139214126 Fatalni Susret Širli Hart

8/20/2019 139214126 Fatalni Susret Širli Hart

1/130


2/130

y voki

2

1.

Francisko. Amanda Kirk je pogledala kroz prozorčić aviona nagrad u kojem je rođena. Blaga izmaglica ležala je nad gradom,pokrivajući ga, tako da su samo vrhovi solitera virili. Frisko je

ličio na grad koji se davi u sivoj magli. Most Golden Gejt jegoreo, crven u svetlu izlazećeg sunca.

Upalila se svetlost i Amanda je vezala pojas oko uskog struka.

Njen sivi kostim nije bio izgužvan, a crveno-zlatna kosa je bila besprekorno očešljana u šinjon. Delovala je smireno, iako jeosećala grč u stomaku. Sklonila je pramen kose sa čela ipokušala da se usredsredi na prizor kroz prozorčić. Amandineduge crveno-zlatne trepavice su se odslikavale na belini njenih

obraza. Tamnozelene oči sada su bile ledene kao planirisko jezero. Nekad su sijale zelenom bojom strasti i Ijubavi.

Povratak u San Francisko ju je podsetio na Kolina, a to nije

želela. Napustila je Frisko da bi ga zaboravila. Verovala je da jeuspela da ga je izbacila iz svojih misli i srca jednom zauvek. Ali,

evo, vraća se u grad gde on živi i radi kao advdokat. Pomislila je da verovatno slama srce svoje nove sekretarice

svojim neodoljivim šarmom. Da li i ona ostaje duže na poslu,radeći na izveštajima, kao Amanda nekad? Ali, sad je svedrugačije. Kolin je sad oženjen. Liza je verovatno stavila tačkuna njegov noćni rad.

Kolin i Amanda su bili verenici godinu dana, a onda se

pojavila Liza Volingford. Kolin je prekinuo veridbu i oženio seLizom kroz mesec dana. Da li ju je Kolin ikada voleo? Proveli su

zajedno mnogo dugih sati i ona se zaljubila. Ali, sad, posle

dužeg razmišljanja, zna da se njemu u stvari dopadalo da bude


3/130


4/130

y voki

4

Dok je išla pored oca, Amanda se prisećala kako je izgledaopre godinu dana, pre nego što je otišla. Mladalački je nosiosvojih pedeset godina, ten mu je bio zdrav a hod brz, hod

čoveka koji redovno igra golf. Sad kao da više nije bio u stanjuda koordinira svoje mišiće. Š Stigli su do trake sa prtljagom. Jeli ono tvoje? — upitao je otac, pokažujući na dva plava koferakoja su im se približavala. Amanda je klimnula glavom ipružila ruku da uzme veći kofer. Pokušavala je da se sabere.Njegov izgled ju je potresao. Bio je bolestan.

- Uzeću ga — rekla je pre nego što je on uspeo. Otac je uzeomanji kofer i nasmešio se setno.

- Sad si emancipovana žena. - Naučiia sam da brinem o sebi, tata. Ali, šta je to sa tobom?

Otac se brzo okrenuo i uputio prema staklenim vratima. Išla je uznjega, znajući da joj neće priznati da mu išta fali.

- Brinuo sam za tebe — rekao je. — Njujork je veiiki grad i nemnogo prijateljski. Svašta se dešava . ..

Vrata su se automatski otvorila i oni su izašli na toplo sunce.-

San Francisko ima sličnih problema. Naučila sam da sečuvam. Prošli su kroz parking i stali pored pla- vih kola. Otac je

ptvorio gepek i stavio kofere unutra. — Često sam se pitao dali sam pogrešio što te nisam zadržao i pustio da se suočiš saogovaranjima. Sad će sve opet početi — rekao je lica okrenutogod nje.

- Zašto bi? — upitala je Amanda — uostalom, vraćam se kroz

dve nedelje.Vetar je razbarušio kosu Maksvela Kirka. Nestrpljivim

pokretom je sklonio pra- menove kose sa čela, a oči su mu biletužne dok ju je gledao.

- Nadao sam se ... mislio sam da bih te mogao nagovoriti da

ostaneš ... zauvek, Amanda. - Znaš da ne mogu, tata — rekla je nežno. Osetila je miris

mora, to je ispuni nostalgijom.

- To jednostavno nije moguće.


5/130

y voki

5

Očeve usne su se stegle a bore oko usta se produbile. Odmah je požalila što je to rekla, ali već je bilo kasno. Ona više ne bimogla da živi u San Fmcisku i on to mora prihvatiti. Možda bi

bilo bolje da uopšte nije dolazila kući. Ali, njegov izgled ju je brinuo. Seo je u auto kao da nosi neki

veliki teret. Otac je počeo da vozi prema severu, prema gradu.Amanda se naslonila na sedište i uzdahnula.

- Jesi li umorna? — upitao je.- Da — odgovori ona. — Kažu da je gore kad dolaziš sa istoka.

Morala sam da ustanem rano i požurim do aerodroma. — Pogledala je očev profil. Boja mu se vraćala, ali je još uvek delovaokao čovek koga muče velike brige.

- Kako je Suzan? Da li se još uvek zaljubljuje u svakogmuškarca kojeg vidi?

- Ona ... hoće da se uda — rekao je tiho.Amanda ga je gledala zapanjeno.

- Uda!? U poslednjem pismu je rekla da će se upisati naLikovnu akademiju na jesen.

-

Znam — Maksvelov glas je bio hrapav. — Ne znam baš kadse predomi- slila. Nagovestila je da je veza ozbiljna, ali ja nisamimao vremena da je saslušam. Nedavno mi je rekla da se verila ida će se venčati uskoro.

- Ali, tata, pa ona je još strašno mlada.. .- Znam. Ali, neće da čekaju. Momak je bogat i želi da se

venčaju. Idu na ples ili večeru skoro svako veče i mislim da ju jesve to zaludelo. Realnost bračnog života će biti nešto sasvim

drugo.- A kad se ne bi viđali tako često . .. - Šta predlažeš? Da zaključam devojku od osamnaest godina u

njenu sobu svako veče? — nasmeši se otac ironično. Amanda odmahnu glavom.

- Ne, ali bi mogao popričati s njom . .. - Poslednja tri dana sam govorio toliko da sam promukao —

reče otac, ne- svesno stežući volan dok se prisećao razgovora sa


6/130

y voki

6

mlađom kćerkom i svog osećaja frustriranosti i nemoć da rešiproblem. — Nije mnogo pomoglo. Kasno je za priče.

Auto je ušao u Ulicu Kalifornija i Amanda je čula zvono tramvaja. Pred njima se dizalo brdo Nob sa starim vilama koje

su se trudile da zadrže dostojanstven izgled pored novihstambenih solitera koji su nicali po celom San Francisku. „MarkHopkins" hotel je dominirao krajem. Prošli su još nekoliko ulicai stali pred nepoznatu stambenu zgradu. Maksvel Kirk je sada

tu živeo. Preselio se kad je Amanda otišla. Parkirao je auto predzgradom.

- Tata, Suzan je odrasla. I ako je taj Dejvid voli i ona voli njega,

onda ne mo- žemo ništa. Otac se nakašljao i pogledao je.

- Ali šta ako je on ne voli? Šta ako se samo zabavlja s njom ipriča joj priče o braku, kao što je tebi Kolin ...

Amanda preblede. Otac nespretno mahnu rukom.

- Izvini Amanda, nisam to smeo reći. Ali se plašim za Suzan. Ja. . . ja ne verujem tom momku.

Amanda je delovala smireno, iako se tako nije osećala. - Ako ti to nešto znači, ja ću popričati s njom.

Maksvelovo lice se opusti.

- Znao sam da se mogu uzdati u tebe — reče i izađe iz auta.Amanda se gušila od bola. Godinu dana se trudila da zaboraviKolina. Koliko će se još ljudi setiti da je nekad bila verena za tog

brilijantnog mladog advokata koji je bio predodređen da napravisjajnu karijeru? I koliko će se Ijudi setiti da je on upoznao Lizu

Volingford na žurci, da je prekinuo njihovu veridbu i stavio njenverenički prsten na Lizin prst? I da je Amanda, njegova bivšaverenica i sekretarica, pobegla iz grada. Pobegla na drugi kraj

kontinenta u potrazi za poslom.

Ušli su u zgradu. Portir im je klimnuo glavom i nastavio da sedosađuje. Prešli su preko skupog crvenog tepiha do lifta. Vratasu se bešumno zatvorila. Amandi je bilo drago što se njen otacpreselio. Ova zgrada je nije podsećala na noći pred kam inom sa

Kolinom, grickajući kokice i Ijubeći se dugo i nežno. Ovde je sve


7/130

y voki

7

bilo novo i luksuzno. Ušla je u stan. Pastelne zavese suprekrivale veliki prozor kroz koji se video most. Tepih svetlo

plave boje prekrivao je celu dnevnu sobu, koja je izgledala

elegantno. Kauč boje morske Irave nalazio se pred kaminom.Iznad je stajalo veliko ogledalo u kome su se odražavale policesa knjigama, stereo- uređaj i ploče. Da, Suzan ne može da živi

bez muzike.

Ugledala je devojku sa svetlo crvenom kosom. Sedela je na

kauču i Amanda je videla u ogledalu da drži šoljicu čaja u ruci.Naglo se nagnula napred da stavi šoljicu i tanjirić na niskistočić. Zvuk porculana začu se u tišini. Suzanine oči prepune gemocija odražavale su se u ogledalu. Amanda je osećala da otacstoji iza nje, je napet zbog njenog susreta sa sestrom.

- Zdravo, Suzan — reče. — Drago mi je da te vidim.- Zdravo Amanda. — Suzanin glas je bio zreliji, odrasliji.

— I meni je drago da te vidim. Kako si putovala?- Nije bilo loše . ..

Maksvel joj je uzeo kofer iz ruke.

-

Staviću ti kofere u Suzaninu sobu - reče on i nestade. Suzan ustade.- Hoćeš li šolju čaja pre nego što se raspakuješ? Ili bi više

volela kafu?

Amanda se nasmeši, osećajući se kao klinka koju je dočekalaneka starija tetka.

- Može čaj. Da ti pomognem? - Ne treba — reče Suzan i ode u istom pravcu kao Maksvel.

Čim je ostala sama, Amanda je prebacila sako preko jedne odstolica. Prišla je prozoru i gledala uvalu. Galebovi su kružililenjo, a nekoliko hrabrih mornara spre- mali su se da isplove.

Vetar sa mora je punio jedra. „Zastave se vijore u pravcuistoka", pomisli Amanda. To je bila jedna od onih fraza koje su

ponavljali u školi. Gledala je jedrilice kako klize po vodi ipoželela na trenutak da im se pridruži, da ponovo oseti

jednostavnost i lepotu života. Prepustiti se vetru i pustiti ga da

ti određuje pravac kretanja. Osetila je neku nelagodu pri


8/130

y voki

8

pomisli da mora da razgovara sa Suzan. Nije osoba koja možeikome da deli savete za Ijubavne probleme.

- Reci Suzan da me ne čeka na večeri — obrati joj se MaksvelKirk. Oči su mu bile ispunjene nemom molbom. — Ostaću kasnona poslu. Lepo se provedite, devojčice. Ispričajte se, a ja ću se vra-titi kući oko jedanaest.

- Zašto tako kasno, tata? — začudi se Amanda. - Radim na jednom vrlo važnom poslu, dušo, i moram sve da

završim do kraja nedelje. Pričaćemo kad se vratim. - Da, naravno — reče Amanda, ali je otac nije čuo, jer je već bio

izašao. Suzan se vrati noseći poslužavnik sa čajnikom i porculanskom

šoljicom. Spusti stvari na stočić ispred kauča. - Sedi, Amanda. Malo toplog čaja će ti prijati. Mora da si

umorna. Amanda je sela na kauč, a Suzan je stala pored prozora igledala uvalu. Više nije bila klinka.

