17-Energetika i Obnovljivi Izvori Energije

8/7/2019 17-Energetika i Obnovljivi Izvori Energije

1/15

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZZVORI ENERGIJEVORI ENERGIJE

POTREBE ZA ENERGIJOMSve toplotne i termodifuzine tehnoloke operacije zahtevaju dovoenje odreenekoliine toplote u proces. Ova koliina toplote mora da se generie iz nekogenergetskog izvora.

Sve mehanike tehnoloke operacije zahtevaju dovoenje odreene koliinemehanike energije u proces. Mehanika energija se dobija transformacijomelektrine energije (elektromotori) ili nekog drugog vida energije (SUS motor,vetrenjae, vodenice i dr).U hidraulikim tehnolokim operacijama koristi se fluidna energija energijastrujanja fluida. Ova energija predaje se fluidu u radnim hidraulinim mainama.U nekim specifinim procesima moe se koristiti direktno elektrina energija zainiciranje ili katalizu hemijskih ili nekih drugih procesa.Postoje primeri u savremenim tehnologijama gde se direktno koristi svetlosnaenergija, energija ultrazvuka (mehanika energije), mikrotalasno zraenje

(elektromagnetna energija), infracrveno zraenje (elektromagnetni talas toplotnaenergija) i dr.To, praktino, znai da za razliite tehnoloke operacije ili kompletene tehnologijepostoji potreba za veoma razliitim vidovima energije. Gotovo sve tehnolokeoperacije su potroai energije.


Savremene ekonomije u svetu veoma su zavisne od potronje energije uproizvodnim procesima.

ENERGETSKA ODRIVOSTENERGETSKA ODRIVOSTEnergetska odrivostEnergetska odrivost tehnologija postaje sve vaniji parametar pri vrednovanju

poslovnih poduhvata.ta je u stvari energetska odrivost tehnologije?Energetski odrive su one tehnologije koje obezbeuju jednak kvalitet proizvoda, a

pri tome koriste manje koliine energije od konkurentnih tehnologija, sa jednestrane, i koriste u veoj meri obnovljive izvore energije od konkurentnihtehnologija, sa druge strane. Jedan od glavnih ciljeva unapreenja tehnologija ,pored povienja kvaliteta je u domenu energetskih racionalizacija i to:

1. Poveanje energetske efikasnosti i2. Poveanje energetske nezavinosti (autonomnosti, samodovoljnosti i dr).


2/15


Energetska efikasnost vrednuje se specifinim utrokom energije po jedinicimase proizvoda ili po jedinici mase koja je cilj konkretne tehnoloke operacije. Naprimer, u procesu suenja vrednuje se specifina potronja toplotne energije pojedinici mase isparene vlage iz proizvoda, a moe da se iskazuje i specifina

potronja toplotne energije po jedinici mase osuenog materijala. U ovomkonkretnom sluaju prvi nain je pogodniji za vrednovanje, jer je manje zavisanod promenljive vlanosti poljoprivrednih proizvoda.O energetskoj efikasnosti mora se voditi rauna u svim etapama poslovnogpoduhvata, od prve zamisli, preko projektovanja do ekspolatacije proizvodnogsistema. U praksi postoji veliki broj postrojenja koja su ranije izgraena, a ija jenergetska efiksnost veoma niska. To znai da je potronja energije nepotrebnovisoka i da uzrokuje visku cenu proizvoda, samim tim proizvodnja postajeneodriva. Zadatak menadera je da analiziraju potronju energije i da jeuporeuju sa slinim savremenijim postrojenjima. Naravno, za analizu

mogunosti smanjenja utroka energije moraju se angaovati eksperti.


