АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА Handout 1v-2009 1 ПЛАН ЉУДСКОГ ТЕЛА 1. Описни појмови у анатомији Описни појмови у анатомији служе да олакшају стварање представе о релативном и апсолутном положају структура у телу. Анатомски координантни систем У анатомији се не употребљавају методе просторног описа какве смо навикли да користимо у математици и техници. У анатомији не користимо, у ужем смислу, Декартов координантни систем, нити поларно-цилиндрични, нити сферни, нити природни координантни систем, који се нпр. у механици користе и испуњавају већину захтева за апсолутним позиционирањем произвољне тачке у простору. Уместо тога, у анатомији се користи систем који можемо описати као релативан јер не тежи ка опису апсолутне позиције већ међусобан положај делова тела, максимално користећи сличност људских јединки. На тај начин се једноставно и ефикасно описују сложене положајне зависности различитих делова тела и истовремено ствара њихова комплексна просторна слика. У математичким координантним системима смо углавном радили са координатама док код анатомског координантног система радимо са РАВНИМА и ПРАВЦИМА. Ради бољег разумевања, овај систем не морамо звати координантним зато што нисмо заинтересовани за бројчане вредности било којих координата. Основни појмови су: • лево – sinister • десно – dexter • горе – superior • доле – inferior • испред – anterior • иза – posterior. Уз помоћ ових појмова и додатних равни се дефинише већина координативних појмова у анатомији. РАВНИ У анатомским посматрањима се човеково тело поставља у усправан, стојећи положај са рукама поред тела и длановима окренутим ка напред. Посматрач се поставља у тај положај када дефинише следеће равни: • КОРОНАЛНА РАВАН (фронтална раван) – вертикална раван која спаја леву и десну страну тела; ова раван дели тело (али и сваки његов део тј. орган) на две стране (или два правца): страну испред нас или АНТЕРИОРНУ и страну иза нас или ПОСТЕРИОРНУ. • САГИТАЛНА РАВАН (латерална раван) – вертикална раван која спаја тачке испред тела са тачкама иза тела (нпр. пупак и грудну кост са кичмом); ова раван дели тело (али и сваки његов део тј. орган) на ЛЕВУ и ДЕСНУ страну. Посебна сагитална раван је она која садржи осу симетрије тела и назива се МЕДИО-САГИТАЛНА раван (приказана на слици). • ТРАНСВЕРЗАЛНА РАВАН (аксијална раван) – једина хоризонтална раван у овом систему и дели тело (али и сваки његов део тј. орган) на горњи или ДОРЗАЛНИ и доњи или ВЕНТРАЛНИ део. ПРАВЦИ (СМЕРОВИ) Након што смо увели појмове основних равни, можемо објаснити и правце који се описују у односу на те равни: • КРАНИЈАЛНИ правац (смер) је генерално усмерен ка глави односно темену док је њему супротан КАУДАЛНИ усмерен ка карлици. Овај појам се чешће користи код животињских врста код којих каудални правац показује ка репу. • ПРОКСИМАЛНИ (централни) правац је релативан и употребљава се код удова, описујући део уда ближи трупу док њему супротан ДИСТАЛНИ (периферни). • МЕДИЈАЛНИ правац означава структуре које су ближе оси симетрије док је ЛАТЕРАЛНИ правац ближи крајњим тачкама са страна организма. • ИПСИЛАТЕРАЛНИ правац описује две тачке које се налазе са исте стране медио-сагиталне равни, док КОНТРАЛАТЕРАЛНИ правац описује две тачке које се налазе на супротим странама медио- сагиталне равни. • БИЛАТЕРАЛНИ правац означава присуство неке структуре на обема странама медио-сагиталне равни. • ВИСЦЕРАЛНИ је израз који може означавати и површину и правац а користи се приликом описа унутрашњих органа користећи зид органа као референцу да опише спољашњост или омотницу органа; насупрот њему имамо ПАРИЈЕТАЛНУ
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА
Handout 1v-2009
1
ПЛАН ЉУДСКОГ ТЕЛА
1. Описни појмови у анатомији Описни појмови у анатомији служе да олакшају
стварање представе о релативном и апсолутном
положају структура у телу.
Анатомски координантни систем
У анатомији се не употребљавају методе просторног
описа какве смо навикли да користимо у математици
и техници. У анатомији не користимо, у ужем
смислу, Декартов координантни систем, нити
поларно-цилиндрични, нити сферни, нити природни
координантни систем, који се нпр. у механици
користе и испуњавају већину захтева за апсолутним
позиционирањем произвољне тачке у простору.
Уместо тога, у анатомији се користи систем који
можемо описати као релативан јер не тежи ка опису
апсолутне позиције већ међусобан положај делова
тела, максимално користећи сличност људских
јединки. На тај начин се једноставно и ефикасно
описују сложене положајне зависности различитих
делова тела и истовремено ствара њихова комплексна
просторна слика. У математичким координантним
системима смо углавном радили са координатама док
код анатомског координантног система радимо са
РАВНИМА и ПРАВЦИМА. Ради бољег разумевања,
овај систем не морамо звати координантним зато што
нисмо заинтересовани за бројчане вредности било
којих координата. Основни појмови су:
• лево – sinister
• десно – dexter
• горе – superior
• доле – inferior
• испред – anterior
• иза – posterior.
Уз помоћ ових појмова и додатних равни се
дефинише већина координативних појмова у
анатомији.
РАВНИ
У анатомским посматрањима се човеково тело
поставља у усправан, стојећи положај са рукама
поред тела и длановима окренутим ка напред.
