06-Sistemski softver

6. Sistemski softver

SoftverSoftver

P d t i ft ( ft ) iliP d t i ft ( ft ) ili

SoftverSoftver

Pod terminom softver (software) ili Pod terminom softver (software) ili programski sistem, podrazumevaju se programski sistem, podrazumevaju se

ti i i t k i i iti i i t k i i ioperativni sistem kao i svi programi na operativni sistem kao i svi programi na raraunaruunaru

Softver se deli na Sistemski softverSistemski softver - operativni sistem, drajveri, p , j ,

BIOS, itd. Korisniki (aplikativni) softverKorisniki (aplikativni) softver - programi koje

korisnici raunara koriste za obavljanje razliitih poslova pri obradi podataka

Aleksandar Aleksandar StamenkoviStamenkovi

Osnovi raunarstvaOsnovi raunarstva 22

Aplikativni sofver

Sistemski softverSistemski softver

tampa

H d

TastaturaMonitortampa

HardverRAMDiskovi



O ti i i t j (O ti i i t j (kiki ) )Operativni sistem (OS)Operativni sistem (OS) Operativni sistem je osnova (Operativni sistem je osnova (kikima) ma)

programskog sistema.programskog sistema. To je skup programa i podataka koji upravlja radom hard era i soft era ra nararadom hardvera i softvera raunara.

OS je posrednik izmeu aplikativnog softvera i resursa raunara (CPU,softvera i resursa raunara (CPU, memorija, periferijske jedinice) koji omoguava optimalno korienje resursa od strane aplikacija.p j

OS omoguava istovremeno i usklaeno izvravanje razliitih programa (drajvera aplikacija ) bezprograma (drajvera, aplikacija,...) bez njihovih meusobnih interferencija.

OS omoguava komunikaciju izmeu g jkorisnika sa jedne i aplikacija i perifernih jedinica sa druge strane, pomou korisnikog interfejsa.p g j



N k klj i j b tOperativni sistemOperativni sistem Nakon ukljuivanja raunara, boot program

uitava OS u glavnu memoriju raunara. OS dalje upravlja radom svih ostalih programa,dalje upravlja radom svih ostalih programa, memorije i periferijskih ureaja u raunaru tako to obezbeuje sve servise neophodne

jih dza njihov rad:Alerter, AutomaticAutomatic updates, Help and support, ppMessenger, Plug and play



Osnovni principi operativnog sistemaOsnovni principi operativnog sistema Princip optimalnog korienja resursaPrincip optimalnog korienja resursa

Jedan od ciljeva OSa je da organizuje resurse Jedan od ciljeva OSa je da organizuje resurse racunarskog sistema kako bi omoguio njihovo najefikasnije korienje (to manje i to bre).

Ustanovljava prioritet izvrenja procesa tako da: nekim procesima doputa ili zabranjuje

k i jkoricenje resursa, ukoliko je neopohodno, obezbeduje

oslobadanje odreenog resursaoslobadanje odreenog resursa. ProgramProgram je niz instrukcija koji ostvaruje neki algoritam. ProcesProces je program u statusu izvravanja.j p g j Znai: program je fajl na disku. Kada se taj fajl uita u radnu

memoriju i pone da se izvrava dobijemo proces.



Osnovni principi operativnog sistemaOsnovni principi operativnog sistemaOsnovni principi operativnog sistemaOsnovni principi operativnog sistema

Princip jednostavnostiPrincip jednostavnosti OS skriva detalje o hardveru raunarskog sistema j g

sa ciljem da olaka rad korisnicima. Mnogi procesi su nevidljivi korisniku. Jednostavan i unificiran prikaz podataka (ikonice)

i programa (prozori, meniji, alati). Obezbedivanje sigurnosti koricenja, jer

zabranjuje ili upozorava na nedozvoljenje ij d j di i ioperacije nad pojedinim resursima.



Klasifikacija operativnih sistemaKlasifikacija operativnih sistema Prema broju procesa koji se istovremeno nalaze u

Klasifikacija operativnih sistemaKlasifikacija operativnih sistemaj p j

memoriji Jednoprocesni VieprocesniVieprocesni

Prema broju korisnika koji istovremeno koriste raunar

jednokorisniki jednokorisniki viekorisniki

Po nainu zadavanja komandi (korisnikom interfejsu) komandni grafikig

Po prenosivosti na razliite arhitekture prenosivi

podeeni za specifinu arhitekturu podeeni za specifinu arhitekturu



Struktura operativnog sistemaStruktura operativnog sistema Operativni sistem ima dve osnovne

komponente: jezgro i ljuska. Jezgro (KERNEL, CORE) Jezgro (KERNEL, CORE) ine:ine:

Menader procesa upravljanje procesima Menader memorije upravljanje memorijskim

iresursima Menader U/I ureaja

Menader datoteka upravljanje podacima na Menader datoteka upravljanje podacima na sekundarnoj memoriji, organizovanim u datoteke na direktorijumima

Ljuska (SHELL) Ljuska (SHELL) korisniki interfejs Komandni i/ili grafiki korisniki interfejs.g j



Funkcije menaFunkcije menaddera procesaera procesa Osnovne funkcije

Funkcije menaFunkcije menaddera procesaera procesa

Upravlja procesima tako to: Stvara (kreira) i zavrava procese Suspenduje (idle) i aktivira proceseSuspenduje (idle) i aktivira procese Obezbeuje mehanizme za sinhronizaciju i komunikaciju

izmeu procesa



Menader procesaMenader procesa--naini izvravanja procesanaini izvravanja procesa Serijsko izvravanje programaSerijsko izvravanje programa

I j j d d tk d k j

naini izvravanja procesanaini izvravanja procesa

Izvravanje jednog programa od poetka do kraja, pre nego to drugi program moe da zapone svoje izvravanje.

Multiprogramiranje Multiprogramiranje p g jp g j Doputa da vei broj programi istovremeno budu u

operativnoj memoriji i da svi oni zahtevaju odreene resurse (CPU, memoriju, U/I ureaje). Jednom od programa se ( , j , j ) p gdodeljuje procesor i taj program se izvrava dok ne dodje na red izvravanje neke njegove ulazno/izlazne operacije.

Rad u razdeljenom vremenuRad u razdeljenom vremenuRad u razdeljenom vremenuRad u razdeljenom vremenu Alternativni metod za istovremeno izvravanje veeg broja

programa je rad u razdeljenom vremenu (engl. time sharing). S k d d lj j li ki i t l Svakom programu dodeljuje se mali vremenski interval (engl. time slot), npr 20msec (milisekundi), u kome moe da koristi procesor.



PCB (Process Control Block)PCB (Process Control Block) PCB sadri razliite informacije koje se

odnose na specifini proces:odnose na specifini proces: Jedinstvenu identifikaciju svakog procesa u

operativnom sistemu (PID). Stanje u kome se proces trenutno nalazi

(nov, eka, ...).Prioritet procesa (realtime high low ) Operativni Prioritet procesa (realtime, high, low...). Operativni sistem koristi prioritet kao jedan od vanijih faktora u odluivanju o dodeli resursa.

Koliinu memorije koju trenutno proces zauzima Procenat CPU vremena koje proces koristi

Broj ili kloliinu izvrenih U/I operacija Broj ili kloliinu izvrenih U/I operacija Tablica procesa (TaskMenager) skup

PCB-a svih startovanih procesaPCB-a svih startovanih procesa.Aleksandar Aleksandar StamenkoviStamenkovi


MenadMenader memorijeer memorije Dodeljuje memoriju procesima za smetanje Dodeljuje memoriju procesima za smetanje

MenadMenader memorijeer memorijej j j p jj j j p j

koda koji se izvrava i podataka nad kojima koda koji se izvrava i podataka nad kojima se izvravase izvrava

Oslobaa memoriju kada se proces zavri Vodi evidenciju o poziciji procesa u memorijij p j p j Upravljanje memorijom mora:

da bude efikasno to vei broj procesa, koji se istovremeno nalaze u

operativnoj memoriji to manja fragmentacija slobodnog prostora u OM to manja fragmentacija slobodnog prostora u OM

da garantuje zatitu dodeljenog prostora programi vide samo deo memorije koji im je dodeljenp g j j j j



VirtuVirtueelna memorijalna memorija Virtuelna memorija je tehnika koju operativni sistem Virtuelna memorija je tehnika koju operativni sistem

koristi da bi proirio radnu memoriju Kao proirenjekoristi da bi proirio radnu memoriju Kao proirenje

VirtuVirtueelna memorijalna memorijakoristi da bi proirio radnu memoriju. Kao proirenje koristi da bi proirio radnu memoriju. Kao proirenje koristi se hard disk raunarakoristi se hard disk raunara Kada se napuni RAM memorija, deo podataka se prebacuje

na diskna disk Menader memorije donosi odluku koji deo memorije se

prebacuje. Najee je to memorija programa koji trenutno nije aktivannije aktivan

Vreme pristupa hard disku je vie stotina hiljada puta vee nego memoriji, pa je cilj se maksimalno redukuje broj pristupa hard diskup p

Ukoliko je nekom procesu potreban deo memorije koji je na disku, ovaj deo se vraa u RAM a neki drugi deo ide na hard disk

Ukoliko primetite da hard disk neprestano radi a da je raunar drastino usporen - najverovatnije je RAM pun i treba iskljuiti neki procespun i treba iskljuiti neki proces



MenadMenader Uer U/I ure/I ureajaaja Kod plug and play raunara, menader prvo skenira

MenadMenader Uer U/I ure/I ureajaajap g p y , p

portove (bus-ove: PCI, USB,...), otkriva instalirane periferale i zatim nalazi odgovarajue drajvere.