U cilju poboljanja energetske efikasnosti ve izgraenih postrojenja mogu sepreduzimati razliite mere:1. Manje popravke u cilju smanjenja emisije toplote u okolinu. Ta mera obinopodrazumeva zamenu, popravku ili poboljanje termoizolacione zatite. Ova merase moe realizovati i bez usluga eksperata. Potrebno je angaovatispecijalizovanu firmu za ove poslove i obaviti radove. Ekpert eventualno treba da

proceni stanje postojee termoizolacije.2. Rekonstrukcija energetske logistike. Preduslov za ovakav zahvat je opsenai celovita ekpertiza. Pored poboljanja termoizolacije, menjau se i delovienergestke opreme, koja je dotrajala ili zastarela u pogledu energetske efikasnosti.3. Promena tehnologijeje najradikalnija intervencija. Ona se izvodi na bazienergetske analize primenjene tehnologije. Ovaj zahvat se obino primenjuje kadau svetu ve postoje reenja nove energetski racionalnije tehnologije. Nakon izradeprojekta rekonstrukcije menjajuu se: koncept tehnologije, tehnoloka oprema,energetska oprema i energetska distribuciona mrea.Pre svakog od ovih poduhvata obavezna je izrada ekonomske anlize. Potrebno je

predvideti visinu novanih ulaganja i izraunati utede koje e se postii.Izraunava se period otplate investicije dimikim modelima (uzma se u obzirinflacija i kamata na uloena sredstva). To je, praktino, specifini poslovni plan.est je sluaj da najvea novana ulaganja - promena tehnologije, dovode donajbre otplativosti investicije.


3/15


Energetska nezavisnost se, u veini sluajeva, ne moe postii u celosti. Dakle, unajveem broju sluajeva mora se raunati na kupovinu energenta: elektrineenergije i raznih vrsta goriva. Odrive tehnologije budunosti u ruralnim sredinamamoraju da se oslanjaju u to veoj meri na energente iz svoje okoline i na obnovljive

izvore energije. to je udeo sopstvenog energetskog resursa ili obnovljive energijeiz okoline vei to je tehnologija energetski odrivija, odosno ona je manje zavisna odestih trinih poremeaja.Pored izraza energetska nezavisnost u literaturi se za ovaj pojam sreu nazivienergetska samodovoljnost ili energetska autonomija.Stepen energetske nezavisnosti moe se iskazati na sledei nain:

U

S

E

E=

Gde su: stepen energetske efikasnosti,ES energija iz sopstvenih ili obnovljivih izvora energije upotrebljena u preduzeu iEU ukupna potronja energije.


ENERGETSKI IZVORIZa potrebe tehnologija za preradu poljoprivrednih proizvoda koriste se sledeineobnovljivi izvori energije:prirodni gas,teni naftni gas,teni naftni derivati (ulja za loenje, mazut itd.)

ugalj,elektrina energija dobijena sagorevanjem goriva koja spadaju u neobnovljiveizvore energije,geotermalna energija i td.

UU obnovljiveobnovljive izvoreizvore energijeenergije kojikoji sese koristekoriste zaza potrebepotrebe tehnologija za preradutehnologija za preradupoljoprivrednihpoljoprivrednih proizvodaproizvoda spadajuspadaju::biogorivo (biomasa),biljna goriva za motorni pogondrvo,

suneva (solarna) energija,biljno ulje,biogas ielektrina energija dobijena od obnovljivih izvora energije (vodena snaga, energijavetra i sl.)


4/15


Sistemi distribucije energenataSistemi distribucije energenata

Zbog razliitosti energenata sistemi njihove distribucije su se razvijali tako da udovoljepotrebama potroaa i po ceni i po mestu isporuke, sa jedne strane, i da zadovolje

isporuioce u pogledu njihove zarade, sa druge strane.Elektrina energija isporuuje se pomou distributivne mree koju sainjavaju

dalekovodi viskog napona, transformatori i mrea niskog napona. Evropski sistemniskog napona je 220 V (napon) i 50 Hz (frekvencija). U sluaju trofaznog sistemanapon izmeu faza je 380 V. Svi manji potroai elektrine energije povezuju se,uglavnom, na monofazne prikljuke, a vei (preko 2 kW) obino koriste trofaznu struju.Obraun potronje obavlja se oitavanjem elektrinog brojila. Pri tome postoje iolakice i penali, tako da treba racionalno koristiti elektrinu energiju.


