13. septembar 2013.

FILMSKI

PROGRAM

POSVE]EN

SOWI

SAVI]

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ AD

BROJ 36 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

strane 20. i 21.

SVE O

[QIVI

DOMA]ICE

Recepti za

Novo rukovodstvo RPK Kraqevo i ~elnici Grada razgovarali sa privrednicima

PROIZVODWA OPALA,

ZAPOSLENOST STAGNIRAstrana 3.

Ve~eras u Galeriji

„Risim”

strana 17.

NE HVALI

SE REÎMA,

VE]

DELOM

Miloje ûrli}, vo}ar

iz Gorweg Milanovca

strana 12.

Od danas u Mr~ajevcima

strana 13.

strana 7.

POÎWE

KUPUSIJADA

13. 14. i 15.

SEPTEMBAR

Doma}in „Kupusijade”

VELIMIR

ILI]

Iz bele{ki

Radojice

Jeremi}a

O

NASTANKU

I RAZVOJU

IVAWICE strane 8. i 9.

„SUMRAK”

HUMANOSTI

Nedostatak krvi

2 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Udràvi uop{te ne

treba da postoji ko-

mora, ni regional-

na, ni srpska, ukoliko or-

gani vlasti ne prepoznaju

potrebu da uvaàvaju auto-

ritet ove institucije. Ona

ne treba da bude “ikebana”,

ve} mora imati svoju ulogu,

prvenstveno prilikom do-

no{ewa sistemskih i zako-

na koji se ti~u privrede,

jer oni moraju pro}i kroz

ozbiqnu raspravu u komor-

skom sistemu, smatra Jako-

vqevi}. Me|utim, on izra-

àva bojazan da }e, sude}i

po predlogu novog Zakona o

komorskom sistemu, biti

nastavqeno razgra|ivawe

ovih institucija, jer i on

predvi|a “centralizaciju u

Beogradu i marginalizaci-

ju preostalog dela Srbije”.

Prvi ~ovek Regionalne ko-

more je naglasio da je u pe-

riodu od januara do jula na

podru~ju koje “pokriva”

RPK zabeleèn blagi pri-

vredni oporavak, prven-

stveno zbog smawewa in-

flatornog pritiska i

spoqnotrgovinskog defi-

cita, ali i stagnacija zapo-

{qavawa:

- Prema pokazateqima

RPKK, u Moravi~kom i Ra-

{kom okrugu je u ovom pe-

riodu zabeleèn pad indu-

strijske proizvodwe, stag-

nacija zaposlenosti i rela-

tivan pad prose~nih zara-

da. Osim toga, evidentno je

usporavawe uvoza, porast

izvoza i pad deficita rob-

ne razmene. U ukupnim pri-

vrednim aktivnostima ova

dva regiona privreda â~-

ka u~estvuje sa 36,5 odsto,

odnosno vi{e od tre}ine i

zapo{qava 27,6 odsto rad-

nika, {to je tako|e zna~a-

jan kvalitet. Pokrivenost

uvoza izvozom iznosi 86,2

odsto, dok privreda â~ka

ima spoqnotrgovinski de-

ficit od 45,1 odsto, odno-

sno 63,6 pokrivenost uvoza

izvozom.

Posle privatizacije “îp-

sare” tri zadruge i poqo-

privredni proizvo|a~i iz

~a~anskog kraja po~eli su

da rade za tu fabriku, a sa-

radwa }e slede}e godine bi-

ti pro{irena i na okolne

op{tine, tako da }e ona re-

dovno biti snabdevana do-

voqnim koli~inama krom-

pira, istakao je Aleksan-

dar Negojevi}, predsednik

Zadru`nog saveza za Mora-

vi~ki i Ra{ki okrug, po-

hvaliv{i odluku ~a~anske

SG da subvencioni{e pro-

izvodwu krompira i prak-

ti~no uposli skoro 400 po-

qoprivrednih proizvo|a-

~a. Oni èle da rade, ali

imaju problem plasmana

proizvoda, rekao je on, i

apelovao na poqoprivred-

nike da se udruùju u saveze

i zadruge, da bi lak{e obez-

bedili sigurna trì{ta i

cene svoje robe. Skup{tina

Srbije ne bi smela da dono-

si zakone koji se ti~u pri-

vrede, bez saglasnosti Ko-

more, kategori~an je Dra-

gan Jovi}, vlasnik privat-

ne firme “Alfako inèwe-

ring” i predsednik Foruma

privrednika, koji je naveo

primer Zakona o javnim na-

bavkama. Insistirao je da

RPK uti~e na institucije

koje raspisuju javne nabavke

da smawe tro{kove ponu|a-

~ima i predvide da oni is-

puwavaju minimalne uslo-

ve. Predloìo je i da stra-

nim bankama koje odobrava-

ju kredite za neke velike

investicije bude onemogu-

}eno da biraju izvo|a~e ra-

dova, odnosno diskvalifi-

kuju srpske firme. Pri-

vrednici duè vreme traè

da se uprosti procedura,

smawi birokratija i ubrza

izdavawe dokumentacije

neophodne za gradwu i lega-

liazaciju i da lokalna sa-

mouprava obezbedi prostor

opremqen za industrijske

zone, jedna je od zamerki ko-

je je izneo Zoran Bojovi},

direktor “Uniprometa”. Od

dràve, pak, traì, da

predvidi takve mehanizme

na osnovu kojih bi porez od

preduze}a ubirala, po{to

ga ona naplate od kupaca i

da ta pla}awa postanu kraj-

we trasnparentna, a ne da

ih “politi~ki miqenici”

neka`weno izbegavaju.

- Privrednici èle i da je-

dan deo gradskog buxeta,

opredeqen za privredu, bu-

de razvojni i namewen za

podsticaj zapo{qavawa

mladih, da bi se vratili

stru~ni kadrovi koji su

oti{li u inostranstvo.

Potrebne su nam inovacije,

nove tehnologije, stru~-

nost, a toga nema bez mla-

dih qudi - uveren je Bojo-

vi}.

Gde su granice minimuma

kvaliteta, kada je re~ o am-

balaì za prehrambene

proizvode - limenkama i

poklopcima, na primer, pi-

tao je Cane Jovanovi}, su-

vlasnik preduze}a “Polo”,

upozoriv{i da }e zbog wi-

hovog lo{eg kvaliteta, ov-

da{wi proizvo|a~i tu|om

krivicom izgubiti i kupce.

On je traìo i da na zakon-

ski na~in budu regulisani

tradicionalni srpski pro-

izvodi - ajvari, xemovi, ra-

kije, da pod etiketom tih

proizvoda ne bi “prolazi-

lo sva{ta”, poput ajvara od

paradajza i skroba.

Zbog spre~enosti da prisu-

stvuje sastanku, Mili} Po-

povi}, vlasnik preduze}a

“Interfud”, uputio je pi-

smo organizatorima skupa,

koga je pro~itala Biqana

Borovwak iz iste firme,

izazvav{i negodovawe me|u

~elnicima RPK i Grada, a

sa druge strane odobravawe

me|u mnogim privrednici-

ma. U wemu je Popovi}, po-

red ostalog, optuìo NBS

i vlast zbog lo{e monetar-

ne i poreske politke, zbog

koje izvoznici trpe velike

gubitke i ujedno i Pri-

vrednu komoru koja se se ni-

je suprostavila takvoj po-

litici. On smatra i da su

privrednici izgubili po-

verewe u Komoru i da je

neophodno da ona bude de-

mokratizovana i “predata

na upravqawe malim i

sredwim preduze}ima i

preduzetnicima, a ne veli-

kom kapitalu.” Wegove sta-

vove podrào je i Miloqub

\oki}, suvlasnik “Poqo-

otkupa”, koji kao stopo-

stotni izvoznik svake go-

dine beleì velike gubit-

ke. Ukazao je i na lo{e od-

redbe poreskih zakona, zah-

tevaju}i da proizvo|a~i

porez pla}aju nakon reali-

zacije posla i insistirao

da Komora posredstvom

svojih predstavni{tava u

inostranstvu pomogne do-

ma}im proizvo|a~ima da

brè napla}uju robu koju

izvoze. M.N.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

NOVO RUKOVODSTVO RPK KRAQEVO I ÊLNICI GRADA RAZGOVARALI SA PRIVREDNICIMA

U prvom kvartalu u Srbiji je zabeleèn rast BDP za

2,1, a u drugom za 0,6 odsto i rast izvoza, a usporava-

we uvoza. Evidentni su i blagi porast industrijske

proizvodwe i stagnacija inflacije. Ali nasuprot

tome, prvo polugo|e karakteri{u visoka stopa neza-

poslenosti, nizak nivo investicija i opadawe po-

tro{we, o ~emu svedo~i podatak da je promet u malo-

prodaji mawi za skoro 10 odsto. U velikom obimu

jo{ uvek su prisuitni i siva ekonomija i rad na cr-

no.

Devizne rezerve zemqe iznose oko 10,7 milijardi

evra, a referentna kamatmna stopa 11 odsto. Dinar

je u julu oja~ao, ali je 10. septembra zabeleèna we-

gova najnià vrednost u ovoj godini. Ukupan spoq-

ni dug iznosi 26,1 milijardi dinara, od ~ega je

spoqni dug javnog sektora oko 57 odsto. U ovom pe-

riodu smawen je i deficit robne razmene za 24,8 od-

sto.

BR@I IZVOZ OD UVOZA

Lokalna samouprava je ostvarila dobru saradwu sa

ovda{wim privrednicima, Forumom privrednika i

poslovnim udruèwima i ulaè maksimalne napore

da poboq{a privredni ambijent, privu~e nove inve-

stitore i olak{a poslovawe ovda{wim preduze}i-

ma, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}:

- Na{ ciq je i da za godinu - dve izjedna~imo cene

usluga koje pruàju javna preduze}a za pravna i fi-

zi~ka lica, da bismo rasteretili privredu i pomo-

gli privrednicima da zaposle ve}i broj qudi i za-

drè postoje}e kadrove. Nastojimo i da obezbedimo

prostor za otvarawe industrijskih zona, zbog ~ega

}emo u buxetu za 2014. godinu planirati sredstva za

otkup nekoliko desetina hektara zemqi{ta pored

koridora 11, koje }emo infrastrukturno opremiti i

ponuditi potencijalnim investitorima.

INDUSTRIJSKE ZONE PORED

KORIDORA 11

3PRIVREDA

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 [email protected]

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. [email protected]

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 [email protected]

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 [email protected] Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PROIZVODWA OPADA,

ZAPOSLENOST STAGNIRA

U nameri da od

{to ve}eg broja

privrednika iz de-

vet op{tina i gra-

dova u Moravi~kom

i Ra{kom okrugu,

koje “pokriva” Re-

gionalana pri-

vredna komora

Kraqevo, ~uje kon-

kretne probleme sa

kojima se oni suo-

~avaju u poslova-

wu, novoizabrano

rukovodstvo, na ~e-

lu sa predsedni-

kom Petra{inom

Jakovqevi}em i

potpredsednikom

Milisavom Novi~i-

}em, zapo~elo je

seriju sastanaka u

organizacionim je-

dinicama. Posle

Novog Pazara, ta-

kav skup odràn je

u utorak u â~ku i

sa wega }e, kako je

najavio predsednik

Jakovqevi}, Vladi

i Skup{tini Srbije

biti upu}ene odre-

|ene sugestije i

predlozi, posebno

u oblasti monetar-

ne i kreditne po-

litike, poreskog

sistema, javnih na-

bavki.

Magistralni vre-

lovod u Nemawi-

noj ulici izgra-

|en je pre 30 godina, podse-

tio je direktor JKP “â-

~ak” Petar Domanovi}, i

osim {to je poddimenzio-

nisan, tokom tri decenije

je prili~no havarisan,

{to je uzrokovalo ogromne

gubitke toplotne energije

i stvaralo velike proble-

me prilikom odràvwa si-

stema i otklawawa ~estih

kvarova:

- Deonica koja }e biti

izgra|ena do po~etka grej-

ne sezone, bi}e ispitana i

pu{tena u pogon 15. okto-

bra. Radovi u ovoj godini

traja}e do 30. septembra,

do kada }e biti ura|ene dve

sekcije, od korita Lozni~-

ke reke, do vrti}a “Mali

kapetan” i “prelaska” iz

Nemawine u Balkansku

ulicu. Nakon toga izvo|a~

}e zatvoriti gradili{te,

da bi preduze}e blagovre-

meno pripremilo postroje-

wa za rad, napunilo vrelo-

vod i sistem stavilo pod

pritisak.

Domanovi} je zahvalio

i izvinio se stanarima u

Nemawinoj ulici, koja je

prakti~no pretvorena u

gradili{te, zbog ~ega im je

oteàn prilaz zgradama i

obe}ao da }e o{te}ene as-

faltne i zelene povr{ine

biti “vra}ene u prvobitno

stawe” i zadràno vi{e od

80 odsto stabala, odnosno

uklowena samo ona koja se

nalaze na trasi toplovoda.

Radovi su podeqeni na

13 sekcija, od kojih se prva

i druga, ~iji je zavr{etak

planiran do 1. septembra,

“proteù” do novog vrti-

}a, odnosno do Ulice kneza

Vase Popovi}a, obja{wava

tehni~ki direktor JKP

“â~ak” Nenad Ocokoqi},

tehni~ke karakteristike

investicije, progla{ene za

projekat za naredne tri de-

cenije:

-Umesto 20. jula, zbog

problema u isporuci mate-

rijala i opreme, radovi su

zapo~eti krajem avgusta,

zbog ~ega }e ove godine oni

trajati najdaqe do kraja

septembra, kada }e vrelo-

vodna mreà biti napuwe-

na i stavqena pod priti-

sak. Ovih dana izvo|a~ }e

sti}i do raskrsnice sa

Balkanskom ulicom, koja je

prva komplikovana deoni-

ca, po{to se na woj nalaze

jedan objekat i svetlosna

signalizacija na trasi to-

plovoda. Ukupna duìna

vrelovoda, od Lozni~ke re-

ke, do Ulice Stevana Pr-

voven~anog i Bulevara Vu-

ka Karaxi}a i od Lozni~ke

reke, Bulevarom oslobo|e-

wa do preduze}a “Slovas” i

tre}e trase od Nemawine,

preko Svetozara Markovi-

}a do centra grada, iznosi

4.000 metara, {to zna~i da

}e biti postavqeno osam

kilometara cevi.

Osim {to }e zameniti

dotrajali vrelovod, na ko-

me su lane gubici iznosili

21 odsto, nova mreà }e

omogu}iti i prikqu~ewe

novih korisnika, me|u ko-

jima i ~itavog naseqa

“Slobodina kolonija”, ka-

è Ocokoqi}, nagla{ava-

ju}i da su u ovoj investici-

ji “sabrana” najnovija sa-

znawa i nau~na dostignu}a

u oblasti energetike, zbog

~ega }e ovaj savremeni vre-

lovodni sistem biti za

grad kapitalni projekat za

narednih 30 godina.

Glavni izvo|a~ radova,

konzorcijum firmi

“[trabag” i “Logstor”, je

za ma{inske radove na tra-

si vrelovoda angaòvao

ovda{wi “Univerzal”, dok

zemqane radove obavqa

ekipa iz ~a~anskog predu-

ze}a “[trabag Putevi”,

rekla je Mirjana Jakovle-

ska, rukovodilac gradili-

{ta iz “[trabaga”:

- [to se ti~e sekcije 1

i 2, koje su planirane u

2013. godini, za sada od-

li~no napredujemo. Po~eli

smo da radimo ~im je sti-

gao materijal i verujemo da

}emo planirani deo posla

okon~ati do 1. oktobra.

M.N.

4 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRO[LOG PETKA OZVANIÊN POÊTAK RADOVA NA MAGISTRALNOM VRELOVODU

U NEMAWINOJ ULICI

Posle zamene cevovoda u Nemawinoj ulici, bi}e

stvorene mogu}nosti za prikqu~ewe novih korisni-

ka i za zna~ajne u{tede toplotne energije. Investi-

cija }e se sigurno vi{estruko isplatiti, uveren je i

gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je pro{log pet-

ka sa saradnicima posetio gradili{te:

- Posle zamene vrelovoda, u toku grejne sezone ne}e-

mo strahovati od havarija i kvarova i da li }e poje-

dini stambeni blokovi ostati bez grejawa. Nadam se

da }e planirani radovi biti zavr{eni u predvi|e-

nom roku, do 1. oktobra, i nastavqeni kada bude za-

vr{ena grejna sezona.

INVESTICIJA ]E SE ISPLATITI

Posle rekonstrukcije toplovoda u centru grada,

energetski gubitak je zna~ajno smawen, sada je niì

od evropskog proseka i iznosi oko 4,5 odsto. Vrelo-

vod u Nemawinoj, koji predstavqa osnovu grejawa

grada, jer prenosi energiju za grejawe 60 odsto kori-

snika, pak, “ispu{tao” je skoro 23 odsto toplotne

energije, poredi direktor Domanovi}. On podse}a

da su za projektovawe i nadzor upotrebqena sred-

stva iz donacija, koja ~ine oko 15 odsto investicije,

dok je kredit obezbe|en uz kamatu od 2,5 odsto i grejs

period od dve godine. Preduze}e }e ga vra}ati od

2015. do 2019. godine, i to najve}im delom iz u{teda

na gubicima, koji su nastajali u staroj i dotrajaloj

mreì, uveren je Domanovi}.

- Ovim cevima, dugim po 12 metara, te{kim po 950

kilograma, {irine pola metra i {est milimetara

debqine, “ide” 60 megavata energije. Ovakva sloèna

i skupa infrastruktura se, nije preterano re}i, gra-

di jednom u 30 godina, jer ovom investicijom stvara-

mo ne samo sigurnost u isporuci toplotne energije,

ve} i mogu}nost za prikqu~ewe ve}eg broja novih

korisnika.

ENERGETSKI GUBITAK 23 ODSTO

GRAD

Prelaz do pola ulice

„Udarne rupe“ na ulicama â~ka odavno su ve} „zakrpqene“,

ali je posle ovih intervencija horizontalna signalizacija na

mnogim saobra}ajnicama postala gotovo nevidqiva. Jedan od

primera je pe{a~ki prelaz kod Saobra}ajno-ma{inske {kole,

gde se „zebra“ vidi samo do pola ulice, pa je mnogima, posebno

voza~ima, izgleda nejasno da li prelaz jo{ vaì. Mo`da zato

mnoge ~a~anske „fantome“ nije upla{ila ni saobra}ajna poli-

cija, koja je ovih dana bila ispod samog nadvo`waka. Da bi se

pre{la ova ulica, obi~no je potrebno dobro se naoruàti str-

pqewem. Oni koji su u ùrbi mogu da poku{aju na nekom dru-

gom pe{a~kom. Bilo bi dobro „vidqivom“. V. T.

FOTO GLAS

KAPITALAN OBJEKAT ZA GRADPosetom gradili{tu u Nemawinoj ulici, rukovodstvo JKP “â~ak”

i ~elnici Grada ozvani~ili su pro{log petka po~etak rekonstruk-

cije magistralnog vrelovoda od Lozni~ke reke, do naseqa “Aveni-

ja 2”, koja }e biti finansirana iz kredita Nema~ke banke za raz-

voj, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona evra, od kojih je 1,7 predvi-

|eno za zamenu ove deonice toplovoda. Preostala kreditna sred-

stva bi}e utro{ena u drugoj i tre}oj fazi radova, odnosno za

ugradwu cevnog kotla u gradskoj toplani, snage 22 megavata, i da-

qinski nadzor i upravqawe podstanicama. Za radove iz programa

KFW 4, koji se, osim u â~ku izvode u jo{ osam gradova u Srbiji, i

~iji je zavr{etak planiran do po~etka naredne grejne sezone, Mi-

nistarstvo energetike je raspisalo me|unarodni tender, na kome je

za izvo|a~a radova izabran konzorcijum austrijske firme “[tra-

bag” i danske kompanije “Logstor”.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 5GRAD

Odsek za urbanizam sa {est slu`bi (slu-

`ba za normativne poslove iz oblasti pro-

stornog i urbanisti~kog planirawa, slu-

`ba za urbanisti~ke poslove, slu`ba za le-

galizaciju, slu`ba za infrastrukturu, slu-

`ba za upravne poslove iz oblasti gra|evi-

narstva i slu`ba za za{titu ìvotne sre-

dine) i Odsek za imovinsko pravne poslove

su dve organizacione jedinice u sastavu

Gradske uprave za urbanizam. Iako je ak-

tom o sistematizaciji radnih mesta pred-

vi|eno da veliki broj poslova u oblasti

prostornog planirawa, urbanizma, gra|evi-

narstva, stambene i komunalne delatnosti,

ìvotne sredine, imovinsko pravnih odno-

sa obavqa 41 radnik, ova GU zapo{qava 32

izvr{ioca, od kojih je, nagla{ava na~el-

nik Milo{ Milosavqevi}, 25 sa visokom

stru~nom spremom.

Osim {to je, zbog zakonskih ograni-

~ewa, kadrovski nedovoqno popu-

wena, Gradska uprava za urbanizam

nema ni adekvatan sme{tajni prostor i, su-

de}i po izgledu i opremqenosti kancela-

rija u strogom centru grada, nije pretera-

no re}i, da je pastor~e lokalne samoupra-

ve. Vi{egodi{we pri~e o preseqewu ovih

slu`bi i objediwavawu gradskih uprava,

nisu realizovane, ve} je i ova GU “pocepa-

na”, pa su tako odsek za imovinsko - pravne

poslove i slu`ba za legalizaciju sme{teni

u zgradi SG, {to oteàva posao zaposleni-

ma i wihovu komunikaciju sa strankama.

Novi zakonski propisi dali su i nova

zaduèwa i ovla{}ewa GU za urbanizam, a

najnoviji Zakon o posebnim uslovima za

upis prava svojine na objektima izgra|e-

nim bez gra|evinske dozvole joj je u opis

posla uvrstio i obavezu da sve zahteve za

legalizaciju “divqih” objekata dostavqa

Slu`bi katastra. Kada ih ona “obradi”,

prosle|uje ih upravi, koja je du`na da kata-

stru “vrati” podatke o tome da li je objekat

sagra|en na javnoj povr{ini, na saobra}aj-

nici, ili se, na primer, nalazi na dve par-

cele, podse}a Milosavqevi} i nagla{ava

da je Uprava svoj deo posla zavr{ila.

Me|utim, zbog nedovoqne obave{teno-

sti i nepotpunih obja{wewa, gra|ani su

na startu poverovali da je re~ o legaliza-

ciji, i kada su se uverili da je u pitawu sa-

mo upis svojine u katastarske kwige, postu-

pak ukwi`be je prakti~no stao.

Iako zaposleni u oba odseka i svim slu-

`bama nastoje da uvek iza|u u susret gra|a-

nima i da ih {to mawe “{etaju” od vrata

do vrata i od {altera do {altera i sve

“papire” im izdaju u zakonom predvi|enom

roku, ~esto su na udaru kritike. Stranke

im, uglavnom zbog neobave{tenosti i ne-

znawa, nekada pripisuju propuste koje pra-

ve druge gradske slu`be, ili javna preduze-

}a. U drugim slu~ajevima se àle i negodu-

ju zbog toga {to na neka re{ewa, dozvole,

potvrde, ~ekaju duè vreme, ne znaju}i da je

“zako~ilo” ne zbog subjektivnih, ve} zbog

objektivnih razloga, odnosno u resornim

ministarstvima ili drugostepenom orga-

nu. Upravo zbog toga i ~iwenice da u ovoj

oblasti ne postoji sistem zakona, ve} da je

ve}ina kontradiktorana, GU ne moè da

funkcioni{e kao “kancelarija za brze od-

govore”, kojom se hvale neke lokalne samo-

uprave, kaè na~elnik Milosavqevi}. To

ilustruje na primeru izdavawa gra|evin-

ske dozvole kome, kako je naloìo Zakon o

planirawu i izgradwi, prethodi davawe

informacije o lokaciji, odnosno da li na

woj moè da se gradi, ili ne. Pre izdavawa

lokacijske dozvole, Slu`ba za urbanisti~-

ke poslove u ovoj GU je obavezna da u roku

od 30 dana pribavi neophodne uslove, i

upravo u tom postupku dolazi do zastoja, ne

krivicom uprave, ve} prvenstveno repu-

bli~kih javnih preduze}a, “vezanih” za za-

kone u oblasti vodoprivrede, {umarstva,

èleznice, puteva... Tu se dugo ~eka, mora

da se urgira i moli, kaè on, i nagla{ava

da to stranke, ipak, ne treba da interesuje.

Ne èle}i da isti~e rad nijedne slu`be,

niti radnih tela, na~elnik Milosavqevi}

ocewuje da je ove godine dobro radila ko-

misija za planove i podse}a da je u toku

procedura usvajawa izmena i dopuna Gene-

ralnog urbanisti~kog plana, koji je uskla-

|en sa novim zakonskim propisima i da

wemu rok “isti~e” slede}e godine, kada bi

trebalo da bude zapo~et postupak izrade

novog dokumenta. On nagla{ava da je, upr-

kos pritisku javnosti zbog predloga da

Ulica Svetog Save “prese~e” Gradski

park, struka na nivou grada rekla svoje:

“Posle javnog uvida, to re{ewe su jedno-

glasno prihvatile i strukture gradske vla-

sti. Sada ~ekamo {ta }e re}i nadle`no mi-

nistarstvo, komisija i JP “Gradac”, jer od

Gradske uprave ni{ta ne zavisi. Naà-

lost, ova pri~a se godinama koristi u po-

liti~ke svrhe, a niko ne}e javno da kaè da

se ovim re{ewem dobija jo{ dva hektara

gradskog parka i da }e deo do Ulice kraqa

Petra biti pretvoren u botani~ku ba{tu.

Protok saobra}aja bi u tom slu~aju bio br-

ì i samim tim i zaga|ewa u centru mawa,

za razliku od trenutne situacije, kada

Ulicom kraqa Petra u 15 sati prakti~no

ne moè da se pro|e. Ova saobra}ajnica bi

sa Ulicom 10 rasteretila saobra}aj u cen-

tru grada, u kome bi se stvorile mogu}no-

sti da se u gradskom jezgru organizuje jed-

nosmerni saobra}aj i da ono bude oslobo-

|eno intenzivnog saobra}aja.”

Upravo zbog ovog (ne) namernog odugo-

vla~ewa i ~ekawa da kona~no bude usvojen

GUP, nemogu}e je u praksi primeniti i ta-

kozvane planove nièg reda, odnosno {est

planova generalne regulacije, koji su tako-

|e pro{li “sito” i dobili pozitivne oce-

ne stru~ne komisije.

M. N.

Uokviru realizacije projekta „BE

NATUR – boqe gazdovawe lokaci-

jama NATURE 2000“, u Italiji je

od 3. do 7. septembra odràn koordinaci-

oni sastanak, za koji je Grad â~ak, kao je-

dini partner iz IPA dràva, potpisao

Ugovor o subvenciji eksternih akcija

Evropske Unije, sa Delegacijom Evropske

Komisije u Beogradu. Sastanku su prisu-

stvovali predstavnici radnih timova iz

14 partnerskih organizacija koje se bave

za{titom prirode u sedam dràva Jugoi-

sto~ne Evrope.

Tokom koordinacionog sastanka raz-

motreni su svi aspekti realizacije Pro-

jekta, sve pravne procedure, procedure oko

na~ina izve{tavawa i finansijske admi-

nistracije, a odràne su i prezentacije

svih partnera o stepenu realizacije pred-

vi|enih aktivnosti. Odràna je i jedno-

dnevna me|unarodna konferencija o NA-

TURI 2000, kao razvojnoj {ansi Jugoi-

sto~ne Evrope, a prisutni su imali pri-

liku da obi|u rezervat prirode Tore Gua-

}eto, gde se grupa upoznala sa praksom ga-

zdovawa za{ti}enim podru~jima u Itali-

ji. Celokupan koordinacioni sastanak je

kao poseban motiv imao mogu}nosti za

razvoj odrìvog turizma, pa su predstav-

nicima radnih timova prezentovani kam-

ping naseqa, biciklisti~ke i pe{a~ke

staze, objekti kulturnog nasle|a.

Za na{ grad je posebno zna~ajna razme-

na iskustava u oblasti razvoja odrìvog

turizma, imaju}i u vidu Ov~arsko-kablar-

sku klisuru kao zna~ajan resurs i zna~ajno

prirodno i kulturno nasle|e na teritori-

ji na{eg grada.

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA URBANIZAM

GUP NA POPRAVNOM, A VA@I DO 2015.

ISKUSTVA IZ

INOSTRANSTVA ZA NA[ GRAD

Od 1995. do marta 2010. godine u

â~ku je podneto 25.465 zahteva za le-

galizaciju, a od 2003. do 2012. re{eno

3.200 predmeta i izdato toliko do-

zvola. Postupak legalizacije je, me-

|utim, obustavqen, jer je Ustavni sud

u junu ove godine poni{tio 15 odred-

bi zakona. Na~elnik Milosavqevi}

podse}a da je upravo ovda{wa GU za

urbanizam na 15 strana kucanog tek-

sta zakonodavcu uputila najdobrona-

mernije primedbe i sugestije, od ko-

jih je neke resorno ministarstvo i

ugradilo u novi tekst zakona. Iako je

Zakon o planirawu i izgradwi, do-

net 2011. godine, nekim uredbama po-

pravqan i dopuwavan, nikada nije

bio dobar, ocewuje on, {to je, uosta-

lom, i Ustavni sud dokazao, zbog ~ega

je svim lokalnim upravama za urba-

nizam doneo mnogo problema.

PREKINUT POSTUPAK

LEGALIZACIJE!

Predstavnici Grada prisustvovali koordinacionom

sastanku Projekta „BE NATUR” u Italiji

Milo{ Milosavqevi}

Uz ra~une za grejawe po novom ta-

rifnom sistemu, nadle`ni iz JKP

“â~ak” su ovih dana korisnicima,

po tre}i put (ranije je to u~iweno u janu-

aru i maju ove godine) dostavili i obave-

{tewe o po~etku primene novog tarifnog

sistema, koji podrazumeva pla}awe usluga

na osnovu stvarnog utro{ka toplotne

energije, izraènog u kilovat ~asovima,

{to zna~i da je kvadratni metar ukinut

kao obra~unska kategorija. Direktor Pe-

tar Domanovi} isti~e da je re~ o tehni~ki

ispravnijem i korektnijem re{ewu, jer se

uvo|ewem tarifnog sistema stvaraju uslo-

vi za individualnu naplatu i da svaki ko-

risnik pla}a onoliko koliko potro{i.

On nagla{ava da }e u ra~unima korisnika

za avgust i septembar biti sadràn samo

fiksni deo obra~una, koji, konkretno za

stan od 50 kavdrata, iznosi oko 1.400 di-

nara, odnosno da }e varijabilni deo biti

pridodat od po~etka grejne sezone.

- Primena tarifnog sistema predvi|e-

na je novim Zakonom o energetici i odlu-

kom gradske Skup{tine o na~inu snabde-

vawa toplotnom energijom. Ona je i na{a

obaveza koju smo preuzeli potpisivawem

Memoranduma o razumevawu sa Evropskom

agencijom za rekonstrukciju - podse}a Do-

manovi}.

U obave{tewima upu}enim gra|anima,

ina~e, nagla{eno je da je JKP od 1. avgusta

zapo~elo obra~un i naplatu usluga greja-

wa po tarifnom sistemu i da ra~uni sadr-

è fiksni deo, koji se pla}a od avgusta

ove, do avgusta naredne godine, u 12 jedna-

kih mese~nih rata, a varijabilni deo samo

{est meseci, dok traje grejna sezona. U

ovoj koloni bi}e prikazana stvarna i

o~itana potro{wa toplotne energije, iz-

raèna u kWh. S obzirom na to da }e u to-

ku grejne sezone ra~uni biti vi{i, JKP je

u obave{tewima sugerisalo korisnicima

da i u narednom periodu pla}aju mese~ne

iznose identi~ne zaduèwima na osnovu

kvadrata grejne povr{ine.

Preduze}e je preporu~ilo i skup{tina-

ma stanara da u JKP provere da li su sve

grejne povr{ine “ukqu~ene” u obra~un

(ve{ernice, zajedni~ke prostorije, zatvo-

rene terase), da bi tro{kovi bili realno

raspore|eni. Pozvalo ih je i da sve infor-

macije o primeni tarifnog sistema po-

traè li~no u preduze}u, putem telefona

222 - 618, ili na sajtu www.jkpcacak.co.rs.

- Apelujemo na korisnike da redovno

izmiruju obaveze, jer se tako stvaraju uslo-

vi da grejna sezona po~ne na vreme. Prinu-

|eni smo da sve one koji ne pla}aju usluge

utuìmo nadle`nom sudu i iskqu~imo ih

sa daqinskog sistema - upozorio je Doma-

novi}, zahvaliv{i urednim plati{ama i

podsetiv{i da korisnici koji ra~une za

prethodni, plate do 20. u teku}em mesecu,

sti~u pravo na popust od pet odsto.

M. N.

KORISNICIMA DOSTAVQENI PRVI RAÛNI ZA GREJAWE

PO NOVOM TARIFNOM SISTEMU

KILOVAT ÂS POTISNUO

KVADRATNI METAR

6 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Potpisivawem odluka o dodeli sub-

vencija poslodavcima koji su od-

lu~ili da otvore nova radna mesta

za nezaposlena lica sa evidencije Nacio-

nalne slu`be za zapo{qavawe, pro{log

petka je “zatvoren krug” i prakti~no rea-

lizovana tri programa aktivne politike

zapo{qavawa (samozapo{qavawe, novo

zapo{qavawe i javni radovi), za koje je iz

buxeta Grada u 2013. godini obezbe|eno

ukupno 30 miliona dinara. Sa{a Obrado-

vi}, pomo}nik gradona~elnika i predsed-

nik Lokalnog saveta za zapo{qavawe,

podse}a da su 32 poslodavca primila 41

nezaposleno lice, od kojih su {est inva-

lidi. Vrata svojih firmi za ove radnike

iz kategorije teè zapo{qivih, otvorili

su “Alti” koji }e obezbediti posao za tri

invalidna lica, i “Uspon”, STZR “Mar-

ko” i “îpsara” po jedno.

- Poslodavci su potpisali odluke i u

roku od 30 dana }e ih Nacionalna slu`ba

za zapo{qavawe obavestiti koju dokumen-

taciju treba da joj dostave, da bi potpisa-

li ugovore. Wihova obaveza je da radnike

prime na neodre|eno vreme, odnosno da im

obezbede posao najmawe 24 meseca. Ovaj

program, ina~e, realizujemo ve} {estu go-

dinu i gledaju}i efekte podsticaja koje

obezbe|uje Grad, ustanovili smo da je sko-

ro 80 odsto gra|ana koji su na ovaj na~in

do{li do posla jo{ uvek u radnom odnosu.

