se kanit.

o Al se ona jedinica nosi, Roditelji zato igju bosi. Ej, kumašo ! kurtala te bilo, Ti ubijaš bunjevačko tilo.

o Al ine nana sinoć svitovala, A što sam ti dukate kovala, I kupila kumašu na grane A ti ljubiš iz Bajmaka lane.

o Moj se babo zavitovo pića

AI nemož se kaniti ferblića

· Ej, moj baćo ! tvoje j' gazdovanje U po dana na nas pomrčanje.

o o o

MLADA NEVJESTA.

Blizu gore dvori javorovi, U njin1 neva skoro dovedena; Poslaše je za goru na vodu. Ne bi neve ljetni dan do podne. Svekar veli: ,, što nan1 ne bi neve ?" A svekrva: ,,i ne bilo nan1 je!" Zava veli: ,,da ju potjeramo!" f)jcver n1lagj i nevu ogovara : Ne ljuti se, babo, ni ti 1najko ! ,.f eško vidro, a nejake ruke, l),llcko je 1a goru na vodu ; Treba otić i natrag se vratit. Oni n1isle, nitko ih ne čuje,

(j

Al to čuje nevjesta pred dvorom; U dvor ušla, pjesmu zapjevala: Svekar mi se na put opremio, Na putu mi nogu ulomio ! Svekrva mi dugovjeka bila: Od zorice do zahoda sunca ! lava mi se blizu udomila : Preko mora triest konak hoda ! Mlagji mi se djever oženio, Oženio s mojom drugaricom, Ja 111 u prva jengijica bila!" -I to bilo, dok ne zagje sunce !

85

86

r. :I Idealan lik za tiranje lijavice

blag, čisto ._?iljevni. p~iro~n~ proizvod, hsen od pr1kra1n1 (postrani) dilovanja, koji se u Beču dosgotavlja u likarni

k Svetoma Duhu

I

proti zatvorenosti, zastojanja stolice, zapečenosti, bolesti criva, slaganja mastnika itd.

,,8ff 6Rff Off Bff RBfR" ~čf imo Je s~~j~ drugi likova tiranja lijavice, š to u protiv ovima želudac i ctiva ojači, zato baš za uredjivanje probavljanje već više od ·25 godina s najvećim uspihon1 rabe ličnički profesori, lič-11ici i veliko općinstvo. Na kliniki ii kušano i sa carsko-kralj. državnom nagrado1n odlikovano sredstvo.

I V i sasvim pouzdano možete kupiti. U kutijama

za 2 K. 40 filira~ ... kutije za pokušanje za 70 ~ filira, skoro u svakoj likarni ~ se dobiva.

Ne patvoreno samo . DCr"" sa imenom „Barber" ! -.ii Sgotovitelj i raislanja misto pošte :.

Hoome~e „Zum ~eilioen 6eist" Wien, I., Operngasse 16.

Pošaljimo naprid 2 K 60 iii., I dobit će ino ga bez poštari ne. I

•• • •• - ........ llllllillllll -

•

Zajam bez ka·mate Obzirom na veliko novčano mnoštvo na vridnostne papire i na srećke zajan1 bez ka-

mate dajemo na prva tri miseca i to Na srećku Jelisava„sanatorium • 9 K. Na srećku Dobro-srce • . • • 11 K. Na srećku Bazilika . • • • • 22 K. Na srećku Magjarski crven-križ 28 K. Na srećku Talijanski crven-križ 42 K. Na srećku Austrijski crven-križ 50 K. Na srećku Domaću . • . . . 100 K. Na srećku Konvertiran nepok-

retni-zalog • • . • . • • 125 K. itd. i na svaki drugi vridnosti papira i na dionice provincijalne Banke do najveće svote. Kojim su .srećke već na drugim mistu u zalogu, nek u svoju korist pošalje biljegu zaloga ili pologa do nas na prvoj strani ·sa ime podpisom, i onda novu bilj egu pologa, koja sadržava seriju i broj izvorni srećaka i veći zajam odmah će dobiti. Nakon tri

miseca umjeren u kamatu računamo.

·Mogvar Bankeovesulet Reszvenytarsasag Budimpešta, VI., Terez-korut 27.

•

Tko sebe i svoju djecu hoće da oslobodi promuklosti, katara, sluzi, grčevitog kašljanja i hripavca, neka kupi i liječničk i iskušane i preporučene Kaise-

rove karamelle sa tri bora.

5 5 On liječničkih svjedočabq jamči

. tJ da potpuno odgovoraJu svome glasu. Nikakvo slično izna

šašće ne može pokazati sličan uspj~h. Sladki i ugodni su ovi bonboni. Cu-vaj mo se krivotvorenja ! Samo sa „tri bora" su pravi. Dobi se za 20, 40 filira. Jedna škatulja 60 filira . Dobe se u svakoj ljekarni i drogeriji. Ako ih nen1a najbolje je pisati Franju Kaiser Bregenz Vorarlberg, koji će odmah javiti, gdje ste dobiju.

/

zkvh.org.rs

•

87

Mudre izreke iz Svetoga Pisma. Blago čoviku, koji itna dobru ženu,

jer broj njegovih godina postaje dvostruk.

Hrabra žena razveseljuje rnuža i on provodi u miru svoga življenja.

svoga godine

Dobra je žena dobra srića, koja će dopasti bogoljubnoga za njegova dobra dila.

V

Zena ljubon1orna ima u jeziku bič.

Opaka je žena kao jaratn volovitna, koji se 1niče tamo i van10.

Pijana je žena velika nezgoda, njezina sran1ota nen1ože biti sakrivena.

Kćer, koja se ne stidi, čuvaj pomnjivo, da se ne bi okoristila prigodom, koju bi našla.

Čuvaj se svake bcstidnosti ženskih očiju, inače nen1oj se začuditi, ako ona ne bude pitala za te.

Uloritost tnarljivc žene razvcseljuje 111u1a; ona čin i dcbcli111a njegove kosti.

Ženu p;1111etnu i tihu, koja je dobro oclgojen,t, 11cn1ožc se ničin1 pron1initi.

O 110, što je svi I u su ncc, koje ishodi 1

11<1 v1soko111 bo1jc111 nebu, to je dobrotrt 1cnc 11c1 ure~ njezine obitelji.

Sveta i stidna žena nadostavlja radost na radost.

Duši, koja žive u čistoći, nemožeš naći prikladne cine.

V

Sto je goruća svića na svetom svić-njaku, to je lipota lica u zrilim godinama.

Nalazim, da su dvi stvari mučne i pogibeljne: mučno je, da se trgovac sačuva od linosti, da se krčmar uzdrži, a da ne sagriši jezikom.

Kako se, vrteć rešetom, razlučuje nečistoća, tako se poznaju slabosti čovika po njegovim mislima.

Kako se u peći kušaju lončarske posude. tako su i pravedni ljudi kušani u prigodi nevolje.

Kako se po plodnu stablu poznaje, kako je ono gojeno, tako se i poznaje srce čovika iz njegovih riči.

Prije nego čovik bude govorio, ne1noj ga hvaliti , jer se time kušaju ljudi.

Pa111etan čovik stalan je u mudrosti kao sunce, a Iudov se n1inja kao 111isec.

U skupu !udova štedi svoju rič za zgodno vrin,e, a skup pametnih ljudi pohagjaj uvik !

•

•

88

~

V

BILJESKE. Bezplatno dobiju poklona c. čita~ci ovog kalendar(]

i to od glasovite i po nama toplo priporučivane likarne firme Gjen~ FeJlera V. Stubica br. 84. (Zagrebačka županija.) Ova firma svojim kupcima i c. čitaocima sa raznim poklonima se uslužuje, medju osta-Jim i sa srebrni1n stvarima. Obširnije ubavisti rado daje svojitn kup

cima Gjeno V. Feller likarnik, Stubica br. 84. (Zagrebačka županija.)

Zabranjeno je uditi zdravlju kada ima1no mogućnosti braniti se protiv bolesti. Daklem neka svaki primi na znanje, da Zagorski Fellerov prsni sirup najbolji protiv : kašlja, prsobolje, katarnih bolova, promuklosti, pluvanja, noćnog znoja, krčenja, astme i mnogih raznih bola. Dvi boce vride K 5·FeJJerov balzam i životna esencija kao rukom, odnesu bolesti a najbolje su kod: hrdjave probave, netečnosti, grčeva , vatre bluvanja, nadutosti, žutine i t. d. Ko se je rad sa ovi1n izvrsnin1 sredstvom braniti neka odma naruči 3 boce franko za K 5·- Obadva sredstva sa naputkom za uporabu razašilje dogotovljač: Feller V. Jen6 likarnik, Stubica br. 84. (Zagrebačka županija.)

.., Sto ne da je izgubio sve, kad izgubi zdravlje? Jer ovakova duša ne

može da uživa u ljepoti svijeta. Strašno je za čovjeka kad boluje na- grlu. Zanemarena kašljanje bilo je nej danputa uzrokom sušice. Bolesti se grla gotovo uvijek mogu izliječiti, samo ako čovjek postupa kako treba, da je daleko od nas glasni~ smrti. Svakako, da je teško bolesniku odabrati lijek. U ovom su slučaju najbolji kućni lijek „Kaiserove karamelle", koje se mogu dobiti u svakoj ljekarni. Ovaj je lijek najbolji protiv hripavcu, protiv svim bolestima grla. Opširnije naprije. Franjo Kaiser, Bregenz (Vorarlberg.)

Veliku učini pogrješku, tko ne pazi pa protiv boca, trganja kostiju, protiv trganja u križima, protiv reumi, protiv trganju u ledjima, mjesto pravog Kriegnerovog Repatora kupi kakav drugi lijek. Zato javljamo svakom bolesniku, koji pati na reumi i svakomu koji trpi od gore spomenutih bolesti, ili od bolesti, koje su nastale uslijed nahlade, da rabi pravi Kriegnerov Reparator, kojeg jedino ljekarna „Korona", Budimpešta, ulica Baroš 2. br., s1mo se mora adresirat. 1\t\ala flaša 1 krunu, velika flaša 2 krune. Poštom 5 flaša 5 kruna, ~-~~!ike flaše. 6 krona. Ovaj stari lijek bolji je od svih francuskih rakija, jer hJec1 nakon Jednog tr_ljanja, pa ne samo da ublaži bol, već dapače i uništi, svaku bol. Kod naručbe pazite na adresu, da dobijete pravi Kriegnerov Reparator !

"'

zkvh.org.rs

•

89

Bola se odmah mora ličiti, jer ako se zanen1ari, postaje opasnom. Kašalj, prsobolja, beztečnost promuklost, noćni znoj, slabost, n1litavost i za

život opasna bolest žigarice mogu imati svoje predznakuve i razlog~.; stoga ako ih opaziš ne žali 3 krune te naruči pravi sirup lipovog meda „Orkeny'' vrsti, koji umiri kašalj, obustavi pljuvanje krvi, noćni znoj, popravlja apetit, otira bezsanicu i zapreči dalnji razvoj nevolje. Ako naručiš 1nalu bocu za 3, veliku za 5 ili 3 velike bez poštarine za 15 kruna, adresiraj pismo ili poštansku naputnicu na „Orkeny Hugo gy6gyszertarahoz" Budimpešta, Tokoly-ut 28. Centrala 78. ·

Tko sigorno ide, ide najbolje. Od osobite je vrijednosti sigurnost, kad čovjek uru ili zlatnine i srebrnine kupuje, jer kod ovih najvećim srno ~arkama izdani. - Ako se hoće sigurnitn putem hodati, treba da zaištemo ponajprije veliki i bogato ilustrovani krasni katalog svjetsko prometne kuće ura H. Suttnera u Ljubljani (Laibach) Bt. 311. (Kranjska), tvrdka Vam isti pripošalje sasrna badava i franko. - Sta u ovon1 katalogu nadjerno, sn1ijemo najvećim pouzdanjem primiti, jer Suttner je stručnjak, koji samo prave dobre švajcarske ure, oprobane i puncirane zlatnine i srebnine drži, koj i posjedjuje množinu priznanica, kojim mu se njegovi naručnci za solidnu i savjestnu poslugu zahvaljuju.

Veleliepih debelih krava, svinja, krasnih konja in1adu sve one gazde, koji kućnim živinama u obrok n1išaju Den1eterovog hranivog prah za živinu. Ovo nije obični prah nego posli važne promišljene iztrage sastavljena mješavina, po kojoj gazde na živinama dobrim više novca mogu zatražit, nego prije tog. Jedna kutija samo 60 fil., ali ako kod tvoraca Demeter N. Kornel apothecara u Szaszvarosu 1 O kutija s pouzećon1 ili novac unaprid poslato naručujemo onda prosto od poštarine, kući dopremljena dobijamo. Prah za nosenje jaja kokošima (kutija 30 fili.) i masti proti ušivih kod marve, svinja i konja (kutija 1 kruna) može se u iztom paketu odaslati.

~

Bolestan stomak sili čovika da se stalno bori protiv čitave vojske raznih bola, koje većinon1 nastaju od neurednog probava i zatvora polja. Kao izvrsno, lako i povirljivo sredsvo protiv toga su Orkeny-ove Caskaradin-tablete. Polak kutije 1 kruna 20 filira, čitava kutija 2 krune 20 filira vridi u likarni ,,Apoštol ", Buda pest, J6zsef-korut 64. Protiv uložnih i nazebnih bolova općenito hvaljena mazalo „Gaultheria" takodjer se ovde naručuje. Jedna kutija za 1 kruna 60 filira.

Na večer uzeti „Sagrada Barber" sa1no sutra dan u jutro diluje, dakle po prilici posli 10- 12 sati i to dilovanje ne odkriva se u tako jakitn ( dakle škodljivim) uzne1nirivanjem criva, kao što to biva u drastičnin1 tiranjem lijavice, nego sličan je jednim nutarnjim nježnim (rajbovanju) massiranju, po čemu se ojaču criva. Dok od drastični sredtsva triba uvik veći obrok dadilovanje naredu, dotle kod porabe „Sagrada Barbete" obrok do mala smanjkava se i napokon sredstvo suvišnim postanr. Ovo je prirodnih, čistih, biljevnih, blogih, ali sigurno uspišan lik za tiranja lijavice. U kutija111a 2 K. 40 filira i za 70 filira - skoro u svakoj likarni se dobiva. Sgotovljanje i glavno skladište: Likarna K „Svetome Duhu", Wien, I. Operngasse 16. Pazimo na ime "Barber".

•

90

Polipšat i Jipim ostat već nije nerišeno pitanje, otkad je po svern svitu pokušana i pri uporabi sasvin1 neškodljiva Schneiderova mast i sapun dostigla do svih krugova Jjudi. Ove sprave ne drže se medju ona sredstva, koje se po vašarima oglasuju bez ik-akvog uspiha. Schneiderova mast i sapun je uz priko vjše godina sakupljeni primera višto sastavljena sredstvo, kod čiji uporaba sa Jica, ruki, sa vrata i sa svakojeg mista tila ova nečistoća kože nestane. Jedna mala boca Schneiderove masti stoji I krunu, a I komad Schneiderov sapun 1 krunu. Bliže upute nalaze se u oglasu Jikara Josipa Schneider Rešica glavni trg 573 (Južna ugarska.) Vridno ga je naći i pročjtat!

Živo pitanje je toj čovik, koji bi volio raditi, jesti 'i spavati, ali ne zna, jer lnlitava probavila postanu nesposobnjma za porabu (uslugu), želudac n1u jilo ne prin1a. Tkp rabi Germanovu „Zivotnu esenciju", nikada ne srni patiti u bolesti želuca, i ako je komu želudac pokvaren, koji nema stolice, titna brzo i sigurno će pomoći Germanova „životna esencija" Naručite 2 boce, stoje 2 K. 80 filira (i 40 fiHra u ime odpreme); naručuje se kod likarne proiz vodite]je K. Germana u Bjelovaru br. 82. (Bjelovar područje Koros).

S I a n a v i n s k a ž e s t a Pa11~etan gazda, ~lf:=::=:..· Dr. Verteš 1ikarnika je pri upo- koji je rad , s~oj ~ohodak. od. živin.a

rabi naJ·uspJ·ešniJ·a. 1 boca 36 ! znatn~ povec~t1 rabi za naJbolJeg pn-. . . "' znat 1 pod imenom „Radost gazde"

f1hra, 1 ·20 1 2·40 kruna. Maze zakonito zaštićen hranivi prah za go-se dobiti u likarnama droge- . jenje živina. Jako pomaže kod živina · · · t · ' · d'. apetitu, težini, brzom gojenju, mliko

r1Jama 1 rgovtnarna m1ro IJe. se znatno poboljšava i n1noži od njega. Tan10 gdi nema skladište, već Trošak na ovaj prah se sto puta pol obiteljska boca 3 velike 6 yrati. ~jajna priz~anja i prv~ nagrade

. . . ' ' Je dobio na 1zlozbama u Rimu, Lon-n1alth 11! 20 boca na probu se đonu, Ostendi i Parizu. - Jedan paket

---~ šalje za 7·20 kruna bez pošta- I kruvna. - . Dobi~a se .. tamo g.cti i rine neposridno iz likarne Verteš L k orlu" yer.tes-ova ~inska zesta ih neposridno

· " 1z l1karne Vertes L. ,,k orlu" u Lugosu Lugos, 524. br. 524. br. -Kakvo se 111(isle iskušani Iič'nici

o Fellerovom Elsa-Fluidu to na1n svi- 1 i tu istinu, da protiv najviše bola, kao doči slideće zahvalno pismo: ,,P. n. g. trganje, bola mišica, kočnja, zubobolja, Gjeno V. Feller, Stubica 84. br. (Zagre- žaba, bockanja, grč, glavo-, nogo- i bačka županija). Primite moju zahvalu rukobolja, nemoćnost, slabost, okobolja za poslati Fe11erov Elsa-Fluid. Ovaj i t. d. izvrsno diluje. Ali čuvajmo se proizvod kod svih nazebnih i uložnih i od patvorina manje vridnosti, i ne bola zaista je sjasno uspio; svagdi gdi dajrno se zavesti sa sličnim imenima je nužno najtoplije priporučujem Fel- kao na pr. Univerzalfluid, Luizafluid, lerov Elsa-Fluid i molim, da za mene Goldelsefluid, Horgonyfluid i kojekakvi opet pripošaljete jednu veliku paklu, svitskih fluidi te žeste od bilina, neg'O novac za istu obaško šaljem. Dr. M. naručimo 12 malih i 6 dvostrukih boca David gradski lifnik u Sieniawi nuz I pravog Elza-Fluida za 5 kruna bez Jaroslau, Galicija. Citava garmada slič- poštarine od Iikarnika G j e n e V. ni~ .. zahvalnih .listova svi doči nenad- F e I I e r, S t u b i c a 84. br. (Zagrekr1lJ1vost pravog Fellerovog Elsa-Fluida bačka županija.)

zkvh.org.rs

91

Najmjerodavniji dokaz pouzdanosti i solidnosti jedne tvrtke jest odanost kupaca. Malo tvrtka n1ože se hvalisati s tako jakirn, vjernin1 okrugo111 kupaca, kao što je tvornica uza Kifftnann A. Marburg br. 452. (Štajerska). Ove tvrtke jedino je nastojanje, da svojin1 kupcin1a od dobrog najbolje pruža i da sa poštenim, solid nim posluživanjem zadovoljstvo kupaca zavrijedli. Ovako ponašanje prometa 111ora da nacije svoju nagradu, pošto je već i našio, u koliko općinstvo kao što iz bliza, tako isto i iz daleka u prvom redu Kiff-1nannovoj tvrtki se okrene i svoje potribe u satima, u srebrnim - i zlatnim robe., ma po cjeniku ove tvrtke osjegura. Ovaj više od 1000 u1njetno izvedeni sl ika sadržavajuć l iepi cjenik svaki čitatelj ovoga ka lendara sasvim bezplatno dobiva, san10 na jednoj dopisnici triba iskati od tvrtke Kiffmann A. Marburg br. 452. (Štajerska).

. Slava i pobida ! Gazdina srića Kallai-jeva motorna mašina.

Najbolja kose su topocelnate „Dewett general" koje su izvojštile priznanje gospodara. Ove kose mnogo varali ca patvore, pa se zato čuvajmo od njih i pazin10 na žastitni žig „Dewett general ". Cinik svakorne badava i franko šilje Sohr-ovo otpremništvo Dewett-kosa, Somogy-Szill 120. br.

Jeftino perje. Pred svill}a naši čitaocima glasovitim je poznato Fleischl A. i Sinovi, Neuern 152. br. (Ceska) skladište roba od perja, dvaput čišće nag perja, san10 dobar espap, kao što gotove postelje nuz iznimne jeftine cine dobavlja. Dobra glasovitost tvrdke osjegurava strogo solidno posluživanje. Cjenik bez platno i prosto od poštarine.

Slava i pobida ! Nemaju para Kallai- jevi motori.

Nije čudna tvar neg s izvrstni1n ličnici ma pokušana i pri poznata tvori na je Mentor kremska mast kao 1nješavina sv ih onih ljekovitni tvari, koje kod ličen ja nazebnih i uložnih bola od lično utišavaju bol. Menfor je u kada se krajnu udu, n1išnice i žile utvrdjavaju. Jedan pokusan tuh 1 K. Velik tub uz priposlanje novce u naprid 2 K. Može se na ru čit kod Szent-Peter gy6gyszcrtar, Budapest 44. Rak6cz i -tćr 2.

Gospoda žene i cu re budu pri kupovanju ruha i rubenina 111nogo puta privarcni to otud dolazi, što gledaju na jefti no a ne na dobro. Svitska tvrtka r~. Miklauc u Laibachu dosada je san10 u velikon1 lifrovala no na volju puka s1nislila je dobro ruho, rubenine i razne štofovc i priva tnin1 ljudin1a li frovati zato ,nož svaki na firn1u pisat te iskat badava ci nik i n1intc od roba.

Neprijatelj je svoga novca ko ne radi sa l{ftlla i-jevin1 111otori111a.

Kroz 11rozor izbačen i su 111 nogo puta novci, koji se za perje ili gotove krevete i1dad11 ako ih ne t111ne1110 na pravin1 nah(l\ ni111 1nisti111a. -l{a~ toga r;1d1 se 111 ora pri kupovanj11 perja jako pa1it i obratili se s~1110 na p, vc k11ćc le sti 11kc; n1i va1n pr iport1l'L1Jc1110 na jglasn\ 1tiju fi t 11111 S. I~c111sch, l)cschc11it1 hr. ()[")5. Čcskc1, koja st rngo sol idno i jcft1110 1~1dovoljuje S\'J(tj c zaht1vc. (Vidi ogl(1s).

•

92

Pravi i patvoren.

Ovo je pravi I Ovo je samo Pellerov E 1 s a- imitacija, i ovo '--~ Fluid iz Stubice, nazivaju fluidom, -sasvin1 jasno se ali ovo nije Felvidi Fellerovo- I erov EJsa-Fluid ime. Ovako je i nije pravi, dakdobar i pravi. lem dalje snjime.

Ne može .,

dovoljno

dobro

biti to što je

imitirano.

Pravi i od više godina po cilom svitu poznat, izvrsno dilujući Fellerov ElsaFluid jedino kod Ojene V. Feller likarnika se dogotovlja u Stubici br. 84. oc kuda za 5 kruna 12 mali, 6 duplovani ili 2 špecialne boce se 1nože doneti

Slava i pobida ! U čitavoj držav·i najvećma st obljubljene KalJai-jeve motorne vršačice, jer su te najjednc

' stavnije pa ih gazde mogu najlakše rukovoditi. Toga rad su na svim izložbama nagradjene sa prvim diplomama te zlatnim i srebrnirr kolajnama. Uporozujemo poštovane gazde, da sada itna iz Ka1Iai-jeve tvornice n1nogo vršačica u poslu sa velikitn uspihom. Svaki će u svoju korist činit ako ište u svudan uspilim i najpoznatijim te najjednostavnijim motornirr vršačicama cinik ~d tvornice Kallai Lajosa (Budapest, Oyarutca 28. sz.) ·gd se jedino mogu dobit iste vršačice.

Mlad i star, gospoda i gospoje zaciJo se zanimaju zatim, imali kakvo sredstvo, od kojeg će kosa narast. Pod svakojakim imenom priporučivaju se sredstva za narast kose, al od tih je zdravo malo, koja bi svoj cilj postigla. Samo jedno sreastvo i to Schneiderova amerikanska žesta (essentia) je poznata kao taka, koja se sa krasnim uspihom uporablja za narast kosel brade i obrva. Sasvim je neškodljivo, učvrsti ži'Ie na glavi, utamani perud j očuva kosu do velikog doba. Jedna boca stoji uz plaćanje u naprid ili sa pouzećem 3 ili 5 kruna i dobiva se kod Josipa Schneider Rešica, glavni trg 573. (Južna Ugarska.)

Ko hoće s uspihom og]asivat, neka se obrati na oglasivajuće poduzeće GYULE LEOPOLD, BUDAPEST VII., Erzsebet-korut 41.

r. V

I I I I • • - širite i pritplaćujte

• • '' '' ' koji brani Vaša prava u škulama, u crkvi,

[j] u zvanijarna i u javnom životu. [DJ Pritplata iznaša samo K 2 na cilu godinu.

n

zkvh.org.rs

93

~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~~1' ~~~"' ~~1' ~7r ~;f ~-;.r ~;f ~7r ~;f ~·f ~7~ ~;~ •• t., t., t+!• t.!, t., ~.!, ~.~ t., ·-···

., BECARAC .

•

Ja sam jedan, pa jedan ... Pa ni noći ne čekam: Danjom vodim fudje konje,

V

Cak od Baje do Topole.

Ja sam jedan, pa jedan ... Pandurima žviždukam; Brkom maknem, pogledam Ne.. smi na me ni jedan.

Ja sam jedan, pa jedan ... V

Sešir nikom ne skidam, /Yleni svaki s pufa skreće, /Ylene još ni I ane neće.

:Ja sam jedan, pa jedan ... Pun sam nooca svaki dan, Po kafkad se našalim, Bangom lulu zapalim.

Ja sam jedan, pa jedan -. .. Uz tambure zaigram, Tamburašu bangu lipim na čelo Nek se čudi sve selo.

Ja sam jedan, pa jedan ... V

Sfo svif viče, ne slušam; I sam vidim, da sam lola Pa ne valjam ni gjavola.

Karla Kopunović.

KRAJ JEZERA ...

Kraj jezera zelena livada, Na liuadi sidi cura mlada, \Jezak ueze po bilome platnu, Bile ruke slažu žicu zlatnu. Tankom iglom bilo platno šara, Zlatnom žicom zlatnu granu stuara, Zlato suče sue po žicu tanku, Još počela jutrom na uranku.

Usrid rada ona piua mlada, Ta i njome žarko srce vlada. Kad god koju dovršila granu, Gledala je desnu, liuu stranu, Nebil suoga vidila miloga, Dilber luu srcu pridragoga. \Jiruj Ive, viruj dragom Bogu Srcu mome odolit ne mogu.

:Jusfika L,.

94

V

S A LE.

Razlog. O t a c : Moraš svršiti čitavu gimnaziju i onda poći na pravo!

S i n : Ali oče i ti si došao samo do četvrtoga razreda.

O t a c : E, da, ali kod mene je to drugačije, jer bi ja sigurno dopro puno dalje, da me nisu uzeli u vojništvo.

Nakon oružne vižbe. - No, kako je bilo, sigurno dobro.

- E djavola, kamo god sam došao, posvuda je već imala kuharica svoga dragoga. Za to san, baš gadno gladovao.

Je li sve u redu? Gavro je gledao, kako njegov tata gotovo svaki dan tuče njegovu mamu, i konačno je mislio, da je to sasvim u redu, da to spada u brak i da tata tin1e vrši jednu od dnevnih bračnih dužnosti.

Jednom, kad se otac vratio prilično kasno kući, zapita Gavre, da Ii je sve li kući posvršavano, da I.i se imade još štogod načiniti i uopće, da Ji je sve li redu?

- Nije! - odgovori mali Gavro. _:__ A što još nije ? . - Mama danas još nije dobila

batina ! ... V

Zenitba. B .a n ka r (proscu): Na žalost kasno dolazite gospodine, moja kći će se već za tri miseca udati.

V

P r o s a c : Steta ! Ta i ja bi baš za tri miseca znao dobro upotribiti taj novac.

-

Slideće sricf'e. - Je li istina, -pitao je trgovac Moric svoga prijatelja Abela, kad ga je sreo na ulici, - da ćeš dobiti od osiguravajućeg društva 30,000 kruna ?

- A zašto da ih dobijem ? pita Abe1, gledajući Marica preko naočara.

- Pa . .. ja sam ovaj čuo, da ti je dućan sav izgorio prošle sride ...

- Pst ! ... učini Abel obzirući se preplašeno oko sebe, pst ... !

Pa onda dodade šapatom : SJideće sride .. .

V

Zudija Kon. U jednom željezničkom kupeu sidi jedan konjanički major i Kon.

Kad je vlak prolazio pored jednog sasvim golog briga, zapita Kon:

-- Jelte, gospodine majoru, zašto je ovaj brig tako go ?

- E, vidite, u davnini jedan je · čivutin p]junuo na to brdo, i tako · na njemu ništa ne raste.

Kon se un1udrio ... Pošto je bila vrućina, major skiue

kapu, a zasija mu sasvim ćelava glava. Kon zapita majora: . - Jelte, gospodine majoru, možda

je i vas u ditinstvu pljunuo kakav čivutin, te nemate nijedne dlake na glavi?

U lovu. O o n i ć {hajčar): {mladome ličniku, koji ga je ranio) Do bisa, gospodine Jičniče, mi smo ovde u lovu na zecove, a ne na pacijente.

zkvh.org.rs

Iskreno. - No, derane, koji ti se naukovni sat najviše svidja ?

- Pasi idnji !

Spremala se. - Čuješ, našoj kon1šinci mora da ide slabo, kad nije ,nagla ove godine ni u kupke.

- To sam od1nah n1islila, jer se je već čitave zime nekako su111njivo zdravon1 os i ća la.

Izrekla se. Došao Turčin k jednoj ženi na selo, pa je za moli, ne bi li 111 u htila prodati sirac, da 111alo založi. „ Hoću, veli ona ; pogodi, koliko siraca in1an1 i dat ću ti ih badava svih devet". A Turčin će : ,, Ženo, ti imaš devet siraca". - ,, Ma Tu rčine, koji ti bis to reko ?"

I pak je zaslužio. Izlupao krajišnik svoga kun1a u birtiji, pa ga zato odsudili na 25 batina.

Oficir n1u dade pismo i za povidi 111u, da ga odnese na ko111paniju, a u pisn1u lipo napisana i carskin1 pečatoni udarena : Donosiocu ovoga pis,na i n,a se 111ilosti vo pod ili ti 25 batina.

Idu ći krajišnik u središte kon,panijc, sastane još u svom selu poznatog n1u Mavru Silberfelda i dozna od Mavre da i ovaj putuje u središte kon1panije.

- Evo Mavro, dat ću ja tebi 3 scksera, a ti 111isto 111enc odnesi ovo pis1no na kon1paniju? zan101i ga kraJišnik i iLvadi 3 sckscra.

Kako ne, dragi ! Tebi ! Tebi ću ja sve učiniti ! - odgovori Židov, a oko 111u zasuzi nad 3 scksera. I zbilja, odnese on pis1110.

l)ošo Mavro na kon1paniju, preda p1sn10 a oni 111u odrapišc 1;1ilostivo 25 hilt i na.

l(o1!1pa11ija ko kn1npanija po-111isli 7idov, sit1vši ~e na povratku svojil1 lcdJ,\ al ip,lk s:1111 11;1 laku ruku z;i~luzio ] sekscr;1.

-

95

Dobro su se izvukli. U nekom selu izdao knez zapovid, da nitko ne

1

sinije pivati i vikati, kad se vraća kući iz krčme posli deset sati noću. Nekol iko vesel ih momaka podju drumom posli deset sati i počnu pivati. Odmah izadje patrolac pred njih i opomene ih: ,,Molim vas, braćo, nije slobodno pivati, kad se ide kući!" - ,,Znamo mi to", odgovori jedan od momaka;

. .d k ,. '" E d „ no m1 ne 1 emo uct . - ,, , on a je druga stvar!" reče patro)ac i pusti ih, da idu dalje pivajući.

Poslidnja želja. Stara, prestara baka leži na samrtnoj postelji. Kraj nje sidi njezin starac, neveseo i tužan, što hoće da mu umre žena, pa je tek za pita žalostiv o : ,, Bako jad.na ! Kaži mi, želiš li još štogod ovog svita '2" - ,,Jao, starče", prošapta baka, da se jedva ču lo : Da n1i je samo, da još malo ozdravim!"

Postolarski majstor (svo1ne šegrtu) : No, Bartole, što plf ćeš ? Zar ti ne ide u tek jilo ? - Segrt: Ah ne, n1ajstore ! Ji Jo ini ide dobro u tek, al i 111i je žao vola, da ga ubiše radi tako sitnoga komadića mesa, što ga ima111 na tanjiru.