Tena goriva isporuuju se cisternama, to znai i da potroa mora imatiadekvatno skladite.Prirodni gas distribuira se kroz cevnu mreu. Postoje magistralni, sekundarnii tercijalni gasovodi. Obraun utroka obavlja se na bazi plombiranih merilakod potroaa. Meri se utroak u normalnim metarima kubnim (nm3). To jejedinica koliine gasa (ne zapremine).Teni naftni gas (propan-butan) isporuuje su eleznikim i kamionskimcisternama, cisternama kontejnerima i bocama. Obraunava se u kg.Ugalj se od rudnika distribuira eleznikim i kamionskim transportom urazliitim standardizovanim granulacijama (komad, orah, pasulj, praina, briketi sl). Jedinica obrauna je kg (ili t)Drvo kao energent isporuuje se u zapreminskim jedinicama m3. Zapreminase meri u naslaganom stanju.



5/15


Geotermalna energija isporuuje se kao topla voda dobijena iz leita u dubinizemlje, na temperaturi koja je karakteristika kokretnog izvorita. Postoje dvanaina korienja geotermalne vode. Prvi i pogodniji nain je kupovina prava

koncesije na geotermalni izvor na odreeni period, na primer 20 godina.To znai,da se putem javnog nadmetanja, uz plaanje dravi, ostvaruje pravo korienja.Drugi nain je kupovina tople vode po cenovniku isporuioca. U ovom sluajucena zavisi od temperature.Solarna energijaje besplatna i na raspolaganju je tokom zraenja Sunca.Energija vetraje besplatna. Sa aspekta agroturizma interesentno je korienjevetrenjaa za pogon tradicionalnih mlinova u Vojvodini. Pored toga vetrenjae semogu direktno koristiti za pogon bunarskih pumpi.Bioenergija se moe koristiti u razliitim oblicima i na razliite naine. Biomasakao gorivo za sagorevanje dostupna je u poljoprivredi i umarstvu. Biomasa za

sagorevanje je i trina roba, ali se ne isplati ako su transporti dugaki. Ona semoe isporuivati po sistemu franko njiva (preuzimanje na njivi to znai kupacje sam prikuplja i transportuje za svoje potrebe), preko balirane mase doenergetskih briketa.



Biljno ulje se, takoe, moe koristiti kao gorivo za sagorevanje u loitima.Motorna goriva iz biomase su, najee, biodizel i bioetanol. Biodizel seproizvodi od biljnog ulja specijalnim postupkom, a koristi se u dizel motorima.Bioetanol se proizvodi alkoholnim vrenjem iz biomaterijala koji sadre skrob ilieer. Koristi se za pogon Oto motora.

Biogas se dobija anaerobnom fermentacijom biomaterijala, najee stajnjaka irazliitog biolokog otpada.Potencijalna energija vodotokova, uglavnom se, u Srbiji, koristi u velikimhidrolektranama za proizvodnju elektrine energija. Oekuje se da perspektivnobude dosta malih hidroelektrana, uglavnom u brdsko-planinskom podruju. Saaspekta ekotruizma intresentna su vodenice. One, takoe, koriste hidroenergiju zapogom mlinskog kamena. Pitanje korienja hidroenergija u Srbiji, za sada, nijepotpuno pravno regulisano, mada i ova oblast u razvijenim zemljama regulisanja jekoncesijama (slino kao geotermalna energija).

Sistemi distribucije energenetaSistemi distribucije energeneta


6/15


GORIVA I SAGOREVANJE

Goriva su materije koje u sebisadre hemijsku energiju u

vezanom stanju.Hemijskom reakcijom ugljenika,vodonika, u nekim sluajevima isumpora, sa kiseonikom taenergija se oslobaa. Prema tome,proces sagorevanja jetransformacija hemijske u toplotnuenergiju.Goriva mogu biti u vrstom,tenom i gasovitom stanju.

