РЕПУБЛИКА СРБИЈА РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ Студије и анализе ISSN 1451-0456 ISBN 978-86-84433-62-8 Јован Бисенић Мр Андра Милојић Драгана Ратковић Горан Радисављевић Душан Гавриловић СИСТЕМ НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, 1997 – 2004. нефинансијски сектор финансијски сектор сектор државе сектор домаћинстава сектор НПИД рачун добара и услуга рачун производње рачун формирања дохотка рачун распоређивања примарног дохотка рачун прерасподеле дохотка рачун употребе дохотка рачун капитала рачун извоза и увоза добара и услуга summary број 76 Београд, 2006.
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
СТУДИЈЕ И АНАЛИЗЕ Систем националних рачуна Републике Србије, 1997-2004. ИЗДАВАЧ Републички завод за статистику Србије Београд, Милана Ракића бр. 5 ЗА ИЗДАВАЧА Др Драган Вукмировић, директор РЕЦЕНЗЕНТ Мр Андра Милојић
Приликом коришћења података објављених у овој публикацији обавезно је навођење извора.
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 336.14 (497.11) ''1997/2004'' СИСТЕМ националних рачуна Републике Србије : 1997-2004. : нефинансијски сектор, финансијски сектор, сектор државе . . . / Јован Бисенић . . . [и др.] . - Београд : Републички завод за статистику Србије, 2006 (Београд : Републички завод за статистику Србије) . - 176 стр. : граф. прикази, табеле ; 29 cm. - (Студије и анализе / Републички завод за статистику, Београд, ISSN 1451-0456 ; br. 76) На врху насл. стр. : Република Србија. - Тираж 200. - Стр. 3-4 : Предговор / Драган Вукмировић = Preface / Dragan Vukmirović. - Библиографија: стр. 175. - Summary. ISBN 978-86-84433-62-8 1. Бисенић, Јован а) Национални рачуни - Србија - 1997-2004 COBISS.SR-ID 137547020
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 3
ПРЕДГОВОР
''Систем националних рачуна Републике Србије, 1997 - 2004'' представља још једно у низу издања Републичког завода за статистику Србије посвећених овој области. За разлику од претходних, оно садржи детаљне обрачуне бруто домаћег производа у текућим ценама и националне рачуне за 2004. годину, као и резултате ревизије до сада објављених података за посматрани период.
Студија је подељена у три целине. У првој је дат приказ значајнијих резултата
националних рачуна Републике Србије у периоду 1997 - 2004. године са објашњењима основних макроекономских агрегата и примењених метода обрачуна. Затим следе методолошке основе и карактеристике Система националних рачуна. На крају је дат скуп рачуна за укупну економију и за све дефинисане институционалне секторе, као и бројне табеле које ће помоћи корисницима при анализи ове сложене материје. Први и трећи део публикације преведени су на енглески језик.
Напомињемо да је основни методолошки оквир обрачуна дат у Систему националних рачуна 1993 (SNA93) и Европском систему рачуна 1995 (ESA95), издатих од стране Европске комисије – Eurostat, Међународног монетарног фонда, Организације за економску сарадњу и развој, Уједињених нација и Светске банке.
Уверени смо да ће разноврсност приказаних података омогућити свеобухватније
праћење економске активности и пружити најважније информације широком кругу корисника. Поштујући жељу аутора ове студије захваљујемо се нашим колегама и стручњацима из других земаља на разумевању, подршци, сугестијама и стручној помоћи коју смо имали у оквиру посебних међународних пројеката.
У Одељењу за израду националних рачуна у оквиру Сектора националних рачуна
извршен је обрачун резултата приказаних у овој публикацији.
Београд, децембар 2006. године ДИРЕКТОР Др Драган Вукмировић
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 4
PREFACE
“The System of National Accounts of the Republic of Serbia 1997 - 2004” is another edition in the series that the Statistical Office of the Republic of Serbia dedicated to the subject issue. As a difference to the previous, this one contains detailed calculations of the Gross domestic product at current prices and national accounts for 2004 and the revision of so far published data for the respective period.
The study is divided into three parts. In the first part contains the presented main data of the
national accounts of the Republic of Serbia in the period from 1997 to 2004 with the main macroeconomic aggregates’ explanations and the applied calculation methods. Then follow the methodological basis and features of the System of National Accounts. Finally the set of accounts for the economy in whole and all defined institutional sectors are presented, as well as a number of tables that are intended to support the study of this complex matter. The parts one and three of the publication are translated into English.
We should note that the basic methodological frame of the calculation is defined in the
System of National Accounts 1993 (SNA93) and the European System of Accounts 1995 (ESA95), edited by the European Commission – Eurostat, the International Monetary Fund, the Organization for Economic Cooperation and Development, the United Nations and the World bank.
We are fully convinced that the various data presented will facilitate a comprising observance
of economic activity and offer the crucial information for a wide range of users. With due respect to the authors of the Study we express gratitude to our colleagues and experts from other countries for their understanding, support, proposals and expertise that we received within particular international projects.
The calculation of the results presented in this publication was implemented at the National
accounts compilation division, within the National accounts department.
Belgrade, December, 2006 DIRECTOR Dragan Vukmirović, Ph.D.
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ .......................................................................................................................7 I. ПРИКАЗ ЗНАЧАЈНИЈИХ РЕЗУЛТАТА НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, 1997 - 2004. ....................................................................................................................................9 II. МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ СИСТЕМА НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА ........................................19 1. Циљ и примена националних рачуна ....................................................................................21 2. Токови и стања економске активности .................................................................................21 2.1. Токови ............................................................................................................................22 2.2. Стања .............................................................................................................................22 2.3. Правила у изради рачуна .............................................................................................23 3. Институционалне јединице и сектори ...................................................................................23 3.1. Институционалне јединице ...........................................................................................24 3.2. Институционални сектори .............................................................................................26 4. Начин приказивања економске активности путем рачуна ...................................................29 4.1. Основна подела рачуна ................................................................................................29 4.2. Опис садржине појединих рачуна .................................................................................31 Рачун 0: Рачун добара и услуга .................................................................................31 Рачун 1: Рачун производње ........................................................................................31 Рачун 2: Рачун формирања дохотка ..........................................................................32 Рачун 3: Рачун распоређивања примарног дохотка ..................................................32 Рачун 4: Рачун прерасподеле дохотка .......................................................................34 Рачун 5: Рачун употребе дохотка ...............................................................................34 Рачун 6: Рачун капитала ..............................................................................................35 Рачун 7: Рачун извоза и увоза добара и услуга ........................................................35 4.3. Интегрисани систем рачуна сектора ...........................................................................35 III. КВАНТИТАТИВНИ ПРИКАЗ НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА ........................................................37 1. Систем националних рачуна за укупну економију ...............................................................39 2. Рачуни за институционалне секторе ....................................................................................45 2.1. Рачуни за нефинансијски сектор ..................................................................................47 2.2. Рачуни за финансијски сектор ......................................................................................50 2.3. Рачуни за сектор државе ..............................................................................................53 2.4. Рачуни за сектор домаћинстава ...................................................................................56 2.5. Рачуни за сектор непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима (НПИД) .................................................59 3. Интегрисани систем рачуна сектора ....................................................................................63 3.1. Интегрисани систем рачуна сектора, 1997. ..................................................................65 3.2. Интегрисани систем рачуна сектора, 1998. ..................................................................68 3.3. Интегрисани систем рачуна сектора, 1999. ..................................................................71 3.4. Интегрисани систем рачуна сектора, 2000. ..................................................................74 3.5. Интегрисани систем рачуна сектора, 2001. ..................................................................77 3.6. Интегрисани систем рачуна сектора, 2002. ..................................................................80 3.7. Интегрисани систем рачуна сектора, 2003. ..................................................................83 3.8. Интегрисани систем рачуна сектора, 2004. ..................................................................86 4. Додатне аналитичке табеле и графикони ............................................................................89 Аналитичке табеле (1-5) ...................................................................................................91 Графикони (6) ..................................................................................................................100
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 6
IV. SUMMARY ................................................................................................................................101 1. Main results of national accounts of the Republic of Serbia for 1997 - 2004 ..........................103 2. System of national accounts for national economy ..................................................................113 3. Accounts for institutional sectors ...........................................................................................119 3.1. Accounts for non-financial sector ..................................................................................121 3.2. Accounts for financial sector .........................................................................................124 3.3. Accounts for government sector ....................................................................................127 3.4. Accounts for households sector ....................................................................................130 3.5. Accounts for the sector of non-profit institutional units serving households (NPISHs) ...............................................................................133 4. Integrated system of sectors` accounts .................................................................................137 4.1. Integrated system of sectors` accounts, 1997 ...............................................................139 4.2. Integrated system of sectors` accounts, 1998 ...............................................................142 4.3. Integrated system of sectors` accounts, 1999 ...............................................................145 4.4. Integrated system of sectors` accounts, 2000 ...............................................................148 4.5. Integrated system of sectors` accounts, 2001 ...............................................................151 4.6. Integrated system of sectors` accounts, 2002 ...............................................................154 4.7. Integrated system of sectors` accounts, 2003 ...............................................................157 4.8. Integrated system of sectors` accounts, 2004 ...............................................................160 5. Additional analytical tables and charts ...................................................................................163 Analytical tables (1-5) .....................................................................................................165 Charts (6) .......................................................................................................................174 Л И Т Е Р А Т У Р А ......................................................................................................................................175
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 7
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Републички завод за статистику Србије наставља да објављује макроекономске рачуне и основне макроекономске агрегате за Републику Србију (од 1999. године без података за Косово и Метохију) у складу с међународно признатим стандардима, Системом националних рачуна 1993 (SNA93) и Европским системом рачуна 1995 (ESA95), који представљају основни методолошки оквир у смислу дефинисања и вредновања основних категорија, примењених класификација и начина обрачуна.
Доследнија примена методолошких решења, прелазак на Међународне стандарде
финансијског извештавања у рачуноводственом систему при вођењу пословних књига и састављању финансијских извештаја, значајне промене у структури економије наше земље која пролази кроз транзициони период развоја, као и побољшање статистичке базе података која служи као основа за израду националних рачуна, условили су потребу за ревизијом до сада обрачунатих и публикованих серија података из ове области. Поред рутинских корекција почетних процена и прелиминарних обрачуна у току године, за Систем националних рачуна карактеристичне су ревизије као последица увођења нових извора података, промена у класификацијама, успостављања нових метода, регулатива и препорука и њихове имплементације у обрачуну основних макроекономских агрегата. Основна сврха ревизија као опште методолошке карактеристике националних рачуна јесте обезбеђивање конзистентних, квалитетнијих и поузданијих података значајних за вођење економске, монетарне и социјалне политике, доношење инвестиционих одлука и међународна поређења, као и за информисање најширег круга корисника.
Упоредо са обрачунима за 2004. годину извршена је ревизија бруто домаћег производа
(БДП) и других макроекономских агрегата за претходне године као резултат детаљнијих и директних процена, усклађивања података према основним методолошким принципима и међународним препорукама и коришћења искустава појединих земаља у оквиру посебних пројеката (Мађарска, Шведска, Италија), тако да су сви презентовани подаци за период 1997 – 2004. године, иако различити у односу на до сада објављене, међусобно упоредиви.
У оквиру свих институционалних сектора извршене су корекције које су директно или
индиректно, у мањем или већем обиму, утицале на повећање БДП у односу на раније публиковане податке. Две најзначајније промене извршене су у сектору Држава и сектору Домаћинства. Финална потрошња државе сада је обрачуната по расходном методу уместо по раније коришћеном методу наплаћених пореских прихода уз укључене издатке за одбрану и методолошке корекције аутпута (вредност производње). Лична потрошња домаћинстава процењена је на директан начин, а не као резидуална ставка, а код импутиране ренте примењен је трошковни “User Cost” метод.
Као полазна основа за обрачун БДП Републике Србије користе се административни
извори (Годишњи финансијски извештаји - Биланс стања, Биланс успеха и Анекс привредних друштава, задруга, предузетника, банака и других финансијских институција, друштава за осигурање, берзи и берзанских посредника, корисника буџетских средстава и других правних лица, подаци Народне банке, Министарства финансија, Пореске управе и других институција), редовна статистичка истраживања и расположиви подаци из статистичког система. Сходно томе, све промене, побољшања и усклађивања с међународним стандардима до сада коришћених извора података, као и увођење нових, утицали су на то да варијације појединих агрегата из Система националних рачуна из године у годину превазилазе границу занемарљивости, због чега је ревизија била неопходна. Овде приказана серија резултата обрачуна БДП (1997-2004. године) представља најбоље до сада урађену и најусклађенију с међународним стандардима, што не значи да се неће указати потреба за још неком ревизијом.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 8
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 9
I. ПРИКАЗ ЗНАЧАЈНИЈИХ РЕЗУЛТАТА НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, 1997 - 2004.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 10
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 11
У овом поглављу приказани су само најзначајнији резултати националних рачуна Републике Србије за период 1997 - 2004. године, а од 1999. године без података за Косово и Метохију. Пошто се Систем националних рачуна састоји из одређеног броја повезаних рачуна и табела с разноликом аналитичком употребом, првенствено су сагледани основни макроекономски агрегати, пре свега са становишта њихове структуре, док се корисницима препушта детаљнија анализа, у зависности од њихових потреба.
1. БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД – производни метод
Основни и најважнији макроекономски агрегат у Систему националних рачуна јесте бруто домаћи производ (БДП), који представља резултат производних активности свих резидентних институционалних јединица. Производња се у Систему националних рачуна дефинише по ширем концепту, тако да поред материјалне производње и услуга повезаних с материјалном производњом обухвата и све остале услуге (финансијске, затим образовање, здравство, социјалну заштиту, делатност државне управе, одбране и безбедности и др. стручних удружења, хуманитарних организација, удружења грађана и друге нематеријалне услуге). Бруто домаћи производ је индикатор економских активности једне земље и обрачунава се само на нивоу целе економије.
Постоје три метода обрачуна бруто домаћег производа, и то: производни, расходни и доходовни метод. Овде приказан бруто домаћи производ обрачунат је производним методом, као збир бруто додатих вредности (БДВ) свих резидентних институционалних јединица увећан за износ пореза на производе и умањен за износ субвенција. Бруто додата вредност се добија по производном методу, као разлика између укупног аутпута (вредности производње) и међуфазне потрошње (табела 1).