Iz škole. Učitelj: U svibnju cvata cviće, u srpnju se žanje žito, a kad je najzgodnije, da se tresu jabuke? -Djak : Kad nen1a nikoga, da ih čuva.

Poludjena riba. Učite I j: Kazo, i111enuj 111eni n1kol iko živina, koje se na drvi111a nalaze.

K a z o : Vrabac, slavu lj, pri pelica. Uči t c I j: Dol)ro je. l(obi, nastavi

c.ial je. K o b i : Ribu. Uči t c I j : l~i 111c1garac, gdi si Ču\ o

to, da se I iha na drvi111a 11ala1i. 1( obi: Ne 1110,c znati! Jedna f)O

ludjcna ribu.

96

Virovnik: ,,Pa za r tako, vi se hranite piletino1n , a 111eni ne ćete da platite dug."

Dužnik: ,,Oprostite, ta sa1110 iz nužde činim, jer mi mesar već ne da na veresi ju, a pilićar još daje."

Rekrutov odgovor. Oficir: „Kada zasviraju, da se razidje cila četa, šta ćeš ti onda učiniti ?" -R e kru t: ,, Onda ću se i ja razići."

žena: ,)Zašto ne zoveš Ii čnika, da te izliči od besanice." - M u ž: Zašto? Ta upravo 111i je on naneo besanicu, jer kada mi je i z]ičio nogu podastro mi je takav račun , da ne mogu od tog doba ni trenutka spavati."

. Dobar ličnik. Ličnjk: ,,Velika vam je srića što ste se meni obratili, jer ću vam ja dati vrlo dobar lik." -B o I e s n i k : ,, Drago mi je što ste 1noju bolest tako brzo upoznali." -Li č n i k: ,, Lako je to meni, jer ja istu bolu već 20 godina itnam."

Otrovana zmija: S I u ga: ,,Gospodine desila V se strašna nesrića."

Gosp.: ,,Sta je to."? S 1 u ga : ,, Vašu punicu (babu) u jila

je otrovna zmija." G o s p. : "Ah, sirota - zmija ! "

V

Oodgvor. Kup a c : Cisto mliko sam isko, a u ovom ima vode. Ovo je pri vara !

T r g o v a c: Ali molim, vi ste iskali čisto mJiko pa zbog tog sam ga malo prija opro.

To je dru go. D o m a ć i c a : ,, Zašto ste otišli sa Vašeg posJid njeg mista." - S o b a r i c a : ,, Jer me je gospodar poljubi o.'' - D o m a ć i c a : ,, A vi s te se zato rasrdili?" - S oba r i c a: ,,O, ja nisam, već milost.iva gospoja !"

-

Želudčanu bolest. Pisar: Slatki gospodine doktore, .molim srdačno Vaš savit, jer zdana - na dan mršaviji postajem.

L i č n i k: Molim, pokažite jezik! Hm, hm, tako vidim stomak vam je bolestan.

P i s a r : Pa to je moguće jer već tri dana nema1n šta jisti.

Ne opominje se. Učitelj: Prija sto godina jel je bilo vruće, jeli Jadnije.

D j a k (ozbiljno) : Ja se bome ne opominjem, gospodine učitelju.

Dobar savit. Laj čo: Imam jedno krasno pseto, ali se navadilo na piliće, pa ne znam čime bi ga rriogo odučiti od tog.

L o z i j a : Pa to je vrlo lako. Skuvaj mu - ali možeš i ispeć - toliko pilića, da se prijide, pa će se ogadit.

Velika tuga. ,,Dakle Vaša sestra je izgubila n1uža? Pa je li je već prišla žalost?" - ,,Još nije isplatilo mrtačko društvo pripadajuću svotu posli njegove smrti."

Jasno je. Gosp od i n: ,,Sanjao sam, gospojice, da sam vas zaprosio, pa šta znači to?" - Gosp oj i c a: „ To znači, da ste vi u snu dobrim pametniji, nego budni."

Velik teret. Š t raž me š ter: ,, Ti si Luka došao kasnije od kuće sa jednim danom, zato ćeš odsiditi 14 dani zatvora." - Luk a: ,,Molim pokorno, moj otac je poslao na vašu stranu jednu veliku šunku od 5 kila ... !" -S t raž m e š t a r: ,, E, to je već drugo, s takim velikim teretom, dabome, -da mora čovik zakasnit. Ne ćeš biti zatvoren." V Na hiš1oričnom satu: Učitelj: Sta znate o rimskim car ovi ma ? Dj a k: ,, To znam, da su već svi poumirali."

zkvh.org.rs

97 L. Verteš, ljekarna ,,k'orlu'', Lugoš 524.

Po liječničkom nalogu uvijek svježe zgotovljeni I i jek o vi: V

VE RTE S-OVE C UE ·PILULE, protiv pantljikare, u nebrojeno slučajeva oprobano sigurno sred3tvo, koje nad ostalima sredstvima itna tu prednost, da ne slabi bolesnika, ne kvari n1u stomak, koje neugodne posljedice obično ostali lijekovi i1naj u, šta više potpon1až~ varenje i unapredjuje tek. Nije ni onda škodlji v, ako nerna trakavice. Trakavica u trulo,n stanju zajedno sa glavom izadje, s toga nen1ože se više ploditi. - Po čen1u se poznaje prisutnost pan

tljikare? Po t on1e, da kocl bolesnika nastupe raLni bolovi, grčevi ston1aka i crijeva, povraćanje, pritisak u t1jclu, k3o i takav osjećaj, kao da se neka knedla valja po grkl jan,,, vjetrovi, pritisRk donjeg tijela, nesvjestica, vrtoglavica, malokrvnost, nen1anje teka, zatin1 užJsan glad i tek, 111alaksaiost, ne1nanje volje za rad, suvišna slinavost, kiselo poclngivanje, bol u prsin1;1, 1nelankolija, itd. kao spolj2šni su znaci : oko očiju plave karike, blijedno lic.;, uvučen jezik, 0111ršavi naduveno tijelo itd. - I kutija Cuo-pilula uz predhodno priposlanje 7 kruna 65 filira franko ša ljemo. Kod nJrudžbe n1oli1no naznačiti godinu starosti. ~iom~lr~ bolesti, kao 11ei111a11jc tcl<a, hr<ljavo Ui ill\U va~en,ie, l«.1l~1r s.lo111al!a, ~raž, l)a pov

ra.:anJe, ga<lJCllJC, grcev1 1 1«10 1 svaku slabost .. br70 liječi i sigurno odstrani Verfeš-ova esenc,;a za stomak po propi611 doktor;i lle11f-

fela. I boca 2 krune 50 iilira.

Prs!.} ~?!csti 111og11 se lij.eU crt , sa Verfešov,m

že!ieznim vap11e11in1 sirupom. Najbolje sredslvo protiv kalara pluća, tuberl<oloze, l<ašlja i prsobolje ž ulice, malokrvnosti, le po.:; ljcdii.:.1 iste, eng leske bole.sti, kao i l<o<l oporavljanja. Kod slahe, blijede djece sa najboljim uspjehom dic!11j~ pri stvaranju lcostiju i j.ičanj11. I boca 2 le. 50 f , poštom franlco j l1r11na 50 f., 4 boce, redov,10 Je nuino ,a Jednu kuru, franko 10 I<.

Pllfl ij ~11'0 Ko :;c želi riješili ove ruine J IIU V n~.inc, neka 111i111.1 :.iajni111 _11s~

p1cho111 dosta put.i p1olu1:;a111 liJl'I< od pijanstva, l<o.ii se S(llL'llla polag pou1d,11J ih lijl'~nh;ltih propi.sa II ljd1.irnki „l1orl11 " 11 l 11 go:;11. I dota ,> !\ Dvostrulca do;a ;a ja011 :.lra:,t g l11 u11.i

80 filira.

V.1 I jeh od pi;anslva Ne 1110~:11 1nopu·,titi .i

l'111k,t10 Jl djclov.io. Cov- da \!:1111 11ai111pli.1,· tll'

jL•l1, ,a huga s,1111 g,1 na- r:rhvali111 ZčJ lije/i od 1 ui:io, ti,l,,\'i111 .ic i,lijci:L'II, pijanstva,

11:ri1,11lišnik i:l'lptul·; i':,·11111 SL'~a r.ildk, /j,11110 V,1111., id1• h\'al.1. 111a r .,d11jl'

111oj i:o, kk

Uog \1,1111 ohil,tto pl.1tio.

Fr,1n;o Harlovic, 1\11111 I,

F.lsu Unlerl"rchcr, f\lcjl,l'I g.

Kru čisteće pilule 1jekarnika Verteša, na uspješnije, najbolje djelujuće i

n uz to posve neškodljivo sredstvo za otvaranje stolice. Uslijed vrlo dobrog djelovanja , eć su sada postale prekopotrebne u kući . Ove s~ pilule na zahtjev sa š~ćerorn ili bez šećera n1ogu dobi ti. I velika kutija 2 kruna 40 filira; koja se franko šalje, ako se naprij ed

pošalje 2 krune 40 fili ra.

Proti. '.I sl~ho~t·, l<ao: žutica blijedila, 111alo-l/ UU U l<r:nosti, slalH1~ti.!1isteri0nih

' grccva, slahost1 11vaca, pol11cijc, i111polc11cije, neplodnosti najbolje i najsigurnije djcl•1juć.: sredstvo je: I porcija snaiećeg praška za ~1 K (l(l Iii , jedna d\'ostnrl<;1 porci.i<1 10 K, u, prethodno p1 ip oslanje b ili 10 kruna franko,

i puna lt1:1d.1 11,1i1>11l' i 11:1j„1gur111jL' 'il udg11j1 .d,, ~<

up11t1l'11l.i11jl' Dr. lh·11flL'la pon1ada za porast brade, 011,1 jL' ~.rs, in1 nL•;1<11dljl\ a ko.i.i i ., l,1.1tku \ rii llll' 11rl.1di,' 1 S ll(<lllll' 111og11 11dg11jlli h.1s kr.1,;11<· 1111(11\'l' I (1111111 h1 adu. l\11 d111(" h 2·:1u, I \'h-1,t d111.1 1, I l 1 1 prl·dli. pn.,. K J·1:;, ;,iliL·11111 1,.1nk11

p,ll, .i 111 K .~·ti:, , i11'111 d,1111.

Dobije se •• Jjck~1rni L. Vcr1cša , .. k•,1rlu'• Lugoš 524. 7

•

98

• ·-I======================-·. • Najbolji česki d9bavni izvor! •

..-. Jeftino perje za postelju i pahuljice!~ 1 klg. sivog, dobrog, čih. perja K Z· - , bolje K 2·40, 1 kg, čih. perja polubijelo K 2·80) 1 kg. čih. bijelo K 4·-, 1 kg. čih. perja bijelo pahuljićasto K s ·10, 1 kg. sasma bijelog gospodskog perja K 6·40 i K 8' - , 1 kg. bijelog neči~. čupanog pahuljičastog perja K 4'80 i K s·20, 1 kg carskog čupanog perJa K 5'80, 1 kg. pah. sivo K 6·- i K. 7· - , 1 kg . sasma bijelo K 10·- , 1 kg.

finije prsne pahuljice K 12·-.

Kod narudžbe od s kg. iranko. - - -~/ 'dJ:: Gotovo "

o -

punJene postelje.~ Iz jakog vr lo trajnog crvenog, plavog, bijelog ili žutog nankinga: 1 tuhica

--=--- 180 cm. dugačka 120 cm. široka, i 2 jastuka svaki 80 cm. dugačak, 60 cm. širok, punjen sa novim sivim trajn:m pa::uljastim perjem K 16' -j polupahuljastim K 20' - j pahuljaslim K 24·- · pojedine tuhice K 10· - , K 12· - , K 14·- i K 16· - j pojedini jastuci K 3·-, K 3·so, K 4· - ; dvostruke tuhice 200 cm. dugatke 1t~o cm. široke K 13·- , K 14·7o, K 17·80, K 21· - ; dvostruk, jastuci: 90 cm. dugačak 70 cm. širok, K 4·so, K s·zo, K 5'70 j Bla::ina iz I jepog prugastog posteljinskog gradla; 180 cm. du-

ga:.kci, 11 j cm. široka, K 12·ao, 14'80. , Dječje postelje, jorgani, strunjače uz najjeft 'nije cine. Razpačava se uz pouzeće od 12 kruna počamši franko. -

Pakovan.:e badava . - Izmjena dozvoljena. Za neodgovarajuće vra:a se novac.

• Bogato ilustrovani ci1enik stoji na zahtje: ::::a. 8. Bf Nl8CH, Desc~enitz ~r. ~~~. ~c!!tl ! •• -===:===================-••

y

•: Pravi je pakao U z A S N O :• •. bolestan stomak. Glavobolja, ne- .• •. redi u stomaku, beztačnost, bolest stanje ima onaj, tko u nazebni1n i .• •. žigarice, žutoća, hrdjava probava, sipljivin1 bolan1a pati; ove skoro • • zlakrv, nagomilanje krvi, do očaj nosti ubiju čovika. • • • • nesvjst, kiselo podrigivanje, Tko proti nazebi, sipljivosti, • • • • grč, začep ljenje objčno od rh-eumi, č~pa nju kočnji, stri- •

• hrdjavog stomaka, pot i ču . , ljanju, kidanju, proti bol i .• •. St0ga tko od ovih bolesti dreka nogiju ili rnišica .• •~ pati, neka ·odmah upotribi traži li_~a, neka naruč i • • • . proti raj uće . . '-;c; . .,. &: Orken y-ovo • •

•. Tablete-Cascardin .. t •i ,ii~ mazalo „Gaultheria'\ :• • • Orkeny-ove vrsti, koje se - j Ili' ' ffi Jl\\t točna upotreba kojgg osi o- • • • 1nogu dati i dicama i rodiljan1a. bodi od užasne muke. Cuvaj1no • .• Pol škrinje I k. 20 f., čitava 2 k. se imitaciJ·a, te ako naručimo 1 •

•• • • 20 f. Uvik je imati kod kuće. S tubus za 1 k. 60 f., ili 3 tuba za • .• naručbom najbolje je i novac pos- 5 k. bez poštarina, adresirajmo .•

• Jati i naputnicu ovako adresirati: pismo ili na putnicu ovako : • • • • • • Likarna A.pos"lllr tol'-'- Budi_Inpesta, •• • .9, J ozsef-korut 64 • . - . • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

•

zkvh.org.rs

99

Pa nar avno ! :Ja moram za moje shupe novce meni baš najtraljavije sate kup:t. Tak o je t o ako se uvik na cinu gleda. Kazuje meni moj otac: ,, Ti :Janko! podaj bolje nikoliko kruna više za sale, al' neka budu prave švicar she, pa ćeš na redovno vrime bifi svagdi." Istina je, othada ja za t r i k r une sate nosim, ili ranim, ili kasnim. - Naš komšja je pr ije 10 god'na kup.'o sate hod Suttnera u laibachu za 15 hruna, pa ih još nikada nije reper,'rao, jer tako dobro i tačno igju, kao i prije deset godina, a ja zato vrime sam za jeft.'ne bazarne sa_te triput više novaca izdao. :Još danas ću iskat jedan katalog od Suttnera, njegov adres već mi je poznat, a g lasi točno ovako:

V

Svicarske sate su naj bolje, najpouzdanije i najistrajnij'e. Tko hoće ovake sate da ima i tko hoće prave zla/ne i srebrne robe da kupi, taj neka ište od ove zdravo poznate Firme jedan krasan katalog, što će

svaki badava i bez poštarine dobit •

Vlastita tvornica

Nr 100. Nikel-Pa tent-Ros-kopf-~ate ~6 s. id u I< 4.50

N r. I . Nikel Zyl. Re111. K 5.Nr. 719 Srcbr. 11 „ l( 7 80 Nr. 723. prave švicarske srebrne Fan t. s prida K 11 .70

••••••••••••••

Nr. 865. Ni ckel lanci za sate sa v isa ljkon1 K. J .

Nr. 865. srebr. lanac 30 gr. težak K 4.40

Nr. 851. 50 gr. težak K 6.Nr. 878 D oub lc zlato

sa visa lj kon1 K 7.70

.........

sati u ~vicarskoj:

Nr.1 064. n1uški prsten pozlaćen na srebro K 2.70

Nr. 1068. ženski prsten Nr. 1056. K 2.40 za žen itbu srcbr. - .90 novo zlato K 2.80 14-k. I pravo zlato K 7.80

Nr. 8. Double-Kr. K J .50 K l 801 u zlatu K 3.80

N r. 3. tv\etal l Anker-Re,n. Roskopf Doppeltn. K 7 50

N r. 3. srebr . ,, K !0.75 Nr. 780. srebro Anker-Ren1.

Doppel111antel, kao ovde slikane . . . . . K 17 50

• ••••••••••••• Razaš iljanje uz pouzeće ili priposlanje novca u naprid. Neodgovarajuće izminiti će se ili novce natrag!

Veliko izbiranje u krasnom katalogu!

7*

100

• IVO pit~riie •

je taj čovik, koji bi volio raditi, ali ne 111ože, koji 111ora do bdije, kada bi spavati htio i sve to upravo radi toga, jer ne zna, da n1u bolestan želudac, mlitava probavila prouzrĐkuju ovu patnuju. Ako je želudac bolestan, onda pati cilo tilo, čovik, je nen1oćan, postane ljutitim i ne mož', da uživa. radosti ovoga života. Ovakovi ljudima pravo blago je Germanova „ životna esenci ja". U si uča ju svake bolesti žel udca, grčeva, zatvorenosti, zastajanje štolice, zlatne žile, po111anjkanje teka, nabuhlosti, glavobolje, vrtoglavice, smučenja i. t. d. uzmimo nikoliko kapi

\

od Gern1anove „životne esencije((, koje likoviti uspil1 širon1 svita slave. Onima, koji su debeli i naginju na ugojenost rado uzimaju rnisto probahrile. Naručite 2 boce, stoje 2 K. 80 filira (u ime odpre,ne se računa 40 filira) - n1anje se ne šalje; naručuje se kod K. Ger1nana

likarne u B jelovaru br. 82. (B jelovar područje f(oros ).

~aoaooaooaaooaoaaaaoooooo o Tko želi B a o

RAKIJU (ŽGANICU) ~ bez ko ti a, nek si nart: č i kod , §

o tr1ouca RHOOUHnH rOPOUIC 8 08 u No,,om-Saclu (Uj v ,idek), 8 0

jednu podučavajuću knjigu, ii, koje O će naučiti kako se 111 ož.: prc1 vi c svake 8 vrste r~kija i. k~k~ se s vi no111 pos- o tupa. C1ena JOJ 6 kruna. - Ovdj e O

80 rial ,~ koji zajedno sa prahon1 potreb- o 11i1n za 100 litara ral,ije stoji san10 O 8 8 kruna, svega 14 kruna: 8

a SVAKI NEK SI NARUCI pouča- tJ 8 vajuću knjigu i potrebiti materijal O

8 za ugotovljanje rakije. Tko će na- 8

[l ručit, ne će požalit. A tko radi o ' po uputa_ma knj ige, vremenon1 će O

08 obogat~ti. . 8

Ako Je 1ectnon1u skupo, nek ih o 8 više zajedno naruči, pa će pojedi- O

0 notnu jeftinije doći. 8 oaoooaoaooaaoooooooooaoaooo

. -

Tuž·e se ~---ia Gospodari, da in1

~~ polja slal10 usiJjevaJu a

Zašto? Zato Jer I

ne rade raci ona! no.

Žrtvujte~ 5 filira i ~ naručite si jako za- -

• • • V •

n1n11v 1 poucan Cje-nik sa krasni1na sJ ikatna svih gospo-

darskih strojeva ou društva

,,5ospodor" Milotice n/B. Moraus~d. Proizvedba i prodaja svih gospo

darskih strojeva i pripadaka.

•

'

zkvh.org.rs

101

tara istin.a je da dobro1n vinu ne triba firtna, nego san1 od sebe n1u se širi glas. A ne san10 da je vino111 ovako, za svaku dobru stvar brzo dozna svit. U sadašnje doba n1nogo govore po ciloj kraljevini o jedni111 čudovatin1 izun1u, koji kod bolova nazebe i sipljivosti taki1n vanrednin1 uspihon1 dilujc, da bolesnici već napadaju izu1nitelja, koji nc111ože od bez para lika toliko pripravit, koliko je na-: zel)nitna i uložnin1a bolesnicima potribno. In1e je ovog lika „Menfor", kojeg sa sigurnin1 uspiho,n upotrib-

,,. ljavaju od reun1c, nazebe, uložne bole, od pri hlade potičući raznolike bolesti, posli teške tilesnc radnje kod un1ora, proti trganja, glavobolje, bodenja sa str a ne, oprhlosti ruki ju i noga bol lcdja itd. Tako je kao n1ast ovaj Menfor, od kojeg bolesnik 111alo pušti na bolesno tilo, raztare, posli tog bol sasvin1 nestane. Govore, da koji tušta radu. ili tušta pješice hodJju, frišku snagu dobiju Jko 111išnicc s Menfor tvaro111 un1azaju i posli tog

za dvaput toliko znadu ... ·uradit i hodati, nego prija tog. Upotribljavaju još proti hunjavice, 1nfluenze, teškog disanja, zubobolje, rujha, zl;itnc žile, kukacujcda i proti drugog i svakdi se san10 dobro govori od njegovt)g djelovanja.

I glasoviti lični ci su se očitovali o „ N\enfor"-ovoj snagi i tako jedan pukovnijski ličnik tojc piso o 11jen1u, da je i u svoji111c1 bulnica111a pokušao, koji ljeti na vežban1a nisu 1nogli hodati i kad su s „l\1c11ft)r"-01n u111aLt1li noge tako su išli, kao da su nove noge dobili.

Opet jedan drugi lič1iik to je pisao, do proti rheu111atičkc hnle 1n11ogo godina je ličio jednog starog gospodara i u k1)jC duho je davn nj l' 111t1 „ 1\\1:11for", da ju upotribljava, toje kazo starac, sa1110 da sad viruje reČ'L'nicu glasovitog .Jokaijc po kojin1 „Stari čovjek nij1: 111ator čovjek" , jer ptlSI I un1~1zo,1.111j~1 s „Mcnfor"-0111, kao daje brza, 1nlc1dJ snaga 11rclazilJ stttrčc,·c kosti. Jedan treći li čnik više orbc111ac i,naju ćih bolesnika je ličio s ovo111 t vt1r1)111 i nisc 111e>gn dosta načuditi djelovanju 11jegovo111u.

Ko ovu „Mcnfor" tvor jedć.lnput pokušn, taj svi111;1 pn111:lti111a s duhrn111 d11šo111 prcporučiva. Cina jcdnot; lt1hn na probu 1 krtt11~1, jcd,ln ,·clik tuh ~ l{. N;uučbc ili pošl,111skc 11ap11t11ice točnn triha ;itrcssi1at ll\' dK<>:

Szent-Peter gyogyszertar, Bpest, 44., Rakoczi-ter 2.

•

102 •

11!11_ B r oj t e I e f o n a : 266- !OO!

~ IMRA ŠTEINITZ g \,. V ,..

~ naslidnik JOSIPA SPRINGERA o u-, U SUBOTICI. ! ~ ~ ; Na svatove, prela, balove i izborne ;· ~ skupštine daje u za jan1 ;"

·[ na te cilji pripravljene g -· :s male i velike šatre sa ponjavan1a :r

E što ne prokisivaju, slu čaj no daskan1a ~ ·~ postavljene, ogradjene ~a . dobrin~ ~ -o vratima, zatvorene da se z 1m1 mogu 1 ~ ;:; grijati ; daje fino posudje : tanjire, :s ~ zdile, čaše, boce ; noževe, v,i lice, ~. o ubruse, salvete, lonce, kotlove za a ~ kuvanje : stolove, s tolice, klupe, sve f -:; u najvećoj miri. rĐ.

.~ Za čistoću, tačnu i čestitu poslugu .odgovora. s -6 ilG" Prvo subotičko poduzeće za ~ ~ podvorbu šatrama i sudima. .. o > ... ~ ---

~ IMRA STEINITZ, ~ ~, naslidnik JOSIPA ŠPRINGERA. ~ I > Ili. krug kod c rkve sv. Roke. •

!l!JI -·s r oj t e I e f o n a !.._?66. !OO!

• ·------·------· t . t t Priporučujemo ulastilo izredjeno I = • 1na ro 001 t • t

= • amen e • I • . . t J u n ajj e li i n ii oj tvorničkoj cinl I t • V V t J ff Kflf. PHlHJINU8 i 8HRlU8 I J u SUBOTICI, oeak-UliCH br. 68. I 4 (Pijaca od mesa.) t t . . t ...................

.. ........................................................ • • i .- Najveća kršćanska trgovina manufakturne robe -.ii i : - U SUBOTICI - : . , . . ~ . • • • • • • • • • • : ,,KOD ZLATNOG KRIŽA'' : • • : priporučujemo ·našem bunjevačkom ,narodu : i najveću pravu kršćansku radnju u kojoj se i i nala~i najveći izbor svake vrsti robe t. zv~ i • •• • •••• čoje, platna, svile i kumaše, najveć·i izbor svake •••• • •••• • •••• : vrsti sukna za muška i ženska odila, zefira, : : batista i t. d. - Sva roba iz ftajboIJih i prvih J • 1111 tvornica. - Posluga · susretljiva, mire poštene. 1111 • • 6 •

: Sa odličnim poštovanjem ST ANTIC I DRUGOVI. : • • .........................................................

'

zkvh.org.rs

r.

• • •

103

•••• Najstarija tvrtk„a perja

V n (1lll!r" Jeftino oerje za posteljinu iz Ces~e. za krevete u Ces koj.

~.llff!IIJ1,1~" i~;;-- Dvostruko čisćeno šaljen,o bez troška na na svaku postaju pou-

~; iJ ":~:tJ,_i~ ·~:i!t,JJ zećen, ili ako se unapried plati, u novom, uporabljivom zamotku , ---~ -:.:J;_-~··1 (ovaj badava), uz vrlo jeftinu cienu dobru robu čupano i l i ne-," ···-i~~ čupano već prema želji.

, , Ciena po I kili: Sivo perje za posteljinu od I K 84 f. do K 2·80. Bielo, perje za posteljinu od 3 K 20 f . do K. 6·-. Bielo, vrlo pahuljasto gusč~e perje (polupaholjice) K 6·- do K 12·-. Sive pahuljic (parerje) K 5·- do 10·-. Biele pahuljice (pa

perje) K 8·- do K 16·-.

Gotov Postelj·e' dovoljno napu~j.ene, u vrlo gus- = . • tom, crvenom 111 modron, nan- •

kingu 1 tuhent 180 crn. dug, 116 cn1. širok, 2 jastuka za glavu 80 CtTI. dugi, 58 cn1. široki, po K 14·-, 16·-, I 8·-, 20·- , 30·-, 40·-, do 80·- , Postelje od K 20·- dalje napunjene

su bielin1 perje1n. Ako se žel i, 1T1ogu se ž~li, 111ogu se postelje i to tuhcnti jcclnok, iln i i dvokri lni, do nj i dio postelje i jastučci za ur.lavije poslati u svc1koj željenoj boji ve lečin i. - Pošiljke počevši od 9 K 20 f. šalju ~e na svaku postaju franko. Dopušta se izmjena i povratak uz odbitak poštarine. Cjenik perja za posteljinu badava. Uzorci porja i posteljine, ako se pošalje 40 filira u markama. nc- Jamči se za najpošteniju podvorbu. ,DllJ

GAZDE ' • • Pročitajte pozorno slideće, pa će te se uuiri ti,

da ne triba nikom ni u Ameriku otić dollara tražit, ni u Nimačku marke zapaćati, ni u Klond·ku zlata tražit, jer sue ouo blago suaki čoujek može na .:i u suojoj ku::i i u suorn gospodarstuu. Pripoznato je, da se na suitu ne može ni načemu bolje obogatit, nek odranjiuanjern rnarue, suinja i konja. Samo šfa malo njih zna tu ta ·nu, kako mož marvu, svinje i konje ne izdašn ma, debe/ ma i I pi,na opravi! za malo vr ema lako da na vašaru svako oko na njemu ostane i da ga

Prije uporabe hraniuog prah. uz dobre novce može proda!. Malo ji znadu, Posli upora~e hl'aniuog prah. šta triba raditi, da se tele, prase i ždribe brže

r;izuije, urani i kao okošten od redounog na ueće naraste. Zaista ovo m:ito nji znadu, jer ko zna, taj neće dragovoljno prodat i drugim ouu tajnu, da ne:e i drugi imati takuu lepu maruu, suinje i konje. Dakle, da ova tajna ne bude, odlučio sam, da ću ociloval ovaj hranovih prah s kojim se ovaku čudo može činili. Ime je ovog praua:

~ ,,Den1.eter-ov hraniviv prah.'' =11tt11 Svak gospodar nex se služi bezuvilno s ovim prahom, jer veleliepu, uranjanu i za rad sposobnu marvu ce imala/i. Ko ovo ne upotrib!java, laj je sam sebi neprialelj i odbaci sam od sebe novac. Ve/.'ko djelovanie ima ovaj prah prema kravi, jer od redovnog dobr m boljeg i dobrim više mlika dadu. Jedna kutija krnuinog praha 60 filira, 10 kutija naručeno prosto od postarme dobija s pouzećom ili kad nouac unaprid pošaljemo. Mogu n~ručilt i više njih zajednički, lako na suakog manje tvrka pada.

P rah za nošeni· e 1· a1·a od ouog .snesivaju. kokoši .do~rifl! više, nek , redovno I v1mom Još, kad ,nace Jedva sne

siuaju i knda su skupa jaja. Jedna kutija 30 filira, kod 20 kutija prosto od poštarine.

J\'last proti UŠiVih Brz~ lamanj iva).uta masi proli u~iuih kod ma~e, svinja i • konJa. Ne ukalJ1ua1 kao druga masi. Jedna kultJa 1 kruna,

kod 6 kulija problo od pošlacine.

SvL ovo dobije se kod luorca:

Demeter N, Korn el apothecar, u Szaszvarošut

104

POLIPŠATi LIPIM OSTAT , ..

vec ntJe •v ner1seno o

l u pitanje, u potribi

otkad je po svem svitu sasvi1n neškodljiva

pokuša na •

Schneideroua mast za lice i sapun dostigla do svih !<rugova l judi. Sasvim je svej edno ili muškarac, ili divojka, ili žena, gadno lice svakim je žalost a srićan je taj koga oslobodi Schneiderova mast i sapun od žu to -crveni zakopa piga, sa čijeg lica, sa rul<iju, vrata i sa tila gad11e hrazde, mrs l<e, izpucane kože, crno li ce , bubuljice, mittesser e, lišaj , žuljeve, gu len\e kože i svake vrsti gada kože najedared nestane, što mnogo zafalni pisma potvrd iuiu .

3chneider- \

oua ma~t za lice

Ove sl ike 7anim1ii\'O pokaz.ivaiu, kal<o se čov ik pro 111i11e posl i uporabe Schneiderove masti i sapuna, l<ako ostaje lipota clražljivost do velil<e starosti i kako postane od piga pogrd jeno lice č isto i milo.

t..T •, v O l i „ o mogu zafa l it lipo tu svo! 11 Schneidero voi masti i ko samo jedanput .i e ll' 1s:0 1111.iilJ unaJ) up_otrib i, već_ pos l ~ nik~ (iko _dan~ osv!~ oč i t će se ? n;ezinom č 11~n.ova tom --;;;;.;;;;;;;;;;;..;;;;;;;;~~;;;;;;;;;;;;;-.. ·;;;;._ ut1s l<u. Sasv 1111 nes l<ocllJ1 vo I posto nije 11121stno , 11<.:e ne bude s~aJno kao - - od druge masti

Cina Schneiderovoj masti i sapuna:

15 ,, ,, ; ::, ,, 6 ,, ,, . . . . 1 O „ l kut ija pravog praška 1 ma la čaša ! kruna I I ve lilrn čaša 2 krun e 11 komad sapuna 1 kruna

12 ,, ,, JO „ 12 ,, ,, . . . . 20 „ za lice od ljubičice . 2 „ Kod veće 11aručbe znatan popust. Svaka n a ru čba se odma potajno otpremi po samom dogotovljaču,

na !toga adressirnti triba sve ov-al<o:

likarna JOSIPH scunuorn. RfšlCfl glavni trg 573. (Južno Ugarska.] a a . .

zkvh.org.rs

U Ministeriji za zemljodilstvo i obrt, po najnovijim podatcima sastavljeni

gAJMOVI (VAŠARI) U UGARSKOJ. A Alpar (Pest n1.) na cvitnicu i 1 O. okt. u

ned . i poned. prid da t. Abad-Szal6k (Szolnok n1.) 16. velj., 18. Alparet (Szolnok-Dob. 111.) 2- 3. jan.

svibnja, I O. kolov., 11 . nov. u nedilju na cvitnicu i na Spasov dan; po star. i poned. kal. 1-2. aug. i 10-11. oktob.

Abauj-Szant6 (Abauj-Torna n1.) prici vel. I Alšo-Di6s (Požonj 111.) u utorak pos li četvrt., 13. jula, 4. okt. i 6. dec. Po glune ned., iza ned. sv. T rojstva za jeci. dan živinski sajan1 prici datu111. Egidijon1 i sv. Andrijo1n sljdeći utorak.