Посматрач се поставља у тај положај када дефинише
следеће равни:
• КОРОНАЛНА РАВАН (фронтална раван) –
вертикална раван која спаја леву и десну страну
тела; ова раван дели тело (али и сваки његов део тј.
орган) на две стране (или два правца): страну
испред нас или АНТЕРИОРНУ и страну иза нас
или ПОСТЕРИОРНУ.
• САГИТАЛНА РАВАН (латерална раван) –
вертикална раван која спаја тачке испред тела са
тачкама иза тела (нпр. пупак и грудну кост са
кичмом); ова раван дели тело (али и сваки његов
део тј. орган) на ЛЕВУ и ДЕСНУ страну. Посебна
сагитална раван је она која садржи осу симетрије
тела и назива се МЕДИО-САГИТАЛНА раван
(приказана на слици).
• ТРАНСВЕРЗАЛНА РАВАН (аксијална раван) –
једина хоризонтална раван у овом систему и дели
тело (али и сваки његов део тј. орган) на горњи или
ДОРЗАЛНИ и доњи или ВЕНТРАЛНИ део.
ПРАВЦИ (СМЕРОВИ)
Након што смо увели појмове основних равни,
можемо објаснити и правце који се описују у односу
на те равни:
• КРАНИЈАЛНИ правац (смер) је генерално
усмерен ка глави односно темену док је њему
супротан КАУДАЛНИ усмерен ка карлици. Овај
појам се чешће користи код животињских врста код
којих каудални правац показује ка репу.
• ПРОКСИМАЛНИ (централни) правац је
релативан и употребљава се код удова, описујући
део уда ближи трупу док њему супротан
ДИСТАЛНИ (периферни).
• МЕДИЈАЛНИ правац означава структуре које су
ближе оси симетрије док је ЛАТЕРАЛНИ правац
ближи крајњим тачкама са страна организма.
• ИПСИЛАТЕРАЛНИ правац описује две тачке које
се налазе са исте стране медио-сагиталне равни, док
КОНТРАЛАТЕРАЛНИ правац описује две тачке
које се налазе на супротим странама медио-
сагиталне равни.
• БИЛАТЕРАЛНИ правац означава присуство неке
структуре на обема странама медио-сагиталне
равни.
• ВИСЦЕРАЛНИ је израз који може означавати и
површину и правац а користи се приликом описа
унутрашњих органа користећи зид органа као
референцу да опише спољашњост или омотницу
органа; насупрот њему имамо ПАРИЈЕТАЛНУ
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА
Handout 1v-2009
2
површину која описује унутрашњу страну зида неког органа.
Слика 1. Шематски приказ општег плана људског тела
Слика 2. Пример: анатомија мозга. Леви латерални поглед на мозак и кичмену мождину. Од антериорне ка постериорној
страни посматрамо чеони односно потиљачни део. Са супериорне стране посматрамо темени део, односно са инфериорне
посматрамо мождано стабло.
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА
Handout 1v-2009
3
Слика 3. Пример: анатомија мозга. Типични попречни пресеци мозга и кичмене мождине.
Слика 4. Пример: анатомија мозга. Типични попречни пресеци мозга и ознаке типичних праваца.
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА
Handout 1v-2009
4
ИЗРАЗИ КРЕТАЊА
ОПШТА КРЕТАЊА
Усклађивање
угловног положаја
двају делова тела
ФЛЕКСИЈА – покрет савијања којиме
се смањује угао између два дела
тела. Савијање лакта, или стезање
шаке у песницу су примери
флексије. Када седимо, колена су у
флексији. Флексија кука или рамена
помера екстремитет ка напред (ка
антериорној страни тела).
ЕКСТЕНЗИЈА – супротност флексији;
покрет исправљања којиме се
повећава угао између телесних
делова. Код обичног руковања,
прсти су потпуно исправљени. Када
стојимо, колена су у екстензији.
Екстензија кука или рамена помера
екстремитет уназад (ка постериорној
страни тела).
Усклађивање односа
са средишњом
линијом тела
АБДУКЦИЈА – кретање које одвлачи
структуру или део тела од
средишње линије тела (или,
услучају прстију на рукама и
ногама, ширење прстију од
средишње линије шаке или
стопала). Абдукција зглоба шаке се
назива радијална девијација.
Издизање руку у латералном
правцу, ка странама тела, јесте
пример абдукције.
АДУКЦИЈА – кретање које привлачи
структуру или део тела ка
средишњој линији тела, или
екстремитета. Спуштање руку ка
трупу, или спајање колена, су
примери адукције. У случају
прстију, адукција је прибилижавање
прстију. Адукција зглоба шаке се
назива улнарна девијација.
Ротација делова тела УНУТРАШЊА РОТАЦИЈА (или
медијална ротација) рамена или
кука ће врхове прстију или
подлактицу у флексији усмерити (ка
средишњој линији тела).
СПОЉАШЊА РОТАЦИЈА (или
латерална ротација) је
супротносмерно кретање. Њоме се
прсти или подлактица у флексији
окрећу ка споља (од средишње
линије).
Усклађивање
подигнутости
ЕЛЕВАЦИЈА – кретање ка
супериорном правцу.
ДЕПРЕСИЈА – супротност елевацији,
кретање ка инфериорном правцу.
Међу изразима који се ређе користе наводимо оне везане за подлактицу и подколеницу. И
подколеница и подлактица се заправо састоје од двеју костију те положаје блиске једној од њих
описујемо њиховим именима:
• подлактица – радијали и улнарни (радија и улна)
• подколеница – тибијални и фибуларни (тибија и фибула).