Табела 1. Бруто додата вредност у базним ценама Република Србија у мил. дин.
Нето додата вредност у базним ценама 92334,6 125093,7 151669,8 294907,6 527924,3 671419,5 759440,4 966475,6
Полазећи од бруто додате вредности у базним ценама (износ који произвођач прима од купца за јединицу произведених добара и услуга који искључује порезе и укључује примљене субвенције) додавањем пореза и одузимањем субвенција добија се бруто домаћи производ у текућим ценама на нивоу укупне економије (табела 2).
Табела 2. Бруто домаћи производ у текућим ценама Република Србија у мил. дин.
1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Бруто додата вредност у базним ценама 116297,3 154268,9 192836,7 364513,2 695096,5 872378,2 984357,1 1201150,1
У међународним поређењима обично се сектори Класификације делатности групишу у три велика сегмента: пољопривреду, индустрију и услуге. У пољопривреду се укључује и рибарство, чије је учешће у БДВ Републике Србије мало. Пољопривреда у посматраном периоду смањује своје учешће у бруто додатој вредности, нарочито у 2003. години, а у 2004. години оно износи 13,7%. Други сегмент сачињавају сектори делатности: вађење руда и камена, прерађивачка индустрија, производња и снабдевање енергијом, гасом и водом и грађевинарство. Он има релативно стабилно учешће у бруто додатој вредности у посматраном периоду, с варирањем од око 3 процентна поена. Све остале активности сврставају се у услуге, које повећавају своје учешће у БДВ у посматраном периоду и у 2004. години оно износи 58,0% бруто додате вредности (табела 3а).
Табела 3. Бруто додата вредност, по делатностима Република Србија у мил. дин.
Једна од специфичности система националних рачуна јесте груписање резидентних институционалних јединица по функционалном принципу у институционалне секторе. За сваки дефинисани институционални сектор, нефинансијски, финансијски, државу, домаћинства и непрофитне институционалне јединице које пружају услуге домаћинствима (НПИД), постоји цео сет рачуна.
У структури укупне бруто додате вредности − по институционалним секторима, највеће учешће има нефинансијски сектор (привредна друштва, задруге и друга правна лица), који показује варијације у посматраном периоду од 43,1% у 1997. години до 48,1% у 2004. години.
Финансијски сектор обухвата Народну банку Србије, пословне банке и друге финансијске организације, као и друштва за осигурање, са учешћем у укупној бруто додатој вредности у 1997. години од 7,1% а у 1998. години од 6,5%. Касније је дошло до трансформације неких пословних банака, па је учешће финансијског сектора у 2004. години износило 4,0%.
Сектор Држава, који садржи и издатке за одбрану, у формирању укупне бруто додате вредности учествује у 1997. години са 17,9% а у 2004. години са 17,4%.
У оквиру сектора Домаћинства, који обухвата делатност пољопривредних газдинстава и предузетника, укључена је и импутирана вредност стамбених услуга. У 2004. години овај сектор учествује у формирању бруто додате вредности са 30,0%, што је ниже него у 1999. и 2000. години, када је његово учешће било максимално и износило 35,4%. То је последица пада пољопривредне производње у 2002. и 2003. години, која највећим делом чини БДВ сектора Домаћинства.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 13
Сектор непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима (НПИД), иако обухвата велики број субјеката, најмањи је по економској снази и у формирању укупне бруто додате вредности у 2004. години, као и у претходне две године, учествује са 0,5% (табела 4а).
Табела 4. Бруто додата вредност, по институционалним секторима Република Србија у мил. дин.
У студији је приказана и структура формирања бруто додате вредности у базним ценама, по Класификацији делатности (КД), и то на нивоу сектора и на нивоу области. Два најзначајнија сектора, када је реч о делатностима у нашој економији, јесу пољопривреда и прерађивачка индустрија. Њихово учешће доста је варирало у посматраном периоду, пољопривреда је учествовала са 16,0% у 1997. години, а у 2004. години са 13,7%, што је последица зависности пољопривредне производње од природних услова. Прерађивачка индустрија је учествовала са 17,3% у 1997. години, а у 2004. години са 17,2%.
Активности у вези с некретнинама и изнајмљивањем показују мале варијације учешћа у бруто додатој вредности у посматраном периоду и достижу 15,7% на крају интервала. Трговина на велико и мало и оправка моторних возила и предмета за личну употребу у домаћинству показују тенденцију раста, тако да су у 2004. години оствариле учешће од 9,7%. Саобраћај, складиштење и везе такође показују раст у посматраном периоду, што је резултат отварања наше земље и динамичног развоја мобилне телефоније. Делатност државне управе, одбране и обавезног социјалног осигурања у 2004. години достиже учешће од 7,0%. Образовање, здравство и социјални рад такође имају све веће учешће, што је последица већег улагања у ове делатности. Производња електричне енергије, гаса и воде показује раст у последње две године посматраног периода, и то са 4,1% у 2003. години на 4,4% у 2004. години. Остале делатности, рибарство, вађење руда и камена, хотели и ресторани, и домаћинства са запосленим лицима, имају врло мало учешће у бруто додатој вредности (табела 5а).
Бруто додата вредност − по делатностима, на нивоу области (двоцифарски ниво КД), приказанa је у делу Додатне аналитичке табеле и графикони.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 14
Табела 5. Бруто додата вредност, по делатностима
- у базним ценама - Република Србија у мил. дин. 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
и воде 4007,9 5256,8 5669,0 4140,0 8311,7 30688,1 40181,2 53016,6Ђ. Грађевинарство 4660,4 6600,6 6884,0 12964,6 22209,1 29621,0 41143,9 57047,9Е. Трговина на велико и мало,
2. УПОТРЕБА БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА – расходни метод
По расходном приступу, бруто домаћи производ јесте сума агрегата: финалне потрошње (домаћинстава, непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима [НПИД] и државе), инвестиција у основне фондове, промена у залихама и вредности извоза умањеног за вредност увоза добара и услуга. Трошење добара и услуга у процесу производње (међуфазна потрошња) и инвестиције немају карактер финалне потрошње. Финална потрошња се приказује кроз издатке, или кроз стицање тј. крајњу намену добара и услуга за директно задовољавање индивидуалних или заједничких жеља и потреба.
У Републичком заводу за статистику Србије непрекидно се ради на побољшању и потпунијем обрачуну бруто домаћег производа по расходном методу. На основу спроведених статистичких истраживања врше се обрачуни бруто инвестиција у основне фондове, промена у залихама, извоза и увоза добара и услуга, док је лична потрошња раније добијана као резидуална ставка, а од 2003. године обрачунава се на директан начин.
Структура употребе бруто домаћег производа у 2004. години промењена је у односу на претходне године, и она указује на значајне карактеристике националне економије. Највеће учешће имају издаци за финалну потрошњу (лична и колективна). Издаци за личну потрошњу (која обухвата личну потрошњу институционалних сектора домаћинстава, непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима и потрошњу из сектора државе) износe 81,6%, а издаци за колективну потрошњу државе износе 8,9% бруто домаћег производа. Структурa у оквиру финалне потрошње приказана је на графикону 1.
Издаци НПИД и државе (осим издатака за инвестиције) који се преносе у виду социјалних трансфера у натури сектору домаћинстава, заједно са издацима домаћин-става за личну потрошњу чине стварну личну потрошњу домаћинстава. Обрачуну издатака домаћинстава за финалну потрошњу присту-пило се ослањањем на SNA93 и на ESA95 као на основни методолошки оквир, почев од прихватања дефинисања основних појмова, класификација, па до успостављања правила, поступака и времена бележења и вредновања основних категорија, тако да је за 2003. и 2004. годину детаљно, методолошки конзистентно и директно обрачуната. Издаци домаћинстава за финалну потрошњу састоје се од издатака резидентних домаћинстава за добра и услуге које се користе за директно задовољавање личних жеља и потреба чланова заједнице. И SNA93 и ESA95 поклањају посебну пажњу разграничењу издатака домаћинстава за финалну потрошњу у односу на неке друге издатке или употребе у Систему, имајући у виду, пре свега, да се домаћинства могу бавити и производњом. Обухват ових издатака простире се не само на директно новцем (готовински, неготовински, одмах или на кредит) плаћена добра или услуге, већ и на њихово стицање кроз примања у натури или из сопствене производње. Класификација личне потрошње − по намени (COICOP), приказана је у дванаест основних категорија за које су дати подаци (табела 6).
Издаци за личну потрошњу сектора Држава према Класификацији функција државе (COFOG) односе се на област образовања, здравства, социјалног осигурања, на део културних и спортских активности. Колективна (заједничка) потрошња сектора државе обухвата издатке за државну управу, доношење и примену закона, одбрану, јавни ред и мир, економске послове, заштиту животне средине и сл.
Учешће бруто инвестиција у основне фондове, које представљају окосницу даљег развоја економије, у 2004. години повећано је на 17,7%. У 2003. години ово учешће износило је 16,1%.
Граф. 1. Финална потрошња, 2004.
Колективна потрошња
9,9%
Лична потрошња
90,1%
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 16
Табела 6. Издаци домаћинстава за финалну потрошњу, по намени Република Србија
Укупно, мил. дин. Структура у %
2003 2004 2003 2004
Укупно 1019840,6 1167879,6 100,0 100,0
1. Храна и безалкохолна пића 285047,3 309800,6 28,0 26,5 2. Алкохолна пића, дуван 55581,4 61568,1 5,5 5,3 3. Одећа и обућа 45168,6 46928,8 4,4 4,0 4. Становање, вода, струја, гас и друга горива 216347,0 251110,0 21,2 21,5 5. Покућство и рутинско одржавање стана 38541,4 41621,5 3,8 3,6 6. Здравље 21783,8 25240,9 2,1 2,2 7. Транспорт 84891,3 105838,3 8,3 9,1 8. Комуникације 32706,0 37307,6 3,2 3,2 9. Рекреација и култура 28573,3 31727,9 2,8 2,7
10. Образовање 10892,7 12562,6 1,1 1,1 11. Ресторани, кафеи и хотели 27043,4 28895,5 2,7 2,5 12. Остала добра и услуге 39081,5 45938,2 3,8 3,9 Трансфери сектора државе и НПИД 134182,9 169339,6 13,2 14,5
Размена са иностранством приказана је кроз извоз/увоз добара и услуга, па је у 2004. години извоз износио 22,2%, а увоз 50,6% бруто домаћег производа. У последње три године посматраног периода посебно је изражен дефицит у спољнотрговинској робној размени, а нарочито у последњем кварталу 2004. године, када је због очекиваног увођења пореза на додату вредност (ПДВ) дошло до драстичног пораста увоза робе најразличитијих категорија, што је оптеретило билансе стања и залихе робе у њима, на основу којих обрачунавамо салдо промена у залихама, па се то одразило и на њихово велико учешће у 2004. години, које износи 20,1% бруто домаћег производа. Ставка “промене у залихама” садржи, осим салда промена у залихама (205355,1 мил. дин. или 14,3% БДП), и статистичку разлику (83014,2 мил. дин. или 5,8% БДП). Вредност извоза приказана је по паритету FOB или франко граница земље извозника, а вредност увоза по паритету CIF или франко граница земље увозника. Обрачун је извршен према текућим курсевима који се примењују за утврђивање царинске основице. У делу размена са иностранством такође су укључени процењени подаци о испорукама и набавкама добара и услуга обављеним са Црном Гором на бази ранијих истраживања о међурепубличком промету. У 2004. години имамо први пут регистроване податке о робној размени са Црном Гором, који су приказани у делу размена са иностранством, па је на основу њих урађена ревизија раније објављених резултата о набавкама и испорукама добара и услуга с другом републиком (табела 7. и 7а).
Табела 7. Употреба бруто домаћег производа Република Србија у мил. дин.
Издаци за колективну потрошњу 15459,0 19567,0 22801,1 41075,3 89844,5 121269,2 138946,6 128096,7Бруто инвестиције у основне фондове 12583,7 16604,1 22650,7 48842,2 81292,8 120502,0 188874,8 253333,2Промене у залихама1) 2748,6 -1065,2 -1008,9 -15089,9 44353,9 56371,5 76802,3 288369,3Извоз добара и услуга2) 21861,6 35912,7 23415,7 41636,0 170199,8 202901,4 241215,4 318359,5Увоз добара и услуга2) ( - ) 30674,8 48958,4 37383,0 64640,0 323633,9 415509,5 494115,9 724725,2
1) У 2004. ставка “промене у залихама” садржи салдо промена у залихама (205355,1 мил. дин.) и статистичку разлику (83014,2 мил. дин.). 2) Укључен је промет добара и услуга с Црном Гором.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 17
Табела 7а. Употреба бруто домаћег производа Република Србија структура у %
Издаци за колективну потрошњу 12,2 11,5 10,8 10,3 11,5 11,9 11,9 8,9 Бруто инвестиције у основне фондове 10,0 9,8 10,8 12,3 10,4 11,8 16,1 17,7 Промене у залихама1) 2,2 -0,6 -0,5 -3,8 5,7 5,5 6,6 20,1 Извоз добара и услуга2) 17,3 21,2 11,1 10,5 21,7 19,9 20,6 22,2 Увоз добара и услуга2) ( - ) 24,3 28,9 17,8 16,3 41,3 40,7 42,2 50,6
1) У 2004. ставка “промене у залихама” садржи салдо промена у залихама (14,3% БДП) и статистичку разлику (5,8% БДП). 2) Укључен је промет добара и услуга с Црном Гором.
3. ПРЕРАЧУН БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА У USD и EUR
Прерачунавање БДП у USD врши се по методологији Светске банке, која се базира на трогодишњим покретним просецима тржишног курса и подацима о инфлацији у Републици Србији и у САД и служи за међународна поређења. Од 2001. године врши се обрачун у USD и у EUR по просечном годишњем курсу. Обрачун БДП − по становнику, урађен је на основу процењеног укупног броја становника средином године (табела 8).
Табела 8. Бруто домаћи производ (USD и EUR) Република Србија
Бруто домаћи производ – по становнику, EUR (по просечном годишњем курсу) ... ... ... ... 1757,4 2241,6 2407,4 2642,8
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 18
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 19
II. МЕТОДОЛОШКЕ ОСНОВЕ СИСТЕМА НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 20
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 21
1. ЦИЉ И ПРИМЕНА НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА
У овом делу укратко су изложене методолошке основе Система националних рачуна, што је неопходно ради бољег разумевања суштине Система, његове аналитичке употребе и сагледавања резултата приказаних у овој публикацији.
