0352-57160164251H

UDC 33(497.113 Banat)„1919/1931”

B o g u m i l H r a b a k

RURALNA PRIVREDA BANATA 1919—1931. GODINE

SAŸETAK: Na osnovu izveštaja koje je primalo Ministarstvo trgo-vine i industrije, a koje je obradio wegov naåelnik M. Saviã, autor jenajpre izvestio o geološkom sastavu zemqišta, o vlasniåkoj strukturi uagraru i efektima kolonizacije. U prvom delu daje odlike ÿitarica, uqa-rica, šeãerne repe, kropmira, povrãa, kudeqe, lana i sena. U drugom deluanalizira vinogradarstvo i voãarstvo. Treãi odeqak je posveãen stoåar-stvu, posebno sviwarstvu i ribarstvu, kao i preradi stoånih proizvoda.Posledwi odeqak govori o minornim granama ruralne privrede: sakupqa-wu lekovitog biqa, negovawu cveãa i sliånim aktivnostima.

Ruralna privreda Banata bila je raznovrsna, korišãewe resursa pri-liåno intenzivno, tako da je ta proizvodwa bila izvozno orijentisana.

KQUÅNE REÅI: ruralna privreda, geološki sastav zemqišta, ra-tarstvo, ÿitarice, vinogradi, voãe, stoka, sviwe, lekovito biqe

Odnos izmeðu savremenih izveštaja koje preraðuje literatura i da-je tekstove za operativnu informaciju i buduãeg vremena je poznat: ta-kva literaturaa jedne savremenosti predstavqa istorijske izvore u ka-snijem vremenu. Lep primer za takvu heuristiåku transformaciju pred-stavqaju 12 kwiga dugogodišweg naåelnika Ministarstva trgovine iindustrije Milivoja Saviãa, koje su objavqene najpre pod kraãim na-slovom (Naša industrija, zanati i trgovina), a zatim i sa poqoprivre-dom (Naša industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda). Delo je nasta-lo korišãewem sluÿbenih izveštaja privrednih subjekata u resoru, ito sa podrobnim Saviãevim pitawima i zahtevima, kao i Saviãevih pu-tovawa u privredno vaÿnija središta i preduzeãa i dobijawa saopšte-wa na licu mesta. Pisanim putem su konsultovani i priznati struåwa-ci. Od privrednih asocijacija za Banat je bila nadleÿna Trgovaåko-za-natska komora u Velikom Beåkereku (Zrewaninu). Tih izveštaja u obli-ku u kojem su u kwigama izneti nema u arhivalijama Ministarstva trgo-vine i industrije (fond 65 Arhiva Jugoslavije), najveãe serije iz vre-mena Kraqevine SHS-Jugoslavije od preko 260 prepunih fascikala.Prve publikovane kwige davale su uopštenije informacije, a kasnijesu detaqno obuhvatane istorijske-geografske oblasti ili pojedini gra-dovi i srezovi. Nigde drugde se ne daje savremeni portret banatske

privrede meðuratnog perioda. Za kasnije godine Saviã je pokazao sma-wenu revnost u praãewu godišwih privrednih kowunktura. Za prilikeu Banatu najvaÿnije su kwige X (1932), IV (1924) i V (1925).

Ovde se ne daju dopunska istraÿivawa u Arhivu Jugoslavije, pa åakni predstavke Beåkereåke komore, jer bi rukopis bio preopširan zaštampu. Saviãevo izlagawe je tematski grupisano, sa malim uzgrednimkomentarima. Zarad poštovawa naåela istorizma, nisu davani savreme-ni nazivi nekadašwih toponima, koji su ponekad mewani i u toku po-smatranog perioda. Uz prenošewe preuzetih inserata, u osnovnom tek-stu su oznaåavane kwige i stranice konsultovanih kwiga. S obzirom nanekad širi meðunacionalni sastav privrednika, poåesto je oznaåavananacionalna pripadnost aktera, jer je ona åesto znaåila i profesiona-lizovawe u nekim privrednim granama. Industrijska preduzeãa koja supreraðivala sirovine nisu obuhvaãena, jer je to trebalo ostaviti napregled urbane privrede.