Abony (Pest 1n.) 30. n1aja, 20. aug., 30. Alšo-Domboru (Zala m.) 19. 1narta, 16. nov. uvik prici datum u ned. i poned. 111aja, 13. jula i 9. dec.

Abrudbanya (Als6 Feher 111 .) po star. Alšo-Kubin (A rva n1.) febr. za ned. ,, se-kal. na Todora; prve ned. 111aja, prici xagesima" za cvitnico111, 24. juna, 8. Miholj i Božić u poned. za sitnariju sept., 19. nov. uvik u ponecl. posli a prija jedan dan živinski vašar. označeni dana.

Ača (Pest m.) 15. aprila, 29. oktobra. Alšo-Lendva (Zala 111.) 25. jan. ,,n1ise-Ada (Bačka) 19. n1arta, 15. juna i 25. rere" ned. u četvrtak, na vel. četvrt.

okt. prici dat. u ned. i poned. posli Duhova u poned. 28. jula, 28. Alamos (Als6-Feher m.) 5. n1arta, 4. sept., aug., 28. okt., prid Božić u četvt.

za sitnariju, a prid njit11 jedan dan Alšo-Mecenzef (Abauj-T. m.) prid Uskrs živinski sajam. u utor., 6. sept., -i 2. jula, slid. poned.

Alberti (Pest m.) 16. 111aja, 13. jula, 5. i 1. poned. adventa. nov. uvik prid dat. ned i poned. Alšo-Nen1edi (Pest m.) 2-ge ned apr.,

Alčil (Arad m.) 24. apr., 11. jul., 26. okt. 4-te jula, 2-ge sept., 3-će dec. nedilje uvik u poned . ii prid datun1 u poned. i poned.

Alcina (Szeben 1n.) 20. febr. i 31. aug., A1$.o-Nyarasd (Požony 111.) 24-ti apr. za sitnariju, a prid njim živinski, - 26-ti jul., 8-mi sept., 25-ti nov. slid. ako datum u ned. ii svetac biva, sli- ' četvrtak. dećeg dana drži se sajam. Alšo-Or (Vas m.) posli uskrsa u 2. po ned.

Algjogj-Alfalu (Hunyad 111.) 5. 111aja, 5. 10. aug., 11. nov. sept., 30. dec., za sitnariju, a prici njin1 AJšo-Porumbak (Fogaras m.) 14. apr., živinski. 1. sept. živinski sajam.

Alho (Vaš 1n.) 19. marta, prid Duhove I Alšo-Rakoš (N. Kuk. m.) 24. apr., 24. u poned 8. okt. i 18. dec. juna, 21. sept. za sitnariju, a prid nji1n

Alibunar (Torontal m.) na Duhove i uzviš. živiJ1Ski. BI. Div. M. u nebo uvik po star. l<al. Alšo-Sagh (Vas 111.) 4. apr., 25. 111aja,

Almakerek (N.-Kukul16 m.) 12. n1arta, 21. sept., 5. nov. ako na svetac pada, 13. juna i 30. sept. slid~ći dan bi va vašar.

Aljn1aš - Aln1aš (Bačka) 9. febr., 1. Alšo-Sarvar (Szolnok-Dob. n1.) 1. n1aja, maja, 14. sept. i 22. nov. ako označ. I 3. okt. dani u ned. bivaju, onda u poned. Alšo-Sentgjorgj (Jas-N.-Kun-S. m.) 1 O. biva sajam, ako osini poned. datum jan. u poned. za nedelj . sv. Trojstva, na drugi dan pada, onda prir{ dat. u 2. aug., 15. okt. prvi i dva poslid. 1-,oncd. biva sajan1. ako u posleni dan pad. bivaju u poned.

T

I f.

prici označ. da11on1; ako dat. u ned. pada, slideći dan biva saja1n.

Alšo-Sopor (Szilagy n1.) u četvrt. posli Marinja, na Petrov; na Miholj, u"'prvi četvrt. adventa uvik po star. kal.

Alšo-Verecke (Bereg 1n.) 6. sičnja, marta o Aleksi, .28. apr., 29. juna, aug. Marie i okt. Paraskeve nedilje u sridu i I četvrtak.

•

Asod (Pest m.) posli Spasova - sv. Stipana i sv. Martina u petak.

Assonjfa (Gyor n1.) 9. 111aja i 14. sept. Assonjfa (Vas n1 .) 13. jula. Alša (Pest m .) 15. aprila, 29. oktob. Avašujvaroš (Szatn1ar 111.) 1. 111arta, 1

111aja, 12. juna, 15. aug., 25. okt. u po ned.

B Alšo-Žuk (Kolož n1.) 20. 1naja, 4. sept., 1. 2. i 3. n1aja za ovce. Baan (Baranja n1.) 1 O. 1narta, 1. jtLna,

A Ivine ( A lšo-F. m.) 24. jun., 25. nov. za 29. sept. i 8. dec. sitn., a prici njin1 živinski dva dana. Baan (Trenčen 111.) 2. jan. živinski, -

Antalfalva (Torontal 1n.) 1. apr., 1 O. okt. 5. jan. za sitnariju, 1-og febr. živin-Apati (Zala n1.) 21. marta, u sridu prid ski, 7-og febr. za sitnariju, 17-og apr.

Duhove, angjela čuv. slid. dan, 31. okt. živin. - 20-og apr. za sitn., 22-og Apatin (Bačka) 7-8. 1naja i 7-8. okt. ako maja živin. - 25. n1aja za sitn. 22-og

su označ. dan i osim ned i poned., biva juna živin. -- 24-og za sitn. 1. aug. prid označ . dan u ned. i poned. saja111. I živin. - 17-og aug. za sitn., 25-og

Apatfalva (Borsod m.) 19. 111arta, 29. sept. živins. - 28-og sept. za sitn., maja, 14.vaug., 30. nov. 26-og okt. živin. - 28-og okt. za

Apatfalva (Canad 111.) 24. apr., 26. jula, sitn., 11-og dec. živin. - 14-og dec. 8. sept., 25. nov. s l ideći poned. i utorak. za sitn.

Apoštag (Pest n1.) 24. juna, 12. okt. Baboča (Somogj m.) 19. n1arta u poned. prici dat. u ned. za ned Sv. Trojstv.a 24. aug., 30. nov.

Arač-Vranjova (Torontal 111.) 13. 111aja, I Bač (Bačka) 1 O. marta, 2 I. 1naja, 8. I 3. jula i 30. okt. sept. i 26. okt. sli d. po ned.

Arad (Arad m.) od petka prid Gluhu I Bač-Foldvar (Bačka) 22. marta, 22. 1naja, ned. posli Petrova od petka i od pet. l 21. aug, prici. dat. u ned. prija 5. nov. uvik p9 5 dana traja. I Baja (Bačka) u ned. prija 14. febr., 24. to petkom i subo. Zivinski, a ned. i apr., 22. jula, 21. sept., 6. dec. ako poned. za sitnariju. označ. u poslen dan pada, prid dat.

Aranjoš-Marot (Bars m.) prija 2. febr. u ned. i u pon. biva vašar. i prici Uskrs u poned. i utor., posli Baj1noc (Nyitra n1 .) 7. jan. za sitnariju, Gjurgja 2. ned. u poned . i utor.; prici 17. apr. živinski, 24. apr. za sitn., u 29. jun. posli Sv. Jakova 2 ned. u utor. prid Du11ove živin. posli Duhova poned. i utor 2~. sept., 1. nov. i 25. I za sitn., 17. aug. živin. 24. sitn.; 4. dec., prid označ. dan u poned. i utor. okt. za sitn. a prija 8 dana živin.; 4.

Aranjoš-1\t\edgješ (Szatn1ar m.) Velike nov. živin., 11. nov. za sitn., 30. dec. ned. - Bile ned. - na Spasov, 24. živin. juna, 8. aug., 5. nov. i 24. dec. datumom Bajmok (Bačka) 25. 1naja, 24. aug., 11. označ. ned. utor. sridu i četvrt. ako nov. ako označeni dani osim ned. na označ. dani na svet. pad. prija te drugi dan padaju prici označ. dan. u nedilje biva sajam. pon. biva sajan1.

Aroksallaš (Jas N. K. S. n1.) 24-25. Bakabanja (Hont m.) u subotu prid ned. febr., 15-16. juna, 5-6. aug., 21- ,, septvagesi1na ", prici Gjurgjev živin., 22. sept. ako su označ. dani poslen i, na Gjurgjev za sitn., 1-2. j11la, 31. prici označ. dan u ned. biva. I aug., 1. sept., 6. dec.

zkvh.org.rs

lIJ.

Bakonja (Baranja m.) 10. juna, 29. sept. Bath (Hont m.) u četvrt. prid „Septva-Bakša (Zala 1n.) 4. maja, 14. sept. gesimu" živin., a za tim u poned. za Balažfalva (Alšo-F. m.) u subotu prid sitn. Prid „Rogate" - Lovrinca i

cvit11i, 2. jula, 6. dec. za siin. a prid Martina uvik četvrtkon1 živin., za 11ji1n 1 dan živinski. označ. dan slid poned. pal< za sitn.

Balaša-Gjarmat (Nograd m.) 6. jan. i 2. Batorkes (Estergo1n 1n.) 25. jan., 4. maja, febr. prija dat. u pon. i utorak, ako 2. jula, 14. sept., 11 . nov. dat. na svetac pad. posle dat. slid. Batoš (Kolož 111.) 27. jan., 2 1. 111aja, prici 2. dana biva saja1n; iza ned „Laetare" njim živinski vašar. u pon. i utor. prija 1. 111aja, 26. juna Bata (Tolna 111.) 9. apr. i 15. okt. te ako u ned. pada onda slid eći poned. ned. kada dat. pada u poned. i utorak biva, ako u subotu pada prid Batasek (Tolna 111.) 19. 111arta, 16. junt1, dat. u poned. i utor. biva, 20. aug. 24. sept., 28. okt. prid dat. u poned. ako ovaj dan u ned. pada, slici. 2 Bazin (Požonj m.) febr. na Dorotheu; dana, ako u drugi dan pada, onda prid Uskrs; juna posl i Bonifaci-je; prid dat. u poned. i utor. biva; 29. jula posli Mandal; aug. posli Sv. Au-sept. ako u ned. pada slid. po ned. i gustina ; okt. posli Sv. Franje; nov. utor. ako drugi dan pada, prici dat. posli Sv. Kate uvik u s ridu. u po ned. i utor. biva sajan1 ; poslid. Beel (Bihar 111.) 1. nedilje apr., jun. i. sept. poned. i utor. n1 iseca oktobera. 3. nedilje okt. utorak za živinu a u

Balato11fi.ired (Zala 1n.) 14. jan., 15. apr., sridu za sitnice. 11. ju la, 11 . sept.

1 Bečhely (Zala m.) 19. n1arta, 1 1. 111aja,

Balkani (Sabolč m.) u poslid. utor. 1narta, 11. vsept., 13. okt. juna i okt. n1iseca; i prici Božić u Bec (Somogj 111 .) 23. maj., 4. okt. utorak. Bega-Stgjorgj (Torontal 1n.) 15. apr., 30.

Banfi-Hunyad (Kolož 111.) 25. jan. i utor. sept., 20. juna. prija Uskrsa i Duhova; 26. jula, 21. Bekeš (Bekeš 111.) 24. marta, 20. juna, sept. i 25. nov. 29. sept. ako dat. u poslen dan pad.,

Bankfalva 3. maja, 9. dec. uvik prija dat. u ned. poč. saja111. Banlak (Torontal 111.) 11. rujna. Bekeš-Čaba (Bekeš 111.) 3. n1arta, 1. jula, Banok-Sentgjorgj (Zala 1n.) 24. apr., 24. 26. okt., 2. dec. adventske ned.

juna, 3. aug. i 29. nov. Bela (Sepeš m.) 15-16. jan., 16-17. apr., Banrev (Gon1or m.) 17. 1narta i 6. sept. 28-29. maj., 16 -- 17. jula, 24-25. I3aračka (Bačka) 17. juna, 20. okt. ako sept., 26-27. nov., 17- 18. dec.

dat. u ned. pada, slidećeg poned. biva Bela-Uj (Sepeš m.) 2. febr., 5. juna, 19. nov. saja111. Belenješ (Bihar n1.) na Marina, - Sv.

Barč (Son1ogj 111.) 1. apr., 24. juna, 2. Gjurgja, - Sv. Ilije, - Sv. Din1itr, sep~. i 9. dec. u četvrt. i petak uvek po grčk. koled.

Brnjevar-Baranjavar (Baranja 111.) 2. febr., Bellatinc (Zala 111.) 20. jan., 24. febr., 8. juna, 5. aug., 15. nov., u poned. 25. apr., 27. juna, 15. jula, 5. nov. onih ned. kada označ dani padaju. Be1tek-Krasna (Satm. m.) 1 O. febr. utor.

Bartfa (Saros 111.) 24. febr., 19. 111arta, posli Uskrsa i Duhova; 21. jula, 22. 15. 1naja, 24. juna, 1. scpt., 15. okt., sept., 1 O. nov., 22. dec. 21. dec. u sridu ovih nedilja obični a Belluš (Trenčen 1n.) febr. na Matiju ; prid nji1t1 u sridu živinski sajan1. poslid. sride aprila živin.; a četvrt. za

I3attonja (Canacl 111.) na dvi ned. J)rija sitn.; jun. na Filipa i Jakova; ;iug. na cvitnice u ned. prici T.)etrov; 1 na dvi preobr. lsusa; na n1alu Gospu; i oki. ned. 11rijn Sv. Din1itrijc. na Šin1un J11clu .

I*

JV.

Beodra (Torontal 111.) 6. 1naja, 8. sept., Bezda11 (Bačka) 15. n1arta, 16. jula, 29. 1. nov. ako datun1 nepada u ned. sept., 19. nov. prid označ. dane u onda prija dat. u ned. biva sajan1. poned. ako dat. u 11ed. pada, onda u

Beregsas (Bereg m.) u sridu i četvrt. slici. poned., ako pak dat. na poned. prid cvitnicu; u sridu prid Duhove i pada taj dan biva sajam. posli Spasova u petak; sv. Antuna Bičke (Feher m.) 25. jan., 3. 1naj., sept. Pad. slid. ned. u sridu i četvr.; u četvr. na Sv. Matu evang. jula Sv. Jakova i sridu ned. Sv. Bartholon1eja; Svisveti, nedilje u utorak i sridu. - Sv. Luce, - 11ed. takodjer u sridu 'Bihar-Puspoki (Bihar m.) 30. nov. i četvrt. Biksad (Satmar m.) 12. jula, 25. aug.,

Beretjo-Ujfalu (Bihar m.) prici 24. apr., 19. sept. 15. aug., 9. okt., 21. juna u sridu i Bilak (Besterce-N. m.) 21. mart. četvr. živinski saj1novi. Billet (Torontal n1.) 26. marta, 15. juna,

Berkenješ (Kolož 111.) na petrov po star. 8. okt. ako datum na ned. pada -kal. taj da~ inače prid dat. u ned. biva.

Berkešd (Baranja m.) 2. marta, 30. juna. Bilke (Bereg n1.) 20-21. n1aj., 17- 18. Ako na ned. pada onda zatim u poned. jula, 14-15. aug. 20-21. sept., 18-

Berkeš (Sat111. m.) na Tri Kralja; 24. 19. okt. apr., juna posli Ivana krstit.; i 110v. Birkiš (Kraša-S. m.) 28. jan., 6. apr. mis. posli Luke u petak, 1-2-3-eg posli grčko istoč. Duhova u ned. maja,v sajam za birke. Boldogfalva (f-Iunjad 111.) po star. kaJ. u

Berki (Son1ogj 1n.) utorak posli Uskrsa; subotu prid cvitnicu, 20. sept. 27. juna,v 1 O. aug., 25. sept. Bodon (Torda-A. m.) u sridu posli

Berzence (Somogj 111.) na cvitni poned. Duhova. 13. juna, 10. aug., 28. dec. Bodoko (Abauj-T. 1n.) 16. febr., 26. n1aja,

Berzevice (Šaraš n1 .) prici : - Balinta 11. aug., 11. nov. (14. febt.); Uskrs - Duhove, Bar- Bodoko-Varalja (Abauj-T. 1n.) 12. nov. tholo1neja, - (24. aug.); Svisvete, - Bodajk (Feher m.) posle nove god., -i Božić - u sridu; ako na ove sride [ 29. juna, i Miholja, slidećj poned. svetac pada, onda prici ovo1n ned. u Bodrog-Kerestur (Zemplen m.) 24. febr., sridu biva sajam. 24. aug., 24. nov. i duhovske nedilje

Berzova (Arad m.) 21. marta, 6. jula, u četvrt. 26. okt. uvik prid dat. u ned. Bodzaš-Ujlak (Zemplen m.) 18. jan., 24.

Besterce-Vag 3--7. jan., 11-15. apr., marta, 14. jula, 17. okt., 21. dec. 13- 17. juna, 8-12. aug., 19- 23. Bogdanj 12. 1narta, 24. juna, 4. okt. -sept., 8-12. nov. tih nedelja uvik u sridu.

Besterce (Nasad m.) na pepelnicu 11-18. Boica (Hunjad 111.) I. ned. posta, prid maja; posle Barthola, i prid svetu cvitnu ned. Spasov dan, iza Borbale Katu u srtdu, a 1narven. saja111 prija četv. i pet. po star. kalend. živinski tri dana se počima. sajam.

Bestercebanja (Zoljom m.) 25-27. jan., Bokšanjbanja (Kraše-S. m.) 1. apr., I 6. 7-9. maj., 29-30. nov., 1-2. dec. maja, 11. jula, 20. sept. uvik petak,

Bethlen (Solnok Dob. m.) 5-6. apr.; posli subota i ned. posli datuma. Duhova u 11ed. i poned., prid. malu Boka (Torontal m.) 15. sept. ako u ned. Gospu; i posli Kate u ned. i poned. biva - na datum - inače prici ct·at.

Bethlen-St.~Mikloš (Kiš-Kuk. m.) 25. apr., u ned. 21. se1Jt., 13. dec. za sitn. a prid njin1 I Boldogassonj (Mošon 111.) l. febr., prici po tri dana živinski. Duhove, veliku Gospojinu i prikazi'-

'

zkvh.org.rs

vanje Divice u poned. ako bi ovi dani svečani bili, slideći dan biva sajan1.

Bolkač (Kiš-KUk. 1n.) 18. n1arta) 9. nov. za sitn.; a prid njim po tri dana traje živinski.

Bonchida (Kolož m.) iza ),Laetare" 30. juna, 21. akt. a prid njiln po jedan cian živinski.

Bonjha (K.-Klik. m.) posli čiste sride i Duhova - četvr. i srida - 27. sept.

Bonjhad (Tolna m.) 6-7. n1arta, 1-2. maja, 10-11. jula i 4-5. sept. uvik prid datu1n poned. i utorak.

Boroš-Jen6 (Arad m.) prid Ivana krstit.; - IIije pror. ned.) - i prija Para- 1

skeve u ned. po star. kal.; a prija data živin.

Boroš-Šebeš (Arad m.) po novom kal. Gjurgjevske i Miholjske. nedelje; a po star. kal. Nikoljske ned. u sridu.

Borošćank6 (Vaš 1n.) drugi poned. korizme; 3. 1naja, 1 O. juna, 14- 16. sept.

Borša (Kolož 1n.) 24. febr., 6. n1aja, 4. okt. Botornja (Zala 111.) 8. juna, 9. sept. posli

dat. u ponedel jak marvin. Bozok (tlont m.) 5. 1naja, 30. aug., 11. dec. Bozovič (Kraša-S. m.) prvi utorak jan.,

1. apr., prid Spasov pravosl. utorak i 1. utor. oktobera.

Bo (Šopron 1n.) 6. febr., 9. n1aja, 1 O. aug., 4. okt.

Bohonje (So1nogj m.) 19. marta, u petak posli Brašanca ; 20. jula, 21. aug.

Baš (Požonj 111.) 14. jan., 24. n1arta, 1. 111aja, 6. aug., 28. okt. ti nedelja uvik u četvr.

Brad (Hunjad 1n.) treći četvrtak 1narta, juna, sept. i dec. Naprid dva dana živinski.

Braššo posle Brašanca na nedelju dana, - posle Luke četvr., petak, subota. Naprid 3 dana živinski.

Brozova (Njitra tn.) posle Tri Kralja; i prija čiste sricie u po11ed.; na cvitni poned. prija Duhova - Sv. lva11a krsti t. i Sv. Sti pana kralja u po ned.; }10S1e Mate i Jn1re Mirka u ponecl.

Brcznobanja (Zoljotn 111.) n1arta na „Lae-

V.

tare", prici Duhove u sridu; 16. aug., 30. nov.

Boroslo (Šaraš m.) 1. jan., 2. jula, 13. dec. Brocko (Njitra 111.) prie Antuna pustinj.,

- Josipa 19. marta, vel. Gospe, -i Martinja - utorak.

Budim pešta druge ned. 111arta; poslid. ned. maja; treće ned. aug. - prve ned. nov. - i svaki do druge subate traja; marvi11. i konjski u drugu nedilju i poned. Od utorka prija označ. dana, do prve sride kožne trgov. ; a ostali dani za sitn. Dva sajma za konje: 1. počima ze prija Gjurgjevske nedilje u ned., pond. i utorak ; 2. prve ned., ponediljka i tttorka oktob. 1niseca. Nediljni sajmovi: u Tabanu poned. i petkom ; Kristina varoši četvrt.; u Gradu subot. i. ned. - po cilom prvon1 krugu. II. krug: u sridu, subotu i ned. III. krug : utork. i petkom. U star. Budimu četvr. nediljon1 po cilom krugu; IV., V., VI., VII., VIII. i IX. utor i petkom. X. krugu: četvrt. i ned. Nedeljni živins. sajn1ovi: I. krugu: petkom i subot. za telad i svinje. II. krugu : sridom za telad i svinje; četvr. za marvu i konje. X. krugu: četvrt. i nediljom za svinje.

Buji11 (Arad 111.) po star. kal. na Marinje, Brašanac, Ivana usjeka; i prid Božić ti nedilja tako da sajmovi prid - ii za označ. danima najbližim poned. bivaju.

Bujin (Temeš m.) 24. apr., 24. juna, 15. akt. i 30. nov. Ako na označ. dane rim. kat. il grčko ist. sveci pad. posle na ned. dana biva sajam.

Buziaš (Te1nes 111.) 23. jan., 24. apr., 25. jula, 1. akt. prija 1 dan živinski sajan1.

BHkošd (S01nogj 1n.) iza 5. aug. u nedilju. Blikošd (Baranja m.) 25. n1arta, u poned.

za ned. sv. Trojstva; 4. okt., 11. nov. ako je dat u svet., onda slid. dan biva sajam.

C Ceglid, Czeglec.i (Pešt 111.) 15. jan., 16. apr.,

20. jula, 1. nov., prid dat u ned. i poncd.

Vl.

Ccnej (Torontal 1n.) 24. maja, 21. aug., I 29. sept., 28. okt., 19. nov. i 25. dcc. 24. akt., ako označ. dan u poslen dan V u petak prid dat. pada, prici dat. u ned. biva sajan1. Cepa (J.-N.-Kun-S. 1n.) J 2. apr., 12. jula,

Cibakhaza (J.-N.-Kun-S. rn.) 31 . 1narta, 5. sept., 18. dec. uvik u ned. biva 30. 1naja, 15. sept., 18. !:}OV., uvik u sajam ako je dat. posleni da11, u pri-ned. i poned. ako dat u poslenj dan V jašnju ned. biva. pada, u prijašnju ned. biva sajan1. <;epin 20~ n1aja, 11. 110v.

Crepaia (Torontal 1n.) 4. do 6. aprila, Cepreg (Sopran 111.) u četvrt. za čis1:. V 8. do 1 O. sept. V srid; na vel četvrt.; posli Spasova u Caba vidi Bekeš-Caba. petak; 29. jula, 29. sept. i prid Božić Čakanj (Son1ogj m.) 15. aug. u sridu. Čakanj (Vaš 111.) 27. febr., 2. 111aia, 8. Čern16 (Arad 1n.) na cvitn. ned. posli

ju na, 6. aug., 9. i 29. sept., 25. nov. Petrova u ned. ; po star. kal. u ned. ako u svetac il sa sajn1on1 u Kor- V posli Sv.VDimitrije. 111endu i li Sv. Gothardu u isti dan Ciksereda (Cik m.) u petak posli „Septua-

.,, pada, s lideć dana biva sajam. ges" i Spasova; 13. jula, na Miholj Cakova (Temes m.) po starom kal. u prija dat. po 3 dana živ. sajam; koji

po l<orizn1e; na Petrov dan, 27. aug., na svetac padne, prilazi na slid. po-l O. pkt., 11 . nov. tih nedilja uvik od s1eni dan.

V po dana četvrtka do ned. Čik-Stgjorgj (Čik n1.) na vel. poned. i Caktor11ja (Zala m.) 3. febr., na vel. . prici Božić u poned. na dat. za sitn.

poned. 30. juna, 3. aug., u poned. V a prid njin1 živinski. V prici 13. okt., 25. nov. Cik-St1narton (Čik 1n.) 3. n1aj., 9. nov., Cakvar (Fener 111.) u poned. za nediljo1n ako u svetac pada slici. dana biva

,,bez I1nena ", u poned. i utorak za " sajan1 za sitn. prid nji1u živin. ned. ,, Rogate", Sv. Ane (jul.) i Nikolj- Coka (Torontal 111.) na I1ne Isusovo; 11a

V ske ned; tal<odjer u poned. i utor. I mladi Uskrs; na dan Sv. Trojstva i Canad Srpski i Nimački (Torontal 111.) V 29. sept~

16. tnarta, 20. juna, 16. okt., 1 O. dec. Cokonja (Son1ogj 111 .) 24. febr., u četvrt. ako označ. dan u poslenik pada, u posle Uskrsa; 27. juna, 26. jula, 21.

V prijašnju ned. biva sajan1. V sept. Canad (Pešt 1n.) 14. febr. , 7. 111aja, 16. Congrad 1. marta, 1. maja, 25. aug. i V okt., 11. nov.V V 1 O. d~c. Canad-Palota (Canad 111.) 11. juna i 23. 1 Corna (Sopro11 111.) 6. ja11., na Grgura ;

V okt. slideće subote. Filipi Jal<. ; Sv. Ivana krstit.; I)a IVli11olj Cantavir (Bačka) u poned. prid. 1. 1naja i na Martina, al<o dat. na ned. ili sve-

V i 24. sept. tac kršć. ili žudinski pada slidećeg Catad (Torontal 111 .) 13. n1arta, 1. 111aja, " poned:.- biva.

15. okt. ako dat. u posleni dan pada, Curgo (Somogj m.) posli Uskrsa i Du-v u prijašnju 11ed. biva sajan1. V hova u utorak 1. sept. Ceffa (Bihar 111.) prvog četvrtka aprila, Curog (Bačka) 4. 1narta, 1. jttna i 6. " aug. i dec. 1niseca. okt. prici dat. u ned. i poned. Cenej (Torontal m.) 24. 111aja, 21. aug.,

21. okt. ako datum u posleni dan "' pada, prid nji1n u ned. Cenger (Satmar 1n.) 25. januara, 24. febr.,

19. marta, 24. apr., 1naja na Spasov, juna na Brašančevo, 22. jula, 20. aug.,

D Dabaš (Pešt 111.) u ned. i poned. prija

18. febr., 1. maja, 3. aug. i 1. nov. Dalja (Udvarhely m.) 4. maja i 30. okt. Darda (Baranja m.) 27. marta, maj.

zkvh.org.rs

VII.

prosni dana; ned. Bartholo111eja i Svi Dioseg (Bil1ar 111.) u sridu prve ned. febr., Sveti uvik u pon. . 3. ned. 1narta, 1. ned. n1aja, 2. ned.

Daru var (Krašo-S. m.) 1 O. rnarta i I O. juna. jula, 2. sept. i 2. ned. dec. 1niseca. Debeljača (Torontal 111.) 19. 1narta i 1. Dioseg M. (Požonj m.) u četvrt. prid

sept. ime Isusovo, prid Giurgjevo, Margitu Dekležin (Zala m.) 18. juna i 21. aug. ju Ja i Martinianov. Deliblat (Te1neš 111.) 6. aprila i 1 O. sept. Disnod (Seben 1n.) 30. juna i 29. aug. Dengeleg (Satn1ar 111.) 30. marta i 17.

1

Diyenj (Nograd 1:1·) 2. jan., l. maja, 24. sept. Juna, 1 O. aug. 1 18. okt.

Debrecin Sv. Antuna pustinjaka; Gjur- Dob-Tisa (Sabolč m.) 15. jan., 17. apr., gjevski; vel. Gospojinski; o Dionisiju 7. aug., ·4. okt. tih nedilja uvik u poned. muč. takozvani vel. sajmovi, 9 dana Dobra (Hunjad m.) 5. maja, po star. kal, traju: saja1n se počima u poned. prija 2. četvrtka posli Duhova; 20. sept., ti ned. kad označ. dani bivaju; za 7. nov. obrt i neizradjene proizvode svi 9 Dobra (Vaš m.) u poned. posli Sv. Sti-dana; počet. sajtna u četvrt. i petak pana; posli 1. nov., u poned. prid za ovce, u sub. i ned. za svinje, u dat. po 2 dana živinski. ned. i poned. za konje; a slideće 11e- Dobrica (Torontal m.) 2. do 5. n1aja, dilje ili sveca, ponediljka i utorka 23. do 25. sept. 111arvinski sajan1 biva. Dobšina (Gomor 111.) na Petra Nol.,

Deeš (S.-Doboka 111 .) 1. n1arta, 1. juna, Stolica Petra, Pongraca i zač. bl. Div. 13. dec. ti ned. ponecl utorkom i sri- Marije. dom i prici Sv. Stipana kralja utorkom, Dognačka (Krašo 1n.) 18. sept. sridon1 i četvrt. ; prvi dan za svinje i Dolova (Torontal m.) 21. marta i 21. okt. konje, drugi dan opće živinski, a treći Don1ašina (Krašo 111.) I. jan., na cvitn. dan za §itn. po star. kal. i 17. jula.

Derečka (Sopran m.) 12. marta, 24. juna Dombovar-0 (Tolna m.) posli tri kralja u i 30. nov. po ned. na Gjurgjev i Petrov dan; 30. nov.

Derečka (Bihar 111.) 15. sičnj., 24. aprila, 1 D0rogl1 (Hajdu tn.) 8. febr., 29. jula i 15. kolovoza i 15. okt. u petak koji 11 . nov. vti nedilja u četvrtak. je prid pon. prija dat. Dorožn1a (Congrad 111 .) 7. apr., 29. juna,

Detta (Temeš m.) 24. marta, 15. juna, 16. sept. i 8. dec. prid dat. nedilj. 12. sept. i 30. nov. prici. dat. sub. i ned. Dobrbkbz (Tolna 111.) u poned. prid

Deva (Hunjad n1.) 14. jan., 13. n1aja, cvitnicu i posli Sv. Stipana kralja. 3. aug. i 30. okt. Tri dana prija ži- Do1nsod (Pešt m.) 7. 1narta, 22. lipnja vinski a 4. dan za birke. l O. kolov.

Devavanja (J.-N.-Kun-S. m.) 17. jan., Drag (Kolož 1n.) na vel. četvrt. 6. jula, 15. apr., 5. jula, 12. okt. po 2 dana 18. aug. i 7. nov., prici dat. po 2 da-traje, ako dat. u pasi. dan pada, prid na živinski. dat. u subotu i ned. biva sajan1. Dravavašarhely (Zala 1n.) I O. 111arta, 15.

Devečer (Vespren1 n1.) 25. jan., 1. 111aja, lipnja posli Angjela čuv. u poned. i 6. aug. i 1. nov. prid datun1 u poned. 13. pros. i utor. Duna-Adonj (Feher 111.) 2. apr., 16. juna,

Dcvenj (Požonj 111.) 2. cio 3. jan., I . do 2. 15. sept., 24. nov. n1aja, 25. juna, 1 O. do 11. aug. i 18. okt. Dunafoldvar (Tolna n1.) 25. n1arta, 20.

Dič6-St111arton (Klik. 1n.) 1. n1art., 1. maja, aug. poned. i utor. na Duh. utorak i 24. jula, 15. okt. za živin. 3 dana na- srida i poned. uvik po 2 dana; prvi prici, 1 O 30. apr. sajan1 za ovce. I dan živin., a drugi za sitn.

VII I.

Dunapataj (Pešt n1.) 19. febr., 14. apr., 29. juna, 4. okt. i 13. dec. prid dat. u ned.

Dunapentele (Feher 1n.) u poned. sv. Gjurgja, sv. Trojstva i male Gospe nedilja u poned. i prvi poned. adventa.

Ouna-Sekč6 (Baranja 111 .) 12. 1narta; u poned. za ned. sv. Trojstva; 1. sept. i 5. nov. ako datu1n u ned. ili svetac pada, s]id. poned., inače prid dat. u poned. biva.