Drajveri su programi koji upravljaju radom perifernih jedinica raunara. Kada proces alje izlazni signal periferalu on se pre svega obraa jezgru OSaperiferalu, on se pre svega obraa jezgru OSa zahtevajui pristup, a zatim jezgro (Device Menager) prosleuje taj zahtev odgovarajuem drajveru.prosleuje taj zahtev odgovarajuem drajveru.

Ako raunar dobija neki ulazni signal sa periferala, alje se prvo informacija o prekidu, koja aktivira j p j p , jdevice menader. Menader, na osnovu prekida pokree odgovarajui proces (aplikaciju) koji dalje obrauje uneti signal.



Menader fajlova (datoteka)Menader fajlova (datoteka)Menader fajlova (datoteka)Menader fajlova (datoteka)

Organizuje podatke na sekundarnoj memoriji raunara i obezbeuje pristup podacimaraunara i obezbeuje pristup podacima.

Podatke rganizuje u datoteke, a datoteke smeta u direktorijume (foldere)smeta u direktorijume (foldere).

DatotekaDatoteka (File) - Fajl Fajl je skup podataka koji imaju zajedniko ime ili skup bajtova koji se j j p j juvaju zajedno sa imenom koje ih indentifikuje.



Menader fajlova (datoteka)Menader fajlova (datoteka) Ako dokument generisan od strane nekog programa

Menader fajlova (datoteka)Menader fajlova (datoteka)Ako dokument generisan od strane nekog programa treba trajno sauvati onda se on smeta u sekundarnu memoriju kao datoteka (fajl)

Svaka datoteka (fajl) sadri sledee podatkeSvaka datoteka (fajl) sadri sledee podatke imeime sastoji se iz niza znakova po pravilu koja j j

definie operativni sistem ekstenzijaekstenzija nastavak koji se najee sastoji od

tri znaka i oznaava tip datoteke neki operativni sistemi pridruuju i generacijski

b j k k b j i t j i difik jbroj kao oznaku broja pristupanja i modifikovanja odreene datoteke.



Najei nastavciNajei nastavci Najei nastavci su:

Najei nastavciNajei nastavci

EXE, COM - za izvrne fajlove (programe) SYS - za sistemske fajlove DOC, PDF, XLS, PS - za dokumente DAT- za fajlove sa podacimaj TXT- za tekstualne fajlove JPG, GIF, PCX, BMP - za slike, , , WAV, MID, MP3 - za muzike fajlove MOV, MPG, MPE, MP2, AVI - za video fajlove, , , , j



Struktura fajlova i direktorijumaStruktura fajlova i direktorijuma Prilikom snimanja fajla na disk, dodeljuju mu

se i sledei dodatni podacise i sledei dodatni podaci Datum i vreme snimanja odnosno poslednje

modifikacije fajlamodifikacije fajla Atributi

Archive, ReadArchive, Read--Only, Hidden i SystemOnly, Hidden i SystemArchive, ReadArchive, Read Only, Hidden i SystemOnly, Hidden i System Ovim atributima se nita ne zabranjuje ve slue da se

korisnik upozori u odredjenim situacijama (Atribute moemo jednostavno menjati)moemo jednostavno menjati)

Ponekad se fajlovi sa atributima Hidden i System skrivaju od korisnika da ih ne bi otetio



Struktura fajlova i direktorijumaStruktura fajlova i direktorijuma Fajlovi su organizovani u strukturu Fajlovi su organizovani u strukturu

di kt ij (f ld k t l )di kt ij (f ld k t l )

Struktura fajlova i direktorijumaStruktura fajlova i direktorijuma

direktorijuma (foldera, kataloga)direktorijuma (foldera, kataloga) Svaki direktorijum sadri odredjen broj

fajlova kao i poddirektorijumafajlova kao i poddirektorijuma Struktura direktorijuma ima oblik stabla Direktorijum koji se nalazi u osnovi (korenu) Direktorijum koji se nalazi u osnovi (korenu)

stabla naziva se osnovni (root) direktorijumosnovni (root) direktorijum Za svaki fajl postoji jedinstvena putanjaZa svaki fajl postoji jedinstvena putanja