Farmerke i žuta majica su naglašavali njenu ženstvenu figuru.Duga riđa kosa joj je padala niz leđa. Amanda se seti kako joj je

nekad češljala kosu i plela pletenice.Dok je pila čaj, razmišljala je kako da započne razgovor sasestrom, Suzan je to očekivala i zato joj je bilo još teže. Topli čaj

je prijao, ali kad je spustila šoljicu nije znala šta da kaže. U stanu je bila tišina. A onda se Suzan naglo okrete i reče:

- Znam da je tata razgovarao sa tobom. Pa, zato, ako imašnešto da mi kažeš, molim te uradi to i ne bulji više u mene.

Amanda ustade.

-

Upravo sam razmišljala kako je sve bilo mnogo lakše doksam samo morala da te podsećam da pereš zube. — Stala je poredSuzan i obe su gledale kroz prozor. — Nisam ništa rekla, jer neznam šta da kažem. — Stala je. — Brak je mnogo ozbiljnijiproblem od odlaska kod zubara. Nisam baš sigurna da imam štada ti kažem.

Suzan je pogleda. Oči su joj bile pune suza. - Uvek sam te mrzela kad si me terala da ustanem iz kreveta i

da operem zube, ali, Amanda, oh, kako si mi nedostajala.


9/130

y voki

9

Stajale su zagrljene. Amanda potapša sestru po ramenu. - I ti si meni nedostajala. Veoma mnogo. — Dok je grlila

sestru, Amanda požele da joj reši sve probleme. A onda Suzan poče da traži maramicu po džepovima.

Amanda se nasmeši i uze jednu iz svog sakoa. - Nikad nisi imala maramicu.

- Rekla sam sebi da neću cmizdriti — reče Suzan duvajući umaramu. — Rekla sam sebi da nema veze što se vraćaš kući.Pogledala je sestru ponosno. — I nema veze, Amanda. Ja ću seipak udati za Dejvida.

- Dobro, reci mi nešto o njemu. - Volimo se i ne vidimo zašto bismo morali da čekamo. Dejvid

može da iz- država suprugu. - Da, tata je rekao da je bogat. Valjda je zato i toliko zabrinut.

Ne bi trebalo da bude — reče Suzan ljutito i baci se na kauč. - Zbog tate ćemo ... — Naglo je stala i Amanda se namršti. - Šta hoćeš da kažeš, da se udaješ zbog tate? - Ništa. Nije važno. -

Ali. . .- Ali, stvarno nije važno. — Gledala je Amandu prkosno.

Amanda je bila zbunjena.

- Pa ako će mi biti zet, možeš ga barem opisati i reći mi nešto onjemu.

- O Dejvidu? — Suzanine oči su zasijale. — Visok je, ima plaveoči, i najlepšu crnu kosu na svetu i divan smisao za humor.. .

Amanda je gledala sestrino ozareno lice.

-

Zvuči kao princ iz bajke. Gde si ga srela? - Na Likovnoj akademiji. Idem na časove svakog petka uveče,

od jesenas. Jednog dana sam zakasnila. Trčala sam kroz hodnik isudarila se s njim. — Suzan se zarumenila dok se prisećala, a očisu joj bile setne. — Blok mi je odleteo na jednu stranu, a ugalj zacrtanje na drugu. . Dosta dugo smo sve to skupljali. Naravno,

pomogao mi je.

- I dok ste tako kupili stvari on te pozvao na kafu posle časa —

dovrši Amanda, smešeći se.


10/130

y voki

10

- U stvari, tog dana uopšte nisam stigla na čas — nastavi Suzanveselo. — Odmah smo otišli na kafu. On je naručio kolač, pa smopričali i pričali. Posle smo se složili da smo oboje znali tog prvogdana da se volimo.

- Jesi li upoznala njegovu porodicu?

Suzan obori pogled i nasloni bradu na kolena.

- Ne.

Amanda se odjednom zabrinu.

- Ali, ako planirate da se uzmete, trebalo bi da upoznašnjegovu porodicu.

Suzan pogleda Amandu. — Znam ja to, a zna i Dejvid. On jeveć pokušao da me upozna s njima i ne želi da se ponovoupušta u sve to. Ne želi da me povredi.

Amanda se namršti. - Ne razumem. Zašto bi te to povredilo?

Suzan uzdahnu i opruži svoje duge noge. - Duga je to priča. Vidiš, Dejvidov brat ne želi da se mi

venčamo. Dejvid je išao kod njega za Božić, rekao da će me

dovesti kući i da želi da me upozna sa majkom, ali Rid apsolutnonije hteo da ču je za to. Zabranio mu je. Ismejao ga je i rekao mu da je budala ako misli da se ženi u dvadeset prvoj godini. Rekao mu je da živi život i da se posle toga smiri. Drugim rečima, da menjadevojke što češće. — Suzan ustade i poče da hoda po sobi. Obrazisu joj goreli.

— Jer, to je ono što Rid radi. Rid Bjukenon menja žene kao štomenja kravate. Dejvid kaže da mu veze nikad ne traju više od

nekoliko meseci. Rekao je Dejvidu da prestane da me viđa ivaljda mislio da je to kraj. Ali, Dejvid je tvrdoglav. Sela je poredAmande. — Rid Bjukenon me nikad nije upoznao, ali je rekaoDejvidu da se sigurno udajem za njega zbog para. — Suzanineoči su besno sijale. Bila je na ivici suza. — On je arogantan,ciničan .. .

- Ime mi je poznato — reče Amanda zamišljeno, pokušavajućida se seti gde ga je čula.


11/130

y voki

11

- Sigurno — primeti Suzan sa gorčinom u glasu. — Slika mu jestalno u novinama. Ili je na nekom odboru, ili na nekoj premijeri

sa nekom glumicom iz Los Anđelesa, koja doleti samo da bi bila snjim. — Suzan pogleda sestru. — Ne juri on njih, već one njega.

Tada se Amanda seti. Mora da je to bilo u vreme kad je postala

svesna da Kolin želi da prekine njihovu veridbu. Stari gospodinBjukenon je umro i ostavio najstarijem sinu da vodi njegov

konglomerat. Kolin je radio na raščišćavanju nasledstva i postaoRidov lični advokat. Sad se seti da je Rid dolazio u kancelarijudva puta. Ona je bila radoznala, jer su novine često pisale o njemu kao o jednom od onih muškaraca koji imaju sve —

bogatstvo, mladost, seksualnu privlačnost i inteligenciju.Novine su propratile njegovo preuzimanje carstva sa velikom

pažnjom, napisavši da on nije oženjen, itd. Ali, nju gospodinRid Bjukenon nije mnogo impresionirao. Učinilo joj se da je

bezosećajan, sa svojim sivim očima. Čovek koji bi bio u stanjuda se kocka sa životima i bogatstvom drugih.

- Znači, taj Rid Bjukenon — reče polako.-

Zar ga poznaješ? — upita Suzan iznenađeno. - Samo po glasu. A šta kaže Dejvidova majka? Zar se ona ne

pita u svemu ovome?

Suzan odmahnu glavom.

- Ne znam. Ona ima slabo srce i ne sme da se uzbuđuje. Živina ranču, u podnožju Sijera. Dejvid je ne viđe često i još joj nijerekao za nas. — Uzdahnula je. — Ona je jedini razlog što mi jošnismo venčani. — Pogiedala je Amandu, svojim velikim očima. —

Dejvid hoće da uradi sve kako treba, a i ja to želim. Ne želimosukob sa Ridom. Dejvid radi za njega, a i njihova majka bi sepotresla. Ali, ne znam koliko još dugo možemo ovako. Dejvidhoće da se ženi i ja želim da mu budem žena. Zašto bismo moralida čekamo? — ustala je i počela da šeta po sobi. — Treba daprestanemo da raz- mišljamo o svemu i da to uradimo. Meksi- ko

je blizu ...

- Suzan — reče iznenađena Amanda.


12/130

y voki

12

- Probali smo. Sve smo uradili. Dejvid je razgovarao sa

bratom, ali Rid Bjukenon ne želi da čuje. - Ali, dušo, ako to uradite, ako se venčate tajno, opet ćete

morati da se suočite sa svima kad se vratite. Sa Dejvidovim bratom i sa našim ocem. Tata će biti strašno povređen i uvređen— reče Amanda molećivim glasom. — Pomisli na očevo sivo lice.— I ti ne znaš kako će reagovati gospođa Bjukenon. Možda do bijenapad od šoka.

- O, Bože, Amanda — izusti Suzan. — Ne bih mogla živeti stim. Ne znam šta da radim. Dejvid i ja smo o tome toliko pričali.Amanda je razmišljala.

- A kad bih ja . .. otišla i porazgovarala sa RidomBjukenonom. Sigurno bi mene saslušao.

Suzan je pogleda kao da je rekla nešto strašno zabavno. — Kako to zamišljaš? Ako bi i uspela da ga uhvatiš, stalno je nasastancima, sa ženama, ne bi te saslušao. On je feudalni baron.Niko se ne usuđuje da mu protivreči. Amanda odmahnuglavom.

-

Dušo, on je samo muškarac, kao i svi ostali, a uz to čovek samnogo obaveza.Suzan je buljila u nju.

- Jedna od njegovih obaveza je i ta što je na čelu Umetničkogsaveta i uskoro treba da razmatraju tatin projekat o rekonstrukciji

starog Muzeja umetnosti, znaš, tamo blizu uvale. — Pogledala jeAmandu. — Savet odlučuje kome će dodeliti ugovor.

- I ti misliš da bi svađa sa Ridom mogla da upropasti tatine

šanse? - Ne znam — dodade devojka namršteno. — Samo se plašim . . - I ti ne brineš oko toga, povrh svega drugog — reče Amanda

nežno. — Dušo, Rid Bjukenon je uspeo zahvaljujući svom ocu, aliod, onog što sam videla, on nikad ne bi dozvolio da neka ličnasituacija utiče na posao.

Suzan se zagrcnu.

- Misliš? Mislim da ga nikakvi obziri ne sprečavaju kad su

njegovi interesi u pitanju. A u njegovom je interesu da razdvoji


13/130

y voki

13

Dejvida i mene. Dejvid je sada na Dalekom istoku, jer ga je Rid

tamo poslao. — Pogledala je Amandu pravo u oči. — Nikad nasneće rastaviti. Dejvid je na ivici da mu kaže da ne želi više da radiza njega.

- Suzan.

Suzan ustade.

- Ako treba, napustićemo San Francisko i živeti u kolibi.Imamo pravo na sopstveni život — reče dramatično. Amanda jezagrlila sestru.

- Pre no što uradite nešto naprasno, dozvoli da japorazgovaram sa Ridom. Nemaš šta da izgubiš. Suzan je gledalasestru tužnim očima.

- Ne vredi, Amanda. Ne možeš izaći na kraj s njim. Amanda je gledala smešeći se.

- To neću ni pokušavati. Samo ćemo porazgovarati. Sta mimože. Neće me valjda pojesti?

- Smisliće on nešto, Amanda. Znam ga — reče Suzan turobno.Dva sata kasnije, Suzan je i dalje pesimistički gledala na Amandin

poduhvat. Ležala je na krevetu. Žuti pokrivač je bio zgužavan. Amanda se češljala. Bila se istuširala i piosvukla u haljinu boježita, koja joj se pripijala uz kukove. Kosu je pustila da slobodnopada niz leđa. To je bio Suzanin predlog.

- Ne vredi ti što se kriješ iza tih strogih punđi i kostima. Lepasi i bolje da se to vidi. Rid Bjukenon te neće ni pogledati, a kamoli razgovarati ako odeš u tom kostimu i sa takvom frizurom primetiSuzan.

Amanda je znala da je Suzan u pravu, ali se osećalaprevarantski. Ta haljina i frizura, to nije bila ona. Okrenula seprema ogledalu i počela da nanosi braon maskaru na trepavice.Zlatne fleke su se odslikavale u njenim zelenim očima. Kapcikoji su padali nadole davali su joj blago erotičan izgled. Stavila

je velike zlatne alke i namazala usne roze karminom.

- Tako — izusti i odmače se od ogledala da bi se bolje videla. - Kako izgledam?

Sedeći na krevetu, Suzan ju je gledala zamišljeno.