Dunaserdahelj (Požonj tn.) 18. slčnj . prid Uskrs dvi ned. spasovske 11ed., 27. juna, 22. srpnja, 11 . nov. i 13. dec.

Dunaveče (Pešt m.) 14. febr., 6. 1naja, 26. jula i 29. sept. prid dat. u ned. živin., a utorak za sitn. ; ako dat. na ned. pada, istog dana biva sajam.

E Edelenj (Boršod m.) prici 15. jan., 15.

apr., 15. jula i 15. okt. u četvrt. Eger (Heveš m.) posli tri kralja u poned.

tri dana ; i to marvin. sajam u ned. i poned. utorak za sitn., tog ponect. I koje ned. Pongrac i pohod Gospodnji biva 29. sept. tri dana.

Egerag (Baranja m.) 5. apr. i 11. okt. Egreš (Jorontal m.) 26. aug. Egjed (Sopron m.) l . 111arta, 20. okt., u

slučaju sveca ili ned. posli dat. u poned. biva.

Elek (Arad m.) 15. marta, 15. juna, 15. okt. prid dat. u ned.

Elešd (Bihar n1.) 25. febr., slid. ned. u sridu i u četvrt. ; (jun.) prid Alojziju; (sept.) Mate i dec. sv. Luce ned. u četvrt. i petak, prvi dan sitnarija, 2. dan živinski.

Elo-Patak (Harorns. m.) 17. do 19. aug. marv.

Enjing (Vespretn m.) 11ct „Sexagesimu". na Margitu, n1alu Gospu i na Mladence.

Erči (Feher m.) aprila na Lav papu i na l\,1iholj ;vti nedilja u poned. i utor.

Eperješ (Saroš m.) za sitn. 28. do 30. jan., 6. maja; 17. do 19. iuna ; 12. do 14. aug. ; 16. sept.; 25. do 27. nov.

Živinski : 25. jan., 3. n1aja, 14. juna, 9. aug., 13. sept. i 22. nov.

Erd-Hamžabeg (Feher 111.) prvog po11ec.J. 111aja i l O. aug.

Erdod (Satmar m.) posli 2. febr. prici Uskrs i Duhove, posli 2. jula, 14. sept., 1. nov. i 16. dec. uvik u četvrtak .

Erdosada (Satmar 111.) prve ned. n1arta i juna; 3. ned. a ug. i 2. ned. nov. uvik u petak.

Erd6veg 9. aprila i 28. sept. Eržeoetvaroš (Kuk. 111.) 27. jan., po Bla

govisti slici. dan; u pet. posli Spasova; 5. jula, 21. sept., 1 O. nov. po 3 dana živin.

Estergom-Ostrogon, posJi Grgura; posli Urbana; pos l. Lovrinca; posli Ši1non J ude uvik 11 poned. utor., i sridu.

Ermil1aljfalva (Bihar m.) 14. do 15. marta, 27. do 28. juna, 6. do 7. sept., 1 O. do 11 . dec. ti ned. u sridu i četvrt.

Eršekujvar (Njitra m.) o Mafiji, cvitnici, Ivanu krstit., Demeteru, Sv. Stipanu, Klementinu i o Luci tih ned. uvik u sridu; i prid Du11ove u sridu ; ako dat. na svetac pada, onda prici dat. u utor. A živinski uvik prici 2 dana biva. Ako ovi na nedilju ili svetac pad. slid. utorka biva.

Ećek (Feher m.) 9., 1 O. 1naja i 9. do 1 O. septen1bera, srid. i četvrt.

F Fadd (Tolna rn.) 12. marta i 15. okt.

pridhodni 11edilja u poned.; 25. jula ili slidećeg poned.

Fačet (Kraša m.) po star. kal. na vodokršće; Sv. Todora, Cvitnicu, na Spasovo, Petrov, o velik. Gospi, Sv. Dimitriji i Sv. Nikolji.

Fegjvernek (J.-N.-Kun-S. m.) 1. marta, 1. juna, 12. sept., 20. nov. uvik u ned. i poned. ako u poslen dan pada, te ned. i ponediljka biva.

Fehergjarmat (Satrn. m.) posli 2. febr. slid. ned. prija Duhova te ned., 28. juna i 29. sept. ti ned. i prid Božić t. j. posli Otaca u poned.

zkvh.org.rs

F eherten1 plon1 (Ten1eš 1n.) 5. do 7. marta, 20. do 23. juna i 15. do 18. okt.

Feherto (Sabolč tn.) 28. jan., 8. juna, 26. aug. i 20. nov. tih ned. uvik u četvrtak .

Feketehegj (Bačka) drugog ponediljka ,naja i poslidnjeg ponediljka oktobra . n11seca.

Feketeto (Bihar 1n.) prija Pavla priobr., posli Vincencije, na rastanak Apoštola, 16. okt. posli dat. u poned.

Feika (Sepeš 111.) na vel. utorak, 6. juna i 1. okt.

felkenjer (I-Iunjad n1.) posli Uskrsa u petak i 28. dec. po star. kal.

f elš6-Bajo1n (Kiš-KUk. 111.) 1. apr.J 1. aug. za sitn. a prici njin1 po 3 dana živinski.

f elš6-Banja (Satm. m.) 6. jan. ,,prasni dana", o rastanku Apoštola (jula), o Franji (okt.) nediljon1, poned. i utorkom.

Fclš6-Dioš (Požonj n1.) na Grgura, ako dat. na subotu ili u ned. pada slid. poned. biva, posli Brašanca i In1ena Marinog u utorak na Tomu, ako dat na subotu ili u ned. pada, slici. poned. biva sajam.

Felš6--Lendva (Vaš tn.) 28. mart., 20. juna, 16. ayg., 29. sept. i 30. nov.

f:-elš6-Pulja (Sopran 111.) u četvrt. 4. ned. korizn1e, prid Duhove, vel. Gospu i 1 1. nov. četvrtko1n biva saja1n.

i-:elš6-Šegešd (Šon1ogj n1.) u poned. posli 30. n1a rta, 2. jula, 8. scpt. i 25. nov.

1.:-clš6-Šu ran j 19. 111arta, 1. 111aja, 21 aug. i 26. okt.

Fclšo-Salašpatak (Hunjad 111.) 5. 1naja, 1 1. okt., prici datun1 l dan živinski.

F'elšl)-Senice (Njitra 111.) 24. 111ari. 5., 1naja, 19. juna, 14. jula, 24. aug., 29. sept. i ')4 ,..., . nov.

1:elvinc (Torda-Ar. 111.) u poned. za ned. bez i111cna i 8. juna, 23. aug., 19. nov., prid dat. po tri dana 1ivinski.

1~'e1t(>-S t111iklos (Šopr. 111.) 3. poncd. kor11n1c, uto1. posli I)ul1ova, posli Ma te i N ikoljc u po ned.

1:clcgjhaza (K.- Kun 111.) 20. Jan., 27. 111aja,

I X.

18. aug., 4. okt. prid dat. u ned. ako dat. u ned. pada, isti dan biva sajan,.

Fenjsaru (Jas m.) 12 13. 1narta, 12-13. 111aja, 29- 30. jula, 24- 25. okt. ako dat. na poslen dan pada, iste nedi lje u ned. i po ned. biva.

f·ogaraš (Fogaraš n1.) u četvrt. posli Duhova; 9. sept., 6. dec. po 4 dana traje, pri.9 dat. dva dana živinski.

Foldeak (Canad 111.) u poned.: prici Matiju „Cantate", ,,Angjela čuv." i zač. 81. Div. Marije.

Foldeš (Hajdu 111.) 3. nedilje jnaja, 2. ned. nov. u sridu.

Foldvar-Marienburg (Brašo n1.) 25. n1arta i 14. dec.

Feldvarac-Foldvar (Bačka) 22. 1narta, 7. juna, 21. aug. ako dat. u poslen dan pada, prid dat. u ned. biva.

Franjova (Torontal 1n.) 13. maja, 13. jula, 30. okt. ako dat nepada u ned. u prijašnju ned. biva sajam.

Frata-Magjar (Kolož 1n.) 27. aug. i 19. nov.

Futok-Futak (Bačka) 3. apr., 16. juna, 17. aug., 6. nov. ako dat. nepada u ned. ili u po ned. u prijašnju ned. ili poned. biva saja1n.

f Ulek (Nograd 111.) 6- 7. febr., 24-25. n1aja i 18-19. 110v.

FUlopsalaš (Pešt 1n.) 8. aprila, 17. juna, 5. sept., 6. dec. prici dat. živinski, ako dat. u ned. ili svetac pada, u prijašnji po ned. i utor. l)iva.

f Uzeš-Abonj (Heveš 111.) 12. n1arta, 12. juna, 12. sept, 12. dec. ako dat. nepađa u poned., u prijašnji poned. biva.

Flizes-Gjarn1at (Bekeš 111.) 30. 111arta, I O. juna, 25. aug., 24. okt. biva sajan1.

G Galantha (Požonj 111.) u poncd. ned.

Grg·ura i prid Duhove posli s,,. Stipana kr. i prvi poned. advcnla.

Galgoc (N jitra 111.) Pavla pril)l)r., Lac tare, Uskrsne, l)Ilipnve, D11hovske, S\ Lorinca, J\1iholjskc, Svih Svetih, Sv 1'0111c, tih ncdilja utorknn1 i cet, rt

X.

111arvi11., a posli ovi l1 utorko111 za sitn. Gjarn1ata (Te1neš 111.J 16. jan., 16. 111aja biva saja111. i 26. akt.

Gattaja (Tcn1cš 111.) 20. jan., 20. aprila, Gjula [Bekeš 1n.J 25. jan., prid dat. ned. jula i akt. 1niseca. od sride zaključivo do nedilje, 22. ju la,

Gač (Nograd m.) u poned. posli Itnena 8. sept. uvik tih nedilja prici <..lat. ocl Isus. u poned. jan. posli 3. ned. Jo- sride zaključ. do nedilje biva. sipov i Sv. I111bre sajam (nov.) ako Gjulafehervar (Alšo-F. m.J u poned. posli ova dva poslid. data 1,oji u ned. pa- Uskrsa; 26. jula, 30. sept., 17. dec. daju slidećeg poned. i utorka; ako prid dat. po tri dana traje živinski. pak na subotu dat. pada, onda 111ar- Gjergjo·-AJfalu [Cik 1n.J 24. febr., 31. vin. prici dat. u pet. biva. okt. ako u ned. ili svetac pada, slideći

Gač-Varalja (Nogr. 111.) 7. jan., 8. febr., dana biva. V

6. 1naja, 1. jula, 26. aug. i 30. sept. Gjergjo-Ditro [Cik 111.J 3. febr., 1. maja, Galošfa (Somogj m.) 12. marta, 16. 17. jula, 25. nov., ako dat. na ned. ili

maja, 3. jula, 21. aug. i 71. sept. svetac pada, sJid. qana biva. Galseč (Ung m.) na Antuna pust. (jan.)

1

Gjergjo-St.-Mikloš [Cik n1.J 11 subotu na Grgura, na .Sofiju (maja) na Mar. prid cvitnicu, 15. juna, 7. sept., 13. Magd., na Nikolj i Martina. dec., ako dat. na svetac pada slideć.

Gelej (Boršod m.) na Gjurgjev i 19. nov. dana biva, a prid dat. uvik po 2 nediljc utorko111 biva saja1n. dana traje živin. sajam.

Gern1an (Temeš m.) 26. jula i 20. aug. Gjekenješ [Šo1nogj m.J 1. maja, 1. aug., Gernješeg (Maroš-T. 111.) 14. jan., 15. ako dat. na ned. ili svetac, pada slid.

n1aja, 16. aug. i 19. nov. dana biva. Gerend (Torda-Ar. 1n.) 26. jula i 7. akt. Gjerćamoš [Torontal n1.J 5. apr., 17. juna, Ghymes (Njitra m.) 23. febr., 13. jula i 19. sept .ako dat. na poslen dan pada,

16. dec. prid datum u ned. biva sajam. Godoll6 (Pešt m.) 20. maja, 29. juna, 1. Gjetva [Zoljom m.J 24. apr., 25. jL1na,

akt., 13. dec. uvik posli dat. u poned. 24. sept., 24. nov. prid dat. po jedan ako je datum u ponetl. isti, dan biva. dan živinski.

Godre [Baranja 1n.J 19. 1narta, 22. jula, Gjo1na [Bekeš m.J 10- 11. marta, 1-2. 21. sept., posli dat. u poned. i 5. nov. juna, 15- 16. aug. i 15- 16. nov. prid dat. u po ned. Gjorok [ Arad m.] 15. marta i 21. sept.

Golnicbanja [Sepeš m.J u utor. posli Gjongjoš [Heveš 1n.J 2-3. febr., 25-Glune ned. Utorak prici Ivana krstit. 26. n1aja, 24-25. aug., 19-20. nov., 4., 5. sept., 11. i 12. dec. ako dat nepada na ned., onda prid

Gorčonj [Baranja m.J 24. febr., 25. maja, dat. u ned. i poned. biva sajam. 24. aug. i 5. nov. Gjongjos1nellek [Šomogj m.J 5. apr., 5.

Gerinc [Sepeš n1.J posli In1ena Isus., okt., tih nedilja poned. i utorkom. Sofije, Rastanka, Apoštola, Sv. Kate Gjonk [Tolna 1n.J u utorak na poklade; u uvik u poned. četvrt. prici Duhove i 1. četvr. aug. mis.

Gurahonc [Arad m.J 11. maja, 21. aug., Gjur-Gjor 18. jan. te nedilje kao i vel. tih nedilja u poned. nedilje prva 3 dana; BrašančeveJ Ma-

Gufa [Kamarom m.J 1. jan., ]udica, 13.1

rije, Magdaline, Malo-Gospojinske i juna. tih nedilja u poned. na dan Je- Sv. Kate, tih ned. u po11ed. i utorak. ren1ije i Sv. Mate. I

Gjalu [Kolož m.J 20. aprila, 24. jula, H 11: dec. prid dat. po 1. dan živinski 1-ladhaz (Hajdu m.J 12. marta, 6. jula, saJam. 21. sept., tih nedilja četvrtkom.

zkvh.org.rs

•

I Iajoš [Pešt 111.] 25. n1arta, 29. l ~rna i 29. sept. posli dat. u ned. sajan1.

Hajdubosor1nenj [Hajdu 111.] 3. febr., 1. apr., 26. juna, 25. aug., 19. nov. tih nedilja u poned. ako na svetac pada, posli dat. slici. biva saja1n.

Hajdunanaš [Hajdu m.] 19. n1arta, 15. jula, 14. sept., 4. dec. tih nedilja srido1n.

1-Iajdušica [Torontal m.] 25. aug. Halaš [Pešt m.] 25. n1arta, 21 . juna, 1.

sept., 9. nov. prid dat. u ned. i poned. ako dat. pada na ned., isti dan biva saJan1.

Halaši [Mbšon 1n.] 24. febr., 27. juna, 20. aug., lvl . nov. tih nedilja u poned.

Iianušfalva [Saroš 1n.] na Matiju [25. febr.] prid Uskrs, prid Duhove, na Sv. !van dan 26. juna i prid Sv. Stipana kr. u četvrtak. Ako označ. dan na četvrt. pada, onda u taj dan biva sajan1, inače prijašnji četvrt. Ako Sv. Stipana kr. sajatn u četvrtak pada, onda prijašnje nedilje u četvrt. biva . Sa]atn. .

1--Iarkanj [Baranja tn.] kupalište febr. na Sv. Susanu, aprila 11a Gjurgjev dan, aug. na Sv. Petra u okovih i na Nikolju tih nedilja poned.

Hatvan [Heveš m.] 2. febr., 28. apr., 2. juna, 31. aug., 2. okt. i 5. nov. tih nedilja ned. i poned.

Haro1nfa-Agarev [Šon1ogj 111.) 1. marta, 6. n1aja, 30. aug. i 19. nov.

Haron1šator [Vaš m.] 12. jula i 21. sept. I-Iatseg [Hunjad m.] 14. febr., 27. aug.,

prici 14. febr. po tri dana živ., 21-23. aug. za birke; 24-26. aug. za 111arvu.

l-Iegjfalu [Vaš 111.] u poned. posli 8-og juna; 29. sept. u sridu posli Medarda [jun.J i 11. 110v.

Hegjko [Šopron 1n.] na velik poned. i prid Miholj dan u poneci.

I-Icrcegsoll6š [Bar. 111.] 4. 1naja, 21. nov., tih nedilja u poned.

I Icteš [Šon1ogj 111.] 1. poned. 1narta; prvog četvrt. n1aja; i 3. poned. juna; i 4. poned. jula.

XI.

Heteš [Zala 111.] u utorak posle Uskrsa; u sridu prici Spasov; 28. jula.

Heveš [Heveš 111 .] 25. jan., 18. apr., 18. jula, 24. okt. tih nedilja nediljon1 i po ned.

Hedervar [Ojor m.] u utorak posli Uskrsa; u poried. posli Brašanca ; 111ale Gospe; i Sv. Kate.

I-Iidalmaš [Kolož 1n.] 5- 6. apr., 25- 26. sept.

Hidegkut [Ten1eš n1.] 16. jan., 16. maja, 14. sept.

Hidegkut [Vaš 111.] u poned. posli cvitnice, i Sv. Trojstva; na Ruperta; i Martina; 24. sept., 11. nov.

Hedvegh [Vaš 111.] u poned. posli tri kralja; cvitnice; Sv. Ivana krst. i Sv. Franje.

I-Iimešl1az [Baranja m.] u poned. nedilje Mar. Terezije i Sv. Vine.; ako 11a svetac pada, onda slideć. dana.

Hodmezovašarhelj na ime Isusa u 11ed. i poned. prici Josipa; Brašančevo; rasta11ka apoštola; i Sv. Gala [okt.], a prici ove subotom živinski sajan1.

Hbdšag {Bačka] 19. apr., 28. sept., ako dat. na ned. il poned. pada, isti dan biva sajam; ako dat. na drugi dan pada, slideće ned. i poned. biva sajatn.

Ho1nolic [Torontaj m.] 18. aug. Horgoš-Vorgoš [Congrad 1n.] u poned.

druge ned. febr., druge ned. juna i treće ned. nov.

Hortobagj [Hajdu 1n.] 20. juna, živinski saJam.

Hosufalu [Brašo n1.] posli čiste sridc; Spasova; Ivana krst. Uzvišenja križa uvik petko1n sajan1.

Hosuhetenj [Baranja n1.] u poned. prici 4. n1aja i prici Sv. Križa; [ sept.] u po ned.

Hogješ [Tolna 111.] posli Pavla priobr. Josipa, Petrova, Leopolda, sridon1 111arvin., četvrtko1n sajan1 za si tn.

Hradišće [Njitra 111.] 15. jula, 11. 110v. Hunfalu [Sepeš 111.] o Antunu pust., o

Pctrovu, o Ursuli [okt.] tih nedilja četvrtko n1.

Hust (Marn1aroš 111.] 11oned. i utorkon1

XJI.

2. nedije n1arta; treće. nedilje jula; prve Jarkovac ['"f orontal 1n.J 3. aJ)r., 22. juna' ncdilje okt., po star. kal. na vel. Gosptt 25. okt. . i na Miholj po star. kal. na Sv. pričisti. Jas-Apati [J.-N.-Kun 111.] 19. 1 20. febr.,

' \ 25. i 26. juna, 8. i 9. sept., 3. i 4. I dec. tih nedilja ned. i ponediljko1n.

Idvor .JTorontal m.] 3. 111aja, 2~. sept. Jasberenj [J.-~.-Kun-~. m.] .25. i 26. I aal [S0n1ogj 1n.] 24. apr., 24. Juna, 1. n1arta, 18. 1 19. ma Ja, 15. 1 16. aug., 0

sept., 28. okt. 4. i 5. okt., 9. i 1 O. dec. tih nedilja Iglo [Sepeš m.] 4. četvrtka korizme, poned. i poned~jkom. .

slici. ned. sept., prve ned. dec. u sridu; Jesenova [Temes m.J 21. maJa, ~ 1. okt. i 7. juna te nedilje u sridu. Jas-Doža f J.-N.-Kun-S. n1.] 8. Jan., 8.

Iharoš-Berenj [Šo1nogj 1n.] na Matiju, jula, 25. okt. uyik ne?·. i ponedilj~o11;; 16. n1aja, 26. jula, 21. sept. ako dat. na sr1d. ned1JJe pada, slldece

lllava [Trenčen m.] o Dorotheji, o Bla- ned. i poned. biva. govisti, o Spasovu, Brašančevu„ o Jas-Karajen6 [Pešt m.J 3. apr., 8. jula Mar. Ma11d., o Mati, o Svi-Svetima i 2. okt. i o Zač. BI. Div. Mar. Jas-Ladanj [J.-N.-Kun-S. m.] 18. jan.,

Ilonda [Solnok-D. m.] 9-1 O. febr., 1- 5. apr., 2. jula, 22. nov. tih nedilja 2. maja, 15-16. okt. ned. i ponediljkom.

lpoljšag [Hont 111.] u poned. i utorak Jas-Lajoš-Miže [Pešt 1n.] u po11ed. prici prid Matiju; prid Blagovisti; prid 26. maja i 15. sept. Urbana; Margaretu; vel. Gospu ; Matu [ sept.], Imbru [ nov.], prid mladence uvik Lt poned. i utorak.

Ireg [Tolna m.J o Blažu, Gjurgju, n1ale Gospojine, Sv. Kate, tih nedilja poned. i utorkom.

Irša [Pest m.] 14. febr., 15. juna, 1. sept., 13. dec. ako decen1berski dat na ned. pada, uv prijašnju ned. biva.

Ištvandi [Somogj m.] 27. apr., 8. juna, 28. aug., 28. okt.

Istimir [Feher m.] o Josipu, Susani i Svi Svetima, tih nedilja ponediljkom. ·

Ittebe [Torontal m.] prid Gjurgjev 11

ned.; 16. okt. ako ovaj dat. na poslen dan pada, prici njim u ned. biva sajam.

Ižak [Pešt m.] 1. n1arta, jula i okt. uvik prid datum u ned. i poned.

J Jab1unka [Arva m.] 20. jari., 15. 1narta,

20. juna, 25. okt. Jankovac [Bačka] 17. apr., 26. juna, 2.

nov., ako dat. nepada na ned. uvik slidećeg poned. biva sajam.

Janošhaza [Vaš m.] 19. marta, prid Duhove u poned. 23. aug., 15. nov.

K V

Kadar kut [So1nogj m .] tr u tor. prici Sv. Ivana; u poned. prid lvana krstit., Barthola i lm bru.

KaJjača-Kaloča [Pešt m.] 19. marta, 15. aug., 30. nov. prid datum t1 ned. i poned. i prve nedilje i poned. juna.

Konak [Torontal m.] 19. marta, 20. sept. Kanjiža veJ. [Zala m.] u poned. prid 2.

febr.; na velik poned., u poned. prid Duh. i vel. Gospt1; u poned. prid Tereziju [okt.]; ako dat. okt. miseca na poned. pada, isti dan biva sajam i u poned. prija zač. BI. Div. Mar.

Kanjiža stara [Bačka] 25. maja, 1. sept., ako dat. nepada u nedilju il u poned., onda prid datum u ned. i ponediljak biva sajam.

Kanjiža turska [TorontaI m.] 29. apr., 1. aug. i 1. nov., ako dat. nepada u ned. prid dat. u nediiju biva sajan1.

Kapornak-Nagy [Zala m.] na ime Isusa, mladog Uskrsa, Sv. Trojstva, vel. Gosp. i posli Svih-Svetih uvik u poned.

Kapoš-Mez6 [Šomogj m.] 1 O. febr., 1. apr., 18. maja, 14. juna 11~ aug., 30. sept.

zkvh.org.rs

X1JI.

V

Kapošvar [Somogj 1n.] 25. m1rta, 29. Kerka-St.-Mikloš [Zala m.] 1.6. febr., 23. juna, prig dat. u poned. 4. sept., 2. nov. apr., 1 O. juna, 6. aug. posli dat. utork.

I<apuvar [Sopron tn .] 25. jan., 19. marta Kerteš [Vaš 111.] u sridu prid Spasovo ; 11a Brašančevo, 26. jula, 15. okt., 13. 13. aug. dec., ako dat. na poned. pada, isti dan ' Kesthelj [Zala 1n.] 6. jan., posli Uskrsa, biva, i nače uvik slid ećeg poned. Brašančeva, Lovrinca četvrtkom; posli

Karoljfalva [Ten1eš m.] 19. do 21. 1narta, 21. sept. i Sv. Martina u četvrtak. 29-30. juna i 1. jula, 29-30. sept. Kekk6 [Nograd n1.] 23. jan., 13. 1narta, 12. okt., 7-8. nov. ako prvi dan 24. apr., na Spasovo i Brašančevo, data na nedilju il sv.etac pada, i osin1 1 O. jula, 24. i 29. sept., 13. 11ov., 3. četvrtka 111a koji dan pada, slid. če- dec. uvik prid dat. u sridu ; ako na tvrtka počin1a saja1n. ovaj svetac, biva onda slici. sride drži

Karanšcbeš [Krašo 111.J 1. nedilje n1aja, se saja1n. aug. i okt. petkom, subot., ned. biva I Kemend (Estergom m.] u poned. Spa-sajam. savske nedilje 20. nov.

Kašša 20. jan., ?. 1naja, 27. juna, 15. Kežn1ark [Sepeš 111.] utorkon1 i srido111 ; aug., 19. nov., tih 11edilja poned., utor. posl i „Invocate" i Trinitatis ned.; 14. i sridon1 ; i svakog n1iseca prve sride sept. i vl 3. dec. til1 nedilja utor. i srido1n. -vel. zen1aljski živinski sajam. Kethelj [So1nogj 1n.] u poned. ~osli tri kralja

J{aćn1ar [Bačka] 16. maja slidećeg po- Teofila [tnarta] posli Demetra [oki.] nediljka; Sv. Terezi je nedilje [ okt.] u Kezdi-Vašarhelj [Haro1ns. 111.] u poned. poned. 3. jan. i 2. tnaja; na dan Simun Jude

Kakova [Krašo m.] 1-2. 111aja, 2. 110v. I prid dat. po 3 dana živinski. Kaloz [Feher m.] 1. febr. na vel. poned.; Kiš-Ber [Komaron1 111.] četvrte nedilje

27. jula, 26. sept. i 9. dec. tih nedilja apr.; Sv. Ivana krst., veJ. Gospe i ponediljkon1. Martina, tih nedilja četvrtko1n .

Kapolnaš [Udv. n1.] 28. juna. Kiš-Cel [Baš m.] 2. poned. korizn1e; 16. Ka pol naš [Krašo m.] 13. jan., 21. 1narta, maja, 1. sept., 24. okt., ako dat. na

5. maja) na grčk. istoč. Duhove, 6. svetac pada, sli d. dan biva sajan1. jula, 20. sept. i 20. nov. Kiš-Er [J.-N.-Kun-S. m.] 8. febr., 25.

Kečken1et 12. n1arta, 1 O. maja, 1 O. aug., a pr ., 25. jula, 11. nov. ako dat. na 26. sept., 25. nov., uvik u poned., ako ned. ili svetac pada prijašnjeg poned., dat. li ned. pada, sl idećeg, ako u po11ed. a prid datun1 jedan dan biva 111ar-pada istog dana, ako na drugi poslen vinski sajan1. dan pada, prici datum li poned. biva. 1 Kiš-Jeno prid tri kralja; Gjurgjev i Mi-

Kecel [Pešt 1n.] na 1nladi Uskrs u poned.; holj u ned. u poned. prid Din1itriju; 20. jula ned. Kiš-Kapuš [N.-Ki.ik. 111 .] 28. apr. i 28. aug. u poned. i utorak. Kiš-Koroš [Pešt 111.] 24. i 25. febr., 1.

Ken1nic 2. 1naja, 22. juna i 18. akt. i 2. 1naja, 1. i 2. a11g., J 8. i 19. okt. Kendilona [Solnok-0. 111.] 23. jan., 24. ako dat nepada u nedilju i po11ed., prid

111aja i 16. aug. datu1n u ned. i poned. biva sajan1. Kcrestur-Sekel j [Udv. 111.] 21. do 24. febr., Kiš-Marija [Bihar 111.J 9. 1narta, 12. ju-

l - 4. 1naja, 4. do 7. jula i 12. do na, 11. sept., 11. dec. 15. sept. Kiš-Marton [Šopron 111.] u poncd. za

Kcresteš [Bihar 111.) 29. n1aja, 12. sept. ned. brez. ,,In1ena ", Exaudi i Sv. Petra Kcrcsteš-Nen1ct [Vaš 111.] u poned. posli u okovih, 21. scpt.

Sv. Trojstva i cvitnice i pC>3li Nikolje Kiš1nart-Varaalja [Šopr. 111.] u prvi po-11 ponl'<.I. ned. 111arla, jula, scpt. i dcc. 1nis., ;)ko

xrv.

koji dat. na svetac pada, istog n1iseca I slid. poned. biva sajam.

Kiš-Seben [Šaroš rn.] 21. i 22. febr., 25. i 26. apr., 20. i 21. juna, 5. i 6. sept., 15. i 18. okt., 5. i 6. dec. za birke; 24-. apr., 16. okt. živinski; 21. febr., 25. apr., 20. jL111a, 5. sept., 17. okt. i 5. dec. prve sritie jan., 1narta, n1aja, jula i aLJg. 1niseca.

ponediljkon1 živin. a sridom i četvrt. za sitn.

Kištelck [Congrad tn.] 13. sičnja, 16. apr., 7. jula, 20. okt. prici dat. u po ned.

Kiš-Ujsallaš [f. N. f(un 111.J 19. i 20. n1arta, 30. juna, 4. i 5. sept., 13. dec. ako dat. na ned. ili po11ed. pada, istog dana biva sajan1.

Kiš-Ujfalu [Šopron 111.J u poned. na Duhove i u nedilju prici Šin1on Judu.

Kišeto (Temeš 111 .] 18. juna, 15. okt. Kišuba-Ujhelj [Trencsen m.] prici 6. veJ j. u po ned. i posle 8-og 1naja; a 111arvinski prid dat. u četvrt., u poned. posli 15. juna, a 1narvin. prid dat. u četvrtak; prici Jakova, Sv. Stipana, [aug.], sv. Gala, '[okt.] i prici sv. Luku uvik u poned. a prici njin1 u četv. . 111arv1n.

Kiš-Varda [Sabolč m.] 17. marta, 23. n1aja, 16. juna, 1. sept. i prve ned. nov. i prici Božić u poned. ako Božić u oned. pada u prijašni biva.

Kiš-Zombor [Toro11ta1 111.] 15. aprila, 1 O. augusta i ) 8. okt

Koka (Pešt 111.] 21 . febr., 22. juna, 22. sept., 22. nov., tih nedilja, nediljon1 i ponedilj.

Kolož [Kolož m.] u sridu posli Uskrsa, 5. nov. za sitnež, prici tin1 2 dana

V • • za Z1Vll1U.

Kolož-Monoštor (Kolož m.) 4. i 5. n1aja. l{oložvar, 1 O. jan., 12. n1arta, 13. juna, 2.

sept., 2. nov., a prid dat. po 3 dana živ., 5. maja za ovce.

Kon1adi [Bihar 1n.J 20. 1narta, 20. apr., 16. aug. i 1. okt. tih 11edelja petko1n i subotom.

Kon1aron1, Filipa i Jakova. Petrova, Sv. Roke, Sv. Pranje i Andrije, necliljail,

Komjath [Njitra Ln.] Fabijan i Sebast., Blagovisti, Sofijc, rastanka J\poštola i De1netra tih nedelja petko1n n1arvinski, slici. ned. za sitn.

Koin loš [Torontal 111.] 5. n1arta, 15. juna, 1. sept. ako dat. ncpada u ned., biva sa1an1.

Konji [Tolna 111.] 12. apr., 9. okt., ti h nedilja srido1n.

Korpona [Hont 111.] 3. feb ruara živinski, c. za sitn. u petak prid cvitnicu živin. na vel. poned. sitn.; posli Spasova u petak živ. slici . poned. za sitn., 27. juna za živinu, 30. za sitnež. Na Barto1 sitn. prija tri dana živ. Na MihoJj dan sitn. prija 3 dana živ. Na Šimun Juda sitn. prici 3 dana živ. U petak 3-će ned. adv. živin., sl id. po ned. sitn.

Ko tor [Zala n1 .] 9. marta, 27. ju na, 30. sept., 30. nov.

Kozar racki [Baranja 1n .] 13. marta, 1. maja, 26. j11na, 16. okt.

Kolešd [Tolna m.] Judicon,, Sv. Gotthardom, Vladislavom i Martinon1 tih nedilja u uturak i sridu .

Kopčenj [Mošon m.] za Babijanon1 i Sebastijanorn, Pongraco,n, Gospini tn pohodo1n, Si1non Judo1n slidećeg ponedeljnika.

Kormond [Vaš m.] 2. febr., 12. n1arta, 5. apr., 1 O. 1naja, 24. jttna, 20.j ula, 24. aug., 21. sept., 18. okt., 11 . nov., 13. dec.