Materije koje veoma burno(trenutno) sagorevaju nisu gorivanego su eksplozivi.

ButanC4H10

KiseonikO2

Ugljen-dioksidCO2

Voda

(vodena para)H2O

Toplota


Donja toplotna moje bitna za praksu i ona je jedan od osnovnih pokazateljakvaliteta goriva. Donja toplotna mo goriva je ona koliina toplote koja seoslobodi pri potpunom sagorevanju jedinice mase ili koliine goriva, a da pri tomvodena para nastala pri sagorevanju ostane u parnom stanju u smei produkatasagorevanja. U nekim literaturnim izvorima toplotna mo naziva se i toplotnavrednost.

Kod goriva koja sadre mineralne materije pojavljuje se pepeo, kao ostatak nakraju sagorevanja. Hemijske i toplotne osobine pepela su vane za izbor tipaloita i reima sagorevanjaVana osobina goriva je njegov sastav. Sastav je bitan za stehiometrijusagorevanja. Prisustvo sumpora nije povoljno jer se njegovim sagorevanjemdobijaju sumporni oksidi, ijom reakcijom sa vlagom nastaju sumporna isumporasta kiselina. Ove kiseline su veoma korozivne.


7/15


16.500kJ/kgLjuska suncokreta (w = 10%)

15.000kJ/kgGranjevine voa, groa i ume (w = 20%)

14.500kJ/kgOklasak kukuruza (koanka, oka, utka...)(w = 10%)

15.500kJ/kgSojina slama (w = 10%)

14.000kJ/kgSlama penice i jema (w = 14%)

23.000kJ/nm3Biogas

36.000kJ/kgBiljno ulja

13.000-24.000kJ/kgMrki ugalj

7.000-12.000kJ/kgLignit

44.000kJ/kgTeni naftni gas (propan-butan)

31.000-35.000kJ/nm3Prirodni gas

40.000kJ/kgMazut

42.000kJ/kgUlje za loenje (lo ulje)

Priblina vrednostJedinicaVrsta goriva

DONJA TOPLOTNA MO NEKIH GORIVA


OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi izvori energije su oni ije korienje ne utiu na smanjenjeenergetskih rezervi na Zemlji. To su:- biomasa, ukljuujiui sve njene modalitete (poljoprivreda, umarstvo,- solarna energija,- energija vetra i- energija vodotokova na kopnu i energija plime i oseke.Ovi izvori energije obnavljaju se periodino. Posmatrajui sutinu ovih izvoravidi se da su ovi izvori, praktino, samo modaliteti solarne energije. Naime,biomasa se stvara fotosintezom na bazi solarne energije. Strujanje vaduha vetar nastaje zbog razlika u temperaturama vazduha na razliitim mestima kaposledica solranog zraenja. Kruenje vode u prirodi, kao i plima i oseka su,takoe, posledica solarnog zraenja. Zbog ogromne koliine energije kojuSunce zrai i perioda njegovog ivota moe se smatrati da e dozraivanjeenergije sa Sunca trajati veoma dugo sa aspekta nae civilizacije.

Kao budua lanice EU moramo raunati na obaveze koje je EU preuzelaprihvatanjem Kjoto prtokola. Ukupni udeo obnovljivih izvora energije u ukupnojenergetskoj potronji, 2010. mora dostii 12% u EU.To e u bliskoj budunosti biti i nae obaveze.


8/15


Razlozi potrebe poveanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskojpotronji su:- Sve vei nedostatak fosilnih goriva,

- Globalna ekoloka zatita planete Zemlje,- Lokalna ekoloka zatita,- Energetska nezavisnost i dr.

Nedostaci:- Neto vee cene investicione opreme,- Spora otplativost investicije,- Nii energetski potencijal i- Sloenija tehnika eksploatacija sistema (naroito kada se koristi biomasa).