I

U geološkom pogledu Banat pokazuje lošu situaciju. U susednojBaåkoj ispod obradive zemqe nalazi se dubok sloj lesa, propustqiv zavodu; ako padne kiša (koje ima više nego u Banatu) les upije vodu, aako nastane suša, vlaÿan les odrÿava rodnost zemqe. U severnom deluBanata je mnogo bele ilovaåe, a na prostoru od Zrewanina do Panåevaje raširena crna zemqa, humus, debqine 30—70 pa i 100 metara. Ilova-åa ne propušta vodu, a ispod we je pesak, kroz koji teåe voda sa Karpa-ta, stvarajuãi podzemne vode, sklone izazivawu poplava. Na tom terenuima podzemnog gasa, oko Vršca na 300 metara i više dubine, a u Zre-waninu prema Novom Beåeju i Tisi teške nafte bitumena. Nemci su(pre 1914. i za vreme I svetskog rata bušili Deliblatski pesak, oåeku-juãi da ãe naiãi na naftu (X-278).

Banat je predstavqao dno nekadašweg Panonskog jezera, te je priodlasku smawila velik deo Torontalne ÿupanije bio pokriven ustaja-lom vodom, koja je uticala na širewe slatine, što je naroåita izraÿe-no izmeðu Melenaca i N. Beåeja. Rumuni i Slovaci u izvornom deluTise i wenih pritoka nemilosrdno su sekli šumu, usled åega je ogoqe-no zemqište, pa bi se pri naglom topqewu snega namah sruåila ogrom-na koliåina vode; tada bi se izlivala voda i iz mnogobrojnih banat-skih ritova, te bi se velike površine ziratne zemqe našle u kasnomproleãu pod vodom (X, 227).

U sredwem delu Banata posle odlaska Turaka prostiralo se veliko-beåkereåko jezero sve do Bašaida i Sv. Huberta a na severoistoku doCrwe. Vodom ga je punila karpatska reka Begej. Jezero je na raåun ugar-ske drÿave regulisao grof More. Kanal je povuåen od Temišvara do V.Beåkereka. Time je taj teren isušen, a obale obe begejske tekuãice nase-lili su Nemci. Stvoren je lanac naseqa koji je odvajao Srbe severnogBanata, oko Moriša i Tise, od juÿnog Banata, poåevši od Tamiša,

252

dok su se bare i daqe prostirale od Alibunara do Vršca, što su odmahzatim isušivawem takoðe naselili Nemci (X, 273).

Moguãnosti ratarstva u Banatu u velikoj meri zavisili su od ko-masacije zemqišta. U Baåkoj je zemqa grupisana i zato su je mogli in-tenzivnije obraðivati. U Banatu, koji je od Otomanske imperije otrgnuttek u XVIII veku, kad je u velikoj meri bio pust, mnogo feudalnih ze-mqoposednika dobilo je od beåkog dvora zemqu. Te „spahije" su se opi-rale komasaciji. U severnom delu bivše Torontalne ÿupanije nisu ko-masirane ni V. Kikinda, Novi Kneÿevac i Krstur. Zbog neobavqenoggrupisawa parcela poqoprivrednici imaju po više komada zemqe naraznim stranama, što oteÿava racionalnu obradu (X, 277).