Основна сврха Система националних рачуна јесте да пруже што детаљнији и систематичнији опис свих економских активности унутар земље, као и оних које се одвијају услед успостављања различитих веза са иностранством у процесу економске размене. Велики је број промена стања и економских токова који се дешавају и које треба приказати у националним рачунима, али немају сви подједнаку важност. Постоји опасност да Систем буде преопширан или исувише упрошћен. Великим упрошћавањем губиле би се многе важне информације о економским активностима, везама и међузависностима. С друге стране, када је Систем преоптерећен великим бројем детаља, постаје прегломазан и смањује се његова аналитичка вредност за велики број корисника. Због тога, Систем националних рачуна приказује ограничен број основних категорија и одређен број активности, токова, који на најбољи начин приказују економску стварност земље. Наравно, колико год Систем био добро конструисан никада неће моћи да задовољи све потребе, али мора да обезбеди информације за већину корисника.
Систем националних рачуна има вишеструку примену. Као прво, рачуни су незаобилазна основа за вођење економске политике земље као целине и мањих територијалних јединица. Савремена макроекономска анализа не може се замислити без конзистентних и интегрисаних података које обезбеђује Систем националних рачуна. На крају, то је општеприхваћени међународни стандард, који се базира на истим методолошким основама и омогућава лакше поређење података између различитих земаља и региона света.
У Систему националних рачуна постоји више начина приказивања података. У овој студији они су презентовани помоћу скупа повезаних рачуна и интегрисаног система рачуна. Рачуни су обликовани тако да пружају велики број међусобно повезаних информација о активностима и процесима који се одвијају у земљи и у оквиру веза са иностранством. Систем рачуна показује како производња ствара нове и трансформише већ постојећа добра и услуге, а у исто време ствара доходак, који се касније расподељује и прерасподељује; затим, показује како се доходак користи за финалну потрошњу и штедњу, која ће омогућити повећање производње и потрошње у будућности. Систем, такође, с једне стране приказује финансијске токове између различитих сектора унутар националне економије, а с друге стране, финансијске везе са иностранством.
2. ТОКОВИ И СТАЊА ЕКОНОМСКЕ АКТИВНОСТИ
Да би се систематично и што детаљније приказала економија земље, потребно је обезбедити велики број информација о економским активностима, односно о трансакцијама које се стално обављају у земљи, као и о везама резидентних јединица са иностранством. У овој студији даје се одговор на основно питање о томе на који се начин могу регистровати економске активности које треба да прикаже Систем у рачунима и табелама.
Све се економске активности догађају током неког периода, остављајући последице у одређеним тачкама времена. Зато се информације о активностима региструју на два начина. Један чине токови, а други стања. Токови се односе на активности и њихове последице које су се догодиле у одређеном обрачунском периоду, док се стања односе на информације у одређеним временским тачкама, на почетку или на крају обрачунског периода.
Интегрисаност и конзистентност Система националних рачуна има за последицу да се сви токови и стања приказују по истом концепту, дефиницијама и класификацијама, тј. да се сваки економски ток, или стање, најпре одрази у рачунима, а затим да се на било ком месту у Систему прикаже на исти начин. Да би се ово постигло, Систем националних рачуна садржи одређена правила на основу којих се процењују вредности токова и стања у текућим ценама, а затим се одређује време приказивања и њихова класификација.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 22
2.1. ТОКОВИ
Економске активности за последицу имају економске токове који, у зависности од своје специфичне природе, стварају, мењају, трансферишу или уништавају економске вредности, што утиче на промену величине, састава и вредности имовине и обавеза.
Токови се исказују у вредносним показатељима, а у случајевима када постоје економски а не постоје новчани токови врши се процена истих. То у извесним случајевима изискује додатне, нестандардне обрачуне.
Токови се деле на трансакције и остале токове. Већину свих токова чине трансакције.
2.1.1. Трансакције
Трансакције су економски токови који настају у међусобним везама институционалних јединица, као и унутар њих самих, а деле се на новчане и неновчане. Новчане трансакције јесу оне у којима једна институционална јединица плаћа (прима новац) или прави дуг (прима имовину). Сви ови токови приказују се новчано. Новчане трансакције јесу трансакције између двеју институционалних јединица. Једна страна производи, обезбеђује добра, услуге, рад или имовину за другу која то плаћа. У новчане трансакције, исто тако, спадају зараде, порези или пензије. Постоје трансакције које се не обављају у новцу, тј. готовина се не појављује у њима. Оне се догађају у институционалној јединици, али могу да постоје и између њих. То су трансакције трампе и све трансакције у натури. Такве трансакције, које се догађају у институционалним јединицама, познате су као интерне и да би се приказале у рачунима, морају се проценити и новчано исказати.
Постоји разлика између текућих и капиталних трансакција. Капиталне трансакције јесу оне у којима се врши власничка трансакција имовине, или које дозвољавају једној или обема странама да прибаве, стекну, купе или продају имовину. Обављају се у новцу или у натури и прерасподељују штедњу и богатство. Остале трансакције су текуће и могу, такође, бити у новцу или натури.
У Систему националних рачуна постоје три групе трансакција:
- трансакције у процесима производње, размене и употребе добара и услуга у посматраном периоду. Такође обухватају и трансакције постојећих добара;
- трансакције расподеле, које обухватају расподелу и прерасподелу дохотка и богатства;
- финансијске трансакције, које приказују промене у финансијској имовини и потраживањима различитих јединица.
2.1.2. Остали токови
Остали токови јесу промене обима и вредности имовине и потраживања које нису последица трансакција. То су, на пример, последице ратних разарања или неких других политичких догађаја, природних катастрофа (земљотреса, поплава, олуја, итд.), открића или трошења природних богатстава. Овде спадају и промене настале услед измена класификација. Промене у имовини и потраживањима могу настати и због промена цена, или ревалоризације и то су губици или добици власника.
2.2. СТАЊА
Стања представљају вредности имовине и потраживања у одређеним временским тачкама, на почетку или на крају године за коју се врши обрачун. Стања су повезана са токовима, пре су резултат раније акумулираних трансакција и осталих токова и мењају се трансакцијама и осталим токовима у посматраном периоду. Најчешће је то календарска година. Промене настају у обиму и вредностима имовине и потраживања.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 23
2.3. ПРАВИЛА У ИЗРАДИ РАЧУНА
У приказивању токова и стања примењују се нека основна правила.
Сви рачуни у Систему базирају се на двојном књиговодству, па се и трансакције у рачунима појављују два пута и исказују у стварним ценама које важе у тренутку њиховог обављања. Тржишне цене су основа националних рачуна за вредновање производње и набавке добара и услуга. У случајевима када не постоје тржишне трансакције врше се процене да би се добиле вредности које одговарају тржишним. Користе се цене аналогне тржишним (код плаћања у натури или рада за сопствене потребе) или трошкови производње (у случају нетржишних услуга сектора државе и НПИД).
У зависности од начина приказивања пореза, субвенција, трговинске марже и транспортних трошкова, у вредностима трансакција у Систему постоји више врста тржишних цена, јер износ који купац плаћа а произвођач (продавац) прима није исти. Производња се исказује у базним ценама ─ износ који произвођач прима од купца за јединицу добра или услуге умањен за све порезе и увећан за субвенције. Искључени су сви транспортни трошкови које произвођач посебно зарачунава. Цене по којима се вреднује набавка јесу набавне (куповне) ─ износ који купац плаћа, а који укључује све порезе минус субвенције на производе, као и транспортне трошкове које посебно плаћа за испоруку робе на одређено место и у одређеном року.
Време је једна од компоненти без које су национални рачуни незамисливи. Информације о стањима односе се на одређене временске тачке, почетак или крај календарске године, док се подаци о токовима у рачунима односе на неки период, нпр. на календарску годину. Токови су износи, агрегати индивидуалних трансакција или осталих токова у одређеном периоду и приказују како се економске вредности стварају, мењају, преносе или нестају. То значи да токови садрже промену власништва добра које се приказује у тренутку те промене, односно услуге у тренутку када је пружена, затим производњу у тренутку када је производ произведен и међуфазну потрошњу када су материјали и залихе употребљени.
3. ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ И СЕКТОРИ
Да би Систем националних рачуна могао систематично, што потпуније и детаљније да прикаже огроман број економских активности које се стално или повремено обављају, неопходно је најпре дефинисати институционалне јединице које у томе учествују. Ове јединице се деле на домаћинства, профитне, непрофитне и државне јединице.
Све економске активности, трансакције, обављају се на некој територији, па је зато потребно дефинисати економску територију, а у вези с тим уводе се појмови резидентности и нерезидентности.
Институционалне јединице које су резиденти економске територије Републике Србије формирају националну економију. Ове јединице се по функционалном принципу групишу у пет националних сектора, и то:
- нефинансијски сектор (привредна друштва, задруге и друга правна лица),
- финансијски сектор,
- сектор државе,
- сектор домаћинстава,
- сектор непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима (НПИД).
Ако постоје расположиви подаци и интерес, сви сектори могу се даље делити на подсекторе. Насупрот овим јединицама, на територији других држава егзистирају нерезидентне институционалне јединице које ступају у неке трансакције и везе с резидентним јединицама и формирају посебан сектор − иностранство.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 24
3.1. ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Институционална јединица је она економска јединица у Систему националних рачуна која је способна да се, за сопствени рачун, укључује у економске активности и трансакције с другим јединицама. Трансакције подразумевају промену власништва, па то захтева да институционална јединица буде једна целина (ентитет), способна да има своју имовину и да се задужује ако је то потребно.
Институционална јединица у Систему националних рачуна има следеће карактеристике:
- поседује добра или имовину и способна је да их мења у трансакцијама с другим јединицама,
- способна је да ради и самостално доноси одлуке за које одговара пред законом, - способна је да се задужује за свој рачун и да преузима друге финансијске обавезе и закључује друге уговоре,
- води књиговодствену евиденцију за своје потребе. Овако дефинисане јединице групишу се у две основне групе. Једну групу сачињавају
физичка лица (домаћинства), а друга група се састоји од ентитета који су одређени законом или друштвеним нормама и не зависе од особа или других институционалних јединица које могу бити њихови власници или их могу контролисати. Ова друга група јединица зато се назива законским или друштвеним институционалним јединицама (правна лица).
3.1.1. Домаћинства као институционалне јединице
За потребе Система националних рачуна, домаћинства се као институционалне јединице дефинишу као: мале групе особа које деле исти простор за становање, које удружују неки део или сав доходак и имовину и које троше заједно иста добра и услуге, најчешће смештај и храну.
Домаћинства се често изједначавају с породицом, али чланови домаћинства не морају бити чланови исте породице. Број чланова домаћинства може да варира по броју чланова и да има различите облике, у зависности од различитих друштвених, религиозних, историјских, културних или других фактора.
Особе које помажу и опслужују домаћинство, као што су кућне помоћнице и друге особе, нису чланови домаћинства, чак и када живе и хране се у истом. Ове особе немају право на заједничке изворе прихода домаћинства у коме раде, а храна и смештај који троше нису укључени у трошкове домаћинства.
У пракси се дешава да поједине особе током дужег периода (више од годину дана) или за стално живе у неким институцијама где немају слободу одлучивања и деловања у економском смислу. Те особе су онда чланови тих институција (нпр. манастири и сличне религиозне институције, болнице и затвори), али се не сматрају члановима појединачних домаћинстава.
С друге стране, особе које на кратко време одлазе (мање од годину дана) у болнице, религиозне институције или затворе сматрају се члановима домаћинства којем иначе припадају.
Студенти или ђаци који студирају или похађају одређене школе или факултете ван места пребивалишта сматрају се члановима домаћинства, јер су издржавани од стране домаћинства.
Домаћинства као институционалне јединице имају двоструку функцију: као потрошачи и као произвођачи добара и услуга. Обично се сматрају потрошачким јединицама, али у пракси она суделују у многим економским активностима. Тако се, на пример, у сеоским домаћинствима производе пољопривредна добра и услуге, у неким другим обављају се разне услуге, док су поједина укључена у производњу неких трајних добара намењених за тржиште.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 25
3.1.2. Законски или друштвени ентитети као институционалне јединице
Насупрот домаћинствима, постоје ентитети (целине) чије је функционисање одређено, тј. дефинисано законом. У Систему националних рачуна, три типа законских или друштвених ентитета сматрају се институционалним јединицама, а то су профитне, непрофитне и државне институционалне јединице.
3.1.3. Профитне институционалне јединице
Профитне институционалне јединице јесу законски ентитети који су формирани да би производећи добра и услуге остварили профит, без обзира на то ко су њихови власници. Оне имају следеће карактеристике:
- то су ентитети који су законом одређени и чије је постојање независно од других институционалних јединица (домаћинства, непрофитне или државне јединице), које могу да буду њихови власници;
- формиране су да би у процесу производње добара и услуга оствариле профит. Облик власништва и начин поделе профита нису важни у овим разматрањима;
- одговарају пред законом за свој рад, уговоре, рачуне и обавезе;
- контролу над овим јединицама имају њихови власници.
Профитне институционалне јединице не могу бити финални потрошачи. Ако јединица набавља и даје нека добра и услуге за своје раднике, то се онда сматра накнадом у натури која је дата радницима или као међуфазна потрошња јединице, у зависности од природе добара и услуга.
3.1.4. Непрофитне институционалне јединице
Непрофитне институционалне јединице (у даљем тексту НПИ јединице) законски су или друштвени ентитети формирани да би производили добра или обезбеђивали услуге, али оне, за разлику од профитних институционалних јединица, не остварују профит. Оне могу да остварују вишак или мањак у процесу производње, али профит који остваре неће се делити, јер то произлази из законске дефиниције ових јединица.
НПИ јединице, као и све остале институционалне јединице у Систему националних рачуна, групишу се у институционалне секторе по функционалном принципу. Могу да буду укључене у тржишну или нетржишну производњу. Ако у целини или претежним делом обављају производњу за тржиште, то су онда профитне (тржишне) институционалне јединице, а ако производе нетржишнa добра и услуге, онда су оне непрофитне (нетржишне) институционалне јединице.