14/130

y voki

14

- Da li si ikad naišla na nekog ko ti se dopadao u Njujorku? - Naišla sam nekoliko puta, zašto? - Samo pitam. Tiho se nasmeja. — Nikad nisam pomislila da

bih se mogla udati pre tebe.

Amanda se nasmeši reče: - I to se dešava. - Ipak bih radije da ne ideš — dodade Suzan uznemireno. —

Imam neki čudan predosećaj. A i ti si umorna od puta. Amandaodmahnu glavom.

- Tuširanje me vratilo u životu. Ne sekiraj se, sestrice. Vratićuse brzo. Naspavaću se popodne. Hladan vetar podiže kragnunjenog kaputa kad je izašla iz zgrade. Taksi ju je čekao. Ušla je irekla taksisti da vozi do Ulice Market. Pripremila se za spust niz

Ulicu Nob. Bio je to isti osećaj kao kad je bila mala na ljuljašci.Koliko dugo se nije vozila strmim ulicama San Franciska! Kakav

divan dan. Bilo je blizu jedanaest sati i ulice su bile pune

automobila i Ijudi koji su uživali u junskom suncu. Taksi je staopred crvenim svetlom. Neki čovek sa aktn tašnom prešao je ulicu i

ona se vratila u stvarnost. Na kakve će teškoće naići pre no štovidi Rida Bjukenona? Možda je sve ovo bila ludost? On je veomazauzet čovek i vreme mu je sigurno isplanirao da poslednjegminuta. Možda neće uspeti da ga vidi. Mora da proba. Mora da ganagovori da zajednički spreče Suzan i Dejvid da započnu bračniživot bez blagoslova o beju porodica.

Taksi je prošao pored Vels Fargo banke, Krovu Zelerbahsolitera i zgrade Šel Oil kompanije. Stao je ispred jedne od

starijih ali otmenih zgrada. To nije bio soliter, ali svakako jeste jedna od luksuznijih lokacija. Nije se sećala da je firma ArturaBjukenona bila na tako otmenoj adresi, ali tada je ona bila

okupirana drugim problemima. Vestern kompanija se razvila

baš kao što su mnogi predvideli. To se videlo po zgradi u kojojsu bile kancelarije. Unutrašnjost se sjajila od modernog dizajna.Lift je stigao do poslednjeg sprata brzo i bešumno. Lako sesnašla. Staklena vrata na kojima je pisalo R. Bjukenon nisu bila

zaključana. Zastala je pred njima. Srce joj je lupalo. Znala je da


15/130

y voki

15

ne sme da pobegne iz te elegantne kancelarije. Tri žene susedele za širokim radnim stolovima. Soba je bila udobna i dobroosvetljena. Duboki, meki tepih boje bele kafe pokrivao je pod.

Zidovi su bili obloženi orahovim drvejtom. Sve je ukazivalo naluksuz i novac. Žena sa leve strane sedela je ispred telefonskecentrale. Druga je tražila nešto u kabinetu, a treća je kucala.

Žena za telefonskom centralom imala je na sebi svilenu blizusa mašnicom oko vrata. Delovala je uredno i efikasno. Amandapomisli da ima oko trideset godina. Ona pogleda Amandu.

- Izvolite?

- Htela bih da vidim gospodina Bjukenona — reče Amanda,zadovoljna što joj je glas bio smiren i hladan.

- Kad imate sastanak? — upita žena, gledajući njenu riđu kosui pokušavajući da je se seti.

- Nemam sastanak — odgovori Amanda mirno.Žena postade formalna.

- Žao mi je. Ali, gospodin Bjukenon ne viđa nikog bezzakazivanja.

Amanda je dobro poznavala tehnike i trikove sekretarica, jerih je i sama koristila. Pogleda telefon pred ženom i reče: - Žao mi je — ponovi žena. — Celo jutro ima sastanke i čim

završi posao hvata avion.- Moram ga videti pre nego što ode — dodade — tiče se člana

njegove porodice.

U sobi je bila napeta tišina. Žena za telefonskom centralom jepogleda upitno i reče:

-

Pozvaću njegovu sekretaricu. Izvolite, sedite. — Pokaza nared kožnih fotel ja. Amanda je osećala da je rekla neštosenzacionalno. Ali šta?

Žena za centralom je razcjovarafa tiho preko telefona inekoliko puta pogleda u Amandinom pravcu. Kad je završilarazgovor, izusti kratko:

- Prenela sam vašu poruku. Posle nekoliko sekundi vrata se otvoriše. Izleteo je visok,

mršav i veoma jut muškarac. — Gde je? — upita hladno.


16/130

y voki

16

Žena klimnu glavom u Amandinom pravcu, srećna što možeda skrene njegov bes sa sebe. Amanda ustade, malo rumena, ali

sabrana. Njegove sive oči prešle su preko njenog vitkog tela.Amanda hladno dočeka njegov pogled.

Setila se. Nije izgledao stariji, a bujna crna kosa sijala je kao

svila. Bio je dosta viši od nje. Krenuo je prema njoj, ali se onanije pomerila. Neću mu dozvoliti da primeti da sam se uplašila.Bez sumnje, Rid Bjukenon je muškarac s kojim neće biti lako.Njegova sirova muška snaga je bila uznemirujuća, takoerotična. Amanda je bila svesna njegovog snažnog tela injegovih hladnih, inteligentnih očiju.

- O čemu se radi? — upita nabusito.- Da li bi... bilo moguće da razgovaramo nasamo, gospodine

Bjukenon? - upita ona baršunastim glasom. - Idi do đavola! — uzviknu on. A onda je zgrabi za ramena.- Ako si došla da mi pretiš, kao onaj tvoj vašljivi momak, ubiću

te! Amanda preblede i pokuša da shvati šta se dešava. A onda jojsinu da mu je neko pretio, njemu i njegovoj majci, a ona je, na

žalost, ostavila sličan utisak. - Pustite me, gospodine Bjukenon - reče ledenim glasom. - Nemam nameru da povredim ni vas ni vašu porodicu,

nisam ucenjivač. Došla sam da razgovaram o Dejvidu. N jegove oči se zatamniše. Naglo je pusti, tako da je zamalo

pala.

- Ne želim da me ikakve gospođice željne slave višeuznemiravaju — reče odlazeći.

Amandu obuzeo bes. Uhvatila ga je za ruku tako da ga jenaterala da stane.

- Slušajte vi mene, gospodine Bjukenon. Da sam tražila slavu,sigurno ne bih došla kod jednog nadobudnog tipa kao što ste vi.Možda mislite da je samo vaša porodica u opasnosti, ali nije. Viugrožavate moju porodicu. Mogli biste da mi pomognete kad

biste odvojili pet minuta vašeg vremena. Ali ne. Vama su važnijivaši poslovi. . . Vaši konglomerati.. . mešetarenja. Vi... vi.. - i tu

Amandi ponestade reči.


17/130

y voki

17

Gledala ga je trepteći od besa. U kan-celariji je zavladao muk.Ostale žene kao da su prestale da dišu, Gledajući Rida Bjukenona,Amanda nije mogla da pogodi o čemu misli.

- Kako se zovete? — upita je hladno.- Amanda Kirk — reče ne razmišljajući. - Gospođica Kirk? - Da.

- E pa, gospođice Kirk, da li biste mi pustili ruku? Odmah ga je pustila. On je pogledao zlatni sat na ruci. —

Ručaću u „Mark’’ hotelu kroz četrdeset pet minuta, gospođiceKirk. Možemo se naći tamo. Još rumena od besa, Amanda odmahnu glavom. Kolin je voleo

da ide u „Mark". - Ne — odbrusi. — Ne želim da ručam sa vama. Ono što imam

da kažem neće dugo potrajati. Čuo se istovremeni uzdah triju žena. Mišići na Ridovom licu

su pokazivali da se teško kontroliše. - Gospođice Kirk — nastavi on hladno. — Tražili ste deo mog

vremena danas. Već ste me dosta zadržali. U dva sata letim zaMadrid, da bih, kako vi kažete, mešetario. Ako je vaša potreba daporazgovarate sa mnom, tako velika otkažite vaš dogovor zaručak i ručajte sa mnom.

Amanda stisnu zube. Želela je da mu kaže da še nosi, ali seseti Suzan i obuzda bes. - Vidimo se u dvanaest sati,

gospodine Bjukenon.

- U podne, gospođice Kirk - uzvrati Rid cinično.

Amanda je prešla preko mermernog poda predvorja MarkHopkins hotela i sela na stolicu koja je bila okrenuta ka ulazu .

Sunce ju je grejalo i mogla je da vidi Rida Bjukenona kad uđe. Na drugoj strani bila je sala za sedenje i bar htela je da ga vidi u

punoj svetlosti dana, a ne u prijatnoj senci bara.

Opustila se i rakopčala kaput. Obrazi su joj još goreli od besa.Nije je bilo briga šta su tri žene pomislite kad je pozvala taksi sa

njihovog telefonai. Nije je brinulo što ih je veoma zainteresovalo


18/130

y voki

18

ko je ona. Njihov gazda je bio snažan muškarac, koji se dopadaožemama, bez obzira na godine i da li su udate ili ne.. Sunce ju jesmirivalo. Zatvorila je. oči i uživala. Ne, Rid Bjukenon nikad ne

bi ušao u kancelariju kao Milton, lepo raspoložen seo na jvicunjenog radnog stola i pitao o poslu koji ga je čekao tog dana.Milton je bio pozorišni agent, koji je nekad i glumio, tako da je

još uvek oblačio nekonvencionalne kombiriacije koje je voleo -ljubičaste svilene košulje i farrncrke. Nije ličio na poslovnogčoveka, iako je to, u stvari bio. Umeo je da otkrije talentovaneljude među mnoštvom glumaca i onih koji su se tako samozvali. On i Amanda su radili kao dobro uhodan tim. Miltonu je

odgovaralo što ona nema glumačkih ambicija i što je ne zanimaslava – bio je srećan što ju je našao. Amanda je bila efikasna,dobro je radila pošao i Milton ju je često hvalio. Kad ga je zamolila za dvonedeljno odsustvo, nije bio mnogo srećan, ali ju

je pustio. Rekao je da će preživeti sa nokom privremenomsekretaricom. Amandi je odgovaralo što je on srećno oženjen išto nikad nije prelazio granice platonskog prijateljstva. Posle

prekida sa Kolinom, to joj je bilo potrebno.U Kolina se bila zaljubila prvog dana kad se zaposlila kod

njega. Nedelje pre no što su počeli da izlaze bile su pune setnesreće. Sledeća godina bila je jedna od najsrećnijih u njenomživotu, a završila se kao jedna od najtužnijih. Kolin je nikad nijevoleo. Izlazili su godinu dana pre nego što je zaprosio. Ni posleveridbe njegovi poljupci nisu nikad bili strastveni. Nikad nije

tražio da vode l jubav. Mislila je da je njegovo odsustvo strasti

znak poštovanja i želje da se ne pokvari odličan timski rad. A li,pošto je upoznao Lizu, prekinuo je veridbu takvom brzinom dase Amanda osećala kao da ju je pregazio brzi voz. Više nije biohladnokrvni advokat koji je svaki slučaj posmatrao iz svihuglova. Postao je čovek koji nije mogao da dočeka vreme ručkakako bi pobegao iz kancelarije, da se vidi sa Lizom. Vodili su

duge telefonske razgovore dok su ga kli jenti nestrpljivo čekali.To je sve bilo tako neobično, da je Amanda nastavila da radi još

nekoliko dana pošto je objavio zaruke sa Lizom. Odlazila je na


19/130

y voki

19

posao sa crnim kolutovima oko očiju zbog neprospavanih noći,ubeđena da će se Kolin probuditi iz sna i otkriti da je još uvekvoli. Toliko toga su zajedno podelili. Kako je mogao da je

odbaci tako brzo, bez razmišljanja? Ali, to je uradio. Kad je na žurci objavio svima da su on i Liza

zaručeni. Amandi se smučilo. Sutradan mu je rekla da napuštaposao i već sledećeg sela je u avion za Njujork. Taj maglovitidan nikada neće zaboraviti. Posle toliko bola, osećala je velikuprazninu, kao da je od nje ostala samo l juštura. Začudo,muškarci koje je sretala u Njujorku smatrali su je zanimljivom.Njeno hladno i dostojanstveno držanje ih je privlačilo. Niježelela da se vezuje, pa je izlazila sa nekoliko muškaraca. Ali,čim bi shvatili da ne želi da spava s njima, odmah bi se ohladilii veza se prekidala. Tom Kolfild je bio vlasnik ergele konja i

umeo je da proceni l jude. Dao joj je da jaše na riđanu. Konj je bio malo nemirniji od onih koje je davao početnicima, aliAmanda nije imala problema. Tom joj je rekao da ima prirodni

dar za konje i jahanje. I konj je osećao to, slušao je sve njene

komande bez pogovora. Amanda je obožavala te predivneživotinje, njihovu sjajnu dlaku, tople smeđe oči, njihovu snagu inežnost. Kad je prestala da se viđa sa Tomom, štedela je pare ipreselila se u stan koji je delila sa još tri devojke. Svuušteđevinu je trošila na sate jahanja. To joj je bila jedina strast.