Kormocbanja [Bars m.] u. četvrt., petak i subotu posli Oj urgja; 1. 2. a ug., u četvrtak, petak i sub. posli Miholja.

l(orosbanja [Hunjad m.] 2. jan., 8. jula, 20. nov., 7. dec.

Koros-Ladanj [Bekeš m.] 1 O. maja, 28. juna, 15. sept., ako dat. na ned. ii svetac paga, prici isti dan biva sajam.

Koroshegj [Somodj m.] poslidnjeg utorka n1arta i augusta miseca.

Koseg [Vaš m.] poslidnja srida si čn ja, prid cvitnicu; prid Duhove; prici Jakova; posli Egidije; prid Ursu1u; iza treće ned. adventa uvik u poned. biva.

zkvh.org.rs

K6telek [J. N. Kun S. 1n.] 25. sičnja, 5. 1naja, 20. sept. u ponideljak ili prici njim u poned.

K6vag6-S616s [Baranja 1n.] 1. n1arta, 22. jula, 15. sept., I dec. ako na ned. padaju, onda prici nji u poned.

Krašova [Krašo m.J 1. pon. za Gjurgjevon1; 2. pon. za Petrovon i 3. poned. i utorka za 14. nov.

Kraššo [Satm. 111.] 1-in1 utorkom 1naja. 2. utorka jula., 1. utor. sept. i nov. n1iseca.

Krasna [Silagj m.] 3. poned. jan., 2. poned. i utorka aprila jula i okt. n1iseca.

Krasna-Beltek [Satm. ,n.] 10. febr., 31. n1arta, 19. n1aja, 21. jula, 22. sept., 1 O. nov. i 22. dec.

Krnaja [Bačka] 12. maja, 6. okt. ako datun1 u ned. ili poned. pada isti dana; inače prici datun1 u nedilju biva sajan1 .

Kubin-Alšo, u poned. za ned. Sexagesina; za 24 ti111 juno1n; 1nalon1 Gospom i I 9. nov.

Kubin [Temes 1n.J 17. mart„ 5. n1aja, 7. nov.

Kudric [Temeš 111.J 1. 1naja, 16. okt. I(ula [Bačka J 29. apr., 24. juna, 6. aug.,

15. okt., prid dat., ako dat. na taku nedilju pada, koji je dan i inače svetac, sli. dana bi va sajam.

Ku nhegješ fj. N. Kun n1.] na Marinje; Antuna Padovanskog; San1 uila i Luku; uvik nediljo111 i poned., ako ovi na poslen dan pad. prici dat. u ned. i poned. biva sajam.

Kun-St.-N\arton LJ. N. Kun 1n.] 14., 15. febr. 22., 23. 1naja, 22. 23. aug., I 1. 12. nov., tih nedilja nediljom i poned.

Kun-St.-Mikloš [Pešt 1n. 3., 4. febr., 16., 17. 1naja, 22., 23. aug., 29., 30. dec.

J{Ukti l16var [K. Klik. 1n.J u poned. posli 3 kra I ja ; u poned. prici poklade; na vel ik po ned„ 2 l . aug., prici Božić u ponediljak a po 3 dana prici dat. biva živinski saja111.

L L<1ch<1za [f)cšt 111. ] 28., 29. fcbr., 25.,

XV.

26. maja, 3. 4. aug., 15., 16. okt., tih nedilja 11ediljom i poned.

Lado111er [Šaroš 111.] 20. do 22. jan., 3., 4. juna, 11. do. 13. nov., u slu čaju sveca, slici. dana biva saja1n.

Laško [Baranja n1.J 4. aprila, nedilje ponedi;jko111 i 1. ponediljka okt. 111isca.

Leibic [Sepeš m.] prvog utorka feb., na mali Uskrs, I. utor. jula 1niseca, u utorak posli vel. Gospe, ako Gospa na utorak pada 12. aug. biva 111arven. sajan1; i l. utorka nov. 111iseca.

Lepšenj (Vespr. 111.] 25. n1aja, 12. okt. Letenje [Zala 111.] 24. febr., 2. juna, 29.

jula, 25. aug., 6. okt., 25. dec. uvik naprid u utorak.

Legrad [Zala 111.] 12. n1arta, na Sv. rf rojstvo, 24. aug., 2. nov. i 13. cice.

Leka (Vaš m.] poslid. poned. fcbr., 2. poned. 111aja, poslidnjeg po11ed. sept., na Nikol ju.

Leva [Barš 1n.] 6. jan. gluhe nedilje, Braša11čeva, 25. jula, 29. sept. i 25. nov., tih nedi!ja poned. i srido1n, ako na ove koji svetac pada, iste ned. slidećeg dana biva.

Libetbanja [Zoljo1n 111.] 2. febr., I. 111aja, 22. jula, 29. sept.

Libling (Temeš 111.l I O. n1aja, 7. sept. Ligei. lBaranja 111.J u poned. prici Dc-

Qletra ( apr.) i posli nedelje Angjela Cuvara.

Lippa [Ten1eš 111.l po star. kal. na Gjurgjev, na Iliju, Malu Gospu i Miholj dan.

Lipče [Zoljo1n 111.l 6. jan., na Septuagesi111i1, posli Duhova slideći dan 25. j LI Ja, v4. Okt.

Look [Sopran 111.J u drugu subotu posli Uskrsa, 14. aug.

Losonc [Nograd 111.J I 3., 14. febr., 9., 1 O. maja, 1., 2. jula, 13., 14. scpt., 9., 1 O. dec., ako na dat. svetac pada, slidećeg dana biva saja111.

Lošonc-Tugar lNograd n1.J 4-. jan., ..J.. apr., 2. aug., 4. okt., tili ncdilja ponecl. i utorkon1.

Lovaš-Bcrcnj [Fchcr 111.J vcl. ncd i prici

XVI.

Duhove u poned. 11. sept. nedilje u poned. posli Dimitra u slučaju sveca u utorak.

Lovas-Patona [Vespre1n 1n.l o Rudolfu (apr.), o Antunu Padovanskom, o Augtistinu (aug.) o Elisabeti, tih nedilja u poned; ako na dat. svetac biva, slici . dana drži sajam.

Lovo [Požon n1.] 5. jan., 11. 111aja, 21. jula, 11. aug., 21 . sept., 12. nov.

Loče [Sepeš n1.l u petak posli nove godine, ( marvenski sajan1) tt prijašnju sridu, ako Vodokršće na koji ova dva dana pada, slideće ned. istog dana biva. U petak prid Judica, a u sridu n1arvinski; 2. jula nedilje u sridu i petak ako dat. na utorak pada, onda 111arvinski prid dat. na jedan dan biva, 16. okt. nedilje sridom i petkom, ako dat. na ned. pada, prici dat. na jedan dan biva.

Lubica (Sepeš n1.l 7., 8. febr., 18., 19. apr., 4., 5. jula, 22. db 23. aug., 7., 8. nov. ,

Lublo-0 [Sepeš 1n.] u ponideljak i uto-rak nedilje 1. januara, Sexagesi1ne, Cvitnice, Exaudi pohoda Gospinog, Sv. Stipana, Matu, Gala, i Nikolju, tih nedilja, ako sv. Stipan na poned. utorak pada slidećeg dana biva sajam.

Lugoš [Kraša 1n.l 1 O. febr., 1 O. maja, 2. do 4. jula i 21. okt. uvik prid datu1n u subotu.

Lupša [Torda Ar. 111.J 13. jan., 3. maja, 18. sept., prid dat. po 3 đana n1arvinski.

M

Magjar-Lapoš [Solnok Dob. m.J 18. i 19. jan., 13. i 14. tnaja, 6. i 7. jula, 26. i 27. sept., ako koji datum na ned. ili svetac pada, slid. dana biva saJa1n.

Magjar-Gj. Monoštor [Kolož m.J 19. 1narta, 29. juna, 20. aug., 11. nov. prid dat. po 1 dan živinski sajam.

Magjar-Igen [Alšo F. 111.l u petak prid Duhove; 26. okt. prid dat. po 6 dani živinski.

Magjar-Itebe [Torontal m.] u ned. prid Ojurgjev j 16. okt.

Magjar-N. Zo1n bor [Ko loš m.J 20. jan. po star. kal. posli Uskrsa i Duhova s lideći dan 27. aug. 22. nov.

Magjar-Ovar [Nlošon m.J 6. jan., 5. maja, 1. aug., 21. sep., 28. okt., ti nedilja poned. i tttorkom.

Magjar-Pečka [Arad m.1 u sub., ned., pon. pri d. 9. maja i l 4. sept.

Majša [Pešt n1.J 9. fel}r ., u poned. posli nedilje Sv. Trojstva; 27. aug. i 11. nov.

Maiš [Baranja m.J 20. jan. 1. maja, 29. aldg. i 1 O. okt.

Mako [Canad 1n.J u subotu prid nedilju „ Judica" prid 24-og juna ; 19. aug. i 19. nov. uvik t1 subotu.

Margitta [Bihar m.1 6. jan. sridoposne, 24. aprila, 13. jula, 14. sept. i 5. nov. nedilje u sridu, četvrt. i pet.

Maria-Poč [Sabolč m.J u poned. iza 6, febr., 3. maja, 21. aug. i 8 dec.

Mar1naroš Siget po siar. kal. 1-vi poned. i utorak posta; u poned. i t1torak Duhova; po star. kal. Ilinske nedilje

Mada 3. apr., 14. 111aja, 18. jula, 24. u poned. i utorak, ako Ilija na 11e-

aug. i 17. dec. tih nedilja u sridu. diljt1 pada, slid. nedilje u poned. i Madaraš [J. N. Kun 111.J 25. jan. prid utorak biva; 13. okt. nedilja u poned.

dat. u ned. u poned., prid Spasovo i t1torak, prvi prvi poned. i utorak u ned. u poned., Jakovske nedilje u iza 15. pros. i poned., prid 26. okt. u nedeljtt i Maroši lje [Hunjad m.J 19. jan., 6. aprila, poned. prid Mitra., drugi dan Duhova po star. kal.; 6.

Magoč [Baranja mJ 14. febr., 18. apr. jula, 27. aug. i 11. okt. 3. juna, 7. okt., tih nedilja u poned., Maroš-LuJaš (Torda A. m.J 4. maja, ako dan na. sveta~ pada, slici. posle- I 4. okt., prid datu111 po 3 dana 1nar-nog dana b1va saJatn. vinski.

zkvh.org.rs

•

XVII.

Maroš Ujvar (M. Torda m.) 13. apr. i t Miava (Njitra m.) u sridu posli Pavla 15. aug. prid datum u petak, a če- priobr. Josipa, Duhova. Ivana i Pavla, tvrtak živinski saja1n. Jakova apošt., Male Gospe. Šimon

Marošujvar-Akna (Alšo Feh. n1.) u pe- , Jude i Nikolja uvik u sridu, prici to tak prid 13. apr. i 15. aug. prid to utorak nJarv. sajam. jedan dan marveni vašar. Mindsent (Congrad n1.) 7-8. jan., 14- 15.

Marošvašarhelj (Maroš T. 111.) 17. jan., apr., 30. juna, 1. jul. i 27. okt. ako u četvrt. prid cvitnicu ; u poned. po- ovi ne padaju na sub. i ned. onda sli Brašančeva; 4. sept., 11 . nov., I prija tog u sub. i ned. biva sajam. prici datu111 po 3 dana živinski. ] Miške [Vaš m.] posli svitlog Marinja

Martonoš (Bačka) 8. juna i in1e Marije slideći ~an [febr.] posli Blagovisti šlideći ponediljak; 7. nov., juna i sli d. dana [marta] posli pohod. Gospe nov. saj1novi al<o datu111 ne pada na [jula,] posli vel. Gospe slid. dana nedilju ili poned. uvik prijašnji poned. faug.] posli 1nale Gospe slid. dana bivajtt sajmovi. [sept.] na Franju [okt.] na Katu. na

Martonvašar (Feher m.) 25-26. n1arta, Lucu [dec.] Ako na svetac padaju, 15- 16. juna, 14- 15. sept. i 21- 22. slideći dana biva. dec. Miške (Pešt m.) 2. febr., i 25. marta

Matesalka (Satn1. 111.) 25. jan., 19. n1arta slidećeg dana; 2. jula, 23. aug. i 8. tih nedilja u poned. 24. apr., o Ma- sept. slidećeg dana; 4. okt., 15. nov. riji Mand.; Miholjske i Elisabetine i 13. decen1b. ned. u poned. Miškolc (Boršod 111.) na Julijanu [febr.]

Megjaso (Zemplen 111.) 15. jan., I O. n1aja, I na Urbana [ maj]., na Šan1uila [aug.], 29. sept. na Luku [okt.]. na Lazu dec. tih ne-

Megješ (N. l(Uk. m.) posli Invocate u dilja u ponediljak . četvrtak, 13. jula, prici Miholj u če- Mišla (Tolna m.) u poned. prve ned. tvrtak 30. nov. jan., apr. i sept. i 26. okt. ako na

Mehadija (Kraša S. n1.) 22. jan., 6. kat. svetac pada za njim. apr., 16. jula i 26. okt. Moč (Kolož m.) 1. i 2. jan., na vel.

Mekenješ (Baranja 111.) posl i 4. juna u poned., po star. kal. Spasova slici. poned. i 1 O. aug. nediljc u poned. dana, 20. i 21. aug. saja111. Modor (Požun n1.) 2. febr., 24. apr.,

Melence (Torontal 111.) grčko-istoč. Du- 24. juna, 24. aug., 29. sept., 11. nov. hova prvi dan; 27. aug. 7. nov. Ako Ako datum na sridu pada, onda prid datun1 nepada u ned., prijašnje ne- to utor. biva sajam ; ako dat. posli dilje u ned. biva sajan1. sride pada, onda slid. ned. u utor b.

Iv\ernje (Šomogj 111.) 24. febr., 5. maja, Modoš (Torontal m.) 25. mart., 29. jun., 2. aug.; 5. nov., ti ned. ponediljkom. 24. aug., 26. okt. Ako dafum nepada,

Mecenzef-felš6 5. apr., 31. jul., i 3. dec. na ned. onda prijašnje ned. u nedilju lv\ecenzef-alšo na vel. utorak, 6. sept. ; biva.

u poned. posli 2. jula; i prve ad- Mohač (Baranja 111.) 24. febr., 17. apr., venske nedilje. 24. juna, 15. sept., 11. nov., 21. dec.

Mezoberenj (Bekeš 111.) 8. apr., 12. jula, Ako datu1n na svetac ili u srid ne-6. okt. prid dat. u ned. ako dat. na dilje pada, ti dana prijašnjeg pon. biva nedil ju pada, istog dana biva. sajan1.

Mcz6tur (J. N. K. 1n.) 1. jan., 1. 111aja, 1. Mohol (Bačka) 30. 1naj. 30. sept. Ako aug., l. nov., ako datu111 na poslcn dan Datu1n prid svetac ili prid ncdilju padn; pada, J)rid datun1 u netliljt1 biva saj. I prijašnje nedilje u nedilju biva.

II

• VIII.

,v\<>krin (rl'oro11t<1l 111.) 14. fchr., 21. 111aja jan., apr. i aug. te 25. okt. ned. li

i 20 a ug. poned. ., 1\i\oldova-O (l(rašo 111.) 24. ;1pr. i 27. Nagjatć'1d (Sn111. 111.) 11rid ( .1rgura; 11 J)l'<>-

aug·. leće prid sv. Kri1,1 cl;111a i Ilij11 11 1vlo11or (f>cšt ,n.) 12. 111art., I. jun., 18. pon. na i;;v. r~ok11; u jesen prid dan

aug.. 8. dec. sv. Križa u J)Ol1. i pon. J)OSJ i sv. Jv\onnr (l~cst. Nasod 111.) 31. 111aj., 27. Martina.

scpt., 1narvinski i1rija dva dana po- Nagj-I3ajo111 (J3ihar 111.) 4. 111art., 2. či111a se. juna. 27. srpt.

1\1\oravica (Ternes 111.) 1. apr., 1. okt. Nagj-8ajon1 (S0111ogj 111.) LI utor, prici 1V\orovica (Bačka) nediljc sv. Josipa u Josi1)a u f)Oncd. pri d fJ<>ngraca, })osli

l)oncd.; jula poslid. nedilje u ponc- Isus. priobr. slid dan i 11rid Tereziju tfiljak; prvog poncdiljnika u nov. u poneci.

Moricfć)ld (Ten1eš 111.) 3. 1nart., 2. 111aja, Nagj-Bajon1 (Šopron 111.) u četv. J)rid 3. aug. i 1. nov., ti nedilja u nedilju. Den1etra i prici poklac.lc.

Mošgo (Šon1ogj n1.) posli Uskrsa u Nagj-Banja (Sathmar m.) posli ned. utorak; 24. juna. bezitnen; posli Brašančeva; sv. Sti·

N\ošonJ (!V\oson n1.) 2. apr., 13. jula, 4. pana kr. i Martina uvik ti poned. okt., 21. dec., najbliži dana u poned. Nagj-Barod (Bihar n1.) u poned. posli Ako dat. na svetac pada, slicieći dan I Grgura ; u poned. Petrovske ned. p(>-biva sajan1. sli vel. Gosp. i Martina u poneci.

Muči (Tolna m.) 20. 1naja i 20. akt. Nagj-Bečkerek (Torontal 1n.) 1. n1arta, nediJja u sridu. Ako dat. na svetac 25. maja, 17. aug., 12. akt., 23. nov. pada, slidećeg dana. prici datun1 u četvrtak, petak, subotu

Munkač (Bereg m.) na tri kralja, na u nedilju biva sajam. Josipa [n1arta], na Gjurgjev [apr.] , na Nagj-Dorogh (Tolna 111.) 13. 1nart., 5. Duhove Ivana krstit grčka vel. Gospa, juna, 16. okt., ti ned. poned.; i i1rvi i Martina, prid, ii posli ovih ozna- ponediljak aug. čcnnih dana s godine na godinu var. Nagj-Enjed (Alšo Feher m.) 25. jan., senat odregjuje, vel. Gospe, nedilje 8. maja, 19. aug., 16. okt. Prici da-ponediljkom saja1n za sitn., a prija datum po jedan dan živinski. ovog po tri dana 1narvin.; 2. apr., Nagj-Gaj (Toront. m.) 1. maja. 7. nov. 14. maja, 14. sept. i 8. akt., ti ne-

1

Nagj-Halmagj (Arad m.) po star. kal. diljah u poned. i utor. ako ovi na u prvu subotu korizme; prici cvit-svetac pad., prid il posli data slideće nicu; Petrovske ned.mala Gospoj inske nedilje za birke biva. ned. i sv. Barbare uvik u subotu biva.

Muraserdahelj (Zaia m.) 1. maj., 26. Nagj-Haršanj (Baranja m.) prid 25. jan., juna, 13. aug., 26. akt. ako na ned. 12. apr., sv. LadisJava [jun.] i prid padne onda prid to u sub. 9.okt. u poneci. i utorak biva saja111.

Murasombat (Vaš m.) u poned. prid Nagj-Hoflanj (Šopton m.) 25. jan., 9. poklade; na cvitni poned. i na misec sept. dana posli Uskrsnog ponedeljka; 24. Nagj-Ida (Abauj m.) 25. maja, 24. jul., juna. 24. aug., 15. akt., 6. dec. 12. sept., 16. akt. i 22. dec.

N Nadašd (Baranja 1n.) 19.

tih ncdiJja u poned. Nadudvar (I Iajdu 1n.)

n1art., 20. aug.

Nagj-Karolj (Sath. m.) 4. febr., 15. apr., 3. juna, 1. jul., 16. sept., 4. nov., 9. ciec. tih nedilja ned. i i1oned. l)iva.

Nagj-Kikinda (Torontal tn.) 24. april, prvog po ned. 24. ju na, 20. sc1)t. i 1. clec.

zkvh.org.rs

XIX.

Nagj-Komjath (Ugoča 111.) Gjurgjevske; I Nagj-Salonta (Bihar 1n.) 15., febr., 15. 8. juna, Jakovske, i 29. aug. nedilje apr., 15. aug., 1 ! . nov., tih nedilja u sridu i četvrt. Ako na svetac pada; petkon1 i suboton1. slideće nedilje u sridu i četvrt. Nagj-Seben u prvi poncd. posU tri kra-

Nagj Kostolanj (Njitra 1n.) posli Blago- lja; pos li 3. 1naja, 14. sept. 110 7 visti i Rogate u petak, posli Mate i dani velik 111arv. saja111. Andri je u poned., tnarv inski saja 111 Nagj-Solloš (Vespr. 111.) u sridu G ju r-prid. dat. na 4. dana biva. gjevske i Sviju-Svetih nedilja.

Nagj-Koroš (Pešt 111.) 5. 111arta, 24. apr., Nagj-Varad (Bihar 111.) 12. n1art., 21. 27. juna, 26. okt. prid dat. u ned. i junJ, 8. sept., 8. dec., tih ned. 11et-poned. V

I kon1 se počinju , i to petk:0111 i subot. Nagj-Lak (Canad 111.) Gjurgjevske i svinjski i birčiji; ncdiljon1 poned. i

Miholjske nedilje u subotu; posli utorkon1 111arven., konjski i sitn. sa-3 kralja u prvu i jula 111iseca u drugu ja,n biva, i traja sve do petka. subotu. A ko ova 2 roka na svetac Nagj-Važonj (Vespr. 1n.) u po ned. i pad., onda prijašnje ned. u subotu utorak prici Invokate, Našašće sv. biva sajan1. Križa, sv. Ivana, Uzviš. sv. !{riža i

Nagj Leta (Bihar m .) 15. jan., 24. apr., Božićnog dana. Ako ovih ožnač. ciani 29. sept. na poned. pad., istog dana; ako u

Nagj Lo1nnic (Sepeš 111.) posli Gjurg.ia ned. padaju, slici. pon. i utorka biva. utora!<; i Gala slideći četvrtak. Nagj-Zerind (Araci 1n.) 14. jan., 1. sept.,

Nagj Majtenj (Sathtnar 111.) 5. febr., 16. u slučaju sveca slidećeg dana biva. apr., 15. 111aja, 1 O. jula, 18. sept., 6. Nagj-Zole11c (Krašo 111.) na Cvitnicu po nov., 11. dec. star~ kal. 11. jula i 24. okt.

Nagj-Marton (Šopron 111.) na vel. po- Nagj-Zaln (Ten1eš m.) u nedilju pricl ned., u poned. posJi sv. Trojstva; Gjurgjevo, u prvu ned. sept. nedilje 6V. Martina; i 11. nov. Ako Nasod (B. Nasad 111.) 27. 1naja, 8. nov. ovi dat. na nedilju pad., slici. poned. n·1arvenski sajn1ovi prici datu111 na 2. biva; i u poned. sv. Lovrinca nedilje. dana. posli sv. Barthola u sridu.

Nagj-Megjer (Kon1aron1 m.) 25. jan., Nagoč (So111ogj 111.) o ]osipu, sv. An-15. 111aja, 6. aug., 27. okt. i 6. dec., tunu pad., vel. Gospi, sv. Tereziji, tih nedilja u poned. uvik u poned.

Nagj-Mihali (Ze1nplen 111.) prve nedilje Nen1eš-Ded (Somogj 111.) u r,oned. prici febr., u poned. i utorak; na veliki 25. jan.; u utorak posli sv. Trojstva, pon. i utorak; 13. juna nedilje u po·· prid Miholj ,) 21. clec. u poned. ned. i utorak, prid 15. aug., prid 15., Nen1eš-Vid (Son1ogj n1.) 22. j;1n., 22. 16. vokt. i prid Bočić u po ned. i utorak. 111arta, 17. juna i 24. okt.

Nagj-Saroš (Šaroš 111.) posle Glune ned., Ne1neš-Militič Lcn1eši (Bačka) 7. 111aja, sv. Margite i Martina uvik u sridu. 20. okt., ako datun1 na neliilju il i

Nagj-Šaroš (Kolož ,n .) 29. a pr., 12. jula po11ed. pc da, istih dana biva saja111, i 8 .... nov. ako 11a poslen dan pada, prici dat. u

Nagj-Suranj (Njitra 111.) 25. jan., 1. 111aja, ncdilj11 i poned. biva sajan1. , 1 O. aug. i I. nov. uvik prid dat. u Ncn1ct-B0kšanj (Krašo S. 111.) prici glt111u poncd. ned., sv. Ivana [111aj.] i po staro1n

Nagj-St.-Mikloš Srpski i Ni111. (Torontal kal. t)osli Petrova, 18. sept. u pclal,, 111.) 5. apr., 25. jula, 25. okt., ako dat ne- sub. i ned. pada u ncclilju, prici datun1 u ned. biva Ne111ctbolj (Baranja 111.) 6. jan., 1 G. 1naja, sajan1. 25. jula, 8. scpt. , [20. okL] Ako daL

II I

xx

na ned. i li svstac pada, saj 111ovi sli- 8. sept . A ko datu 111 ne pada na ne-clcćeg poned. ; ako na četvrtak ili di Iju, onda je sajan1 prijašnje nedilje. f)Ctak ili subatu pada, onda u pri- 0-Futak (Bačka) 31. 1narta, 16. juna, jašnji poned. biva. 18. aug. i 7. nov., ako dat. nCJ)ada

Ne111et-St.-Mikloš (Toront. 1n.) 5. aprila, na ned. ili poned. onda prici dat. u 25. jula i 25. okt. ned i poneci. biva vašar.

Nc111et-Ujvar (Vaš n1.) posli Marina r Oča (Pešt 1n.) Prija 18. jan., 27. 111arta, slici. dan ; na vel. poned., posli Bra- 24. Juna, 19. oki. u ned. i 11011cd. šančeva slideći dan, 2. aug., 1. scpt., sajam biva. 30. okt. i 6. dec. 0-Pečka (Arad 1n.) 2. febr. j 24. jula

Nickifalva (Temeš 1n.) 23. n1aja, 7. aug., prici dat. u subotu ned. i poncd. prici datum po jedan dan živinski. Oppova (Torontal 111 .) 21. n1aja i 1. n<)V.

No grad (N ograd m.) prici Ju lijanu, Sofiju, Orosla1noš (Torontal 111 .) 4. okt. sv. Anu, Elisabetu u poned. O-Radna (Nasod m.) u SL1botu prid 26.

Novi-Sad (Bačka) 20. 111art., 19. 1naja, febr., poslid. subotu juna i okt. i u 1 O. aug. i 29. okt. sridu prid 18. dec., 5. maja, 1 O. aug.

Njarad-Sereda (M. Torda m.) 21. do 24. prija 2 dana počinju marvenski sajmovi. febr.,v 1. do 4. aug. i 7. do 1 O. dec. Oravica Rom. (Krašo m.) 25. marta i

Njek (Sopran m.) 24. apr., u utorak 25. jula. posli Duhova, 1 O. aug. i 29. sept. Orcifalva (Temeš n1.) 24. apr. i 8. sept.

Nj irbator (Sabolč m.) 20. jan., 25. n1arta, Oršova (Kraša m.) 1-3. 1naja. 17 19. 8. sept., 9. nov. i 6. dec. uvik posli dec. dat. u četvrtak. Ozora (Tolna vm.) na i1ne Isusovo, vel.

Njir-Bakta (Sabolč m.) 20. jan., 15. 1 nedilje prid Saro1tu i Tereziju u poned. aprila, 5. jula, 21. aug., 6. nov., tih Ozora (Toronta1 n1.) 1 O. 111aja i 12. sept. nedilja ponediljkom. ..

Njiregjhaza (Sabolč 111.) u poned. sv. .. O . Tome nedilje; u poned. prid Duhove, Ortnenješ (Kolož m.) 18. jan., 5. n1aja, male Gospojinske i sv. Luce nedilje „ 6. jula, 18. dec.

. u poned. Okormez6 (Marmaroš 111.) 26., 27. juna, Njitra (Njitra m.) u poned. posli Pavla 4., 5. sept. u poned. i utorak; poslid.

pustinj. i posli ned. Bezimena, na ~ nedilje aprila i 2 nedilje aug. vel. četvrt. u poned. sv. Ivana i po- p hoda Gospe, prid vel. Gospu i Mi-holj u poned. i posli sv. Luke i To1ne Pačir (Bačka) 18. sept. u poned. živinski sajmovi, uvik prid. Pakš (Tolna m.) 16. maja, 15. jula„ 21. dat. }-eg dana bivaju. sept., 19. nov. tih nedi]ja poned. i

Njitra-Zambokret (Njitra m.) u sridu utorkom. posli 3 kralja, nedilje sv. Trojstva i Palanka N. (Bačka) prvog ponediljka n1a1e Gospe i prid vel. Gospu nedilju maja i okt. u sridu, a prici njim u poned. živinski. Pankota 0-Uj (Arad m.) 3. maj., 1.

I aug., 15. okt. Ako datum ne pada u o O-Beče Bečej (Bačka) 8. apr., 5. jula, I

17. okt. uvik prid datun1 u nediJju. 0-Beššenjo (Torontal 111.) 16. maja i

15. okt.

ned. u prijašnju ned. biva sajatn, ako sajam 3. maja sa Vilagoški111 sajmon1 na jedan dan pada, onda u Pankoti posli na ned. dana biva.

O-Beba (Torontal 111.) Parajd (Udvarh. 111.) 19. n1arta, 26. jnla,

8. 111arta, 8. juna, 15. okt., 17. dec.

zkvh.org.rs

Pauliš ~_(Te1neš ,n.) 6. 1naj., 1. okt. Paca (Son1ogj ,n.) 2. januara, 11. nov. Pa11čevo 22. apr., 9. jula, 18. sept. na

datum padajući, il slideći četvrtak se počima i 4 dana trajn saja1n.

Papa (Vespr. m.) u utorak i sridtt posli Marina, posli Blagovisti, sv. Trojstva, Pohoda Gospe [jun.], Velike Gospe, Male Gospe i posli zač. BI. Div. Marije. Ako dattrm na utorak ili sridu pada, slidećeg utorka i sride biva.

Pardanj (Torontal m.) 16. 111aja, 16. sept. Ako nepada na ned. prijašnje nedUje biva.

Paca (Somogj m.) 6. jan.J 11. novembra. Perja1noš (Torontal 111.) 24. apr., 15.

juna, 24. sept. Perlak (Zala m.) na poklade, posli Du

hova i sv. Jakova; Mil10Jjske nedilje u utorak.

Perlas (Torontal m.) 27. juna, 9. nov. Petroženj-Livaženj (Hunjad m.) 15. maja

i 15. okt. Petriš (Arad m.) 2. jan., 8. mart., 23.

juna, 1. aug., 14. okt. Petrovac (Bačka) 11. marta, 13. maja,

26. aug., 11. nov. Ako dat. nepada na ned. i na poned., slid. ned. i poned. biva.

Petrovoselo (Bačka) 8. 1naja, 30. aug., 7. nov., prid dat. u ponediljak.

Pečka (Arad m.) 2. febr. . 24. jttla prid datum u subotu, ned. i poned.

Pečuh, Marinjske ned., prid Duhove; Snižne ned., sv. Katar. tih. ned. počin1ajuć u ned. cile nedilje traja sajam. Na velik utor. i sridu i prid Mil1olj utor. i sridu velik 111arvinski sajan1.

Pečvarad (Baranja 111.) o Valentinu [febr.J, Adalbertu [apr.], Poh. Gospinog. i o Sv. Luki [okt.] tih nedilja poned. i utor ko 111.

Pecel (Pešt 111.) u prvi poned. i utorak 111aja i u 2. sept.

Peer (Gjor 1n.) u poned. i utorak prid 15. n1aja, 15. okt.

Peterfalva (Ugoča 111.) poslictnjeg utorka i sride n1aja i sept. 111iseca.

XXI.

Piliš (Pešt 111.) 5. jan., aprila, jula i oki. n11seca.

Pincehelj (Tolna m.) u utorak na poklade; 24., 25. aprila; posli Sv. Trojstva u utorak ; 28. 29. okt.

Pinkafo (Vaš m.) 25. jan., 21. apr., 24. juna, 24. aug., 16. okt., 11. nov. Ako datum na petak, subotu, ned. ii. svetac pada, slidećeg poned. biva.

Piškolt (Bi har 111.) 1. 111arta, 1. septembra.

Pivnica (Bačka) 17. apr., l. jula, 23. okt. Ako datum na ned. il ponediljak pada, slideća 2 dana, ako dat. na drugi aan pada, slideće ned. i poned. biva sajam.

Podolin (Sepeš m.) u četvrtak posli Sv. Pavla [jan.], posli Judika i sv. Ivana krst. 25., 26. jula, posli Lovrinca, Simun Jude i sv. Kate slideće nedilje četvrt.

Požun-Požonj, o Vincenciji~ sv. Ivanu krst, o Miholju, i o sv. Luci tih nedilja prid i posli data po nedilju dana, koje dane s'godine na godinu senat odregjuje uvik od nedilje jutra, do subote.

Pošćen (N jitra m.) 27., 28. febr., 1 O., 11. aprila, 15., 16. n1aja, 26., 27. juna, 21. do 26. aug., 2., 3. okt., 6., 7. nov., 18., 19. dec.

Priglevica-St.-Ivan (Bačka) u poned. posl. 24. juna.