3.1.5. Државне институционалне јединице
Државне институционалне јединице јесу законски ентитети са законодавном, судском и извршном влашћу над другим институционалним јединицама у земљи и имају следеће карактеристике:
1. Имају приходе из извора које контролишу и формирају фондове које попуњавају од намета (пореза, такси и сл.) другим институционалним јединицама. Држава их расподељује све, или делимично, и задужује се, ако је потребно за свој рачун.
2. Имају три врсте издатака (расхода):
а) прву групу чине издаци којим државне јединице задовољавају колективне потребе друштва (као што су издаци за управу, одбрану, примену закона итд.);
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 26
б) другу групу чине трошкови за обезбеђивање бесплатних, или по нижим ценама, добара и услуга за индивидуалне институционалне јединице, а највише за домаћинства;
в) трећу групу чине неповратни издаци (трансфери) које држава, уместо да врши прерасподелу дохотка, даје осталим институционалним јединицама, а највише домаћинствима.
Државне јединице су у могућности да утичу на економско понашање институционалних јединица, у зависности од својих прихода или расхода. Њихов утицај се може спровести и директно, путем закона.
Држава често тежи да обезбеди нека добра и услуге бесплатно или по нижим ценама, и то за целу земљу или поједине њене делове. Та добра и услуге не морају да производе државне јединице, већ се то право може дати неким другим институционалним јединицама које финансира држава.
У Систему националних рачуна фондови социјалног осигурања, по дефиницији, чине специфичну врсту институционалних јединица, које су у саставу државних јединица и формирају се на основу законских аката. Ова конвенција је уведена јер су државне јединице наметнуле, односно увеле ове фондове (и контролишу их) који служе за то да обезбеде социјалну корист за све чланове друштва.
3.1.6. Резидентне институционалне јединице
Појам резидентности ближе одређује институционалне јединице. Примењује се на све јединице, али не на ствари, на земљиште или нематеријалну имовину које институционалне јединице поседују. Особе које чине домаћинства такође могу бити резиденти или нерезиденти. Изузетак су државне јединице које се никада не деле на овај начин.
Институционална јединица је резидентна ако има економски интерес на економској територији. Економска територија обухвата географску територију једне земље, на којој људи, роба и капитал слободно циркулишу. Стране територијалне енклаве (нпр. амбасаде и сл.) нису део наше економске територије, за разлику од наших амбасада у иностранству које то јесу. Институционална јединица има центар економског интереса ако постоји нека локација - место, или неки други простор на економској територији на којој се или са које се ангажује у економским активностима и трансакцијама у значајном обиму, у одређеном или неодређеном периоду. Поседовање земљишта и објеката на економској територији земље сматра се довољним да власник има центар економског интереса у земљи.
3.2. ИНСТИТУЦИОНАЛНИ СЕКТОРИ
Резидентне институционалне јединице формирају националну економију. Економија се дели на институционалне секторе и подсекторе, који настају груписањем резидентних институционалних јединица по функционалном принципу. С друге стране, нерезидентне институционалне јединице групишу се заједно и формирају сектор "иностранство".
У Систему националних рачуна се резидентне институционалне јединице, које сачињавају националну економију, групишу у пет сектора:
- нефинансијски сектор (привредна друштва, задруге и друга правна лица),
- финансијски сектор,
- сектор државе,
- сектор домаћинстава и
- сектор непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима (НПИД).
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 27
Једна од главних карактеристика Система националних рачуна јесте та да се формира читав скуп рачуна за све институционалне секторе, као и за економију у целини. За сектор иностранства формирају се само неки рачуни, због његове специфичности.
Разне институционалне јединице се различито понашају у економском процесу и имају различите економске циљеве. Зато се групишу по функционалном принципу у секторе (и подсекторе), на основу активности и трансакција у које се укључују.
3.2.1. Нефинансијски сектор
Нефинансијски сектор чине две групе институционалних јединица:
1. Све резидентне профитне јединице које нису укључене у финансијско посредовање или активности које помажу финансијском посредовању.
2. Све резидентне НПИ јединице које производе добра за тржиште или нефинансијске тржишне услуге. Ову групу чине:
а) НПИ јединице које обезбеђују услуге (нпр. образовања и здравства) и робу за тржиште, али по ценама које су економски значајне или по трошковима производње;
б) НПИ јединице (повезане с производњом), као што су разне коморе које финансирају њихови оснивачи.
3.2.2. Финансијски сектор
Финансијски сектор формирају резидентне институционалне јединице које учествују или помажу у финансијском посредовању. Због важности финансијског посредовања у обављању економских активности, као и због његове специфичности у односу на друге економске активности, у Систему националних рачуна посебно се дефинише финансијски сектор, који је различит по функцији од других сектора.
Финансијско посредовање се може дефинисати као активност у којој институционалне јединице своју финансијску имовину (фондове) користе у финансијским трансакцијама на тржишту. У ствари, улога је финансијског посредовања да каналише финансијску имовину кредитора (зајмодавца) ка зајмопримаоцима.
Финансијски сектор у Систему националних рачуна дели се на:
1. банкарски подсектор и
2. подсектор осигурања.
Банкарски подсектор обухвата пословне банке, Народну банку и остало финансијско посредовање.
Подсектор осигурања састоји се од резидентних друштава за осигурање која обезбеђују све видове осигурања, као што су осигурање живота и имовине од несреће, пожара, поплава и други облици осигурања. Овај подсектор садржи и приватне пензијске фондове.
3.2.3. Сектор Држава
Сектор Држава састоји се од:
1. државних институционалних јединица које постоје на свим нивоима државе (републичком, покрајинском, градском и општинском),
2. фондова обавезног социјалног осигурања,
3. непрофитних институција, које контролишу и финансирају државне јединице.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 28
3.2.4. Сектор Домаћинства
Сектор који чине домаћинства састоји се од свих резидентних домаћинстава.
Домаћинства се сматрају потрошачким јединицама, али могу да учествују и у производњи добара и услуга. У сектору домаћинстава, пословање које се обавља у оквиру домаћинства као и пословну имовину није могуће одвојити од власника, јер производна јединица није законски конституисана као одвојени ентитет. Обично власник, поред улоге у управљању и одговорности за производњу, има и улогу радника.
3.2.5. Сектор непрофитних институционалних јединица које пружају услуге домаћинствима (НПИД)
Овај сектор је врло мали по економској снази, али специфичан по својој економској функцији. Чине га две групе непрофитних институционалних јединица које пружају услуге за своје чланове или друга домаћинства. Прву групу јединица чине синдикалне организације, професионална удружења, политичке партије, религиозне организације и друштвени, рекреациони и спортски клубови (аматерски), а другу чине добротворне и хуманитарне организације које се финансирају на основу добровољних прилога у новцу или натури датих од стране других институционалних јединица.
3.2.6. Иностранство
У систему националних рачуна институционални сектори представљају групе резидентних институционалних јединица националне економије. С друге стране, сектор Иностранство састоји се од свих нерезидентних институционалних јединица које ступају у трансакције с резидентним јединицама или имају неке друге економске везе с њима. Овај сектор садржи и неке јединице које се налазе на територији наше земље, нпр. стране енклаве - амбасаде и међународне организације.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 29
4. НАЧИН ПРИКАЗИВАЊА ЕКОНОМСКЕ АКТИВНОСТИ ПУТЕМ РАЧУНА
4.1. ОСНОВНА ПОДЕЛА РАЧУНА
Поред обезбеђивања информација о различитим економским активностима за земљу као целину, систем рачуна такође обезбеђује и информације за поједине институционалне секторе. За сваки дефинисани сектор у Систему националних рачуна доступан је цео скуп рачуна, укључујући и информације о везама са иностранством. Могу се израдити и рачуни за поједине подсекторе, под условом да се располаже са одговарајућим подацима и да за то постоји оправдана потреба. Израдом већег броја рачуна на различитим нивоима агрегације пружа се прецизнија слика о економским активностима у земљи, а самим тим повећава се број корисника Система националних рачуна, што је и основни циљ постојања сваког информационог система.
Систем рачуна дели се на три основне групе:
- рачуне текућих трансакција,
- рачуне акумулације, и
- билансе стања имовине.
Рачуни се уређују према основним правилима која важе за све рачуне и састоје се од леве и десне стране рачуна. Десну страну текућих рачуна чине извори средстава односно трансакције које увећавају економске вредности јединица или сектора. Лева страна приказује употребу средстава и повезана је са трансакцијама које смањују економске вредности јединица или сектора. Код рачуна акумулације и биланса стања имовине десна страна рачуна приказује промене у дуговањима и сопственим средствима, а лева страна промене у имовини.
Сваки рачун садржи и такозвану билансну ставку која је разлика (салдо) између десне и леве стране рачуна. Овако добијена ставка затвара рачун и налази се на левој страни рачуна. Једна од карактеристика система рачуна је да се билансна ставка једног рачуна преноси на други, следећи у низу рачуна, и прва је ставка на десној страни тог рачуна. Другим речима, ова ставка затвара један, а отвара други рачун. На овај начин су сви рачуни повезани у једну целину.
Билансна ставка (салдо) може да се јавља у нето и бруто вредности. Разлика између бруто и нето вредности је у потрошњи основних фондова (амортизацији). Бруто вредност билансне ставке садржи потрошњу основних средстава.
Рачуни текућих трансакција односе се на производњу, расподелу, прерасподелу и употребу дохотка. Због тога се рачуни текућих трансакција даље деле на:
а) рачун производње и
б) рачуне дохотка.
Први у низу текућих рачуна јесте рачун производње. Тај рачун приказује производњу која је основна активност сваког друштва, односно приказује резултате производње (аутпут), као и употребу добара и услуга да би се остварила производња, тј. међуфазну потрошњу.
Другу групу текућих рачуна чине рачуни дохотка, који приказују формирање, расподелу, прерасподелу и употребу дохотка. Ови рачуни састоје се из:
- рачуна формирања дохотка,
- рачуна распоређивања примарног дохотка,
- рачуна прерасподеле дохотка, и
- рачуна употребе дохотка.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 30
ПРИКАЗ ОСНОВНИХ ТОКОВА ПРОИЗВОДЊЕ, РАСПОДЕЛЕ И УПОТРЕБЕ БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА
Производња добара Производња услуга БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД РАД ДРЖАВА КАПИТАЛ
Накнаде
запосленима Доприноси засоцијално
Порези на производе
Порези на производњу
Пословни вишак
Мешовити доходак
Потрошња осн. фондова
Бруто
инвестиције
Издаци за финалну потрошњу
Салдо извоза и увоза
Размена са Црном Гором
Промене у залихама
Лична
потрошња Колективна потрошња
Драгоце- ности
Токови производње и расподеле Токови финалне употребе
Ови рачуни приказују како се формира доходак у процесу производње, а затим како се тај доходак даље расподељује, прерасподељује и употребљава. Рачун употребе дохотка, последњи у низу рачуна дохотка, приказује како се, између сектора који су крајњи потрошачи, доходак расподељује на финалну потрошњу и штедњу. Штедња је билансна ставка којом се завршавају текући рачуни и преноси се на први од рачуна акумулације. На тај начин повезују се текући рачуни и рачуни акумулације.
Рачуни акумулације приказују трансакције капитала и финансијске трансакције и деле се на:
- рачуне капитала,
- финансијске рачуне, и
- рачуне осталих промена фондова.
Ови рачуни приказују промене настале током обрачунског периода, у имовини, обавезама и сопственим средствима које поседују јединице.
Рачуни капитала приказују промене у имовини, док се финансијски рачуни односе на промене у финансијској имовини. Рачуни осталих промена у имовини приказују токове који нису приказани као трансакције између почетног и крајњег биланса стања имовине или у рачуну капитала у финансијском рачуну.
Последњи у систему рачуна јесу биланси стања имовине. Приказују стања имовине, обавезе и сопствени капитал у одређеним временским тачкама. Због тога постоје биланси стања имовине на почетку и на крају обрачунског периода, а такође и рачуни промена у билансима стања, који приказују промене настале у имовини, обавезама и сопственим средствима између ове две временске тачке посматрања.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 31
Рачуни акумулације и биланси стања приказују исту садржину: имовину, обавезе и сопствени капитал, али на различите начине. Први у одређеном периоду, а други у одређеним временским тачкама.
Као последица отворености економије, у националне рачуне уводи се сектор Иностранство. Скуп рачуна овог сектора приказује везе резидентних са нерезидентним јединицама.
4.2. ОПИС САДРЖИНЕ ПОЈЕДИНИХ РАЧУНА
Систем националних рачуна приказан је скупом међусобно повезаних рачуна и биланса, који квантитативно изражавају економски процес у земљи.
Рачун 0: Рачун добара и услуга
Рачун приказује вредност укупно расположивих и укупно употребљених добара и услуга. Укупно расположива добра и услуге састоје се од вредности остварене материјалне производње и тржишних и нетржишних услуга и оствареног увоза добара и услуга. Пошто је вредност производње обрачуната у базним ценама, а увоз добара и услуга у ценама до границе (CIF - фактурна вредност увећана за трошкове транспорта, осигурања и сл.), овим вредностима додати су порези на производе и увоз, који се састоје од пореза на промет односно ПДВ, акциза, царина и увозних дажбина умањених за дате субвенције произвођачима. Овом корекцијом вредности производње у базним ценама добија се вредност укупно расположивих добара и услуга у тржишним ценама, по којима су обрачунати и исказани агрегати употребе расположивих средстава на десној страни рачуна.
На десној страни рачуна приказана је употреба укупно расположивих добара и услуга, која се састоји од међуфазне потрошње, трошкова за личну потрошњу, трошкова за колективну потрошњу, бруто инвестиција у основне фондове, промена у стању залиха и вредности извоза добара и услуга по ценама франко граница (FOB).
Рачун 1: Рачун производње
Рачун производње почиње ставком аутпута (вредност производње) на десној страни рачуна, тј. на страни извора, а на левој страни, страни употребе, налазе се ставке међуфазне потрошње и потрошње основних фондова (амортизације). Билансна ставка је разлика између десне и леве стране рачуна и налази се на левој страни рачуна. За институционалне секторе и делатности билансна ставка је додата вредност, а за економију као целину − домаћи производ. Билансна ставка може бити дата у нето или бруто износу. Бруто додата вредност се добија када се од аутпута − вредности производње одузме међуфазна потрошња, а нето додата вредност одузимањем потрошње основних фондова (амортизације) од бруто додате вредности. Домаћи производ се такође изражава у бруто и нето облику и једнак је збиру додатих вредности за све секторе националне економије.