SOLARNA ENERGIJADva osnovna naina korienja solarne ernergije su:1. Generisanje elektrine energije i2. Generisanje toplotne energije.Generisanje eletrine energije obavlja se pomou fotonaponskih solarnih elija.Ovi ureaji transformiu elektromagnetene talase, koji dolaze od Sunca, uelektrinu energiju. Ureaji mogu biti veoma mali (portabl) do ogromnihelektroenergetskih postrojenja koji generiu elektrinu energiju za potrebe trinihdistributivnih mrea.

sunce


9/15

Generisanje elektrine energije veesnage

Pogon pumpe pomou solarne

Solarni punja za mobilni telefon

SOLARNA ENERGIJA

Solarni avion


SOLARNA ENERGIJAPrijemnici solarne energije nazivaju se i solarni kolektori. Generisanje elektrine energijemoe se obaviti i posredno zagrevanjem i isparavanjem vode u koncentrisanim solarnimkolektorima. Koncentrisani solarni kolektori su konstruisani tako da su im je povrina pravilnozakrivljena, a od nje se odbijaju zraci ka ii u kojoj se nalazi cev ili posuda sa vodom. Vodaisparava, para se jo oregreva i ide ka parnoj turbina koja pokree elektrini generator.

624 ogledala


10/15


SOLARNA ENERGIJAGenerisanje toplotne energije prisutno je u domaoj ve trideset godina. Ali, ne postojanjestabilne energetske politike uslovilo je skromni obim konverzije ove vrste energije. Ovi sistemi sekoriste za zagrevanje vode ili vazduha. Koncentrisani solarni kolektori mogu posluiti da se

proizvede vodena para. Najei slu

aj zagrevanja vode je za potrebe grejanja objekata ilizagrevanja sanitarne vode. Dozraena energija od Sunca upija se pomou apsorbera i prelazi u

vodu koja se kree kroz cevi.


SOLARNA ENERGIJAVazduh se u solarnim kolektorima zagreva za potrebe solarnih suara. Najjednostavniji nainzagrevanja vazduha je prikazan na slici levo. Solarni zraci prvo prolaze kroz prozirnu ravan(najee staklo) i dospevaju na apsorpcionu povrinu, koja je tamna sa mikroneravninama(mat). Vazduh struji kroz prostor izmeu stakla i apsorpcione povrine preuzimajui toplotu odnje konvekcijom. Desno je prikazan originalni polukoncentrisani solarni zagreja vazduha,

sopstvene konstrukcije, koji je izgraen na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, anamenjen je za suenje voa. Solarni zraci dospevaju na sinusoidalnu povrinu od koje seodbijaju i usmeravaju na orebrenu elastinu cev od plastike (niska cena). Kroz ovu cev strujivazduh koji se zagreva i odlazi ka suari.


11/15


Biomasa Kruenje ugljenika u prirodi

Tabela 1: Karakteristine grupe moguih korisnika biomase kao goriva

Red.br.

Vrsta i namena ureaja(postrojenja)

-grupe-

Toplotniuinak -snaga(kW)

Vrsta goriva

1 Pei za lokalno zagrevanje

stambenih i drugih objekata do 10

- slama strnih ita,

- slama soje,- oklasak kukuruza,- briketi od biomase,- drvo,- granjevine...

2 Toplovodni kotlovi za etanozagrevanje individualnihstambenih i drugih objekata

30-70- slama strnih ita,- slama soje,- oklasak kukuruza,- briketi biomase,- drvo,- granjevine...

3 Generatori toplog vazduha(termogeni - zagejai vazduha)namenjeni za lokalno zagrevanje

pojedinanih prostora (radionice,zatieni prostor i sl) i za pripremu

vazduha za indirektno suenje

50 -200

- slama strnih ita,- slama soje,- oklasak kukuruza,

- briketi biomase,- drvo,- granjevine...