Za svako radno mesto poslodavci }e do-

biti po 200.000 dinara, odnosno za zapo-

slewe invalidnog lica po pola miliona

dinara. Iako su ovim programom bile

predvi|ene i subvencije za poslodavce ko-

ji “otvore” radne kwiìce za samohrane

roditeqe, ta grupacija sa evidencije NSZ,

naàlost, nije smawena, jer su se, kaè Ob-

radovi}, na konkurs prijavile samo dve

osobe koje, zbog toga {to nisu evidentira-

ne u Centru za socijalni rad, nisu mogle

da iskoriste buxetske pare za obezbe|ewe

posla. On veruje da ne}e biti zloupotreba

prilikom kori{}ewa ovih gradskih sub-

vencija, tim pre {to su sredstva obezbe|e-

wa koje zahteva NSZ izuzetno efikasna.

Po{to je podsetio da je re~ o jednom od

tri programa aktivne politike zapo{av-

wa, poslodavcima koji su potpisali odlu-

ke ~estitao je i zahvalio zamenik gradona-

~elnika Radenko Lukovi}:

- @elim vam uspeh u radu, da u nared-

nom periodu pove}ate profit, da novo-

primqeni radnici tome doprinesu i osta-

nu u radnom odnosu i posle “obaveznog”

perioda. Posebno priznawe i zahvalnost

odajem vlasnicima preduze}a koji su pri-

mili {est invalidnih lica. Realizacijom

tri projekta bi}e zaposleno 168 osoba, od

kojih 50 putem takozvanog samozapo{qa-

vawa, 41 u sistemu novog zapo{qavawa,

dok je 77 sugra|ana angaòvano u javnim

radovima. Poslodavci }e dobiti po 200

hiqada dinara za svako novozaposleno li-

ce, odnosno po 500.000 za invalide.

Lukovi} je najavio da }e u buxetu za na-

rednu godinu biti izdvojena ve}a sredstva

za ovu vrstu podsticaja, jer kako je nagla-

sio, re~ je o zdravom modelu zapo{qavawa

sugra|ana i “ciqanom projektu”, s obzi-

rom na to da je nezaposlenost najve}i pro-

blem ne samo u â~ku, ve} i u ~itavoj dr-

àvi. M. N.

Smallville Kragujevac, moderni stambeni kompleks koji je postao sinonim za kva-

litet ìvota, nudi svojim potencijalnim kupcima stanove i lokale po najboqim ce-

nama.

Za dvosobne stanove i stanove na 5. i 6. spratu treba izdvojiti samo 833 evra/m2,

plus pdv, dok su lokali u prizemqu dostupni ve} od 667 evra/m2, plus pdv. Uz svaki

stan obezbe|eno je i gara`no mesto, a uz lokal parking mesto gratis!

Saznajte vi{e informacija o aktuelnoj ponudi na broj telefona 381 34 635 264

ili na sajtu www.smallville.rs.

Uorganizaciji ~a~anske Crkve, u

sredu je na obali Zapadne Mora-

ve, pored pomo}nog terena sta-

diona FK Borac, odràn parastos

stradalima od komunisti~kog terora.

Goran Davidovi}, predsednik Komisije

za otkrivawe masovnih grobnica, tom

prilikom je podsetio da se na ovom me-

stu okupqaju svake godine kako bi oda-

li po~ast `rtvama komunisti~kog te-

rora.

- Komisija je nastavila rad. Me|u-

tim, imamo velikih te{ko}a, i pored

~iwenice da je Komisija od lokalne sa-

mouprave dobila pola miliona dinara,

{to smatram da je nedovoqno za ovaj ve-

liki posao. Veliki su problemi, jer se

i se}awa svedoka ne podudaraju. Na|eni

su neki materijalni ostaci koji ukazuju

da su izvr{ene egzekucije, ali smatram

da lokalnoj samoupravi nije u interesu

da nam pomogne. Nadam se da }emo usko-

ro imati i prve rezultate - rekao je, iz-

me|u ostalog, Goran Davidovi}, pozi-

vaju}i svedoke da se jave i daju dodatne

informacije, ukoliko wima raspolaù,

i na taj na~in pomognu u rasvetqavawu

istine.

Aco \enadi}, koordinator Komisi-

je i koordinator Ravnogorskog pokreta,

istakao je da Slovenija ima mawe ma-

sovnih grobnica od komunisti~kog te-

rora, a da je za tu namenu izdvojila dva

miliona evra.

- Kod nas su ta nov~ana sredstva be-

zna~ajna i ne treba da ih izdvaja lokal-

na samouprava, nego dràva, a ona nema

razumevawa, jer je ukinuta republi~ka

Komisija. Jasno je da dok su komunisti

na vlasti, te{ko }e se {ta uraditi. Sa-

vremena oprema nam je nedostupna, ali

jednom }emo dobiti validan skener ko-

ji }e ispitati teren i ako bude prona|e-

na grobnica, stadion }e morati da se

ru{i. Tada }e biti odgovorno rukovod-

stvo koje danas pravi stadion, a nije is-

pitalo {ta se nalazi ispod temeqa. â-

~anska Srpska pravoslavna crkva, koja

odràva parastos, godinama podse}a na

stradawe uglednih â~ana 1945. godine,

kada su mnogi stradali samo zbog toga

{to su bili pravoslavci i doma}ini.

Svedoci smo da danas imamo mnogo re-

habilitovanih stradalnika, {to samo

dokazuje koliko su veliki ratni zlo~i-

ni tog vremena. Znamo da ratni zlo~ini

ne zastarevaju, tako da Komisija za ot-

krivawe masovnih grobnica, kojih ima

i previ{e {irom otaxbine Srbije, po-

ku{ava da otkopa istinu i da se na

osnovu we nekome sudi - kazao je Aco

\enadi}, naglasiv{i da ih na to obave-

zuje i Rezolucija o osudi komunisti~-

kih totalitarnih reìma, koju je done-

la EU, i koju, ako ho}emo u Evropu, mo-

ramo i mi prihvatiti, ali ne deklara-

tivno.

N. R.

POTPISANE ODLUKE O DODELI SUBVENCIJA POSLODAVCIMA ZA NOVO ZAPO[QAVAWE

TRI ZDRAVA MODELA

ZAPO[QAVAWA

Iako zapo{qava oko 30 radnika, privredno dru{tvo “Uspon” je odlu~ilo da iskori-

sti buxetska sredstva za podsticaj zapo{qavawa i u radni odnos primi jedno invalid-

no lice, {to je ne samo zakonska, ve} prvenstveno moralna obaveza i socijalno odgovo-

ran ~in, smatra jedan od suvlasnika firme Vladimir Krsti}:

- Ovo je zna~ajna pomo} firmama koje imaju mogu}nosti da prime i prihvate lica sa

odre|enim stepenom invaliditeta. Na{a iskustva su, nasuprot onima koji imaju neku vr-

stu odbojnosti prema ovoj kategoriji teè zapo{qivih lica, izuzetno pozitivna, jer re~

je o veoma odgovornim i vrednim osobama koje intelektualnim i qudskim vrednostima

nastoje da nadoknade fizi~ki hendikep.

Studio “Maru{ka” nastoji da svake godine “raste i napreduje”, zbog ~ega je vlasnica

Maru{ka Topalovi} iskoristila mogu}nost i konkurisala za buxetka sredstva, zahva-

quju}i kojima je otvorila radno mesto za jednu fakultetski obrazovanu radnicu. Re~ je

o diplomiranom ekonomisti, koga, kako kaè Topalovi}ka, firma sa 10 zaposlenih, ra-

nije nije mogla sebi da priu{ti: “Po{to da planiramo da i ubudu}e pro{irujemo pro-

izvodwu, svake godine }emo prakti~no imati potrebe za prijem dva radnika. O~ekujemo

da to budu kvalitetni i obrazovani qudi, {to }e doprineti i da budu}nost preduze}a

bude izvesnija. Dodela ovih sredstava je od izuzetnog zna~aja, jer, pored ostalog, potvr-

|uje da Grad misli o nama i da neko èli da nam pomogne da budemo jo{ boqi.”

MORALAN I SOCIJALNO ODGOVORAN ÎN

NAJBOQE CENE STANOVA

I LOKALA U NASEQU SMALLVILLE

ODR@AN PARASTOS STRADALIMA

OD KOMUNISTI^KOG TERORA

„KOMISIJA POKU[AVA

DA OTKOPA ISTINU”


NEDOSTATAK KRVI

7TEMA

Kao i u ve}ini zdrav-

stvenih ustanova u

Srbiji, i u ~a~an-

skom Zdravstvenom centru

ve} godinama vlada “nesta-

{ica“ krvi. Ovaj problem

posebno je izraèn tokom

letwih meseci, kada je zbog

godi{wih odmora davala-

ca krvi mnogo mawe, a po-

trebe za ovom dragocenom

te~no{}u su ve}e. Brojni su

razlozi i uzroci koji su

doveli do toga da se na ove

nekada veoma masovne akci-

je, odaziva sve mawe qudi.

„Uru{avawe“ velikih

preduze}a u posledwih ne-

koliko decenija, sve ve}a

nezaposlenost i siroma-

{tvo kao da je „uru{ilo“ i

humanost u qudima... Da je

va`no dati krv za drugoga,

naàlost, mnogi od nas

shvate tek kad je nama ili

nekom na{em bliskom ì-

vot ugroèn. Pa i tada, ~e-

sto se ~uje pitawe: „Kako

bolnica nema krvi na zali-

hama?“

MALE AKCIJE

- VELIKI ZNAÂJ

Slu`ba za transfuziju

krvi u ~a~anskoj bolnici

godi{we prikupi oko 3.600

jedinica krvi. Sa ovom ko-

li~inom se „pokrivaju“ po-

trebe pacijenata iz â~ka,

Lu~ana, Gu~e, Ivawice, ne

samo kada su na le~ewu u

bolnicama u ovim mestima,

ve} i u drugim centrima –

Beogradu, Kragujevcu... Na-

~elnica Slu`be za tran-

sfuziju krvi u ~a~anskoj

bolnici dr Slavica Kita-

novi} kaè da se doga|alo

da budu na minimumu zali-

ha, ali da nijedan pacijent

nije ostao nezbrinut, iako

je situacija sve teà. Dnev-

ne potrebe su od 20 do 30 je-

dinica krvi, zbog ~ega bi

trebalo da postoji bar jed-

na akcija sedmi~no.

-Krv je za mnoga oboqe-

wa jedini lek, kao {to je

leukemija, koja je u porastu,

~ak i me|u mladim qudima.

Pove}ava se i broj pacije-

nata sa karcionomima, koji

posle hemioterapije moraju

da primaju trombocite...

Rezerve krvi su sve mawe,

pa se tada moraju angaòva-

ti rodbina i prijateqi

obolelog, organizuju se

vanredne akcije, obave{ta-

vamo javnost putem medija

da nam treba krv... Imamo

registar davalaca sa ret-

kim krvnim grupama, wih je

oko sto i u slu~aju hitno-

sti skoro uvek se odazovu

na na{e pozive – obja{wa-

va dr Kitanovi} na~ine na

koje se prevazilaze „krize“,

nagla{avaju}i da u posled-

wih nekoliko godina veli-

ki zna~aj imaju „male“ ak-

cije koje organizuje neko-

liko privatnih preduze}a,

kao i one koje se sprovode u

mesnim zajednicama.

Najmasovnije su akcije

udruèwa iz preduze}a

„Sloboda“ i Fabrike re-

znog alata. Preduze}e „Do-

mis“ svake godine organi-

zuje akciju, nedavno je to

uradio i „Alti“, ranije

„Znamgraf“, „Koka-kola“.

Dobru saradwu Slu`ba

ima sa „Uniprometom“, u

planu je akcija u preuze}u

„Alfako-inèwering“, ~i-

ji je vlasnik Dragan Jovi}

godinama redovan davalac.

Pohvalno je i {to se mesne

zajednice u posledwe vreme

„takmi~e“ na ovaj na~in, pa

su tako organizovane akci-

je u „3. decembru“, Avlaxi-

nici, Paliluli, Lugovi-

ma...

UKQUÎTI MLADE

QUDE

Prose~na starost do-

brovoqnog davaoca krvi u

â~ku je izme|u 40 i 50 go-

dina. Oni uglavnom kaù

da dru{tvo za wih ima

„sluha“ - samo na re~ima!

Ve}ina vlasnika privat-

nih preduze}a smatra da je

davawe krvi „privatna

stvar“, pa se na prste jedne

ruke mogu nabrojati oni

koji zaposlenima omogu}a-

vaju zakonske slobodne da-

ne. I u mnogim zdravstve-

nim ustanovama vi{estru-

ki davaoci krvi, kad se raz-

bole, retko gde imaju pred-

nost. Osim plaketa i prije-

ma kod gradskih ~elnika,

grad â~ak, kao i ve}ina

drugih gradova u Srbiji,

sve mawe pomaè organizo-

vawe ovakvih akcija... U

sveop{toj krizi saose}aj-

nosti, mladi se veoma malo

„regrutuju u dobrovoqce“.

Slavica Cvetkovi},

~lan Udruèwa dobrovoq-

nih davalaca krvi Fabrike

reznog alata, kaè da se

prilikom organizovawa

godi{wih akcija naj~e{}e

sve svodi na pomo} i podr-

{ku same fabrike i li~no

angaòvawe ~lanova. Udru-

èwe ima dobru saradwu sa

sli~nim dru{tvima iz dru-

gih gradova Srbije, iz Re-

publike Srpske i iz dese-

tak gradova iz Crne Gore...

-Organizujemo dve akci-

je godi{we, na koje se oda-

zove od 250 do 300 qudi.

Wima je dovoqan mali znak

pa`we. Ali tada izostaje

pomo} dru{tva. Da bismo

dobro organizovali akcije

i druèwa, koja su veoma

zna~ajna, koristimo li~na

poznanstva... Tako je bilo u

avgustu, kada nam je u gosti-

ma bilo oko 50 davalaca iz

Crne Gore i Republike

Srpske. Zamolili smo grad

da nam pomogne da im obez-

bedimo preno}i{te i

obrok, ali nam je odgovore-

no da grad nema sredstava

za to. Znamo mi kakva su

vremena. Dajemo krv i ne

o~ekujemo ni{ta zauzvrat.

Ali, dovoqan je mali znak

pa`we i po{tovawa od

dru{tva. Mladih je veoma

malo me|u davaocima. Ne-

maju vremena, kaù, a ustva-

ri nemaju podsticaj ni iz

svojih porodica, ni od dru-

{tva – kaè Cvetkovi}eva,

koja je za proteklih 25 go-

dina krv dala 56 puta.

I na~elnica Slu`be za

transfuziju dr Kitanovi}

smatra da je problem {to

su dobrovoqni davaoci

slabo stimulisani i ani-

mirani, u ~emu posebnu

ulogu treba da ima Crveni

krst sa svojim volonteri-

ma. Ona dodaje da se sa edu-

kacijom mora krenuti od

{kolskih dana, kako bi naj-

mla|i shvatili va`nost i

samo zna~ewe ovog humanog

~ina. Akcije me|u ~a~an-

skim sredwo{kolcima su

veoma uspe{ne, ali posle

zavr{etka sredwe {kole,

mladih qudi gotovo da ne-

ma me|u „dobrovoqcima“.

-Veoma je va`no da deca

od najranijeg doba shvate

da na ovaj na~in mogu dru-

gome spasiti ìvot. Bilo

bi dobro da â~ak ima bar

jedan „transfuziomobil“

kakve ima Beograd, jer mno-

gi, posebno mladi, imaju

otpor prema bolnici, pa

bi akcije mogle ~e{}e da se

organizuju i na otvorenom.

Naravno, i vi{estruke da-

vaoce treba „stimulisati“,

bar malim znacima pa`we.

Trebalo bi da imaju pred-

nost na nekim {alterima,

pri lekarskim pregledima,

ultrazvuku, skeneru, mamo-

grafiji... Kad nam se obra-

te za pomo}, na{a Slu`ba

„interveni{e“ kod kolega

i tada uglavnom nema pro-

blema – kaè dr Kitano-

vi}.

Krv moè dati svaka

zdrava osoba od 18 do 65 go-

dina. Davawe krvi je pot-

puno bezbedno, jer sva opre-

ma koja se koristi je apso-

lutno sterilna, isti~u u

Slu`bi za transfuziju kr-

vi. To je ujedno i provera

sopstvenog zdravstvenog

stawa, jer svi potencijalni

davaoci imaju lekarski

pregled, a krv prolazi kroz

sva laboratorijska ispiti-

vawa. Osim toga, sukcesiv-

nim davawem krvi podsti-

~e se ko{tana sr` da pro-

izvodi mlade krvne }elije.

- Dokazano je da se vi{e-

struki davaoci krvi brè

oporavqaju u nekim bole-

stima – kaè dr Kitanovi}

, dodaju}i da je jedna od

predrasuda i da se kod da-

valaca vremenom stvara ne-

ka vrsta zavisnosti. Krv

moè „prestariti“, jer je

rok upotrebe do 35 dana, a u

optimalnim uslovima ~u-

vawa do 42 dana. Rok za

trombocite je mnogo kra}i,

svega {est sati, a ako se ~u-

vaju u posebnim „me{ali-

cama“ mogu se koristiti u

periodu od pet do sedam da-

na. V. T.

Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika

zaduèn za dru{tvene delatnosti, kaè da grad po-

maè i podsti~e dobrovoqno davala{tvo krvi - ko-

liko moè.

-Iz Udruèwa FRA su nam se obratili za pomo}

ubrzo posle akcije dobrovoqnih davalaca krvi, ko-

ju je rukovodstvo grada organizovalo u junu i koja je

imala odli~an odziv. Povodom toga za daavaoce smo

priredili samo mali koktel. A oni su traìli da

im obezbedimo sme{taj i hranu za goste... Grad u tom

trenutku nije mogao da im iza|e u susret, jer Udru-

èwe nije usaglasilo svoj program sa na{im aktiv-

nostima – rekao je Da~i}.

„NEUSAGLA[ENOST“ AKCIJA

Krv se daje sve ~e{}e „namenski“ - za nekog srod-

nika, prijateqa... Jedan od ovakvih davalaca je i

tridesetjednogodi{wi Goran Kuqanin koji je u

Slu`bu za transfuziju do{ao da pomogne ocu svog

prijateqa.

-Dao sam krv vi{e puta, ali samo kad me neko po-

zove. Po{to imam „deficitarnu“ nultu negativnu

krvnu grupu, ostavio sam svoje podatke za registar.

Za hitne slu~ajeve uvek }u dati krv – kaè kratko

Kuqanin.

„NAMENSKI“ DAVAOCI

„SUMRAK“ HUMANOSTI

Dr Slavica Kitanovi} Slavica Cvetkovi}

Gradska bibliote-

ka „Vladislav Petko-

vi} Dis“ svim dobro-

voqnim davaocima

krvi omogu}ava bes-

platnu godi{wu ~la-

narinu. Zaposleni u

ovoj ustanovi su me|u

retkim u gradu koji

bar tako pokazuju svo-

ju zahvalnost prema

humanim qudima. Wi-

hov primer mogle bi

da slede i druge usta-

nove i preduze}a.

BIBLIOTEKA MISLI

NA DAVAOCE


IZ BELE[KI RADOJICE JEREMI]A

DRU[TVO

Po odluci

evropskih dr-

àvnika na

Be~kom kon-

gresu 1828.

godine doneto je re{ewe da

se Kneèvini Srbiji dode-

le izvesne grani~ne terito-

rije. Tom prilikom dode-

qeno je Srbiji sedam srezo-

va od Drine pa do iza Pro-

kupqa. Tad je prisajediwen

sr. Moravi~ki skoro ceo

Kneèvini Srbiji i grani-

ca je pomerena od Lise i ...

do Javora i Golije.

KNEZ MILO[

NAREDIO IZGRADWU

U tom vremenu dolazio je

u ovaj kraj knez Milo{

Obrenovi} i postavio je

vlasti u novodobivenim

srezovima. Za prvog na~el-

nika - stare{inu sr. Mora-

vi~kog postavqen je Sima

Jakovi} sa sedi{tem sreza u

Pridvorici.

Prilikom prolaska kne-

za Milo{a rekom Moravi-

com naredio je knez na~el-

niku Jakovi}u da podigne

sa gra|anima sreza jednu va-

ro{icu za sredi{te sreza,

i tad je pobijo jedan krst u

Prilikama za podizawe va-

ro{ice. Kako je po me|una-

rodnom ugovoru bilo pred-

vi|eno da se Turci koji su

ìveli u prisajediwenim

srezovima mogu iseliti i

svoje nekretnine prodati,

na~elnik Sima Jakovi} je

otkupio jedan ~ivluk od age

âvi}a, koji je imao svoj

han, ozidan u prizemqu od

kamena a sprat od drvene

gra|e, a to je na mestu gde je

danas novi hotel, vi{e

Elektri~ne centrale (na

kome sam kasnije namestio

elektr. mlin za prostu me-

qavu). îvluk je sadrào

zemqi{te od Glije~kog po-

toka niè Ivawice pa sve

do potoka ûdi}a vi{e

Mir~etinog imawa. To je

sve prozvano “Jakovi}a po-

qe”... Mesto na kom postoji

Ivawica bilo je barqivo i

obraslo ve}inom ivama. Ja-

kovi} sa kulu~arima pro-

~istio je od {ibqa ...to me-

sto je isparcelisao na uli-

ce, ~etiri uzdu`ne i neko-

liko prekih, i obeleìo na

sredinskoj ulici tri mesta

za pijace. Veliki sto~ni

pijac odredio je gde je sada

park i pozadi do potoka

prema pijaci podignuta je

stara sreska zgrada - koja

vi{e ne postoji. Na sredi-

ni varo{ice ozna~io je pi-

jacu za hranu i namirnice i

na Zelenom vencu malu pija-

cu za drva i sto~nu hranu.

PRVU IVAWICU

ODNELA VATRA

Kad je Jakovi} isparce-

liso ulice pozvao je imu}-

nije seqake iz sreza da mo-

raju podi}i na dodeqenim

parcelama ku}u i radwu u

{to kra}em roku, a

prema svome

imu}nom sta-

wu. Zgrade

su primi-

tivno gra-

|ene, ve}i-

nom od

bondruka,

nepe~enih

cigqi i dr-

vene, pokriva-

ne letvom i sla-

mom. Ovo se obavqa-

lo sa jeseni 1832. i prole}a

1833. godine. Imu}niji se-

qaci op. [umqanske zauze-

li su skoro sve placeve oko

pijace, kao Petronije Pi-

vqak iz Ra{~i}a, bra}a

Popovi}i i Savi}i iz Sve-

{tice. Tako|e dobili su le-

pa mesta i imu}niji trgov-

ci seqaci iz sreza i podi-

gli dobre ku}e: kao Kuzman

[olaji} iz Lise, Milosav

Karaklaji} iz [arenika,

Todor Tutunovi} iz Rada-

qeva, Vu~i} Bojovi} iz Sr.

Reke, koji je bio narodni

poslanik i podigao je ku}u

sa drvenim balkonom prema

pijaci (koja je sad moja svo-

jina).

Podignuta varo{ica od

tako hr|avog materijala za-

palila se u 1844. godini i

izgorela je skoro cela, sem

nekoliko ku}a u ulici od

ispod brda ... Ostala je i

crkva, jer je od tvrdog mate-

rijala pravqena i nije bila

u blizini privatnih zgra-

da. Crkva je podignuta 1836.

godine od strane ìteqa

op{tina: Ivawice, [uma i

Lise. Kupqen je i dobro-

voqni prilog u Kneèvini

Srbiji i Beogradu, prilozi

su bili obilni zato {to je

narod u tek oslobo|enom

kraju re{en da podigne bo-

gomoqu. Po{to je varo{i-

ca izgorela, a u woj je bilo

naseqa od zanatlija i trgo-

vaca sa porodicama nekoli-

ko stotina du{a, odmah se

pristupilo obnovi izgore-

lih zgrada, zidawe zgrada

vr{eno je pravilnije i od

tvrdog materijala - kamena

i cigqe, i za nekoliko go-

dina obnovqena je Ivawi-

ca. Imala je nekoliko le-

pih zgrada koje i danas po-

stoje - kao ku}e \or|a i

Milana Petrovi}a, Tadije

Tutunovi}a i dve - tri zgra-

de Kuzmana [olaji}a koji

je bio doseqen u Ivawicu.

Zgrade su pokrivane

sa }eramidom ko-

ja i danas slu-

ì. Varo{i-

ca je bila

naseqena

v e } i n o m

od gra|ana

i zanatlija

iz okolnih

sela sreza,

ali je bilo do-

sta prebeglih po-

rodica iz Sanxaka -

Sjenice i Nove Varo{i, jer

su beàli od Turaka u oslo-

bo|enu Kneèvinu Srbiju.

Od tih doseqenika iz San-

xaka bilo je dosta uglednih

trgovaca u Ivawici: Mi-

lan~i} Petrovi} koji je

ozidao onu veliku zgradu do

dana{we Bioskopske sale,

pa \or|e Petrovi}, koji je

zidao one dve velike zgrade

na sto~noj pijaci put Ja-

vorske ulice koja i danas

pripada naslednici Dari

Petrovi}, pa Gavrilo Pe-

trovi}, Risto Toma{evi},

Dimitrije Radulovi} i dr.

PRVI KAPITAL OD

TRGOVINE SVIWAMA

Ivawi~ki trgovci,

oslawaju}i se na svoje kala-

uze po srezu, trgovali su sa

stokom, koòm, vunom, ko-

zinom, lojem, voskom i tom

sli~no od seoski proizvo-

da, a naro~ito je se mnogo

trgovalo sa mr{avim svi-

wama, koje su trgovci lu~i-

li na odre|enim mestima po

srezu i u ~oporima 100 - 200

kom. terali sa ~obanima u

[abac i prodavali na ske-

li za izvoz u Austro - Ugar-

sku. Proizvodwa sviwa bi-

la je vrlo dobro razvijena u

celom srezu. Imu}niji se-

qak imao je po 10 - 15 krma-

~a i ~im mu se koja oprasi

ode kod trgovca u Ivawicu

ili wegova kalauza u selo i

na svako prase dobije pred-

ujam po dukat u zlatu, {to

mu sluì za doma}e potre-

be, prasad hrani i podiè i

kad dostignu teìnu od 20 -

25 oka dogoni na lu~ad i

predaje ih po odre|enoj ce-

ni onom kupcu od kog je uzeo

predujam. Ovaj posao sa od-

gojem sviwa napredovao je

mnogo od 1860. do 1885. god.

Posao su u velikom obimu

obavqali Kuzman [olaji},

\or|e i Milan~i} Petro-

vi}i, Petronije Pivqak i

jo{ neki - svi preko kalau-

za po selima.

Posle rata 1876 - 77. go-

dine Ivawica je po~ela na-

glo napredovati i razvija-

ti se u svakom pogledu, jer

su novi putovi pred rat

prose~eni, a stari popra-

vqeni. Qudi su nabavqali

boqu zapregu, videv{i to

od vojske koja je za vreme ra-

ta bivakovala oko Ivawi-

ce, a bile su u Javorskoj voj-

sci brigade Rudni~ka i

[aba~ka koje su u pogledu

saobra}ajnih sredstava

mnogo izmakle od na{eg

kraja. Sva roba koju je na{

srez imao za izvoz i uvoz u

Ivawicu preno{ena je na

tovarnim kowima, do rata

i neku godinu posle. Tek po-

sle rata po~ela su odlaziti

po neka volovska kola za

Beograd, za prenos robe.

Put je trajao 16 - 18 dana do

Beograda i natrag ... Od

1880 - 90. godine u Ivawici

je radilo 50 - 60 trgova~kih

i zanatliskih radwi. Po-

stojao je u Ivawici Abaxi-

sko - terzijski i Trgova~ki

esnaf, sa 40 - 50 punoprav-

nih ~lanova. Postojala je

Gra|anska ~itaonica, koja

je osnovana 1884, a 1888. go-

dine imala je 36 redovnih

~lanova. Postojala je Gra-

|anska pozori{na druìna,

koja je zimi prire|ivala po

nekoliko predstava. Mu-

{karci su igrali i ènske

uloge i obla~ili ènska

odela, jer se ènske nisu

mogle pridobiti za ~lani-

ce.

IVAWIÂNI GAJE VO-

]E I IZVOZE PEKMEZ

Posle godine 1880, kada

je Austro - Ugarska po~ela

carinski rat primewivati

na izvoz iz Srbije, a naro-

~ito kad je vra}eno nekoli-

ko ~opora sviwa sa granice

i trgovci pretrpeli velike

Ugledni ivawi~ki trgovac Radojica Jeremi} (1876 - 1964), o ~i-

jem ìvotnom putu smo pisali u pro{lom broju “Glasa”, osta-

vio je za sobom bele{ke o svom mestu, koje uz minimalna skra-

}ewa i izmene, neophodne zbog o{te}enosti rukopisa, objavqu-

jemo u ovom broju. Izvorni tekst poti~e iz 1956. godine, a sa~u-

vala ga je Jeremi}eva unuka Jelena Lukovi}

O NASTANKU I RA

“Ivawicom

je prozvana zato

{to je taj deo Ja-

kovi}a poqa bio

obrastao ve}i-

nom ivama”

Slava trgovaca, 1932. u Ivawici

Hotel Spasovi} u Ivawici

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 9DRU[TVO

{tete, odgoj sviwa u srezu je

obustavqen, jer su pale u

bescewe. Brdski seqaci

pre{li su na odgoj ovaca i

govedi, a seqaci niz reku

Moravicu po~eli su naglo

saditi vo}e: {qive maxar-

ke i jabuke budimke, tako da

je od 1895 - 1912. godine vo-

}arstvo davalo srezu veli-

ki doprinos. [qive su

pretvarane u rakiju, a su{e-

ne izno{ene na {qivarske

pijaca u Vaqevo i â~ak.

Oko 1900. godine rod {qi-

va bio je obilan, te je se po-

~eo prera|ivati u pekmez za

izvoz u inostranstvo. Ovim

poslom bavilo se nekoliko

trgovaca iz Ivawice: Mi-

lutin Popovi}, Grujica Je-

li}, Svetozar Jeremi}, Ga-

vrilo Bo{kovi} i drugi. U

1903. godini izra|eno je u

srezu Moravi~kom preko

200 vagona pekmeza od {qi-

va. Sama firma Radojevi} i

Jeremi} izradila je 52 vago-

na. Pekmez je prevla~en ra-

baxijskim kolima do Kra-

gujevca kao najbliè èle-

zni~ke stanice i odatle iz-

voèn u inostranstvo. Kad

je podignuta èlezni~ka

pruga do â~ka i Poège

po~eo je izvoz jabuka, daski

i greda za unutra{wost Sr-

bije, po{to je ovaj srez obi-

lovao sa prvoklasnim ~eti-

narima.

Godine 1910. firme Mi-

hailovi} i Paligori} iz

Kragujevca uzeli su u eks-

ploataciju {ume u Goliji,

izvukle parnu ma{inu za

preradu smr~evine u Sred.

Reci i montirali je do

1912. godine, kada im je za

vreme rata izgorela. No, iz-

vesni trgovci iz Ivawice

i bogatiji seqaci koji su

imali svoje {ume podigli

su strugare na pogon vodom

i taj se posao lepo razvijao,

tako da smo imali 10 - 12

poto~ara - strugara. Prvu

strugaru u Goliji podigli

su Milutin Popovi} i Gru-

jica Jeli}, u Beloj Reci

Svetozar Jeremi}, u Sred-

woj Reci bra}a Petrovi}i,

u Vionici bra}a Pejovi}i,

i drugi.

U VARO[ICU STI@E

STRUJA

U godini 1907. pokrenuo

sam ja sa nekoliko mla|i

trgovaca iz Ivawice da is-

koristimo pad reke Mora-

vice, na kom je bila jedna

vodenica poto~ara Milo-

vana [olaji}a a koju je ot-

kupio Milutin Popovi},

da bi na tom mestu podigli

Elektri~nu centralu, ali

kako u Ivawici nije bilo

pojedinaca da bi to podi-

gli, to smo odlu~ili da

osnujemo Akcionarsko

elektr. dru{tvo sa kapita-

lom od 100.000 dinara ...

Tad smo pristupili upisu

akcija, kupovini zemqi-

{ta, pripremi planova za

branu, jaz i zgradu za ma{i-

neriju, za{to smo proveli

skoro dve godine dana. Iz-

radili smo varo{ku mreù

za osvetqewe radwi i sta-

nova, tako da smo uo~i Bo-

ì}a 1910. godine pustili

prve zrake elektri~ne sve-

tlosti po celoj varo{ici.

Stanovni{tvo nije znalo

da }emo to ve~e pustiti

osvetqewe, pa kad je oko

osam ~asova uve~e sinulo,

sve je bilo na nogama i pro-

velo do neko doba no}i na

ulicama. Cena osvetqewa

bila je dinar i po mese~no

na sijalicu od 16 sve}a.

Na{a je tre}a po redu

podizana hidrocentrala u

Srbiji. Docnije smo podi-

gli mlin za prostu meqavu,

sa dva para kamewa, koji je

bio sme{ten u âvi}a kona-

ku u prizemqu, zatim jedan

gater za strugawe daski i

greda, pa dve vunovla~are, a

docnije radionicu za izra-

du drvene buradi za pekmez

i izradu sanduka za pakova-

we jabuka i {tajgni za siro-

vu {qivu. Sve je to isprav-

no radilo do 1945. i tad je

predato Narodnim vlasti-

ma bez ikakve naplate, od

~ega je obrazovano preduze-

}e “Golija”.

POSLE PRVOG

SVETSKOG RATA

Ceo narod sreza bio je

sedam ratnih godina istro-

{en i fizi~ki i materijal-

no... Pojedinci su po~eli

da obnavqaju imawa, zgrade

i radwe, ali je kapitala ne-

dostajalo. Ali, tad nastupa

ekonomska kriza u celoj ze-

mqi, od 1924. do 1932. bila

je nesta{ica i novca i ro-

be, sve je poskupelo, te su

mnogi trgovci ispropadali

sa svojim poslovima. Od

1935. u masi je nastupilo

poboq{awe, a i rodne go-

dine, te su se po~eli opora-

vqati gra|ani sreza, jedan

deo proizvodwom stoke a

drugi deo rodom {qiva i

jabuka koji je bio obilan i

dobro unov~avan... U srezu

Moravi~kom otkrivena su

dva rudnika antimona, u

Lisi a docnije u Glije~u. U

Lisi je dobio pravo istra-

ìvawa neki rudar Kneè-

vi} iz â~ka i u 1905. godi-

ni dobio je pravo na eks-

ploataciju i to pravo pro-

da Francuzu koji osnuje Ak-

cionarsko dru{tvo Lisa za

va|ewe i topqewe rude, koje

je po~elo 1906. da razvija

poso. Podigli su dve topio-

nice i druge sporedne zgra-

de, ali im je nedostajao ka-

pital, a rudnik je bio sa ru-

dom siroma{an, te su bili

prinu|eni prodati rudnik

ili obustaviti rad, te pri

kraju 1910. Francuzi ustupe

rudnik i sve gra|evine i pe-

}i na Bukovici jednom ne-

ma~kom preduze}u (tad mi je

propalo 50.000 franc. fra-

naka koliko sam imao akci-

ja upla}eno). Nema~ka fir-

ma dovede stru~ne qude za

antimonske rude i razviju

mnogo boqe poso od Fran-

cuza. Rudnik antimona u

Gle~i dobio je u ekspoata-

ciju jedan Jevrejin iz Beo-

grada Ezra Kajon i podigao

u ivaw. varo{ici jednu to-

pionicu rude antimona u

antim. bra{no, to izvozio

u inostranstvo, i radio od

1938. do rata 1941. god, kad

je posao morao da napusti i

pobegne iz zemqe, a Nemci

zauzmu wegov rudnik u Gli-

je~u. Topionicu u Ivawici

zatvore, a rudu iz Gle~a vu-

kli su u topionicu na Buko-

vici i radili su do kraja

1944. godine. Oba ova rud-

nika krajem 1945. uzele su

Narodne vlasti, sa svima

postrojewima, alatom i

zgradama, i otpo~eli u

1946. g. rad i radili neko-

liko godina, i obustavili,

jer su rashodi bili ve}i od

prihoda a oskudevali su u

qudima koji su poznavali

posao. Danas postoji ~ita-

va kolonija i topionica

~ije zgrade iskori{}uje Jug.