Један од основних и најпознатијих агрегата у Систему националних рачуна јесте бруто домаћи производ (Gross Domestic Product − GDP), билансна ставка рачуна производње. Представља резултат производних активности резидентних институционалних јединица и једнак је суми додатих вредности свих резидентних јединица (институционалних јединица) или сектора, односно делатности дефинисаних Класификацијом делатности (КД). Бруто домаћи производ је показатељ економске активности на нивоу земље. Резидентне јединице могу своје активности да обављају и у иностранству, али тај део не сачињава бруто домаћи производ, тако да географска територија није суштинска одредница за његову величину, већ је то економска територија.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 32
Рачун 2: Рачун формирања дохотка
Рачун формирања дохотка је наставак рачуна производње и приказује дистрибутивне трансакције које су директно повезане с процесом производње, тј. приказује где се основни доходак ствара. У стварању дохотка учествују следећи фактори: рад, капитал и држава (кроз порезе на производе и порезе на производњу). Овај рачун је могуће формирати како за економију као целину, тако и за институционалне секторе и делатности. На страни извора налази се бруто домаћи производ или бруто додата вредност, који се преносе с рачуна производње, у зависности од тога да ли је рачун за укупну економију, секторе или делатности.
На страни употребе налазе се две ставке које приказују како се употребљава бруто домаћи производ односно бруто додата вредност. То су накнаде запослених које су произвођачи примили као резултат свог ангажовања у процесу производње и порези и субвенције на производњу који су плаћени или примљени као последица производње. Обе ове ставке могу да буду плаћене и нерезидентима од стране резидентних произвођача. Билансна ставка овог рачуна је пословни вишак/мешовити доходак. Добија се као разлика између десне стране рачуна (бруто домаћег производа, односно бруто додате вредности) и леве стране рачуна (накнада запослених, пореза на производњу и увоз минус субвенције), а за укупну економију на левој страни укључују се и порези минус субвенције на производе.
Рачун 3: Рачун распоређивања примарног дохотка
Рачун распоређивања примарног дохотка односи се на резидентне институционалне јединице или секторе као примаоце дохотка, за разлику од рачуна формирања дохотка, који је повезан с производњом. Рачун такође садржи и вредности примљеног и плаћеног дохотка од својине (власништва) од стране сектора. Због тога што није директно повезан с производњом, рачун распоређивања примарног дохотка не формира се по делатностима. На страни извора рачун приказује две врсте дохотка који су институционалне јединице или сектори примили. Један је доходак који је институционална јединица примила у процесу производње или од стране државе, и састоји се од:
1. накнада које су примили запослени чланови домаћинства, 2. пореза (умањеног за субвенције) на производњу и на производе који су примиле државне јединице, и
3. пословног вишка/мешовитог дохотка који се преноси с претходног рачуна. Следећа врста дохотка који прима институционална јединица јесте доходак од
власништва, својине, који је настао као последица власништва финансијске и материјалне непроизведене имовине (најчешће земљишта или рудног богатства) и састоји се од:
4. дивиденди, камата, дохотка који се приписује власницима полиса осигурања и сличног дохотка који примају власници финансијске имовине и
5. ренте коју примају власници који изнајмљују земљиште или рудна богатства другим јединицама.
Доходак из ставки (1), (2) и (4) јесте доходак који се може примати и од нерезидентних институционалних јединица или им се давати.
На страни употребе налази се само доходак од власништва који су институционална јединица или сектор платили кредиторима, власницима, акционарима који могу бити и нерезидентне јединице. Билансна ставка (салдо) рачуна јесте биланс примарног дохотка који је једнак разлици између примљеног и плаћеног дохотка институционалне јединице или сектора. За укупну економију, ова билансна ставка је национални доходак и једнака је збиру примарних доходака свих сектора. Као последица приказивања билансних ставки у бруто и нето облику појављују се бруто национални доходак и нето национални доходак. Оба ова агрегата јесу мере дохотка а не производње, па је бруто национални доходак идентичан са бруто националном производњом.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 33
Поменута плаћања могу се односити и на нерезидентне јединице. Због тога се укупна вредност примарног дохотка који је примљен из иностранства, умањен за доходак плаћен иностранству, назива нето доходак из иностранства. У вези са овим треба истаћи разлику између два најчешће употребљавана агрегата који се користе у макроекономским анализама. Како је раније истакнуто, бруто додата вредност јесте мера производње која се добија као разлика производње и међуфазне потрошње. Збир свих ових вредности за све резидентне институционалне јединице јесте бруто домаћи производ (БДП), и то је агрегат производње.
С друге стране, бруто национални доходак (БНД) представља збир примарних доходака свих резидентних јединица. Значи, БДП и БНД се односе на скуп истих (резидентних) јединица. Из овога следи да је нумеричка разлика између БДП и БНД у вредности разлике укупног примарног дохотка који су резидентне јединице примиле од нерезидената, умањен за укупан примарни доходак који су резидентне јединице платиле нерезидентним јединицама, а то је нето доходак из иностранства. Пошто се оба агрегата односе на исти скуп (резидентних) јединица, нема оправдања зашто је један "национални", а други "домаћи". Разликују се само у томе што је један мера производње, а други дохотка. Међутим, термин "домаћи" и термин "национални" остаће у Систему националних рачуна као последица дугогодишње примене у економској пракси.
У склопу овог рачуна потребно је укратко дефинисати садржину неких ставки. Зараде запослених подразумевају укупне надокнаде, како у новцу тако и у натури, које
су запослени примили за обављени рад од стране институционалне јединице у којој раде. Доприноси за социјално обухватају плаћања запослених и послодаваца у облику
доприноса за своје запослене, да би запослени имали социјалну заштиту. Порези на производњу и увоз јесу одређена плаћања институционалних јединица
државним јединицама у новцу или у натури. Састоје се од пореза на производе, плаћених за добра и услуге када су произведени, продати, или друкчије дати од стране произвођача, као и осталих пореза на производњу, који садрже порезе на власништво и коришћење земљишта, зграда или друге имовине у процесу производње, порезе на накнаде запосленима, порезе на издавање дозвола и лиценци, различите таксе, таксе за путовања у иностранство и сл.
Порези на увоз представљају део пореза на производе и састоје се од царина и осталих дажбина. Овде спадају и порези на извоз, којима се може спречити или отежати извоз појединих добара и услуга, ако то друштвени интерес налаже.
Субвенције су плаћања од стране државних јединица произвођачима за њихово учествовање у процесу производње или за добра и услуге које су произвели, продали или увезли. То су, у ствари, порези с негативним предзнаком, који се односе само на резидентне произвођачке јединице и увознике. Субвенције се не односе на финалне потрошаче и зато се текући трансфери, које држава даје директно домаћинствима као потрошачима, третирају као социјална помоћ. Субвенције су разлика између остварених цена произвођача и цена које потрошач плаћа на тржишту.
Пословни вишак је билансна ставка у рачуну формирања дохотка. Вишак пословања обухвата и мешовити доходак предузетника у сектору Домаћинства, где накнаде за рад власника и других чланова домаћинства не могу бити исказане одвојено од добити власника као предузетника. Пословни вишак се добија када се од додате вредности одузму вредности накнаде запослених и плаћени порези на производњу и увоз, а додају се примљене субвенције. И ова ставка може бити приказана у бруто и нето износу. Пословни вишак је вишак који је остао у процесу производње пре него што се одузму трошкови камата, плаћене ренте или доходак од власништва, својине који се плаћа за финансијску имовину, земљиште или друге материјалне непроизведене фондове који су потребни за производњу.
Доходак од својине сачињавају примања власника финансијске имовине и материјалних непроизведених фондова, најчешће земљишта, која настају када се ова имовина стави на располагање другим институционалним јединицама. Доходак од својине притиче у облику камата, дивиденди, ренте и дохотка од својине власника полиса осигурања.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 34
Рачун 4: Рачун прерасподеле дохотка
Рачун прерасподеле дохотка приказује како се национални доходак посредством примања и давања у виду текућих трансфера трансформише у расположиви доходак. Овај рачун приказује други корак у расподели дохотка. Сем националног дохотка, овај рачун садржи само ставке које приказују текуће трансфере. На страни извора јесу примљени, а на страни употребе плаћени трансфери.
Трансфери су трансакције у којима једна институционална јединица даје добра, услуге или имовину некој другој јединици, а у замену за то не добија никакво добро, услугу или имовину. Трансфери могу бити у новцу и у натури; могу бити текући или трансфери капитала. У овом рачуну приказују се само текући трансфери, и то порези на доходак, имовину, социјални доприноси и накнаде и остали текући трансфери. Порези се састоје из пореза на доходак који остварују предузећа (или друга правна лица) или домаћинства и из пореза на имовину. Социјални доприноси и накнаде обухватају плаћања у фондове социјалног осигурања, социјалне накнаде, које примају домаћинства у случају болести, незапослености, пензионисања, образовања или других околности. Овде не спадају социјални трансфери у натури, које држава даје домаћинствима за образовање, здравство и сл. У остале текуће трансфере спадају: премије и потраживања неживотног осигурања, трансфери између различитих државних институционалних јединица и трансфери између наше државе и страних држава, између наших државних органа и организација и међународних организација.
Расположиви доходак је билансна ставка рачуна. Добија се када се националном дохотку додају сви примљени, а одузму сви текући трансфери. Расположиви доходак може бити исказан у нето или бруто износу.
Рачун 5: Рачун употребе дохотка
Рачун употребе дохотка приказује како се расположиви доходак распоређује за финалну потрошњу и штедњу. Рачун садржи следеће ставке: расположиви доходак, билансну ставку са рачуна прерасподеле дохотка, која се налази на десној страни рачуна, а на левој страни рачуна налази се ставка “издаци за финалну потрошњу”. Штедња као билансна ставка затвара рачуне дохотка и повезује ове рачуне са рачунима капитала. То је разлика између расположивог дохотка и средстава употребљених за финалну потрошњу.
Штедња представља део расположивог дохотка који није употребљен за финалну потрошњу добара и услуга и може бити позитивна и негативна. Када је штедња позитивна, неутрошени део расположивог дохотка биће употребљен за набавку имовине или смањење дугова. У супротном, када је штедња негативна, тј. када се потрошило више добара и услуга за финалну потрошњу од расположивог дохотка, долази до губитка. То подразумева отуђивање неке финансијске или нефинансијске имовине да би се ови губици покрили. На овај начин штедња повезује текуће рачуне са рачунима акумулације.
Нефинансијски и финансијски сектор немају финалну потрошњу. Они могу набављати иста добра и услуге које домаћинства користе за финалну потрошњу, нпр. храну или струју, али се та добра и услуге користе за међуфазну потрошњу или као накнаде радницима у натури. Због тога је нето штедња ових сектора једнака расположивом дохотку.
Финалну потрошњу имају домаћинства, НПИД и држава. Издаци за личну потрошњу састоје се из два дела. Највећи део чине издаци становништва из сопствених средстава за набавку добара и услуга за личну потрошњу. Други део чине издаци које финансира држава и којима се обезбеђују добра, нарочито услуге за све чланове друштва или за поједине групе становништва (образовање, здравство, култура и др.). Издаци НПИД преносе се у виду социјалних трансфера сектору Домаћинства. Колективна потрошња државе има карактер заједничке потрошње и односи се на издатке за државну управу, безбедност и одбрану, доношење и примену закона и сл.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 35
Рачун 6: Рачун капитала
Рачун капитала приказује трансакције повезане с набавком нефинансијске имовине, као и капиталне трансфере који укључују редистрибуцију богатства. Десна страна рачуна приказује нето штедњу, која је билансна ставка из претходног рачуна. Лева страна рачуна приказује вредност набављене нефинансијске имовине купљене или употребљене из сопствене производње.
У рачуну капитала разликују се следеће категорије: бруто инвестиције у основна средства, потрошња основних фондова (амортизација), промене у залихама и набавке драгоцености умањене за продате драгоцености. Билансна ставка (салдо) на рачуну представља нето позајмице или нето задужења. Представља разлику између нето штедње и повећања нефинансијске имовине на левој страни рачуна (бруто инвестиција у основне фондове, промена залиха и промена у драгоценостима) умањене за потрошњу основних фондова (амортизацију). Пошто је билансна ставка (салдо) на рачуну негативна, то значи да нето штедња није била довољна да покрије приказане износе инвестиција, тако да приказани негативни износ захтева позајмице, односно повећање задужења.
Приказивање потрошње основних фондова (амортизације) на левој страни рачуна капитала као промене у имовини (с негативним предзнаком) има за последицу да се штедња на десној страни рачуна приказује као нето штедња. Потрошња основних фондова (амортизација) приказује смањење вредности основних фондова њиховом употребом у процесу производње у обрачунском периоду као резултат физичке истрошености, застарелости или као последица штете.
Рачун 7: Рачун извоза и увоза добара и услуга
Овај рачун дат је само за економију у целини. Приказује односе институционалних јединица резидената у економској размени добара и услуга са нерезидентима. На страни извора има две ставке: увоз добара и услуга, које представљају производњу нерезидената, тј. страних земаља. На страни употребе приказан је извоз добара и услуга, део производње произвођача у земљи, којим се снабдева иностранство, тј. који су употребљавале нерезидентне јединице. И овај рачун има билансну ставку која представља салдо извоза и увоза добара и услуга.
4.3. ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ РАЧУНА СЕКТОРА
Интегрисани систем рачуна сектора представља основно и синтетичко језгро целокупног Система националних рачуна. Он даје општи преглед економије у целини, пружа информације о значају сваког појединог сектора у економској активности земље. Истовремено путем одабраних трансакција и агрегата показује односе између институционалних сектора и њихов удео у укупно добијеним резултатима обрачуна.
1) Укључен је промет добара и услуга с Црном Гором. 2) У 2004. ставка “промене у залихама” садржи салдо промена у залихама (205355,1 мил. дин. или 14,3% БДП) и статистичку разлику (83014,2 мил. дин. или 5,8% БДП).
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 42
1. СИСТЕМ НАЦИОНАЛНИХ РАЧУНА ЗА УКУПНУ ЕКОНОМИЈУ (наставак)
РАЧУН 2: РАЧУН ФОРМИРАЊА ДОХОТКА
Република Србија у мил. дин. Извори 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
1) Укључен је промет добара и услуга с Црном Гором.