(path). Ova putanja sadri imena svih poddirektorijuma poev od osnovnog (root) direktorij madirektorijuma. Primer putanje: d:d:\\AcaAca\\TekstTekst\\6semT.pdf6semT.pdf



C:\Install\WinSpirs\Dbase

C:\My Documents\My Pictures\kuca.bmp



Organizacija podataka na diskuOrganizacija podataka na disku Fajl sistem (File System) je nain Fajl sistem (File System) je nain

Organizacija podataka na diskuOrganizacija podataka na diskuj ( y ) jj ( y ) j

organizovanja podataka (fajlova) na hard organizovanja podataka (fajlova) na hard disku ili drugom medijumudisku ili drugom medijumu

Svaki operativni sistem podrava jedan ili vie fajl sistema

Najpoznatiji fajl sistemi su FAT (FAT1FAT (FAT12, 2, FAT16, FAT32, ... )FAT16, FAT32, ... ) - File Allocation

Table NTFSNTFS - Windows NT File System

HFS d HFS HPFS t2 t3 t4 ISO 9660 HFS and HFS+, HPFS, ext2, ext3, ext4, ISO 9660, ODS-5, ZFS and UDF



Oznaka fajl sistemaOznaka fajl sistema



FATFAT Razvijen je od strane Billa Gatesa i Marca McDonalda u periodu

19761977. Korien u svim verzijama DOS operativnog sistema (MS-DOS, j p g ( ,

FreeDOS, itd.) kao i u Windows operativnim sistemima do Windows ME.

Podran je od strane skoro svih operativnih sistema Organizacija FAT diska (particije)

Na poetku diska nalazi se Boot SectorNa poetku diska nalazi se Boot Sector Rezervisani sektorRezervisani sektor File Allocation Table File Allocation Table -- Tabela koja sadri podatke o tome gde je Tabela koja sadri podatke o tome gde je

svaki fajl smeten na disku (najee se formiraju dve kopije FATsvaki fajl smeten na disku (najee se formiraju dve kopije FAT--a)a)

Prostor za podatke (Data Range) u kome su smeteni svi fajlovi iProstor za podatke (Data Range) u kome su smeteni svi fajlovi iProstor za podatke (Data Range) u kome su smeteni svi fajlovi i Prostor za podatke (Data Range) u kome su smeteni svi fajlovi i direktorijumidirektorijumi

Sektori su grupisani u klastere (cluster). Jedan klaster diskasadri nekoliko sektora (1, 2, 4, 8, 16, ...), to zavisi od veliine ( )sektora diska.

Klaster je najmanja jedinica memorije koja moe biti dodeljena Klaster je najmanja jedinica memorije koja moe biti dodeljena fajlu. Svakom fajlu je dodeljen ceo broj klasterafajlu. Svakom fajlu je dodeljen ceo broj klastera

Glavni nedostatak FATa (FAT32) - Maksimalna veliina fajla je 2GB



FAT tabelaFAT tabela Svaki klaster ima po jednu oznaku u FAT

FAT tabelaFAT tabelap j

tabeli koji ukazuje na to kako se taj klaster koristi.

Mogue oznake u FAT tabeli su:Kl t j d d t t k i j b j (k d) Klaster je deo datoteke upisan je broj (kod) sledeeg klastera gde se nastavlja datotekaKlaster je poslednji deo datoteke Klaster je poslednji deo datoteke

Klaster sadri loe sektoreKl t j Klaster je prazan



FAT tabelaFAT tabela Ako datoteka zauzima n klastera, gde je n

FAT tabelaFAT tabela

prirodan broj, oni ne moraju da budu susedni, ve datoteka moe biti razbacana

liiti kl t i di kpo razliitim klasterima na disku. Pomou oznaka u FAT tabeli klasteri koji

d i ti f jl j l l sadre isti fajl povezuju se u lance.lance. Operativni sistem odreuje gde se nalaze

d i k ji i j d d t t kpodaci koji ine jednu datoteku na osnovu dva podatka:

zapisa u direktorijumu zapisa u direktorijumu zapisa u FAT tabeli



Pojam labavostiPojam labavosti -- slackslack Klaster je minimalna koliina prostora na

di k k j d d liti j d f jl

Pojam labavosti Pojam labavosti slackslack

disku koja se moe dodeliti jednom fajlu U jednom klasteru se ne moe nalaziti vie

delova razliitih fajlovadelova razliitih fajlova PRIMER: Fajl veliine 65KB na disku sa

klasterima veliine 32KB zauzee 3 klastera,klasterima veliine 32KB zauzee 3 klastera, gde e se u poslednjem klasteru nalaziti samo 1KB podataka