Sunce joj je prijalo. Opustila se prvi put posle dvadeset četiričasa. Kapci su joj bili teški, kao olovo, ali znala je da moragledati kad će Bjukenon naići, ali nije mogla. Crveno-zlatne

trepavice su pale na bele obraze, riđa kosa je plamtela podsunčevim zracima i ona je zaspala. A onda je oblak prekriosunce i osetila je hladnoću. Pomerila se, pokušavajući daponovo nađe sunce. Otvorila je oči i videla ispred sebe crnecipele i svetlo sive pantalone.

Podigla je pogled polako i ugledala belu košulju, sivu svilenukravatu i na kraju Rida Bjukenona koji se smešio. Amanda seispravila i instinktivno prošla rukom kroz kosu.

- Koliko dugo stojite tu? — upita ga- ljutito.


20/130

y voki

20

- Ne dugo.

- Pa, što ne kažete nešto? — upita zajedljivo. — Vi sigurnonemate vremena da gledate ljude dok spavaju — reče ustajući.Smešio se lenjo, kao otac koji posmatra svoju devojčicu. Ali, onošto je rekao nije bilo nimalo očinski.

- Sve zavisi od ljudi. Ne mogu se setiti kad sam posmatrao

tako lepu ženu dok spava. - Onda svakako morate proširiti repertoar, gospodine

Bjukenon.

Rid se nasmeja. Beli zubi su bili u kontrastu sa preplanulim

licem.

- Nešto vam je smešno? — upita Amanda britko.- Zabavni ste, kao dete koje se upravo probudilo pa hoće da

se svađa sa svima. Jeste li bili takvi i kao mali? — Uze je za lakat ipovede prema liftu.

.— Da li vas ja mnogo uznemiravam, gospođice Kirk?Amanda je ćutala, pokašavajući da izađe na kraj sa žmarcima uruci i saznanjem da je on imao moć da u njoj probudi emocije

koje niko osim Kolina nije umeo.— Nema problema — reče on mirno, otvarajući vrata lifta igurnuvši je lagano unutra. — Možda ćete biti bolje raspoloženiposle ručka.

Amanda je taman krenula da se pobuni, ali je izraz njegovog

lica zaustavi. Čekao je upravo to. Iz inata je ućutala. On senasmešio. Stajali su veoma blizu, u punoj kabini.

Ljudi su primećivali Rida Bjukenona čak i u elegantnom

okruženju Mark resto- rana. Njegova autoritativnost je još višezračila, jer je nije bio svestan. Bila je sigurna da je ta njegovasnaga doprinela tome da su dobili sto pored prozora sa

najlepšim pogledom na grad. Videli su zgradu Hood kao itoranj Fairmont preko puta ulice.

Pokušala je da se sabere, skinula je kaput i sela u udobnustolicu. Sunčana prostorija, stolovi prekriveni belim stolnjacimai prijatna tiha muzika podsetili su je da je ranije ovde često


21/130

y voki

21

dolazila na ručak sa Kolinom. Htela je da kaže Ridu ono što imada mu kaže i da ode. Nagnula se prema njemu.

- Gospodine Rid, ja ...

Brzo ju je pogledao.

- Nikad ništa ne raspravljam pre jela, gospođice Kirk. Nalazimda su Ijudi previše nervozni. — Njegov cinični osmeh joj je dao doznanja ko je od njih dvoje bio nervozan. Kelner se pojavio sa

vinskom listom, a Rid je samo rekao:

- Čašu „Burgunca" za damu i ,,Sa blis" za mene.Vino i žene. Kako ih je dobro poznavao. Amanda je pogledala

kelnera i rekla:

- Ništa za mene, hvala. Kelner je pogledao Rida zbunjeno.

- Donesite kako sam naručio. Ako dama ne želi da pije nemora. — Da gospodine — odahnuo je kelner.

- Ovo nije društveni događaj, došli smo da razgovaramo o . . . - Gospođice Kirk, da li vi hoćete nešto od mene? — upita je

lenjo.

-

Ja. . . ja sam došla da vas zamolim za pomoć . . . - Onda se opustite i glumite da vam je prijatno. Valjda ste se

jednom ili dvaput u životu pretvarali da vam prija nečije dru-štvo? — Smešio se, ali mu je glas bio hladan kao čelik.

- Zašto bih to radila? — upita ona iznervirano. — Vi niste bilinaročito pristojni prema meni.

- Da, ali ja ne tražim ništa od vas — reče on lagano.r.tegla je zube, znajući da ne može Unći na kraj sa takvom

logikom.Kelner je doneo vino, stavio je čašu i „Burguncem" ispred nje,a belo vino inod Rida.

Rid je podigao čašu i nemo joj nazdravio. Ona nije podiglačašu. Rid je srknuo vino i spustio čašu na sto.

- Sviđa mi se vaša želja da ostanete trezni, gospođice Kirk. Zarme se toliko plašite?

Brzim pokretom zgrabi čašu i prinese je usnama. Vino je bilo

hladno, a teški miris i ukus grožđa joj ispuniše nos i usta.


22/130

y voki

22

Vratila je čašu na sto i gledala ga zelenim mačkastim očima. Svega je to zabavljalo. Kelner je došao da pita šta žele da naruče.Rid nije ništa rekao kad je ona izjavila da želi da plati za svoj

deo ručka, samo je malo stegnuo usnu. Mladi kelner je gledaonervozno u Rida, a on je samo slegao ramenima. Kelner se

obratio Amandi i ona je poručila ribu. Rid Bjukenon je naručioisto. Vratio je meni kelneru i obratio se Amandi.

- Gde radite sada?

Dodirnula je tanku dršku čaše vrhovima prstiju.- Radim kao sekretarica kod jednog pozorišnog agenta u

Njujorku.

- Šta radi pozorišni agent? — Jedna obrva mu je bilapodignuta, kao da ne veruje da bi pozorišni agent mogao da radinešto vredno pažnje.

- On nalazi glumcima posao. TV producenti ga kontaktiraju za

vodeće uloge, glumci da im nađe posao u pozorištu ili TV seriji. - A vi sastavljate ugovore, odgovarate na telefonske pozive i

čekate na neku vodeću ulogu. -

Ni slučajno. Ja nisam nikakva glumica.- Ne, to sam primetio.

Kelner stavi tanjir sa toplom ribom, šargarepom i mladimgraškom, pred nju. Amanda shvati da je gladna i da dugo nijeništa jela.

- Ali, vi ste rođeni ovde, u San Francisku — nastavi Rid,raspitujući se o njenom privatnom životu.

Htela je da mu kaže da se to njega ne tiče, ali odluči da se

ponaša nonšalantno, kao i on. - Da. Moj otac je vlasnik jedne građevinske firme ovde.- Kirk građevinska kompanija — promrlja on.- Da. Zar ste čuli za njih? - Samo u prolazu. Koliko ste dugo u Njujorku?

- Godinu dana. — Amanda prinese salvetu usnama. Njegovpogled se zadrža na njenim dugim tankim prstima. Brzo je vratilasalvetu u krilo.


23/130

y voki

23

- I za to vreme se niste ni verili, ni udali — reče on lagano.Pogledala ga je pravo u oči.

- Moj život se vas ne tiče — odbrusi kratko.- Mislite? — Ta jedna reč je bila puna nekog naboja, obećanja.

Znala je da će pokušati da joj se udvara i njegova sigurnost ju je nervirala.

- Mislim — uzvrati odlučno. Gledao ju je dok je stavljala viljušku na tanjir, kao da je

odjednom izgubila apetit.

- Volim da znam sve o ljudima s kojima imam posla — reče. - Vi nemate posla sa mnom, gospodine Bjukenon — odgovori

ona hladno.

- Grešite, gospođice Kirk. — Suprotstavio joj se sa lakoćom,kao da je ona jedan od članova odbora koji se ne slaže s njim.

- Danas sam vam posvetio daleko više vremena nego što toinače radim s bilo kim u toku jednog dana.

- Izvinite, ali ja to nisam tražila. Vi ste insistirali da dođem naručak.

-

Dobro. Kažite u čemu je vaš pro blem. . . mislim na Dejvida.— Amanda je znala da je gleda i vaga sve što govori. - Došla sam da porazgovaramo o vašem bratu i . . . — glas ju

je izdao.

- Da?

Uzdahnula je.

- On i moja sestra . ..

- Vaša sestra, pa da. To sam i mislio.

Nije ga pitala šta je mislio. - Postoji mogućnost da možda . .. da se tajno venčaju — reče

brzo. Rid se namršti i ona brzo nastavi da on ne bi pomislio kakose ona slaže s tim. — Moj otac nije zadovoljan i, koliko samrazumela, vaša majka nije najboljeg zdravlja i još nije upoznalaSuzan.

- Ne. Nije.

Pogledala ga je otvoreno i nastavila.


24/130

y voki

24

- Ako bismo mogli da nagovorimo Suzan i Dejvida da malo

pričekaju, ako biste se vi saglasili... možda ne bi uradili neštonepromišljeno.

- Vi želite da kažem Dejvidu da pričeka? Amanda uzdahnu. — Znam da ste protiv toga da vam se brat

sada ženi. Ali, ako biste se vi složili da se uzmu kroz godinudana, kad Suzan završi prvu godinu, možda bismo dobili navremenu i vaša majka i moj otac bi se dotle privikli na sve to. Aako je cela stvar samo mladalačka Ijubav, što je sasvim moguće,onda će odumreti sama od sebe.

- I vi se nadate da će tako i biti — reče Rid. - Nemam ja nikakvih emocija po tom pitanju. Ako Suzan

zaista voli Dejvida i on nju, njihova Ijubav će trajati duže od te jedne godine.

Gledao je kao da je proučava. — I vi želite da se ja umešam uovaj programirani brak?

Odgovor je bio mnogo oštriji no što je mislila. - Mislila sam da je to najrazumniji kompromis. Inače ... — nije

dovršila rečenicu, već mu je ostavila da sam zamisli venčanje na brzinu u nekom gradiću u Meksiku. - A šta ako za vreme te jednogodišnje veridbe Suzan i Dejvid

malo požure stvari i vaša sestra otkrije da je trudna? Šta mislite,kako bi se vaš otac i moja majka osećali? Čak i u ovo slobodnijedo ba mojoj majci se ne bi dopalo da joj se prvo unuče rodi odmahposle nekakvog venčanja na brzinu.

O tome nije razmišljala. Pogledala ga je iznenađeno dok su joj

obrazi brideli.- Šta hoćete da vam kažem, da mi je sestra svetica i da se tako

nešto ne bi moglo desiti? E pa, ne mogu vam to obećati. Mojasestra je mlada žena i veoma voli vašeg brata. To bi s e lako moglodogoditi. A ako mislite da ste mi uvredili sestru, varate se.

Prirodno je da žena želi da se da muškarcu koga mnogo voli. - U njegovim očima nije bilo nelagode. - Nikad ne bih pomislio da sam uvredio vašu sestru. Samo

sam hteo da vam ukažem na neke mogućnosti, gospođice Kirk.