Armija.

IZ BELE[KI RADOJICE JEREMI]A

ZVOJU IVAWICE

K}erke ivawi~kih trgovaca, Prilike 1912. godinaRadojica Jeremi} sa grupom Ivawi~ana na vodopadu

10 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINEMARKETING


PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 11MARKETING


12 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40

pasuq 300

paprika 30 - 60

paradajz 50

krastavac 60

praziluk 120

tikvice 50

boranija 200

brokoli 300

plavi patlixan 50

kupus 20

karfiol 80

per{un 30

{argarepa 60 - 70

cvekla 100

spana} 250

zelena salata 30

crni luk 60

beli luk 400

VO]E

{qive 30 - 40

suve {qive 300

jabuke 40 - 60

kru{ke 50 - 60

breskve 50 - 80

nektarine 50 - 80

lubenice 15

gro`|e 50 - 70

ju`no vo}e 100 - 240

orasi 1.400

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350 - 370

jaja 8 - 13

kajmak 500 - 600

sir 250 - 350

pr{uta 1.400 - 1.600

slanina 300 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 230 - 250

ovce 120

jagwad 220

p{enica 24 - 25

je~am 25

kukuruz 20 - 22

Usali Gradskog ve}a,

pro{log ~etvrtka je,

po drugu put, odràn

sastanak Saveta za poqo-

privredu, a povodom raspo-

dele preostalih sredstava,

iz Programa mera podr{ke

za sprovo|ewe poqopri-

vredne politike i politike

ruralnog razvoja, koja su na-

mewena za subvencionisawe

kamata na kratkoro~ne po-

qoprivredne kredite. Ovu

odluku usvojila je Skup-

{tina grada 22. marta, me-

|utim, po{to nije bilo za-

interesovanih za ova sred-

stva, Savet za poqoprivre-

du je predloìo Gradskoj

upravi za lokalni ekonom-

ski razvoj da se ova odluka

poni{ti, i da se novom ova

sredstva preusmere na druge

pozicije.

Prema re~ima predsed-

nika Saveta za poqoprivre-

du profesora dr Draga Mi-

lo{evi}a, sredstva u iznosu

od 10 miliona dinara ne}e

biti utro{ena za prvobit-

ne namene, jer nema zainte-

resovanih poqoprivredni-

ka. Konkurs traje do 31. ok-

tobra, a, kako kaè profe-

sor Milo{evi}, pretposta-

vqa se da ne}e biti zainte-

resovanih do kraja konkur-

sa, zbog ~ega je predloèno

da bude prekinut i preosta-

la sredstva uloèna u obla-

sti gde }e dati najve}i efe-

kat, u vo}arstvo, povrtar-

stvo, ratarstvo i ostale

grane poqoprivrede. Pro-

fesor Milo{evi} isti~e da

sistemi za navodwavawe i

nabavqawe mreà za pro-

tivgradnu za{titu treba da

budu prioriteti pri raspo-

deli preostalih sredstava:

- Tih 10 miliona treba

rasporediti za druge name-

ne za subvencije u poqopri-

vredi. Ta sredstva treba da

budu preusmerena za osnov-

ne oblasti poqoprivrede

koje se subvencioni{u, a

prvenstveno za sisteme za

navodwavawe. Najve}i efe-

kat na razvoj poqoprivrede

imaju sistemi za navodwa-

vawe. Imali smo dva uà-

sno su{na leta, a nema godi-

ne bez potrebe za navodwa-

vawem.

Savet za poqprivredu }e

na slede}oj sednici razma-

trati izve{taj o utvr|iva-

wu kriterijuma za dodelu

sredstava, podnetog od stra-

ne Gradske uprave za lokal-

ni ekonomski razvoj.

N. R.

Projekat

"Podrìmo mlade vo}are" realizuje "â~anski glas", a sufinansira

Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija

Ministarstvo kulture

i informisawa

Miloja ûrli}a iz Gor-

weg Milanovca zati~emo

u vo}waku koji se nalazi

na porodi~nom imawu u

Drenovi. Wegova supruga

Vera donosi kafu i pitu

sa vo}em za najvrednije i

najpouzdanije radnike,

kom{ije Sla|u, Iliju i

Radicu, koji im pomaù

u kupqewu {qiva. Iako

je pro{lo podne i jutar-

wa sveìna ve} davno

i{~ezla, dobro raspolo-

èwe ih ne napu{ta.

“Kom{ija nas do sada

nadgledao, a pred fotoa-

paratom vredno pozira”,

u {ali kaè Sla|a, ne

prekidaju}i da priku-

pqa plodove “kraqice

vo}a”.

Kako obja{wava doma}in

Miloje, vo}arstvom se

uspe{no bavi ve} desetak

godina, na porodi~nom imawu u

Drenovi. Zanimqivo je da je naziv

sela Drenova starog porekla, o ko-

me postoji vi{e pri~a. Drenova je,

po jednoj pri~i, dobila naziv po

drenu, {ibqu koje raste na ovom

podru~ju i ra|a sitne ko{ti~ave

plodove crvene boje. Ova pri~a je

malo verovatna, jer su ovde oduvek

rasle guste hrastove i bukove {u-

me, a dren je rastao na ivicama {u-

maraka i pa{waka, pa se nije isti-

cao me|u ostalim drve}em, da bi

po wemu selo dobilo ime. Ali, bez

obzira na to kako je Drenova dobi-

la naziv, na{ sagovornik isti~e

da je ovo podru~je idealno za ba-

vqewe vo}arstvom. “Na ovom tere-

nu se ne treba zanositi p{enicom

i kukuruzom, jer ovde ne postiù

dobre prinose”, savetuje Miloje

ûrli}. Prvo je zasadio vo}e za

potrebe doma}instva, ali po{to

mu to nije bilo dovoqno, odlu~io

je da pro{iri zasad. Podigao je

vo}wak na parceli od hektar i 20

ari. Danas ima oko 1.000 stabala

kru{ke viqamovke i oko 300 sta-

bala ostalog vo}a, {qiva, kajsija,

tre{awa, vi{awa, jabuka, odno-

sno, kako kaè, svo vo}e koje treba

jednom doma}instvu.

- Lepo je kad od prole}a do jese-

ni uvek ima{ da ubere{ neku vo}-

ku. Ali, koliko je to isplativo...

Ovo {to ja odràvam, oko hektar

zasada, isplati se, ali nema velike

zarade. Pre pet - {est godina ~eti-

ri tone kru{aka su bile vrednije,

nego danas deset tona. Mogao si

vi{e da vajdi{ sa mawim prino-

som. Sada se ~ak kasni i sa pla}a-

wem robe. Nisam ba{ prezadovo-

qan cenom, ali boqe nema. Na pri-

mer, otkupna cena kru{ke je pro-

{le godine bila 42 dinara, a sada

je 35 - podse}a na{ doma}in.

Na pitawe da li za ambiciozne

vo}are postoji nada, Miloje ûr-

li} kaè da vidi perspektivu u vo-

}arstvu, ali ne na malim povr{i-

nama, jer “tek na dva - tri hektara

~ovek moè da ima neku ra~unicu”.

ûrli}i poseduju svu neophod-

nu mehanizaciju za vo}arstvo, kao

i savremen sistem za navodwavawe.

Ipak, najvi{e vode ra~una o ade-

kvatnoj za{titi vo}a od bolesti i

{teto~ina, pridràvaju}i se save-

ta stru~waka.

Na{ sagovornik isti~e da ko-

risti dràvne subvencije kad god

moè, ali smatra da bi dràva vi-

{e trebalo da pomaè ne samo vo-

}arima, ve} uop{te poqoprivred-

nim proizvo|a~ima. Neophodno je

da dràva organizuje i usmerava

proizvodwu i plasman robe.

- Tako|e su potrebna i ve}a pod-

sticajna sredstva. O~ekujem ve}u

podr{ku dràve, da obezbedi pla-

sman, sigurnije trì{te, {to ne-

dostaje ovom kraju. Bilo bi dobro

da se formira neka zadruga, otkup-

no mesto. Kada bi postojalo neko

udruèwe ili zadruga, prvi bih se

u~lanio. Udruèwe bi mnogo po-

moglo vo}arima, bili bi motivi-

sani za rad, jer bi imali sigurnost

da }e prodati ono {to proizvedu -

nagla{ava Miloje ûrli}, dok

{etamo kroz vo}wak.

Ipak, i pored svih problema sa

kojima se vo}ari susre}u, savetuje

mladima ovog kraja da se bave vo-

}arstvom, napomiwu}i da je posle

analize zemqi{ta i odgovaraju}eg

geografskog poloàja, najbitnije

pridràvati se saveta agrarnih

stru~waka.

Na vrhu vo}waka, odakle se pro-

stire savr{en pogled i gde razgo-

vor privodimo kraju, je “klupica

za odmor”, na kojoj ve} uìvaju

vredni radnici. Doma}in Miloje,

kao veoma prijatan i vedar ~ovek,

otkriva nam da je “klupicu za od-

mor” napravio, u trenucima doko-

lice, za wegovu najve}u ìvotnu

podr{ku, suprugu Veru.

- Ne volim da se hvalim re~ima,

vi{e volim delom. Rad, rad i samo

rad. Ako radi{ ima{ ~emu da se

nada{, ako ne radi{ nema{ ~emu

da se nada{, to je uvek bio moj mo-

to - kaè Miloje ûrli}.

N. R.

SAVET ZA POQOPRIVREDU O RASPODELI PREOSTALIH SREDSTAVA NAMEWENIH

ZA SUBVENCIONISAWE KAMATA NA KRATKORO^NE POQOPRIVREDNE KREDITE

PREUSMERAVAWE SREDSTAVA

NA DRUGE POZICIJE

NE HVALI SE REÎMA,

VE] DELOM

MILOJE ÛRLI], VO]AR IZ GORWEG MILANOVCA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 13SELO

Organizatori manife-

stacije, Turisti~ka or-

ganizacija â~ka, Me-

sna zajednica Mr~ajev-

ci i Organizacioni

odbor “Kupusijade”, za

veliku mr~ajeva~ku

smotru narodnog stva-

rala{tva pripremili

su veoma sadràjan i

atraktivan kulturno-

umetni~ki program.

Pokroviteq manife-

stacije je grad â~ak, a

generalni sponzor

“Apatinska pivara”.

Doma}in ovogodi{we

“Kupusijade” je mini-

star gra|evinarstva i

urbanizma Velimir

Ili}.

Tradicionalna mani-

festacija “Kupusi-

jada”, 11. po redu,

osta}e zapam}ena po veoma

atraktivnom kulturno-

umetni~kom programu, koji

}e i ovog septembra okupi-

ti na hiqade stvaralaca,

u~esnika i takmi~ara.

Prema proceni organiza-

tora, o~ekuje se da }e Mr-

~ajevce za tri dana, koliko

manifestacija traje, pose-

titi na desetine hiqada

qudi, koji }e uìvati u ne-

ponovqivoj smotri srp-

skog narodnog stvarala-

{tva i najboqem svadbar-

skom kupusu.

“Kupusijada” se odrà-

va od 2003. godine. Osim po

dobrom kulturno-zabavnom

programu, prepoznatqiva

je po jelu, koje se priprema

na tradicionalan na~in.

Okosnicu manifestacije

~ini takmi~ewe u pripre-

mawu svadbarskog kupusa,

na kome se za presti`ne na-

grade “Kupusijade”, zlatni,

srebrni i bronzani lonac,

nadme}u brojne ekipe, poje-

dinci, ugostiteqi i me-

{tani Mr~ajevaca kroz ak-

ciju “Celo selo kuva”.

Pripreme za takmi~ewe

u kuvawu svadbarskog kupu-

sa po~iwu sutra, u devet sa-

ti, kada }e ispod zemqanih

lonaca biti potpaqene va-

tre. U 10 sati startuje i ak-

cija “Celo selo kuva”. Za

qubiteqe izvornog narod-

nog stvarala{tva, od 12 do

19 ~asova bi}e organizo-

van Kulturno-umetni~ki

maraton folklornih i pe-

va~kih grupa iz razli~i-

tih krajeva Srbije i sused-

nih zemaqa. Zaqubqenici

u sport ima}e priliku da

uìvaju u fudbalskoj utak-

mici Orlovac - Borac â-

~ak (pioniri), koja po~iwe

u 16 ~asova. Koncert na-

rodne muzike bi}e organi-

zovan u 20 ~asova. Nastupi-

}e Orkestar Bobana Kopu-

novi}a i solisti Sneàna

Kopunovi}, Aleksandar

Ili}, Biqana Jevti} i Ne-

mawa Kujunxi}.

U nedequ, 15. septembra,

u ranim jutarwim ~asovi-

ma bi}e potpaqene vatre za

finalno takmi~ewe u kuva-

wu svadbarskog kupusa. Od

12 do 18 ~asova bi}e orga-

nizovan Kulturno-umet-

ni~ki maraton kulturno-

umetni~kih dru{tava i iz-

vornih grupa. Fudbalska

utakmica Orlovac - [uma-

dija 1903 Kragujevac po~i-

we u 15 ~asova. Progla{e-

we pobednika u kuvawu

svadbarskog kupusa za sve

kategorije takmi~ewa i

uru~ivawe presti`nih na-

grada “Kupusijade” plani-

rano je za 18, dok }e kon-

cert Kulturno-umetni~kog

dru{tva “Venac” po~eti u

18,30. Koncert “Bistrika”

i Biqane Krsti} bi}e or-

ganizovan u 20 ~asova.

V. S.

U subotu, 14. septembra, u Mr~ajevcima }e biti

odràna akcija dobrovoqnog davala{tva krvi.

Ekipe Slu`be za transfuziju ~a~anske Bolnice i

Crvenog krsta uzima}e krv od dobrovoqnih davala-

ca od 10 do 13 ~asova u Domu kulture Mr~ajevci.

HUMANITARNA AKCIJA

NA “KUPUSIJADI”

Centralni doga|aj

“Plodova Zapadnog

Pomoravqa” i ovog

puta je bila “Berza

hrane” u Domu kultu-

re. Svoje proizvode su

izloìli vo}ari, po-

vrtari, pekari, kola-

~ari, p~elari, cve}a-

ri i travari. Ciq ove

manifestacije je bio

da se okupe poqopri-

vrednici, prera|iva-

~i poqoprivrednih

proizvoda i potenci-

jalni kupci.

Organizator “Plodo-

va Zapadnog Pomo-

ravqa”, koji su, od

6. do 8. septembra, odràni

po sedmi put, bilo je Udru-

èwe povrtara Zabla}e,

kao suorganizatori pojavi-

li su se Centar za razvoj se-

la Zabla}e, RPK Kraqevo

OJ â~ak i MZ Zabla}e,

dok je generalni pokrovi-

teq i ovoga puta bio Grad

â~ak.

Otvaraju}i manifesta-

ciju, gradona~elnik Voji-

slav Ili} je ocenio da je iz

godine u godinu sve vi{e

izlaga~a i posetilaca, {to

govori o zna~aju poqopri-

vredne proizvodwe.

- Potencijale poqopri-

vredne proizvodwe nismo

dovoqno iskoristili, ali

se nadam da u budu}nosti

ho}emo, jer je to u interesu

razvoja ovog kraja i prospe-

riteta Srbije. Imaju}i u

vidu, da pored energetske

krize, imamo i krizu sa

hranom, vrlo je zna~ajno da

se ekonomska kriza moè

prevazi}i na najlak{i na-

~in, ulagawem u poqopri-

vrednu proizvodwu i pre-

hrambenu industriju, {to

je logi~an izbor i sigurna

investicija. Zadatak drà-

ve i lokalne samouprave je

da podsticajnim sredstvi-

ma pomaè srpskom doma-

}inu, {to je u interesu svih

nas. I daqe }emo se anga-

òvati, da u okviru Stra-

tegije razvoja na{eg grada,

poqoprivrednici dobiju

mesto koje im pripada - re-

kao je, izme|u ostalog, gra-

dona~elnik Ili}.

Petra{in Jakovqevi},

predsednik Regionalne

privredne komore Kraqe-

vo, istakao je da ga je ohra-

brilo {to je na izlo`bi

hrane video veliki broj

prera|iva~a, jer je, kako je

kazao, o~ekivao da }e na

ovoj manifestaciji domi-

nirati povrtari:

- Prera|iva~i }e sigur-

no, kada “narastu”, zameni-

ti one velike kombinate

koji su radili u prera|i-

va~koj i prehrambenoj in-

dustriji. Sigurno je da

ovim vrednim qudima, pro-

izvo|a~ima i prera|iva~i-

ma, ne treba pomo} u radu,

ali svakako im treba po-

mo} {ire zajednice u orga-

nizovawu, okupqawu i za-

jedni~kom nastupu na trì-

{tu. Nu`no je udruìvati

se, jer udruèni u klastere

mogu zajedno nastupiti, po-

nuditi robu i traìti svo-

ju {ansu.

U ime doma}ina, re~i

zahvalnosti izlaga~ima i

gostima uputila je Sneà-

na Markovi} \urovi}, ko-

ordinatorka Centra za

razvoj sela Zabla}e. Prema

wenim re~ima, na ovogodi-

{woj manifestaciji je bi-

lo vi{e izlaga~a, nego

prethodnih godina, ali i

ve}i broj potencijalnih

kupaca, {to je izuzetna

prilika da doma}i proiz-

vo|a~i sklope nove ugovo-

re.

Osim “Berze hrane”, na

kojoj su predstavqeni po-

qoprivrednici ovog kraja

i potencijali na{eg podne-

bqa, trodnevnom manife-

stacijom obuhva}eni su i

Sajam prate}e industrije u

poqoprivredi, narodno

stvarala{tvo, kulturno-

umetni~ki i sportski pro-

gram.

Tre}eg dana je organizo-

vano takmi~ewe u pe~ewu

prasi}a i jagwi}a na ra-

`wu, kao i u pripremawu

satara{a. Prvo mesto u pe-

~ewu prasi}a osvojila je

ekipa “Ravnogorci”, a sle-

de je “Generacija 78” i “Zof

i Lupko”. “Ravnogorci” su

bili najuspe{niji tim i u

pe~ewu jagwi}a, na drugo

mesto plasirala se ekipa

“Ro|aci”, a na tre}e “Agro

doma}in”. Pobednik u pri-

premawu satara{a je “Ele-

stra”, ekipa “Zof i Lupko”

izborila se za drugu, a “Ti-

grovi” za tre}u nagradu.

Bogoqub Veli~kovi} iz

Zabla}a proizveo je najve}u

krtolu, te{ku 1,553 kilo-

grama, a od kompanije

“îps vej” je dobio nov~anu

nagradu u iznosu od 20.000

dinara.

U okviru manifestacije

prire|ena je i izlo`ba de~-

jih crteà na temu “Plodo-

vi Zapadnog Pomoravqa”.

Za najboqi je ocewen rad

Milice Luki}, drugo me-

sto osvojio je Antonije Vu-

~eti}, a tre}e Tamara Jako-

vqevi}, u~enici O[ “Vla-

dislav Petkovi} Dis”.

N. R.

DANAS POÎWE 11. MRÂJEVA^KA „KUPUSIJADA”

NEPONOVQIVA SMOTRA NARODNOG

STVARALA[TVA I NAJBOQI KUPUS NA BALKANU

U ZABLA]U ZAVR[ENA TRODNEVNA MANIFESTACIJA „PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

„BERZA HRANE“ SA NAJVE]IM BROJEM

IZLAGAÂ I POTENCIJALNIH KUPACA

Vojislav Ili}, Sneàna Markovi} \urovi} i Petra{in Jakovqevi}


U OKVIRU PROJEKTA “POKRENIMO NITI” NARODNOG MUZEJA U Â^KU


DRU[TVO

Diplome je po zavr-

{etku te~aja dobi-

lo {est mladih

tkaqa i 11 pola-

znica {kole plete-

wa

Ciq projekta “Po-

krenimo niti -

{kola pletewa i

tkawa” jeste da se o~uva

tradicija i mlade genera-

cije zainteresuju za tkawe

i pletewe, ve{tine koje su

u srpskom narodu negovane

i razvijane vekovima, a u

novije vreme po~ele da i{-

~ezavaju sa na{ih prosto-

ra, kazala je Sneàna A{a-

nin, etnolog u ~a~anskom

Muzeju i rukovodilac pro-

jekta, na otvarawu izlo`be

u holu Gimnazije.

Krajem pro{le godine,

podsetila je ona, Muzej je

sa projektom “Pokrenimo

niti” konkurisao kod Mi-

nistarstva kulture i do-

bio sredstva, {to je omogu-

}ilo nabavku tri razboja i

neophodnog materijala. Te-

~aj je organizovan u part-

nerstvu sa Gimnazijom, to-

kom letweg raspusta u u~i-

onicama ove {kole. Sa po-

laznicama, me|u kojima je

najvi{e bilo gimnazijal-

ki, radile su dve instruk-

torke - pletewu ih je u~ila

Leka Bojovi}, a tkawu Bi-

qana Anxi}, koje su im i

dodelile diplome.

- Sve devojke su bile vredne

i veoma zainteresovane, a

interesovawe je najva`nijeda bi se ova ve{tina savla-

dala. Prezadovoqna sam,

vreme je da prestanem da

pletem i da taj posao pre|e

na mla|e - kaè Leka Bojo-

vi}.

Nove pletiqe i tkaqe

predstavile su se raznovr-

snim odevnim i ukrasnim

predmetima. Uspele su da

izrade kape, {alove, torbe,

krparice, xempere... Ono

{to nije zavr{eno izloè-

no je zajedno sa iglama i

nitima.

- Volim ru~ne radove, a sa-

da se ukazala prilika da

nau~im da ih izra|ujem.

Brzo sam po~ela da pletem

- radosno }e Sara @uwi},

gimnazijalka koja namera-

va da studira primewenu

umetnost.

Profesorka likovne kul-

ture Sneàna Biorac, koja

je odabrala polaznice, na-

gla{ava da je interesovawe

za {kolu pletewa i tkawa

bilo veliko i da se prija-

vilo duplo vi{e osoba ne-

go {to je ovoga puta moglo

da bude primqeno.

E.V.

IZLO@BA RADOVA IZ [KOLE

PLETEWA I TKAWA

Ukanadskom gradu Vikto-

rija je od 17. do 25. avgu-

sta, u organizaciji Me|una-

rodne konfederacije harmo-

nika{a, odràno takmi~ewe

harmonika{a „66. svetski

kup“, na kome su u~estvovali

i predstavnici Srbije, me|u

kojima na{ sugra|anin Mar-

ko [evarli}.

Iako je Marko osnovne stu-

dije zavr{io u [paniji, a

master trenutno poha|a u Ne-

ma~koj, on je, kao biv{i |ak

kragujeva~ke sredwe muzi~ke

{kole, bio predstavnik Fa-

kulteta muzi~ke umetnosti

iz Kragujevca. Srpska ekipa

je bila veoma uspe{na, Mar-

ko je osvojio tre}e mesto u se-

niorskoj konkurenciji, dok

je sa svojim kolegom Niko-

lom Kerkezom (duo harmoni-

ka) zauzeo drugo mesto u kate-

goriji kamerne muzike.

I ostalim predstavnicima

Srbije pripale su zna~ajne

nagrade. Tako je Boìdar Ra-

ji} osvojio prvo mesto u ju-

niorskoj konkurenciji, Ni-

kola Pekovi} drugo mesto u

seniorskoj konkurenciji,

dok je u kategoriji “master”

Nikola Kerkez zauzeo prvo

mesto. Priznawe za izuzetne

zasluge u razvoju harmonike

kao akademskog instrumenta

dobio je profesor Miqan

Bjeleti}.

Kup se svake godine odràva

u drugoj zemqi, prema kon-

ceptu i zahtevima koje posta-

vqa pred u~esnike spada u

najva`nija svetska takmi~e-

wa, a {kole na wega {aqu

svoje najboqe predstavnike.

E.V.

SRPSKI HARMONIKA[I

USPE[NI U KANADI

OSTVARIO SVOJ SAN,

UPISAO FDU

GIMNAZIJALAC NIKOLA STANKOVI], JO[ JEDAN

ÂÂNIN U SRPSKOM GLUMI[TU

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova,

peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro-

|endana...)

- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih

prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih

i poslovnih prostorija i priprema za

tehni~ki prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolaga-

wu 24 ~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i

nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici

(stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i osta-

log rubqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja,

uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà

name{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va-

{ih dvori{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjute-

ra i wihovo odrà-

vawe

- popravka i izra-

da va{ih aku-

sti~nih i

elektri~-

nih ì~anih instrumenata (gitara,

mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svad-

be, ro|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorija-

ma)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo

polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Mnogi sredwo{kolci

ma{taju da se nakon

zavr{enog fakulteta bave

onim {to najvi{e vole, {to

je, naàlost, danas redak

slu~aj. Te sre}e }e biti

osamnaestogodi{wi â~a-

nin Nikola Stankovi}, po-

{to }e se, kako on kaè, we-

gova vannastavna aktivnost

pretvoriti u wegovu profe-

siju. Nikola je ove godine

upisao glumu, na FDU u Beo-

gradu, i to posle zavr{ene

tre}e godine Gimnazije

Kakav je ose}aj postati

student Fakulteta dramskih

umetnosti?

-Divno je postati student

glume. Ja sam to èleo, za to

sam se borio... Upisao sam

fakultet na op{tu radost

okoline, mada i daqe nisam

svestan svog uspeha. A kako

je to studirati, tek }u vide-

ti...

Od kada se bavi{ glu-

mom?

- Bavim se glumom od sed-

mog razreda osnovne {kole.

U prvoj godini Gimnazije

sam upisao i [kolu glume

kod Drage ]iri}.

Kako je izgledalo pripre-

mawe za prijemni?

- Mesec dana sam i{ao na

konsultacije. Prijavio sam

se za {iri krug, gde je konku-

rencija velika. Pro{ao sam

u uì krug, od 30 prijavqe-

nih i tada sam i odlu~io da

nastavim daqe.

Ko je bio u komisiji?

- U komisiji su bili

prof. Biqana Ma{i} Alek-

si}, Dragan Petrovi} Pele

i mnogi profesori sa fakul-

teta.

Da li te je neko spremao

za prijemni?

- Sam sam se spremao i

ponosan sam na sebe {to sam,

na neki na~in, sam postigao

taj uspeh. Naravno, imao sam

veliku podr{ku porodice.

Osim porodice, ~ija po-

dr{ka ti je jo{ zna~ila?

-Na prvom mestu porodi-

ce, ali i devojke, nekih pro-

fesora iz Gimnazije i, na-

ravno, moje u~iteqice Gori-

ce \okovi}.

Da li te je neko “ko~io”

pri upisu na fakultet?

- Neki profesori u {ko-

li me nisu razumeli. Sma-

trali su da idem u pogre-

{nom smeru. To me je mnogo

nerviralo, ali sam odlu~io

da ipak “radim na svoju ru-

ku”.

Ko ti je od poznatih glu-

maca uzor?

- Na prvom mestu Dragan

Mi}anovi}, jer je vrhunski

glumac koji se maksimalno

posve}uje radu, kako na fil-

mu, tako i u pozori{tu.

[ta o~ekuje{ od studira-

wa i gde vidi{ sebe posle?

- Vidim sebe prvenstveno

u pozori{tu, a o~ekujem da

}e na fakultetu biti te{ko,

da }e biti puno izazova, na

{ta su nas ve} upozorili,

psihi~kih i fizi~kih napo-

ra. Ali, o~ekujem i da }e mi

biti zanimqivo.

Da li }e ti nedostajati

â~ak?

- Nedostaja}e mi u Beo-

gradu porodica, prijateqi,

trg, park, “Srpski pab”, ali

to }e me sve ~ekati kad do|em

vikendom u â~ak. Za sada je

fakultet na prvom mestu.

Teodora Filipovi}

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 15KULTURA

Gran pri, nagradu “Zlatni

{tift” dobio francuski film

“Konkubinin banket”, ~iji je

autor Hefang Vei

^lanovi ìrija, @or` [vicgebel

iz [vajcarske (predsednik), An-

drea Martiwoni iz Italije i

Mark Xejms Rols iz Belgije, izrazili su

zadovoqstvo kvalitetom filmova u tak-

mi~arskom programu 7. Me|unarodnog fe-

stivala animacije Animanima 2013 u â~-

ku.

- S obzirom da je danas relativno lako

napraviti dobre filmove, zahvaquju}i

novoj digitalnoj tehnologiji, takmi~ewe

na festivalima je poput takmi~ewa za

Oskara. Svaki film koji pro|e na festi-

valu, prakti~no je dobitnik Oskara. Na

svim festivalima koje pratim, po tri - ~e-

tiri filma su nastala u Srbiji i, narav-

no, srpski animirani filmovi su veoma

dobri - rekao je, izme|u ostalog, @or`

[vicgebel.

@iri 7. Me|unarodnog festivala ani-

macije Animanima 2013, koji je odràn od

5. do 8. septembra, odlu~io je da Gran pri,

nagradu “Zlatni {tift” dobije francuski

film “Konkubinin banket”, ~iji je autor

Hefang Vei. ^lanovi ìrija su bili im-

presionirani ovim filmom, naglasiv{i

da je na wih ostavio dubok utisak “suptil-

nim i istovremeno sna`nim prikazom li-

kova kojima je maestralno udahnut ìvot,

krajwe jednostavnim stilom, koji na pre-

divan na~in evocira i oìvqava jedan

istorijski bogat umetni~ki oblik”. Na-

gradu C & M Special za najboqu animiranu

reklamu ili muzi~ki spot dobio je Donato

Sansone iz Italije za “Uovokids”. Poseb-

nu nagradu ìrija dobio je belgijski film

“Oko jezera”, ~iji su autori Noemi Mar-

sili i Karl Rozens. Specijalna priznawa

ìrija za najboqu reìju do-

bio je film “Feral”, Danijela

Sousa iz SAD, a za najboqu

animaciju film “Zigenort”,

~iji je autor Toma{ Popakul

iz Poqske. Za najboqi scena-

rio nagra|en je film “Kiki

Ponparnas”, autorke Ameli

Aro iz Francuske i za najbo-

qi dizajn zvuka nagra|en je

film “Konkubinin banket”,

~iji je autor Hefang Vei iz

Francuske.

@iri, u sastavu Petra Zlo-

noga iz Hrvatske (predsednica), Marica

Kicu{i} (Srbija) i Iva ]iri} (Srbija),

nagradu “Periskop” za najboqi film tak-

mi~arskog programa za decu dodelio je

filmu “Riba od rezanaca”, ~iji je autor

Kim Jin Man iz Ju`ne Koreje. Petra Zlo-

noga dodelila je specijalno priznawe

filmu “Pti~ica i list”, autorke Lene

Van Doren iz [vajcarske, Iva ]iri}

filmu “Zeleni zubi”, autorke Svetlane

Andrianove iz Rusije, a Marica Kicu{i}

filmu “Mesec koji je pao u more”, ~iji je

autor Akira Oda iz Japana.

Nagrada publike pripala je filmu “Bo-

les”, autorke [pele âde` iz Slovenije.

Specijalno priznawe festivala Ani-

manima 2013 za doprinos umetnosti ani-

macije dodeqeno je zna~ajnom imenu

evropske i svetske animacije @orù

[vicgebelu, animatoru i reditequ iz

[vajcarske, koji je odrào predavawe

“Kako stvaram animirani film”. Nakon

zavr{etka studija na ènevskoj [koli za

dekorativne umetnosti, [vicgebel pro-

vodi nekoliko godina rade}i u jednoj re-

klamnoj agenciji, da bi 1970. godine, osno-

vao GDS Studio sa Klodom Lijetom i Da-

nijelom Suterom. Od tada je kao produ-

cent i reìser ostvario 17 kratkih ani-

miranih filmova, koji se naro~ito bazi-

raju na medijumu slikawa na celuloidnim

tablama. Pored karijere autora filmova,

@or` se bavi izradom postera i freski.

Tre}eg dana festivala Andrea Marti-

woni, autor filmske muzike za kratke

animirane filmove, odrào je predavawe,

na temu “Animirani zvu~ni pejza`”, po-

sve}eno dizajnu zvuka u animiranom fil-

mu, a u okviru posebne projekcije

predstavio savremenu italijansku

animaciju.

Na ceremoniji zatvarawa Ani-

manime, umetni~ki direktor festi-

vala Milen Alempijevi}, zahvalio

je glavnom pokrovitequ Gradu â~-

ku, Ministarstvu kulture, kolega-

ma iz Doma kulture, gostima, pu-

blici i ostalim prijateqima fe-

stivala na finansijskoj, program-

skoj, organizacionoj, medijskoj i

svakoj drugoj podr{ci. U okviru

projekcije nagra|enih filmova,

prikazan je film polaznika radio-

nice “Animiraj (se)”, koju je vodila

Marica Kicu{i}, animatorka i rediteq-

ka iz Beograda.

Prema oceni organizatora, ovogodi-

{wi festival je bio pose}eniji od pret-

hodnog, a qubiteqi animacije su mogli da

vide oko 190 filmova iz vi{e od 30 zema-

qa sveta, kao i da uìvaju u atraktivnim

posebnim i prate}im programima. N. R.

Dok }e se za vikend u Mr~ajevcima

kr~kati svadbarski kupus u zemqanom

loncu, ni â~ak ne}e biti uskra}en za

sli~nu atmosferu. U kafani “Moja dru-

ga ku}a”, u okviru “SARMA FESTA”,

koji se odràva u petak, subotu i nedequ,

13, 14. i 15 septembra, kr~ka}e se i sar-

ma i kupus u zemqanom loncu, a svi oni

koji su bar jednom bili gosti ove kafa-

ne, znaju da je dobra atmosfera zagaran-

tovana.

Posle vi{egodi{weg u~estvovawa na

“Kupusijadi”, organizatori su, na nago-

vor gostiju kafane, odlu~ili da deo te

atmosfere prenesu u â~ak, kome mawka

dobrih manifestacija, a sve u ciqu o~u-

vawa gradske i kafanske kulture.

S obzirom na to da je kafana “Moja

druga ku}a” nosilac “Zlatnog lonca”

Kupusijade 2007. godine, kupus i sarma

koji }e se spremati u â~ku, obe}avaju

pravi ukus i gurmanski doìvqaj. Uz to,

zvuci tamburice na uvo, garantuju dobar

provod u kafani “Moja druga ku}a”.