4 Generatori meavine produkatasagorevanja namenjeni zapripremu vazduha za drektnosuenje

50 -500

- slama strnih ita,- slama soje,- oklasak kukuruza,- briketi biomase,- drvo,

Biomasa - sagorevanje



12/15

5. Generatori meavine produkata

sagorevanja namenjeni za pripremu

vazduha za drektno suenje

50 -

500

- slama strnih ita i soje,

- oklasak kukuruza,

- briketi biomase,

- drvo,

- granjevine...6 Toplovodni kotlovi za etano zagrevanje

objekata ekonomskog dvorita

poljoprivrednih i drugih manjih preduzea

na selu manjeg toplotnog uinka

100 -

500

- bale slame strnih ita i soje,

- orezine vinograda

- briketi od bomase

- granjevine voarstava i

umarstva

7 Generatori toplog vazduha (termogeni -

zagejai vazduha) namenjeni za lokalno

zagrevanje pojedinanih prostora

(radionice, zatieni prostor i sl) i za

pripremu vazduha za indrektno suenje

500 -

1000

- slama strnih ita i soje,

- oklasak kukuruza,

- briketi biomase,

- drvo,

- granjevine...

8 Toplovodni kotlovi za etano zagrevanje

objekata ekonomskog dvoritapoljoprivrednih i drugih manjih preduzea

na selu, stoarskih farmi i zatienog

prostora veeg toplotnog uinka

500 -1000

- bale slame,

- bale orezina vinogradarstva,- granjevina voarstva i

umarstva

9 Kotlovnice veeg uinka namenjeni za

suenje, zagrevanje veih farmi i

zatienog prostora

preko

1000

- balirana slama

- balirane orezine

vinogradarstva- sreena granjevina voar.

10 Loita namenjena za suare

poljoprivrednih proizvoda

preko

1000

- oklasak kukurza,

- slama soje i strnih ita- granjevine vonjaka i uma


Biomasa - sagorevanjeTabela 1: Karakteristine grupe moguih korisnika biomase kao goriva - nastavak

PRIMENA BIOMASE U SUENJU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODAPRIMENA BIOMASE U SUENJU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODAMODEL - KOTLOVNICA NA BIOMASU (ZAGERVANJE, SUENJE,TEHNOLOKE POTREBE)


13/15

Primer buduih odrivih tehnologijaPrimer buduih odrivih tehnologija

Mala suaraza zrnodo 5 t/h

kukuruza(3214%)

Biogorivo

Kotao na biomasu ili

loite na miomasu

Toplotna energijavrela voda/vodena parazagrejan vazduh

Potrebno je oko 350-400 g biomase za odvoenje 1 kg vlage iz zrnaIli ~90 g biomase po 1 za suenje 1 kg zrna kukuruza (svedeno na osueno zrno)(u sluaju 3214%)

Suenje zrnastih merkantilnih poljoprivrednih proizvoda


Biomasa tena goriva

Biomasa je i sirovina za proizvodnju tenih goriva, pre svega za pogon motora saunutranjim sagorevanjem. Proizvode se dve vrste motornih biogoriva:1. Biodizel i2. Bioetanol.

Biodizel se proizvodi od biljnih ulja, specijalnim postupkom u cilju dobijanjaosobina koje su sline minerlnim dizel gorivima. Osobine ovih goriva morajuzadovoljiti propisane standarde. Ako biodizel nije saglasan sa standardima moese desiti da se hvarie motor. Poljoprivredni proizvodi kao sirovine za proizvodnjubiodizela u domaim uslovima su pre svega uljana repica i soja. Koristi se isuncokret, ali to nije ekonomski isplativo.Bioetanol zamenjuje motorne benzine u Oto motorima. To je ustvari metil alkoholdobijen alkoholnim vrenjem uz prisustvo odgovarajuih mikroorganizama(mikrobioloki proces). Za proizvodnju bioteanola koriste se poljoprivredniproizvodi koji sadre dovoljne koliine eera ili skroba. Akloholnim vrenjem skrob ieer transformiu se u etilalkohol.Proizvodnja biodizela sve vie se iri u Evropi, a bioetanola u Americi. Najveiproizvoa biotenaola je Brazil, gde se on proizvodi, uglavnom od eerne trske.