25/130

y voki

25

Naučio sam u svom poslu da stvari treba razmotriti iz svihuglova.

- Suzan i Dejvid su oboje odrasli — reče Amanda hladno. - Ne znam kako bi neko mogao da prati svaki minut koji

provedu zajedno . . .

- To nisam ni mislio. Naprotiv, umesto zabrane ili odlaganja,

trebalo bi da uradimo sve da se što pre venčaju. — Gledao ju jemirno kao da nije nikad bio protiv venčanja. Nije mogla da veruje.

- Mislite da ih pustimo da se venčaju odmah? - Kako sam ja shvatio stvar, gospođice Kirk, to jest, kako ste mi

vi sve pred- stavili, nemamo mi šta da ih pustimo. Stvar je samo utome da li se mi slažemo ili ne. I kao što ste lepo rekli, bilo bimnogo bolje ako bi se uzeli uz blagoslov obeju porodica. — Zastao je i pogledao je. — Ako mene pitate, mislim da bi trebaloda učinimo sve što je u našoj moći da ubrzamo njihov brak.

- Da ubrzamol? — Amanda je eksplodirala. — Kao da je tospajanje dveju firmi!

- Da li me optužujete da nisam mnogo romantičan. Mogao bih

isto reći i za vas . . . - Amanda! Ti si! Mislio sam da mi se priviđa.

Nije morala da se okrene i pogleda kome je Rid rekao:

- Zdravo, Brente. — Znala je da je Kolin zastao pored njihovogstola. Bilo je samo pitanje vremena kad će ga videti. Na neki način

je čekala da se to desi. Okrenula se i pogledala zgodno lice isvetloplave oči koje su joj ispunjavale snove godinu dana. Porednjega je stajala sitna žena, u crvenom kostimu, sa tamnom kosom

očešljanom u komplikovanu francusku punđu. Amanda je videlamnoge fotografije Lize Volingford, ali je nikad nije srela. Sad je bila Liza Brent.

Amnda se osećala nekako prekrupnom pored te lutke od žene. Zdravo Koline, kako si? — Glas joj je bio smiren i prirodan, ali

se osećala hso da joj lice gori. Videla je Kolinov pogled koji jeprešao preko Rida i nje.

- Nisam znao da poznaješ Amandu.

- Upravo se upoznajemo — odvrati Rid nonšalantno.


26/130

y voki

26

- Amanda nisam znao da si se vratila. Tvoj otac mi je rekao da

si otišla u Njujork — nastavi Kolin.Bila je svesna Ridovog pogleda dok je govorila.

- Da, našla sam posao tamo. - Zar me nećeš upoznati, dušo? — upita Liza Brent,

nenaviknuta da toliko pažnje bude posvećeno nekoj drugoj ženidok ona stoji sa strane.

Kolin je buljio u Amandu i nije čuo ženu.- Ne mogu da verujem. Liza ga je gurnula i on se prenu. —

Šta? Oh, izvini, draga. Amanda Kirk — Liza Brent, moja supruga.Amanda nije osetila nelagodnost dok ju je upoznavao sa

ženom. - Zdravo — reče Liza maznim glasom, — Ne znam vas, Kolin

vas nije pominjao.

- Ne, bila sam mu sekretarica nekoliko godina, ali sam otišlaposle vaše veridbe.

- Mora da ste bili zaljubljeni u gazdu — reče koketno, držećiKolinovu ruku. Njeni dugi crveni nokti su se lepo videli na

njegovom tamnoplavom sakou.- Možda. . . malo, ali sam se brzo oporavila — odgovori,

gledajući Kolina. - Dragi, nisi mi rekao da imaš staru l jubav ovde u San

Francisku. Mora da si zaboravio.

Kolin se trže. - Amanda je bila dobra sekretarica i dobar prijatelj.

Amanda nije mogla da veruje da će je ta rečenica toliko

pogoditi.- I sada tvoja stara Ijubav ruča sa mojom — reče Liza uz

zavodljiv smeh. — Zar to nije dobar vic?- Da.

Kolinove reči su bile kratke, Ijute. Amanda ga nikad nije čulada tako govori s nekim. Gledao je Lizu Ijutito. Da li je Liza bila

u vezi sa Ridom Bjukenonom? Znajući n jegov renome, sve je bilo moguće. Ali, bez obzira na njene mane, Kolin je voleo Lizu.

Amanda je bila sigurna u to. Za godinu dana njihovog


27/130

y voki

27

vereništva, on se nikad nije naljutio na nju, zato što ona u njemunikad nije izazivala jake emocije. Bila je prijatno društvo, dobarprijatelj. Voleo je da se druže, ali nikad nije osetio strast koju jeosećao prema Lizi.

Liza se nasmeja, duboko, grleno. Ka- ko je tako dubok glas

mogao da dolazi iz tako sitnog tela?

- Ti znaš mene, dušo. Nalazim humor u najčudnijimsituacijama — ona se ponovo nasmeja i Kolinove usne se stisnuše.Liza nastavi:

- Ride, nismo te videli sto godina. Bilo mi je krivo što nisimogao da nam dođeš na naselje, ali mi je bilo jasno kad sam tividela sliku u novinama sa onom božanstvenom glumicom. Zašto

je ne dovedeš na večeru sutra?- Žao mi je, Liza, ne mogu, putujem popodne.

Liza napući usne i reče: - Onda moraš doći sledeće nedelje. Pravim žurku ...

Rid Bjukenon odmahnu glavom.

- Ti znaš da nikad ne obećavam ništa toliko unapred, Liza.

Nikad ne znam koliko ću biti zauzet. Ako budem imao slobodnoveče, možda ću da svratim. - Nemoj da zaboraviš, dušo. Toliko želim da nam vidiš kuću. - Neću zaboraviti, obeća Rid.

Otišla je do svog stola. Amandu nije ni pogledala. Kolin jegledao za njom iznerviran.

- Ćao, Amanda, javiću ti se. Amanda klimnu glavom, ali onveć odjuri za Lizom. Gledala je dok je Lizi pridržavao stolicu.

Osećala je neku čudnu prazninu.- Znači, ti si bila zaljubljena u Kolina Brenta — reče Rid tiho.

Njegov glas je vrati u stvarnost.

- Nije to bila ljubav između sekretarice i njenog gazde — počeona, želeći da mu iz nekog razloga objasni sve. — Bili smo verenigodinu dana. Pogledala je njegovo preplanulo cinično lice.

- Gotovo je. Video si. Rastali smo se kao prijatelji.


28/130

y voki

28

- Zaista? — njegove sive oči su je promatrale, kao da žele daanaliziraju svaku njenu reakciju i pohrane podatke u kompjuter u

njegovoj glavi. — Je li tako nešto moguće? - Kao što si video. — Ruka joj zadrhta i u želji da kontroliše

emocije steže čvrsto vinsku čašu, koja je bila poluispijena.- On ruča ovde dosta često, zar ne? Zato nisi htela da dođeš

ovde?

Ona nije ni potvrdila, ni opovrgla njegov zaključak, već jenapravila nezgodan pokret rukom, želeći da prinese vinoustima. Umor i susret sa Kolinom su je malo poremetili. Dno

čaše je zapelo za ivicu tanjira tako da se pola vina prosu u tanjir,a pola njoj u krilo. Crvena boja se razli po haljini. Osećala se kaoda ju je neko obe- ležio.

- Oh — reče usplahireno. Rid Bjukenon je već bio na nogama. - Šta je ... — Pogledao je štetu. Amanda je pokušavala da

skupi vino salvetom. Osećala se idiotski. Rid je podigao ruku ikelner se odmah stvorio pored njega. Dao mu je novčanicu iuzeo Amandin kaput. — Naplatite, molim vas. Ja ću ot- pratiti

gospođicu Kirk do mog apartmana. - Nije potrebno — bunila se Amanda. — Kaput će pokriti

fleku. Ali Rid je već stajao ispred nje, tako da niko nije mogao da primeti šta se dogodilo. — Pozvaću taksi — reče ona mirno.

- Ne budi idiot — obrati joj se Rid oštro. Haljina će ti bitiupropašćena ako se vino ne ukloni odmah. Neko od hotelskogosoblja može to da sredi.

- Ne — uzvrati Amanda tiho, aii on ju je već izveo do lifta. -

Ne idem s tobom.Pogledao ju je.

- Onda ću morati da ti kupim novu haljinu.- Da ti nije palo na pamet.

- Da ja nisam naručio vino, ovo se ne bi desilo. - Nije tvoja krivica — reče ona promuklim glasom. Lift je stao

a on ju je i dalje držao. - Možda nije, ali se ja ipak osećam odgovornim.


29/130

y voki

29

Vrata lifta su se zatvorila. Ona se naslonila na hladnu metalnu

ogradu i pogledala ga. Nije imala snage da se bori s njim.

Zašto je proveo toliko vremena s njom? Rekao je da ide zaMadrid. On nije bio čovek koji traći vreme. Ušli su u apartman.Mali kofer i aktn tašna stajali su pored vrata.

Proveo je kroz prostranu dnevnu sobu. Ugledala je tamni

starinski nameštaj. Spavaća soba bila je u kombinaciji boje belekafe i bronze. Snaga njegove ličnosti se osećala u vazduhu.Veliki bračni krevet bio je prekriven roze pokrivačem.

Odveo ju je do kupatila.

- Skini haljinu — reče kao da govori o vremenu. — Naći ćešmoj ogrtač na vratima.

Zatvorio je vrata. Pogledala je oko sebe. Toje bilo kupatilo

snova, kao u filmovima. Cesme su bile zlatne, a zidovi obloženiogledalima. Nije joj preostalo ništa drugo nego da ga posluša.Skinula je kaput i isflekanu haljinu.

Njegov ogrtač bio je od mekog sivog velura, sa cmim ivicama.Pogledala se u ogledalo i zaključila da liči na kaluđera.

Možda je Rid tako izgledao u njemu, ali nije bilo ničeg asketskogu tom ambijentu. Boce sa kozmetikom nalazile su se na polici.Pogledala ih je — Greh, Aperge, noćna krema. Je li to bilo za Lizu?riožda su bili Ijubavnici? Zadrhtala je naglo od te pomisli. Neko jepokucao na vrata i odmah ušao. Taman je htela da se pobuni, kadugleda stariju ženu u crnoj uniformi. Svetlopiave oči su je gledaleprijateljski.

- Gospodin Bjukenon kaže da ste imali peh, dušo — reče žena

uzimajući Amandinu haljinu sa stolice. — Au, ne valja, ne valja.Ne sekiraj se, dušo. Sredićemo mi to. Bez problema.Okrenula se i izašla, ne zatvarajući vrata za sobom. Amanda je

stajala nasred kupatila. U spavaćoj sobi je bio Rid. Pogled mu je klizio po njoj, lagano. Uživao je u njenoj

nelagodnosti. Krenula je prema njemu i osetila miris kolonjske

vode na ogrtaču. Stala je zbunjeno. On je studirao obline njenogtela pod ogrtačem. — Nismo završili razgovor. Hoćeš li doći u


30/130

y voki

30

salon, ili da nastavimo ovde? Za bavljalo ga je što je onaizbegavala da pogleda krevet.

- Ne — reče i podiže krajeve ogrtača, da se ne bi saplela. U

salonu se nije osećala mnogo bolje. Bila je svesna njegove blizine.Nije htela da sedne na kauč, već je stala ispred prozora i pravila sekao da je zanima šta se dešava napolju. On je prišao stolu sanekoliko boca skupog likera.

- Hoćeš li nešto? Odmahnula je glavom.

- Mislim da je bilo dosta za jedan dan. A i ti. . . sigurno žuriš. - Imam još nekoliko minuta. — Nasuo je sebi nešto što je ličilo

na viski, ali nije pio. Držao je čašu u ruci i okretao je premasvetlosti. Kao da se divio prelamanju boja u čaši. Onda jepogledao. — Da li i tvoja sestra ima takvu kosu?