Gubitak prostora na disku koji se javlja na ovaj nain naziva se labavost (Slack)labavost (Slack)to je ea eliina klastera na disk ie to je vea veliina klastera na disku, vie prostora e biti izgubljeno u smislu labavosti



FAT16FAT16Vrste FAT fajl sistemaVrste FAT fajl sistema

FAT16FAT16 Koristi 16-bitni binarni kod za zapis broja klastera Particija formatirana korienjem FAT16 moe j j

imati najvie 216=65526 klastera Koristi se za hard diskove kapaciteta od 16MB do

2048MB2048MB VFATVFAT

Varijanta FAT16 koja omoguava davanje dugih j j g j gimena datotekama

FAT32FAT32K i i 32 bi i bi i k d i b j kl Koristi 32-bitni binarni kod za zapis broja klastera

Particija formatirana korienjem FAT32 moe imati najvie 228= 268 435 456 klasteraimati najvie 2 268 435 456 klastera

Omoguava formatiranje particija velikih kapaciteta



NTFSNTFS Fajl sistem koji se koristi u Windows NT Fajl sistem koji se koristi u Windows NT

NTFSNTFSj jj j

operativnim sistemima (Windows 2000, XP, operativnim sistemima (Windows 2000, XP, Vista, Windows 7)Vista, Windows 7)Predsta lja napredjenje FAT sistema Predstavlja unapredjenje FAT sistema Poseduje opciju za kompresiju podataka tako da

oni zauzimaju manje prostora na diskuo au aju a je p osto a a d s u Poseduje podeavanja prava pristupa za svaki fajl

Na ovaj nain svaki korisnik moe tano da podesi koji e fajlovi (odnosno direktorijumi) biti vidljivi ostalime fajlovi (odnosno direktorijumi) biti vidljivi ostalim korisnicima kao i koje od njih e oni moi da menjaju, briu, otvaraju, itd.

Ne postoji ogranienje veliine fajla!Ne postoji ogranienje veliine fajla!



Imena fajlovaImena fajlova U FAT16 sistemu, ime fajla moe da ima

Imena fajlovaImena fajlova

maksimalno 8 karaktera a ekstenzija 3 karaktera

Takav sistem imenovanja se esto naziva 8.3 8.3 sistemsistem

U FAT32 sistemu postoji podrka za duga imena fajlova (long file name)

Ovim je duina fajla proirena na 255 karaktera a duina ekstenzije na 8 karaktera)

Ovo se postie formiranjem VFATa (Virtual File Allocation Table)



Fragmentacija fajlovaFragmentacija fajlova Tokom ucestalog kopiranja i brisanja fajlova sa

Fragmentacija fajlovaFragmentacija fajlova

diska, dolazi do pojave fragmentacijefragmentacije Kada se obrie neki fajl sa diska, na disku ostane

deo slobodnog prostoradeo slobodnog prostora Ovaj prostor popunjava neki naredni fajl koji se

snimasnima Prilikom snimanja fajla na disk (ili proirivanja

postojeeg fajla), operativni sistem tei da fajl snimi j d d l d d dj i ihu jednom delu, odnosno da pronadje niz uzastopnih

slobodnih klastera koje bi dodelio tom fajlu Ukoliko to nije mogue fajl se snima u 2 ili vie Ukoliko to nije mogue, fajl se snima u 2 ili vie

delova. Ovaj fajl se naziva fragmentiranimfragmentiranim(podeljenim) a pojava fragmentacijafragmentacija.



Fragmentacija fajlovaFragmentacija fajlova primerprimer1. Neka se na disku nalaze fajlovi A, B, C, D, E

Fragmentacija fajlova Fragmentacija fajlova -- primerprimer

2. Briemo fajl B3. Snimamo fajl F na mesto fajla B, izmedju A i C4 Snimamo fajl G izmedju F i C (time je prostor gde4. Snimamo fajl G izmedju F i C (time je prostor gde

je bio B kompletno popunjen)5. Sada proirujemo fajl F. Proirenje moramo snimiti j j j

posle fajla E i time fajl F postaje fragmentisan sa ukupno 2 fragmenta



(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)

A B B B B C C D D D

Fajl A 1 klaster, Fajl B 4 klastera, Fajl C 2 klastera, Fajl D 3 klastera A B B B B C C D D D