14/15


Biomasa tena goriva

etanol = metil-alkoholC2H5OH

Pogon za proizvodnju biodizel u idu,kao deo fabrike ulja.

Fabrika za proizvodnju bioetanola u Nemkoj

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZZVORI ENERGIJEVORI ENERGIJEBiomasa biogasAnaerobna fermentacija organskog otpada: stajnjak, nuzprodukti u prehrambenim tehnologijama,organski otpad iz restorana i sl. Sastavljen je od ugljen-dioksida i metana.Ne mogu se skladititi vee koliine gasa (potrebni su veoma visoki pritisci za utenjavanje).Rezervoari promenljive zapremine - "peglanje potronje. Zahtev za potronju - kontinualnapotronja gasa tokom godine. Suare nisu adekvatni potroai. U novije vreme obino se gradekogenerativna postrojenja postrojenja u kojima se generiu dve ili vie vrsta energije. U ovomsluaju obino su to toplotna i elektrina energija. Toplotna energija dobija se u kotlovima u kojimase sagoreva biogas a elektrina se dobija iz elektrogeneratora koga pokree motor SUS na biogas.Proizvodnjom biogasa reavaju se tri vana pitanja: ekoloki prihvatljiva obrada stajnjaka,proizvodnja energije (obnovljiv izvor) i proizvodnja kvalitetnog supstrata.


15/15

Resources Conversion technologies Forms of energ

Sun

Waste wood

Saw dust

Gras, corn,clover

Photovoltaics

Solar plant

Gas

Biomass

combustion

Biomasscombustion

Thermalgasification

District heating grid

Steam Steam Turbine

Gas Engine

Fuel Cell

Methanisation

Fischer-Tropsch

Biogas

Gas

National grid

Electricity

Fuels

Heating / Cooling

Wood chips

Pyroforce Gas EngineGas

Gas

Model raznovrsnog korienja obnovljivih izvora nergije koji se razvijau gradiu Gssing Austrija (prestini evropski projekt)Ovaj slajd se koristi odobrenjem autora (Christian Keglovits)

Pitanja:1. ta su energetski odrive tehnologije?2. ta su glavni ciljevi unapreenja tehnologija u energetskom domenu?3. ta je energetska efikasnost?4. Koje mere se preduzimaju u cilju poveanja energetske efikasnosti?5. Kako se izraava stepen energetske nezavisnosti?6. Navedite bar 4 neobnovljiva izvora energije.7. Navedite bar 4 obnovljiva izvora energije.8. Kako se ditribuira elektrina energija?9. Kako se distribuiraju tena goriva?10. Kako se distribuira ugalj?11. Kako se distribuira teni naftni gas?12. Kako se distribuira prirodni gas?13. ta je gorivo?14. ta je donja toplotna mo goriva?15. Kolika je toplotna mo penine slame?16. Kolika je toplotna mo priridnog gasa?17. Zato je biomasa obnovljiv izvor energije?18. Koji su glavni razlozi zbog kojih treba vie koristiti obnovljive izvore energije?19. Navedite dva naina korienja solarne energije.20. taje to koncentrisani solarni kolektor?21. Koje elemente sadri solarni kolektor za grejanje tople vode?22. Kako su konstruisani solarni kolektori za zagrevanje vazduha?23. Navedite bar tri ureaja za korienje biomase kao goriva.24. Koje vrste tenih goriva se proizvode iz biomase?25. ta je biodizel?26. ta je bioetanol?27. Od ega i kako se dobija biogas?

17-Energetika i Obnovljivi Izvori Energije

Documents