Privigje (Njitra m.) na Pavla priobr., na Josipa, na dan Našašća sv. Križa, na sv. Vladislava, na Lovrinca, na Uzviš. križa, na sv. Luku i Andriju, u neclilju prid dat. marvinski, u slučaju sveca slideći dana biva.

Prona (Njitra m.) u utorak posli Invokate živinski, u utorak posli Reminiscere živinski; a posli Laetare sitn. Na vel. utora-k opće11iti; na Pili pa i Jakova sitn., a na 8 dana prija živ., na sv. Ivana krst. sitn., 8 dana prija živ., na Jakova sitn., posli sv. Ivana usjeka u utorak za sitn., na dan sv.· In1bre sitn., prija 8 dana živ., na

XXII.

sv. 1~on1u sitn., prija 8 da11a živinski. /\ko živinski il za sitnarije sajam na ncdi lju pada, slidećeg ponedeljnika, ako na svetac pada, slidećeg dana; ako na dan nediljnog sajn1a pada, onda prijašnjeg dana biva.

F)uho (Trcnčen 1n.) u poned. posli nove god., posli Uskrsa, Duhova, Margarite, Uzviš. križa i Sviju-Svetih, a r>rid dat. četvrtko1n 111arvenski ; ako ovaj na svetac pada, slidećeg dana biva.

Pusta-Fegyvernel< (J, N. K. 111.) 1. n1arta, 1. juna, 12. sept., 1. dec. Al<o daturn nepada · u 11edilju, prici datun1 u nedilju biva.

Pi.išpok-Ladanj (HajLiu 111.) 19. 111art., 13. jula, 29. sept., 11. nov., tih ned. četvrt. i IJrid Miholjc ned. u četvrt.

R Raba-St.-1Vlarto11 (Vaš 111.) u 2-gi poned.

posli Uskrsa, 1 O. aug. i 28. nov. Rac-Aln1aš (Feher 111 .) u poned. prid

15. okt. Radna (Arad 111.) Ll petak prici Spasovo

i po star. kal. prici 6. okt. u petak. Rajac (Trenčcn 111 .) o Matiji, Gjurgjevu,

Sofiji [01aja], o Ivanu krst., Ivanu usjeku, Ursuli (okt.J i o Nikolju.

Rajka (Mošon m.) u poned. na poklade, na vel. četvrtak, u utorak na Duhove, LI po11ed. posli priobr. Isusa i pos li I(olo1nana i sv. 1"'on1u.

Rac-Kaniža (Zala 1n.) LI sridu posli Uskrs3, 16. 111aja, 24. juna i 1 O. aug.

Rackev2 (Pešt 1n.) 25. jan., 17. aprila, 15. jula i 5. nov. prijašnjih nedilja ponediljko1n i utorkom.

I<ackozar (Baranja 111.) 12. marta, 5. n1aja, 16. jula, 20. okt., u slučaj u sveca slid. dan biva sajam.

Rešicabanja (Krašo m.) u petak prid cvitnicu, na snižnu_ ĆiospL1 ako ovaj dan na subotu i ned. iJi u utorak pada, uvfk prid ovaj dan u petak, inače slidećeg petka biva. Na Miholj dan, ako na petak pada, ako u su-

botu, ned. poned. il u utorak, onda r)rid Miholj u JJetak, ako dat. na koji drugi dan pada, slidećeg poned. biva.

Rekaš (Ten1eš 111.) 24. febr., 21. juna, 1. nov.

Rekaš (Pešt 111.) 9. febr., 16. juna, 16. sept.

Rezbanja (Bihar n1.) u subotu prve ned. febr., apr., juna, aug., okt. i dec.

Rimasombat (Gornor m.) u prvu subotu jan., aprila, maja, juna, aug., sept., okt., nov. i dec. miseca.

Ri1naseč (Gomor 1n.) 24- 25. jan., 24-25. apr., 20- 21. juna, 29- 30. sept.

Rittberg (Ten1eš 111.) 17. apr., 15. juna, 13- 14. sept., 15. nov. Ako na ove dane katoličk. il grčki zapovidni sveci padnu, sajam odpada na nedilju dana.

Ron1.-Ečka (Torontal m.) 5. maja i 26. okt.

Rožnjo (Brašo 1n.) 25. jan., 11 . jula prid to živinski.

Rožnjo (Go1nor 111.) o GavriluJ Martinu, Gellertu [sept.J, o Lazaru [dec.] ti h nedilja utorkom.

Rožahegj (Lipto 111.) 7. jan., 19. n1arta, posli Spasova slidećeg dana, 29. sept. i 1. dece111bra.

Rot-Rattendorf (Vaš m.) 15. aug. i 8. sept.

Rudna (Toronta1 m.) 21. maja, 20. sept., ako dat. nepacla na nedilju, prijašnje nedilje biva.

Ru1n (Vaš 1n.) 1 O. jan., 2 1. 111arta, 27. juna, 25. aug. i 15. okt.

Ruspoljana (Marn1aroš m.) u ponediljak i utorak 11a nedilje dana prid Duhove, lliju i Miholj dan uvik po star. kalendaru.

s V

Sajo (Gon1or m.) 16. febr., 4. n1aj1, 6 jula, 4. okt. prid datum po jedan dan 1narvenski.

Šaard (Šomogj m.) u poned. prid Spasovo, na Pohod Gospe, na Priobr. Isusa i na dan Mate.

Šalgotarjan (Nograd m.) 3. poned. jan.,

zkvh.org.rs

n1aja, jula i akt. 111iseca. Ako ovaj na ... svetac pada, slidcćeg dana biva. Sarkad (Bihar n1.) 24. apr ., 8. juna, 28.

akt, 21. dec. prid datum u subotu 1

... nedilju. Sa1nšon (Šon1ogj m.) 2. jan., 2. aug. i

12. nov. Šarbogard (Feher n1.) 4. apr., 14. juna,

15. sept. i 19. nov. tih ned. poned. Šarkoz (Sath. m.) 14. febr., 15. n1aja,

20. jula, 20. sept., 6. dec., tih ned. V poned. i utorkom. . Sarošd (Feher n1.) 1. maja, 1. jula, 11. " aug., 11. nov. tih ned. utorko1n. Sasd (Baranja 1n.) 7. maja, 7. jula i 1.

sept. tih nedilja poned., ako na sveV tac pada slideći dan biva. Satoralja-Ujl1elj (Zempl. m.) o Apoloniji,

o cvitnici, o pohodu Gospe, 2. sept., 5. nov. til1 nedilja i prid Božić nedilje poned. i utorkom, ako poned. i

... utorak na svetac pada, četvrtkon1 biva. Segešvar (N.-Ktik.-m.) 16. marta, 24. juna " i 4. nov. prid dat. na jedan dan živinski. Selmec- i Belabanja (Hont m.) 4 sajma:

prigodon1 prolićne litnje, jesenje i zimske zapovidne, posti takozvane kvatre, a prid ove u poned. ii ako ovaj na

V svetac pada, utorkom živinski. Selje (Baranja m.) 4. marta, 1. maja,

1 O. aug., 15. okt. i 3. dec. prid datum V poned. i utorkom. Sepsi-St.-Gjorgj (Haroms. n1.) u sridu i

četvrtak posli Reminiscere, Gjurgja, lvana [juna] i Brige, juniuški sajam utorko1n sa velikim konjskim sajrnom

V• se poc1ma. Šeregelješ (Feher n1.) o Marinu i Glul1e

ned. u po ned. na dan sv. Franje i pol1oqa Gospinog ned. i poned.

Šikljuš-Sikloš (Baranja n1.) 19. marta i vel. Gospe tih ned. poned.; 30. nov.

V i 2. dec., posli sv. Trojstva u poned. Sin1and (Arad 1n.) 13. febr., 13. n1aja i "' 13. sept. tih nedilja nedi lj o1n. Si1nuntornja (Tolna 111.) Laetare, Exaudi

i Angj. čuvara ned. 5. nuv. tih ned. utor. i srido1n.

XXIII.

Šiofok (Vespr. m.) 20. aJJr. i 19. okt. tih ned. sridom.

V V

Solt (Pešt m.) prici Saru u nedilju ako Sara u ned. pada, istog dana biva pazar, prici Spasov. u nedilju prid sv . Roku ako ovaj u ned. pada, istog dana biva; u ned. prid Martina ili

V isti dan ako ovaj na ned. pada. Somkut-Nadj (Sath. m.) u sridu posli

Josipa, Margarete, vel. Gospe i Drav gutina [noy.] Somogjv;u· (Somogj 1n.) 18. apr. i 15. okt. Šoprun-Sopronj tL prvi poned. n1arta

ako ovaj na poklade pada, slici. poned. biva ; prvog po ned. maja; posli d. poned. aug. i sv. Elisabethe ned. u poned., ako Elisabetha na nedilju pada, u prijašnji pon. biva ; u prvi poned. febr., aprila i okt. n1iseca, s dozvoljenim konjskim sajmovima n1arvenski sajmovi bivaju i svaki u ponediljak, utorak i sridu biva.

V

Sorokšar (Pešt 1n.) 1. mart., 15. n1aja, 1 O. aug. i 30. okt. tih nedi lja u ned.

V i poned. Sošmezo (Solnok-Dob. m.) po star. kal.

11 petak 2. ned. korizme, 20. maja, 15. V juna i 30. okt. Stimeg (Zala m.) prvi 11torak druge po

lovine korizme, na vel. poned. i utorak prid Spasovo, na pohod Gospe, na dan Barthola, Den1etra i Elisabethe.

Šutto (Estergom m.) 18. 1narta, 18. juna, 18. sept. i 18. dec. tih ned. četvrtkon1.

Sabadsalaš (Pešt 1n.) 21. 1nart., 7. jula, 17. sept., prid datum u ned. 15. i 16. nov.

V

Sakači (So111ogj 111.) 10. febr., 1. apr., 11. nov. Ako datu1n na svetac ili subotu pada, slid. posleni dan biva.

Sakč (Tolna 111.) 24. febr., 3. jun., 14. sept. i 6. dec.

Sakul (Krašo 111.) u poned. prid Brašanč. i posli Sviju-Svetih.

Salk-St.-Marton (Pešt 111.) u ned. poncd. i utor. prici 28. jan., 2., 3., 4. dttn Duhova, u ned. po ned. i utor. prici lliju i sv. Luku.

XXIV.

Salonak (Vaš 111 .) u 3. J)oned. korizn1e, u poncd. posli sv. Trojstva, Miholja i prid Božić u poned.

San1ošujvar (Soln.-Dob. tn.) 3. i 5. febr., 29. i 30. apr., 1. n1aj., 25. jul., 26. i 28. okt.

Sarhalom (K.-KLik. 1n.) 11 ., 12. i 14. nov. Sarča (Toront 1n.) 19. 1nart., 15. sept.

Ako nepada na ned. onda prici to u ned.

Sarvaš (Bekeš 111.) 24. i 25. febr., 24. i 25. jun., 19. i 20. okt., 21. i 22. dec.

Sathmar-Nemeti (Sath. 111.) 2. febr., 19. mart., 1. maj., 2. jul., 29. sept., 21. nov. tih ned. utorkon1 i sridom.

Sakolca-Ska1ica (Njitra m.) u četvrt. i sridu posli Marina, Judike, Duhova, Petrova, Porciunkule, Male Gospe, Svi-Svetih i Luce.

Sa111oš (Toront. n1.) 13. 1naja i 13. okt. Santo (Abauj n1.) na vel. četvrt. 13. jula,

4. okt., 6. dec., pri d da tupi po jedan dan živi.

Saskabanja (Kraša m.) 4. jula, 1. maja i 25. sept.

Sas-Regen (M.-Torda 1n.) 12. do 19. febr., 4. do 12. tnaja, l . do 1 O. aug. i 16. do 23. okt.

Sassebeš-Mi.i11lbach (Seben m.) 29. do 30. jan., 24. do 25. apr., 24. i 26. aug.

Sasvar (Baranja 111.) u poned. posli 25. n1arta i 25. sept.

Sasvaroš-Boros (Hunjad 111.) 14. marta, 4. juna, 4. okt., 6. dec. prici njim po 3. dana živinski.

Segedin-Seged 17. febr., nedilje 5. maja, 31. jula, 1 O. okt., 30. nov., tih nedilja od nedilje do nediije, a prid njitn u petak i subotu krmski sajam biva.

Seghalo111 (Bekeš n1.) I O. f ebr., 20. maja, 20. jula, 20. sept., posli dat. poned. i utorkom.

Segsard (Tolna m.) poned. i utorkom ned. Cvitnicc, Spasovske, Pohoda Gospe, Na}ašća križa i Elisabetl1e.

Segvar (Congrad m.) 1 O. marta, I 9. maja, 12. aug. i 19. nov.

Semlak (Arad m.) na 2. ned. prid Ju-

diku; po star. kal. na 2. ncdiljc prici Petrov. u ned. i 11onccl. 3-će nediJje okt. i slici . poncdiljka.

Sendro (Boršod 111.) 22. jan., 25. marta, 1. aug., 4. okt. prid datum u poned.

Senic (Njitra 111.) u poned. posli Pavla priobr., posli Bezi111. ned. u utorak ; posli Miserere, posJi Brašančeva, sv. Augusti na, na dan sv. EJisabethe; u pon. posli To111e, u 2. utorak posli Miholja.

Senta-Zenta (Bač m.) 26. 111art., 22. jun., 17. aug. i 19. nov. uvik prici dat. u nedilju i poned.

Sent-Ana (Arad m.) 2. febr., 26. jula, 11. nov. poslidnji sajam ako nepada na nec!. ili poned. slideće ned. biva.

Senteš (Congrad m.) 2. do 4. febr., 24. do 26. apr.1 22. do 24. jula, 21. do 23. sept.

Sent-Dineš (Baranja m.) 1. jun. ako na svetac pada, slidećeg poned. biva.

Sent-Endre (Pešt m.) 5. maja, I. aug., 20. okt., tih nedilja poned. ako dat. na ned. pada, slidećeg ponediljka biva . saJa111.

Sent-Gjorgj (Torontal 111.) 15. apr., 15. sept.

Sent-Kiralj (Baranja m.) u sridu prici Spasov 27. juna, 21. sept., 2 110v.

Sent-Lorinc (Baranja m.) 14. febr., 4. sept. u sJ u čaju sveca, slidećeg pon., 12. apr., 1 O. juna, ako ovi dat. na ned. il svetac padaju, prijašnji ponediljak drži se veliki živinski sajam.

Sent-Marton (Turoc m.) posli 24. febr., u poned., prija Duhova u pon., posli 1 O. aug., 21. sept. i l 1. nov. u po ned. sitn., prici dat. u petak marvinski saja111, 25., 26. 111aja i 25. 26. sept. za . runo saJ.

Sent-Marton-Kata (Pešt m.) u ned. i poned. prici 1. sept.

Sent-Pal (Kolož m.) 28. jula. Sent-Peter (Temeš n1.) 16. aug. ako dat.

na ned. pada slidećeg ponediljka biva. Sent-Mikloš (Torontal m.) 5. 6. apr.,

25. 26. okt.

zkvh.org.rs

Se11t-Ta111aš (Bačka) 12. 111arta, 28. jula, 2(). scpt.

S c r c 11 č ( Z c 111 p I. 111.) 7 . ja n . , 2 4. a p r . , 16. aug., 2. nov.

Sečen (Vaš ,n.) 16. febr., 17. juna, 14. scpt., 22. nov.

Scčenj (Nograd 111.) 25. jan., 12. marta, 24. apr., 13. juna, o Rastanku apoštola, 19. aug., 25. nov., tih nedilja poned. i utorko,n. Ako dat. na nedilju pada slidećcg poned. i utorka biva sa Ja 111.

Sckeljhid (Bihar 1n.) 1 ~'. fcbr., 1. 1naja, 24. juna, 29. sept., 25. nov. i 25. dec. tih ncdilja četvrt i petkon,, prid Duhove i Uskrs marvinski sajan1 biva.

Sekešfehervar u ned Invokate, sv. Gjurgj, sv. lvan, Derneter, u ned, i pon. iza 20. aug. u ned. i pon.

Sckeškut (Tcn1eš m.) 25. jan., 27. jula, 23. okt.

Seplak (Bihar tn.) u utorak druge ned. korizn1c; te ned. prid Gjurgjcvi sv. Lovrjnca ned. i prve ned. okt.

Si lagj-Ceh (Silagj m.) 3., 4. jan., 14., 15. fehr., 14., 15. 111arta, 6., 7. juna, 12., 13. scpt., 24., 25. okt., 12., 13. dec.

Sigctvar (Son1ogj 111.) 25. jan., 24. apr., 13. juna, 2. aug., 29. sept., 19. nov., tih ncd puned. i utorkom.

Sincr-Varaalja (Sathm. 111.) o Feliksu, [jul.] o lnccnciju, o Teresiji, tih nedilja poncd. i utorko111.

S111jc (Šaroš 111.) 15. jan., 26. 1narta. 27. juna, 15. oki.

Sirak (Nngrad 111.) 5., 6. 111arta, 15., 16. 111ajc1, 8., ~). scpt., 26., 27. nov .. prid d;it. poned. i 11torko111.

Soh (I lont 111.) u pon. i 11torak rrid [>avlćl pust., prid f)esidcr1ju [apr.], prid <:-.v. Vladislava [juna] i prici sv. Vendelina.

Sohoslo (I laJdll 111.) cvitnicc I Spa~ovskc ned. 11 poned., 1. poned. jula, i S\

I )1111itrije ned . 11 poned. S o h li t 1 "'t ( N I i t r a 111. ) p <> s l I J\,, 1 f i je I LJ -... h. r st1

11 ponccl .. za vel ( 1ospo111, sv \ \,u 10111. l .ukn111, l,tL. I)1v. J\i\,1r. slideLt d,tn biv;1.

XX\1•

Solnnk (J.-N.-Kun 111) 24. fcbr., 8. 111aja. 8. se11t., 5. nov. Ako 8. sept. na ned. pada, istog i sJidećeg dana, ako na pos]en dan pada, u prijašnju nedilju i pon. biva.

S0n1bor (Bačka) po nov. kal. na Blagovist, po star. kal. na Spasov, po star. kal. na veliku Gospu, na 25. nov. Ako ovi svetci osim nedilje na koji drugi dan padaju, onda prid isti datu111 u nedilju i poned. bivaju saj111ovi. Ako datu1n u nedilju ili poned. pada. istih dana biva sajam.

S01nbor-Mali, Kiš-Zon1bor (Torontal 111.) 15. apr., 1 O. aug., 18. okt. Ako datun1 nepada na nedi]ju, prijašnje nedilje biva.

Sonj-0 (Kon1aron1 1n.) 4. n1art., 16. 1naja, 17. jula i posli 13. sept. u po ned.

Siregh-Szoregh (T t :u·1tal 111.) 24. febr .. 20. aprila, 15. jula, 14. sept. Ako datum nepada na ned. u prijašnju ncdilju biva.

Stanišić (Bačka) u poned. prid 12. a pr. i 4. okt.

Stara (Ze,n plen n1.) 2?. jan., 24. ju na. 20. jula, 26. sept. i 30. dec.

S1rbotica-Szabadka o Matiji, 16. 111aja, 29. juna, uvik na dat., 8. sept., 28. akt. po 3 dana Ako dat. na ncct pada, istog dana se počin1a, ako na drugi dan pada, prici datun1 u ncdilju poči111a se sajan1. Ncdiljn1 opći vcl1k1 sajn1ovi svakog ponediljka i petka bivaju. Sridon1. ncdiljo111 1 suboto111 za telad, jaganjcc hiva sc1Ja111.

Suboti~te-S70111ball1clj (Vc1š 111) u utorak i sridu pr1d pokl1dc, p11d C1.1urg·JCV, f31c1šc1nčc\o, 25 jula 1\\~11u (Josi u i And1iJt1. Ako dat nn utc1rak padn, istog danti bi\ ,1 saja111.

Stnl 111- l~1ograd, S,l kesf L'ltćrv ft r, I 11vnc;1 ll: ' te ned. (1ju1 g1e, skl' 11ed, s,. lvctn<t,

l)c111ct1,l i 2(1 .• tug. tih llL'dilja ucdiljn111 i poncct.

Stt1.p,1,.1 Stor11f:1 jl>ožnn 111.J 11,l ,rhk c L' t \ , t c1 k I . n 1 :1 ja, :2 !1. j L t I a, 2 I . a u g.,

• XXVI.

6. nov., 21. dec. A ko datun1 na svetac pada, slidcćcg elana biva.

T Tab [Šon1ogj 111.] 11. apr., 2. juna, 1.

aug. i 21. sept. Tabajd [Feher 111.] 3. i 4. febr., 24. i

25. 111aja, 30. i 31. aug. 8. i 9. nov. Tan1aši [Tolna 111.] u ponedilj. prija

febr. kvatre i majske, prid Mandalinu; prija sept. i dec. kvatra.

1'apolčanj-Nagj [Njitra 1n.] o Dorotheji [jan.], o Antunu [febr.], o Grguru o Ivi [1naj.], o Ivanu krstit., o Magdalini, o Bartholu, o Matij i [ sept.], o Leopoldu [ nov.] tih ned. četvrtkom . O Ivanu i Matiji za runo sajam.

Tapolca [Zala m.] 16. aug., 16. dec. Tapio-Bičl<e [Pešt m.] 7. febr., 7. maja

i 8. sept. tih. 11edilja ned. i ponediljkom.

Tapio-Gjorgje [Pešt 111.] 1. 1narta, 5. 111aja, i 31. aug.

Tapio-Sele [Pešt m.] I. jan., 1. apr., 2. jula, 15. okt. tih ned. ponediljkom.

Tarcal [Zem pl. m.] 3. febr., 1 O. marta, 5. n1aja, 4. aug., 29. sept.. 1 O. nov. posli datun1a ponediljko1n, ako bi na ove svetac bio, u prijašnji poned. biva sajam.

Tata (Komaron1 1n.] posli Uskrsa u utorak i sridu, posli Duhova u utor i sridu, 27. i 28. aug., 5. i 6. nov.

Tauc [Arad m.] u subotu prid prvu ned. apr. i posl. aug.

Talja [Zempl. m.] 22. jan., 4. apr., 27. juna, 19. okt.

Teke [Kolož m.] 1. febr., 1. maja, 27. juna, 5. nov., 11., 12., 13. i 14. apr.

y • • • •

ovc1J1 saJam. Telegd-Mez6 [Bihar m.] u sridu 3-će

ned. apr. i 1-ve ned. dec. Ten1erin [Bačka] 25. febr., 5. maja, 4.

sept., 22. nov. Ako datun1 ne pada na nedilju ii poned. u prijašnju nedilju biva sajam.

Ternišvar 19. marta, 1. juna, 8. aug., 29. sept., 18. dec., prid datum če-

tvrtl<on1, ako datun1 na četvrtak JJada, istog da11a poči1na se sajan1 i 5 dana traja.

Tenke [Bihar m.] 4-te ned. marta, juna, sept. i dec. uvik u ponediljak.

Teglaš [Hajdu 1n.] 28. jan., 1 O. n1aja, 18. aug., 29. okt. til1 ned. četvrtkon1.

l"'et-St-Kut [Gj6r m.] posli 16. maja i prici 31. okt. u četvrtak, ako na majski dat. svetac pada, prici isti u sridu biva.

Tevel [Tolna 1n.] posli sv. Veronike, sv. Trojstva i sv. Tekle u poned.

Tihanj [Zala m.] 24. apr.; i 24. jula; slidećeg utorka.

Tinnje [Pešt n1.] 5. jan., 5 mart., 15. juna i 2. okt. ned. poned.

Tišin~. [Vaš m.] 25. febr., 5. juna, 9. sept. Tisa-Orš [Heveš m.] 1. poned. 1naja i

dec. Tisafoldvar [Bačka] 24. n1arta, 8. juna,

29. aug., 11. okt., uvik nediljon1 i poned. ako dat. na poslen dan pada, prijašnje ned. biva.

Tisa-Filred [Heveš m.] 4 jan., 15. apr., 4. aug., 3. okt. tih ned. četvrt. i petkom. U prvi četvrt. febr., marta, apr., maja, juna, jula, sept., nov. i dec. m1seca.

Tisa-Kalmanfalva [Bačka] Iza 1. apr. u poned. i utorak.

Tisa-Kilrt (Jas-N.-Kun m.] 20. apr. 30. sept., tih nedilja i poned.

Tisa-Lok [Sabolč m.] 15. 1naja 1 O. jula, 21. aug., 25. sept., 27. nov. tih ned. četvrtkom ako na svetac pada sridom.

Titel [Bačka] 6. apr., 22. aug. 20. okt., tih nedilja poned. i utorkom u slučaju sveca slideći dan biva.

Tokaj [Zempl. m.] 24. marta, 23. juna, 22. jula, 22. sept., 27. okt., 22. dec., tih ned. ponediljkom, u slučaju sveca slid. poned.

Torža [Bačka] 11. juna, 2. okt. Totkesi [Tolna m.] u poned. prid Gjur

gjev, vel. Gospojine i sv. Martina ned u poned. Ako bi dat na svetac pao u utor.

zkvh.org.rs

Tn!-T>cJ šoc [Zoljo1n 111.] 11., 12. 111arta, 14., 15. jula, 6., 7. scpt. i 13., 14. nov.

'rot-r)rona [l'uroc 111.] na Grgura u 110-11cd. posli Roga te, na Ja kova i f)av Ja.

l'ot St. Marton !Zala 111.] 13. juna i 1] . l1<JV.

'J'ot Ujvaroš [Saholč 111.] 6. a11ri la i 5. jula.

'f otvarad [A rad 111.] 19. jan. po star. kal. posli uskrsa tt četvrtak, na Bra-

XX\'11.

rothcjc, 24. aprila, posli Duhova u utor. 16. jula, posli vcl. Gospe i 1viartina u poned.

·rura f f-)ešt 111.) posli 18. aprila i 1 O. okt. u ncdilju i poncd. .

l'urski-Bcčcj Tč)rOk-Bcčc [Torontal 111.] 25. n1arta, 17. aug., 3. okt. Ako dat. ncpada u ned., u l)rijašnju ncdilju biva sajan1.

u šančcvo i 2(j. sc11t. Udvarcl [f(on!aro111 111.J prve ned. juna

'Jol čva [Zen111l. 111.] 8. aprila, 22. juna, i Angjcla Cuvara ned. [aug. 29.J li\ ik 9. se11t. i 1 O. nov. Ako 11a taj dan u pon. i utora~. svetac pada, onc.ia prija tog u po11ed. Udvarhelj, vidi: Sajo-Uc.ivarhely.

To Ina u prvi po11ec.l n1aja, 13. juna, 1 O. Udvarhclj [Sekelj-Udvarh. 111.] u sridu aug. i 5. nov. prvu, druge polovine korizn1e, posli

Topola [Bačka] 18. i 19. aprila, 13. i Brašančeva u poned. i utorak, 4. i 5. 14. jula, 4. i 5. okt. prid datu n1 u okt., 21. i 22. dec., prid svaki po 3 ncdilju i poneciiljak. dana živinski. Ako n1arvinskog saj111a

'f orda fTorda-Ar. 1n.] u subotu posli dan na svetac paJa, slideći c.ian biva. čiste sridc, 24. aprila, 24. juna 9. sept., Uj-Arad [Tcn1eš 111.] 1. 111arta, 16. juna 6. dcc. prici da t. po 3 dana n1arv. i 8. okt.

'1'orna [AlJauj 111.] u sridu ili četvrtak Ujbanja [Barš 111.] u poned. 11osli 3 prija 2. fehr. 19. 111arta, 1. n1aja, 1. kralja, 12. n1arta, u sridu 1Jrid S1)a-sc11t., 2b. okt., 25 nov. Ako nepada sovo, 24. juna, 7. sept., 19. 110v. na čctyriak u prijašnji četv. biva. Ovi sajrnovi prici datun1 l1ivaju, ako

'J'ornja [Canad 111.] u ned. prid Vinccn- svetac nije; u slučaju sveca ili ncdilJe ciju, posli [1 ctrova i 17. nov. u ned. sajan1 za sitn. prid svetac, a n1arvi11-

·rorontaJ-VašarheJj [rl'oront 111.] 19. 111art ski slideći poslen dan. i 1. scpt. I Uj-Bcla [Sepeš 111.] 2. fcbr. u 11torak na

·rov artšova [Bačka] 2. febr. i 16. nov. Duho,,e, 19. nov. 'l'č)rok-St. Mikloš [J. N.-Kun 111.] 1 O. jan., Ujfalu [Tc111cš 111.] 13. 111aja, 29. aug.

1

17. a11rila, 2G. jula, 4. okt. Ako 1 O. 15. okt., 6. dec. jčl11., ncpada na JJoned. u prijaš11ji Ujfalu [Torontal 111.] 22. juna, 15 aug. poned. hiva. 27. i 28. nov. uvik u Uj-Kcčkc [f)cšt 111.] 20. fcb1 ., 15. 111aja, ned. 1 poncd. Ako datun1 na poslc11 3 I. jula, 3. no,·. dan pada, pr1jas11ji pone(.i. i u ned. Ujlak [Njitra 111.] 1. do 3 jan, 19. do h1vi1 sa.F1111 21. 111arta, 1 I. do 23. 111aj;1, 30 jula.

·rov1s [Alšo J~chcr 1n.] 2(). fcbr., 24. i 1. aug., 19 do 21. nov., 17. do 1~). 27. a ug., 4. do 7. nov., 11rid da tu 111 dec. po jedan dan 11vi11ski. lJJ I)cšt [f)ršt n1.l febr.. 111aja, jula, oki.

.. rrenčcn 1 ·r 1 cnčc11 111.J ntt os111i11u I31a- 15-og slidece ncdllJc. go, isti i LJsk, "itt, na l )u Ilove, 11:t J>o- Uj-I>ei:, [1'01 on{al 111 .J ·l. apr., l (). a11g ., llod (}osp111, na r>ctra [aug. j 11a uzvi- 28. okt. ,\ko llL'p:tda na 11ed . u pri-šc11jc k1t.la, 11;1 !-IV l~uku [t>kt I i 11a jaš11j11 ncd hiva. S V . i\ ll d I l j II LJ j -S i V ii C [ r~ a L' k , l J ] . :1 p r., I (). j II ll :1 , 2].

·rrs(c11a [1\1\,1 n1.] 11 po11ed posli l)o- ~L'pt. \kn tlt1tu111 na llL'dilj11 ii pun0d.

XXVI li.

J1ada, istog dana, inače u J)rijašnju ned. i poncd biva saja111.

Ul111a fTcn1eš 111.] 26. 111aja, 18. aug. Ungvar [Ung 111.] 25. jan., 12. n1arta;

o Spasovu ; Brašančevu ; sv. Jakovu ; Maloj Gos1)i; Miholju i 29. nov. poned. i utorko1n prici dat. sitnarija, u 11oned. utor. i sridu prid Spasovo. Brašančevo, Malu Gospu i sv. Jakova za birke i runo saja1n.

Usod [Pešt m.] u poned. prid prvi sept. Uzdin [Torontal n1.J 10 1naja ; 12 sept.

•• u

Vašvar [Vaš 111.J 27. jan., 15. 111arL, 4. 111aj., 13., jun., 1 C). aug., 29. scpt. i l O. nov.

Verbo [Njitra 111.] nove god i ne, Scxagcs, Cvitnice, Kantate, Vide, M. Mandal., Uzvišenje križa i Martjna, tih nedilja utorkom; a prijašnjim petkon1 1narvinski.

Verebelj [Barš m.] 1. fehr. 22. marta, 26. apr., 28 juna, 2. a ug.1 27. sept., 22. nov. i 20 dec.

Verecke [Bereg 1n.] 3 kralja, o EJeku marta, Gjurgjevske, Marijene aug . Paraskieva, tih nedjJja srido,n i

Ollo [Pešt n1.] 4. 111arta. 1 O. aug., prici četvrtkom. dat. u ponediljak. Verešpatak [Alšo-F. m.] poslidnjeg četvrt.

l i petka marta i 2. okt. miseca. Verpelet [Heveš m.] 18. jan., 24. aprila, V

Vac [Pešt 1n.] LL ned. i poned. prici 27. jula, 3. okt. Ako datum na poned. Uskrs. Pohod Gospe. Gala, i sv. pada, prijašnjeg ponediJjka biva sajam. Tomu. Vesprem, 6. jan., 14. febr., 12. marta,

V a daš [Arad m.J 7. apr., 24. jun., 2. okt. 4. maja., 1 O. aug .: 21. sept., 6. dec. ; nediljon1. tih ned. poned. i utorkom.

Vadkert [Pešt m.] u ned. i poned. Gjur- Vemend [Baranja m.] 27. n1arta., 17. gjevske nedilje; u ned. prija 1. nov. jula i 30. sept.

Vajslo [Baranja m.J o Grguru, o Pohodu Vilagoš (Arad m.] u sridu korizme, na Cospe, o Pranji [ okt.J, sv. Luci, tih Gjurgjev n ned. iza 1. jun., 2. ne-ned. ponediljkom. dilje aug. i sv. Andrije nedelje nedi-

Vajda-Hunjad [Hunjad m.J po star. kal. ljom, uvik po star. kalend. u sridu prici Laetare i prid Snasov u Villanj [Baranja m.] 4. aprila, 31. okt. poned., 8-11. jula, 10- 11. nov. u ponediljak prici datum. i u po ned.