Ako ste qubiteq dobrog i}a i pi}a,

zvuka starogradske muzike i retke grad-

ske kafanske atmosfere, ne propustite

“SARMA FEST”. I. M.

Muzi~ki festival “Priâ”, koji je

trebalo da se odrì pro{log vikenda od-

loèn je za danas. Kako organizatori obja-

{wavaju, proces pribavqawa potrebnih

dozvola za zatvarawe Ulice bra}e Gli{i-

}a, radi odràvawa Festivala na otvore-

nom, zahtevao je vi{e vremena nego {to je

bilo predvi|eno, pa je festival odloèn

za sedam dana.

Sem datuma odràvawa, sve ostalo

ostaje isto. Karte kupqewe za Festival

vaè, a organizatori kaù da o~ekuju ve-

liki broj posetilaca. Svi ve} najavqeni

bendovi nastupi}e i ve~eras, osim benda

“Samostalni referenti”, umesto koga su

planirani gosti iznena|ewa.

Da podsetimo, Festival }e u 21 sat

otvoriti â~anin Nikola Radovi} sa

“Zdu{nom Podr{kom”, koji }e tom prili-

kom promovisati i svoj budu}i album. Po-

red wega nastupi}e poznata imena srpske

rok scene, me|u kojima su “JU GRUPA”,

“SUNSHINE”, “THE DIBIDUS” (koji ~ine

biv{i bendovi “Familija” i “Vampiri”)

i “Pera Joe and Sunburst”.

Festivalska zona bi}e na otvorenom, a

posetiocima }e na raspolagawu biti {an-

kovi sa pi}em, mobilni toaleti, obezbe|e-

we i terenske jedinice prve pomo}i. Ko

jo{ uvek nije kupio kartu, ve~eras }e to

mo}i da u~ini, po ceni od 400 dinara.

I. M.

ZAVR[EN 7. ME\UNARODNI FESTIVAL ANIMACIJE ANIMANIMA 2013

PETAK, SUBOTA I NEDEQA POZNATI MUZIÂRI NASTUPAJU U Â^KU

„SARMA FEST”

U KAFANI „MOJA DRUGA KU]A“

VEÊRAS FESTIVAL

„PRIÂ 2013“

NAJBOQI „KONKUBININ BANKET“

@or` [vicgebel, Milen Alempijevi}, Andrea Martiwoni i Mark Xejms Rols

16 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,

radno vreme 9-21.

„VIDOVITE

PRIÊ“

Qubivoja R{umovi}a i

Du{ana Petri~i}a za

decu, mame i tate

Dva kultna autora za de-

cu, Qubivoje R{umovi} i

Du{an Petri~i}, posle 40

godina ponovo stvaraju za-

jedno! Izdava~ka ku}a La-

guna objavila je kwigu „Vidovite pri~e“ koja je namewe-

na deci ali i wihovim roditeqima. Kwiga sadrì ukup-

no 31 pri~u koje je napisao Quba R{um i isto toliko

ilustracija Du{ana Petri~i}a. Glavni junak je Vid iz

Talambasa, neobi~an de~ak koji se susre}e sa svojim dru-

garima ìvotiwama. îtaju}i „Vidovite pri~e“ upozna-

jemo ^vorka, ûdnog Stvora, ma~ora [, pijanog Mi{a,

stranca \uru i mnoge drugare. Kroz igru, skakutawe i tr-

~awe Vid savladava mnoge va`ne pojmove o ìvotu: pri-

~aju}i sa sovom, detli}em, ma~kom i raznim drugim bi}i-

ma, Vid sti~e odgovornost, u~i {ta je neznawe, qubav i

druge stvari. Pri~e imaju i filozofski karakter.

Inspiraciju za „Vidovite pri~e“ Quba R{um je dobio

od dvoipogodi{weg unuka Vida, a posebnima ih ~ini i

saradwa Qubivoja R{umovi}a i Du{ana Petri~i}a, po-

znatog ilustratora i karikaturiste. Wihova saradwa je

40 godina bila na pauzi jo{ od kultnih kwiga za decu

„Jo{ nam samo ale fale“ i „Nevidqiva ptica“ koje su na

sajmovima kwiga u Lajpcigu i Moskvi dobile nagrade.

Treba dakle verovati onoj narodnoj da je i tre}a - sre}a!

U isto vreme kada i na srpskom, „Vidovite pri~e“ su

objavqene i na engleskog jeziku u prevodu ~uvenog stvara-

oca za decu Timotija Xona Bajforda, pod nazivom „Clair-

voyant Tales“.

Obavezna literatura za sve rodi-

teqe

Odgajawe uspe{ne dece nije re-

zultat slu~ajnosti. Pojavila su se

nova, mo}na saznawa o tome kako da

se deci pomogne da napreduju, otkri-

}a koja su preokrenula {kole, domo-

ve i ìvote. Pol Taf, autor kwige

„Tajna uspe{ne dece“ koju je objavila Laguna zaronio je u

nau~ne podatke i savetovao se sa stru~wacima i napisao

ovaj priru~nik.

U kwizi „Tajna uspe{ne dece“ upozna}emo novu genera-

ciju istraìva~a i pedagoga, koji prvi put koriste nau~-

ne alatke da razotkriju kqu~ni faktor uspeha kod dece, a

osnovna ideja ove kwiga jeste da je za uspeh presudan karak-

ter – a ne kognicija – a karakter se moè vaspitavati!

Svaku pri~u o detiwstvu i uspehu uglavnom dovodimo u

vezu s inteligencijom: uspevaju ona deca koja imaju dobar

rezultat na raznim testovima. Ali u kwizi „Tajna uspe-

{ne dece“ Pol Taf pokazuje da su za uspeh mnogo bitniji

kvaliteti koji se odnose na karakter: istrajnost, radozna-

lost, savesnost, optimizam i samokontrola.

Rane ìvotne neda}e, pokazali su nau~nici, ne odre|u-

ju samo uslove u kojima deca rastu ve} mogu promeniti i

fizi~ki razvoj wihovog mozga. Ali inovativni mislioci

{irom na{e zemqe koriste sad to znawe da deci pomognu

da prevazi|u ograni~ewa ìvota u bedi. Uz pravu pomo},

{to je Taf izuzetno dobro dokumentovao u kwizi, i deca

koja rastu u najnepovoqnijim okolnostima mogu posti}i

zadivquju}e uspehe.

Ova izazovna kwiga ispuwena nadom mogla bi promeni-

ti na~in na koji vaspitavamo decu, ure|ujemo {kole i or-

ganizujemo sigurnosnu dru{tvenu mreù. Osim {to }e na-

dahnuti ~itaoce i zaokupiti im pa`wu, tako|e }e prome-

niti wihovo razumevawe detiwstva.

Pol Taf

„TAJNA USPE[NE

DECE“

Peto druèwe pesnika Srbije pod nazivom “Poet-

sko }o{e”, koje na atraktivan na~in organizuje

~a~ansko Udruèwe qubiteqa poezije i muzike

“Moravsko predve~erje”, odràno je posledweg dana avgu-

sta u nesvakida{wem ambijentu Kowi~kog kluba “Griva”

u Prijevoru. U dru{tvu ovih plemenitih ìvotiwa i ra-

snog vu~jaka, koga je pripitomila vlasnica Kluba i qu-

bazna doma}ica ovog druèwa Milkica Mladenovi},

svoje odabrane stihove govorili su, ili pevali, pesnici

iz kwièvnih klubova Beograda, ûkarice, Bawa Luke,

]uprije, â~ka i Kraqeva. Wih tridesetak, pratio je ko-

la` viceva koje su dramski govorili Stevo Markovi} i

Irena, a pratila ih i wegova muzi~ka grupa Mirjana Ma-

rinkovi} i Zoran, pevali su ruske teme, a u dva kruga

oglasili su se: Slobodan Boca Baji}, Dobrila Maxare-

vi}, Atanasije Savi}, Milica Mima Dmitrovi}, Svetla-

na Vu~kovi}, Aleksandra Mi{i}, Mirjana Marinkovi},

Dragana To{i}, Bora Blagojevi}, Milka Iògin, Ma-

tilda Jankovi}, Sneàna Petrovi}, Slobodan Jovano-

vi}, Du{an @ivkovi}, Dim~e Milo{evski, Stojan Rat-

kovi}, Jovan Bundalo, Nada \or|evi}, Dragana \urko-

vi}, Zorica Le{ovi}, Nada Tanaskovi}, Danka \urko-

vi}, Grozdana Loli}, Maria @ujovi}, Lepa Beàni},

Olica Milutinovi}, Gorjana Dabi}... Nakon dva kruga

pesni~kog nadgorwavawa sa zvucima prirode u prijevor-

sku suton, pesnike je do~ekala i poneka da se “prekrste”,

zemqani lonac toplog pasuqa i gitara, na kojoj se, uz

Steva Markovi}a, oglasio i na{ vajar iz Pariza Rasko

Marinkovi}, tako da je pesni~ko druèwe potrajalo do

kasno u no}... Z. L. S.

- Vasiq Mahnu, pesnik iz

Ukrajine koji ìvi u SAD

i pesnici iz Beograda,

Aleksandar Petrov i Qu-

binko Jeli} dobi}e ovo

presti`no i jedino me|u-

narodno kwièvno pri-

znawe UKS i KDM

Pod pokroviteqstvom Grada â~-

ka i u organizaciji Kwièvnog dru-

{tva “Mr~ajevci” i Udruèwa kwi-

èvnika Srbije 22. i 23. septembra

bi}e odràni tradicionalni me|u-

narodni 13. Mr~ajeva~ki pesni~ki

susreti. Ove godine, povodom jubi-

larnog 50. Me|unarodnog beograd-

skog susreta pisaca, koji }e sve~ano

biti otvoreni narednog petka u Cen-

tru “Sava” u Beogradu, presti`no

priznawe Mr~ajev~kih susreta pone-

}e tri pesnika. “Povequ Morave”,

koja se dodequje na pesni~koj pozor-

nici na obroncima [umadije, za ce-

lokupan stvarala~ki opus, odlukom

ìrija upravnih odbora Udruèwa

kwièvnika Srbije i Kwièvnog

dru{tva “Mr~ajevci” dobi}e: Vasiq

Mahnu, pesnik iz Ukrajine koji ìvi

u SAD i pesnici iz Beograda Alek-

sandar Petrov i Qubinko Jeli}.

Imena laureata bi}e saop{tena u po-

nedeqak u Udruèwu kwièvnika

Srbije, a na{a redakcija je zahvaqu-

ju}i predsedniku KD “Mr~ajevci”

Lunetu Levajcu u prilici da prva

objavi ovu ekskluzivnu informaciju.

U programu 13. susreta, koji }e za-

po~eti tradicionalnim pesni~kim

maratonom i trajati dva dana, poja-

vi}e se veliki broj stvaralaca iz

kwièvnih klubova â~ka, Gorweg

Milanovca, Bawa Luke, Kru{evca,

Mr~ajevaca, kao i gosti koji dolaze

organizovano iz Beograda sa 50. Me-

|unarodnog susreta pisaca.

Z. L. S.

Kwièvno dru{tvo “Mr~ajevci” i Udruèwe kwièvnika Srbije, kao organizatori 13.

Me|unarodnih mr~ajeva~kih pesni~kih susreta, raspisuju

KONKURS

za najboqe mlade pesnike

Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi u~enici osnovnih i sredwih {kola. Radove na temu:

[umadija, zavi~aj, Morava, dostaviti na adresu: Kwièvno dru{tvo “Mr~ajvci”, Dom kul-

ture, Ul. Miloja Stojanovi}a bb, 32 210 Mr~ajevci, najkasnije do 20. septembra 2013. godine.

Svaki u~esnik treba da dostavi po tri pesme na zadate teme, otkucane i potpisane {ifrom,

sa razre{ewem {ifre u posebnom kovertu. Najuspe{nijima }e biti dodeqene tri nagrade (pr-

va, druga i tre}a), u nedequ 22. septembra 2013. godine.

POZNATI LAUREATI 13. MRÂJEVA^KIH PESNI^KIH SUSRETA

TRI „POVEQE MORAVE”

STIHOVI ME\U GRIVAMA

“POETSKO ]O[E” U PRIJEVORU

Bratstvo porodica Levajac osnovano 2009. godine sa

ciqem da neguje tradicionalne i savremene vredno-

sti porodice i reafirmi{e uspomenu na svog slav-

nog pretka, Raka Levajca (1777-1833), ~uvenog vojvodu u

Prvom i drugom srpskom ustanku, borca za oslobo|ewe od

turskog jarma, organizuje sutra u Mojsiwu u 11 ~asova Na-

rodni sabor “Zahvalna Srbija”, rekao je u utorak na kon-

ferenciji za novinare Qubi{a Levajac, predsednik ovog

Bratstva. Nakon parastosa wegovim saborcima i vojvodi

Raku Levajcu, sahrawenom pored ulaza u crkvu Velike Go-

spojine u Mojsiwu, u kojoj je uz blagoslov vladike Hrizo-

stoma pre ~etiri godine postavqena spomen plo~a, bi}e

odràn prigodan kulturno-umetni~ki

program. Na ~iwencu da se i druge poro-

dice u svetu okupqaju ukazao je kwièv-

nik Tihomir Levajac, koji ìvi u Bawa-

luci, ali je malo porodica koje imaju u

istorijsku sre}u i obavezu da neguju i re-

habilituju uspomenu na slavnog pretka.

U tom smislu na inicijativu Bratstva, a

na predlog MZ Ko{utwak vojvoda Rako Levajac dobio je

svoju ulicu u â~ku, a Qubi{a Levajac je pokrenuo inici-

jativu i za podizawe spomenika. O programu u kome }e na-

stupiti kulturno umetni~ka dru{tva iz Parmenca i Bawa

Luke, frula{, guslar i drugi, govorio je Miloqub Petro-

vi}, predsednik parmena~kog KUD “Milisav Petrovi}”.

Z. L. S.

SUTRA U MOJSIWU BRATSTVO PORODICA LEVAJAC ORGANIZUJE NARODNI SABOR

„ZAHVALNA SRBIJA“

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do

11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi-

àri Vulkan u Roda centru.

U kwizi Druga stra-

na pono}i, igrali su

majstorsku igru qubavi,

poùde i smrti.

Sada, u Pono}nim

uspomenama, oni koji su

preìveli, sre}u se da

odigraju posledwu par-

tiju...

Progowena tragedi-

jom, bez se}awa na pro-

{lost, jedna lepa èna

o~ajni~ki poku{ava da

se vrati u stvarnost.

Krije se u udaqenom ma-

nastiru u Gr~koj, i èli

da izgradi novi ìvot

za sebe. Ona je Ketrin

Daglas, predodre|ena da

se jo{ jednom suo~i sa okrutnom, harizmati~nom mo}i

Konstantina Demirisa, gr~kog brodovlasnika koji je

ubio wenog muà i koji ìvi sa samo jednim ose}awem –

èqom da se osveti. Sada, u blistavim metropolama po-

sleratne Evrope, Demiris je spreman da izvede posledwi

~in svog |avolskog plana – i zatre svaki trag opasne taj-

ne ~iju poraàvaju}u istinu samo Ketrin zna.

Pod pla{tom no}i,

nikakva pravila ne va-

è...

Nezaboravna heroina

dobi}e i vi{e nego {to

je o~ekivala nakon {to

se kona~no prepusti qu-

bavi.

Za legije prosaca ko-

ji je oboàvaju, bi}e po-

prili~no iznena|ewe

kada ledi Sofi Jork,

k}erka markiza od Bran-

denburga, odbije bra~nu

ponudu èstokog i ras-

kala{nog Patrika Fo-

uksa u korist finog ali

pomalo dosadnog Bredo-

na êtvina, lorda Slaslova. Mo`da Bredon ima titulu

erla, ali Sofine usne bride od Patrikovih tajnih poqu-

baca. Ipak, uverena je da }e on zauvek ostati razvratnik

i zato radije bira wegovog u{togqenog prijateqa. Pa-

trik je {okiran i povre|en wenom odlukom, jer ovaj po-

nosni zavodnik beznade`no je zaqubqen u Sofi.

Kada se Patrik preru{i kako bi u~inio Bredonu

uslugu, strastveni par na}i }e se o~i u o~i. Shvativ{i

da ne mogu da odole jedno drugom, ven~a}e se na brzinu,

me|utim, oboje imaju skrivene strahove koji }e dovesti do

nesporazma i umalo sve upropastiti.

Nesta{no nevina{ce i prefiwena bitanga odigra}e

svoj ples – Sofi }e spoznati {ta je potrebno da zadrì

mu{karca, a Patrik nau~iti najva`niju lekciju o quba-

vi.

Eloiza Xejms

KAD OTKUCA PONO]

Sidni [eldon

PONO]NE USPOMENE

Izlo`bom “Nade`da Petro-

vi}, s obe strane objektiva”,

otvorenom u utorak, 10. sep-

tembra, Umetni~ka galerija “Nade-

`da Petrovi}” pridruìla se obele-

àvawu 140 godina od ro|ewa velike

srpske i ~a~anske slikarke. Re~ je o

postavci Spomen zbirke Pavla Be-

qanskog iz Novog Sada, ~ija je uprav-

nica, dr Jasna Jovanov ujedno autor

ovog, svojevrsnog otkri}a u stvarala-

{tvu Nade`de Petrovi} (1873-1915),

kojim je osvetqen jo{ jedan, do sada

nedovoqno istraèn aspekt umetni~-

kog anga`mana najzna~ajnije slikar-

ke moderne, a to je fotografija. Iz-

loène su retko ili nikada prikazi-

vane fotografije, koje same name}u i

naziv postavke - “s obe strane objek-

tiva”, po{to postavku ~ine, ne samo

fotografije na kojima je sama umet-

nica, ve} i one, koje je li~no foto-

grafisala iz svoje umetni~ke vizure,

postavqaju}i kao modele, kako ~la-

nove svoje porodice, bliske li~no-

sti, okruèwe, tako i ~itav svoj slo-

jeviti dru{tveni anga`man, na raz-

li~itim dru{tveno-istorijskim po-

qima, budu}i aktivna i kao bolni-

~arka u ratovima. Veoma zna~ajna je

~iwenica da se umetnica ovim medi-

jem bavila u kontinuitetu, pasioni-

rano i da je bila verovatno prva è-

na ratni fotograf na ovim prosto-

rima. Postavka u â~ku dopuwena je

i delima iz fonda Umetni~ke galeri-

je.

Izlo`ba je premijerno prikazana

u Spomen zbirci Pavla Beqanskog

(1892-1965) u Novom Sadu, diplomate

i kolekcionara koji

se u periodu izme|u

dva svetska rata po-

svetio stvarawu ko-

lekcije moderne

srpske umetnosti, za

javnost otvorene

1961. godine i sadr-

ì 185 antologij-

skih dela od 37 au-

tora, me|u kojima je

i 14 remek dela Na-

de`de Petrovi}.

Usledila su pred-

stavqawa u Domu

Vojske Srbije u Beo-

gradu i Muzeju sa-

vremene umetnosti u

Bawaluci. Otvara-

wu u â~ku je prisu-

stvovala i kustos

izlo`be Jasmina

Jak{i} Subi} iz Spomen zbirke Pa-

vla Beqanskog.

Ovo je drugi projekat na kome

uspe{no sara|uju Spomen zbirka Pa-

vla Beqanskog i ~a~anska Umetni~ka

galerija, nakon izlo`be “Pjer Kri-

àni} - hroni~ar jednog vremena”,

istori~arke umetnosti Marije Radi-

sav~evi}, koja je trenutno postavqe-

na u Domu omladine u Beogradu i iza-

ziva veliko interesovawe i medija i

publike, podsetila je direktorka ~a-

~anske Umetni~ke galerije Milica

Petronijevi} i zahvalila autorki

izlo`be “Nade`da Petrovi} - s obe

strane objektiva” dr Jasni Jovanov,

{to je doprinela otkrivawu jo{ jed-

nog zna~ajnog, a nepoznatog segmenta

Nade`dine bogate umetni~ke i qud-

ske prirode.

Izlo`ba je realizovana uz podr-

{ku Ministarstva kulture i infor-

misawa Republike Srbije i Sekreta-

rijata za kulturu i javno informisa-

we Vlade AP Vojvodine, a zahvaquju-

}i saradwi s institucijama i poje-

dincima, kao i potomcima porodice

Petrovi}. U postavci se pored broj-

nih printova fotografija, mogu vi-

deti i fotoaparati kojima se umet-

nica sluìla na po~etku 20. veka, no-

{wa sa kosovskim motivima, jedna

skulptura i albumi sa serijama poro-

di~nih i drugih portreta, koje pot-

pisuje slavna slikarka. Izlo`bu u

â~ku je otvorio pomo}nik gradona-

~elnika Aleksandar Da~i}. Kolek-

tiv Umetni~ke galerije ponudi}e

stru~no vo|ewe kroz postavku utor-

kom i ~etvrtkom od 18 ~asova sve do

1. oktobra, do kada }e izlo`ba biti

otovorena. Z. L. S.

Sezonu umetni~kih sadràja u Galeriji “Risim” zapo~e}e ve~eras u 19

~asova izlo`bom i filmskim programom posve}enim glumici Sowi

Savi} pod naslovom “Devojka iz grada”. Otvarawu }e prisustvovati

gosti iz Jugoslovenske kinoteke iz Beograda, a bi}e prikazana mawe poznata

autorska ostvarewa ove avangardne i svestrane umetnice, rekao je Predrag

@ivkovi}, urednik filmskog i video programa Umetni~ke galerije “Nade`da

Petrovi}”, koja je staralac umetni~ke i filmske zaostav{tine Sowe Savi}, po

èqi wene majke. U prizemqu Galerije “Risim” }e biti projektovana i publi-

ci poznata ostvarewa ove glumice, dok }e u obli`woj ba{ti restorana “Samu-

raj”, nakon projekcija, svirati grupa “Supernaut”, s kojom je Savi}eva inten-

zivno sara|ivala. @eqa organizatora ovog programa je da se uz medijsku podr-

{ku formira multikulturalni centar i legat Sowe Savi}, pod ~ijim krovom

}e svoje mesto za se}awe na}i i brojni drugi zaslu`ni â~ani iz sveta filmske

i pozori{ne umetnosti. Z. L. S.

VEÊRAS FILMSKI PROGRAM POSVE]EN SOWI SAVI] U GALERIJI „RISIM”

DEVOJKA IZ GRADA...

FOTOGRAFIJA U FOKUSU IZLO@BE SPOMEN ZBIRKE

PAVLA BEQANSKOG U UMETNI^KOJ GALERIJI

„NADE@DA PETROVI],

S OBE STRANE OBJEKTIVA“

18 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINEKULTURA

PROFESOR DR BO[KO SUVAJXI], GOST OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE,

O KOSOVU U EPSKOJ NARODNOJ POEZIJI

Zavr{ni program Letwih dana kulture u na{em gradu

organizovao je Ogranak Vukove zadu`bine, kao Udru-

èwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a”, pro{log ~etvrt-

ka u saradwi sa Regionalnim centrom za profesionalni

razvoj zaposlenih u obrazovawu, gde je zanimqivo predava-

we na temu “Kosovo u epskoj narodnoj poeziji” odrào dr

Bo{ko Suvajxi}, profesor Filolo{kog fakulteta u Beo-

gradu. Suvajxi} je predsednik Dru{tva za srpski jezik,

~lan UO Vukove zadu`bine i predsednik Me|unarodnog

komiteta slavista, osnovanog 1929. godine, ~iji je rad ob-

novqen u Beogradu 1955. godine, a 2018. }e biti odràn ve-

liki Svetski kongres slavista upravo u na{oj prestonici,

najavio je profesor.

Neguju}i tradicionalne vrednosti na{e duhovne kultu-

re, mi u Ogranku Vukove zadu`bine kao ~uvari simbola i

ba{tine sopstvenog identiteta, smatrali smo svojom du-

`no{}u da progovorimo o istorijskim ranama vezanim za

kosmetski prostor, ali, jezikom narodne poezije. U to ime,

brojnu publiku je pozdravila predsednik Ogranka mr Gro-

zdana Komadini}, istakav{i da na{a epska poezija i “je-

ste i nije istorija, ali je narod uvek u ne~emu traìo upo-

ri{te, da bi nastavio svoj ìvot i borbu daqe”, kao i

upravnik Vukove zadu`bine Slavko Vejinovi}, koji je ~a-

~anski Ogranak izdvojio kao jedan od najuspe{nijih u za-

du`binarskoj mreì. Direktorka Regionalnog centra Go-

rica Stanojevi} rekla je da }e se ponovo u~iti u {kolama

narodna poezija i da je potrebno obnavqati to kolektivno

pam}ewe. Svojim bar{unastim glasom ve~e je oplemenila

Sara Plazini} pevaju}i kosovske pesme, s kojom je na kraju

i ~itava publika zapevala, ne retko i kroz suze, “Ej dragi,

dragi, boùrove sadi”, maturanti ~a~anske Gimnazije Jo-

vana Lazovi} i Pavle Glinti} recitovali su odlomak iz

pesme “Smrt majke Jugovi}a”, a u~enici iz {kole u Trnavi,

koje je scenski pripremila nastavnica Mila Mutavxi},

prikazali su odlomak iz pesme “Kosovka devojka”.

KOSOVSKI BOJ JE TRAJAO JEDAN DAN

- Nijedan izvor iz perioda Boja na Kosovu ne govori o

porazu hri{}anstva. Pouzdano se zna da je boj trajao samo

jedan dan, verovatno samo jedno pre podne, i da su oba vla-

dara poginula, knez Lazar i sultan Murat, pouzdano se zna

da je u boju u~estvovao i Vuk Brankovi}, na ~ijem se posedu

bitka odvijala, i da je sultan Murat do{ao sa oba svoja si-

na, Bajzitom i Jakubom, kao i najva`nijim vojskovo|ama iz

Male Azije, dakle, sa najve}om vojnom silom... To je bila

strahovito krvava bitka, gubitke je imala i jedna i druga

strana, ali se od tih gubitaka srpska strana nije oporavi-

la. Turci su se vratili u Jedrene da se oporave i da krenu

daqe. Brankovi} se spasio, a ve}ina hri{}anske vojske je

ostala na bojnom poqu, a sve ostalo polako postaje legenda

- rekao je profesor Suvajxi}, pozivaju}i se na istorijske

izvore o doga|aju koji je bio osnova budu}eg vekovnog mi-

ta.

U deset kultnih spisa o knezu Lazaru, koji su nastali

posle samog boja od 1390. do 1420. godine, a neki spadaju u

red najlep{ih spisa na{e sredwevekovne kwièvnosti, na

primer, Jefimijina “Pohvala knezu Lazaru”, govori se o

vencima duhovne pobede, koja je ostvarena velikom `rtvom

na bojnom poqu.

- Na osnovu ovih spisa knez Lazar Hrebeqanovi} je i

kanonizovan. Jedan od najzna~ajnih spisa toga doba jeste

“@itije despota Stefana Lazarevi}a” Konstantina Filo-

zofa, u kome se govori o Kosvoskom poqu i Lazarevoj pogi-

biji, ali i nekom ko je veoma blagorodan i ko je izvr{io

podvig i ubio turskog sultana. Tu su dva me|usobno pove-

zana oslonca kosovske legende, re~ je o junaku koji vr{i

podvig i izdajniku koji }e da okleveta junaka. I jedna i

druga legenda su se razvijale tako da su dovele do procesa

naknadne istorizacije i konkretizacije, odnosno indivi-

dualizacije. U nizu istorijskih spomenika pomiwe se i da

je postojala nekakva nesloga u hri{}anskom taboru, i gru-

pa devet zaverenika, me|u wima i neimenovani junak koji je

ubio sultana, vizantijski izvori pomiwu Milo{a Kobi-

lu, a tek krajem 15. veka pomiwe se i ime junaka, Kobili},

a potom Obili} - kaè dr Bo{ko Suvajxi} i navodi dva

kruga izvora o Kosovskom boju.

VIZIJA NACIONALNE ISTORIJE

Prvi i najstariji sloj narodnih pesama su velike pesme

dugog stiha - bugar{tice (15-16 slogova) u kojima je velika

pa`wa posve}ena Milo{u Kobilovi}u i na~inu wegovog

hvatawa, sa nizom mitolo{kih ostataka, koji u narodnoj

kwièvnosti postaje mitolo{ki heroj koji se u kosmogo-

nijskom smislu suprotstavqa demonu, a ne samo epski ju-

nak. Tu je vite{ki motiv sahrawivawa pod nogama vlada-

ra, motiv zava|anih èna oko porekla i prvenstva vlasti o

kome je neprimereno govoriti, ali vekovima se prosejava-

lo ono {to ostaje, do Vuka se de{avalo “resetovawe” tra-

dicije, ali ta spona sa istorijom ostaje, jer je su{tina ep-

skog pevawa da se upravo o~uva spomen na ono {to je vred-

no spomena. U epskoj poeziji angaòvane su upravo najvi{e

instance u vi{em smislu kada se kaè “Sve je sveto i ~esti-

to bilo i milome Bogu pristupa~no” da bi se “opravdao”

poraz, kako se to ispostavilo kasnije u istorijskim izvo-

rima, a kao razlozi se navode: brojnost turske vojske, izda-

ja Vuka Brankovi}a i Boìja voqa. Vitalnost Kosovske le-

gende ìvi i u svim pesmama Filipa Vi{wi}a, iako on pe-

va tokom Prvog srpskog ustanka o pobedi, sa vizijom naci-

onalne istorije.

- Ta velika pri~a o `rtvovawu i slobodi je u na{e vre-

me prili~no banalizovana, to su univerzalne stvari i re-

cimo optuìvati epsku narodnu poeziju za neko {irewe

nasiqa i mr`we ili Wego{a, isto je {to i optuìvati

[ekspira za pedofiliju zbog Romea i Julije, ili Getea za

crnu magiju zbog Fausta... To je potpuno besmisleno, i tra-

ìti ne{to izvan kwièvnosti je pogubno. Ta kosovska

epika isti~e ono va`no, prelamawe kolektivne tragike

kroz prizmu individualnog udesa (Kosovka devojka, Smrt

majke Jugovi}a...) Epske narodne pesme su na{a klasika, je-

dina i prava, rekao je Vasko Popa, na woj smo odrasli, a

sama kosovska legenda pruà pogled u dubinu srpske tradi-

cije, u sticawe carstva u duhu, koje se moè posti}i samo

duhovnom `rtvom. Da se “Smr}u za ideju, sama ideja sa~uva

od smrti”, ~uvena je misao istori~ara Radovana Samarxi-

}a - rekao je Suvajxi}. Z. L. S.

“Carsku gozbu/ pred tebe ja bih/ prostr-

la zorom/ u svitawe/ pa beri sa mene/ sve

{to ti i{te/ qubav i slasti/ ispi iz mene/

posledwu kap/ mu{kosti/ svojoj utoli è|/

Carsku gozbu/ pod tebe ja bih/ prostrla

krotko/ u suton blag/ pa pusti zveri/ i pti-

ca poj/ medonosni prizovi/ p~eliwi roj/

semenom pesme/ neka nam po{krope strast/

Carsku gozbu/ oslikaj trenom/ purpurnom

bojom/ukrasi ram/ spusti u du{u/ srebrni

pehar/ pa nosi seme/ i nosi plod/ i nosi

stablo/ i nosi rod/nosi i mene/kud god da

krene{/ u oku svom/ slavi trenutak/ i ja }u

isto/ dok se na gozbi sladim/ detiwe ~i-

sto...

Pesma “Gozba carska”, ~a~anske poetese

Milice Mime Dmitrovi}, potpisna {i-

from “Amajlija”, zavredela je drugu nagra-

du na konkursu qubavne poezije koji Bi-

blioteka “Jovan Tomi}” u Novoj Varo{i,

raspisuje ve} deset godina. Nagradu je â-

~anki, na kwièvnoj ve~eri pro{log pet-

ka u novovaro{koj Biblioteci, uru~ila

direktorka Nera ôvi}, a pesme iz wenih

kwiga kazivali su glumci Amaterskog po-

zori{ta iz Nove Varo{i, Indira Gen~i}

(kustos ovda{weg Muzeja) i Vladimir Du-

lanovi} (kwi`ni~ar, reìser, glumac i

kompletan scenski radnik). Pored na-

gradne diplome i monografskog izda-

wa kwige o stanovni{tvu ovog kraja,

pesnikiwa je nagra|ena i vikend bo-

ravkom na Zlataru. Pro~itav{i svo-

ju nagra|enu pesmu “Carska gozba”,

Milica Dmitrovi} je zahvlalila or-

ganizatorima konkursa i uputila po-

hvale da su sjajni doma}ini. Tre}u

nagradu je dobila Dragana \urkovi},

ali }e je preuzeti naknadno.

Milica Dmitrovi} je vi{e od dve

decenije prisutna na kwièvnoj sce-

ni rodnog grada i Srbije. ^lan je

Kwièvne zajednice Jugoslavije,

Udruèwa kwièvnika Srbije, Udru-

èwa publicista u â~ku, a uspe{no

se oprobala u raznovrsnim ànrovi-

ma. Objavila je {est kwiga poezije

(“@eqa, ki{e, klackalice”, “Na

stranputici du{e”, “Mima 3”, “Bih li to

snena”, “Nova }utawa” i “ûlo qubavi”),

kwigu kratkih pri~a “Amajlija” i dva ro-

mana: “Teo”i “Mer”. Recenzenti su joj bi-

li: mr Jelena Kova~evi}, mr Marijana

Matovi}, publicista Qiqana Bulatovi},

kwièvnici: Antonije Markovi}, Mili-

jan Despotovi}, Jovan Nikoli} Jof, Dra-

gan Jovanovi} Danilov, Verica Tadi} i

Milosav Buca Mirkovi}.

U~esnik je brojnih pesni~kih susreta u

Srbiji, Republici Srpskoj, Bugarskoj i

dobitnik vi{e nagrada na kwièvnim

konkursima. Samo u toku posledwe dve go-

dine pobrala je tre}u i drugu

nagradu na konkursu qubavne

poezije u Novoj Varo{i; Po-

hvalu za pesmu u ]upriji 2012;

Nagradu “ART KVADRAT” za

pesmu u Kazanlaku u Bugar-

skoj; tre}u nagradu za kratku

pri~u IK ALMA, Beograd

2012; prvu nagradu za kratku

pri~u u ]upriji - “Moravske

tajne” 2012; drugu nagradu za

pri~u u Barajevu 2012. i Po-

hvalu za qubavnu pesmu na

istom konkursu Kwièvnog

kluba “Jovan Du~i}” 2013;

Pohvalu na konkursu “Milo-

van Vidakovi}” za pri~u u Bu-

dimpe{ti 2012; Pohvalu na

konkursu u Ni{u 2013, drugu

nagradu za najlep{u qubavnu pesmu KK

“Dis” u Ba~koj Palanci 2013... Milica

Mima Dmitrovi}, svojim sugra|anima

prepoznatqiva je i kao radnik “Urban-

projekta”, stvaralac je rasko{nog talen-

ta, od koga moèmo o~ekivati jo{ mnoga

kwièvna dostignu}a. Z. L. S.