Pitanje ju je zbunilo, osećala se malo nelagodno. - Da, riđa je, ali malo tamnija od mo je. Zašto? - Razmišljam — reče promuklim glasom — da li ću imati riđeg

sinovca ili sinovicu.

Talas konfliktnih emocija prođe Amandinim telom. Stegla jepesnice, da se malo smiri.- Nadam se da će malo pričekati sa decom. - Vaša majka je umrla pre dosta godina, zar ne?- Da, od leukemije. Umrla je kad sam ja imala trinaest godina a

Suzan šest.- I posle si ti bila Suzanina mama.. .

Amanda zastade.

-

Na neki način. Imali smo ženu koja je dolazila da sprema iBenitu, tatinu sekretaricu. Ona nas je vodila kod zubara. Da, jasam pazila na Suzan. Bila sam dovoljno odrasla.

- Koliko Suzan ima godina sada?

- Osamnaest.

- Znači da si ti u dvadeset petoj. Pogledala ga je upitno.

- Mislio si da sam starija?

- Jesam li?


31/130

y voki

31

Napravila je nestrpljiv gest.

- Većina Ijudi tako misli. To je verovatno bilo iskustvo koje jedoprinelo da sazrim. Kad je majka umrla, dosta odgovornosti je

...

- I onda si se nepromišljeno zaljubila u Kolina Brenta. Osetila je kako joj obrazi polako menjaju boju i stegla pesnice tako

jako da je zarila nokte u dlanove. Shvatila je gde vode njegova

pitanja. Nije bio nimalo suptilan.

- Ono što sam radila ili nisam, nema nikakve veze sa Suzan iDejvidom. Došli smo da pričamo o njima, a ne o meni.

- Ali, tvoje negativno iskustvo je razlog tvojim ambivalentnim

osećanjima prema njihovoj vezi. ..Tada je eksplodirala.

- Moja ambivalentna osećanja! A vaša, gospodine Bjukenon?Prošlog Božića ste odbili da se upoznate sa Suzan i rekli Dejviduda je previše balav da bi razmišljao o braku, i da još treba daproživi.. .

- Sama činjenica da me nije poslušao je dokaz onog što oseća

za tvoju sestru. Za mene je to znak da je istinski voli. Onogtrenutka kad si mi rekla da se još viđaju, znao sam da je ozbiljno.Dejvid nikad nije bio u vezi duže od dva meseca. Kad smorazgovarali za Božić, imao sam njegovo dotadašnje ponašanje naumu. Alil, činjenica je da je predložio Suzani brak i da čak misli dase tajno venčaju. Znam svog brata veoma dobro i znam kad jeozbiljan. Nikad ne bih dozvolio sebi da moje iskustvo sa ženamautiče na mo je odluke. Da li to važi i za vas gospođice Kirk? Ili i vi

poznajete svoju sestru tako dobro? — A onda je dodade: — I sebe?Zn.ala je da je glupo da pokušava da se pravi uvređenom, dokstoji tu u njegovom ogrtaču, koji joj ocrtava svaku oblinu tela.

- Došla sam do vas, jer sam htela da raščistimo neke stvari, ane da ih do- datno zakomplikujemo. Mislim da je Dejvid iskren i

drago mi je. Ja sigurno neću dozvoliti da moji lični strahovipomute Suzaninu sreću.

- Odlično — reče on odsečno, kao da je upravo sklopio neki

dobar posao.


32/130

y voki

32

Onda nećete imati ništa protiv da svi posetimo moju majkusledeće nedelje. — Spustio je čašu na sto.

Ona je gledala zaprepašćeno u njegova široka leđa. Veomainteligentno ju je izmanipulisao. Ali, ne, nije se predavala tako

lako.

- Ja? Pa Suzani ne treba pratilja.

Pogledao ju je. Osmeh mu je titrao na usnama.

- Upravo si priznala da si je ti maltene podigla. Džejn ne možeputovati. Ne dolazi u obzir da ona dođe u San Francisko. Izkurtoazije prema njoj, bio bi red da je ti posetiš.

- Žao mi je, ne mogu. Došla sam da budem s ocem . . . - I on je pozvan — dodade Rid.

Amanda odmahnu glavom.

- Ne mogu da govorim u očevo ime . . . ne znam koji su muplanovi. . . ali.. .

- Imaš nedelju dana da se organizuješ. Moja majka će očekivatida te vidi. Vraćam se kroz nedelju dana. Odletećemo do rančamojim avionom.

-

Stvarno ne mislim da .. .- Pomisli na zadovoljstvo koje ćeš prirediti mojoj majci. Uvek

je želela da ima žensko društvo. Da li si ikad bila na pravomranču?

- Ne, al i. . . Ne bih htela da smeta- mo tvojoj majci . ..

- Nećete — reče on kratko, baci novčanicu na sto i krenuprema torbama. — Zahvali se gospođi Krea u moje imp i daj joj to.Zvaću te sledeće nedelje.

Pokupio je torbe i izašao iz apartmana. Amanda je ostala da buljiu vrata. Rid Bjukenon je znao kako da dobije ono što želi. Nije gasasvim odbila. Setila se Suzaninih reči na tu temu. Ali, zašto ježeleo da i ona ide? Samo zbog svoje majke? Nešto joj je govoriloda treba mnogo da razmišlja o tome. Sama pomisao da će provesticeo vikend u njegovoj uznemiru jućoj blizini ju je pomalo plašila.Šta da radi? Ne mora da ide, ali... Nije se mogla odlučiti. Padobro, kad je već tako, isteraće stvar do kraja.


33/130

y voki

33

Dok je razmišljala, žena se vratila sa njenom haljinom.Amanda joj reče za novac i žena stavi novčanicu u džep i izađe.

Amanda skide ogrtač, obuče se, očešlja kosu i obuče kaput.Vrata apartmana su se automatski zaključala. Rid je bio upravu, uopšte nije poznavala sebe. Mislila je da je imuna namuškarce. Sa iznenađenjem je shvatila da se plaši Ridovogšarma i privlačnosti i da je to jedini razlog što želi da izbegneodlazak na njegov ranč sledeće nedelje.

3.

Suzan ju je čekala kod kuće. - Gde si bila sve ovo vreme? Čekam te satima. - Izvini — reče Amanda, skidajući kaput. — Trebalo je da ti se

javim. Prebacila je kaput preko kauča. — Hajdemo do kuhinje.Prijao bi mi čaj. Suzan ju je gledala i onda pođe u kuhinju za njom. — Sedi

tamo — reče, pokazujući u pravcu stola. — Ja ću pristaviti čaj.Umirem da čujem šta se desilo. Da li si uspela da ga vidiš?

- Da. Ručali smo zajedno. Ja . . . - Šta? Izveo te na ručak? — Gledala je sestru razrogačenih

očiju.

- Ne baš. To je bilo jedino vreme kad je mogao da popriča samnom.

Suzan se okrenula da napuni čajnik vodom. - Ispričala sam mu o tebi i Dejvidu. Onda ... onda sam ja

predložila da biste vas dvoje mogli pričekati godinu dana, dok seon ne navikne na tu ideju. To je bila moja ideja, dušo, mislila samda bi bilo bolje za vas dvoje i prihvatljivije za njega.

- Stvarno! — reče Suzan i tresnu čajnik na šporet.


34/130

y voki

34

- Da, ali se nije složio. - Znala sam. Znala sam da se neće složiti sa našim brakom ni

pod kakvim us- lovom.

- Ne. Grešiš. On smatra da je bolje da se venčate odmah. Suzan se sručila na stolicu..

- Odmah! Ne verujem!

- Ni ja nisam verovala — odgovori Amanda hrapavim glasom— ali nas je pozvao na ranč sledećeg vikenda da upoznamonjegovu majku. Mislim da to ne bi rekao da ne misli ozbiljno.

- Ali, Amanda, sve je to ludo. Zašto je odjednom promenio mišljenje? — upita Suzan sva zbunjena.

Amandi se činilo da nema potrebe da kaže Suzan kako RidBjukenon smatra da bi mogia zatrudneti pre vremena. Kako ćeSuzan uskoro nositi prezime Bjukenon, onda je najbolje da nema

nikakve tenzije između nje i Dejvidovog brata pre početkanjihovog braka.

- Samo je rekao da vam, ako već planirate da se tajno venčate,onda ne treba ničija dozvola. Oboje ste odrasli. On misli da bi bilo

mnogo bolje, što se obe porodice tiče, kad biste se venčali što pre. - Još uvek ne mogu da verujem — reče Suzan klimajući

glavom. Čajnik je počeo da pišti i Suzan ustade da sipa vo- du ušolje.

- Čime li si ga začarala? Amanda se malo pomeri, razmišljajući o tome kako je ostavila

bledi utisak na njega i kako je on snažno delovao na nju. - Nisam uradila ništa. To je njegovo mišljenje. Ja se ne slažem.

Ja mislim da ne bi trebalo da žurite sa brakom, samo zato što se onslaže. On nije baš osoba koja može da proceni takve stvari. Trebati vremena da vidiš da li je to što osećaš prema Dejvidu pravastvar ili nešto što će odumreti u dosadi svakodnevice. Suzan stavišolju pred sestru.

- Meni nikad nije dosadno sa Dejvi- dom. Zahvaljujući njemu,ostala sam normalna sve ovo vreme. — Ljudi se menjaju — nastavi Amanda. — Mladi ste. I ti i Dejvid ćete se promeniti.


35/130

y voki

35

— U tome i jeste stvar, Amanda. Ako se venčamo, menjaćemose zajedno. Znaćemo kad jedno od nas dvoje želi da bude sam ikad moramo biti zajedno.

- A tvoja škola, tvoja umetnost? - Zar ne shvataš, Amanda, to je kari jera koju nikad ne moram

napuštati. Odlučili smo da završim školu, uprkos venčanju.Planiramo da nađemo stan blizu aka- demije. Dejvid će nastavitida radi za Vestern kompaniju. Idealno je. Oh, Amanda. Kako da ti

zahvalim što si išla do Dejvidovog brata? Sve si nam rešila. — Suzanine oči su bile ispunjene zvezdama.

Amanda je stegla šolju. - Ali, šta ako ti zatrudniš? - Biće bajno. Crtaću bebu. — Suzan pogleda sestru u oči. - Jesi li svesna zašto ne želiš da se udam? - Nije da ne želim, samo mislim da bi trebalo da sačekate. - Dejvid nije Kolin — uzvrati Suzan bez okolišenja. - To nisam ni rekla.

- Neću da ovako razgovaramo, Amanda. Želim da si srećna

koliko i ja — reče iskreno. — Zaboravi Kolina. On zaslužuje Lizu.Savršeno mu odgovara. Otac joj je bogat i uticajan, a ne kao . . . usvakom slučaju, dobro si prošla — zaključi. — Ti si bila slepa. Nisividela njegove mane. On je hipokrit. On deli ljude u četirikategorije: jedan — inteligentni i bogati, dva — važni i bogati, tri— glupi i bogati i četiri — svi ostali koji ne spadaju u prve trikategorije pa, prema tome, nisu vredni pažnje. Amanda ju je gledala zapanjeno. — Dejvid nije takav. Putovao je

po svetu, radeći za Vestern kompaniju. Sretao je ljude, razne l jude.Zna šta hoće od života. On ne želi da živi u hotelskom apartmanu i da se stalno pakuje kao njegov brat. Hoće dom i ženu. I hoće damu ja budem žena. I ja to želim, Amanda. Mnogo ga volim. — Pogledala je Amandu i odjednom se postidela svog malog govora

i spustila pogled u šolju. Amanda je promatrala njenu sjajnu kosu. — Ako je to što želiš

... onda samo mogu da ti poželim svu sreću ovog sveta.

Suzan zgrabi sestru.


36/130

y voki

36

- I ja želim da ti budeš srećna, Amanda. Moraš da zaboraviš sav bol koji ti je naneo Kolin. Nećeš valjda ostati sama zato što te jeostavio jedan idiot? Amanda se nasmeši na to.

- Sredila sam se. Čak sam ga i vid la danas. Bio je stranac.- Drago mi je — reče Suzan zaštitnički. — Je li njegova žena

bila s njim?