A B B B B D D D

Briemo fajl C

A B B B B D D D

Formiramo novi fajl E koji zauzima 3 klastera

A B B B B E E D D D E

B i f jl A i E

B B B B D D D

Briemo fajlove A i E

Formiramo novi fajl F koji zauzima 4 klastera


Osnovi raunarstvaOsnovi raunarstva 3535F B B B B F F D D D F

Fragmentacija fajlovaFragmentacija fajlovaFragmentacija fajlovaFragmentacija fajlova

Fragmentacija umnogome pogorava performanse Fragmentacija umnogome pogorava performanse hard diskahard diska

Da bi se proitao fajl koji se sastoji iz vie delova, potrebno je da se glava (ruka) hard diska vie puta pozicionira u toku itanja

Time se drastino poveava srednje vreme i h d di kpristupa hard disku



Defragmentacija diskaDefragmentacija diska Proces pri kome se Proces pri kome se

sredjuju fajlovi na hardsredjuju fajlovi na hardsredjuju fajlovi na hard sredjuju fajlovi na hard disku i eliminie pojava disku i eliminie pojava fragmentacijefragmentacije

Defragmentaciju treba izvravati s vremena na vreme pogotovu kada sevreme pogotovu kada se esto snimaju i briu fajlovi sa diska

Najpoznatiji programi za defragmentaciju su Disk Defragmenter (alat OSDefragmenter (alat OS Windows), Diskeeper, O&O Defrag, Norton Di k D f itdDisk Defrag itd.



Formatiranje diskaFormatiranje diska Da bi se koristio prostor na magnetnom disku (hard

disku ili disketi) mora se prvo izvriti formatiranje formatiranje

jj

diskadiska--uspostavljanje jednog ili vie file sistema na disk (zavisno od broja particija).

Particinioranje diskaParticinioranje diska je proces deljenja diska na Particinioranje diskaParticinioranje diska je proces deljenja diska na logike celine - particije

ak i kada ne elimo da disk delimo na vie delova, ,na njemu se mora napraviti bar jedna particija

Svrha particioniranja Razdvajanje operativnog sistema i programa od korisnikih

fajlova Rezervisanje prostora za virtuelnu memoriju operativnog j p j p g

sistema (swap fajl) Mogunost instaliranja vie od jednog operativnog sistema Poveana bezbednost sistemaPoveana bezbednost sistema Poboljanje performansi



Primarne i logike particijePrimarne i logike particije Postoje dve vrste particija

Primarne i logike particijePrimarne i logike particijej p j

Primarna particija Logika particija

Moe biti najvie 4 primarne particije na disku Moe biti najvie 4 primarne particije na disku Za svaku primarnu particiju odredjen je fajl sistem

koji se koristi na njoj Na svakoj primarnoj particiji (ukljuujui i extended)

moe se nalaziti najvie jedan operativni sistem Primarna particijaPrimarna particija moe biti podeljena na viePrimarna particijaPrimarna particija moe biti podeljena na vie

logikih particija (takva primarna particija se naziva proirena (extended) particija)Podaci o particijama nalaze se u MBRu (Master BootMBRu (Master Boot Podaci o particijama nalaze se u MBRu (Master Boot MBRu (Master Boot Record)Record) koji se nalazi u nultom sektoru (boot sector) hard diska



Oznaavanje particijaOznaavanje particija Svakoj particiji na disku operativni sistem

Oznaavanje particijaOznaavanje particijaj p j p

dodeljuje veliko slovo abecede (A:, B:, C:, D:, E: ...) Oznake A: i B: su rezervisane za flopi disk Oznaavanje hard diska poine od slova C: i

d d lj j i j ti iji l ikidodeljuje se primarnoj particiji, a logikim particijama i drugim primarnim particijama se zatim redom dodeljuju ostala slova abecede D:, E: j j ,...

Nakon toga se vri dodela slova optikim it i fl h ij itditaima, flash memorijama, itd.

Korisnik moe po elji da promeni ova oznaavanjaoznaavanja



DrajveriDrajveri Drajveri (Driver) su programi koji omoguavaju

odnosno olakavaju komunikaciju izmedju hardvera ( if ij k dj j ) i k i ikih tj

jj

(periferijskog uredjaja) i korisnikih programa, tj. korisnika

Komunikacija sa periferijskim uredjajima obavlja se j p j j j jputem porta na koji je taj uredjaj vezan. Komunikacija se obavlja razmenom nizova bitova, tj. jezik komunikacije je jezik nula i jedinica.jezik komunikacije je jezik nula i jedinica.