MILICI MIMI DMITROVI] DRUGA NAGRADA ZA QUBAVNU POEZIJU BIBLIOTEKE U NOVOJ VARO[I

PISAC RASKO[NOG TALENTA

Uru~ivawe nagrade:

Milica Mima Dmitrovi} i Nera ôvi}

Profesor dr Bo{ko Suvajxi}

NA[A KLASIKA, JEDINA I PRAVA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 19MARKETING


20 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINERECEPTI

[qive oprati, o~istiti od

ko{tica i staviti u ve}u te-

glu. Dodati koricu cimeta,

klin~i}e i suvo gro`|e,

prethodno namo~eno u rum.

Sve preliti vinom i teglu

povezati. Po{to odstoji 15

dana na sobnoj temperaturi,

vino pa`qivo odliti, sipati

u boce i dobro ih zatvoriti.

Suva {qiva u odnosu na drugo suvo vo}e ima dvostruko

ve}u antioksidansnu mo}. U sastavu suvih {qiva nalazi

se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju ve}i

laksativni efekat u odnosu na sveè {qive. Laksativno

delovawe {qive ima veliku prednost jer je, zbog nedo-

voqne fizi~ke aktivnosti i nezdrave ishrane smawena

aktivnost creva, naro~ito kod starijih osoba.

[qive se su{e kada su dobro zrele. Cele plodove {qi-

va, bez va|ewa ko{tica, rasporediti po re{etkastoj

podlozi tako da ne leè jedna na drugoj. Su{iti ih na

suncu, preko celog dana. Mesto na kojem se su{e treba

da bude sun~ano i za{ti}eno od pra{ine i insekata.

Predve~e dasku sa {qivama uneti unutra da ne bi preko

no}i ovlaìle. Ukoliko nema uslova za su{ewe na

suncu, mogu se su{iti u rerni. Po~etna tem-

peratura treba da bude 50 stepeni, sa od-

{krinutim vratima rerne kako bi para

izlazila. Tokom su{ewa plodove okre-

tati. Kad su upola osu{ene, {to se po-

znaje po smeùranoj qusci, poja~ati

temperaturu na 65 stepeni. Osu{ene {qi-

ve dràti u platnenoj kesi.

Deset do dvanaest suvih {qiva dnevno

spre~avaju gubitak ko{tanog tkiva prouzroko-

van opadawem nivoa estrogena. I na taj na~in {to

snabdevaju organizam boronom, mineralom koji olak{a-

va apsorpciju kalcijuma.

Suve {qive sadrè i mo}ni antioksidans beta karoten.

êtvrtina {oqe suvih {qiva obezbe|uje 17 odsto pre-

poru~enih dnevnih doza vitamina A beta karoten). Suve

{qive su izvor kalijuma, koji {titi kardiovaskularni

sistem. Dodajte ih u ìtarice koje jedete za doru~ak,

uìnu, koristite u kola~ima ili

pravite od wih pire kojim }ete

da premaète jutarwi tost ka-

ko biste spre~ili pojavu visko-

kog pritiska i ateroskleroze.

Spre~avawe opstipacije (zatvo-

ra) je najpoznatija uloga suvih

{qiva. Na ovaj na~in se smawuje

rizik raka debelog creva i pojave

hemoroida.

[QIVE ZA BOQI RAD CREVA[QIVE I KOZMETIKA

Sreda, 18. septembarUtorak, 17. septembarPonedeqak, 16. septembarPetak, 13. septembar Nedeqa, 15. septembarSubota, 14. septembar

110

C

190

C

110

C 130

C 130

C 140

C 80

C

200

C

150

C

200

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

êtvrtak, 19. septembar

Slaba ki{aDelimi~no obla~noDelimi~no obla~no

200

C 190

C190

C200

C

VedroMogu}a slaba ki{a Delimi~no obla~noVedro

Sastojci:

- 250 g suvih {qiva

- korica cimeta

- 4 klin~i}a

- 150 g suvog gro`|a

- 2 ka{ike ruma

- 3 litra vina

Hranqiva maska od {qiva

Potrebno vam je tri zrele

ispasirane {qive, ka{ika

meda i 10 AD kapi koje mo-

ète kupiti u svakoj apote-

ci. Ovu smesu pustite da se

osu{i na licu, pa je posle

20 minuta isperite tuferi-

ma natopqenim u ~aj od ka-

milice

Maske za suvu koù

Nekoliko krupnih, zrelih i

mekanih {qiva oqu{tite i

umutite u glatku masu. Do-

dajte ka{i~icu meda i gli-

ne koliko da se napravi le-

pa ka{a. Ukoliko je koà

jako suva, dodajte i ka{i~i-

cu pavlake. Namaìte ma-

sku na ~istu koù i drìte

20 do 30 minuta. Glinu uvek

me{ajte plasti~nom ili dr-

venom ka{i~icom.

qiva sadrì topqiva di-

jetetska vlakna (pektin),

koja deluju blagotvorno

kod snièwa holesterola

u krvi i zatvora. Nau~na istraìvawa

pokazuju da se konzumirawem dvanaest

{qiva dnevno posle osam sedmica sma-

wuje holesterol - LDL (los holeste-

rol).

[qive, uz jo{ neke vrste vo}a (jabuke,

vi{we, kru{ke, kajsije) sadrè sorbitol -

{e}erni alkohol koji se koristi kao zame-

na za {e}er u proizvodwi slatkih dijetet-

skih proizvoda namewenih dijabeti~arima

i ostalim osobama koje smeju konzumirati

ograni~ene koli~ine {e}era.

Sveè {qive su odli~an izvor vitamina

C, koji je mo}an prirodni antioksidant.i

pomaè organizmu da razvije otpornost

prema infektivnim agensima i da izbaci

{tetne slobodne radikale.

Sveè {qive su veoma dobar izvor vita-

mina A i beta karotena. Vitamin A je neo-

phodan za vid i za odràvawe zdrave koè

[qiva zbog sadràja vitamina B-kom-

pleksa pomaè kod psihi~kih nemira i po-

te{ko}a s koncentracijom, ja~a srce i

imunitet, reguli{e probavu, ~isti organi-

zam i odstrawuje iz wega {tetne materije,

te podsti~e rad jetre i popravqa apetit.

Osobe koje imaju problema sa bubrezima

ili imaju bolove u ù~i trebalo bi da jedu

{qive u veoma malim koli~inama.

[qiva krvne sudove ~isti od masnih na-

slaga.

[QIVE(Prunus domestica)

[

Nutritivne vrednosti (100g)

Energetska vrednost porcije - 54.0 kcal

Voda - 118.0 %

Sadràj vlakana: - 2.0 g

Sadràj ugqenih hidrata - 14.0 g

Kalcijum - 4.0 mg

Kalijum - 173.0 mg

Magnezijum - 8.0 mg

Fosfor - 11.0 mg

Vitamin A - 32.0 mg

Vitamin C - 32.0 mg

Folna kiselina - 2.0 mg

SUVE [QIVE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 21RECEPTI

SLATKA ZIMNICA OD [QIVA

Priprema:

Kre~ razmuti u polovini vo-

de predvi|ene za kre~nu vodu,

a zatim dodati celu koli~i-

nu. Ostavite da se kre~ sleg-

ne, a voda izbistri.

[qive sasvim tanko oqu{ti.

Pa`qivo odvojiti bistru vo-

du od kre~a i spu{tati u wu

{qive. Posle sat izvaditi

{qive iz kre~ne vode i pa-

`qivo ih, pomo}u |ev|ira,

oprati u nekoliko voda. Sva-

koj {qivi izvaditi ko{ticu,

paziti da se ne pokvari oblik

{qive. Na mesto ko{tice

ubaciti ~etvrtine jezgra ora-

ha.

U {erpi za kuvawe slatka, od

{e}era i ~a{e vode skuvajte

gust sirup. Pre nego {to je

sirup potpuno gotov, spustite

u wega kolutove oqu{tenog

limuna. Pripremqene {qive

polako spustite u sirup i ku-

vajte oko 25 minuta.

Pred kraj kuvawa dodati ma-

lo razre|enog limuntusa.

Skinuti slatko sa {poreta,

pa`qivo ga openiti i pokri-

ti mokrim ~istim platnom.

Potpuno se isto sprema i bez

oraha.

Ostaviti da stoji nekoliko

~asova pa onda sipajti u ~i-

ste, suve tegle.

SLATKO OD [QIVA SA ORASIMA

Sastojci:

1kg {qiva

1kg {e}era

1 limun

malo limuntusa

250 g kre~a

~etvrtine jezgra oraha

4 litra vode za kre~nu vodu

1 ~a{a vode za sirup

Priprema:

[qive oprati. Ise}i po-

pre~no, o~istiti od ko{tica

i nakon toga izmeriti. U {i-

ru {erpu staviti {e}er i do-

dati vodu i ostaviti ga na ti-

hoj vatri da se istopi. Kada

sok po~ne da vri dodati ise-

~ene {qive.

Nastaviti sa kuvawem. Ka{i-

kom pa`qivo odstraniti pe-

nu (nikako nemojte me{ati

slatko, ve} dr{ke {erpe po-

lako okre}ite levo - desno.

Ponovite nekoliko puta, tako

se pena skupi na sredinu {er-

pe, na taj na~in ka{ikom }ete

je lak{e odstraniti).

Ped kraj kuvawa dodati kri-

{ke limuna i li{}e bosiq-

ka. Slatko dobija poseban

ukus i miris. Izvaditi li-

{}e bosiqka.

Sa gotovim vru}im slatkom

puniti vru}e tegle.

Napuwene tegle uviti u toplo

i ostaviti da se preko no}i

hladi.

U slu~aju da volite da su zr-

na {qiva malo tvr|a, posle

ce|ewa, {qive drìte 60 mi-

nuta u kre~anoj vodi.

SLATKO OD NEQU[TENIH [QIVA

Sastojci:

1 kg o~i{}enih {qiva

800 gr {e}era

2-3 kri{ke limuna

2-3 lista bosiqka

150 ml vode

Priprema

[qive dobro oprati, o~isti-

ti od ko{~ica razdvojiti na

polovine i poslagati na du-

bqu posudu za pe~ewe. Posuti

{e}erom, lagano prome{ati,

staviti u rernu zagrejanu na

200-220°C i pe}i dva do dva i

po sata. Povremeno malo pro-

me{ati.

Kada je postignuta èqena gu-

stina, dodati rum i puniti u

vru}e tegle. Odmah ih zatvo-

riti i staviti u toplu rernu

da se ohlade do idu}eg dana.

XEM OD PEÊNIH [QIVA

Sastojci:

3 kg {qiva

1 kg {e}era

1-1,5 dl ruma

Priprema:

[qivama najpre povaditi

ko{tice, pa ih samleti, treba

da dobijete tri kg samlevenih

{qiva. Meqite ih na vodeni-

cu koja odvaja qusku. Tako sa-

mlevene {qive i {e}er kuva-

ti na sredwoj vatri. Kuvati

sat- sat i po, (zavisi od zre-

losti {qiva i od ja~ine tem-

perature). Kuvano je kada xem

postane gu{}i, mo`da ne}e

izgledati tako, ali kada se

ohladi bi}e. Skinuti sa {po-

reta, dodati rendanu ~okola-

du i me{ati dok se ~okolada

ne istopi.

Kada xem bude mlak sipati u

zagrejane tegle i staviti u

rernu da se dobije pokorica.

XEM OD [QIVA SA ÔKOLADOM

Sastojci

3 k g{qiva

3 kg {e}era

300 gr ~okolade

Priprema:

[qive oprati, o~istiti od

ko{tica, prepoloviti ili na

~etvrtine, Kuvati ih u 2 li-

tra vode dok ne omek{aju, 30

minuta pa ih samleti (u

blenderu ili multiprakti-

ku). Nakon toga procediti

kroz gazu ili cedaqku. Doda-

ti {e}er, limunsku kiselinu

i proce|eni sok u kojem su se

kuvale {qive (na gazi ostanu

komadi}i {qive), ostatak vo-

de od dva litra, i to je ukup-

no 4 litra, te ponovno kuva-

ti 10-15 minuta. Sipati u

zagrejane (u rerni) fla{e, pa

pasterizovati.

SOK OD [QIVA

Sastojci:

1 kg {qiva

4 l vode

200 gr {e}era

2 male ka{i~ice limunske

kiseline

malo cimeta

Priprema:

[qive sa karanfil~i}em,

cimetom i vodom pome{ati i

kuvati 20-25 minuta pa proce-

diti. Dodati {e}er i vanil

{e}er i ostaviti da odstoji

10 sati, pa dodati alkohol i

ostaviti jo{ dve sedmice.

LIKER OD [QIVA

Sastojci:

750 gr {qiva, o~i{}enih

1 karanfili}

1 {tapi} cimeta

500 ml vode

350 gr {e}era

20 gr vanilin {e}era

1/2 l belog ruma

1/2l vodke

Priprema:

Sve staviti u {erpu i kuvati

na tihoj vatri oko sat vreme-

na uz ~esto me{awe. Dok je

jo{ vru}e staviti u tople sta-

klene tegle i zatvoriti.

XEM OD SUVIH [QIVA

Sastojci:

2 {oqe suvih {qiva

1 {oqa {e}era

1 {oqa vode

sok od jednog limuna

Priprema:

[qive staviti u dubqu posu-

du za kuvawe. Dodati {e}er,

vanil {e}er i sok od limuna,

sve dobro prome{ati i kuva-

ti na sredwoj temperaturi.

Kada provri kuvati 60 minu-

ta uz povremeno me{awe.

Omek{ale {qive skloniti sa

{poreta i usitniti {tapnim

mikserom, dodati usitweni

ananas i nastaviti kuvawe na

maloj temperaturi 60 minuta

uz ~e{}e me{awe, pa dodati

naseckane orahe. Kuvati xem

jo{ oko 15-tak minuta. Sipa-

ti u zagrejane tegle. Dobro ih

zatvoriti i okrenuti naopa-

ko 10 minuta .

XEM OD [QIVA SA ANANASOM

I ORASIMA

Sastojci:

1 kg {qiva-odstraniti ko-

{tice i ise}i na ~etvrtine

250 gr ananasa-usitniti na

blenderu

100-150 gr oraha-iseckati

500 gr {e}era

2 vanil {e}era

2 ka{ike soka od limuna

Priprema:

Mawe {qive samo oprati i

stavqati u tegle, a ve}e pre-

poloviti i izvaditi ko{ti-

ce. Po èqi {qive moète da

oqu{tite. Prelijte ih vru-

}im sirupom i pasterizovati

15-20 minuta.

PASTERIZACIJA

Vreme zagrevawa kod pasteri-

zacije je kratko, a temperatu-

ra je oko 80 stepeni, tako da u

namirnicama ostaje mnogo vi-

tamina Tegle ili staklene

fla{e se napune, zatvore i

sloè u lonac (da se ne bi me-

|usobno dodirivale, a na dno

lonca staviti novine ili ku-

hiwsku krpu). Sipati vode do

3/4 fla{e ili tegle, poklopi-

ti lonac i zagrejati dok ne

provri. Zimnicu uvijemo u

}ebe ili debeli pe{kir i

ostavimo da se postepeno

hladi. Ovako se uni{tavaju

mikroorganizmi odgovorni

za kvarewe hrane.

Pasterizacija u rerni

Tegle dobro zatvoriti i po-

re|ati u hladnu rernu. Ukqu-

~iti rernu na 100 stepeni, a

tajmer na 90 minuta. Kada se

oglasi zvono tajmera, iskqu-

~iti rernu. Ostaviti tegle da

se potpuno ohlade (24 sata),

pa ih tek onda izvaditi.

KOMPOT OD [QIVA

Sastojci za teglu

od kilo {qiva

3 ka{ike {e}era

8 ka{ika vode

22 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINESAOBRA]AJ

No}na mora svakog voza~a nije samo da se wemu i we-

govim saputnicima dogodi ne{to nepredvi|eno,

ve} i da me|u prvima do|u na mesto saobra}ajne ne-

zgode u kojoj ima povre|enih. U takvim slu~ajevima hra-

brost i spremnost da se pomogne drugima nisu uvek na pr-

vom mestu, nego znawe. Osnovno medicinsko i znawe o tome

{ta bi prvo trebalo uraditi da bi i ostali putnici koji

stiù na lice mesta na vreme primetili nezgodu i izbegli

opasnost. Do mesta saobra}ajne nezgode ne moraju uvek pr-

vi da stignu voza~i drugih automobila ili teretnih vozi-

la. To mogi biti i pe{aci, biciklisti, motorxije... Sada

konkretno govorimo o voza~ima koji u svom automobilu

moraju imati komplet prve pomo}i, trougao, svetle}i pr-

sluk. U svakom slu~aju, prema novom Zakonu o bezbednosti

saobra}aja (~lanovi 167. i 168.) svi u~esnici u saobra}aju

obavezni su da pruè pomo} povre|enima u nezgodama, u

skladu sa svojim mogu}nostima i znawem, kao i da o tome

obaveste nadle`ne slu`be. Po novom Zakonu i na~inu po-

lagawa voza~kih ispita za sve kategorije, budu}i voza~i

moraju da poha|aju teorijsku i prakti~nu nastavu iz prve

pomo}i. Obuku u â~ku, posredstvom Crvenog krsta, spro-

vodi dr Branko Kujunxi}. I pre nego {to je po~eo da radi

sa budu}im voza~ima, dr Kujunxi} je u pruàwu prve pomo-

}i obu~io pripadnike Omladinske terenske jedinice Cr-

venog krsta. Oni su nekoliko puta pokazali sugra|anima

{ta su nau~ili, a kako najavquju u ovoj organizaciji, bi}e

organizovane nove obuke za ~lanove wihove OTJ.

[TA PRVO URADITI?

Ukoliko se zatekne na licu mesta, svaki voza~ mora

najpre proceniti bezbedonosnu situaciju i pruìti neo-

dlo`nu pomo} unesre}enima. Potom poziva nadle`ne slu-

`be, policiju, hitnu medicinsku pomo}, vatrogasce (na-

ro~ito ako je povre|eni zarobqen u automobilu, u slu~a-

ju poàra na mestu nezgode, pada dalekovoda, izlivawa

toksi~nih materija). Svaki voza~ koji se zatekao na mestu

nezgode obavezan je da sa~eka dolazak nadle`nih slu`bi i

pomogne im, po potrebi.

Kako postupiti na mestu

saobra}ajne nezgode:

1. Parkirati bezbedno svoje vozilo i ukqu~iti sva ~e-

tiri pokaziva~a.

2. Osvetliti mesto nezgode svojim farovima.

3. Ne pretr~avati preko ulice ili magistarale.

4. Obu}i reflektuju}i prsluk.

5. Upozoriti ostale u~esnike u saobra}aju o nezgodi po-

stavqawem sigurnosnog trougla na 50 metara u vangrad-

skim, odnosno 15 do 20 m u gradskim zonama.

6. Pri}i vozilu, izvu}i kontakt kqu~ i zadràti ga

kod sebe i kasnije ga predati policiji.

7. Povu}i ru~nu ko~nicu, ako je to mogu}e i spre~iti

pokretawe i prevrtawe vozila.

8. Ne dozvoliti pu{ewe cigareta na mestu nezgode.

9. Neaktivirani vazdu{ni jastuci se mogu naknadno

aktivirati i o tome bi posebno trebalo voditi ra~una.

10. Proveriti da li postoji opasnost od pada dalekovo-

da, izlivawa goriva, toksi~nih materija i izbijawa po-

àra. Ukoliko je vozilo ve} zapaqeno ili postoji opa-

snost od poàra, curi gorivo... nikako mu ne prilaziti,

ve} pozvati 192 (policija), 193 (vatrogasna spasila~ka

ekipa) i 194 (hitna medicinska pomo}).

NAJVA@NIJA JE BEZBEDNOST

PRU@AOCA POMO]I

U slu~aju saobra}ajnih nezgoda, bezbednost osobe koja

pruà pomo} je na prvom mestu. Kada su oni zadovoqeni,

potrebno je uzeti iz svog automobila komplet prve pomo-

}i ili iz vozila unesre}enog, staviti za{titne rukavice

i pri}i povre|enom. Trebalo bi zatraìti pomo} i od

ostalih prisutnih na mestu saobra}ajne nezgode.

- Sve mere prve pomo}i pruàju se na mestu nezgode ne

pomeraju}i povre|enog. Naravno, u slu~aju da je ugroèn

ìvot osobe koja pruà pomo}, moè se, u saradwi sa

ostalima, povre|eni pomeriti na bezbedno mesto poseb-

nim tehnikama, Rautekov hvat sa zemqe ili sedi{ta vozi-

la.

Prvo {to je potrebno uraditi po prilasku povre|eni-

ma je primarni pregled. On podrazumeva procenu svesti i

disawa. Sledi sekundarni pregled celog tela, “od glave

do pete”, detaqnije utvr|ivawe postoje}ih povreda i sti-

cawe uvida u neodlo`ne i dodatne mere pomo}i - navodi

dr Branko Kujuxi}.

Z. J.

(U slede}em broju:

Kako pruìti pomo} u slu~aju te{kih povreda)

OBAVEZE VOZAÂ KOJI NAI\U NA SAOBRA]AJNU NEZGODU

SAÛVAJ SEBE, POMOGNI DRUGOM

Arhiva: Pokazne ve`be volontera Crvenog krsta

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 23VODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

“SRPSKI PAB”

- Subota, 14. april

- Svirka "DUDA I KOLE"

(eks Mamurni qudi), 22 ~asa

GRADSKA BA[TA

Broj za rezervacije

063-620-333

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar

Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310 KAFE “[TO DA NE”

PETAK 13. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 INTERAKCIJA

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE




23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 14. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 KONCERT


10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI


12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.



16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.



20:00 MUZI^KA APOTEKA





NEDEQA 15. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM – MALA PRINCE-

ZA

15:30 VEZE

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 SPORTSKA GALAKSIJA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 KARUSEL


PONEDEQAK 16. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRICICA


10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA


16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:35 MERIDIJANIMA


20:10 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI – ZASTAVA FILM

21:00 MILANOVA^KA SEDMI-

CA

21:30 GRUDA



23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 17. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strast –

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk I PAPRIÎCA


10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM –

ZASTAVA FILM – r.


16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 Beli luk I PAPRIÎCA

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

–r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet




SREDA 18. 9. 2013.

08:15 OGLASI


09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA


10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI


12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 INTERAKCIJA-r.


16:15 SERIJA –Izlog strasti –


17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.


19:30 MERIDIJANIMA


20:05 MO SPORT

20:45 FILM




ÊTVRTAK 19. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA



10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI


12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW




17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA


19:30 MERIDIJANIMA


20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA




- TV GALAKSIJA -

TV

PROGRAM

TV

PROGRAM

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

FESTIVAL

„PRIÂ”

- Petak, 13. septembar,

Ulica bra}e Gli{i}a u 21 ~as

UÊSTVUJU

Nikola Radovi} i “Zdu{na podr{ka”,

“£ ˆ— ˇ ,

SUNSHINE ,

THE DIBIDUS

i Pera Joe and Sunburst .

GALERIJA “RISIM”

- Petak, 13. septembar u 19 ~asova

Multimedijalna izlo`ba

“SOWA SAVI]

- DEVOJKA IZ GRADA”

DOM KULTURE

- Petak, 13. septembar - Izlo`ba slika

Dragana Jovanovi}a, slikara iz â~ka,

Likovni salon u 20 ~asova

- Utorak, 17. septembar - Kwièvno ve-

~e sa VAWOM BULI]EM, sredwi hol u

20 ~asova

24 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINELUÂNI

Predstavnici op-

{tine Lu~ani po-

setili su pro{le

sedmice pred{kolce u

Osnovnoj {koli u Kotraì

i uru~ili im tom prili-

kom prigodne poklone. Po-

èlev{i da uspe{no savla-

daju pred{kolski program,

bojanke i bojice mali{a-

nima je podelio predsednik

op{tine Mladomir Srete-

novi}.

U Osnovnoj {koli “Ko-

traà” ove godine nastavu

poha|a 13 pred{kolaca. U

grupi ima devet de~aka i

~etiri devoj~ice, koji se

polako navikavaju na prve

radne obaveze.

- Drago mi je {to smo

danas uspeli da obradujemo

pred{kolce. Trudi}emo se

da se ova lepa praksa neguje

i u narednim godinama. Mi

u lokalnoj upravi smo na

svojim sastancima ve} zau-

zeli stav da }emo i daqe iz-

dvajati zna~ajna sredstva

za igra~ke, {kolski pri-

bor, nastavna sredstva i

opremawe {kolskih objeka-

ta - rekao je Mladomir

Sretenovi}, dodaju}i da

op{tina Lu~ani postaje

prepoznatqiva po tome

{to u svom buxetu oprede-

quje zna~ajna sredstva za

{kolsku i studentsku omla-

dinu, kao i stimulisawe

ra|awa. U ovoj godini u

oblast obrazovawa je ulo-

èno oko pet miliona di-

nara. Za narednu 2014. go-

dinu planirano je da se

sredstva udvostru~e, da de-

ca dobiju boqe uslove i

{kolski pribor, jer bez

ulagawa u omladinu i weno

obrazovawe - nema ni na-

pretka, istakao je Sreteno-

vi}.

Grupa pred{kolaca u

Kotraì je jedna od ~etiri,

koje su formirane u okviru

pripremnog pred{kolskog

programa. Ostale su u Gu~i,

Vi~i i Gora~i}ima. U Lu-

~anima i Gu~i postoje jo{

~etiri grupe celodnevnog

boravka. U osam vaspitnih

grupa ima 124 de~aka i de-

voj~ica, 11 mawe nego pro-

{le godine. Kako isti~e

Qiqana Dmitri}, direk-

tor Pred{kolske ustanove

“Na{a radost”, vrti}i su

veoma dobro opremqeni i

imaju izuzetne uslove za

rad sa decom.

- Ove godine nismo uspe-

li da organizujemo rad gru-

pe pred{kolaca u Osnovnoj

{koli u Kaoni. Nije bilo

zainteresovanih roditeqa

da upi{u svoju decu i na ~e-

tvoro~asovni pred{kolski

program u Lu~anima. Po-

red obaveznog vaspitno-

obrazovnog rada, ove godi-

ne akcenat }emo staviti i

na druèwe pred{kolaca

sa podru~ja Op{tine. Prvo

takvo okupqawe bi}e orga-

nizovano u prvoj nedeqi

oktobra, a nakon toga za

Novu godinu, kada }e zajed-

no do~ekati Deda Mraza.

Imamo i rekreativni pro-

gram koji obuhvata zimova-

wa i izlete - rekla je Qi-

qana Dmitri}. Ona je naja-

vila i da }e prioritet u

2014. godini biti realiza-

cija projekta energetske

efikasnosti, koji je ve}

pripremqen.

Predstavnici lokalne

samouprave su istog dana

posetili i pred{kolce u

osnovnim {kolama u Vi~i

i Gora~i}ima. V. S.

[ahovski klub “Jelica PEP” iz

Gora~i}a osvojio je prvo mesto

i {ampionsku titulu na takmi-

~ewu Prve lige Srbije u Kragujevcu. Veli-

ki napor i rad u protekle ~etiri godine

postojawa ovog kluba, uz podr{ku sponzo-

ra Visoke {kole za poslovnu ekonomiju i

preduzetni{tvo iz Beograda, krunisan je

na najboqi mogu}i na~in.

U ostvarewu istorijskog uspeha u~e-

stvovali su velemejstor Natalija @ukova,

~lan reprezentacije Ukrajine i nekada-

{wa {ampionka Evrope, ènski velemaj-

stor Jovana Vojinovi}, ~lan reprezenta-

cije Srbije, ènski internacionalni maj-

stori Marija Raki}, ~lan reprezentacije

Srbije, i Jovana Eri}, ~lan studentske re-

prezentacije Srbije, ènski velemajstor

Mirjana Mari} i ènski majstorski kan-

didat Tamara Kezele. Kapiten i trener

ekipe je internacionalni majstor Jovan

Todorovi}.

Osvajawem {ampionske titule, prve u

istoriji ekipnog sporta Draga~eva, klub

je stekao pravo u~e{}a na Kupu evropskih

{ampiona u {ahu, koji se odràva od 19.

do 27. oktobra na Rodosu. Time }e biti is-

pisana jo{ jedna svetla stranica u isto-

riji draga~evskog sporta.

Mu{ka {ahovska ekipa “Jelica PEP”

startuje sutra na takmi~ewu Druge lige

Srbije i glavni je favorit za osvajawe pr-

vog mesta.

Ekolo{ko dru{tvo “Draga~evo” je

udruèwe gra|ana osnovano 10. sep-

tembra 1998. godine u Gu~i i bavi se

programom obnove, za{tite i razvoja pri-

rodnog, kulturnog i duhovnog nasle|a

Draga~eva. Kao i svaka organizacija, koja

ima {irok delokrug rada, susretalo se sa

brojnim problemima. Od svog nastanka,

borilo se protiv neinformisanosti, ne-

znawa i starih navika pojedinaca ili od-

re|enih interesnih grupa, u nastojawu da

podigne svest gra|ana o zna~aju o~uvawa

prirodnih, kulturnih i duhovnih vredno-

sti. Bilo je neophodno vreme da se razbiju

predrasude o misiji ove organizacije, jer

je vrlo dugo tuma~ena na pogre{an na~in.

Zahvaquju}i entuzijazmu i velikoj upor-

nosti ~lanova, danas se ovo ekolo{ko dru-

{tvo svrstava u grupu najmasovnijih udru-

èwa gra|ana u Draga~evu.

Kao najzna~ajnije rezultate rada u

ovom udruèwu navode: uvo|ewe “ekolo-

{ke stolice” u radu svih op{tinskih or-

gana, koje datira iz 1999. godine, usvajawe

deklaracije “Draga~evo ka ekolo{koj sre-

dini”, prema kojoj je obnova, za{tita i

razvoj prirodnog, kulturnog i duhovnog

nasle|a postala zvani~na obaveza lokalne

zajednice, u~e{}e u izradi strate{kog

programa “Agro - ekolo{ki i turisti~ki

razvoj Draga~eva”, kao i doprinos u dono-

{ewu Deklaracije o zabrani genetski mo-

difikovanih organizama i proizvoda na

podru~ju op{tine Lu~ani.

Ekolo{ko dru{tvo je na po~etku svog

rada sa~inilo popis najzna~ajnijih pri-

rodnih i kulturnih dobara u Draga~evu i

â~ku, koja bi mogla biti pod za{titom

dràve. U~estvovalo je u predlagawu, ob-

radi, reviziji, izradi stru~ne osnove,

progla{ewu i upravqawu nad za{ti}e-

nim prirodnim dobarima: Ov~arsko-ka-

blarska klisura, kao predeo izuzetnih od-

lika, R}anska pe}ina - spomenik prirode,

Radanova gora u zaseoku Veles, u selu Gu~a,

kao spomenik prirode i semenska {umska

zajednica, stabla Draga~eva i â~ka kao

spomenici prirode. Dru{tvo se angaò-

valo i u brojnim drugim aktivnostima,

kao {to su programi u oblastima privre-

de, poqoprivrede i socijalne za{tite, tu-

rizma i sli~no. Realizovali su i Teledom

program u Draga~evu, u okviru koga je ob-

u~eno vi{e od 600 osoba za rad na ra~una-

rima i pruèno vi{e stotina hiqada ra-

znovrsnih usluga. Pomagalo je ~esto u is-

traìvawima, obradi i objavqivawu

kwiga i publikacija o Draga~evu i Draga-

~evskom saboru truba~a.

- Zadovoqni smo rezultatima koje smo

ostvarili u prethodnih 15 godina. êsto

smo se suo~avali sa brojnim pote{ko}ama,

ali nismo posustali u sprovo|ewu zacrta-

nih programskih aktivnosti. Drago nam je

{to smo u ovim te{kim vremenima uspeli

da okupimo qude i pomognemo razvoj Dra-

ga~eva u mnogim oblastima. U narednom

periodu planiramo brojne aktivnosti,

ali }e realizacija postoje}ih i novih

programa, bez obzira na na{u dobru voqu

i veliki entuzijazam, najvi{e zavisiti od

obezbe|ewa sredstava - istakao je Du{an

Ivanovi}, predsednik Izvr{nog odbora

Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, koji je,

ina~e, bio i pokreta~ inicijative da se

ovo udruèwe osnuje.

Ivanovi} isti~e da su prioriteti u

budu}em radu Dru{tva: nastavqawe zapo-

~etog u oblasti za{tite prirodnog nasle-

|a planina, izvora mineralnih voda, biq-

nog i ìvotiwskog sveta, kao i kulturne i

duhovne ba{tine draga~evskog kraja, rea-

lizacija postoje}ih i izrada novih proje-

kata, unapre|ewe rada Dru{tva i wegovo

daqe podmla|ivawe prijemom novih ~la-

nova, koji pripadaju mladim generacija-

ma.

V. S.

ISTORIJSKI USPEH DRAGAÊVSKOG SPORTA

[AHISTKIWE

“JELICE” [AMPIONKE

EKOLO[KO DRU[TVO „DRAGAÊVO”

OBELE@ILO 15 GODINA RADA

VERNO ÛVAJU PRIRODNU

I KULTURNU BA[TINU

PREDSTAVNICI OP[TINE SA PRED[KOLCIMA U KOTRA@I

BOJANKE I BOJICE NA DAR!

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 25LUÂNI

Na sednici Op{tinskog ve}a

utvr|en je predlog odluke o

osnivawu Doma zdravqa Lu~a-

ni. Kada odluka pro|e skup{tinsku

proceduru i kada se ispune svi uslovi

koje zakon propisuje, op{tina Lu~ani

}e preuzeti od Republike osniva~ka

prava i ingerencije nad tom zdravstve-

nom ustanovom. îtava zakonska proce-

dura trebalo bi da se zavr{i do kraja

godine, kada isti~e i posledwi rok da

se iz Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a

Mi{ovi}” â~ak izdvoji lu~anski Dom

zdravqa, koji trenutno ima 139 zaposle-

nih. Prema deobnom bilansu, vrednost

kapitala Doma zdravqa Lu~ani iznosi

oko 65,8 miliona dinara. S obzirom na

to da je presek ura|en 31. decembra 2012,

~lanovi Op{tinskog ve}a su sugerisali

da se u deobni bilans unesu podaci o

ste~enoj imovini tokom ove godine.

Kako je istakao Mladomir Sreteno-

vi}, predsednik op{tine, lokalna sa-

mouprava je u ovoj godini uloìla zna-

~ajna sredstva u objekte zdravstvene za-

{tite, a izdvojeno je i pet i po miliona

dinara za nabavku dva sanitetska vozi-

la.

- Svih prethodnih godina dràva,

Zdravstveni centar u â~ku i lokalna

samouprava poklawali su veliku pa`wu

objektima, opremi i kadrovima ove na-

{e zdravstvene ustanove. Na{ Dom

zdravqa je me|u prvima dobio akredita-

ciju, {to predstavqa potvrdu wegovo-

vog kvaliteta u svakom pogledu. Kada

preuzmemo Dom zdravqa, u samom startu

ne}e nam biti neophodna velika ulaga-

wa, jer imamo dobre uslove u svim

zdravstvenim objektima, ali je na{a

obaveza da u narednom periodu obezbe-

dimo sredstva za sve materijalne tro-

{kove na{e zdravstvene ustanove - ista-

kao je Sretenovi}, dodaju}i da nakon

prihvatawa deobnog bilansa i osniva~-

kog akta, sledi dono{ewe Statuta i iz-

bor v.d. direktora ustanove, kao i ~la-

nova Upravnog i Nadzornog odbora.