- Da, i veoma je lepa. Suzan se smrknula.

- Ako ti se sviđaju snobovi. Srela sam je na jednom prijemu. — Nastavila je da priča kako je bilo na tom prijemu. Amanda jepokušavala da je prati, ali je osetila da joj je telo otežalo i da jesavlađuje umor.

Suzan se zaustavi usred rečenice. — Izvini, Amanda. Ja brbljam, a ti mora da si strašno

umorna. Hajde, lezi. Ja ću trknuti po večeru. Amanda zausti da se pobuni, ali ju je Suzan odvela do spavaće

sobe i pre no što je shatila šta se dešava, mlađa sestra joj je skinulaodeću i spakovala je u krevet. Čaršavi su mirisali i ona jepomislila kako su im se promenile uloge. Sad je Suzan vodila

računa o njoj. I dok je san brisao sve pred sobom, učinilo jo j se davidi avionsko krilo koje kruži nad sunča- nim nebom Španije. - Otpustio je! — uzviknu. — Zašto bi in uradio? Ona zna o poslu

koliko i on. Miće bespomoćan bez nje. On nikad nije uineo daspremi papire na mesto i nikad mje napisao poslovno pismo.

Samo bi prebacio posao njoj i rekao da sve sredi, da ionako zna štada kaže.

— Znam — reče Suzan lagano mešaući kafu. —

Suzan, nešto nije u redu? Mislim da je red da saznam.Suzan pogleda sestru nelagodno. — Tata nije hteo da saznaš, jerzna koliko voliš Benitu. Nije ni meni mnogo pričao, ali mislim daima finansijske probleme.

Bože, kako sam bila glupa — pomisli Amanda. A sve je biloočigledno: njegov fizički izgled, njegova molba da reši pro blemoko Suzan, njegovi dugi sati u kancelariji. Benitin otkaz je bio

poslednji dokaz.

— Kako stoje stvari?


37/130

y voki

37

Suzan klimnu glavom.

— Nemam pojma. Ti znaš tatu. Neće da deli svoje probleme.Nikad se ne zna

na šta misli. — Gde je Benita sada?

— Našla je posao u nekoj firmi iz Ou- klenda. Nije imalaproblema da nađe novi posao. Javi se povremeno. — Suzan po-gieda sestru. — Mislim da je Benita uvek bila pomalozaljubljena u tatu. Još se sekira zbog njega. Zato je i zvala

jutros, da ga podseti na neki ručak koji ima danas i dp treba davodi stenograid. Čak se po- nudila da obavi taj posao u pauzi zaručak. — Zar nije našao privremenu sekretaricu?

Suzan odmahnu glavom.

— Mislim da je rastrgnut između želje da ne priča o svojimproblemima i nade da ćeš mu ti pomoći u kancelariji. — Ali.. . nije mi ništa rekao. — Ne. Očekuje da mu čitamo misli. Ali, mislim da si mu preko

potrebna. Da li bi ti bilo teško da provedeš nekoliko dana

odmora u drugoj kancelariji?— Ne, naravno — uzvrati Amanda us- tajući. — Idem da se

spremim.

Amanda se probudila odmorna. Prespavala je večeru i niječula kad je Suzan legla. Suzan joj je rekia da je otac već otišao naposao. Amandi je bilo krivo, htela je da porazgovara s njim o

pozivu Rida Bjukenona.

Ona i Suzan su provele jutro u kupovi- ni i vratile su se kući.

Amanda nije imala srca da započinje bilo kakav razgovor.Ručali su i otac se povukao u svoju sobu. 'U nedelju ujutro gaopet nije videla, već je bio otišao do kancelarije.

Kad se stvar ponovila i u ponedeljak, Amanda je zabrinuto

zapitala sestru:

— Šta se dešava? Koliko dugo ovo traje?

Sedele su u kuhinji u ogrtačima i pa- pučama i pile jutarnjukafu. — Skoro mesec dana — reče Suzan..


38/130

y voki

38

— Zašto? ... — Telefon je zazvonio u dnevnoj sobi. Izrazolakšanja je prešao preko Šuzaninog lica. — Izvini — rečeostavljajući Amandu zabrinutu. Zašto je otac radio toliko? Zašto

se iscrpljivao? I zašto Suzan nije želela da priča o tome? Čula je sestrin glas na telefonu. — Je li to bio Dejvid? — upita je Amanda.

Suzan odmahnu glavom, izbegavajući da je pogleda. — Benita.

— Benita? Zašto bi ona zvala u ponedeljak ujutro? — upitaAmanda začuđeno.

Suzan je i dalje izbegavala da je pogleda direktno. — Benitane radi više za tatu. Otpustio ju je pre nekoliko nedelja.Amanda je zurila u sestru.

Osećala se kao da se vratila u prošlost kad je taksi stao predzgradom u Ulici Montgomeri i kad je ušla u stari lift koji ju jelagano odvezao do šestog sprata. Očeva kancelarija bila jeprepuna kabineta za papire. Tu su još uvek bile ispucale kožne

fotelje. Ništa se nije promenilo. Jedina promena bio je debeli slojprašine na Benitinom filadendronu i sivi plastični pokrivač namašini za kucanje. U toku svih godina otkad je dolazila u očevukancelariju, nikad nije videla da je mašina za kucanje bilapokrivena.

Skinula je zeleni sako i zavrnula rukave. Isprašila jefiladendron, sela na Benitinu stolicu i počela da pregleda brdoneotvorene pošte. Pisma su bila razvrstana po hrpama, ali nije

znala da li po danu prijema ili po sadržaju. Vrata očevekancelarije bila su zatvorena. Razgovarao je telefonom. Žutosvetlo na njenom telefonu bilo je upaljeno.

Našla je nož za otvaranje pisama i bacila se na posao. Kad jesve završila, zažalila je što je uopšte započinjala. Pred sobom jeimala dokaz očevog finansijskog stanja. Neka pisma bila supristojna, neka manje, ali su sva bila hladna. U jednom pismu

pisalo je da je potraživanje duga bilo predato agenciji za

uterivanje dugova.


39/130

y voki

39

Amanda se rastegla i čula poznato škripanje stolice. Bila jezbunjena i potre- sena očevim dugovima. Vrata su se otvorila iMaksvel Kirk je stao nasred sobe

kad ju je ugledao.

- Amanda! — Zurio je u nju zapanjeno. Brzi pogled na stootkrio mu je da ona sve zna.

- Imao sam nekih problema — reče glasom koji joj je kidao srce.Videvši sažaljenje u njenim očima, on se spusti u stolicu poredstola. Lice mu je bilo sivo. — Šta radiš ovde, Amanda? Nisam hteo da te mešam u sve ovo.. .

- Došla sam, jer mislim da sam ti potrebna reče ona tiho.Maksvel Kirk se zgrbio.

- Ne možeš ništa uraditi. Mislim da ni ja tu ništa ne mogu. - Zar nema načina da vratimo dugovanja i da počnemo izpočetka? — Izgledao je jadno i izgubljeno.

- Nadao sam se . . . želeo sam ...— Ustade i poče da šeta po sobi. — Moram dobiti ugovor zarenoviranje Muzeja moderne umetnosti. To mi je jedina šansa da

opet postavim kompaniju na noge. Upravo sam razgovarao saKolinom i on misli da će ići teško sa Bjukenonom. Ostali članoviodbora su predusretljivi. Ne znam kako će me Bjukenon sprečiti,ali ako želi, uradiće to. Amanda pokuša da ignoriše jezu koju je osetila pri pomenu RidaBjukenona. — Mislila sam da ti dobro ide . .. novi apartman,auto . ..

— Uspevao sam da živim od kamata na investicije koje sam

napravio prodajom kuće. U svakom slučaju, sad finansijski lošestojim. Bjukenon poznaje građevinarstvo i stanje na tržištuposlednjih godina. Zna da ne smem da kiksnem zbog ... — stao je.

— Da, zbog čega? — upita Amanda.Otac odmahnu glavom i okrenu joj leđa. Oči su mu bile

zabrinute i ona nije imala srca da ga dalje ispituje. Pogleda je i

reče da beži iz kancelarije i odmori se. Kad je ona odgovorila da

to ne dolazi u obzir, dozvolio joj je da mu sredi poštu. Tog


40/130

y voki

40

prvog dana napravili su red u radu. Ostatak nedelje prošao jemanje-više rutinski. Amanda bi ustala i odvezla se sa ocem naposao. Ručala bi za radnim stolom i vratila se sa njim kući

predveče. Pomagala mu je da pripremi ponudu koju je trebaloda brani pred odborom u petak. U isto vreme, stalno je brinula,

osećajući da je sve krenulo nizbrdo. Osvanuo je petak, a ona još nije smogla snage da kaže ocu o

pozivu da provedu vikend na ranču Bjukenonovih. Bila jedovoljno dugo sa ocem da shvati da je spominjanje imena

Bjukenon anatema. Suzan se pakovala i bila je na sedmom nebu

od sreće. Upravo joj se javio Dejvid i rekao da kreću rano ujutro.Sedeći za pisaćom mašinom, Amanda se pitala kako da sve tosaopšti ocu. Sve je zavisilo od uspeha prezentacije na radnomručku. Molila je Boga da je Kolin precenio Ridovo protivljenje ida će njen otac proći bez problema. Ali, nije verovala u to.Ridov lik, njegove sive oči bili su joj urezani u sećanje, kao injegova sposobnost da nekog uništi jednim pogledom. Znala jeda njen otac neće dobiti posao ako Rid Bjukenon smatra da nije

dorastao poslu, bez obzira što je budući tast njegovog brata.Nastavila je da kuca pisma i govorila sebi da ne treba unapredda se sekira.

Jutro je sporo prolazilo. Oko jedanaest sati otac je pozva u

kancelariju. Stavljao je papire u aktn tašnu. Imao je crnepodočnjake od umora i brige. Bio je nervozan.

- E pa, devojčice, spreman sam. Krećemo. - Zar ja idem s tobom?

-

Rekao sam Bjukenonu da dovodim sekretaricu, a to si ti.- Ali, ja nisam planirala da .. .

Nasmešio se tužno. - Ne čudim se. Dobro. Idi kući, vidimo se večeras.

Srce joj se kidalo dok ga je gledala kako se trudi da bude

hrabar.

- Sačekaj. Idem s tobom.


41/130

y voki

41

- Neću se protiviti. Treba mi podrška — reče Maksvel Kirk.Kad su ulazili u auto Amanda se seti da ne zna gde je sastanak. — Gde idemo tata?

Maksvel Kirk je seo za volan. — Na neprijateljsku teritoriju,dušo. Do Rid Bju- kenonovog apartmana u „Mark Hopkins"hotelu.

4.

Čula je za mogućnost da neko stavi glavu u lavlju čeljust, ali jeovo bilo prvi put da ona radi tako nešto. Nije imala nikakvihiluzija o ovom ručku. Već je znala šta znači voditi razgovor saRidom Bjukenonom.

Uhvatila je oca pod ruku. Prešli, su mermerno predvorje i ušliu lift. Stigli su na četrnaesti sprat i ona je pokušala da odagnaosećaj klaustrofobije. Nasmešila se ocu. Pred vratima je MaksvelKirk ne- svesno namestio kravatu.

— Dobro izgledaš, tata — reče Amanda hrapavim glasom.Otac joj se nasmeši nervozno.

Vrata su se otvorila i kelner u belom sakou ih odmah ponudi

pićem. Maksvel Kirk i Amanda odmahuše glavom. Kelner ode

dalje. Amanda je stajala leđima okrenuta vratima i tražilapoznatu crnu glavumeđu zvanicama. Nije ga videla, pa se opusti. Nestao je grč u

stomaku. Sad je mogla da se koncentriše na čoveka s ko jim ju jeupoznavao otac. Nejt Hinšo je bio čovek asketskog izgleda ipredsednik muzejskog odbora. Upoznala je i ostale članove.Vilijam Braun je bio doktor. Ana Maničeti, bucmasta, pričljivagospođa, ko- joj se strašno dopadao Maksvel Kirk, odmah je

počela da priča s njim, potpuno ignorišući Amandu.