Ovakav vid komunikacije nije pogodan za korisnike aplikacije

Programer bi morao potp nosti da na i je ik Programer bi morao u potpunosti da naui jezik komunikacije

To je esto veoma naporan posao a i udaljava programera od same sutine programa koji pieod same sutine programa koji pie

Drajveri slue da premoste ovu barijeru i da umnogome olakaju komunikaciju sa perifernim ureajemureajem



DrajveriDrajveri Da bi se bilo koji uredjaj installirao potrebno je

DrajveriDrajveri

Povezati uredjaj na odgovarajui port Izvriti instalaciju drajvera

Drajver omoguava jednoznanu komunikacijuDrajver omoguava jednoznanu komunikaciju (komunikaciju na isti nain) svih aplikativnih programa sa perifierijskim uredjajem

Potrebno je installirati drajver za svaku komponentu Potrebno je installirati drajver za svaku komponentu raunara

Potrebno je odabrati adekvatan drajver za tano d dj i dj j i d dj i ti i i todredjeni uredjaj i odredjeni operativni sistem

Pojedini operativni sistemi (Windows) imaju bazu drajvera i mogu sami da prepoznaju i instalirajudrajvera i mogu sami da prepoznaju i instaliraju odgovarajui drajver (Plug and Play).

Drajveri za neke operativne sisteme se isporuuju uz sam uredjajsam uredjaj



DOS operativni sistemDOS operativni sistem (DOS) Disk operativni sistemi(DOS) Disk operativni sistemi Interakcija korisnika obavlja karakternim znacima

DOS operativni sistemDOS operativni sistem

Interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima, brojevima, simbolima)

Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju)ukucavaju)

Interfejsi u formi menija - komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface)p ( )

Prompt sistem eka da korisnik zapone aktivnost Danas ima samo istorijski znaaj



Windows operativni sistemWindows operativni sistem Grafiki korisniki interfejs (GUI (GUI

Graphical User Interface)Graphical User Interface) To je operativni sistem u kome

k i ik i t j korisnik interaguje sa raunarom pomou mia

Na poetku Windows je bio vrsta programa poznatog kao ljuska (shell)programa poznatog kao ljuska (shell), koji stavlja grafiko lice MS-DOS-u

Uvoenjem Windowsa 95, 1995.god., Microsoft prelazi na potpuno novi OSMicrosoft prelazi na potpuno novi OS koji retko pokazuje svoje MS-DOS poreklo

Poslednje verzije Windows-a (XP, j j (Vista i 7) nemaju vie nikakve veze sa DOS prolou



Windows 2000/XP/Vista/7Windows 2000/XP/Vista/7 Karakteristike (Windows 2000, Windows XP, Windows Vista,

Windows 7) operativnih sistema su:

Windows 2000/XP/Vista/7Windows 2000/XP/Vista/7Windows 7) operativnih sistema su:

Poseduju ugradjen GUI. Imaju 32-bitnu ili 64-bitnu arhitekturu.

S d dj l d l t h l ij Sadre ugradjenu plug and play tehnologiju. Raunar prepoznaje novi uredjaj koji je dodat a da korisnik ne

mora da eksplicitno kae o kakvom uredjaju se radi. Prethodno se ova funkcionalnost javljala u Macintosh raunarima.ova funkcionalnost javljala u Macintosh raunarima.

Poseduju ugradjenu podrku za rad u mrei, faks, elektronsku potu, kao i za pristup Internetu.

U zavisnosti od verzije, kao klijent ili kao server operativniU zavisnosti od verzije, kao klijent ili kao server operativni sistem

Podravaju multitasking i vieprocesorski rad. Poseduju pouzdaniji sistem zatite od Windows 95/98; nijePoseduju pouzdaniji sistem zatite od Windows 95/98; nije

mogu rad bez korisnikog naloga. Zahtevaju vei stepen administracije u odnosu na Windows

95/98.



Windows XPWindows XP Windows XP dolazi u dva osnovna

Windows XPWindows XP Windows XP dolazi u dva osnovna

pakovanja: Wi d XP H Editi ti i Windows XP Home Edition - optimizovan za ulogu kunog, desktop, raunara i

Windows XP Professional - optimizovan za ulogu klijenta u mrenom okruenju, bivi Workstation.

Ono to prosenog korisnika zanima kada je p g ju pitanju operativni sistem jeste stabilnost, pouzdanost i brzina.p



Preice (shortcut)Preice (shortcut)Fajlovi

Start meniStart meni

System tray

Quicklaunch meni

System tray

Quicklaunch meni

Taskbar



Windows XPWindows XP Radna povrinaRadna povrina (Desktop)(Desktop)

Najvei deo ekrana zauzima radna povrina.