USVOJEN PROGRAM

POSLOVAWA DIREKCIJE, UZ

OBAVEZU DORADE!

^lanovi Op{tinskog ve}a su razma-

trali i usvojili program poslovawa JP

“Direkcija za izgradwu” za ovu godinu.

Prema re~ima Sretenovi}a, program je

tek sada do{ao na red za usvajawe zbog

toga {to je dugo trajala procedura raz-

dvajawa javnih preduze}a. Prema fi-

nansijskom planu, ukupni buxetski pri-

hodi ovog preduze}a iznose 90,1 milion

dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a su

izrekli brojne kritike na ra~un rada

“Direkcije” i naglasili da se sedmina

op{tinskog buxeta izdvaja za to javno

preduze}e, a da se, osim krpqewa udar-

nih rupa pred Sabor truba~a, u oblasti

putne infrastrukture nije video nika-

kav napredak. Op{ta ocena op{tinskih

ve}nika je da je “Direkcija za izgrad-

wu” zatajila i i kada su u pitawu inve-

sticije, koje ne zahtevaju velika nov~a-

na sredstva. Re~eno je i da su prepolo-

vqena sredstva od Ministarstva sao-

bra}aja, tako da umesto planiranih 18,

lokalna samouprava dobija devet mili-

ona dinara za rekonstrukciju puteva.

Miroslav Radoji~i} je izneo stav da bi

trebalo uraditi detaqan plan za asfal-

tirawe lokalnih nekategorisanih pute-

va, koji }e jasno precizirati koji su to

putni pravci i kojom dinamikom }e bi-

ti izvo|eni radovi. Konstatovao je da je

dosta ura|eno na javnoj rasveti na pod-

ru~ju ~itave op{tine, ali da bi u poje-

dinim mesnim zajednicama, koje imaju

predimenzionisan broj svetiqki, tre-

balo izvr{iti redukciju i na taj na~in

ostvariti u{tedu. Deo tih sredstava,

prema wegovom vi|ewu, treba usmeriti

na letwe odràvawe puteva. Slobodan

Kori}anac je predloìo da nadle`ni u

“Direkciji” za slede}u sednicu pripre-

me detaqan izve{taj o radu u prethod-

nih devet meseci, iz koga }e se jasno vi-

deti gde su pare oti{le, {ta je ostalo i

za koje namene }e biti utro{eno. Vese-

lin Jovanovi} je uputio apel Nenadu

Matija{evi}u, novom v.d. direktoru

“Direkcije”, da pod hitno raspi{e jav-

ne nabavke za puteve, kako bi se iskori-

stila planirana sredstva i vreme da se

do kraja godine zavr{i {to vi{e posla.

Zamerio je {to sredstva opredeqena za

nabavku ma{ina i opreme stoje neutro-

{ena, a kamioni bi mogli da rade na te-

renu i ne bi se gubilo dragoceno vreme.

- Mi smo na po~etku godine slu{ali

ambiciozne planove prethodnog ruko-

vodstva, ali je malo toga realizovano.

Evidentno je da su pojedine primedbe

~lanova Op{tinskog ve}a na mestu, po-

sebno u oblasti putne infrastrukture,

ali i vodosnabdevawu, koje nam je najva-

`nije. Javno preduze}e je moralo mnogo

vi{e da uradi, kako bi se zavr{io si-

stem vodosnabdevawa “Rzav”, kada se go-

vori o rezervoarima i sekundarnoj vo-

dovodnoj mreì u pojedinim mesnim za-

jednicama. O~ekujemo da }e preduze}e

koje je izabrano na tenderu zavr{iti u

narednih mesec i po dana kompletnu re-

gulaciju sistema, pra}ewe rada pumpi i

nivoa vode u rezervoarima - rekao je

Sretenovi}, dodaju}i da su prikqu~ci

za doma}instva uglavnom zavr{eni, ali

da posao nije priveden kraju u potpuno-

sti u mesnim zajednicama Negri{ori,

Du~alovi}i i Tijawe.

EKSKLUZIVNO PRAVO ZA

OBAVQAWE KOMUNALNE

DELATNOSTI

Op{tinski ve}nici su razmatrali i

usvojili {estomese~ni program poslo-

vawa za ovu godinu JKP “Komunalac”,

koje je tako|e osnovano pre dva meseca.

Finansijskim planom je predvi|eno da

}e ovo preduze}e ostvariti prihod od

51,8 miliona dinara, a planirani ras-

hodi su za 60 hiqada mawi. “Komuna-

lac” bi trebalo da u narednom periodu

posluje i na dohodovnom principu, jer

nije ~isto buxetsko preduze}e, pa su se

ve}nici saglasili da se “Komunalcu”

dodeli iskqu~ivo pravo za obavqawe

komunalne delatnosti na podru~ju Op-

{tine. Kako je re~eno, cene komunalnih

usluga nisu uskla|ivane od 2004. godi-

ne. Bilo je odre|enih primedbi i na

predloèni cenovnik usluga. Prema

proceni ~lanova Ve}a, veliki nedosta-

tak programa poslovawa je {to ne obu-

hvata komunalno ure|ewe mesnih zajed-

nica, pa bi ga u tom smeru trebalo i do-

raditi. Dopunu zahteva i investiciono

i teku}e odràvawe objekata i instala-

cija kojima gazduje preduze}e. Predlo-

èno je i da se ugrade zbirni vodomeri

u seoskim mesnim zajednicama, kako bi

se kontrolisala potro{wa vode i uma-

wili gubici. Program je usvojen, uz

obavezu da se dopuni u pojedinim seg-

mentima do naredne sednice.

- “Komunalac” je u prethodne dve go-

dine brinuo o grejawu oko 230 stanova u

Gu~i. Pro{la grejna sezona je pokazala

da su na jednom delu sistema instalaci-

je i parni kotlovi totalno dotrajale i

da im je neophodna rekonstrukcija, {to

zahteva zna~ajna ulagawa, pa je rukovod-

stvo preduze}a obavestilo korisnike da

tokom naredne zime ne}e mo}i da im

obezbede grejawe. ^lanovi Ve}a su zau-

zeli stav da se nadle`ni iz “Komunal-

ca” sastanu sa predstavnicima stanara

zgrada, korisnika grejawa, i pod hitno

utvrde za koje delove sistema se neome-

tano moè obezbediti grejawe. Tamo gde

ustanove da ne postoje tehni~ki uslovi,

gra|ani }e za ovu zimu, silom prilika,

morati da potraè alternativno re{e-

we - rekao je Sretenovi}.

^lanovi Op{tinskog ve}a su dali

svoju saglasnost i na pravilnik o radu

i unutra{woj organizaciji i sistema-

tizaciji radnih mesta Turisti~ke orga-

nizacije Lu~ani. Utvrdili su i predlog

godi{weg programa za{tite, ure|ewa i

kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta

u dràvnoj svojini za ovu godinu.

V. S.

ODR@ANA 37. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

UTVR\EN PREDLOG ODLUKE O

OSNIVAWU DOMA ZDRAVQA


PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 27OGLASI

Na osnovu ~lana 57. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa

(Sl. Glasnik RS 72/2009) i ~lana 41. Statuta Pred{kolske ustanove "Radost" â~ak,

Upravni odbor Pred{kolske ustanove "Radost" â~ak, na sednici odrànoj 06. 08.

2013. godine, raspisao je

KONKURS

ZA IZBOR DIREKTORA

Naziv radnog mesta: Direktor

Broj izvr{ilaca: 1 na period od 4 godine

U s l o v i:

- Za direktora Ustanove moè da bude izabrano lice vaspita~, stru~ni saradnik

koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe na studijama drugog stepena ( master

akademske studije, specijalisti~ke akademske studije ili specijalisti~ke strukovne

studije ) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu (Sl. Glasnik RS 76/05, 100/07 -

autenti~no tuma~ewe, 97/08 i 44/10 po~ev od 10. 09. 2005. godine na osnovnim studi-

jama u trajawu od najmawe ~etiri godine po propisu koji je ure|ivao Visoko obrazo-

vawe do 10. septembra 2005; dozvolu za rad, licencu za vaspita~a ili stru~nog sarad-

nika; obuku i poloèn ispit za direktora Ustanove; najmawe pet godina u Ustanovi

nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120.

Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

- Za direktora Ustanove moè da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko

obrazovawe prvog stepena ( osnovne akademske odnosno strukovne studije ), studija-

ma u trajawu od tri godine ili vi{e obrazovawe za vaspita~e; dozvolu za rad; obuku

i poloèn ispit za direktora Ustanove i najmawe deset godina rada u pred{kolskoj

ustanovi na poslovima vaspitawa i obrazovawa nakon ste~enog odgovaraju}eg obra-

zovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazo-

vawa i vaspitawa.

- Izabrani direktor koji nema poloèn ispit za direktora, duàn je da ga poloì

u roku od godinu dana od dana stupawa na du`nost .

- Uz prijavu na konkurs, kandidat za izbor direktora podnosi slede}u doku-

mentaciju:

- overenu fotokopiju diplome o ste~enom odgovaraju}em obrazovawu

- overenu fotokopiju dokaza, licence za vaspita~a ili stru~nog saradnika

- potvrdu o radnom iskustvu

- uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije

- izvod iz kwige ro|enih

- lekarsko uverewe da ima psihi~ku i fizi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad sa

decom ( proveru psihofizi~kih sposobnosti za rad sa decom vr{i nadle`na slu`ba

za poslove zapo{qavawa primenom standardozovanih postupaka ).

Uverewe iz kaznene evidencije iz ~lana 120. stav 1. ta~ka 3. Zakona o osnovama

sistema obrazovawa i vaspitawa, Ustanova pribavqa po slu`benoj du`nosti, pre

dono{ewa odluke o izboru direktora.

Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati.

Prijavu sa potrebnom dokumentacijom dostaviti u dva primerka u roku od 15

dana od dana objavqivawa konkursa, na adresu: Pred{kolska ustanova "Radost"

â~ak, ulica Nade`de Petrovi} broj 8, sa naznakom: "Prijava za izbor direktora -

NE OTVARATI" .

Predsednik Upravnog odbora

Radivoje Domanovi}

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE

O POTREBI PROCENEUTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-119/13-IV-2-

01 o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne

telefonije “Â Dragi{e Mi{ovi} 2 (Zdravstveni centar) - Â64, ÂU64, na

dimwaku postoje}e gasne kotlarnice i novoj betonskoj platformi pored objekta

gasne kotlarnice, na k.p.br. 6640 K.O. â~ak u ul. Dr Dragi{e Mi{ovi} br. 205 u

okviru kompleksa bolnice Zdravstvenog centra â~ak, investitora “Telekom

Srbija” a.d. Beograd.

Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat

izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odre|en je obim i sadràj

studije.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na

doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se

izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se

preko prvostepenog organa.

NAÊLNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod â~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

BALETKI STUDIO Doma kulture â~ak vr{i upis novih ~lanova uzrasta od 7 do 10

godina u pripremne grupe Baletskog studija. Upis se vr{i od 9. do 20. septembra, svakog

radnog dana od 8 do 15 ~asova. Pripremne grupe i ansambl Baletskog studija Doma kul-

ture po~iwu da rade 1. oktobra 2013. godine. Informacije na telefon 225-073

28 PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM petosoban nov

stan, Qubi} kej, dupleks, pe-

ti sprat, ima lift. Tel. 032/

349-849

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 77.78 m2, kod resto-

rana “Brvnara”, 6. sprat, cg,

lift. Cena 50000 eura. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190.


stan od 128 + 12 m2, centar

grada, 2 sprat, nov, cg, cena

105.000 eura. Tel. 032/ 342-

190


stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, centar, 7 sprat, cg,

lift, cena 40000 eura. Tel.

063/ 691-761, 032/342-190.


od 75 m2, dupleks, Avenija 2.

Tel. 062/ 514-429


od 62 m2 u Beogradu - Rako-

vica, 2 sprat, cg, interfon,

klima, parking mesto, blind

vrata, ugradna kuhiwa, nov.

Cena 54000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190


u centru, prvi sprat, pogo-

dan za poslovni prostor.

Tel. 060/ 349-8-490


od 75 m2, kod H. Morave. Tel.

060/ 345-0-043


na Alvaxinici, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490


od 78 m2, na Vinari, renovi-

ran. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM trosoban stan,

centar grada, drugi sprat,

pogodan za poslovni pro-

stor. Cena 52.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

u centru grada. Tel. 064/ 158-

9-363


u centru, kod pijaca, renovi-

ran. Cena 42.000 eura. Tel.

062/ 514-429


kod Hotel Morave, prvi

sprat, CG, terasa, ukwièn.

Tel. 060/ 349-8-490


od 76 m2, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 54 m2, na Qubi} keju,

~etvrti sprat, cg, lift. Ce-

na 38000 eura. Tel. 063/691-

761, 032/342-190


stan, nov, na Alvaxinici,

tre}i sprat, odmah useqiv.


514-429


stan 78 m2, {iri centar, du-

pleks, 3. sprat, cg, garaà 24

m2 (struja, voda, video nad-

zor, kanal za kola), podrum,

zidan (struja, voda). Cena

52000 eura. Tel. 063/ 691-761,

032/342-190


stan od 57 m2, ulica Qubi}-

ska. Tel. 064/ 158-9-363


stan od 66 m2, kod H. Mora-

ve. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM dvosoban stan

od 53 m2, na Alvaxinici,

tre}i sprat, cena 33000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-

190.


od 49 m2 u blizini {kole

“Dragi{a Mi{ovi}”. Tel.

064/ 158-9-363


od 58 m2 na Keju. Tel. 063/

453-043


od 55 m2, {iri centar grada

, 3. sprat, komplet renovi-

ran, cena 29000 eura. Tel.

063/ 691-761


od 69 m2, prvi sprat, strogi

centar, ulica H. Veqkova.

Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-

247


od 46 m2, na Gradskom {eta-

li{tu. Tel. 064/ 262-9-109


od 44 m2 kod H. Morave. Tel.

060/ 349-8-490


od 54 m2 blizu Hotel Mora-

ve, sedmi sprat, terasa, cg,

lift. Cena 33000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190


od 46 m2, u Nemawinoj uli-

ci. Tel. 061/ 291-6-355


u Nemawinoj, noviji, tre}i

sprat, ima lift. Cena 35.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490


od 62 m2, u G. Milanovcu,

ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/

344-684, 064/ 127-6-727


od 50 m2, kod Medicinske

{kole. Tel. 063/ 273-2-92


u centru, renoviran, sa no-

vim name{tajem i belom teh-

nikom. Cena 35.000 eura. Tel.

062/ 514-429

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 54 m2, centar, kori-

sna povr{ine 40 m2, 6. sprat,

CG, lift. Cena 24.000 eura.

Tel. 032/ 342-190


stan od 43 m2 u {irem cen-

tru. Tel. 064/ 673-2-969


stan od 43 m2 u blizini H.

Morave. Tel. 064/ 673-2-969


stan, drugi sprat, lift, uli-

ca Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5-

630


stan od 43+10 m2, kod resto-

rana “Brvnara”, 6. sprat,

lift. Cena 29.500 eura. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

u centru, prvi sprat, CG, re-

noviran. Cena 24.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490


od 45 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 063/ 453-043


u centru, prvi sprat, povoq-

no. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349-

333


25 m2, na Alvaxinici , sa

ili bez stvari, mogu} dogo-

vor. Cena17.500 eura sa stva-

rima, 16500 eura bez stvari.

Tel. 032/ 342-190, 060/ 4342-

190,

PRODAJEM stan od 40 m2

ulica Qubi}ska. Cena 34.000

eura. Tel. 064/ 146-87-32


27 m2, drugi sprat, centar.

Tel. 063/ 453-043


30 m2, CG- kalorimetri, tre-

}i sprat, nova, ima lift.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru na

Alvaxinici, povoqno. Cena

18.000 eura. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM nove stanove,

mogu}nost subvencije, 700 e /

m2. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan - ku}u, u

Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374-

759

PRODAJEM stan od 77 m2,

u centru grada. Tel. 032/ 224-

590


na Alvaxinici. Cena 33.000

eura. Tel. 064/ 146-87-32

PRODAJEM stan od 57 m2, u

Aveniji 2. Cena 31.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490


Balkanska, drugi sprat. Tel.

032/ 349-849


5. sprat, ulica Nemawina.


137-4-137


na Gradskom {etali{tu,

drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-

363


ulica Svetog Save. Tel. 064/

131-2-544


ulica Svetog Save. Cena

23.000 eura. Tel. 064/ 146-87-

32


centar. Cena 20.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137


centru grada. Tel. 063/ 127-5-

630


kod H. Morave, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490


kod Solida. Moè na kredit

ili na rate. Tel. 061/ 115-9-

863


Kej, tre}i sprat. Cena

28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM NOVU

NAME[TENU GAR-

SOWERU , CENTR

GRADA, ZAPOSLENIM

OSOBAMA. TEL. 224-

590, 063/ 735-0-260

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

Â^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ÂSOVA.

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\AÂ. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod “

Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

â~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN LETWI

POPUST. TELEFONI:

032/800 200 i

063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

deùrni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

â~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2-720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439HITNO PRODAJEM KU]U

3 KM OD GUÊ, PREMA

GORAÎ]IMA, OKO 100

M2, SA 38 ARI PLACA,

SA GARA@OM,

SAOGRA\ENIM PLACEM.

NA PLACU MLAD

VO]WAK I VINOGRAD,

RZAVSKA VODA,

STRUJA.POGODNO ZA

STOVARI[TE. CENA

POVOQNA. TEL. 032/

876-351, 063/ 747-8-125

PRODAJEM plac od 15

ari u Miokovcima, sa

objektom od 10 m2, ima

struja i voda. Cena 1.700

eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM KU]U U

KOTRA@I, CELOKUPNO

DOMA]INSTVO, NA PUTU

ÂÂK-IVANjICA. IMA

DOZVOLA, TAPIJA,

LEGALIZOVANO.INFOR-

MACIJE NA

TEL. 032/ 856-123,

ili www.trubaguca.com

PRODAJEM VIKEND

KU]U U GORWOJ ATENI-

CI OD 27.5 M2, 1 AR

PLACA, LETWIKOVAC 16

M2, GARA@A, POMO]NI

OBJEKTI POD JEDNIM

KROVOM 13.5 M2,

VO]WAK 12 ARI I

[UMA 9 ARI. CENA

7.500 EURA. TEL. 063/

691-761, 342-190

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu

Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Moè zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.Hitno

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ÂÂNSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

KU]U U U@EM DELU

GRADA ILI STAN U

NOVOGRADWI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU.

TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U 100

M2, SRE\ENA, CENTAR

GRADA, CG. CENA

70.000 EURA. TEL. 063/

7350-260, 224-590

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogre-

va. Li~na izrada. Tel.

065/ 590-0-651, 032/

391-964

PRODAJEM KU]U U

U@EM DELU GRADA,

ILI MEWAM ZA STAN

U BEOGRADU.

TEL: 223-116 OD 9-18

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGAÊVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

EKSKLUZIVNO,

JEDINSTVENO,

POVOQNO!!! PRODA-

JE SE PARCELA 66 ARI,

BEZ POSREDNIKA U

INDUSTRIJSKOJ ZONI

ÂÂK, ULICA NIKOLE

TESLE, PREKO PUTA

BENZINSKE STANICE "

SPONIT".

TEL. 063/ 283-867,

066/ 976-0-844

PRODAJEM HITNO

dve ku}e od 75 m2 i125

m2 na Alvaxinici, plac

od 4 ara. Moè zamena

za stan , uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

HITNO!

Tel. 063/ 843- 0- 214

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LUÂNI / OD

230 M2 SA 7 ARI

PLACA I POMO]NIM

OBJEKTIMA. TEL. 032/

556-2-644

POVOQNO

- ÂSOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ÂSOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija


PRVA LIGA SRBIJE

AMERI^KI FUDBAL

29SPORT

Mladu ekipu ~a~anskih

An|eoskih ratnika sutra

u Kragujevcu o~ekuje va-

treno kr{tewe. Igra~i od

12 do 15 godina u~estvova-

}e na turniru za mlade i

poku{ati da pobede riva-

le iz Kragujevca, Kraqe-

va, Pirota i Poàrevca.

Svaka ekipa odigra}e po

dve utakmice.

Ve} za 15 dana, 28. septem-

bra, â~ak }e biti doma-

}in Turnira mladih.

RATNICI

OSVAJAJU

KRAGUJEVAC

Prvi poraz u novoj se-

zoni fudbaleri Bor-

ca doìveli su kod

ku}e u ~etvrtom kolu Prve

lige Srbije. Jedini gol na

utakmici postigao je Stoja-

novi} u 31. minutu iz pena-

la. Pre toga doma}i igra~i

su imali nekoliko nereali-

zovanih prilika.

Nije mnogo pro{lo od je-

danaesterca, a start nad Ra-

danovi}em i Boranija{evi-

}em u kaznenom prostoru

Sloge nije sankcionisan

najstroòm kaznom. Zato je

sudijski trio, Ilija Brdar

(Novi Sad), Matija Na|

Olajo{ (Subotica) i Du{an

Cvjeti}anin (Sombor), is-

pra}en zvi`ducima sa tri-

bina na kraju prvog poluvre-

mena.

Spornih sudijskih odlu-

ka bilo je i u drugom polu-

vremenu. Podeqeno je osam

ùtih kartona. Nekoliko

puta su intervenisale i le-

karske ekipe, ali sudija je

samo tri minuta produìo

utakmicu.

- Borac je bio boqi, dik-

tirao tempo, imao prilike i

poluprilike, ali ne i stopo-

stotne. Konstantno su pri-

tiskali i zato moram da po-

hvalim moje centarhalfove

koji su izneli sav teret utak-

mice, kao i ume{nost napa-

da~a. Poku{avali smo da

igramo, koliko su nam do-

zvolili - izjavio je trener

Sloge Nenad Vani}, nekada-

{wi igra~ Borca.

- Objektivno, osim prvih,

20, 30 minuta, kada smo ima-

li pritisak i inicijativu,

ekipa nije pruìla ono {to

moè i mora. Imali smo

prilike za gol, dosta preki-

da, vi{e od 15 udaraca iz

kornera, ali {to zbog na{eg

lo{eg izvo|ewa i wihove

sjajne zadwe linije, oni su se

izborili za rezultat. Slabo

smo se kretali u napadu i

igrali, kada smo imali po-

sed lopte, bez sigurnosti i

samopouzdawa. Ako je neko

mislio da je Borac superio-

ran u ovoj ligi, danas smo

pokazali da nismo. Do ko-

na~nog ciqa }e biti jo{

prepreka, u to sam siguran,

ali i da }emo ga dosti}i.

Svesni smo da imamo mladu

ekipu i da pojedini igra~i

ose}aju jak pritisak u ova-

kvim utakmicama. Publika

nas je protiv Sloge podrà-

la u velikom broju i ào mi

je {to im nismo poslali

pravi poziv i za slede}u

utakmicu kod ku}e - rekao je

trener Borac Dejan Vuki}e-

vi}.

Za su|ewe protiv Sloge,

Vuki}evi} je jedino proko-

mentarisao da je bilo dosta

situacija koje su prouzroko-

vale nervozu na terenu:

- Voleo bih i da mi imamo

na gostovawu takvo su|ewe.

Ali, ne}u traìti opravda-

we u sudijama, bavim se ti-

mom, a oni nisu igrali ona-

ko kako èlim. Ne sme nijed-

na sudijska odluka da uti~e

na na{u igru.

Druga dva prvoliga{a iz

Moravi~kog okruga su zabe-

leìli pobede u ~etvrtom

kolu. Metalac je u Uìcu sa-

vladao Jedinstvo, 0;1, a Mla-

dost kod ku}e In|iju, 2:0.

Z. J.

Na stadionu u Mojsiwu,

pred oko 70 gledalaca, vi-

|en je lepr{av i fer fudbal.

Doma}in osokoqen pobedom iz

prvog kola nije o~ekivao partiju iz snova

mlade i poletne ekipe Keja. Dobro pripre-

mqen teren i idealno vreme obe}avali su od-

li~an me~ i pravu goleadu. Utakmica je po~e-

la otvoreno i sa pravim {ansama na obe

strane. Prvi pogodak vi|en je u 11. minutu.

Idealno naba~en korner u peterac doma}ina

ne koristi Obrenovi} i poga|a pre~ku. Na

odbijenu loptu natr~ava Uro{evi} i preci-

znim udarcem donosi prednost gostima. Kej

je iskoristio pometenost doma}ina i ubrzo

do{ao do drugog gola. Izuzetan prodor Vujo-

vi}a i prekr{aj na ivici {esnaesterca. Svi

na stadionu su bili ube|eni da je prekr{aj

za penal, ali je sudija bio neumoqiv. Slobo-

dan udarac {utira kapiten Ostoji}. Name-

{ta loptu, hvata mali zalet i BUM! Kej vo-

di 2:0.

Posle drugog gola, Kej se povla~i na svoju

polovinu i posed lopte prepu{ta doma}inu.

Do 35. minuta igralo se izme|u dva {esnae-

sterca sa nekoliko prilika za obe ekipe. A u

tom 35. minutu slede dva iskqu~ewa. Kod do-

ma}ina crveni karton za kapitena, a u gostu-

ju}em timu iskqu~en je \urovi}. Taj trenu-

tak kao da je dao krila doma}inima koji po-

stiù pogodak. Gre{ku odbrane koristi de-

setka i smawuje sigurnu prednost gostiju. Do

kraja prvog dela nije se dogodi-

lo ni{ta vredno pomena.

Drugo poluvreme startuje to-

talnom dominacijom gostiju.

[anse su se re|ale kao na traci. îtava eki-

pa delovala je sveè i uigranije. Veliku bor-

benost Simi}a i i teledirigovani pas kori-

sti kapiten Ostoji} i neverovatnim udarcem

donosi novu prednost Keju od dva gola. Ka-

piten se poneo kapitenski i svoj drugi gol

podelio sa navija~ima. Pou~eni gre{kom iz

prvog dela, gosti nisu dozvolili novo sma-

wewe rezultata. Par odli~nih odbrana Ta-

di}a i rutinskih intervencija odbrane bili

su dovoqni da wihova mreà miruje do kraja

utakmice. Kona~an ishod bio je re{en u 68.

minutu. Ostoji} uzima loptu i sa dvadesetak

metara od gola kre}e da niè doma}e defan-

zivce kao ~uweve, jedan, drugi, tre}i, golman

i na kraju gol. Kakva majstorija!!! Kakav uz-

dah pripadnica lep{eg pola koje su pohrli-

le na stadion u Mojsiwu.

Slavqe je ve} po~elo. Kej rutinski privodi

me~ kraju. Radost prve pobede igra~i dele sa

svojim najvernijim navija~ima. I odlazak

ku}i prolazi u slavqeni~koj atmosferi,

drage kom{ije izlaze na svoje terase i po-

zdravqaju ovu sjajnu generaciju. Proslava

traje do kasno u no}. To svakako ne}e utica-

ti na ovu sjajnu ekipu, da}e im vi{e motiva

i vere u sebe. Do slede}e pobede...

Milan Vasiqevi}

ZONA MORAVA

êtvrto kolo

Vodojaà - Orlovac 1:0

Draga~evo - Rudar 1:1

Arsenal - Takovo 0:3

Omaldinac - Polet 1:1

Peto kolo

Nedeqa, 16:00

Polet - Metalac

Takovo - Omladinac

Tutin - Draga~evo

Orlovac - [umadija 1903

Takovo - Omladinac

Tre}e kolo Okru`ne lige

Moravi~kog okruga obe-

leìo je prekid utakmice

Miokovci - Dowa Vrbava.

Spartak je nastavio pobed-

ni~ki niz i u Gorwoj Gorev-

nici savladao Jedinstvo sa

0:1. Jedini gol postigao je

Ivan Parezanovi} u 37. mi-

nutu, posle asistencije Vla-

dimira Smiqani}a. U kom-

{ijskom derbiju Slatina je

slavila u Zabla}u protiv

Omladinca, 1:2. Doma}i su

poveli u 18. minutu golom

Vladimira Spasojevi}a, a

gosti su preokrenuli rezul-

tat u posledwih deset minu-

ta. Izjedna~io je Jeli~i} u

80, a Drulovi} donosi pobe-

du gostima u samoj zavr{ni-

ci, u 90. minutu. Tri boda u

gostima osvojili su Ov~ar

pobediv{i Napredak u

Svra~kovcima (2:3), Mla-

dost iz Preqine je savlada-

la Goru{icu u Vi~i (1:4),

dok je Mladost iz Atenice

slavila u Prijevoru, (1:2).

Tri boda zaradio je i Rudar

u Katrzi, pobedom nad Mo-

ravom, 1;3.

Backovac junajted slavio je

prvi put u sezoni. U Dowoj

Vrbavi savladao je Jedin-

stvo iz Kowevi}a sa 2:1. Oba

gola za Backovac postigao je

\or|evi} u 20. i 47. minutu,

a u ekipi Jedinstva u listu

strelaca se upisao Marko

Resimi}.

Ponovqen seminar slu-

`benih lica Fudbalskog

saveza Moravi~kog okruga

bi}e odràn u utorak, 17.

septembra, u 16:30 ~asova.

Mesto odràvawa “Modo

xungla” Preqina.

SEMINAR

U „MODO

XUNGLI”

GRADSKA LIGA

OSTALI REZULTATI

MAJSTORIJA NOVAJLIJA

Morava - Kej

1 : 4

GFL

Strelac - Lugovi 2:1

Zadrugar - Rakova 2:3

Budu}nost - Parmenac 2:4

Preme}a - Polet Gori~ani4:2

Planinac - Vujan 0:1

Tre}e kolo

14. i 15. septembar, 16:30

Lugovi - Planinac

Rakova - Strelac

Kej - Zadrugar

Malba - Morava

Parmenac - â~ak 94, subota

Polet - Budu}nost

Vujan - Preme}a

SRPSKA LIGA ZAPAD

êtvrto kolo

[umadija - Polet 0:2

Sloboda - Mladi radnik 0:2

Peto kolo

Polet - Jo{anica ND 2011,

nedeqa, 11:00

Pobeda - Sloboda

êtvrto kolo

14. i 15. septembar, 16:30

Slatina - Mladost P, subota

Mladost A - Goru{ica

Spartak - Prijevor

Jedinstvo K - Jedinstvo GG

Dowa Vrbava - Backovac junajted

Rudar - Miokovci

Ov~ar - Morava

Omladinac - Napredak

Peto kolo

18. septembar, 16:30

Napredak - Slatina

Morava - Omladinac

Miokovci - Ov~ar

Backovac junajted - Rudar

Jedinstvo GG - Dowa Vrbava

Prijevor - Jedinstvo K

Goru{ica - spartak

Mladost P - Mladost A

OKRU@NA LIGA

PRVA POBEDA

BACKOVCA

In|ija - Borac

Metalac - Teleoptik

Beànija - Mladost

POZIV

Da se publika vra-

}a na stadion FK Bo-

rac, svedo~e i pozivi

navija~ke grupe “Ma-

{inerija”. Plakate su

bile oblepqene na vi-

{e mesta u gradu.

Borac - Sloga Petrovac na Mlavi

0 : 1

Borac: Petri}, Bora-

nija{evi}, @ivkovi},

Radanovi}, Masla}, Mar-

tinovi} (Milojevi}), Jo-

vi~i}, Nikoli}, Zo}evi}

(Ma{ovi}), Jeremi} (Pa-

vi}evi}), Ra{kovi}.

Sloga: Milinovi},

Popovi}, Bosman, Mi-

{i}, Stevi}, Stojkovi},

Stanisavqevi} (Pani}),

Stojanovi} (Raki}evi}),

Apia, Plani}, Antanasi-

jevi}.

@uti kartoni: Radanovi}, Masla}, Nikoli}, Jere-

mi} (Borac), Stojakovi}, Apia, Plani}, Antanasije-

vi} (Sloga).

Omladinci Borca poraèni su pro{log vikenda

na Alvaxinici od ^SK Pivare sa 0:1 i posle ~eti-

ri odigrane utakmice, sakupili su dva boda i nala-

ze se na 14. mestu.

Kadeti su ubedqivo 3:0 izgubili na gostovawu od

Vojvodine. Sa samo jednim bodom zauzimaju 15. pozi-

ciju na tabeli.

Pioniri su u Ni{u izgubili od Nacionala sa

1:0. trenutno su 11. sa ~etiri osvojena boda.

PORA@ENI I MLADI

PETO KOLO

PETROVAC ODNEO TRI BODA


DRIFTING

AUTO TRKE

Zano{ewe automobila

tokom vo`we, sposobnost

voza~a da na atraktivan

na~in bo~nim prokliza-

vawem i zano{ewem zad-

weg dela pre|e stazu. U

srì dobrog drifta je

spojiti pet, {est poveza-

nih okreta bez ikakvih

smetwi ili zaustavqawa.

Tehnike su razne, od one

sa kva~ilom do ru~ne

ko~nice.

[TA JE DRIFTING?

SPORT

Na finalu Ku-

pa Srbije za

starije juniore,

odrànom pro{le

nedeqe u Novom

Sadu, atleti~arka

AK ÂAK Tijana

Joki} zauzela je

sedmo mesto u ba-

cawu kugle. Rezul-

tat koji ohrabruje,

s obzirom na to da

je Tijana jo{ uvek

pionirka. Marko

Tvrdi{i} je istr-

~ao li~ni rekord

u trci na 3.00 me-

tara i zauzeo je ~e-

tvrto mesto.

Dan pre, u subotu,

ÂAK je uzeo sedam medaqa

u Jagodini na zavr{nom

mitingu “Kad nema tarta-

na, dobra je i {qaka”. Zla-

to su uzeli Tijana Miluno-

vi}, Tijana Joki} i Bogdan

Jokovi}, srebro Teodor To-

mi} i \or|e Soldatovi}, a

bronze Katarina Propado-

vi} i Ogwen Nikoli}.

Za najuspe{nije takmi~are

u celoj seriji mitinga pro-

gla{eni su Tijana Miluno-

vi} i Bogdan Jokovi}. Na

svih sedam mitinga u~e-

stvovalo je oko hiqadu dece

iz dvadesetak klubova.

Od nedavno je i â~ak

~lan velike porodice

Svetskog centra realnog ai-

kidoa (SCRA). Veliku poro-

dicu ~ini vi{e od 200 klu-

bova i sekcija {irom sveta.

Aikido je prva i jedina me-

|unarodna ve{tina prizna-

ta jo{ 2003. godine. Samo u

na{oj zemqi ve`ba je pet,

{est hiqada qudi.

U dogovoru sa ~elnim qudi-

ma Svetskog centra i osni-

va~em Qubomirom Vra~are-

vi}em (10. dan), osnove real-

nog aikidoa u â~ku posta-

vio je instruktor Goran Jo-

va{evi}.

