ZEMLJITE kao kompleks ekolokih faktora Zemljite ini tanak povrinski sloj mj f Zemljine kore ili litosfere kao spoljnjeg omotaa zemlje Zemljite deluje kao kompleks ekolokih faktora na sve organizme koji se nalaze na ili u i k ji l njemu, s obzirom da uticaji dolaze kako od njegove abiotike (stena,minerali, voda i vazduh u zemljitu ), tako i od biotike (mikro- i makroorganizmi ili odreeni biljni delovi) komponente. Zb toga ono predstavlja sloen Zbog d l l ekoloki faktor, oznaen kao edafski ekoloki faktor
TIPOVI ZEMLJITAPostoje razliite klasifikacije zemljita: prema mehanikom sastavu sastavu, prema hemijskom sastavu, prema geografskoj distribuciji... Za objanjavanje vezanosti biljaka za odredjeni tip zemljita najee se koristi klasifikacija prema geografskoj distribuciji.
Zonalna Z lg j glej podzol smee umsko zemljite laterit ernozem pustinjsko
Azonalnaregosoli litosoli diluvijalna j aluvijalna rendzine
Intrazonalnahidromorfna halomorfna
ZONALNA ZEMLJITAKlasifikacija zonalnih zemljita u skladu sa klimatskim uslovima, j j procesima koji utiu na njihov razvoj i tipom zonalne vegetacijeKlima
Vlanost Temperatura vlano hladno umereno toplo umereno veoma toplo
Procesi glejizacija podzolizacija
Tip zemljista glej
Vegetacija tundra
laterizacija kalcifikacija
suvo
podzol tajga smee sumsko zemljiste listopadne ume (kambisol) laterit tropske kine ume ernozem (vertisol) stepa pustinjsko zemljite pustinja (entisol)
Ekoloke grupe biljaka u okviru karakteristinih p pedobioma
hazmofite litofite halofite psamofite oksilofite
Campanula formanekiana (Rajaka klisura u Makedoniji)
Hazmofite
Ramondia nathaliae
- razvijaju se na kompaktnoj kamenitoj podlozi ili u udubljenjima i pukotinama d bl k stena, na policama stenovitih odseka, - ( (gr. h hasma- pukotina, usek, k k ponor) - veoma zadebljali korenovi i kseromorfna graa k f
Sedum dasiphyllum
Leontopodium alpinum
Symphiandra waneri Viola grisebachiana Edraianthus serbicus
Sedum albumNeki predstavnici hazmofita u flori Srbije
LitofiteNa stenama ive uglavnom bakterije liajevi i neke mahovine.
Grimmia pulvinata mm p Bryum caespiticumOvi organizmi zadravaju vodu na samoj steni, a esto i izluuju neke kiseline koje prodiru u kamenitu podlogu ime doprinosi brem razaranju vrste stene.
Ekofizioloke odlike biljaka na stanitima sa razliitim uslovima mineralnog reima g
kalcikolne ili kalcifilne kalcifugne ili silicifilne k l if ili ifil serpentinofite metalofite nitrofilne halofite
Sideritis scardica
Kalcikolne ili kalcifilne biljkeAdaptirane na b i Ad ti bazina zemljita, ljit bogata kalcijumom. Krenjako zemljite je dobro propustljivo za vodu, pa je zbog tlji d j b toga toplo, suvo i dobro aerisano.
Aster linosyris
Ramondia serbica
U prisustvu kalcijuma se p j obrazuje stabilniji humus neutralne reakcije i poveava se opta puferska sposobnost zemljinog rastvora.
Biljke krenjakih zemljita-kalcikolne
kalcikolne biljke sadre veliku koliinu i t k lii intracelularnog kalcijuma i l l k l ij veliku koliinu jabune kiseline koja odrava intracelularnu ravnoteu poveana koliina Ca omoguava bolju absorpciju nekih drugih elemenata (P, Fe) strukturne adaptacije (transportne elije, korenske dlaice) familije: Brassicaceae, Fabaceae,
Geraniaceae, Euphorbiaceae, G i E h bi Crassulaceae
Onobrychis montana
Kalcifugne ili silicifilne biljke
naseljavaju silikatna i druga zemljita koja sadre veoma male koncentracije Ca ili ga uopte nema i takvo zemljite je zbijeno, vlano i hladno,kisele hladno kisele reakcije velika koncentracije tekih metala p j adaptacije: kristalne druze i rafidi , formiranje kompleksa sa tetnim metalima familije: Polygonaceae,
Chenopodiaceae, Lamiaceae Chenopodiaceae Lamiaceae, Caryophyllaceae
Primula minima
Biljke sa serpentinitskih zemljita- serpentinofite
to je zemljite koje se razvija na magmatskoj steni, b t k j t i bogatoj M t j Mg, Fe, Cr, Ni, ultrabazine reakcije serpentinitski sindrom slaba razgranatost l b t t beliasto-glatko-sjajna povrina listova redukcija veliine nadzemnog dela snano razvijen korenov sistem skleromorfni, sitni listovi, glatki ili obrasli dlakamaEchium rubrum
Metalofite na zemljitima koja se razvijaju iznad rudnih leita, odnosno na matinoj steni bogatoj tekim metalima (Zn, Pb, Ni, Cr i dr.) ovi elementi su tetni za biljke Kako biljke reavaju ovaj p j j j problem? - ograniavaju uzimanje i propustljivost tekih metala - imobiliu vee koliine jona tekih j metala - izdvajaju apsorbovane teke metale - aktivnim transportom premetaju ili k l izluuju teke metale
Minuartia verna
Biljke na zemljitima bogatim organskim otpadom
na ubritima oko naselja esto ih ubritima, naselja, nazivaju i nitrofilnim biljkama zbog poveane koncentracije nitrata na takvim zemljitima, to su vrste rodova Chenopodium , na poljoprivrednim plantaama, uz lj i d i l t gajene biljke javljaju se segetalni korovi, njihovo rasejavanje je omoguio ovek
Atriplex, Amaranthus, Cirsium, Carduus, Rumex
Consolida orientalis
Papaver rhoeas
Halofite
Tri osnovna tipa slanih i zaslanjenih zemljita su: 1) solonak 2) solonjec 3) solo Halofite mogu biti: euhalofite halomezofite h l k halokserofite fitLalinaka slatina
Halofite Halofite reguliu koliinu soli u svom organizmu na sledei nain: sukulentnou (bubrenje koloida, nakupljanje vode) izluivanjem ili eliminacijom vika soli (slane lezde- krinohalofite, granopad) iskljuivanjem odreenih jona iz daljeg transporta (debelozidne elije p ( j parenhima korena) redistribucijom familije: Chenopodiaceae, Plumbaginaceae, Frankeniaceae Plumbaginaceae Frankeniaceae, Tamaricaceae
Camphorosma monspeliaca
Limonium l if li Li i latifolium
Psamofite (gr. psamos- pesak) brzi rast i razgranavanje g j nadzemnih izdanaka razvoj snanih i dubokih korenova brzo diferenciranje adventivnih korenova u horizontalnom i vertikalnom pravcu p puzee- uspravni habitus kseromorfna graa posebno prilagoeni plodoviPancratium maritimum