42/130

y voki

42

Tada primeti Kolina. Bio je sa grupom muškaraca pred stolomi gledao u nju. I'odigao je čašu u njenom pravcu i ona klimnuglavom. Ništa više nije osećala prema njemu. Potpuno seuklapao u am bijent. Uvek je vodio računa o svom izgledu.Njegova plava kosa i lepo lice izdvajali su ga od ostalih

muškaraca, od kojih je većina bila starija. Gledajući ga sada bezumocija, videla je njegov kameleonski osmeh i kako obraćapažnju na svakog ko bi rekao nešto. Bez sumnje, Kolin je bioveoma prilagodljiv.

Posle izvesnog vremena su svi seli za ito i kelneri su dogurali

hranu. Rid Bjuke- non se još nije pojavio. Njegova prazna itolica bila je pored Amande. Bilo joj je malo krivo, a u isti mah je

osećala olakšano što nije tu. Uzela je kašiku, ubeđujući msbe daće jo j biti drago ako se gospodin Bjukenon uopšte ne pojavi.Maksvel Kirk je sedeo sa njene desne strane i bio zaokupljen

razgovorom sa gospođom Maničeti. Kolin je sedeo s njenedruge strane i obraćao se starijoj ženi sa osmesima i svojimnesumnjivim šarmom.

Ručak se završio i kelneri su očistili stolove. Nejt Hinšo jeustao.- Izgleda da. .. — Stao je. Rid Bjukenon je stigao i seo pored

Amande.

Hinšo se nasmeši Bjukenonu. - Upravo sam hteo da izrazim svoje žaljenje što nisi s nama,

Rid, i da ti se zahvalim in absentia za dobar ručak. - Drago mi je da je sve bilo kako treba — reče Rid. -

Savršeno — odgovori Hinšo. Pogleda u Amandu. — Mislimda poznaješ sve prisutne, osim, možda, Amande, Maksvelovekćerke?

Svi su čekali da se Amanda okrene prema njemu. Kad je tonajzad uradila,

srce joj je lupalo besomučno. - Drago mi je — uzvrati Rid, dok su mu iskrice igrale u očima. - Drago mi je da vas opet vidim, gospodine Bjukenon — reče

Amanda.


43/130

y voki

43

Nejt Hinšo se nasmeši i nastavi da govori. Amanda ništa višenije čula, bila je svesna Ridovog pogleda. Osećala je kakoprelazi lenjim pogledom preko njenog lica, linije vrata i kose,

koju je očešljala visoko, kao što ju je uvek nosila. Naterala je sebe da sedi mirno i deluje opušteno. Osećala je

očevu nervozu. On je izgubio samopouzdanje onog trenutkakad je Rid ušao u prostoriju. Hinšo je završio i pozvao njenogoca da počne. Amanda je znala da je krajnje napet.

Maksvel Kirk je počeo da govori. Rečenice su bile isprekidane.Nervoza se ogledala u naglim pokretima ruku dok je

objašnjavao kako će ojačati staru zgradu sa armiranim betonom,da bi mogla da izdrži eventualne udarce zemljotresa. Rovario jepo tašni, tražeći crteže i uspeo da prospe papire po podu.Amanda skoči i pomože mu da ih pokupi. Maksvel je nastavioda priča kako će zgrada biti građena u skladu sa padomzemljišta. Vratila se na svoje mesto dok je govorio o di-menzijama i alternativnim mogućnostima. Na kraju, reče i cenu.Pogledao je naokolo, upitavši da li ima pitanja.

To zvuči divno, Makse — oglasi se gospođa Maničeti, punaentuzijazma. Amandi je odmah bila draga.Tvoj plan je apsolutno najbolji koji smo čuli do sada i daleko

najjefitiniji...

Ridov glas je prekide.

Gospodine Kirk — Amanda nikad nije čula da neko izgovoriočevo ime tako uvredljivo — meni se čini da su vaši proračuniza ovaj projekat suviše niski. Vaša želja da dobijete posao je

svakako za pohvalu. Ali, kakve garancije dajete odboru da ćetestvarno moći da izvedete posao sa cenom koju ste nam dali? Maksvel je držao mape sa crtežima. Zglobovi na prstima mu

pobeleše. - Ako se potpiše ugovor, to je poslednja cena. Vi to znate kao i

ja.

Rid nastavi neumoljivo.

- Ja isto tako znam preduzimače koji započnu posao i onda

traže od klijenta da se cena ponovo razmatra, znajući da kli jent


44/130

y voki

44

nema drugog izbora, jer je preduzimač na licu mesta, kad jednompočne realizacija posla. — Možda vi znate takve — odvratiMaksvel zajedljivo — ali moja firma tako ne radi.

Rid Bjukenon je ignorisao žaoku. - Isto tako znam, gospodine Kirk, da vi ne možete završiti

posao sa tom cenom i zaraditi.

Maksvel Kirk preblede. Amanda pogleda njegovo izmoždenolice i l jutnja je prože. Zalila je što nije toliko snažna da zgromiRida Bjukenona jednim udarcem.

- Moja firma nije konglomerat kao vaša. Mi ne tražimoastronomske cene da bismo uradili posao — reče Maksvel.

U sobi se oseti naelektrisana atmosfera. Ridov glas je bio tih i

jasan.

- Mi ne tražimo astronomske cene, gospodine Kirk, i negradimo stambene komplekse koji se ruše u more.

Maksvel se ukoči kao da je dobio udarac u pleksus.- Moja firma je bila dezinformisana o stabilnosti terena . ..

- Vi ste na čelu te firme, Kirk. Bili ste odgovorni za svaku

fazu gradnje. Toga ste svesni, kao i ja.Amanda je sedela u šoku. Znači to je dovelo njenog oca doivice bankrota. I otac i Suzan su uspeli da to sakriju od nje. To je

bio razlog što više nije dobijao nove ponude. Niko nije hteo daima posla sa firmom čije su se zgrade rušile.

Maksvel Kirk poče da vraća crteže u aktn tašnu. Pogleda NejtHinšoa u oči i reče:

- Nejt, ti znaš da me je sud oslobodio odgovornosti. Ja . ..

Bjukenonove aluzije nisu poštene . .. Nejt Hinšo malo poćuta i onda reče: - Žao mi je, Makse, ne mogu da se složim. Mislim da ima

pravo. Mi sebi ne možemo dopustiti bilo kakav nesrećan događaj.U toku adaptacije, muzej će biti delimično otvoren za posete. Kad

bi samo i jedna daščica pala, to bi bila katastrofa. Maksvel zatvoriakt tašnu.

— Hajdemo Amanda, stvar je odlučena.

Ona poče da ustaje i onda zastade.


45/130

y voki

45

— Gospodine Kirk, da li vi uvek odustajete tako lako? — upitaRid podrugljivo.

Kirk se okrete prema svom protivniku.

- Žao mi je, gospodine Bjukenone, ali ja ne volim da se igramkorporacijskih igara, ne znam pravila.

- Nemojte, molim vas — reče Bjuke- non podrugljivo — dovoljno se dugo bavi- te ovim poslom da znate da jedna

izgubl jena bitka ne znači i izgubljeni rat. — U sobi je bila tišina.Bjukenon nastavi da govori. — Da ste hteli da nastavimorazgovor, ja bih vas upitao kakve su vam mere sigurnosti i

kontrole rada, kao što bih pitao svakog građevinara. Onda bihvam predložio da ponovite ponudu — sa većom, realnijomcenom. Ali, ako niste zainteresovani. ..

Maksvel Kirk je zurio u Bjukenona, boreći se sa svojimemocijama. — Hvala, postupiću tako.

Žamor odobravanja se prolomi prostorijom. Neko je predložioda se komisija sastane sledeće nedelje da ponovo razmotriponudu. Onda je predloženo da se sastanak završi. Bilo je

gotovo! Nekoliko muškaraca ustade. Gospođa Maničeti senervozno smejala zbog nečeg što joj je Kolin rekao. Amanda ječula oca koji joj govori:

- Hajdemo, Amanda.

Rid Bjukenon promrmlja tiho:

- Ne idite, gospođice Bjukenon. Želim da razgovaramo.- Nemamo šta da razgovaramo — uzvrati Amanda ledeno.

Brzina kojom ju je uhvatio za ruku i povukao natrag u stolicu

je iznenadila. Ne shvatajući šta se dešava, Maksvel Kirk je ,gotovo stigao do vrata. Amanda je gledala Ridovo prepianulolice bleda od ljutnje.

- Pusti me — prosikta. Ali, on je ste- že još jače. Videla je oca koji je primetio da je nema. Gledao je po

prostoriji.

- Pusti me. — Trudila se da zadrži kontrolu. — Otac me traži. - Ne. Reci mu da ostaješ. Hoću da razgovaramo o Suzan —

naglo joj pusti ruku.


46/130

y voki

46

Gledala ga je besno, želeći da ga povredi na neki način, da gaudari, ogrebe. Otišla je do oca.

- Sve je u redu, tata, idi bez mene. Ostaću nekoliko minuta daporazgovaram sa gospodinom Bjukenonom.

Otac preblede.

- O čemu? - O Suzan. Ide u posetu gospođi Bjukenon preko vikenda. —

Nije dolazilo u obzir reći mu da je i on pozvan. Pomislila je dasada neće ni ona otići.

- Sutra? — upita Maksvel Kirk, ne verujući. Amanda klimnu glavom.

- Sve ću ti objasniti kad se vratim kući. Otac ju je gledao kao da je vidi prvi put.

- Dobro, Amanda, vidimo se večeras. — Polako se okrenuo iizašao. Osećala je grč u stomaku i bes. Nije se nimalo bolje osećalakad je videla da je i Kolin ostao.

Rid Bjukenon je stajao pored kauča. Kolin joj priđe: - Žao mi je, Amanda. Upozorio sam tvog oca da bi se ovo

moglo desiti. — Da, znam. Hvala ti. — Amanda umorno odgurnuriđi pramen kose koji joj je pao na oči. - Hteo bih da objasnim zašto se nisam javio ...- Nije potrebno — prekide ga.- Ali, jeste. Hteo sam da te vidim .. .

- Žao mi je, ali sam bila strašno zauzeta.- Molim te, Amanda, uvek sam se osećao krivim ...- Ne želim da se tako osećaš. Ti si se zaljubio i to je sve. Sva

sreća što se to desilo pre no što smo se uzeli. Preko Kolinovog ramena videla je Rida Bjukenona u crnoj svilenoj košulji i crnimpantalonama. Stajao je prekrštenih ruku i posmatrao ih. Đavočeka, pomisli ona.

- Ne želim da više govorim o tome, Koline. Ti. . ti si uradiošto si mislio da je najbolje za tebe . .. i za Lizu. Nema šta više dase kaže, osim da ti želim mnogo sreće.

Sklonila je njegovu ruku. Nehotice je uporedila njegov lagani

dodir i Ridov če- lični stisak ruke.


47/130

y voki

47

- Onda mi bar dozvoli da te odvezem kući. Želim daporazgovaramo nekoliko minuta — molio je Kolin.

- Ona ostaje, Brente — reče Bjukenon kratko.Kolin se zbuni i okrenu prema Ridu.

- Šta time hoćeš reći? - A šta misliš? — glasio je podrugljivi odgovor. Kolin je

napravio korak u njegovom pravcu.

- Ako je povrediš.. . zar ti nije bilo dosta što si joj oca razapeo. .Bjukenon se nije pomerio.

- I šta ćeš ti uraditi, Brente? Kolin je stajao stisnutih šaka.

- Ostavi je na miru, Rid. — Ali, Amanda ostaje zato što želi. - Đu bre jedno — prosikta Kolin, bacivši se prema Ridu. Rid ga

zgrabi, zavrnu mu ruku i okrenu ga takvom brzinom da je Kolin

bio bespomoćan od bola. Držeći ga tako, odmaršira ga do vrata iizbaci napolje. Naslonio se na vrata i gledao ga izaz

139214126 Fatalni Susret Širli Hart

Documents