- Klub An|eo je rezultat mog

dugogodi{weg rada i isku-

stva. Na po~etku smo i ima-

mo solidan broj ~lanova,

ali kako smo velika porodi-

ca, uvek smo otvoreni za no-

vajlije. Do|ite i ve`bajte sa

nama. Potrudi}emo se da

vam bude lepo i da steknete

nova iskustva. Kako god bi-

lo, svako iskustvo je vredno

- poziva Jova{evi} nove

~lanove.

Treninzi u klubu An|eo su

svakog radnog dana od 19 do

22 sata u Kablarskoj ulici

broj 7 (Auto {kola Jovano-

vi}). Z. J.

@eqko \uni-

sijevi} od-

branio je pro-

{log vikenda ti-

tulu {ampiona u

klasi SP na brd-

skoj trci u Zaje-

~aru “Vr{ka ~uka

2013”. U general-

nom plasmanu

pripalo mu je

tre}e mesto.

@eqko je i pro-

{le godina na

brdskoj trci

osvojio titulu

{ampiona. Z. J.

@EQKO PONOVO [AMPION

ATLETIKA

KRUNA ZA TIJANU I BOGDANA

SLOBODA

NA ATLETSKOM KUPU

REALNI AIKIDO I U Â^KU

OSNOVAN KLUB

AN\EO

NEPOBEDIVI

NEMAWA

UNovom Sadu u~estvovala

su i ~etiri atleti~ara

Slobode. Prvog dana Bojana

Kali~anin je bila prva na

400 metara (58:52), na istoj

razdaqini u drugoj grupi

Majda Kozoder je na ciq sti-

gla peta. U ukupnom plasmanu

Majda je zauzela deveto mesto.

Baca~ica kopqa Jelena Vu~i-

}evi} bila je druga sa rezul-

tatom 37,96 m. Najtrofejniji

takmi~ar Slobode Nemawa

Koji} osvojio je prvo mesto u

trci na 1.500. (3:58,82).

Drugog dana Bojana je bila

~etvrta na 200 m (26:00), Jele-

na peta u bacawu kugle

(9,87m), a Nemawa prvi na 800

m (1:53,54).

Atleti~arke Slobode ekipno

su zauzele deveto mesto.


SPEKTAKL U Â^KUSPEKTAKL U Â^KUNa stazi “Autopre-

voza” pro{log

vikenda odràna

je jo{ jedna drift trka.

[ansu da se pokaù i

ovoga puta nisu imali sa-

mo profesionalci. Osim

atraktivne vo`we i ve-

{tina koje su voza~i de-

monstrirali, veliki broj

posetilaca privukli su

vo`wa drift taksijem,

tjuning stajling izlo`ba,

atraktivna vo`wa motor-

cikla Radoslava Mihai-

lova, zgodne devojke, a za

zabavu se pobrinuo DJ

Marchez.

Devetnaestogodi{wi

virtuoz na motoru Rado-

slav Mihailov izmamio

je odu{evqewe i poneki

krik ènske publike. Ni-

je ni mu{karce ostavio

ravnodu{nim. Ni{ta ma-

wi utisak nije ostavio i

nepobedivi Bugarin, ali

i drugi u~esnici drift

trke. Mnogi posetioci

po prvi put su videli ne-

{to {to je nama samo u

domenu ideje, auto na hi-

dro pogon. Umesto goriva

- voda. Oni koji su ga

predstavili kaù, ate-

stiran je u Evropskoj uni-

ji.

Brojnim qubiteqima

drift trka nije smetalo

ni {to su se ku}i vratili

sa nekoliko slojeva pra-

{ine na sebi i mirisom

vrelih guma.

Na trci SDC Stage 3, naj-

vi{e bodova dobio je Bu-

garin Todor Dunev 110, za

wim su Hrvat Marko Br-

kqa~i} 80 i Slovenac

Uro{ Berdajs 60. U~e-

stvovale su i dve devojke,

Iva Rusinova je dobila

deset bodova, kao i Mili-

ca Tiki}.

Na kraju sezone u ukupnom

plasmanu vodi Marko Br-

kqa~i} 290, Todor Dunev

je na drugom mestu sa 150,

a tre}i Dario Skoko koji

ima 140 bodova.

Drift trku na stazi u Ko-

wevi}ima organizovali

su Auto tjuning klub,

SDC i Tjuning stajling.

Z. J.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 31SPORT

Pre odlaska na turnir u Temi{var,

ko{arka{i Borac Mocart sporta

odigrali su dve pripremne utak-

mice. Pro{le nedeqe su ugostili rumun-

sku Konkordiju, a u utorak gostovali Sme-

derevu. Rumune su pobedili sa 97:70 (20/16,

20/22, 32/8, 25/24). Ekipa koju predvodi â-

~anin Vladimir Lu~i} je novajlija u ru-

munskoj elitnoj ligi.

Pre tri dana u gostima su â~ani po-

raèni od Smedereva 1953 sa 70:66 (14/14,

19/13, 15/18, 22/21).

Borac Mocart sport danas i sutra igra

turnir u Rumuniji na kome u~estvuju jo{

tri ekipe, Balkan Botevgrad, Vojvodina i

doma}in Temi{var. Prvu utakmicu BMS

igra danas sa Balkan Botevgradom. Sutra

su polufinalne i finalne utakmice. Po

povratku ku}i, ~eka ih jo{ jedna prija-

teqska utakmica sa Slovena~kim Grosu-

pqem. Utakmica }e biti odigrana u sredu,

18. septembra, u hali KK Borac. Dva dana

kasnije, 20. i 21. septembra Borac Mocart

sport nadmeta}e se na turniru u Vi{egra-

du. Z. J.

Odavno su ène zauzele

svoje mesto u sportu.

U tome ih, kao i mu-

{karce, podràva i medici-

na, ukoliko se pridràvaju

najva`nijih zdravstvenih

pravila. Kako je i priroda

ène druga~ija, poèqno je

osnovna medicinska znawa

na vreme usvojiti. Jo{ uvek

nisu skroz i{~ezle nedoumi-

ce da li sportistkiwe mogu

aktivno da treniraju i da se

takmi~e u danima ciklusa,

kako trudno}a uti~e na ba-

vqewe sportom, u kojim si-

tuacijama bi trebalo umere-

no dozirati fizi~ku aktiv-

nost... Na sva ova pitawa od-

govara dr Dragana Sti{o-

vi}, ginekolog-aku{er.

- Menstruacija nije pre-

preka za aktivno bavqewe

sportom. Evidentno je i da

sportistkiwe imaju mawe

bolne cikluse i da ne krvare

mnogo. One ~ak lak{e pre-

brode i predmenstrualne te-

gobe. De{ava se da na va-

`nim takmi~ewima spor-

tistkiwe ponekad lekovima

odloè ciklus. To nije opa-

sno, ukoliko nije u~estala

pojava - kaè dr Sti{ovi}.

Prepreka za bavqewe

sportom nije ni trudno}a.

Pliva~ice na primer, mogu

trenirati do ~etiri i po me-

seca. Ali, ono {to je najva-

`nije, poèqno je da trudne

sportistkiwe sve fizi~ke

aktivnosti sporovode u do-

govoru sa lekarom. Vrlo ~e-

sto, majke se vra}aju na teren

nekoliko meseci posle poro-

|aja.

Specifi~na reìm vaì

i za ène koje se aktivno ba-

ve sportom, a boluju od hro-

ni~nih zapaqewa.

- Sportistkiwama koje

imaju hroni~ne zapaqenske

procese savetujem da pripre-

me i treninge po~nu malo ra-

nije, nego wihove saigra~i-

ce. Bilo kakav nagli fizi~-

ki napor moè da poja~a za-

paqenski proces. Zato je po-

èqno da one ranije samoi-

nicijativno po~nu da treni-

raju.

Vrlo je va`no razlikova-

ti aktivno i rekreativno

bavqewe sportom. Svaki

profesionalni sportista bi

trebalo da nastavi da se ba-

vi nekom fizi~kom aktivno-

{}u i nakon zavr{etka ka-

rijere. To je izuzetno va`no

zbog rada srca. Kada je re~ o

rekreativcima, svaka èna

moè odabrati disciplinu

koja joj najvi{e odgovara,

danas ima toliko mogu}no-

sti - navodi dr Sti{ovi}.

Ona kaè i da sport ne

uti~e na kasniju ili raniju

pojavu klimaksa. Prevashod-

no, klimaks je individualan

proces i na wega uti~u drugi

spoqni faktori, na~in ì-

vota, stres, ali ne i sport.

O ovim i ostalim saveti-

ma dr Dragana Sti{ovi} de-

taqnije je nedavno govorila

u edukativno - sportskoj

emisiji “Top sport” na “Mo-

joj televiziji”. U ovoj emisi-

ji o sportu i medicini govo-

rio je i dr Mihailo

Lukovi}, a planirano je gos-

tovawe stru~waka

razli~itih profila.

Z. J.

Nastupom na prvenstvu Srbije junior-

ke Odbojka{kog kluba â~ak ove go-

dine startuju pre seniorki. Takmi~i}e se

devojke ro|ene 1995. i mla|e, a u~estvuje 11

ekipa. Prvenstvo }e biti odigrano 14. i

15. septembra.

Takmi~ewe seniorki u Regionalnoj li-

gi po~iwe sredinom oktobra. Nadmeta}e

se devet ekipa.

Od 2. septembra po~ela je da radi i

{kola odbojke OK â~ak. U toku je upis

dece u {kolama “Ratko Mitrovi}”, “Dr

Dragi{a Mi{ovi}”, “Preqina”, “Mili-

ca Pavlovi}” i Gimnaziji. Kontakt tele-

foni za detaqnije informacije su:

064/118-74-63 i 060/022-26-38.

Na terenima TK Sloboda, 8. i 9.

septembra, odràn je {esti tra-

dicionalni turnir dublova

mla|ih veterana â~ka. U izuzetno fer i

sportskoj atmosferi, bez ijednog inci-

denta, takmi~ilo se 16 dublova. Posle

napornih kvalifikacionih me~eva po

grupama, do finala su stigle dve ekipe,

Nov~i} - Stefanovi} i Novakovi} -

Petkovi}. U fenomenalnom me~u koji je

trajao dva sata pobedili su Novakovi} i

Petkovi} sa 2:1 u setovima.

I ove godine je takmi~ewe vo|eno pod

~vrstom palicom predsednika Upravnog

odbora Dragana ]irkovi}a, uz pomo}

~lanova Marka Nov~i}a i Lazara Ave-

ji}a.

O popularnosti ovog turnira svedo~i

veliko interesovawe sponzora, ali su

pravo da se pojave kao pokroviteqi iz-

borili Primus renta-car i Makro bela.

Upravni odbor turnira

ODBOJKA[KI KLUB ÂÂK

JUNIORKE OTVARAJU SEZONU

BORAC MOCART SPORT TENISKI TURNIR MLA\IH VETERANA

POBEDNICI

NOVAKOVI] I PETKOVI]

U SERIJI KONTROLNIH

UTAKMICA

SAVETI GINEKOLOGA

PO ÊMU SU

SPORTISTIKIWE

U PREDNOSTI?

Dr Dragana Sti{ovi}



na Keju. Cena 30.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM hitno i povoq-

no stan u Beogradu, Krwa~a

/kod Metroa /, od 46 m2, sa te-

rasom. Lokacija odli~na. Tel.

060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877


ulica Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 061/ 661-1-124


Obili}evoj ulici. Tel. 064/

217-6-052


Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137


Nemawinoj ulici. Tel. 032/

228-457

PRODAJEM nov stan od 43

m2, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109


ulica Svetog Save. Cena

28.850 eura. Tel. 064/ 146-87-

32

PRODAJEM stan od 31 m2 u

Bawalu~koj ulici. Tel. 064/

158-9-363


centar. Cena 24.000 eura. Tel.

064/ 137-4-137


kod Hotel Morave. Tel. 064/

146-8-732


kod Hotel Morave. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM stan u â~ku, u

ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/

391-754


kod Medicinske {kole. Cena

21.000 eura. Tel. 064/ 146-87-

32

PRODAJEM stan u Sin|eli-

}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-

140


na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4-

137

PRODAJEM mawi jednoso-

ban stan, CG, lift, tre}i

sprat, Vinara. Tel. 063/ 127-5-

630, 224-590

PRODAJEM nov stan od 43

m2, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109


Svetog Save. Tel. 064/ 137-4-

137


ima posebno sobu, terasu, kod

H. Morave. Cena 23.000 eura.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 47 m2 na

Keju, u zgradama od fasadne

cigle. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM lokal od 11 m2 ,

u â~ku, centar grada. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM ku}u od 150 m2

sa 5. ari placa, Lugovi. Tel.

063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 68 m2, u

Balkanskoj ulici. Tel. 064/

26-29-109

PRODAJEM ku}u od 175 m2,

5 ari placa, kod Trnavske re-

ke. Tel. 063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa

3 ara placa , na @elezniku.

Tel. 063/ 600-938

PRODAJEM ku}u u Gori~a-

nima, sa 50 ari placa. Tel.

061/ 188-0-429


34 ara placa, u Loznici. Tel.

064/ 26-29-109


1.5 ari placa kod G. bedema.


453-043

PRODAJEM ku}u od 100 m2 i

25 ari placa u Topoli. Tel.

061/ 641-7-105


sa 2.6 ari placa, Qubi}. Mo-

è zamena za stan. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa

4 ara placa na Suvom Bregu.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 100 m2 u

Ko{utwaku. Tel. 554-5-147


2.5 ari placa kod {kole “Rat-

ko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453-

043


legalizovana, P+PK, u Me|u-

vr{ju , Peji~ina krivina, do

jezera, 6 ari placa, podrum, 2

parking mesta. Tel. 063/ 691-

761, 032/342-190.

PRODAJEM dve prizemne ku-

}e na 6 ari placa na Alvaxi-

nici. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM ku}u u Atenici

160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa,

24 m2 pomo}ne prostorije,15

m2 garaà, cg, cena 50000 eu-

ra. Tel. 063/691-761, 032/342-

190

PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4

ara placa, u Qubi}u. Tel.

063/453-043

PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1

ar zemqe, u ulici Vojvode

Stepe. Tel. 032/ 228-457

PRODAJEM ku}u u Loznici

od 110 m2, 34 ari placa. Cena

20.000 eura. Tel. 032/ 342-190,

063/ 691-761

PRODAJEM ku}u - stan od 48

m2, ulica Obili}eva12. Tel.

032/ 374-759, 064/ 217-6-052

PRODAJEM dve ku}e , poseb-

ne stambene jedinice , od 75

m2 i125 m2, na Alvaxinici,

sa placem od 4 ara. POVOQ-

NO I HITNO. Tel. 063/ 843-

0-214

PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa,

cena 20000 eura. Tel. 063/ 691-

761, 032/342-190

PRODAJEM dve ku}e od 74 +

56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko-

{utwaku. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u u Trbu{a-

nima, 150 m2, 5 ari placa,

grejawe na ~vrsto gorivo. Ce-

na 57000 eura. Tel. 063/691-

761, 032/342-190

PRODAJEM ku}u od 200 +

PK, sa 18 ari placa, u Qubi-

}u. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM ku}u i 10 ari

placa u Kulinova~kom poqu.

Tel. 064/ 471-7-483


sa 7. ari placa, sre|ena, u Qu-

bi}u. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 70 m2, i

4 ara placa u Kulinova~kom

poqu. Tel. 063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u u Ko{ut-

waku od 56 m2, sa 3,74 ari

placa, cena 33000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190

PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa

12 ari placa u Dowoj Trep~i.

Tel. 064/ 131-2-544


12 ari placa, u Prijevoru.


453-043

PRODAJEM ku}u u Prijevo-

ru od 100 m2, sa 50 ari livade

i 25 ari {ume, CG. Tel. 060/

434-2-190, 342-190

PRODAJEM ku}u u Vidovi

od 100 m2, PO+P+1, 50 ari

livada, 25 ari {uma, cena

26000 eura. Tel. 063/691-761,

032/342-190.

PRODAJEM vikend ku}u u

Ov~ar Bawi od 50 m2, 2 ara

placa, cena 10000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u. Lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM vikendicu u Lo-

znici, od 20 m2 sa pomo}nim

objektima, sa 20 ari placa.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM vikend ku}u na

Karauli 60 m2, 38 ari placa

(15 ari pod borovom {umom),

cena 16000 eura. Tel. 063/691-

761, 032/342-190

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Slatini, tri ku}e od

30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari

placa, pomo}ni objekti 200

m2. Cena 30000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190

PRODAJEM doma}instvo u

Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM doma}instvo u

Ka~ulicama. Tel. 064/ 26-29-

109


stvo u Dowoj Gorevnici, ku}a

P- 60 m2 na 50 ari placa, 120

stabala vo}a, sala{, senik,

pomo}ni objekti. Cena 20000

eura. Tel. 032/342-190,

063/691-761

PRODAJEM seosko imawe u

G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel 032/ 346-541


stvo u Grabu, ku}a 70 m2 na 30

ari placa, 55 ari obradive ze-

mqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od

centa grada. Cena 20000 eura.

Tel. 063/691-761

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM odli~an jednoso-

ban stan, {iri centar grada.

Tel. 060/ 558-9-296

IZDAJEM u Beogradu- Vo-

`dovac, kompletno name{ten

stan za studente. Tel. 064/ 668-

6-601

IZDAJEM stan od 55 m2 na

Novom Beogradu, kod fonta-

ne. Tel. 063/ 829-3-949

IZDAJEM dvoiposoban stan

u Beogradu, ulica Vojvode

Stepe, name{ten, CG i klima.

Tel. 064/ 237-6-939

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan u Novom Beogradu,

ulica Gandijeva 108, za stu-

dente. Tel. 032/ 344-899, 065/

635-9-979


{ten stan, drugi sprat, Op-

{tina Novi Beograd. Tel.

065/ 667-9-023

IZDAJEM jednosoban stan u

Beogradu - Dor}ol , nije u

zgradi . Tel. 064/ 569-6-242,

064/ 133-7-286

IZDAJEM name{ten jednoso-

ban stan u Beogradu, Cvetkova

pijaca, blizu centra, TA gre-

jawe. Tel. 064/ 371-2-307

IZDAJEM name{ten jednoso-

ban stan za studente, u Beo-

gradu, ulica \ev|eli~ka 5,

kod \eram pijace. Tel. 069/

816-0-071, 032/ 880-091

IZDAJEM stan u Beogradu,

kod Vuka, za studentkiwe, in-

terfon, CG, telefon. Tel. 063/

843-4-149

IZDAJEM dvoiposoban stan

na Miqakovcu, za studente.

Tel. 063/ 802-0-522

IZDAJEM dvosoban stan, po-

seban ulaz, grejawe i struja.

Tel. 032/ 537-2-816

IZDAJEM name{ten stan u

centru grada. Tel. 061/ 115-9-

863

IZDAJEM name{ten stan kod

SUP-a, ulica Cerska. Tel.

063/827-5-217

IZDAJEM jednosoban nena-

me{ten stan, poseban ulaz, ku-

}a. Grejawe TA. Tel. 032/ 332-

761

IZDAJEM jednosoban name-

{ten stan, kuhiwa, dnevna so-

ba, kupatilo, grejawe na gas i

TA. Tel. 064/ 031-7-072

IZDAJEM dvosoban nename-

{ten stan od 60 m2, {iri cen-

tar, u Ciganmali. Tel. 537-2-

816, 060/ 099-5-005


{ten stan u N. Beogradu, kod

fontane, blizu fakulteta

“Megatrend”. Tel. 063/ 862-1-

781

IZDAJEM stan od 33 m2, u

Beogradu, terasa, tre}i sprat,

CG, kablovska, kod Student-

skog doma, za zaposlena li-

ca.Tel. 069/ 455-1-757

IZDAJEM u Beogradu, sobu

za studentkiwu, sa upotrebom

kuhiwe i kupatila. Tel. 064/

257-7-435

IZDAJEM u Beogradu, Meda-

kovi} 3, name{ten i opre-

mqen, trosoban stan, dve te-

rase, grejawe, dva lifta, peti

sprat. Mogu} dogovor na du-

ì period. Tel. 063/ 270-028

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu. Tel. 064/ 391-3-059

IZDAJEM povoqno jednoso-

ban stan ( dvori{na ku}a ).

Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM stanove u ulici

Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 343-667, 065/ 610-7-999

IZDAJEM name{ten stan od

64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791

IZDAJEM prazan jednosoban

stan, u Nemawinoj ulici. Tel.

063/ 844-2-574


{ten stan na Alvaxinici,

tre}i sprat, ima lift. Tel.

031/ 388-7-792, 066/ 487-792

IZDAJEM sobu za u~enice sa

upotrebom kuhiwe i kupatila

u Nemawinoj ulici. Tel. 064/

134-8-125

IZDAJEM sobu u~enici ili

studentkiwi u stambenoj zgra-

di sa CG. Tel. 341-900, 061/

210-0-778

IZDAJEM sobu za dve u~eni-

ce - studentkiwe, grejawe, in-

ternet, kablovska, uì cen-

tar. Tel. 064/ 969-36-36

IZDAJEM name{tenu garso-

weru na Qubi} Keju, ul. Da-

nice Markovi} . Tel. 063/

525-888, 354-285


weru na Qubi} Keju, useqiva.

Tel. 060/ 623-0-085

IZDAJEM name{tenu sobu za

studente i |ake, blizu Tehni~-

kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-

228

IZDAJEM kancelarijski i

magacinski prostor na od-

li~noj lokaciji. Tel. 063/

635-033


weru. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM name{ten troso-

ban stan na Gradskom {etali-

{tu. Tel. 064/ 834-5-226

IZDAJEM kompletno name-

{ten dvosoban stan, CG, KTV,

2 kupatila. Tel. 032/ 373-571,

064/ 829-2-720


me{ten stan na Alvaxinici.

Tel. 063/ 453-043


{ten stan i garsoweru kod

Fakulteta, grejawe, TA pe}.

Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-

977


{ten stan , kuhiwa, dnevna

soba, kupatilo, parking. Tel.

064/ 334-4-061

IZDAJEM jednosoban stan

kod “Kalimera”, zasebna ku}a,

novogradwa. Tel. 346-865


me{ten stan u centru Beogra-

da, na duì vremenski period.

Tel. 063/ 803-3-676

IZDAJEM jednosoban nov na-

me{ten stan. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM dvosoban poluna-

me{ten stan, parno grejawe,

KTV. Tel. 061/ 135-3-338

IZDAJEM ~etvorosoban na-

me{ten stan u Aveniji. Cena

150 eura. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM potpuno opremqe-

nu ku}u od 40 m2 kod „Slobo-

dine“ raskrsnice. Tel. 064/

336-8-222

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u

nasequ Trbu{ani. Tel. 064/

018-8-754

IZDAJEM name{tenu mawu

ku}u, uì deo grada. Tel. 225-

646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika u Trbu{anima.

Tel. 064/ 223-5-592

IZDAJEM name{tenu mawu

ku}u u uèm delu grada. Tel.

225-646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM jednokrevetnu so-

bu za studenta u stanu, centar

grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM sobe u blizini

Medicinske {kole. Tel. 032/

373-624


me{ten stan, poseban ulaz,

grejawe na TA, ku}a. Tel. 032/

332-761

IZDAJEM name{tenu sobu,

upotreba kuhiwe i kupatila.

Strogi centar. Tel. 064/ 102-

2-759

IZDAJEM name{tenu ku}u,

kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-

217

IZDAJEM sobe za studente i

|ake. Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM stan sa CG, za u~e-

nicu ili zaposlenu devojku u

ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG, centar.

Cena 20.500 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 6. sprat, CG, kod

Medicinske {kole. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000 eura


Nemawina. Cena 20.000 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, H.

Morava. Cena 24.000 eura

P-40 m2, 8. SPRAT, CG,

Vinara. Cena 24.000 eura

P-42 m2, 4. sprat, TA, kod

{kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura






P- 45 m2,2. sprat, CG,



{etali{te. Cena 41.000 eura

P- 49 m2, 2. sprat, CG,

Svetog Save. Cena 29.000

eura

P-50 m2, 1. sprat, TA,

Obili}eva. Cena 26.000 eura

P-50 m2, 4 sprat, CG,

S.Markovi}a. Cena 35.000

eura





Bawalu~ka. Cena 29.000 eura


D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 1. sprat, CG-

kalorimetri, Kej, nov. Cena

42.000 eura

P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

Cena 31.000 eura

P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej.

Cena 33.000 eura

P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind.

zona. Cena 21.000 eura


Alvaxinica. Cena 40.000

eura

P-64 m2, 9. sprat,


eura

P-65 m2,2. sprat, CG -

kalorimetri, kod Lukoil, nov

sa stvarima. Cena 61.000

eura

P-66 m2, 7. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,



Avenija 2. Cena 40.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, TA, centar.

Cena 50.000 eura



eura


{etali{te. Cena 73.000 eura

K U ] E

P-56+34 m2, 6 ari placa,

Lugovi. Cena 40.000 eura

P- 45 m2, 1.5 ari, centar.

Cena 40.000 eura

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom

bedema. Cena 21.000 eura

P-60 m2, 5 ari, Prijevor.

Cena 21.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko

poqe. Cena 30.000 eura

P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura

P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura

P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg.

Cena 26.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi{.

Cena 32.000 eura

P-68 m2, Balkanska. Cena

24.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena 44.000

eura

P- 150 m2, 2.3 ara, kod {kole

Ratko Mitrovi}. Cena 44.000

eura

P-175 m2, 5 ari, kod

Trnavske reke. Cena 31.000

eura

P-190 m2, 5.6 ari, Loznica.

Cena 41.000 eura

P-240 m2 + 64 m2, 12 ari,

Viqu{a. Cena 70.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura


IZDAJEM lokal , u centru gra-

da. Tel. 225-431

IZDAJEM lokal od 60 m2 , cen-

tar grada. Tel. 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokale u ulici Qu-

bi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel.

343-667, 065/ 610-7-999

IZDAJEM poslovni prostor

od 80 m2, strogi centar, pogod-

no za ordinaciju, pekaru, kance-

lariju. Tel. 064/ 102-2-759

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2 , centar grada. Tel.

225-431

IZDAJEM novoizgra|ene gar-

sowere za studente, u centru

Kragujevca. Tel. 060/ 337-2-600

MEWAM jednosoban stan sa

CG, 3. sprat, kod {kole “Dragi-

{e Mi{ovi}”, za ve}i stan uz

doplatu, na sli~noj lokaciji.

Tel. 064/ 158-9-363

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Parka, za odgo-

varaju}i u Beogradu. Tel. 063/

844-2-791

PLACEVI

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici, 500 eura/ar (nije

fiksna cena), pored asfaltnog

puta, pogodan za hale i maga-

cinski prostor. dostupna sva

infrastruktura. Telefon

063/691-761

PRODAJEM plac od 8 ari,

Zlatibor - Vodice. Povoqno.

Tel. 063/ 745-0-760

PRODAJEM placeve. Tel. 064/

118-8-485

PRODAJEM plac od 44 ara u

Trnavi kod {kole, dostupna sva

infrastruktura, cena 300 eu-

ra/ar. Telefon 032/342-190.

PRODAJEM plac od 10 ari

ili 5 ari, voda, brvnara, kame-

ni most Trbu{ani. Tel. 060/

754-5-011

PRODAJEM plac od 5,5 ari u

Atenici, sa temeqom od 100 m2

i gra|. materijalom (6000 blo-

kova, armatura), sa gra|evin-

skom dozvolom i projektom,

36000 eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM plac u Industrij-

skoj zoni, iza Dominga. Tel.

069/ 248-5-195

PRODAJEM imawe i 2 ku}e u

Pakovra}u, blizu â~ka. Tel.

064/ 196-4-705

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmencu.

Tel. 064/ 250-7-493

PRODAJEM plac od 15 ari u

Miokovcima, sa objektom od 10

m2, ima struja i voda. Cena

1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM plac od 63 ara, u

Prislonici, Vasovi}a kosa.

Tel. 032/ 554-9-204

PRODAJEM plac 10, 99 ari u

Preqini, dostupna sva infra-

struktura, cena 5500 eura. Tele-

fon 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM plac od 5 ari, u

â~ku, kod Trnavske reke. Tel.

060/ 600-3-323


Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/

517-4-957

PRODAJEM 4 ara placa sa vi-

kendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/ 545-8-989

PRODAJEM povoqno livadu

od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/

124-1-806

PRODAJEM plac od 4 ara, na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204

PRODAJEM parcelu u Mr~a-

jevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/

260-556

PRODAJEM plac od 23,32 ara

u Trnavi, dostupna sva infra-

struktura, cena 15000 eura. Te-

lefon 063/691-761, 032/342-190.


Kulinovcima iznad hale “Ko-

los”. HITNO I POVOQNO.

Tel. 064/ 384-0-198

PRODAJEM placeve od 4 ara i

30 ari, u Trbu{anima. Tel. 061/

110-5-134

PRODAJEM parcelu od 30 ari

, na putu za Gu~u. Na placu ima

voda i struja. Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM plac od 5 ari uz

asfalt, ima struja i voda , na

Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-

1-637

PRODAJEM plac od 5.5 ari, u

Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 25 ari.

Tel. 064/ 471-7-483

RAZNO

PRODAJEM garaù od 15.5 m2

u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a

4. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM {poret na drva

Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/

164-3-319

PRODAJEM pe} “Kraqicu” u

dobrom stawu. Tel. 064/ 134-1-

239

PRODAJEM {poret na drva

marke “Smederevac”. Tel. 060/

550-0-525

PRODAJEM elektri~ni {po-

ret. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ma{inu za ve{.

Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM dve ve{ ma{ine.

Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM ma{inu za {ivewe

marke “ Singer”. Tel. 064/164-3-

319

PRODAJEM ma{inu za {ivewe

“ Bagat - Danica “. Tel. 060/

418-3-333

PRODAJEM ma{inu za sudove .

Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ve}i friìder.

Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM friìder “Obo-

din”. Tel. 343-594

PRODAJEM malo kori{}en

TV aparat. Vrlo povoqno. Tel.

062/ 199-1-015

PRODAJEM “Gorewe” friz sa

komorom. Povoqno. Tel. 343-

594

PRODAJEM {iva}u ma{inu

“Nikoleta”, sa dodacima za vez,

kao nova. Tel. 064/ 134-1-239

PRODAJEM belu pamu~nu kva-

litetnu ~ipku, {irine 5 cm.

Tel. 371-685

PRODAJEM prenosive dvori-

{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-

125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM polovne gume 13-

ice, i 14-ice. Tel. 060/ 550-0-525

PRODAJEM ènsku krznenu

{ubaru, nova. Tel. 371-685

PRODAJEM tezgu i police za

trgovinsku radwu. Tel. 032/ 371-

685

PRODAJEM polovnu stolari-

ju. Tel. 060/ 018-0-410

PRODAJEM dva nova drvena

sobna prozora sa ukrasnim lajs-

nama. Cena 10.000 dinara. Tel.

065/ 216-1-345

PRODAJEM povoqno polovna

prozorska krila i plotove vra-

ta, raznih dimenzija. Tel. 032/

334-346, 065/ 333-4-346

PRODAJEM polovnu stolariju

sa duplim krilima i aluminijum-

skim roletnama. Tel. 032/ 334-

218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM “ U” profil od 3 i

5 metara. Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM kosa~icu na struju.

Tel. 064/164-3-319

PRODAJEM prskalicu za vo}e.

Tel. 060/ 018-0-410

PRODAJEM krompir za ishranu

sviwa. Tel. 543-3-215

PRODAJEM korpu za vagu, za

merewe stoke. Tel. 556-1-495

PRODAJEM kotlove na ~vrsto

gorivo, ekonomik, kvalitet i

u{teda ogreva. Li~na izrada.

Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM kompresor “Prva

petoletka” Trstenik sa bocom od

120 litara. Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM kompresor Atlas -

Kopko, boca 260 litara. Tel. 060/

418-3-333

GARSOWERE

23m2, vp, nov, cg, 20000

eura, [iri centar

22m2, vp, cg, 18500 eura,

Hotel Morava

30m2, vp, nov, gas, 23000

eura, [iri centar

25m2, vp, ta, 17500 eura,

Avladìnica

26m2, vp, ta, 18500 eura,

Qubi} kej

30m2, 3 sprat, cg, nov,

23500 eura, Avenija 2

27,40m2, 3,5,6 sprat,cg,

lift,novi

JEDNOSOBNI STANOVI

35,60m2, vp, 28000 eura,

Centar

38 m2,2 sprat,ta, 25500

eura, [iri centar

38m2, 3 sprat,ta, 25000

eura, Bate Jankovi}a

38m2, 4 sprat, cg, 28000

eura, [iri centar

42m2, 4 sprat, ta, 23000

eura, O[ Milica

Pavlovi}

45m2, 2 sprat, cg, 30000

eura, Hotel Morava

38m2, vp, cg, 22500 eura,

Ljubi} kej

JEDNOIPOSOBNI

STANOVI

43+10m2, 6 sprat, cg,

29500 eura, Restoran

Brvnara

43m2, 4 sprat, ta, 28000

eura, Ljubi} kej

45m2, vp, cg, 28000 eura,

Avenija 1

47m2, 4 sprat, ta, 32000

eura , Slobodino

igrali{te

38m2, 4 sprat, eg, 26000

eura, Avladìnica

46m2, sa stvarima, ta, 4

sprat, 23000 eura, Poèga

42m2, 4 sprat, terasa, ta,

26000 eura, Ljubi} kej

DVOSOBNI STANOVI

59m2, 4 sprat, cg, 39500

eura, Avladìnica

47+10m2, 13 sprat, cg,

28000 eura, Hotel Morava

55m2, 1 sprat, ta, 29000

eura, Ljubi} kej

55m2, vp, ta, 28000 eura,

Ljubi} kej

61m2, 1 sprat, ta, 39000

eura, Hotel Morava

58,61m2, 1 sprat, ta,

19000 eura, Fabrika

hartije

47m2, 4 sprat, nov, cg,

34000 eura, [iri centar

55m2, 3 sprat, eg, 33000

eura, Bate Jankovi}a

51m2, 6 sprat, cg, lift,


55m2, 3 sprat, ta, 29000

eura, Nemawina

60m2, 9 sprat, lift, cg,

37000 eura, Avladìnica

58,30m2, 6 sprat, cg,

35000 eura, Ljubi} kej

52m2, 3 sprat, cg, 38000

eura, Gradsko {etali{te

62,80m2, 3 sprat, cg,


83m2, 2 sprat, ta, 55000

eura, Strogi centar

57m2, 5 sprat, lift, cg, sa

stvarima, 37000 eura,

Avenija 2

45m2, 2 sprat, renoviran,

29900 eura, Nemawina

52m2, 4 sprat, ta, 33000

eura, Ljubi} kej

56m2, 5 sprat, cg, 2

terase, 32000 eura,

Nemawina

64m2, 1 sprat, cg, 45000

eura, Restoran Brvnara

57m2, 2 sprat, cg, adapti-

ran, 41000 eura, Ljubi}

kej

47m2, vp, cg, 30000 eura,

Ljubi} kej

60m2, 8 sprat, cg, 36000

eura, Hotel Morava

55m2, vp, cg, 31000 eura,

Avenija 2

67m2, prizemqe,ta, 52000

eura, Strogi centar





52m2, 4 sprat, ta, 33000

eura, Qubi} kej

60m2, 5 sprat, cg, 38000

eura, Avladìnica, fasad-

na cigla

65m2, 1 sprat , 700

eura/m2, Avladìnica

DVOIPOSOBNI

STANOVI

56m2, nov, 3 sprat,cg,

43000 eura, Ljubi}ska


renoviran, 38000 eura,

Ljubi} kej

63,38m2, 9 sprat, cg,

lift, 33000 eura,

Avladìnica

68m2, 1 sprat, gas, 40000

eura, [iri centar

78m2, 3 prat, cg, garaà,

podrum, 52000 eura, [iri

centar

85m2, 1 sprat, 700

eura/m2, Avladìnica

TROSOBNI STANOVI

75m2, 1 sprat, cg, 50000

eura, Hotel Morava

75m2, 5 sprat, cg, 39000

eura, Hotel Morava

76m2, 7 sprat, cg, 45000

eura, Avenija

68m2, 3 sprat, cg, 600

eura/m2, Nemawina

77m2, 7 sprat, cg, 40000

eura, Centar

75m2, 2 sprat, cg, 45000

eura, Nemawina

81,47m2, 9 sprat, lift,

cg, 53000 eura, Hotel

Morava

62m2, 2 sprat, cg, 54000

eura, Beograd

ÊTVOROSOBNI

STANOVI

77,78m2, 6 sprat, cg,

lift, 50000 eura,

Restoran Brvnara

128+12m2, 2 sprat, nov,

cg, 98500 eura, Centar

KU]E

75m2, P+1, 6 ari, 20000

eura, Zabla}e

380m2, P+1+PK, 25 ari,

120000 eura, Preqina

56m2, eg, cg ~vrsto, 3,74

ara, 33000 eura,

Ko{utwak

259,62m2, SU+P+1,9

ari, 138000 eura,

Parmenac

70m2, SU+P+PK, 2 ara,

40000 eura, Kopaonik

160m2, P+PK, 9,61 ar,

50000 eura, Atenica

150m2, 5 ari plac ,

57000 eura, Trbu{ani

100m2, P+PK, 6 ari,

36000 eura, Pejicina

krivina uz jezero

172m2, P+PK,19 ari,

35000 eura, Loznica

100m2, PO+P+1,75 ari,

26000 eura, Vidova

56m2, P+1, 1,56 ari,

25500 eura, Dacova

kafana

110m2, PO+P+PK, 34

ara, 20000 eura, Loznica

110m2, SU+P+PK, 34

ara, 20000 eura, Loznica

PLACEVI

23,32 ara , 15000 eura,

Trnava

3 ara, 6000 eura, Igalo

44 ara, 10000 eura,

Trnava

10,99 ari, 5500 eura,

Preqina

4 ara, 2800 eura,

Pakovra}e

44 ara , 1000 eura/ar,

Trnava put Â-KV

3-5 ari, 1300 eura/ar ,

Tara- Zaovinsko jezero

1 ha , 500 eura/ar,

Prislonica

5,5 ari,temeq, projekat,

gr|.mat., 36000 eura,

Atenica

SEOSKA DOMA]INST-

VA

Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari,

20000 eura

Dowa Gorevnica, ku}a,

50 ari, 20000 eura

Trnava, ku}a, 60 ari,

18000 eura

Slatina, 3 ku}e, 70 ari,

30000 eura

VIKEND KU]A

Karaula, 37 ari , 16000

eura

Vidova, 75 ari , 26000

eura

Ov~ar Bawa, 2 ara,

10000 eura

Gorwa Atenica, 22 ara,

7500 eura

Loznica, 15 ari, 5000

eura

Pakovra}e, 6,6 ari,

15000 eura

LOKALI PRODAJA

60m2, 2 sprat, strogi cen-

tar, 800 eura/m2

IZDAVAWE-

POSLOVNI PROSTOR

60m2, 250 eura, kod

{kole Ratko Mitrovi}

IZDAVAWE- STAMBENI

PROSTOR

60m2, nename{ten, 130

eura, kod {kole Ratko

Mitrovi}

40m2, name{ten, 130

eura, kod Prehrambene

{kola


eura, Centar


eura , Avenija 1

Kompletnu ponudu

Agencije "GA[O NEKRET-

NINE" moète videti

na sajtu WEB NEKRET-

NINE.

AGENCIJI “GA[O

NEKRETNINE” POTREBNI

STANOVI SVIH

STRUKTURA.

STANOVI

P- 40 m2, jed-

noiposoban, 2. sprat,

lift, noviji, bez ula-

gawa, ulica Qubi}ska.

Cena dogovor

P- 29 m2, jednosoban,

CG, lift, terasa, Vinara.

Cena 24.000 eura.

P-28 m2, nova garsow-

era, Sin|eli}eva, sa

kuhiwom. Cena24.000

eura

P- 33 m2, jed-

noiposoban, nov, sa pla-

harima, CG, lift,

Alvaxinica. Cena

21.000 eura


sre|en, Kej. Cena 20.000

eura


noviji, {iri centar. Ce-

na 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra


Nemawina. Cena 28.000

eura


Kej. Cena 27.000 eura


Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura


Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura


lift, garaà, nov, cen-

tar. Cena dogovor.


lift, Kej. Cena 36.000

eura


[etali{te. Cena 70.000

eura


centar, nov. Cena 57.000

eura


lift, garaà, nov, cen-

tar. Cena 80.000 eura sa

PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.


Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna garaà.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.


kod Gradskog Parka


Amixina


H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.


dvosoban.

P-33 m2, jednosoban,

CG, 2. sprat, kod Hotel

Morave

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 36.500 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mo-

sta, 60 m2, 10 ari placa,

ukwièna. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2,

nov. Cena 1.700 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2,

nov. Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2

, drugi sprat, CG, Dediwe

(izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

060/434-2-190


P-20 m2, ul. Nemawina , 6.

sprat, CG, klima, renoviran.

Cena 17.000 eura

P-25 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, TA. Cena 18.000 eura

P-26 m2, Qubi} Kej, 3.

sprat TA, name{ten. Cena

16.000 eura

P-26 m2, nova, centar, 3.

sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDV-

om

P-26 m2, Vojni odsek, 1.

sprat, EG, terasa. Cena

21.000 eura

P-29 m2, nova, Avenija 2,

3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura

P-30 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa. Cena 25.000

eura

P-33 m2, centar, sa spav.

sobom, 4. sprat CG, ostaje

deo name{taja. Cena 28.000

eura


CG, pogodan za poslovni

prostor. Cena 24.000 eura

P-38 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, terasa, zgra-

da od fasadne cigle. Cena

23.000 eura

P-38 m2, Qubi} kej, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 24.000

eura

P-38 m2, nov, centar, 1.

sprat, sa spav. sobom, CG,

terasa. Cena 36.000 eura

sa PDV-om


CG, sa spav. sobom, pogled

na {etali{te, name{ten,

renoviran. Cena 36.000

eura

P-40 m2, nov, kod Med.

{kole, 4. sprat, lift, CG,

terasa, garaà. Cena

31.000 eura

P-44 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa. Cena

25.000 eura


sprat, CG. Cena 28.000 eura

P-46 m2, nov, Obili}eva,

pogodan za poslovni pros-

tor. Cena 35.000 eura

P-45 m2, noviji, Nemawina,

3. sprat, lift, CG, terasa.

Cena 35.000 eura

P-45 m2, Nemawina, 2.

sprat, CG, komplet renovi-

ran. Cena 30.000 eura

P-46 m2, Avenija 1, VP, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 28.000 eura


CG, terasa. Cena 33.000

eura


sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura

P-45 m2 + 13 m2,

Nemawina, dupleks, 5.

sprat, lift, CG. Cena

30.000 eura

P-49 m2, Avenija 2, 4.

sprat, lift, CG, zgrada od

fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura

P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 30.000 eura


sprat, TA. Cena 26.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena

28.000 eura


sprat, sa dve spav. sobe, TA,


P-52 m2, Qubi} kej, noviji,

sa dve spav. sobe, CG, lift,


P-52 m2, nov, Alvaxinica,

3. sprat, EG, terasa, sa dve

spav. sobe. Cena 28.000

eura

P-54 m2, centar, kod

Dezerta, 1. sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena 38.000 eura

P- 57 m2, Avenija 2, VP,

CG, terasa, zgrada od


eura


sprat, lift, CG, terasa,

pogled na Moravu. Cena

35.000 eura

P-58 m2, Hotel Morava,

prvi sprat, CG, terasa, lift.

Cena 31.000 eura

P-60 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura

P-62 m2, noviji,

Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura


CG, terasa, pogodan za

poslovni prostor. Cena

50.000 eura


sprat, trosoban, CG, terasa,

lift. Cena 40.000 eura

P-68 m2, centar, u zgradi

kod [ipada, 2. sprat, TA,


P-68 m2, 1. sprat, gas,

pogodan za poslovni pros-

tor.Cena 40.000 eura

P-69 m2, centar, blizu

Po{te, gas, terasa, 1. sprat,

garaà. Cena 46.000 eura


sprat, sa tri spav. sobe, CG,

lift, terasa, zgrada od


eura

P-72 m2, nov, centar, 1.


70.000 eura sa PDV-om

P-72 m2, nov, Avenija 2, 2.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

terasa, lift. Cena 58.000

eura

P-73 m2, Obili}eva, 1.

sprat, CG, terasa, u

odli~nom stawu. Cena

58.000 eura

P-73 m2 + 6 m2 terasa,

Alvaxinica, 1. sprat, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 60.000 eura


sprat, CG, terasa, lift,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura

P-75 m2, Avenija 2, 4.

sprat, dupleks, CG, terasa,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura



47.000 eura

P-75 m2, nov, kod fakulte-

ta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura


sprat, CG, terasa, odmah

useqiv. Cena 40.000 eura

P-76 m2, Balkanska, 2.

sprat, CG, dve terase. Cena

45.000 eura

P-78 m2, Vinara, 6. sprat,

lift, CG, dve terase. Cena

50.000 eura


sprat, CG, terasa, ukwièn.

Cena 45.000 eura

P-90 m2, Hotel Morava,

CG, lift, terasa, garaà.

Cena 50.000 eura

P-92 m2, nov, Kej, dupleks,

5. sprat, sa 5. spav. soba,

CG, lift. Cena 55.000 eura

sa PDV-om

P-95 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, dupleks, CG,


K U ] E

P-60 m2 ( P+1), plac 10

ari, Pakovra}e, brvnara,

dva bunara, ulaz sa

asfaltnog puta, plastenik,

vo}wak, fontana. Cena

20.000 eura

P-70 m2, plac 4.13 ari,

kod Proletera. Cena 45.000

eura

P-70 m2 + 60 m2, plac 5

ari, Alvaxinica. Cena

50.000 eura

P-80 m2+45 m2, plac 5

ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor

P-90 m2, plac 10 ari,

Trbu{ani, kod kamenog

mosta. Cena 28.000 eura

P-92 m2, plac 5 ari, {kola

Ratko Mitrovi}. Cena

48.000 eura

P-98 m2, plac 2 ara , kod

Bor~eve hale ili zamena za

stan. Cena 45.000 eura

Seosko doma}instvo, sa

7 ha zemqe u komadu,

pomo}ne prostorije. Cena

25.000 eura

P-105 m2 ( P+1 ), plac 2

a, Amixina. Cena 50.000

eura

P-120 m2, plac 4.20 ara,

blizu fakulteta. Cena

dogovor

P-250 m2, sa dva lokala u

prizemqu, plac 8 ari na

bedemu. Cena 70.000 eura

LOKALI

Rakova, 135 m2 sa magaci-

nom, kod Doma. Cena 10.000

eura

Viqu{a, 170 m2 sa maga-

cinom, plac 10 ari. Cena

7.000 eura

P-16 m2, centar, iza

Galije. Cena 3000 e/ m2 (

dogovor )

P-18 m2, Qubi} kej. Cena

18.000 eura

P-35 m2, centar, blizu

pijace. Cena 60.000 eura

P-49 m2, Alvaxinica. Cena

38.000 eura

P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a

podela na dva lokala od po

36 m2 sa mokrim ~vorom

P-105 m2, dupleks, kod

Hotel Morave. Cena 60.000

eura

PLACEVI

P-80 ari, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena 800

e/ar

P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVI-

RAN STAN KOD [KOLE MILICA

PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA

30.000 E

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej

. Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000

eura


B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,


P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena 30.000

eura


M.Nik{i}a. Cena 36.000

eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija

1. Cena 29.000 eura


Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG,


eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG,


eura


B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej.

Cena 40.000 eura



eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija

2. Cena 36.000 eura



eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000 eura






K.Milo{a. Cena 37.000

eura



eura







P- 64 m2, 2. sprat, CG,


eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG,


eura


Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura



P- 71 m2, 5. sprat, CG,




eura


Kalu}erice. Cena 44.000

eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara

Lazara, nov. Cena 62.000

eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura







P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks. Cena

87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska, 3.

sprat, CG. Cena 39.000

E.

P- 55 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 32.000 E

P- 68 m2, Bawalu~ka, 4.

sprat, CG. Cena 44.000

E.

P- 48 m2, Avenija 1, VP.

Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 34.000 E

P- 77 m2, uì centar,

CG. Cena 42.500 E.

P-42 m2, Kej, 4.sprat,

CG. Cena 26.000 E

P-38 m2, Nemawina, 3.

sprat. Cena 22.000 E

P-54 m2, Kej, CG. Cena

31.000 E

P-58 m2, Qubi}ska, CG.

Cena 37.000 E

P-77 m2, centar, 4.

sprat, CG, renoviran. Ce-

na 42.500 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

â~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: [email protected]

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE


060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

ÂÂK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000

eura

P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500

eura

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000

eura

P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000

eura

P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura

P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500

eura

P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a,

17.000 eura

P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura

JEDNOSOBNI

P-30 m2, 3. sprat, Vinara, 24.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura

P-38 m2, 3. sprat, H. Morava, 23.000

eura

P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura

P-42 m2, 4. sprat, Med.{kola, 22.000

eura

P-44 m2, 2. sprat, Med. {kola, 30.000

eura

P-40 m2, 2. sprat, Qubi}ska, 33.000

eura

DVOSOBNI

P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000

eura

P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850

eura


eura

P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000

eura

P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

eura

P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

eura


eura


eura

P-53 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000

eura


eura

P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000

eura

P-65 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

eura

TROSOBNI

P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura

P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000

eura

P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000

eura

P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura

P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780

eura + PDV

P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000

eura

P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov,

44.000 eura

P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura

P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000

eura

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000

eura

P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a,

51.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a,

61.000 eura

P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000

eura

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a,

60.000 eura


78.000 eura

P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000

eura

P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000

eura

P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000

eura

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

40.+50.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000

eura

P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000

eura

P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura


25.000 eura

P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000

eura

P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura

P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura

P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000

eura

P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura


cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,


eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,


eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura


2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura


2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG


3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,


eura

P=81 m2, [iri centar,


eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

â~ak, Vojvode Stepe 46

[email protected]

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PRODAJEM satelitski tawir

sa motorom i pozicionerom.

Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM fotequ “ Mojca”.

Tel. 060/ 346-3-990

PRODAJEM fotequ za masaù,

pruà veliki broj kombinacija

masaà, kontrola preko daqin-

skog. Pogodna sa welnes i fitnes

centre, kao i salone lepote. Tel.

064/ 945-6-205

PRODAJEM polovan bra~ni

krevet sa jogi du{ecima. Tel.

063/ 844-2-791

PRODAJEM dva polovna kau~a.

Tel. 032/ 343-594

PRODAJEM drva za ogrev, ce-

rovina i grabovina. Tel. 061/

291-6-355

PRODAJEM suva vo}na drva.

Tel. 032/ 556-1-495

PRODAJEM vretenaste tuje.

Tel. 064/ 453-9-912

PRODAJEM ve}u koli~inu drva

za ogrev, vrlo povoqno. Tel. 060/

661-8-835

PRODAJEM gra|u od smreke,

odli~no za krovne konstrukcije.

Tel. 5561-495

PRODAJEM postoqe za sunco-

bran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/

374-125

PRODAJEM prikolicu za put-

ni~ki auto. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM ~etvorodelni re-

gal. Tel. 064/ 272-0-585

PRODAJEM o~uvan regal. Cena

po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243

PRODAJEM o~uvan garderober

300/170. Tel. 064/ 166-7-767

PRODAJEM drvenu ukrasnu vi-

trinu. Tel. 032/ 371-685

PRODAJEM trpezariju od pu-

nog drveta. Tel. 060/ 346-3-990

PRODAJEM dva kau~a i dve fo-

teqe. Tel. 064/164-3-319

PRODAJEM dve kante bitume-

na. Tel. 032/ 374-125

PRODAJEM traktorsku priko-

licu . Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM traktorsku korpu .

Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-

889

PRODAJEM vaqak za traktor

IMT. Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM TA pe} Elind, 3.5.

Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg /

900 din. Moè pla}awe i preko

ra~una. Tel. 032/ 382-518, 061/

111-6-439

PRODAJEM {tence nema~kog

ov~ara. Rezervacije na tel. 064/

229-9-816, 060/ 554-6-825

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Volkswagen Lupo

1.0 benzin, pre{ao 97.000 km,

2003.godi{te. Cena 2.450 eu-

ra.Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3,

89-go godi{te. Registrovana do

juna 2014.godine. Tel. 060/ 036-7-

820

PRODAJEM Ford Eskort 92. go-

di{te, dobar, garaìran, vla-

snik 5. godina, plin, registro-

van godinu dana. Tel. 064/ 183-7-

109

PRODAJEM Zastavu 101 Skala

55, 2004. godi{te, sa ugra|enim

plinom. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM Opel Combro 1.7

dizel, pre{ao 160.000 km,

2003.godi{te. Kupqen nov kod

nas. Cena 1. 999 eura.Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM Renault Lagunu ,

2003. godi{te, 1.9. DCI karavan,

u dobrom stawu, moè zamena.

Tel. 060/ 418-3-333

USLUGE

IZRADA kotlovskih industrij-

skih oxaka , i ostali bravarski

radovi. Tel. 066/ 910-9-889

IZRADA traktorskih korpi po

èqi. Tel. 066/ 910-9-889

IZRADA ma{inskih cementnih

ko{uqica, izvo|ewe gipsanih

radova, postavqawe zvu~ne, ter-

mo i hidroizolacije. Izvo|ewe

svih betonskih radova. Tel. 064/

615-2-763

BRAVARIJA, gus, aluminijum-

sko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-

889

NAJPOVOQNIJE kwigovod-

stvene usluge. Tel. 064/ 196-4-705

OZBIQNA, odgovorna èna nu-

di pomo} u ku}i, negu starih bo-

lesnih osoba i dece. Tel. 066/

075-957, 824-500

OZBIQNA èna, sa iskustvom

vaspita~a nudi uslugu ~uvawa

dece. Tel. 064/ 102-2-759

POMA@EM Va{oj deci pred-

{kolskog i {kolskog uzrasta,

niìh razreda u savladavawu

gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-

520, 032/ 332-664

RAD SA decom pred{kolskog i

{kolskog uzrasta do 4. razreda,

dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900

DAJEM nov~ane pozajmice sa

ili bez zaloga, uz sudsku overu

ugovora. Tel. 062/ 144-2-818

USPE[NO le~im hemoroide

~ajevima.

USLUGE ~i{}ewa poslovnog i

stambenog prostora, izuzetno

kvalitetno i povoqno. Tel. 062/

856-0-561

USLUGE cepawa i strugawa dr-

va. Povoqno. Tel. 064/ 444-3-163

USLUGE popravke le|nih ba-

karnih prskalica, brenta~a,

plasti~nih prskalica, mu{tika,

prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-

6-572

USLUGE zavarivawa gusa i alu-

minijuma. Tel. 069/ 870-5-061

USLUGE ure|ivawa zelenih po-

vr{ina. Tel. 063/ 313-390

USLUGE ko{ewa i ra{~i{}a-

vawa svih vrsta zaraslih i zapu-

{tenih travnatih povr{ina.

Tel. 065/ 458-6-162

USLUGE ~uvawa Va{eg deteta.

Tel. 062/ 211-827

USLUGE dostavqawa uvek sveè

doma}e piletine na ku}nu adre-

su. Tel. 062/ 145-3-575, 064/ 569-9-

920

ZAPOSLEWE

FRIZERSKOM SALONU po-

trebna radnica sa iskustvom.

Tel. 060/ 358-6-710

POTREBNI gra|evinski maj-

stori, vi{e profila, za rad u

Austriji. Tel. 062/ 146-5-949

POTREBNI ugostiteqski rad-

nici, za rad u srpskom restoranu

u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949

POTREBNI gra|evinski maj-

stori, svih struktura sa isku-

stvom, za rad u Rusiji. Sve obez-

be|eno. Tel. 064/ 566-6-191

ÎTUQE

POSLEDWI POZDRAV

na{oj dragoj

MILKI TODOSIJEVI]

(1. 7. 1918 - 11. 9. 2013)

19. 9. 2009 - 19. 9. 2013.

Pro{le su ÊTIRI duge godine

od kada nije sa nama na{a draga

majka, supruga i baka.

Mnogo nam nedostaje{.

PORODICA

RADMILA JOCI]

Dana 18. 9. 2013. navr{ava se

DESET GODINA

od smrti na{eg dragog

Uz veliku qubav i po{tovawe

pamti}emo te sa ponosom.

Porodice MIKOVI]i TOMOVI]

RADI[E MIKOVI]A

BURGIJE

SE]AWE

18. 9. 2003 - 18. 9. 2013.

Navr{ava se DESET GODINA

od smrti na{eg dragog Toma.

Uspomenu na dragi lik ~uvaju:

deca i supruga VERA.

16351

TOMISLAV TOMO

ILI]


Policija ..........................................

Hitna pomo}.....................................

Bolnica ...........................................

Dom zdravqa....................................

Medicina rada ...............................

Vatrogasna slu`ba ..........................

Ta~no vreme .....................................

Obave{tewa ....................................

Prijava telefonskih smetwi ........

AMSS .................................................

Apoteke:

"Dr Mom~ilo Katani}" ...................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

Grad â~ak .....................................

JP "Gradac" .......................................

JKP "Komunalac" .............................

JKP "Gradsko zelenilo"...................

JKP "Vodovod" .................................

JKP "â~ak" ......................................

"Elektrodistribucija" ....................

"Autoprevoz" ....................................

@elezni~ka stanica ......................

Dom kulture ....................................

Biblioteka ......................................

Arhiv ...............................................

Narodni muzej .................................

Umetni~ka galerija ........................

Bioskop "Sutjeska" ...........................

Turisti~ka organizacija ...............

Crkva ...............................................

Veterinarska stanica ....................

Institut za vo}arstvo ....................

Poqoprivredna savetodavna

i stru~na slu`ba â~ak ..

VA@NI TELEFONI

192 i 363-000

194

307-000

225-717

224-278

193

195

11811

19771

032/381-087

340- 385

222-296

309-099

303-202

557-8-207

537-3-760

303-600

320-672

222-084 i 341-991

224-246

221-390

225-073

223-608 i 340-960

222-729

222-169

222-375

342-268

343-721

343-900

320-230

221-413

320-710

S qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe.

O@ALO[]ENI: sinovi SINI[A i RA[O,

snahe MILENA, SVETLANA i QIQANA,

unuci i praunuci.

Dana 9. 9. 2013. godine prestalo je da

kuca veliko i plemenito srce moga oca

Ovim putem èlim da se zahvalim

Slu`bama Hitne medicinske pomo}i,

ku}nog le~ewa i zdravstvene nege i ode-

qewu op{te hirurgije ~a~anske bolnice.

Zahvalna }erka ZORICA

MILINKA

RADOJKOVI]A

1936 - 2013

U nedequ, 15. septembra 2013. navr{ava se

18 GODINA od kako nije sa nama

DU[AN DULE

STALOVI]

Uspomenu na tebe ~uvaju i sa ponosom te se se}aju:

supruga MILANKA, sinovi SLOBODAN i DEJAN,

snaja JELENA, unuka AN\ELIJA.

16346

ÎTUQE

Dana 12. septembra 2013. navr{ilo se

SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

RADOJA RACA

PLAZINI]A

iz Jeèvice

Dana 17. septembra, navr{ava se 20 GODINA

od smrti na{eg

DIMITRIJA

BO[KOVI]A

1930 - 1993

Dana 16. septembra, navr{ava se 20 GODINA

od smrti na{eg sina, oca i brata

DU[KA

KNE@EVI]A

DULA

Na{ voqeni

POSLEDWI POZDRAV ujaku od

sestri}a BRANKA sa porodicom

46887

ZVONIMIR

ZVONKO

MUWI]

1932 - 2013

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg

dragog oca

MILOMIRA

DAÊVI]A

SE]AWE

14. 9. 2007 - 14. 9. 2013.

MILIJA

NEDI]

SE]AWE

na drage roditeqe

MARIJA

12. 9. 2007 - 12. 9. 2013.

VELIBOR

24. 11. 2007 - 24. 11. 2013.

Na{ drug i prijateq

TERZI] ZORAN

TERZO

iz â~ka

1954 - 2013

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti

na{eg brata

Dani prolaze a mi se i daqe ne

mirimo sa tim da te zaista nema.

Oti{ao si iznenada ali trag

tvog ìvota je ostao neizbrisiv.

S' ponosom te pomiwemo.

Tvoja bra}a MIROSLAV i MILAN sa porodicama.

16344

@UNI]

MILETE

POLUGODI[WI POMEN

U subotu, 14. septembra u 12 sati

na Gradskom grobqu u â~ku obeleì}emo pola

godine od smrti na{eg oca i supruga.

Zahvaqujemo ro|acima, kumovima i prijateqima za

podr{ku i ukazanu pa`wu u proteklom periodu.

Sara i Nata{a Cvijovi}

upl.

Arsenije-Arso D.

Cvijovi}

1964 - 2013

iz â~ka

SE]AWE

17. 9. 2009 - 17. 9. 2013.

Sestra MILENA JAKOVQEVI]

DRAGAN

STEFANOVI]

iz Qubi}a

U subotu 14. septembra 2013. godine u 12

~asova na grobqu u Mr~ajevcima obavi}emo

~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj

Uvek }emo se se}ati tvog divnog

lika i tvoje neizmerne dobrote.

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

upl.

DMITRI ILI]

1934 - 2013

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 37

Vreme koje je pro{lo ne moè

izbrisati iz na{ih srca svu

tvoju dobrotu i qubav koju si svima nama pruào.

Sa ponosom te pomiwemo.

Supruga KATARINA, sin VLADE

i k}erka VAWA sa porodicom

16341

Sudbina je prekinula tvoj

ìvot ali nikad ne}e prekinuti se}awe na tebe i

àlost zbog tvog preranog odlaska.

TVOJI: majka MILUNKA, sinovi MILOVAN

i VLADIMIR, sestre DU[ICA i GORICA

16338

Osta}e nam ve~no u srcima i se}awu.

TVOJI: supruga MILENA, k}erke BIQANA

i RADMILA, sestra MARA, unuci NIKOLA, ANA,

URO[ i zet MILOVAN

16339

tiho i dostojanstveno, mirno, kao

{to je i ìveo, preminuo je 5. sep-

tembra 2013. godine.

Wegova plemenitost i odanost

porodici ostaje zauvek u srcima i se}awima wegovih

najbliìh, a na{a qubav i zahvalnost ~uva}e ga od zabo-

rava.

Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima koji

su tog dana bili sa nama.

WEGOVI: supruga DRAGICA, }erke MARINA

i EMINA sa porodicama.

16342

OBRAD

RADOSAVQEVI]

1937 - 2013

Wegova deca: BANE, MIMA, MILAN

16343

SAVI]

iz Viqu{e

Vreme koje je pro{lo nije umawilo se}awe i qubav na

Vas.

Sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo.

K}erka BISA i sin MIKO sa porodicama.

upl.

preminuo je u dalekoj Kanadi.

Se}amo se lepih godina mladosti provedenih sa wim.

^VORO, RADICA, [I[O, QIQA, PANTO,

DARKA, MIRA, LIDIJA, KENEDI i DUWA

16350

NEDOSTAJE[ NAM.

TVOJI NAJMILIJI

16352

U ponedeqak 9. septembra navr{ilo se 40

dana od smrti na{eg dragog

Veliko hvala za sve lepe trenutke,

pa`wu i qubav koju si nam nesebi~no

pruào.

Majka Milunka, supruga Mira, sestra Marija,

sinovi Goran i Marko, snaje Zorica i Marina,

unuk Nikola, unuka Milica.

ANDRIJE SENI]A

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana

od smrti moga oca

MILETE

@UNI]A

Hvala ti za sve lepe trenutke sa tobom.

Sa ponosom }emo te pomiwati i u srcu nositi.

K}erka OLIVERA, zet SINI[A,

unuke JOVANA, IVANA i ANA-MARIJA

16354

Parastos }e se odràti na

~a~anskom grobqu

u 12.30 ~asova

ÎTUQE

SE]AWE

12. 9. 2010 - 12. 9. 2013.

TODOR TO[KE

KOVAÊVI]

NIKADA TE NE]E ZABORAVITI

TVOJA SUPRUGA TINA

upl.

Bio si veliki ~ovek, po`rtvovan,

oli~ewe dobrote i zato nema dana da

te ne pomenemo.

ACO i MOLA

16345

RODOQUBA

TRIPKOVI]A

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe

i poznanike da je na{a draga

RADMILA RADA

TOPALOVI]1941 - 2013

iz Gu~e

Dan za danom, pro|e i pet godina.

Nekome mo`da prebrzo, nama jako

sporo. Praznina i bol sa kojima smo

navikli da ìvimo. I se}awa. Samo

to, jer tebe nema. Nedostaje{ nam majko.

Tvoja Daca i Sr|o sa porodicama.

16348

QUBINKA MI[

15. 9. 2008. - 15. 9. 2013.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe

da je na{ dragi

ZVONIMIR ZVONKO

MUWI]

1932 - 2013

taksista iz â~ka

SE]AWE

12. 9. 2006 - 12. 9. 2013.

Sa tugom te se se}am, sa ponosom u

srcu nosim i ~uvam od zaborava.

Tvoja keka NADA

16340

RADOJE RACO

PLAZINI]

iz Jeèvice

Dana 16. 9. ove godine navr{ava se

ÊTRDESET DANA

od kada je preminuo na{

MIODRAG MI]O MANDI]

iz Viqu{e

1931 - 2013

S ponosom i tugom ~uvamo ga u trajnom se}awu.

Sestra RU@A TOMOVI], bra}a MILAN i MILUN, sinovac

\UR\E i sestri} RADENKO PROTI] sa porodicama.

16347

SAVO MUJKANOVI] MUJO

1958 - 2013

POSLEDWI POZDRAV NA[EM SAVU

KOLEKTIV

HE „ELEKTROMORAVA”

ÂÂK

fak.


posle kra}e bolesti preminula dana 5. 9. 2013. godine

u 23,55 ~asova u 73-oj godini ìvota.

Sahrana drage nam pokojnice obavqena je u subotu 7.

9. 2013. godine u 15 ~asova na grobqu u Gu~i.

O@ALO[]ENI: sinovi MIHAJLO

i ALEKSANDAR, sestra DRAGANA, snahe

NATA[A i MARIJANA, unuci LUKA, MARKO i

IGOR, unuka MA[A i ostala mnogobrojna rodbina.

16353

preminuo dana 7. septembra 2013.

u 81-oj godini ìvota.

O@ALO[]ENA PORODICA MUWI]

16344

Dana 11. 9. 2013. navr{ilo se DESET

GODINA od prerane smrti na{eg dragog

ÎTUQE

13. 9. 2011 - 13. 9. 2013.

Moja draga majka

MIRJANA

JE^MENICA

a 9. 7. 2013. godine bilo je 23 godine od smrti na{eg

oca DU[ANA PI[ÊVI]A, i 11. 9. 2013. godine

bilo je 16 godina od smrti na{e majke RADOJKE.

Uspomenu na wih ~uvaju suprug i sin MI[O

i zaove-}erke MILA i QIQA sa porodicama.

MIRJANA

BLA@I]

PI[ÊVI]

14. septembra je PET GODINA

otkada nisi sa nama

Godine prolaze, se}awa ostaju. Qubav prema tebi je

ve~na. Neka te ~uvaju an|eli, a mi }emo te ~uvati od

zaborava.

TVOJI: suprug VELIMIR, sin MILUTIN

i }erka DARA sa porodicama.

DRAGOJLA

OBRADOVI]

ro|ena Kova~evi}

SE]AWE

16. 9. 1993 - 16. 9. 2013.

TILKA

BOGI]EVI]

SE]AWE

na na{e drage roditeqe, povodom godi{wice smrti

SRETENOVI]

iz sela Rti - Gu~a

U subotu, 14. septembra u 13 ~asova na grobqu u selu Rti

dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj majci.

Uspomenu na wihove drage, svetle i plemenite likove ~uvaju:

}erke ROSA i QIQA, zet MI]O, unuci MI[KO, SA[A

i IGOR sa porodicama.

46877

17. 9. 1983 - 17. 9. 2013.

Se}awe i qubav imaju snagu

ìvota, a uspomene i misli ~uvaju te u

na{im srcima.

TVOJI: majka STOJKA i brat DRAGAN sa porodicom

46878

DANKA KOVAÊVI]

ro|ena @ivkovi}

15. 9. 2007 - 15. 9. 2013.

DRAGOJ

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e

uspomene jer si to zasluìla.

GORICA

46879

MILICI MICI

MILOJEVI]

Obave{tavamo prijateqe da je na{ dragi

ANDRIJA SRETENOVI]

preminuo dana 30. 8. 2013. u 92- oj godini ìvota.

O@ALO[]ENA PORODICA SRETENOVI]

OGLASI

I ÎTUQE

PRIMQENI

DO SREDE

DO 12 SATI

BI]E

OBJAVQENI

U PETAK

OGLASI I ÎTUQE 032/342 - 276

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE 39

Dvadeset godina je pro{lo od smrti na{e drage majke,

bake i prabake.

Uspomenu na wu ~uvaju }erke QIQANA

i JOVANKA sa porodicama.

Dana 15. 9. 2013. godine, bi}e GODINA DANA

od kako nije sa nama na{a voqena supruga i snaha

RADOJE

10. 12. 1988 - 2013.

(25 godina)

DESANKA

24. 9. 2012 - 2013.

(1 godina)

Dana 17. septembra 2013. godine, navr{ava

se ~etrdeset tu`nih dana, od kada nije sa nama

na{ voqeni

ALEKSANDAR

MARINKOVI]

U subotu, 14. septembra u 11.00 sati dava}emo

~etrdesetodnevni pomen na ~a~anskom grobqu.

Sa tugom i bolom wegovi najmiliji: supruga

MARINA, }erka JELENA, sin DRAGAN, unuk

MIHAJLO i snaha SOWA

16336

Od cve}a }u majko

tebi venac plesti,

to }e biti majko

moje ispovesti,

to }e biti majko ve~no,

ve~no hvala, jer ti si

za mene sve najboqe

dala, koliko si meni

dala mila mati, vi{e niko,

niko nije mogao dati...

Da si na vreme rekla:

"Od mene dovoqno"

jo{ bi bila me|u nama.

]erka SNE@ANA,

unuke SANDRA i MINA


13. septembar 2013.

Documents