Vajda-Kamaraš [Kolož n1.J 19. mart., one ned. u koju pad, 5. juJ. i l. nov. 24. jula. Vinga [Ten1eš m.] po st. kal. i prva

Varadija [Temeš m.] 22. apr.; 2. sept. ned. posli sv. Stipana i Miholj dana. Varašd [Tolna m.] 24. apr.; 25. juna ; Vislo [Baranja m.] 1. apr., 13. jula i

25. jula; 5. nov. 26. okt. Vaškoh [Bihar m.J u prvi petak febr.; Vizakna [Alšo O. m.] 1. aprila, 6. aug.

aprila; juna; aug.; okt. i dec. miseca. i 20. dec. prid dat. po 3 dana vašar Vag-Ujhelj u poned. posli septvages.; za živinu.

Reminisc, Quasim.; sv. Trojstva; Vojtek [Temeš rn.J 1. maja, 1. sept. Pro kopije; Mala Gospa; Priobr. Isusa; V orošmart [Baranja n1.] 14· febr., 4. Sviju Svetih; sv. Tome, za sitn. a prid apr., 6. jula, 26. okt. . njim u četvrtak marvenski. Vorošvar (Vaš m.] u poned. posli 3

Va1noš-Perc [I-Iajdu 1n.J o Karli [jan.]; kralja, Prosnih dana, Petrova, sv. Sigismundu [ maj.] ; Ljudevitu, [ aug.J ; Ane, Sviju Svetih ponediljkom posli Katalini, tih nedilja poned. ozn<tčenih dana.

Varjaš [Temeš m.] 1. apr., 1 sept. i dec. Vorš [Somogj m.J u pon. posli 3.apr.,5.jul. misec. Varnj [Krašo m.] 13. apr., 11 . jula, 7. nov.

zkvh.org.rs

XXIX.

Vrbas-novi [BačkaJ 28. marta, 2. juna I Zemplin, 24. febr., 2. jun., 30. nov., 21. dec. i 12. sept. prid datum ponediljkom. Zichifalva [Torontal 111 .J 4. apr., 16. okt.

Vršac-Versec [Te1neš m,] u ned. prici ZiJah [Silagj 111.] prvi petak i subotu Marinje, po star. kal. na Glušicu, u marta, juna, sept. i dec. miseca. prvu ned. aug. po star. kal. u ne- Zjrc [Vespr 111.] 19. n1arta, I. n1aj ., 26. dilju prid sv. Luku, to jest t1 poslidnju jul., 29. sept., 4. dec. nedilju okt. sajmovi se petkon1 po- Z nio-V araJja [Turoc 111.J 7. jan., u sridu čin1aju, 4 dana traju. prid Uskrs, u utorak posli Duhova,

z na Miholj dan i Nikolju.

1

Zol jorn [Zoljon1 m.] 12. jan., 23., 24. Zala [Šomogj 111.] 5. apr., 25. n1aja, 27. feb r., na vel. četvrtak, 20. apr. n1ar-

aug., 4. okt. vinski, posli Brašančeva slici. 2. dana Zalaber [Zala ,n.] prici Grgura, posli vel. sitn., 26. jula, marvinski 4. sept., 19.

Gospe, posli druge ned. adventa utork. nov., 21. dec. na sitn. Ako na koji Zalaegerszeg [Zala m.] 14. febr., posli V dan svetac pada, slidećeg dana biva.

Cvitnice i Gjurgjeva u poned. u uto- Zabija [Bačka] 15. apr., 20. juna, 29. rak posli Duhova, 22. jula, 9. sept.) sept. Ako na nedilju, il poned. pada, 28. okt., 30. nov., 28. dec. istog dana biva, ako na drugi dan

ZaJatna [ Alšo F. 111.] 1. 2. mart., 16. do pada u prijašnju ned. i ponediljak biva. 18. juna, 30. 31. aug., 1. sept. Žan1bek [Pešt m.] 4. febr., 24. apr., 24.

Za rand [Arad 111.] po star. kal. u prvu V juna, 28. okt, posli dat. četvrt. i petkon1. ned. koriz111 e, po star. kal. na DuJ1ove. Zarnoca [Barš 1n.] 20. jan., 25. 111arta, 1. po star. kal. na veliku Gospu i prid 1naja, sv. Trojstva ned. 25. juna, 21. 7. dec. u nedilju; a u subotu živinski. okt. i 13. dec. posl i dat. poned. i utork.

Zboro [Šaroš 1n.] 25. febr., 14. apr., Žombolja [Torontal 111.] 19. mart., 29. 25. juna, 26. aug., 28. okt., 28. dec. juna, 8. sept., 11. nov. Ako nepada Ako na svetac pada slidećeg dana. na ned. li prijašnju ncdilju biva.

V

SAJMOVI (VASARI) Hrvatske, Slavonije, Dalmacije i Herczeg-Bosne.

AI,naš, 2. jula, 15. aug.1

8. sept., i na i 111 e Mari je.

Andrijaševci, Sre1n žup. 30. nov. Babinagreda, Sren1 žup. 24. apr.

1 l O.

aug. sa trodnev11i111 1narvenin1 vašarom prici svaki.

Bakar, 13. jula i 30. nov. Barna Vel. belov. žup., hram 7. maja

na hrist. 1\1arkovo. Belovar, po prvo1n u prvi poned. sva

koga 111iseca, godišnji sajn1ovi, 11. 111aja i 20. okt. Ako je na koj i ovaj saja1nski dan svetkovina, onda se drži saja111 s lid cći dan.

l~ošnjaci, sric111. ŽttJ)., 11. stuo.

Božjakovjna kod sv. Breka, 1. na vel. petak za robu ; 2. u ned. po Tielovu za robu, a slideći dan u ponediljak za blago ; 3. u ned. po Pohodu BDM. za robu, a slideći dan li poned. za blago; 4. u nedilju po sv. Jakovu za robu, a sl i deći dan u ponediljak za blago; 5., 13. studena; 6. na Miholje.

Bribir u Prin1orjtt, 29. lipnja i na in1c Marijina.

Brod varaž. 24. vclj. 21. ožuj. drugi poned. poned. po. vel. noći i s blagon1, 25. svib., na I(riž. poned. s blago111, 13. lipnja, 12. srp., 24. knlov., 14. rujna, 30. sti1d

XXX.

I3rocl na Savi, na hr. Blagovist, na Trojst., 2. ko!., 25. stud. Svaki put pri je toga na 2. ciana prije 111arvi nski. Svakoga četvrt. i ncdi lje 111žoe se n1arva dotirati i prodavati.

I-311drovci kod Djakova. Sajan1 r<)be: 6. prosinca. - Sajan1 111arve 6. pros.

Cirkvcnica u Pri1norju, 15. kol. v

Cepin, Troj., na hr. st. i hr. Mihalj. Dalj, na hr. Gjur., 11a hr. Lučit1. Daruvar, u hrist. biclu nedj. 1. trav. u

nedj., po hr. Spasovu, 27. lip., 26. srp., 11. kolov., u pon. po Maloj Gospi 30. list.

Djakovo, trg. saj1novi robe: 1. svibnja, ~6. srpnja, 28. listopada, 23. siečnja. - Sajn1ovi 111arve; 24. travnja na Gjurgjevo, 20. sr1)nja na Ilinje, 18. listopada na Lučinje, 20. 21. i 22. siečnja.

Dugoselo, na Ladisl., 26. srp., 4. rujna i 4. prosinca.

Erdevik, na hr. Mark. i hr. Mih. Erdut, na Vasilja, na Bernarda. Feričanci trg., sajmovi robe, 19. ožujka,

na duhove, 29. kolovoza, 1. studena. - Sajn1ovi 1narve: 14. ožujka, 15. ko lov., 26. listopada.

Gaj, dan prije necijelje po svet. Izidoru 25. studenoga.

Garčin, pož. žup., 1. svibnja, na Duhove, 29. lipnja, 21. rujna.

Gerešnica, bel. žup., na Duhov utorak, 20. ]ip., 2. srp. 2. stud.

Gorica Velika, 2. siečnja, u ponedjeljak po s,riećnici, utorak prije Josipa 1. svib. u pon. po Tielovu 21. srpnja, 1 O. kol., u pon. pred malom Mašom, 21. rujna, 15. listp. 5. stud. i 14. prosinca.

Gorica kod sv. Ane (Jaska), 27. srp-• V

nJa 1narv. vasar. Gospić, žu p. lik.-krb., 1. svib. 1 O. list.

- Osim toga svaki petak. Gradiška Nova, 25. ožujka, 11a hr. Du

hove, 20. kolovoza i 1. studenoga. Gradiška Stara, 29. rujna. Osim toga

hr. 21. svibnja. Grubično Polje, l)elov. žup. 19. ožujka,

5. svibnja, f)S1ni dan po SJ)asovu, 4. listopada.

Ilok 24. travn., 12. lip., 2. ko!., 23. listopada, 25. studenoga.

Indjja, na hr. cara Kost., 11a hr. Malu Gospu, na hr. Poh. GosJ).

Jrig, 11a hr. Teodorika, na hr. čistu nedjelju u postu, na veJiku GoSJ).

!van-Sveti Žabno, 16. svibnja na dnn Ivana Nepon1ttka 6. srp. trgovina 111arve i robe.

Ivanić-grad, bel. žup., 12. ožujka, 24. trav., 15. svib., 30. lipnja, J 2. srp., drugi dan po pravosl. Petrovu, 28. ko lov., 20. rujna, 4. listopada i 21. . prosinca.

Ivanić-kloštar bel. žup., dan po tri kralja, dan po svieć., dan po nar. B. D. M., dan po vel. Gospi, po 1naloj Gospi, dan po začeću B. D. M.

lvankovo, sriem županija, 24 lipnja. J aska Jastrebarsko, 7. sieč., na Duh. utor.,

ponedj. po Skapularu, 9. rujna, 7. pros. Kamenica, 31. svib., 25. lip. Karlovac, 8. svibnja, 15. lipnja, 25. srp

nja, 29. rujna, 21. prosinca. Osin1 toga svaki petak vašar ako nije na isti dan svet.

Klakarje, pož. žup., 8. srpnja, na Malu Gospu.

Klanjec, dan po tri kralja, Ll ponedj. prije poklada, u pon. po svakoj kvatr. ned., u pon. po Cvjetnoj nedj., u pon. po Petr., na Lovr., na Lenard.

Koprivnica : Stalni godišnji sajmovi drže 3. velj., 26. ož., 5. svib., 2. srp., 28. list., 7. pros. Osim toga svakoga mj. po 1. sajam, ali mu je dan neizvistan. Onda svaki pon. sedm. saj., na koji dolazi krmad i svake vrsti žito.

Korenica, lik. krb. žup., svake subote nediljnji vašar.

Kostajnica, banov., 12. ožujka, 29. srp., 14. studen. - Svaki ponecl. ned. vašar, a preko une raštel.

Krapina, na Blaževo, na Josip dan po Florijanu, na Ladislava, u ned. po

zkvh.org.rs

" Skap., u pon. 110 Za<;t. Kr., u pon. po i1nenu Marije, na Miholjc, na Martinjc, na Nikolinje. - Osini toga svakog četvrtka ili ako je na isti elan svetac, onda sJideći dan n1arvinski i živadji sajan1.

U Krapini kod ka1J. Majke Božje jerus., fJrošić. 1.) o Trojak. 2) u ned. po MargareL 3.) u ned. pn preobraž. Kr. 4.) na i111e Mar.

Križevci, 20. sieč., 3. velj. 21. oz. u pon. po cvitnici, I. 22. svi b., utor. po 1'rojakil1, 15. !ip., 18. srp. , 10 kol., 29. rujna. 18. list., 11. stucJ., u poned. J)rid Bož. Svaki četv. ned. saja rn , ako nije isti dan koji vel. sajan1.

Kutjevo, na pohodj. Uospino ili na 2. srp. i na 111aJ u Gospu.

IJevanjska varoš (kotar djakovački), 19. ož. sajan1 111arve i ponešto robe.

I.11dbreg, dan prije Cvitnice, 1. svib., nu ako 1. svih pada u ned. to je saja111 u poned., dan prije 1'ielova, na dan gos1)e Škapularske, subotu prije n1al (.iospoje. sub prije sv. Ton1e i svaku s rid u u t jeci n u.

J\1it1 ovica. sri111. žup., na hr. 40. ni učenika na llr. Cvitnicu, na hrist. Spasovo,

na l1rist. Jlinje, na hr. Malu Gospu. Našicc, 1rg. Saj111ovi robe: 1 O. ožujka,

13. !ip., 15. kol., 30. stud. Saj111ovi 111arvc: 5. ož., 8. lip., I O. kol., 25. st ud.

Novi vinodolski (u Pri111orju); 1. i 20. ~icč., 8. rujna i 13. prosinca.

Novska, po1. Ili~)., 25. ožujka i 18. Ji\lOJ).

Ogul in svake sridc. Zati111 (\·cliki vašari) sva tri dana pu d1tl10\. po11cd iljk11, 2()., I(). 1 11 . rujn;i.

()k11ćani, po). ž11p., na hrist. Cvilnic11, 2 (). st11de11.1 111 .

< )rallovic:1. 11 g. Saj11111vi robe: 2. vclj., ]. sv ih., 2() 111j., 25. st11d . S;1j111ovi 111:1rve: 28. siL'.·., 28. 11;1\.1 15. 111j11;1, 2(). SlltCI.

C >ri"v:tr, p() ž. žttp., 11:1 I :111e1 ik:1, 11:1 ·ro-• •

llllll!L'.

(>sil'k: :.!() . sir., :~ I. tr:1, ., 2~. ~rp., I K.

•

XXXI.

listopada (svi veliki). Prije svakog 8 dana glavni n1arv. vašar.

Otočac, lik.-krb. rup., tri dana po Trojstvu, 6., 7. i 8. list. (veliki v;-išar.) Osj111 toga ~vake sridc ncdiljni vašar.

Pakrac na hr. Blagov., na hr. Ignatiju. na hr. Duhove, na hr. llinje, na hr. Malu Gospu.

Pazuho Staro, sr1111. žup., na hr. Ilinje, na Sesvete.

Petrinja, ban., utorak po C\ i t. u J)Ctak po Brašančevu, na Lovrinčevo, na To111inje.

Požega, na Ant. Op., na Cvjet. na Duhov., na T ereziju, na Ton1.

Pregrada, 12. ožujka, četvrtak po uskrsu 8. svibnja, 12. li p., 31. srJ)., i I i Ignat. 14. kolov., 7. studena, treći J1011ecl. pred Sesvete.

Rača, bel. žup., 16. kal., 9. rujna. Rieka (u Prin1orju), 23. trav., 24. lip.,

15. kolov." i 8. ruj. Run1a, u hr. Cisti četvrtak, na hr. f.)eiro\ o,

na hr. Miholje, na hr. Trifuno\'O. San1obor, 14. veljače, 19. ožuj., na V c

liki petak, 22. svibnja, 28. srJ)nja, 1 l). kol., 21. pros.

Sisak, u sricdu po vicćnici u ut,)rak po Cvjetnici, na Flor., dan po Zast. K., 15. srpnja, na sv. Klaru 16 rujna, 19. studenoga. Osi111 tog·a s, ak1 četvrtak ncdjcljnt \ ašar.

Sisak, bivši gran., s, aki četv. Slanka,nen, sriern. Llll)., 2. srp. Slatina, 19. i 20. ožuj. 111c11, .. 21. robt111.

8. i 9. sr1111., po kat. f)ct. J)avla 111a1, , 11. srpnja rob. 30. i 1 G 111 os. pn k,1 t. s,. Nikoli, 111ar., 19. J)ros111ca rob.

Slunj n1od1., ric<\ žu11. "''t1koga četvrtka. Stubica I)nlnja, 11 1. n<.::dj. adv., u suh.

1. ncd 4. ad, ., u sub. i ned. pcdtsc{111cc, u suh. prije 2. ncdj. korizn1. i u 1~tu ned. koriz. k, atcrnu. u sub. prija l'\ jetnice i na istu Cvjetnice. u subotu 1 nedj. ·rrojsl. u sub. i llL1d. 1\ ngj. 11 ~uh. i ned. jesen. k, at.

.' l11hic:1 gornja, 17. lr.1,., z;iti111 nn clrug11 subo111 pt) I >L tro, 11 i I >a, lo, 11 i 11a d111g11 sllhotu po ~\illolj11.

ul)ocka, l)OŽ. žup., 2. sr11111a. Sunja, l a nov., svake nedjcl je prije 24.

li1111ja1 22 si pnja i 11cdjclnji c;;va k1 11ctak.

Sveti Jvan na 7clini, 2(1. 0}11.1, dan po Iva nju 30. s tud.

Sveti lvan Žabn01 r. 111. uvick 16, svb., 6. srp., t. J. pravoslavno I van je.

Svilaj, po1 1u11., 24. travnja, u pet11 ncdj. po uskrsu, u ned. po Malo.i Gospi.

Svinica, banov., 7. sri)nja, 26. listopada. Šan1acJ srin1. žup., na Pctrovo, 11ed. p()

Velikoj Gosp. $are11g1 ad. na Spasovo, 29. Up. Sid, 1. velj. ili na tri Jerarha ; 19. ož.

ili na Josipovo; 1. stud. ii na Svi Sveti ; 12. prosinca ili na hr. sv. Andriju , svaki put 4 do 5. dana vel.

V

n1arv. vasar. "l'crczovac, drugč. Suhor olje. 15. svib.

n1arveni a 16. svjb. robeni saja111, 25. s tud. n1arv. a 26. stud. robe ni sajan1 ; 8. lip., 28. list. Svaki put tri dana naprvo marv. pazar.

Vinkovci, brod';k. 1up., 1 h. svih., 6. kol. 1. c;; tud. f)riJa svak<)g nekoliko dann

. " n1a1v. vasar. Virovitica, 6. sicčnja 1.

2 1. rujna Svaki put. n1arv. vašar.

~v ih., 2. knJ., {> d,1 na pri je

V rbanJa, sr1en1ska ,u p., ,~a I ,ne Mari je. Vrp(>lje, v1rov. ŽUJ)., 24. lii111 ., 2() koJ.,

11 . i 3. velj. 1n . 14. r<)ba. Vukovar, 1. svi11nja, 24. llpnj~. 15. c.; tud

Skupa po nekoHko dana 1narvinc.; k1 vašar~

Zagreb u četvrtak prije CvieL nedjelje, dan po Marku na MargareUnje, dan po Stjepanu kraJju, na Si1nunje dan po začeću BDJV\. Od (>vih je zna111eni ti i margareti nski, a naj1na 111enitiji na Kraljevo. Osini toga svake sriede nedeljni sajam.

Zen1un, srien1. žup., na sv. Matiju, 3. svib., 13. prosinca.

Zlatar, 21. sič., četv. po uskrsu, 21. ltp ., 11. kol., 5. pros.

Zrinj, banov ., 24. tra v.

U Bosni i Hercegovini. Godišnji sajmovi.

Toplice varažd inske, prije, dana sv. Matije, onaj poned. posli dana sv. Josipa, sv. Filipa, sv. lvar1a Nep., po Tielovu, sv. Cirila i Metoda, po Križevu, po sv. Mart. Svaki put onaj poned.

Topolje novo, pož. žup., 1. kol. Banjaluka, pred pravosl. duhove do su-Topolovac, belov. žup., 8. svib., rob. i bote.

n1arv. opr. Bos. Kostajnica 20. do 22. ruj. ---ropusko, banov, prva nedelje po hrist. Bos. Novi 1 O. do 12. srpnja.

uskrsu 15. lipnja> 2. i 6. srpnja. Bos. Gradiška 20. do 22. ruj. Udbina, J ič.-krb. žup., svaki poned. ne- Bos. Šan1ac 29. lipnja.

deljni vašar. Derventa, 27. do 29. kolovoza. Valp~vo, na Ivana K., na Zač. Gosp., Fojnica, na Duh. kroz tri dana.

na Mat. ap. 1narv. paz. Gornji Vakuf 11. do 13. srpnja. Varadin, sriem. žup. na Matiju, na Petr., ' Glamoč 1 t . i 20. rujna.

na Martinje. Jajce t 1. do 13. listopada. Varaždin, na Gjur., na lvanje, na Jako- Mostar 22. do 24. trav., 16. do 18. kol.

bovo, na Emerikovo. I svaki četvrtak I Travnik 5. do 7. svibnja. i poned. u tjednu . na ned. glušnicu. Trebimlja 28. rujna.

Vinica, u poned. po Markovu, na n1alo Zvornik 2. do 6. kolovoza. Tielbvo, u pon. po Kraljevu, na vel. Zenica 15. i 16. svibnja. četvrtak, na Nikolje, u poned. za sva- Zepče 15. do 17. koJovoLa. kom kvaternom nedeljom. Zupanjac 11 . srpnja i 27 kol. i 1 J. list.

zkvh.org.rs

•

'

,

• r. -:- . ·, -~-- : -: -~~:- _,,,.,. . . ·. n Specialist samo u ~ulji uromo, == u zlatnim i srebrnim "robama.

== Odpremnik =

željeznički ura.

Zantieuajte pri po s I a nje mojega

UREgNoG GiJENIK sa oko 1000 s)ika, besplatno

i franko će te ga dobiti. Srebrne ure . . . . . . K 6 50 ) 3 d' e

11 sa 3 srebrna poklopca „ 9·5o I 00 ln Pravi tula sa dvostrukin1 J·amčenje I

poklopcem . . . . .. 11 13.- · Plesnate ure čelične . . ,, 6.A1nerikanske d uble-zla I ne

11 I O. -

Goldin Roskopf ura . . 11 4.Roskopf od nikela . . . 11 3 -Ženske zlatne ure . . . ,, 19. -Ure za muške . . . . .

11 40.

Srebrna Omega Ja kakv. ,, 28 -,, Schaffhausen J;i . . ,, 48.-

Srebrni lanac ...... ,, 2.-14 I<. zlatni lanac .... ,, 20.-14 k zlatni prsten ... ,, 4.-Ura njiholjka sa izbijajuć

9.50

Za nepouoljne

novac natrag I

Dakle 14 dana stroje111 . . . . . . . ,,

Viseći (zidni) ura . . . . 11

Budnik (ura) ...... ,, z 40 bez ~-40 J reskiranja I

" ,, noćon1 svitl cć,,

Marburg, br. 452. najveća tvornica ura, u zlatn i111 i

srebrni1n robama.

U • • • k sa oko 1000 s lika resn1 CJen1 besplatno I franko.

. . . .. . . . . · . . . li 8

'

• ~OOOOOOCJOOOOOOOOCXJOOOOOOOOOOOOOOODOOOaaaoaoaooaooooaa9 O '7t' , ,] d' ""l a 1 11:,; Cal~frl]j., ~ ,, 11,1 Đ;n l 1~e, Ovaj, nečuveno dobrog dilovanja lik, O 0 ki1e , ,u ' a!C,lillv, ~®,b,1 ~ y/ ~ JI\iu,~ ~ koji se tvori isključivo od sasma ne- 0 A škodlj ivih bil inskih sastoj bina, izvrstan je kod slidećih bola: nadutost, žutina, proli- O i!i vanje, srdobolja, glavobolja, kod pokvarenog želudca, rgjave probave, nesvisti, ričom 8 kod svih bola koje potiču od želudca. Zbog njegovog izvrsnog dilovanja na sve o strane ga tra.že tako„ odra?li, kao dica. 0.drasli uzimaju. dano~~ice triput po jednu O kašlku za 1110, d1ca ovome polovinu. Jedna bočica sto11 l kruna. a § LIKI\RNICI\ KOD „S'7ETOG ROKE" U SUBOTICI µ KERU.

~ RaikiJ~ 21 sv to)ke 0"r11 l@1lt1im ei i~yr~no ctiluj~ koct svakojak_i re~m~v~ t5 -- - !!i - , - !!I - -:.i ~ _ _ : ' - ~ ~\lJ.l -- ::!!IM!. -- '!!I flcn1 bolova I za kratko vr1me 1zltc1 a kočnju u Jegji, prsima, bol u nogama i u rukama. Rabi se danomice dvaput: s jutra

8 i večera, kada nam triba · namazat bolna uda sa rakijom od reume - dosta je jedna

0 kašika za kavu - i to dosta jako. Jedna boca 1 kruna.

~}f( ' ~,, ,"-l .~ . ' r ]1

r . ( ·' r , , , · ) Od sada postojeći melema je najbolji ~Wll~FlJ.llD m~-.!.~Jl11 l.Tl~Z,al!!.(t); e i najblaži i sasv im neškodljiv, koji oct- a govara naredbi koju je izdao ministar unutrašnjih poslova. Odstranjiva svakojake J;! nečistoće sa lica, daje n1u nježnost i kumašinu fin oću. Rabi se ovako: u veče se t:j triba umit u mlakoj vodi i onda namazat lice sa ovim melemom. Dobro je s jutra

0 lice oprat sa mojim „Marijinim sapunom" koji povećaje snagu n1elema. Jedan f3 komad Marijinog sapuna stoji 70 filira.

DOBIVA SE U SUBO- JOSIPA HOFMAN 3. KRUG § TICI U LIKARNICI: . . (KER.)

oooooooaoooaaoooaooooaaooocoooaoaCXJoooaaoaoaoaoaooaao-~

:============================================•• ,· Fekete, Temunouić i Drugoui

1,

1,

" 1,

' li

,, . ,, l i

1,

1,

toplo priporučuju visoko cinjenome općinstvu c:!)

svoju manufacturnu rivarsku radnju ~...._ na pijaci - trg sv. Trojstva ..... ~ u kući MILINOVIĆ - SUBOTICA. •

Tu se može dobiti francuzka svila, kumaša, pliš_. Velik je izbor svilenih, plišovih, vunskih i svakojakih marama.

Za muške i ženske haljine sukna, čoje, paje trikova, lastika, kangara, svakakog parketa kolikogod kon1e triba. Osim svega toga i1na tu pon1od-

1· nog piketa, tilora, satina, zefira i cica, što vam rado nose dica ; ponda ,, bilog i žutog postava. Sve po najjeftinijoj cini i uz najpoštenije izsluživanje.

Uljudno vas moli1no na skoro vidjenje ! ,, Kršćanski trgovci :

Danika, Pajo, Pišta i Rado.

------·--------------------------------------------_;;;~~;;;;;;;;;• ozioe za oinčanjaJ ba!ooe i druge prigodeJ časopiseJ frgooačke i soakovrsne tiskanice ukusno, brzo i uz .,... J. • • L " '1QSv- /l SAN TQ umirenu cinu dogofov!ja 81ampaf 1Ja Mt.-1 M u SUBOTJGJ (Szabadka) Bercsenyijeoa u/,J br. 3. (nuz založnicu). -----

zkvh.org.rs

Dokle će1110 živi ti? Dragi čita telju ! Zemal jski život sv iju nas i111 a svoje granice, te po Božijoj

naredbi tko prije, tko kašnje završi svoj život. Zato na111 je darovao svemogući pamet, sposobnost, da poz1jmje11 i na1n život na korist našu i svoje obitelji bogobojnom i poštenom dušom uživa1n o. Pa zar da na život ne pazimo ?

Bome ne pazi1110, jer - priznajtno samo otvoreno - koliko · nas je zdravih? - Skoro svaki drugi čovik kašlje, - koliko ih vidimo s blidi,n licem, - pognutim Iedji1na, drsćući1n kolinima ! U prsin1a nebrojenih ljudi sakriva se najv eć i dušmanin čovičan stva he pti ka! Ova užasna bolest lagano dolazi, naprid šalje proklete

\

~ svoje straže, kašljucanje, nevin , ko bajagi nazebu, influenziu,

) ~ i prsoboju, noćni znoj, bez-..a.~ . s anicu i čovik ne sluti, da se

za ovima krije heptika, koja otm e di te materi, muža ženi, kruh, obitelji, upozoravan10 svakog, ako kašlje, ako je pro1n ukao, nen1a apetita, ako os ića umanjenje težine svojeg tila, ako se noćon1 znoji, ako je slab, mlitav ili ako ova huda znan1enja n1edju članoY.in1 a svoje obitelji primeti, neka od1nah naruči sirup od lipovog meda „Or.keny"-ove vrsti te neka zapreči širenje nevolje. Sirup od lipovog meda „O rkeny''-ove vrsti nadkriljuje sve sli čne li kove, umiri kašalj, obustavi pljuvanje krvi, popravlja tek i zapreči neprijatni noćni znoj. Na englezkoj izložbi nagradjen je zlatnom 1nedaliom. Boca za pokus 3 K., velika boca 5 K., i 3 velike boce bez poštarine 15 K. Pouzećen1 ili nakon

unaprid poslanog novca ša lje sastavljač :

HUGO DRKEHY-oua likarna Budimpešta, Thokoly-ut 28. Centrala 78. (0~rik~otit~.~s~ir~!i~~t~f~~~v0)

.- Uložne i sipljive bole -. se mogu najlakše lič iti sa Antirheumaticum-om, što je pouzdano, isprobana sredstvo, teku ć i na je, a rabi se vrlo jednostavno. I boca vridi I krunu.

Za ti11.,arenje tilesne tipote priporučuju se s lideća isprobana sredstva :

Rosni-krem, tvar za fin oću lica i ru ke, potpuno bez opasti, kožu načini fino1n i mekanom, uništi sval(u nestašicu kože, kao bubuljice, pige, mrske, mitezere, ozebline i 111 isto ospice. Cina I kruna.

Rosni-sapun, potpu no· neškodljiv, prijatnog 111irisa. vrlo je dobar za uporabu. Cina I kruna.

Rosni-puder, izvrstan je ruci i licu, sačuva od znoja, u 3 boje se rnože dobiti. Cina I kruna.

Svi ovi proizvodi jedino se naručuju u

likarni ORKENY HUGO, Budapest Thokoly-ut 28. Centrala 78. 8*

I

CXXJCJCOCJlJOCXXXlOOOOCOOCJCCXXJ

javlja pošt. gazdalačkom op-•

ćinstvu, da od 1. januara BOFBERR I SCHRANTZ tvornica strojeva, Kišpešt,

1909. u Subotici na sridotočnom skladištu županije Bač-Bodroške uz istu cinu prodaje kao i u Budimpešti - S poštovanjer11:

na glavnome skladištu. - JA N O Š Z E NT A I~ ..._. 8trancima Se Otprema besplatno. ~ upravitelj sridotočnog skladišta u Subotici

ooooaaoooooaaoooaoaaaaaaocccoaoaaoaaocoocooooaCJCJOOOCXJ

V

•

triba da se stara i s1 vanjštinom. Kakvo je odurno, kada čije lice grde pige, mrlje ili razne nečistoće. Ovakima priporučujemo Feller-ove pon1ade za lice sa zaštitnim znakom „Elsa ". 1 čaša 2 krune, nadalje Borax-sapun 80 fil. po komadu. Feller-ov Ljiljan-sapun 1 kruna po kornadu. Uz njihovu uporabu bit će lice svježe i čisto, koža postane elastična, dobije mekoću kurnaše a mrske nestanu.

Povrati V qm se kosa, ne ćela vite, ako rabite Feller-ovu pomadu za porast kose. Obustavi Qerud, omekša grubu suhu kosu, <ja se savija, povrati joj sjaj, izvornu boju i ukine opadanje kose. Caša od 1. br. 1 kruna 60 fil., od 2. br. (jače kakvoće) 3 krune. Sva ova sredstva se naručuju kod :

ff llf R U. JlnO liKarniKa, 8tu~ica, !4. ~r. (laore~očKa 100.J

ooooaooCXJOOaooaoaaooaoaocaoooocaaCJC1oooaaoooooooaaoooccoo a v 'V 'V" o § CIVl@~IIJ,AJA, fl)AJ>@ fJOt,(bO• § a U SUBOTICI 8 ~ prodaje uz najjeftinije cine najbolje vrste osovine, plugove, kolske § ·§ okove te svakakve gvoždjarske robe u svojem lipo uredjenom a ~ dućanu na Deakovoj-ulici. 8 a Ko je rad dobru a jeftinu robu dobit, neka kupuje kod njega. 8 J;l Broj telefona 349. a caaa~coaoooaooaoaaaoooooooooaoooooaoocoocooaaoaoooooaco8

ozive za oinčanja, balove i druge prigode, časopise, trgovačke i svakovrsne

i:::;ie~J::ndo!~~ilj; Bfamparija LAJOŠA SANTO u SUBOTJCJ (SzabadkaJ Bercsenviieva u! .. br . . 1. Inu?. 7Rlninir.11L ----

zkvh.org.rs

•

TKANINE RUBLJE JEFTINO t DOBRO

ŠIILJE

R MIKLAUC . L. uhUant

Ll J

•

Tko mnogo novaca prištediti hoće!!'

neka kupuje sukno za odilo, postave, sukna za pranje, tkanina, rublje, maramica u džep i t. d. samo onda, ako je muštre od roba dobio, koje muštre i cinik je iskao direktno od svitske tvrtke postava i rukotvorne robe R. Miklauc u Laibach-u, koje će mu te potpuno badava dati, pa neka kupi što mu je nužno bezuvitno od Miklauca, jer će tamo zaista valjano i po

šteno a uz to nečuveno j eftino biti poslužen. - Pokvarenih roba u ovoj trgovini nema, Miklauc šalje samo što je najbolje od muških i ženskih tkanina, rublja i t. d. i to nečuveno jeftino, jer hoće, da ima samo stalne i zadovoljne kupce.