Windows XPWindows XPj p

Na radnoj povrini nalaze se ikone. Ispod svake ikone nalazi se naziv ikone na osnovu kojeg se moe lako utvrditi ta ikona predstavlja.

Na desktop je mogue postaviti sliku (wallpaper) Na desktopu se dre samo najznaajnije stvariNa desktopu se dre samo najznaajnije stvari

TaskbarTaskbarTaskbarTaskbar Drugi deo ekrana je mnogo manji i nalazi se na dnu ekrana u

obliku linije sa koje se pokreu aplikacije, prikazuje status rada i slino.

Taskbar se sastoji od sledeih elemenata dugme Start, ikone za brzo startovanje (Quick Launch) odreenih j (Q )

softverskih aplikacija, statusno polje (vreme, system tray ikone, jezik...) Centralni deo komandne linije rezervisan je za dugmad

trenutno aktivnih softverskih aplikacijatrenutno aktivnih softverskih aplikacija.



Start meniStart meniStavka Znaenje

Shut down Zavretak rada sa operativnim sistemom, nakon ega se moe ugasiti raunar

Log Off Odjavljivanje korisnika sa Windowsa ili sa mreeg j j j

Run Pokretanje programa unosom imena i parametara

Help Pomo u radu sa operativnim sistemom Windows XPHelp Pomo u radu sa operativnim sistemom Windows XP

Search Program za pronalaenje datoteka ili kataloga na eksternoj memoriji raunara ili na Web-u

Setings Podeavanje operativnog sistema sopstvenim potrebama

DocumentsSpisak poslednjih nekoliko datoteka koje su poslednje bile u upotrebi Odabiranjem jednog pokree se program i uitava seDocuments upotrebi. Odabiranjem jednog pokree se program i uitava se datoteka

Programs Spisak instaliranih programa koji se mogu pozvati iz operativnog sistema



sistema

Izlazak iz WindowsaIzlazak iz Windowsa Pre nego to iskljui raunar, korisnik mora da :

zavri rad sa ovim aktivnim programima,

Izlazak iz WindowsaIzlazak iz Windowsaa ad sa o a t p og a a,

zavri rad sa operativnim sistemom. Kraj rada sa operativnim sistemom korisnik

ostvaruje akcijom Start / Turn off Computer nakonostvaruje akcijom Start / Turn off Computer , nakon ega se pojavljuje dijalog prozor kojeg korisnik moe da izabere jedan od tri naina izlaska iz WindowsaWindowsa.

Stand By: iskljuivanje pojedinih komponenti raunara (monitor, hard di k) b k l t jdisk) bez kompletnog gaenja.

Turn Off: iskljuuje ceo sistem, Restart: obaranje operativnog sistema i

j k t jnjegovo ponovno pokretanje Pritiskom na dugme Shift dobija se

opcija Hibernate (ukoliko je ukljuena)



Deinstalacija programa

Podeavanje zvuka

Jezici

Instalacija fontova Podeavanje mree



Screen saverScreen saverDesktop pozadinaDesktop pozadina



Podeavanje rezolucijePodeavanje rezolucije Hibernacija Hibernacija raunar se gasi i raunar se gasi i pritom se celokupan sadraj pritom se celokupan sadraj RAMa pamti na hard disk. RAMa pamti na hard disk. Kada se raunar ponovo Kada se raunar ponovo ukljui, vri se obnavljanje ukljui, vri se obnavljanje RAM i t lj dRAM i t lj d



RAMa i nastavlja se sa radom RAMa i nastavlja se sa radom kao da nije bilo gaenjakao da nije bilo gaenja

Windows explorerWindows explorer Explorer se koristi za:

Biranje direktorijuma; Premetanje i kopiranje direktorijuma.

Cut (premetanje), Copy (kopiranje), Paste (nalepi).

Proces kopiranja ili premetanja : 1. odakle (iz kog direktorijuma) i ta (koje datoteke);1. odakle (iz kog direktorijuma) i ta (koje datoteke); 2. Copy ili Cut; 3. gde, pronai ciljni direktorijum 4 Paste 4. Paste

Brisanje objekata pritiskom na taster Del, Brisanje se svodi na premetanje objekata u specijalni

katalog Recycle Bin gde se oni uvaju dok na disku imakatalog Recycle Bin , gde se oni uvaju dok na disku ima mesta za sluaj da ih treba vratiti.

Vraanje se realizuje pokretanjem aplikacije Recycle Bin sa Desktopa i izborom komande File>Restore iz datog menijaDesktopa i izborom komande File>Restore iz datog menija.