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 45
2. РАЧУНИ ЗА ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ СЕКТОРЕ 2.1. Рачуни за нефинансијски сектор 2.2. Рачуни за финансијски сектор 2.3. Рачуни за сектор државе 2.4. Рачуни за сектор домаћинстава 2.5. Рачуни за сектор непрофитних институционалних
јединица које пружају услуге домаћинствима (НПИД)
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 46
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 47
2.1. РАЧУНИ ЗА НЕФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР
РАЧУН 1: РАЧУН ПРОИЗВОДЊЕ
Република Србија у мил. дин. Извори 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
4. Становање, вода, струја, гас и друга горива 216347,0 251110,0 21,2 21,5 4.1 Стварне ренте за становање 16156,7 17937,6 1,6 1,5 4.2 Импутиране ренте за становање 112455,4 131429,0 11,0 11,3 4.3 Одржавање и поправка станова 6303,4 8157,9 0,6 0,7 4.4 Снабдевање водом и друге услуге везане за стан 8466,3 10129,7 0,8 0,9 4.5 Електрична енергија, гас и остала горива 72965,2 83455,8 7,2 7,1
5. Покућство и рутинско одржавање стана 38541,4 41621,5 3,8 3,6 5.1 Намештај, покућство, резервни делови и поправке 10937,4 11133,0 1,1 1,0 5.2 Текстилни производи за домаћинство 896,1 989,8 0,1 0,1 5.3 Апарати за домаћинство, резервни делови и поправке 8126,4 8033,8 0,8 0,7 5.4 Стакларија, прибор за јело и кућне потрепштине 2340,0 3536,6 0,2 0,3 5.5 Алати и разне потрепштине за кућу и врт 1143,3 1054,6 0,1 0,1 5.6 Добра и услуге за рутинско одржавање стана 15098,2 16873,7 1,5 1,4
9. Рекреација и култура 28573,3 31727,9 2,8 2,7 9.1 Аудио-визуелна, фотографска и опрема за обраду података 7151,7 7070,0 0,7 0,6 9.2 Остала већа трајна добра за рекреацију и културу 247,2 251,1 0,0 0,0 9.3 Остала опрема за рекреацију, цвеће и кућни љубимци 3368,0 3319,0 0,3 0,3 9.4 Рекреационе и културне услуге 6312,0 7873,8 0,6 0,7 9.5 Новине, књиге и канцеларијски прибор 8528,1 8437,1 0,8 0,7 9.6 Пакет аранжмани 2966,3 4776,9 0,3 0,4
10. Образовање 10892,7 12562,6 1,1 1,1 10.1 Предшколско и основно образовање 1699,4 1613,0 0,2 0,1 10.2 Средњешколско образовање 1252,3 1550,9 0,1 0,1 10.3 Више и високо образовање 6272,5 8064,9 0,6 0,7 10.4 Образовање недефинисаног нивоа 1668,5 1333,8 0,2 0,1
12. Остала добра и услуге 39081,5 45938,2 3,8 3,9 12.1 Лична нега 22446,1 23172,6 2,2 2,0 12.3 Лични предмети 2101,1 2632,5 0,2 0,2 12.4 Социјална заштита 648,9 691,1 0,1 0,1 12.5 Осигурање 6160,6 8678,5 0,6 0,7 12.6 Финансијске услуге 1143,3 2450,5 0,1 0,2 12.7 Остале услуге 6581,5 8313,0 0,6 0,7
Трансфери сектора државе и НПИД 134182,9 169339,6 13,2 14,5
Студије и анализе
Републички завод за статистику Србије 100
Република Србија
2003.
КОМУНИКАЦИЈЕ3,2%
РЕКРЕАЦИЈАИ КУЛТУРА
2,8%
ОБРАЗОВАЊЕ1,1%
РЕСТОРАНИ, КАФЕИИ ХОТЕЛИ
2,7%
ОСТАЛА ДОБРАИ УСЛУГЕ
3,8%
ЗДРАВЉЕ2,1%
ПОКУЋСТВО И ОДРЖАВАЊЕ СТАНА
3,8%
СТАНОВАЊЕ, ВОДА, СТРУЈА, ГАС И ДР.
21,2%
ОДЕЋА И ОБУЋА4,4%
АЛКОХОЛНА ПИЋА, ДУВАН5,5%
ХРАНА И БЕЗАЛКОХОЛНА ПИЋА
28,0%
ТРАНСФЕРИ СЕКТОРА ДРЖАВЕ И НПИД
13,2%
ТРАНСПОРТ8,3%
2004.
ХРАНА И БЕЗАЛКОХОЛНА ПИЋА
26,5%
ТРАНСФЕРИ СЕКТОРА ДРЖАВЕ И НПИД
14,5%
ОСТАЛА ДОБРАИ УСЛУГЕ
3,9%РЕСТОРАНИ, КАФЕИ
И ХОТЕЛИ2,5%
ОБРАЗОВАЊЕ1,1%
АЛКОХОЛНА ПИЋА, ДУВАН5,3%
ОДЕЋА И ОБУЋА4,0%
СТАНОВАЊЕ, ВОДА, СТРУЈА, ГАС И ДР.
21,5%
ПОКУЋСТВО И ОДРЖАВАЊЕ СТАНА
3,6%
ЗДРАВЉЕ2,2%
ТРАНСПОРТ9,1%
КОМУНИКАЦИЈЕ3,2%
РЕКРЕАЦИЈАИ КУЛТУРА
2,7%
6. ИЗДАЦИ ДОМАЋИНСТАВА ЗА ФИНАЛНУ ПОТРОШЊУ, ПО НАМЕНИ
REPUBLIC OF SERBIA REPUBLIC STATISTICAL OFFICE
SS Stt t uu u
dd d ii iee e ss s
aa ann n dd d
aa ann n aa a
ll l yy yss s ee e
ss s
ISSN 1451-0456 ISBN 978-86-84433-62-8 Jovan Bisenić MSc Andra Milojić Dragana Ratković Goran Radisavljević Dušan Gavrilović SYSTEM OF NATIONAL ACCOUNTS
OF THE REPUBLIC OF SERBIA 1997 – 2004
non-financial sector financial sector
government sector households sector sector of NPISHs
goods and services account production account
generation of income account allocation of primary income account
distribution of income account use of income account
capital account external account of goods and services
summary
No 76
Belgrade, 2006
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 101
IV. S U M M A R Y
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 103
1. MAIN RESULTS OF NATIONAL ACCOUNTS OF THE REPUBLIC OF SERBIA FOR 1997 – 2004
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 105
In this chapter only the most significant results from the national accounts of the Republic of
Serbia for the time 1997 – 2004 are presented; however from 1999 the data for Kosovo and Metohia have not been included. Since the System of National Accounts consists of a certain number of connected accounts and tables with various analytical applications, primarily the basic macroeconomic aggregates are surveyed, in the first place regarding their structure. The users are free to do a more detailed analysis in accordance with their needs.
1. GROSS DOMESTIC PRODUCT – the production approach
The main and the most significant macroeconomic aggregate within the System of National Accounts is Gross Domestic Product (GDP), which represents the result of production activities of all residential institutional units. Within the System of National Accounts, production is defined as a wider conception; in a way that along with material production and services connected with material production it comprises all kinds of other services (financial services, education, health service, social welfare, government administration and defense, the activities of professional associations, humanitarian organizations, civil associations and other non-productive services). Gross domestic product represents the indicator of national economic activities and is calculated on the overall economic level.
There are three methods of calculating Gross domestic product: production, expenditure and income approach. Here is presented Gross domestic product calculated applying the production method, as the sum of gross values added (GVA) of all residential institutional units, with added amounts of taxes on products and subtracted subsidies. Gross value added is obtained by using production method, as the difference between total output (production value) and intermediate consumption (Table 1).
Тable 1. Gross value added at basic prices
Republic of Serbia mill. Din. 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Gross value added at basic prices 116297,3 154268,9 192836,7 364513,2 695096,5 872378,2 984357,1 1201150,1
Consumption of fixed capital ( - ) 23962,7 29175,2 41166,9 69605,6 167172,2 200958,7 224916,7 234674,5
Net value added at basic prices 92334,6 125093,7 151669,8 294907,6 527924,3 671419,5 759440,4 966475,6
Starting from Gross value added at basic prices (the amount that producer receives from buyer for a unit of produced goods and services, excluding taxes and including subsidies received), by adding taxes and subtracting subsidies we obtain Gross domestic product at current prices on the level of total economy (Table 2).
Тable 2. Gross domestic product at current prices
Republic of Serbia mill. Din. 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Gross value added at basic prices 116297,3 154268,9 192836,7 364513,2 695096,5 872378,2 984357,1 1201150,1
In international comparisons the sections of Classification of activities are mainly divided into three large segments: agriculture, industry and services. Agriculture includes fishing industry as well, however its participation in the GVA of the Republic of Serbia is small. For the period respective agriculture has a reduced share in the Gross value added, especially in 2003, and in 2004 the share amounts to 13.7%. The second segment comprises the sections of mining and quarrying, manufacturing, electricity, gas and water supply and construction industry. It has a rather constant share in the Gross value added for the period observed and it varies about 3 percentage points. The remaining activities make the services segment, which has an increasing share in the GVA in the respective period and in 2004 it equaled 58.0% of the Gross value added (Table 3a).
Тable 3. Gross value added by activities
Republic of Serbia mill. Din. 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
Agriculture and fishing 16,0 15,4 18,8 19,8 19,8 14,9 13,2 13,7Industry and construction 26,8 26,9 26,7 29,4 27,6 27,0 26,6 28,3Services 57,1 57,7 54,4 50,8 52,6 58,1 60,2 58,0
A specific feature of the System of National Accounts is that residential institutional units are grouped into institutional sectors according to functional principle. A whole set of non-financial accounts is provided for each institutional sector defined: non-financial, financial, government, households and non-profit institutions serving households (NPISHs).
The non-financial sector has the largest share in the total Gross value added, showing a slight variation in the respective period of time: from 43.1% in 1997 to 48.1% in 2004.
The financial sector comprises the National Bank of Serbia, commercial banks and other financial organizations, as well as insurance companies, with the share in the total Gross value added in 1997 equaled 7.1% and in 1998 6.5%. Later some commercial banks were transformed and therefore the share of financial sector in 2004 equaled 4.0%.
The government sector, including also the expenditures for defense, in the formation of the Gross value added had the share of 17.9% in 1997 and 17.4% in 2004.
The sector of households, comprising the activities of agricultural holdings and entrepreneurs, includes also the value of imputed dwelling rents. In 2004 this sector participated in the Gross value added with 30.0%, which is a lower rate compared to 1999 and 2000 when the participation level was maximum, equaled 35.4%. This is a consequence of the agricultural production fall during 2002 and 2003, since the same mostly makes the GVA of the household sector.
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 107
Although the sector of non-profit institutional units serving households (NPISHs) comprises a large number of legal entities, it is of the smallest economic significance and the participation of this sector in the making of the total Gross value added was 0.5% in 2004, as in the two previous years (Table 4a).
Тable 4. Gross value added by institutional sectors
Republic of Serbia mill. Din. 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
In this study we also showed the structure of the Gross value added at basic prices pursuant to the Classification of Activities, regarding both the section and the division level. The two principal sections of activities of the Serbian economy are agriculture and manufacturing. The participation of these in the respective period varied to a considerable degree; the share of agriculture in 1997 equaled 16.0% and in 2004 it equaled 13.7%, which was the consequence of the agricultural dependence upon weather conditions. The share of manufacturing in 1997 was 17.3% and in 2004 it equaled 17.2%.
The real estate and renting activities were inclined to vary slightly regarding the participation in the Gross value added in the time given, reached 15.7% at the end of the interval. Wholesale and retail trade and repairs of motor vehicles, motorcycles and personal and household goods showed an increasing trend and in 2004 acquired the share of 9.7%. Transport, storage and communications also rose in the time respective, which resulted from the fact our country had become opened and mobile network had dynamic expansion. The industry of public administration, defense and compulsory social security in 2004 reached the participation of 7.0%. Education, health and social work also had an ever-increasing participation, as a consequence of larger investments in the sector. Electricity, gas and water supply in the last two years of the respective period expressed growth, from 4.1% in 2003 to 4.4% in 2004. The remaining activities, fishing, mining and quarrying, hotels and restaurants, private households with employed persons had rather small participation in the Gross value added (Table 5a).
Gross value added presented regarding the activities at the division level (two-digit level – CA) is given in the chapter Additional Analytical Tables and Charts.