Gospodo, .žene i cure ovde se može sve dobiti, što god je nužno za odila, kućanstvo i rublje jeftino i dobro, a odista istrajno. Ištite muštre od roba od R. Miklauc-a u Laibach-u, a na dopisnici spomenite, dali vam tribaju muštre za muška ili ženska sukna, za sukna za pranje ili za rubenine. - Vi ćete biti potpuno zadovoljeni.

l!lm•~··-------_-_-__s_v_o_i_s_v_o_m_e_!~~--------:I• I PRUH HRUHJSKH Pff RNH TUORNICH

voštenih svieća i medičarskih proizvoda

~ M. i u K , n , ć, K ft n i o u ft c. N ·~ •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• s. .... 1/1 :2 'O C

< ., 'li .... g

Kao jedina don1aća i u toj struci najpoznatija tvrdka preporuča se ovime najuljudnt}e preč. svećenstvu za nabavu pravih i nepatvorenih voštanica, stearinskih svieća, 'O

•• crkvenoq ulja za gorivo, najf n :jeg fam- ., OJ jana, sirenja, duš ·ca i t. d. O l(J P. n. gi. trgovcima i preprodavaocima N. tUE · izvrsfnu valitetu vošfenih crkvenih svie- <

ća, domaćeg voska za tkanje, voska za o o /asfenje podova, baka/ja i t. d. dočim Q. Q stearinske svieće u svin1 kvalitetama vazda ••

je na skladištu uz najpovoljnije ciene u svakoj količini za inzali.

Nijedna izvanjska ni domaća konkurencija nije pogodnija niti u cieni, niti u vrst-11oći pa je u interesu svakoga, koji tu robu potrebuje, da se na ovu poznato solidnu i domaću tvrdku obrali.

Za olakšati narudžbe valja tražiti cienike, koji franko šaljem.

--- SvoJ svome! --- 'iii ....... ~--~--~~----~-L:I •

- Tko hoće

da kupi, taj nek

nabavlja jedino

kod sgotovitelja

FRANtlE HOGHHOLZERA WIEN, XIV., Herklotzgasse Nr. 44.

V/astnik tvornice harmonika s~'najjač:m dubokim (bas) glasom za orkestar (kor).

5tJake sisteme chromatično glazbeno složenih~harmonika.

lzvrsfna uputa za učenje K 1 · so.

NB. NotJce stJakomu natrag potJraćam, ako tko nebi bio zadotJoljan sa mojima har-

monikama.

Bogato llustrovani cijenik badava.

... .... • ... • T ...

'

'

V

I _._.1 · U SUBOTICI. •

i;,t;{ ,'··; .=. : . I · 1 C ' .... ,,'·· .. ·. _. \, '· • ~ . ~ • •. . Jn, :·r, .· ~-.

Roditelji učite Vašu dicu

___ na štednju još od 1•1.aloće!

Ovo se najlakše može postići sa krasni1n nikliranim don1aćim blagajnicama, koje naša štedionica svakon1e besplat- , no daje na uporabu ; jedino je dužan dotični uložiti pet kruna, kao uložak n 1 uložnu knjižicu.

l{ada se u blagajnici nakupi svotica bilo kruna,

•

dvi i li više, donese coti čni šk rinjicu u štedionicu, gdi se taj novac

. . . u nJegovoJ pri-sutnosti izvadi i kao uložak na knjižicu uloži. Ako dotični hoće sav svoj uložak podignuti, du7an je posudjenu blagajnicu u onakom stanju kako ju je primio štedionici natrag povratiti.

Odrasli najzgodnije m ogu štediti ako se upišu u VII. kolo redovite nedilj11e štednje, koje će se počet uplaćivat prve nedilje godine 1911. Svaki udio je 50 filira nediljno,

4 a uplaćiva se tekom četiri godine; onda se sva uplaćena svota 4 ! ············ povrati, zajedno sa 1 O kruna kamate po udilu. •••••••••••• f • • ! Svaki može biližiti toliko udila koliko hoće. t A A

•.-----------------------------------------------------·----aA •·~··~~~~ ~··~~~~~-

•

zkvh.org.rs

• • • • • •

• •

•

Sl1.1.0

•• ~i

• zadovoljni,

jer ne kašlja1110, nesmo piskutljivi, nen1a1no katara, ne n1ući nas nočno

švicanje, tcžko dihanje, katarne boli, požiraka i plučne boli znaki, prsna bol pikanje rebrah i t. d. odkad hasnujen10 za prestati boli i za taliti slinah zagorski proti kašlju prsni sirup. 2 glaški sa poštarino111

I

I

5 korun. Pravi je samo pri fELLER V. JENO apotekar u Stubica 84. br. (Zagreb žup.) fJašte r za kurečje oko sa brzim i bez boli uspjehon1 1 K. r.t igran palica proti stalnoj glavobo1i 80 filerov. - Očna , :: :: voda glašl:!k 1 koruna. :: ..

• •••••• Vi •

niste zadovoljni, V

ako ste cetežni. Zeludec je n1nogo put najpogibeljnešim betegom izvor. Svaki hitro i sigurno more si pomoći proti boli želuca, nerednosti ceranja, krču, zaprtosti, napetosti . groznično111 i nemirnom stališu, neapetitu i t. d. ako pravu jaku švedsku tincturu hasnuje, koje čisti, prestane bol, i jači i zbog toga pri vnogi bolesti iz vrstno deluje. 3 veliki glažki po pošti 5 korun 12 111alih glažkov poštarinom 3 korune. Ne tucet nego 2 tucte pravoga balzama dobi svaki za 5 korun, ako točno atresira na fELLER V. J ENO apotekara Stubica 84. br. :: (Zagreb. žup.) ::

•

• • • •

••••••••••• I I

DEW"ETT- KOSA.

ne- Najbolje su kose na svijetu -.m

DEWETT TOPOCELNATE KOSE, koje raspošilja i trži jedino PAVAO SOHR Šomogy-Szill 120 broj. Dcwetove su kose načinjene iL topoccli što je dobivena il sn1jesc najplcn1cnitijih kovina. Ovaj je špccialitet tajna tvornice. 500 kruna platini onon1u, tko god drugog trgovca kupi Dewetovu-kosu. 1000 kruna platini ono111u lko pokaže dvije neva- Zaštitni žig. ljane kose od l 00 Dcwettovih-kosa. Tko hoće I kupiti dobru kosu, I v inon1 neka nigdje ne kupuje, već 11cka :-:

•

naruči na rnoju adresu sebi cijenik pa neka si izabere pravu Dewett-kosu. Cijenik šalje111 badava svako111u. ·rko vise naruclžbenika nadje, dobije popust. Za kosu jan1čin1. Tko uaruči 10 komada 1 kon1ad dobi badava. Solidna podvorba. Poslužit ću svakon1u sa priznanji111a što san1 ih dobio od 11111ogih. Diamant-ocelna kosa sa jamče-od 5 godina stoji santo

3 krune. :-:

,

•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••• • ••• ••• • •• •• •• • • • • •

:::=· rem o 1 ana. ·=::: •• •• • • • • • Najizvrsnije sr idstvo za polipšavanje lica i kože. Jedini melem protiv • : pigah. bobuljicah i svakoj nečistoći kože. : • Odstrani svake pečene rane i ispucavanje usanah. Jedini melen1 protiv • • izpucanju kože, crveni l u obraza i rukiju; nadalje lišaju, izbacivanju, gulenju • : kože i prot iv sunčanoj paljevini. : • Izgladi mrskanje i rape, i starim osobama uzajn1ljuje svežo, bajno i • • mladjano lice; obraz, vrat i r uke polipšava. • : Sasvim je neškodljivo sredstvo, i poklem nije masno, već ugodna, brzo : • sušna smesa, koja je umil jatog mirisa1 koji se već posle prve probe dopadne, • • lice od njega ne postane sjajno kao od drugih mastih, nego se njen sjaj kao • : beliJo izgubi i danjom se može rabiti. :

• • • • • ········ CINA·. ········ • • •••••••• •••••••• • • • • Jedna čaša LJiljan krema . . . . . . . . . . 1 kruna - f ilera • • Jedna škatul ja Selila (Holgypor) . . . . . . . . 1 ,, ,, · • : Jedan sapun od ljiljana, najbol j i za lice, odstrani sve : • pige i nečistoću l ica, najbolji je pri uporabi creme „ 90 ,, • • Jedan Mariuski sapun . . . . . . . . . . . . . . . . ,, 50 ,, • : Jedna bočica sredstvo za kosu, osobiti lik protiv opa- : • danja kose i peruta . . . . . . . . . . . . . . 2 ,, ,, • • Jedna bočica Regeneratora, koji sidoj kosi povrati • : prvašnju boju . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 ,, ,, : • Jedna bočica Salicil vode za usta, koja održava zubima • • lice, oduzin1a nepri jatnu sagu . . . . . . ( . . . 1 ,, ,, • : Jedna čaša Ch ina pomade, koja je mast najpripoznatiji : • lik za rastenje kose . . . . . . . . . . . . . . . 1 ,, ,, • • Jedna bočica soka od bokvice, za najkraće vr in1e obu- • • V •

• stavi kašalj, rastira gusnju i td. . . . . . . . 1 ,, ,, • • Jedna bočica lika od kostobolje (Rheu1na szesz) najbolje • • sridstvo prot iv probadanja . . . . . . . . . . . 1 „ 50 ,, • : Jedna bočica indijskih kapi, za jedan trenut oka zaustavi : • i najjači bol zuba . . . . . . . . . . . . . . . l ,, ,, • • Jedna bočica balzama za smrznuta mesta, za najkraće • : vr ime odstrani sve smrznute otoke . . . . . . . ,, 70 ,, : 11 Jedna bočica balzama za žulj, rastera i najjače žuljeve • • pri kratkoj uporabi . . . . . . . . . . . . . . . . ,, 70 ,, • • • • Jedna škatul ja praha za živad, najbolji prah do sad po- • • znat, može se hasnirati za živinu, marvu i svinje . ,, 80 ,, • • • .. • • : :: Sva ova sredstva mogu se dobiti san10 kod likarnika : :: : • I •

::. ANTALA ILLES MLAGJEG .:: •••• • ••• ••••• LIKARNA l(OD CRVENOG KRIŽA U SUBOTICI. •••••

• • • • ( P riko puta od pošte . ) • •

••• • •• •••• • ••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

·: ~. . . ' ' . ... . .

zkvh.org.rs

l

·-

-·-. -

·-->c:.,!:) a:, c:,_ = ·-

·--a:= a:, ·-·--·-J:I c::::,

-a:=

::::s c::n c::::,

= ·-C'CI -C'CI -·--c::::, -c::::,

=

me- Nema para pravim motorima ljudevita Kallai!--.. NAJNOVIJA ODLIKOVANJA :

godine 1907. na izložbi u Seps ·sentgjergju sa zlatnom kolajnom godine 1905. na izložbi u Nagjenjedu sa diplomom .................... . god.ne 1904. na izložbi u Dičesenlmartonu sa pet diploma ..... ... . godine 1903. na izložbi u Bistrici sa dvijema srebrnim kolajnama godine 1903. na zložb · u Koložvaru sa dvije ma diploma mi ........ . god ne 1902. na izložbi u Požunu sa trijema diplomami . ........... .

TVORNICA MOTORA ~

BUDIMPEŠTA, VI. odel, Gyar ulica 28. Pazi na adresu ! I

Dobro stojim,

I Pazi na adresu !

da izvrsno mlati !

Najjednostavniji i najsavršeniji svjetski motori!

E ·-._, o ..... C/)

o ~

.o o Q

·-..... ro r-C:

o C C/) ~

> N ·-ro

'"O

o. ~

-· o N o < O" ""' cn ""' ::J o o U>

~

3 o ....... -· - :::l ~ .... ---· Gospodarin1a se najvećma preporučaju najnovi.1i benzinmotori i električni benzinmotori sa dvostruko1n konštrukcijom za čišćenje.

•••••• Jedina novost! •••••• Kallaievi su motori vrlo jednostavni le I šfruhciiom za čišće,n;e mogu se vidjeli se može mlatili medju slamnatim hro- hod LJUDEVITA KALLAI BUDI/YIPES TA uom. Benzinmofori sa dvosfruhom hon- I VI., Bvar ulica 28.

Kallaie vi motori već izrabljeni se izm.iene. Ovi n1otori sa najboljim uspj ehom rad~e : kod g. Vranje Kaloczi u Gala1nb6kt!; kod l vana Nagy u Belcgu (Soniogj); kod Josipa lvan u Hosufalu (S0n1ogj); kod Daniela Mark i na viš e stotina 111jesta u državi.

Jeftina roba! Cije nik badava i franko. -Dobe se 111ašine za 1nleti, sijati, za rezati sečku i repu.

Kallaievi motori, koji su se pokazali najbolJin1a, svakon1 u se na jbolje preporučuju.

3 c::::, -c::::, --· -~ -·

c:,,. C)

c::r -· --· -· :::I c::::,

c::

c::: -• --· -

c:: -- ·

iraa- Hema para pravim motorima ljudevita Kallai I _, _____ .

Stanovnici okolica nafta-izvora i radni.ci petrolinskih čistiona nikada ne oć~la ve, navik i111adu bujnu kosu. Ja san, najči-;t iji petrolin priradio za kozm e tikum kose i dos tigao sam sa nji111e najJipš e uspihe kod ri tke kose i kod opadanja. Ovaj petrolin za kosu se može dob.i ti jedino u drogerij i „kod bilog angje )a", Bri.inn, Johann esgasse br. 5., zato moli111, da se svaka narudžba inoga petrolina za kosu san10 ovan10 upravi . Cina jedne boce je K I· - , 6 boca K 5·50 a I 2 boca K 1 O - . Poštarina obaško. Od 2 boce manje se ne šalje pošton1. Narudžbe nek~ se ovako ad~~- a

I• sira ju.: Jo. han Grol.lch, droger1Ja 11 Angjela, Briinn (Moravska)~ Ili

11 • a . . ·.: . : .. .... . . : ~ ;~· ~ .. ~ ....... ~.- · . . .

Čuvajte se od Fe I Jer-ovog praška proti kukaca sa zaštitnin1 znakom ,,Elsa'', jer gdi ga pospu tan10 ne ostanu kukci u životu ! Cio svit već znJde, da svi kukci-zarezniciJ kao: muhe, buhe, stin ice, uši, švabe, žohari, n1oljci, grinje, lisčane uši. ričom svi neugodn i zarezni"ci u sobi, kujni, stan u, bašči, košari odmah se uništu, ako ·pospe,no pr avog feller-ovog praška pr9ti kukaca sa zaštitn i n1 znakom „Elsa". - 5 velikih kutija bez poštarine 5 kruna, 1 kuti ja

dopakovano 1 kruna.

Narudžbe se in1aju ovako adresirati :

Feller V. leno likarnik Stubica, 84. br. (Zagrebačka žup.)

·····················································: . - . : ~,,- PROTIV KASLJA V i : je na_j boljc sredstvo n"Jokrina st~- U 1 60 : : .werske tikovite t1·ave. C111 a li , : . ~

: PROTIV GRČEVA U STOMAKU : : je n<1 jp1 iz~1~tija E u c a 1 Y P t " .~~ K 1 20 : • esenc1Ja. . . . . . . . . . C111a , • • • : V' PROTIV NAZEBE V : : najbolje po 111aže mazalo Wuch:~a H 1 20 : • dr.-a. . . . . . . . . . . . . C111 a , • • • : Odl.'hovano sa na ivećim nagradama : : - u PARIZU, lONDONU i RI/YJU. • : : •••• Naslov za narudžbe: •••• : • • : HIRSCHEN-APOTHEKE, GRAZ ! • • • ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

+ l\'lršavost. + Jedino uspišno sredstvo je am.ertkanski snažnohravnivi prah profes. dr: W1l!La111 H[!rll~ya. Mršavi zadobiju stalan, l1p, pun oblik „ tilc~ : ženske krasna prsa; jamstvo za un,nozenJe težine sa 20 kila za 6 nedi{Ja. Proti slab ok r vnosti nervoznosti, slabosti i kod ston1a čnih bola

1

je 11eoph0ctnonužnohra11ivo sredstvo .. Odlikovano u Cikagu, Berlina, Londona L Hamburgu. Zahvalnice iz svih država. Cina po komad sa naputko111 za uporabu I frt 1 O kr. Glavno sk ladište: Balazs L. M6r Budapest

V I I., I st:v a n-u t 11 . II. 1 .

O Oće s usoi~om DI HSiVHt-neka se obrati na oglasivajuće poduzeće

GYULE LEOPOLD Budapest, UII., Erz~bet-k~rut 41,

gdi se svi oglasi u tu- i inozemne listove i kalendare izvrstnom vještinon,, savisno, točno i uz solidne cine posr iduj u. Više neg 25'3 kalendara izključivo zastupa, pokraj i čkih IU;tova centralno oglasivajuće odilenje, mnogobrojnih novina izključiva uprava. l(rasni kata log novina, illustrovani cinik kalendara i svake upute oglasn :cima bczplatno daje.

zkvh.org.rs

' • - \ ' ~ . ,': :::, ·~· ~:]' ·ft •,., .. . •. t'

.. ·\ ~. \ ~ . ·' . . . o ,1:: ' . .-!":EJ : {:

Riječ je naroda riječ božja zato je sud naroda pravedan. U današnje vrijeme, kada cvate kultura, kada je liječničtvo pokazalo veliki napredak jer liječi bolesti, koje nekad nijesu znali izliječit, zc1nimivo je slušati narod, kako sudi o

~~~ · '"~,;,?;~ ~ ' ?,ti'~ :b:,· ~'7':r/,:f'

pojedini1n ljekovima. Na primjer proti trganju u kostitna, u križima, protiv reumi, protiv trganju hrbtenjače, protiv ulozima imade mnogo lijekova, ali je najbolji od svih don1aćih i inozemskih :

,,Kriegnerov REPARATOR'' pa doista ovaj je lijek baš protiv gore spomenutirn bolestiina svoren. Ovaj lijek koristi, da se dotični, koji su ga rabili ne mogu dosta nahvaliti. Koristi Reparatov ne san10 protiv reu,ni, trganju, ulozin1a već dapače više-puta i kod s1nrznutih nogu, ušiju. I,nade n1nogo zahvalnih listova.

Da je Krignerov Reparator doista najbolji lijek, to na1n svjedoči iskustvo, što su ga stekli u bolnici „Svetog Roka", gdje je od 136 slučajeva uspio u 129 slučaja

.

..- sa potpunim ozdravljenjem. ·• Protiv ulozima, reumi, trganju dosada nijedan lijek nije pokazao ovako krasan uspijeh.

Već više deseta k godina rabe Kriegnerov Reparator kao najbolje don1aće sredstvo u svakoj nuždi, kad se radi, da se ublaži bol sa tarenje1n; preporučan10 ovaj lijek jer nen1a lijeka koji bi nas tako sigurno oslobodio n1uka kao Kricgnerov Reparator. V

. Mala flaša stoji 1 krune, velika 2 krune. Cuvaj1no se krivotvorenja, jer se čovjek višeputa prevari. Zato je najbolje da po pošti naručite 5 flaša za 5 kruna ili 3 velike vlaše za 6 kruna pouzeće, a n:1jbolje je, da se novac unapred šalje.

LJEKARNA KRIEGN.ER Budimpešta, VIII., Baroš-ulica br. 2 .

•

•

•• •• ••

..

•• •• •• •• TRGOVINA •••• • •••

GRGE VUKOVIĆ norinberških, uresnih sitnih i pomodnih roba za muške i ženske

Uermešoua palota. U SUBOTICI (SZABADKA). o e a ko u a u 11 c a. KOD ,,ZLATNE ZVIZDE.''

•

Na stovarištu držim u velikom izboru vinčani vinaca, koprena, umitnog cvića, pantlika, čipaka, . vezenih radnja, uresa za odi I o,

opre1ne za dičicu, muških i ženskih pomodnih roba, rubenina (košulja), krojačkih potriboća, sunco- i kišobrana, muških i ženskih di čijih rukavica, čorapa, kožnih torbaka, palica (štapova), kao i sve ostaJe sitničarske robe, te krema za lice od zlatnog cvića.

• • • • ••

I . ~ PozaJ1•1.Ijiva111. za časti nužne šatre i posudje . . I ~. ··- ---··

---=T

. ... ,, .• ;-.;;: .L..-r,-- ··-

,• .. ,.~· ..------~-···--==~1\.. . ~ ----

•••••••••••••••• Potpisani imam čast do znanja Vam staviti, da sam ••••••••••••••••

PODUZEĆE ZA POKOPf. I

._. ._. STOVARISTE MRTV ACKIH KOVČEGA

(u Joovljevoj kući, Deakova-ulica, br. 4.) da i najveću i najskromniju želju svakome i u svako doba potpuno 111ožem ispuniti, znatno povećao.

Na stovarištu se stalno i u bogato1n izboru nalaze 1nrtvački kovčezi od nikela, metalni i drveni, u svakoj veličini i kakvoći, osim toga n1rtvačk i pokrovci, odiće i t. d. Moleći Vas, da me u slučaj u potribe potražiti blagoizvolite, uviravam Vas,

da ću jeftinom i tačnom pos lugom udovoljiti Vaše veoma cijenjene posite.

S odličnin1 štovanjen1 PETAR GAAL naslidnik Ivana Mlinerića .

•

zkvh.org.rs

•

r. ••• ft Hoćete li

•V••

je glavnije od svačega, jer od boležljivog zapuštanog diteta se ne može razviti potpun čovik.

Podajte vašoj dici ulja od štukine jetre jer očvršćava kosti, očuva

dicu od bolesti, jer mu povećava otpornu snagu, u razvoJu zaostala, blido, koštunjava dite se od toga nagoji. Ne prin1aju dica -svako ulje od štukine jetre rado jer 1nnoga in1aju neugodan vonj i kus. Jako volu Fetler-ovo pravo ulje od štukine jetre što je izvrsno i proti glivobol j e, slabokrvnosti te izbacivanja. Jednu bocu za 2 krune, 2 boce bez poštarine za

5 kruna šalje:

,,

• f litnrnit Stubica, S4. broj.

(Zagrebačka žt1p.)

S:11110 se ovdc 111oze naručiti.

jake i istrajne žiuine za radnju ? zdrauog, Iipog pileža ?

brzo uhranjene, 1nesnate svinje?

mnogo jaja zimi ? boljeg i više mlika ?

Onda dodajte u hranu dnevno

Ovo malo izdatka

nećete nikada požaliti ! Upoznavanje badava!

5 kg. na probu 2 k rune 40 filiri bez poštarine ma kuda.

M.. Barthel i Drug

u Beču X /1 Siccardsburggasse 44.

Po g. Stipanu Grgić privedena i izdana

„KnH1a o malom lsusujj iznosi do I 00 stranica t1 osmini, a trkrašena je sa 32 slike. Stoji sa1110 40 fil., 11ar11č11je

se kod pisca u Bajase11tištvan11 (Var1caga).

• I

r

-·· Velika bunjevačka trgovina rukotvorne robe ••

•• 11e ""1illlr • I

erc1c kod ,,Svetog Roke'' u SUBOTICI (Deakova ulica) . •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •

Rasprodaje uz najjeftiniju cinu svakovrsne robe spadajuće

u ovu struku kao: su kna, svile, kumaše„ piketa, satina, delina, batista, postave, šifona, cica, kanavasa itd. koje se mogu dobiti u najvećem izboru.

• • • Trgovina Mije Perčić svoje

' stranke uvik sa najvećom prijaznošću i pažnjon1 posluži. Tamo svaki dobije najbolje robe uz najun1ireni je cine, zato priporučujemo najtoplije ovu tvrtku

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • : cilorr1 našem općinstv u.

~· I I •

I -~ I ~. ··- -·· V • V e •

os ovantm ct aoctma blagohotno priporučuje111.o dolnje retke:

Svaka ženska, koja w~ /\TA li J. ftl mazalo ~a lice. • ••••••••••••••• hoće da bude lipa, 11 "' Jedna kutija vridi 1 krunu. neka rabL samo •• Natalija-sapun 1 kom. 1 Kr.

Naji~eal~ije sr~?stv_o D J1Dij 4 l ff Jl Je_d!1a boca za ftnocu ruktJU Je JP J '3 IJ 1\'t 11 f\\ vr1d1 1 krunu .

BOLI. VAS STOMtt·' K ~' ••••Rabite odmah I , ri' ~oanovićey. mriša~! h ~ izvadak bthna, koJr

će brzo obustaviti bol stomaka, grčeve i t. d. Jedna boca 1 kruna 60 filira.

Pilule za čišćenje krvi i sto1•1.aka najsigurnije sredstvo proti bola stomaka, bubriga, criva i krvi. Kutija 1 kr. •••• Sva ova izvrsna sredstva dobivaju se isključivo kod dogotovljača: ••••

S]MON T!l ..JJOAJNJ'01V]Ć LIKARNIKA

TORONTAL-VASARHELY. Dnevno poštarska razašiljanje.

~;. . • • :' • • .r ·~-·-:. ·-. - · (~ ··. ::\ . • - · . ~ - .-• ' • • • ' ... • ••

zkvh.org.rs

I

te i dobar stomak sn10 dobili, stomačnih bola, pritiska u ston1aku, podrigivanja, nadutosti, zapora, grčeva, gadenja, vatre u ston1aku, nesvistice ne poznajemo, nervoznih, vrućičavih bolova nemamo, a nistno ni u1noreni, ne borin10 se sa neredovnon1 probavom i bolovima zlatne žile, ne boji1no se guša od kako poznajemo i rabimo ojačavajućej hranjenje potpo111agajuće, čisteće, l ičeće, prave Feller-ove protiravajuće Rabarbara ,,Elsa-pilule." Nadalje ko nije rad biti hunjavičav, zamuknut i sluzav; ko nije' rad kašlja ti, ali naprotiv dobro spavati i lako dihati; ko se je rad braniti protiv grl obolj e, upale, bola dušika i pluća neka stalno rabi

~ Feller-ov „Elsa-Fluid ". 12 malih ili 6 dvostrukih boca bez poštarine 5 kruna, 36 malih ili 18 dvostruk ih boca 12 kruna 40 fil i ra i 48 malih

... ili 24 dvostruke boce 16 kruna. - Cuvajn10 se patvorina i naručujn10

svako pravo sredstvo kod

·FELLER V. JE O dvorskog Iika11nika STUBICA, 84. broj (Zagrebačka županija).

VELIKO BUNJEVAČKO POKOPNO PODUZEĆE

MATE HORVACKOG '

•• U SUBOTICI Nff ĆOŠKU DEHK-OUE I Bf RČENJI· JE UE UllCE (Nff Pl]ff CI OD MESH), •• nabavilo je sasvi111 nove opreme za čitavu radnju pa je kadro izdovoljiti i najjednostavnijin1 kao i najvećin1 zahtivima. Raspolaže sa osobito krasnim kovčezima te 111rtvački111 koli111a, a vrlo ukusno priredjiva ukope i postavlja odra te namišćava •••••••••••••••• vince, da svačij in1 zahtivin1a potpuno zadovol jiti 1nora. ••••••••••••••••

T~plo priporučujemo svakom našem znancu i prijatelju, da se u svakoj nuždi sa potpunin1 pouzdanjem obrati jedinom bunjevačkom poduzetniku u ovoj struci. Njegova osoba nam već sama jamči, da ćemo valjano i pošteno, ali ipak uz jako umirene cine, biti posluženi.

•

oziue za uinčanja, balove i druge prigodeJ časopise, frgo~ačke i svakovrsne

tis~anice u~usno, brzo i ~z šfamparJJ· ·a LAJOSA SANTO umirenu c1nu dogofou!Ja u SUBOTJCJ (Szabadka) Bercsenvijeua u/., br. 3. (nuz založnicu).

•

čisto pokazivaju, da gusta kosa kako promine čovika:

I

Prija posli •• p r11a posli upotribe Schneiderove amerikanske žeste za kosu.

N ije varanje! Siguran uspih ! Kod ljudi svakojeg doba i obadva spola priko više godina postignut uspih to potvrdjuje, da

Schneiderov a. ame rik anska ž e sta z a kosu

uništi sve gnjive žila kose. I gdi se žile kose nisu još sasvim izgubile, tamo posli kratkog upotriba počme gusta kosa rasti, peruda nestane i kosa do velikog doba ne počima sidit. Kosa zadrži svoju naravnu svitlost, uvik sjajna i gusta ostane Schneiderova ameri kanska žesta čisti i ojačiva kožu glave i zaustavi jzpadanje kose

U mnogin1 bro- • 1 · • h I • potvrdjuju, da jev ima dobivena 0Vlt0V JeDJa Z3 V3 Da pisma od Schneiclerove

amerikanske žeste brada i posli 14 dana kosa p~čme. rasli, koja.

1 dalJe ostane.

Mlad i star, gospoda i gospoje jednako uporabe sa uspihon1 Schneiderovu amerikansku žestu za rašćenje brade, obrva i kose; jer je pot vrdjeno, da _od-, 0:ve žeste kosa za 14 dana počn1e rasti. ~_.,..-- ...

Za neškodljivtfr~~1>o t puno ja1,1.či1•1.o ! Schneiderova amerikanska žestt/ samo ti' b0"taffra od 3 i -5 kruna uz pridhodnu uplatu novca ii uz pouzeće se šalj e. 1ci[~be Ptiko deset krunai bez poštarine. Naručbe se šalju isklj učivo na adresu : ~

litarna JOSIPA :'c·HNEIDER REŠICA ... , '

Glavni trg 5 7 3 · (Juž _na u gars k a). . . .····-·; .-. . - :. ··.- · ...... '~ ... · .... _ ... ..... - - ..

zkvh.org.rs

a

L

{

................... __________ ......,..-flll ••• •• ~-------...r.-------

f·. '

,,,, . . . . .. .. . . . . .

JEDINI BDllEV AČJil IOVIWfl ZAVOD ' .

• ••••

.

1111 · .. u SUBOTI.CI . ' . .

• •••• •••• • •

Ql~Rlčka gtnvn1ua · ___ -~- --- K. 250.880 "-1

--- · 61~-r~čun kĐd,.,ffustro .. n .. narske baske. ---p I

... 1 1

,,, · ,0 00

„ Cheque mcun kod kr. ug. postanske štedionice. r cuvoe g BVD „e .,,-- --- --- " .li • u~ T I f . ito"I I " h 1)117

.'. · • -~i . . A ere Ofl : ?, ~:a B3 &e --.- -.. - ---. ~r. uv . Dlošc1 ua kntlL.ce ______ --- ,, 1,280.000 t ur~~ri .. _~ --- ~-- --- !ir. 527. •

, A , ' . •• •• ••~~ ~k~ ~ ~ ._.._~ .. ~4~"4~...C~ ~•.atWi,~IIIIL ~llmtll ..... "".i,.Sl,> .... l> .... ""'"""'""S-!lii-~Sat-,...-. . .. ~., I . , . . ' ' . . '

• f

. Prima ušfedjeni · r1ovac· "na uložne , knjižice i u ' ot\/orenim 'raču11ima . ukamaćuje ga uz najviši ,l(am~t- .. · njak uvii\ · prema. stanju noVičane pijace . . I·.. ·otvara{' u. ·SV@jitn . knjigama,: zavodima, trgovačkim . f~r~ama ' J · pojedJnim ,osoba111a . tekuće račune i izdaje im šek. knjižice. , , , . · · ' ·

l • ~ \ I " .;.

·· Daje uz najpevoljnijt · uv~te sv.a:kom zavodu, trg~ firmi ' .. ·. ~-. pojedinoj osot>~· iajnfo:ve· 'tl~ aiienice, na obveznice,

. n, . • na nekretn'ine uz intabulac.iju i n'a vriđn'ost·11e papire.· ·· · ~ . V_tši . sve ·. bankarske i ·meničars·ke poslove. .

I ' I ..

\

~ ,c

.,

, . '. .

U· ~·:vojoj drvar.i, koja se ·. nalazi . na Segedinskom putu prodaje, gorivit, đrva, svake vrsti u oblik'u · ciI?anica

• i okruglja~a. ' • • 0

0

; ' • I ' ' '

·. ~ · . ~ otiJnj~ i Qb~vjsti daje „Zettiljodils~a Šted.ion if a a' D ,on~ arsko Društv:o" svakomu na upit osobm i p1s- a · ~ i:neni ii~s11l~tno i' u najkraćem _roku •

•

{

l±n' -b, -

-

' f . , . ,i

u pr~)'fll ti . "'•,Jić~e • -------------~-•••• . •••• '· · •.,( ~1 •1 "'···- ,,.. ,.,' , .

f \ •• t I s. t •~.• • .. ... '.h"' o~'>" o l, ., I,,. 0 ~ : - ti'•, ,' ( ·' ...

. .

\

• •

1911 - projekat digitalizacije

Documents