A. Agriculture, hunting, forestry and water works supply 18598,8 23669,7 36263,0 71900,3 137184,8 129149,7 129195,6 164438,6
B. Fishing 43,8 57,2 84,1 237,8 465,6 479,8 349,6 360,9C. Mining and quarrying 2409,8 3242,0 3506,5 4541,1 8950,3 14630,7 16929,0 23085,5D. Manufacturing 20141,1 26420,5 35488,4 85690,3 152042,4 161021,1 163900,7 206330,0E. Electricity, gas and water supply 4007,9 5256,8 5669,0 4140,0 8311,7 30688,1 40181,2 53016,6F. Construction 4660,4 6600,6 6884,0 12964,6 22209,1 29621,0 41143,9 57047,9G. Wholesale and retail trade; repairs 7374,3 11812,4 15235,3 29420,9 52178,2 70293,3 87436,8 115989,6H. Hotels and restaurants 1164,9 1570,6 1754,9 3559,1 6379,9 9374,7 11207,3 13315,3I. Transport, storage and
communications 8158,0 11937,3 14132,4 23750,1 50417,4 69772,9 78922,3 94817,1J. Financial intermediation 8244,6 10042,8 6630,8 13641,7 26926,8 48914,0 50023,1 48594,1K. Real estate, renting and business
activities 18206,5 23765,2 32322,6 59763,7 114431,8 136970,7 152307,6 188064,6L. Public administration and defense;
compulsory social security 9406,9 13599,3 16412,5 24722,3 49816,5 69310,7 86943,3 84041,3M. Education 4434,1 4731,2 5164,7 8759,9 19589,3 32053,6 43812,3 50998,5N. Health and social work 5984,0 6871,7 7279,1 14399,1 32378,0 48469,7 55516,0 69234,1O. Other community, social and
personal service activities 3319,2 4505,6 5743,4 6543,3 12888,7 20547,7 25298,6 30489,2P. Private households with employed
A. Agriculture, hunting, forestry and water works supply 16,0 15,3 18,8 19,7 19,7 14,8 13,1 13,7
B. Fishing 0,0 0,0 0,0 0,1 0,1 0,1 0,0 0,0C. Mining and quarrying 2,1 2,1 1,8 1,2 1,3 1,7 1,7 1,9D. Manufacturing 17,3 17,1 18,4 23,5 21,9 18,5 16,7 17,2E. Electricity, gas and water supply 3,4 3,4 2,9 1,1 1,2 3,5 4,1 4,4F. Construction 4,0 4,3 3,6 3,6 3,2 3,4 4,2 4,7G. Wholesale and retail trade; repairs 6,3 7,7 7,9 8,1 7,5 8,1 8,9 9,7H. Hotels and restaurants 1,0 1,0 0,9 1,0 0,9 1,1 1,1 1,1I. Transport, storage and
communications 7,0 7,7 7,3 6,5 7,3 8,0 8,0 7,9J. Financial intermediation 7,1 6,5 3,4 3,7 3,9 5,6 5,1 4,0K. Real estate, renting and business
activities 15,7 15,4 16,8 16,4 16,5 15,7 15,5 15,7L. Public administration and defense;
compulsory social security 8,1 8,8 8,5 6,8 7,2 7,9 8,8 7,0M. Education 3,8 3,1 2,7 2,4 2,8 3,7 4,5 4,2N. Health and social work 5,1 4,5 3,8 4,0 4,7 5,6 5,6 5,8O. Other community, social and
personal service activities 2,9 2,9 3,0 1,8 1,9 2,4 2,6 2,5P. Private households with employed
2. USE OF GROSS DOMESTIC PRODUCT – the expenditure approach Gross domestic product by the expenditure approach presents the sum of the following
aggregates: final consumption (households, non-profit institutions serving households (NPISHs) and government), gross fixed capital formation (GFCF), the changes in inventories value and the value of exports minus the value of imports of goods and services. The consumption of goods and services in the production process (intermediate consumption) and GFCF are not to be regarded as final consumption. Final consumption is presented through expenditures or through acquisition, i.e. end-use of goods and services for direct meeting individual or collective needs and desires.
In the Statistical Office of Serbia we constantly try to improve GDP calculation by expenditure side. Pursuant to the statistical surveys carried out, calculated are gross fixed capital formation, changes in inventories, exports and imports of goods and services, while final consumption came as a residual item.
The structure of the use of Gross domestic product in 2004 was changed regarding the previous year and the same indicates the significant features of national economy. The final consumption expenditure (individual and collective) has the largest share. The individual consumption expenditure (comprising individual consumption of institutional sectors of households, non-profit institutions serving households and government sector) equaled 81.6% of the Gross domestic product and the collective government consumption expenditure equaled 8.9%. The final consumption structure is given in Graph 1.
The expenditure of NPI and government (excluding GFCF) that are transferred as social transfers in kind to the sector of households, together with the household expenditure for individual consumption create the actual individual consumption of households. The calculation of household final consumption expenditure was carried out in line with SNA93 and ESA95 as basic methodological framework, all the way from assuming the definitions of basic terms, classifications to introducing rules, procedures and time schemes for noting and assessing basic categories and so for 2003 and 2004 the subject calculations were carried out in a detailed, methodologically consistent and direct way. The expenditure of households for final consumption consists of the expenditure of resident households for the goods and services that are used to directly meet the needs and demands of the community members. Both SNA93 and ESA95 clearly separate the household expenditures in final consumption from other expenditures or usage in the System, considering in the first place the fact that households may be active producers. Not only directly paid for goods and services (cash, non-cash, at sight, credit) fall within the scope of subject expenditures, but also the acquisition through receipts in kind or from own production. The Classification of Individual Consumption by Purpose (COICOP) includes twelve main categories that were presented in Table 6.
The expenditure for individual consumption of the government sector according to the Classification of Functions of Government (COFOG) relate to the division of education, health, social insurance, to a part of culture and sport activities. Collective consumption of the government sector covers the expenditures of government administration, legislation execution and implementation, defense, public order and peace, economic operations, environment, etc.
The share of GFCF, which presents the frame of continual economic development, was increased to 17.7% in 2004. In 2003 the share equaled 16.1%.
Graph 1. Final consumption, 2004
Collective consumption
9,9%
Individual consumption
90,1%
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 110
Тable 6. Final consumption expenditure of households by purpose Republic of Serbia
Total, mill. Din. Structure, %
2003 2004 2003 2004
Total 1019840,6 1167879,6 100,0 100,0
1. Food and non-alcoholic beverages 285047,3 309800,6 28,0 26,5 2. Alcoholic beverages, tobacco 55581,4 61568,1 5,5 5,3 3. Clothing and footwear 45168,6 46928,8 4,4 4,0 4. Housing, water, electricity, gas and other fuels 216347,0 251110,0 21,2 21,5 5. Furnishings, households equipment and routine maintenance 38541,4 41621,5 3,8 3,6 6. Health 21783,8 25240,9 2,1 2,2 7. Transport 84891,3 105838,3 8,3 9,1 8. Communication 32706,0 37307,6 3,2 3,2 9. Recreation and culture 28573,3 31727,9 2,8 2,710. Education 10892,7 12562,6 1,1 1,111. Restaurants and hotels 27043,4 28895,5 2,7 2,512. Miscellaneous goods and services 39081,5 45938,2 3,8 3,9Transfers by government and NPISHs sectors 134182,9 169339,6 13,2 14,5
The external trade was given through exports and imports of goods and services and in 2004 the exports made up 22.2% and imports 50.6% of the Gross domestic product. In the last three years of the respective period the deficit in external trade is especially notable, particularly in the last quarter 2004, when due to the expected introduction of the value added tax (VAT) the imports of all categories of goods increased drastically, which came as burden to balance sheets and inventories, on the basis of which we calculate the changes in inventories and that also influenced the subject large participation in 2004, amounting to 20.1% of the Gross domestic product. The item “changes in inventories”, apart from the balance of changes in inventories (205355.1 million Dinars or 14.3% of the GDP) also includes the statistical discrepancy (83014.2 million Dinars or 5.8% of the GDP). The exports value was expressed according to FOB parity or FCO exporter country border, and the value of imports according to CIF parity or FCO importer country border. The calculations were carried out pursuant to the current exchange rates that were applied for the definition of customs basis. The external trade also included the estimated data on the deliveries and purchases of goods and services to and from Montenegro, in accordance with the previous surveys of inter-republic trade. In 2004 for the first time we obtained the registered data on the trade of goods with Montenegro, which are shown in the external trade data. Pursuant to these data conducted was the revision of the previously published data on the trade of goods and services with Montenegro, (Table 7 and 7a).
Тable 7. Use of Gross domestic product Republic of Serbia mill. Din.
1) In 2004 the item “changes in inventories” included the balance of changes in inventories (205355,1 million Dinars) and statistical discrepancy (83014,2
million Dinars). 2) The trade of goods and services with Montenegro included.
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 111
Тable 7a. Use of Gross domestic product Republic of Serbia structure, %
1) In 2004 the item “changes in inventories” included the balance of changes in inventories (14,3% of the GDP) and statistical discrepancy (5,8% of the GDP). 2) The trade of goods and services with Montenegro included.
3. RECALCULATION OF GROSS DOMESTIC PRODUCT INTO USD AND EUR
The recalculation of GDP into USD is carried out applying the methodology of the World Bank, that is based on three-year floating average of the market exchange rate and the data on inflation in the Republic of Serbia and in the USA. It is used for international comparisons. From 2001 the recalculation into USD and EUR is based on the average annual exchange rate. The calculation of Gross domestic product per capita is executed according to the estimated total population in mid-year (Table 8).
Тable 8. Gross domestic product (USD and EUR) Republic of Serbia 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 Gross domestic product - total, mill. Dinars 126410,6 169516,7 210232,3 397655,6 783896,7 1020116,5 1171563,8 1431313,1 Gross domestic product - per capita, in Dinars 12623 16964 27881 52905 104472 136015 156614 191784 Number of mid-year population in thousands 10014,0 9993,0 7540,4 7516,3 7503,4 7500,0 7480,6 7463,2 Gross domestic product - total, mill. USD 18162,4 17713,3 11450,6 9013,0 10431,1 12171,8 16123,9 20965,5 Gross domestic product - per capita, USD 1813,7 1772,6 1518,6 1199,1 1390,2 1622,9 2155,4 2809,2 Calculated according by the World Bank method and the conversion factor of: 6,96 9,57 18,36 44,12 75,15 83,81 72,66 68,27 Gross domestic product - total, mill. USD ... ... ... ... 11812,0 15840,7 20344,8 24516,6 Gross domestic product - per capita, USD (by the average annual exchange rate) ... ... ... ... 1574,2 2112,1 2719,7 3285,0 Gross domestic product - total, mill. EUR ... ... ... ... 13186,2 16811,8 18008,7 19723,5 Gross domestic product - per capita, EUR (by the average annual exchange rate) ... ... ... ... 1757,4 2241,6 2407,4 2642,8
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 113
2. SYSTEM OF NATIONAL ACCOUNTS FOR NATIONAL ECONOMY Account 0: Goods and services account Account 1: Production account Account 2: Generation of income account Account 3: Allocation of primary income account Account 4: Distribution of income account Account 5: Use of income account Account 6: Capital account Account 7: External account of goods and services
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 114
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 115
2. SYSTEM OF NATIONAL ACCOUNTS FOR NATIONAL ECONOMY
ACCOUNT 0: GOODS AND SERVICES ACCOUNT
Republic of Serbia mill. Din. Resources 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
1) The trade of goods and services with Montenegro included. 2) In 2004 the item “changes in inventories” included the balance of changes in inventories (205355,1 mill. din. or 14,3% of GDP) and statistical discrepancy
(83014,2 mill. din. or 5,8% of GDP).
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 116
2. SYSTEM OF NATIONAL ACCOUNTS FOR NATIONAL ECONOMY (continued)
ACCOUNT 2: GENERATION OF INCOME ACCOUNT
Republic of Serbia mill. Din. Resources 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
B.11 External balance of goods and services 8813,2 13045,7 13967,3 23004,0 153434,1 212608,1 252900,5 406365,7
1) The trade of goods and services with Montenegro included.
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 119
3. ACCOUNTS FOR INSTITUTIONAL SECTORS 3.1. Accounts for non-financial sector 3.2. Accounts for financial sector 3.3. Accounts for government sector 3.4. Accounts for households sector 3.5. Accounts for the sector of non-profit institutional units serving households (NPISHs)
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 120
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 121
3.1. ACCOUNTS FOR NON-FINANCIAL SECTOR
ACCOUNT 1: PRODUCTION ACCOUNT
Republic of Serbia mill. Din. Resources 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
B.9 Net lending ( + ) / net borrowing ( - ) 34,3 106,3 187,7 42,2 -199,7 277,5 -466,2 3,2
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 136
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 137
4. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS 4.1. Integrated system of sectors' accounts, 1997 4.2. Integrated system of sectors' accounts, 1998 4.3. Integrated system of sectors' accounts, 1999 4.4. Integrated system of sectors' accounts, 2000 4.5. Integrated system of sectors' accounts, 2001 4.6. Integrated system of sectors' accounts, 2002 4.7. Integrated system of sectors' accounts, 2003 4.8. Integrated system of sectors' accounts, 2004
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 138
Republic S
tatistical Office of S
erbia 139
4.1. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 1997 Republic of Serbia mill. Din.
125564,1 14,1 107211,0 14504,8 9633,9 -5799,7 B.5g Gross national income / Gross primary income 23962,7 14,6 8355,9 1534,3 245,2 13812,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
101601,4 -0,5 98855,1 12970,5 9388,7 -19612,4 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income -5799,7 9633,9 14504,8 107211,0 14,1 125564,1 5043,9 - 4708,2 - 23,6 312,1 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 5043,9 5043,9
17234,7 17234,7 D.61 Social contributions - - 17234,7 - - 17234,7 15002,5 - - 15002,5 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 15002,5 - 15002,5 4333,2 53,5 - 1168,4 - 3111,3 D.7 Other current transfers 1439,6 3104,0 10085,3 2102,9 1143,7 17875,5
139106,4 1104,3 102373,5 30697,8 12714,3 -7783,5 B.6g Gross disposable income 23962,7 14,6 8355,9 1534,3 245,2 13812,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
115143,7 1089,7 94017,6 29163,5 12469,1 -21596,2 B.6n Net disposable income
1) Non-profit institutional units serving households.
Republic S
tatistical Office of S
erbia 141
4.1. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 1997 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
167113,7 30,5 127162,5 20391,4 12536,5 6992,8 B.5g Gross national income / Gross primary income 29175,2 20,2 10867,4 1752,2 280,6 16254,8 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
137938,5 10,3 116295,1 18639,2 12255,9 -9262,0 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income 6992,8 12536,5 20391,4 127162,5 30,5 167113,7 5566,6 - 5123,2 - 35,6 407,8 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 5566,6 5566,6
23827,3 23827,3 D.61 Social contributions - - 23827,3 - - 23827,3 25803,6 - - 25803,6 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 25803,6 - 25803,6 7576,8 70,1 - 5450,0 - 2056,7 D.7 Other current transfers 1916,3 4005,4 18523,8 4709,6 1630,5 30785,6
190322,5 1590,9 128725,2 37055,5 16506,3 6444,6 B.6g Gross disposable income 29175,2 20,2 10867,4 1752,2 280,6 16254,8 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
161147,3 1570,7 117857,8 35303,3 16225,7 -9810,2 B.6n Net disposable income
1) Non-profit institutional units serving households.
144 Republic Statistical O
ffice of Serbia
4.2. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 1998 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
203855,1 22,0 156982,5 23023,7 4274,9 19552,0 B.5g Gross national income / Gross primary income 41166,9 28,1 15647,3 1984,3 409,3 23097,9 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
162688,2 -6,1 141335,2 21039,4 3865,6 -3545,9 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income 19552,0 4274,9 23023,7 156982,5 22,0 203855,1 5025,9 - 4246,7 - 102,7 676,5 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 5025,9 5025,9
27822,5 27822,5 D.61 Social contributions - - 27822,5 - - 27822,5 27951,2 - - 27951,2 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 27951,2 - 27951,2 11314,9 132,9 - 8057,7 - 3124,3 D.7 Other current transfers 1588,2 6233,6 22541,3 4910,1 2370,0 37643,2
230183,4 2259,1 157774,6 42404,5 10405,8 17339,4 B.6g Gross disposable income 41166,9 28,1 15647,3 1984,3 409,3 23097,9 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
189016,5 2231,0 142127,3 40420,2 9996,5 -5758,5 B.6n Net disposable income
1) Non-profit institutional units serving households.
Republic S
tatistical Office of S
erbia 147
4.3. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 1999 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
381022,6 43,9 285023,5 43199,6 9025,0 43730,6 B.5g Gross national income / Gross primary income 69605,6 52,6 28822,1 3341,3 695,7 36693,9 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
311417,0 -8,7 256201,4 39858,3 8329,3 7036,7 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income 43730,6 9025,0 43199,6 285023,5 43,9 381022,6 9152,1 - 7680,6 - 160,0 1311,5 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 9152,1 9152,1
49524,5 49524,5 D.61 Social contributions - - 49524,5 - - 49524,5 52359,9 - - 52359,9 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 52359,9 - 52359,9 17266,0 488,7 - 11283,6 - 5493,7 D.7 Other current transfers 2040,0 10116,6 44493,7 8259,1 6350,8 71260,2
435016,8 5906,0 288437,4 82726,4 18981,6 38965,4 B.6g Gross disposable income 69605,6 52,6 28822,1 3341,3 695,7 36693,9 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
365411,2 5853,4 259615,3 79385,1 18285,9 2271,5 B.6n Net disposable income
1) Non-profit institutional units serving households.
150 Republic Statistical O
ffice of Serbia
4.4. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 2000 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
757219,5 127,9 567565,9 112057,5 18035,0 59433,2 B.5g Gross national income / Gross primary income 167172,2 114,3 55990,9 6959,2 1931,1 102176,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - ) 590047,3 13,6 511575,0 105098,3 16103,9 -42743,5 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income 59433,2 18035,0 112057,5 567565,9 127,9 757219,5 39376,7 - 36534,0 - 249,9 2592,8 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 39376,7 39376,7 93123,6 93123,6 D.61 Social contributions - - 93123,6 - - 93123,6
111016,0 - - 111016,0 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 111016,0 - 111016,0 46214,8 364,7 - 37132,0 - 8718,1 D.7 Other current transfers 1930,5 19195,6 74142,9 58293,0 7529,2 161091,2
872095,9 7292,4 607217,3 170552,7 36980,7 50052,8 B.6g Gross disposable income 167172,2 114,3 55990,9 6959,2 1931,1 102176,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - ) 704923,7 7178,1 551226,4 163593,5 35049,6 -52123,9 B.6n Net disposable income
1) Non-profit institutional units serving households.
Republic S
tatistical Office of S
erbia 153
4.5. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 2001 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
1006513,8 152,9 712821,6 185585,1 47033,8 60920,4 B.5g Gross national income / Gross primary income 200958,7 170,3 67379,7 10697,2 2433,8 120277,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - ) 805555,1 -17,4 645441,9 174887,9 44600,0 -59357,3 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income 60920,4 47033,8 185585,1 712821,6 152,9 1006513,8 63025,9 - 58029,4 - 293,8 4702,7 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 63025,9 63025,9
128625,3 128625,3 D.61 Social contributions - - 128625,3 - - 128625,3 174733,7 - - 174733,7 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 174733,7 - 174733,7 78994,0 324,7 - 67586,9 - 11082,4 D.7 Other current transfers 1718,0 23879,5 114538,1 33341,5 9732,0 183209,1
1110728,9 9560,2 734242,1 249453,8 70619,5 46853,3 B.6g Gross disposable income 200958,7 170,3 67379,7 10697,2 2433,8 120277,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - ) 909770,2 9389,9 666862,4 238756,6 68185,7 -73424,4 B.6n Net disposable income
1) Non-profit institutional units serving households.
156 Republic Statistical O
ffice of Serbia
4.6. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 2002 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
1143586,3 191,4 831047,8 221119,6 36474,0 54753,5 B.5g Gross national income / Gross primary income 224916,7 193,5 74430,3 12353,1 2988,1 134951,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - ) 918669,6 -2,1 756617,5 208766,5 33485,9 -80198,2 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT
Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income 54753,5 36474,0 221119,6 831047,8 191,4 1143586,3 60626,4 - 55806,4 - 368,2 4451,8 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 60626,4 60626,4
143955,2 143955,2 D.61 Social contributions - - 143955,2 - - 143955,2 227628,8 - - 227628,8 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 227628,8 - 227628,8 16811,0 207,9 - 3572,6 - 13030,5 D.7 Other current transfers 2113,9 26548,2 84079,0 44921,4 9647,1 167309,6
1294084,9 9630,6 903836,4 278578,8 62654,0 39385,1 B.6g Gross disposable income 224916,7 193,5 74430,3 12353,1 2988,1 134951,7 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
1069168,2 9437,1 829406,1 266225,7 59665,9 -95566,6 B.6n Net disposable income
1) Non-profit institutional units serving households.
Republic S
tatistical Office of S
erbia 159
4.7. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 2003 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
1393271,7 288,9 975012,3 250921,7 36313,8 130735,0 B.5g Gross national income / Gross primary income 234674,5 289,3 88022,6 14052,5 3487,7 128822,4 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
1158597,2 -0,4 886989,7 236869,2 32826,1 1912,6 B.5n Net national income / Net primary income
ACCOUNT 4: DISTRIBUTION OF INCOME ACCOUNT
Uses Resources
B.5g Gross national income / Gross primary income 130735,0 36313,8 250921,7 975012,3 288,9 1393271,7 81706,9 - 73223,1 - 515,2 7968,6 D.5 Current taxes on income, wealth, etc. 81706,9 81706,9
182051,5 182051,5 D.61 Social contributions - - 182051,5 - - 182051,5 279024,5 - - 279024,5 - - D.62 Social benefits other than social transfers in kind - - - 279024,5 - 279024,5 17356,7 166,2 - 3406,7 - 13783,8 D.7 Other current transfers 2110,6 21955,4 100141,5 61034,4 14435,2 199677,1
1575592,1 14557,9 1059796,6 332390,4 57754,0 111093,2 B.6g Gross disposable income 234674,5 289,3 88022,6 14052,5 3487,7 128822,4 K.1 Consumption of fixed capital ( - )
1340917,6 14268,6 971774,0 318337,9 54266,3 -17729,2 B.6n Net disposable income 1) Non-profit institutional units serving households.
162 Republic Statistical O
ffice of Serbia
4.8. INTEGRATED SYSTEM OF SECTORS' ACCOUNTS, 2004 (continued) Republic of Serbia mill. Din.
( 14 + 15 – 16 + 17 – 18 ) 12970,5 18639,2 21039,4 39858,3 105098,3 174887,9 208766,5 236869,2Secondary distribution of income account 22. Current taxes on income, wealth etc.
receivable ( + ) ( R ) 5043,9 5566,6 5025,9 9152,1 39376,7 63025,9 60626,4 81706,923. Social contributions, receivable ( + ) ( R )
( 24 + 25 ) 17234,7 23827,3 27822,5 49524,5 93123,6 128625,3 143955,2 182051,524. Actual social contributions 17234,7 23827,3 27822,5 49524,5 93123,6 128625,3 143955,2 182051,525. Imputed social contributions … … … … … … … …26. Other current transfers, receivable ( + ) ( R ) 10085,3 18523,8 22541,3 44493,7 74142,9 114538,1 84079,0 100141,527. Current taxes on income, wealth etc.
payable ( - ) ( E ) - - - - - - - -28. Social benefits other than social transfers in kind,
payable ( - ) 15002,5 25803,6 27951,2 52359,9 111016,0 174733,7 227628,8 279024,529. Social transfers in kind, payable ( - ) 638,3 792,5 834,6 1208,2 2474,2 4220,9 8317,7 12636,130. Social benefits and Social transfers in kind, payable
( - ) ( E ) ( 28 + 29 ) 15640,8 26596,1 28785,8 53568,1 113490,2 178954,6 235946,5 291660,631. Other current transfers, payable ( - ) ( E ) 1168,4 5450,0 8057,7 11283,6 37132,0 67586,9 3572,6 3406,732. Disposable income, net
4. Housing, water, electricity, gas and other fuels 216347,0 251110,0 21,2 21,5 4.1 Actual rentals for housing 16156,7 17937,6 1,6 1,5 4.2 Imputed rentals for housing 112455,4 131429,0 11,0 11,3 4.3 Maintenance and repair of the dwelling 6303,4 8157,9 0,6 0,7 4.4 Water supply and miscellaneous services relating to the dwelling 8466,3 10129,7 0,8 0,9 4.5 Electricity, gas, and other fuels 72965,2 83455,8 7,2 7,1
5. Furnishings, households equipment and routine maintenance 38541,4 41621,5 3,8 3,6 5.1 Furniture and furnishings, carpets and other floor coverings 10937,4 11133,0 1,1 1,0 5.2 Household textiles 896,1 989,8 0,1 0,1 5.3 Household appliances 8126,4 8033,8 0,8 0,7 5.4 Glassware, tableware and household utensils 2340,0 3536,6 0,2 0,3 5.5 Tools and equipment for house and garden 1143,3 1054,6 0,1 0,1 5.6 Goods and services for routine household maintenance 15098,2 16873,7 1,5 1,4
6. Health 21783,8 25240,9 2,1 2,2 6.1 Medical products, appliances and equipment 15542,2 17122,3 1,5 1,5 6.2 Out-patient services 5252,8 6626,6 0,5 0,6 6.3 Hospital services 988,8 1492,0 0,1 0,1
7. Transport 84891,3 105838,3 8,3 9,1 7.1 Purchase of vehicles 10725,5 18426,0 1,1 1,6 7.2 Operation of personal transport equipment 52170,7 63416,7 5,1 5,4 7.3 Transport services 21995,1 23995,6 2,2 2,1
8. Communication 32706,0 37307,6 3,2 3,2 8.1 Postal services 3394,2 3981,1 0,3 0,3 8.2 Telephone and telefax equipment 3151,7 3593,3 0,3 0,3 8.3 Telephone and telefax services 26160,1 29733,2 2,6 2,5
9. Recreation and culture 28573,3 31727,9 2,8 2,7 9.1 Audio-visual, photographic and information processing equipment 7151,7 7070,0 0,7 0,6 9.2 Other major durables for recreation and culture 247,2 251,1 0,0 0,0 9.3 Other recreational items and equipment, gardens and pets 3368,0 3319,0 0,3 0,3 9.4 Recreational and cultural services 6312,0 7873,8 0,6 0,7 9.5 Newspapers, books and stationery 8528,1 8437,1 0,8 0,7 9.6 Package holidays 2966,3 4776,9 0,3 0,4
12. Miscellaneous goods and services 39081,5 45938,2 3,8 3,9 12.1 Personal care 22446,1 23172,6 2,2 2,0 12.3 Personal effects 2101,1 2632,5 0,2 0,2 12.4 Social protection 648,9 691,1 0,1 0,1 12.5 Insurance 6160,6 8678,5 0,6 0,7 12.6 Financial services 1143,3 2450,5 0,1 0,2 12.7 Other services 6581,5 8313,0 0,6 0,7
Transfers by government and NPISHs sectors 134182,9 169339,6 13,2 14,5
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 174
Republic of Serbia
2003
FOOD AND NON-ALCOHOLIC
BEVERAGES28,0%
HOUSING, WATER, ELECTRICITY, GASAND OTHER FUELS
21,2%
TRANSFERS BY GOVERNMENT AND NPISHs SECTORS
13,2%
MISCELLANEOUS GOODS AND SERVICES
3,8%RESTAURANTSAND HOTELS
2,7%
RECREATIONAND CULTURE
2,8%
TRANSPORT8,3%
HEALTH2,1%
FURNISHINGS AND ROUTINE MAINTENACE
OF THE HOUSE3,8%
CLOTHING AND FOOTWEAR
4,4%
ALCOHOLIC BEVERAGES,
TOBACCO5,5%
COMMUNICATION3,2%
EDUCATION1,1%
2004
FOOD AND NON-ALCOHOLIC BEVERAGES
26,5%
HOUSING, WATER, ELECTRICITY, GASAND OTHER FUELS
21,5%
TRANSFERS BY GOVERNMENT AND NPISHs SECTORS
14,5%
MISCELLANEOUS GOODS AND SERVICES
3,9%RESTAURANTSAND HOTELS
2,5%
RECREATIONAND CULTURE
2,7%
TRANSPORT9,1%
HEALTH2,2% FURNISHINGS AND
ROUTINE MAINTENACE OF THE HOUSE
3,6%
CLOTHING AND FOOTWEAR
4,0%
ALCOHOLIC BEVERAGES,
TOBACCO5,3%
COMMUNICATION3,2%
EDUCATION1,1%
6. FINAL CONSUMPTION EXPENDITURE OF HOUSEHOLDS BY PURPOSE
Studies and analyses
Republic Statistical Office of Serbia 175
Л И Т Е Р А Т У Р А EUROSTAT: European System of Accounts, ESA, 1995, Eurostat, Luxembourg, 1996 Мр Андра Милојић: Основе Система националних рачуна, Методолошке студије, расправе и документација бр 32, СЗС, Београд, 1997. Републички завод за информатику и статистику Србије: Систем националних рачуна Републике Србије, 1997. 1998. Студије и анализе, број 71, Републички завод за информатику и статистику Србије, Београд, 2001. Републички завод за статистику Србије: Систем националних рачуна Републике Србије, 2000. Студије и анализе, број 72, Републички завод за статистику Србије, Београд, 2003. Републички завод за статистику Србије: Систем националних рачуна Републике Србије, 2000 - 2003. Студије и анализе, број 74, Републички завод за статистику Србије, Београд, 2005. Републички завод за статистику Србије: Статистички годишњак Србије 2005, Републички завод за статистику Србије, Београд, 2005. Савезни завод за статистику и Савезни завод за развој и економску политику: Систем националних рачуна 1997. Југословенски преглед, Београд, 1999. Савезни завод за статистику и Савезни завод за развој и економску политику: Систем националних рачуна 1998. Југословенски преглед, Београд, 2000. Савезни завод за статистику: Систем националних рачуна за 2000. годину, Студије, анализе и прикази бр 144, Београд, 2002. United Nations: System of National Accounts 1993, EC – EUROSTAT, IMF, OECD, UN, WB, New York, 1993