Nekadašwi distrikt od Melenaca do reke Moriš najpogodniji jebio za pšenicu (bankut), a od Melenaca na jug za kukuruz i šeãernu re-pu; u jugoistoånom trouglu Banata, od Deliblatske pešåare na istok,peskovita zemqa je bila pogodna za vinovu lozu. Od Melenaca na severpšenica je raðala 800—1000 kg po jutru (5600 m2; 0,56 hektara), a kuku-ruz mnogo više. U sredwem Banatu glavna kukuruzna zona bio je Itebeji okolina Begejskog kanala, kao i ritovi uz Tisu, a u juÿnom Banatuoblast Uzdina /X, 278/. U juÿnom Banatu odliånu zemqu su imala sela:Gaj, Mariola, Topoqe, Vel. Greda (gde se izliva Brzava), Vel. Margita,deo Hajduåice, deo Konaka (oko rita), deo Boke, deo Šurjana, Seåaw,Lazarevo i Katarina (na Begeju), Botoš, Ban. Despotovac, Neuzina, To-maševac i Jarkovac /X, 279/. Skupoãa zemqe zavisila je od veliåineatara: u velikom bila je jeftinija nego u malom. Obradivi tereni bilisu najskupqi u Saråi (ÿiteqi Nemci i Rumuni), Uzdinu (Rumuni),Vrawevu (Srbi i Maðari), Eåki (Srbi, Rumuni, Maðari), oko V. Beåke-reka i u Torku (Rumuni). U susedstvu V. Beåkereka pšenica je pokriva-la dve treãine prostora a kukuruz treãinu. Na istoj zemqi pšenica seu plodoredu sejala dvared a kukuruz jednom /X, 278/.

U severnom Banatu su rðave zemqe u N. Beåeju, Padeju, Sajanu, Jazo-vu, Crnoj Bari, Vrbici, Ban. Aranðelovcu, Åoki i Ruskom Selu. Dobrezemqe imaju: Vrawevo, Beodra, Dragutinovo (danas Miloševo), Bašaid,V. Kikinda, Iðoš, Mokrin, Potiski Sv. Nikola, Sanad i Boåar, Obi-liãevo, Jasenovo, Novi Kneÿevac, Krstur i Ðala. Te dobre zemqe suplodne za pšenicu a slabije za kukuruz. Wive u Åoki je veleposednikLederer (Jevrejin) obraðivao parnim plugom da zemqu zahvati što du-bqe. Najboqa pšenica tog podruåja skidana je u Beodri i u Kerektofu,gde je bilo pumpi za navodwavawe. Pšenica tog sela se (pre 1914) iz-vozila u Englesku iz velikokikindskog mlina. Ako je vreme bilo kišo-vito na oceditim wivama dobijano je 75% više nego u ritovima, gdetereni tada nisu bili izdašni; ako je godina bila sušna, ritovi sudavali više nego parcele na uzvisicama /X, 280/.

U severnom Banatu ritski tereni su zahvatali 30% prostranstva.Ako voda na vreme otekne ili usahne, ÿetve su bile sigurne; ako se vodane bi ocedila, nije se parcela mogla posejati, åak ni kukuruzom kojisazri za sto dana /X, 289/. U Vrawevu postoji rit Krivaja, koji je po ju-tru dao (1931) 1700—1800 kg zrna, a 1932. godine nije dao ništa, jer su

253

parcele bile pod vodom. Veleposednik Karaåowi u Beodri imao jeovlašãewa da odrÿava kanal Galaska, iskopan severno od Kikinde, Ba-šaida, Dragutinova do u atar Vraweva, koji je suvišnu vodu odvodio uTisu. Grof je raspolagao pumpama na 8000 jutara, te je izradio da serasturi vodna zadruga koja mu je smetala; potom je na svom posedu kori-stio vodu kanala i na wemu postavio pumpu, koja je odvodwavala i nekasusedna imawa. Galaska vodna zadruga je obnovqena, ali nije imala fi-nansijskih sredstava da kanal ponovo ospososobi, a od vode u wemu za-visilo je 16.000 jutara /X, 280—1/.

Pre 1918. godine u Vojvodini je zemqa pripadala seqacima 64,98%a veleposedu 35,02%. Veleposeda od 50—200 hektara bilo je 85,29%, od200 do 500 hektara — 6,95%, preko 500 hektara — 7,76% ukupnog brojaveleposeda. Vojvodina je bila ugarska oblast sa najviše malih velepo-seda. U okviru Ugarske Srbi sa posedom ispod 2,5 hektara saåiwavalisu 26,6% zemqišnih vlasnika Srba, od 2,5 do 5 hektara 34%, od 25 do50 hektara 27,4 a od 50 do 500 hektara 27,7%. U 15-o godišwem periodusa startnom osnovom 1901. godine, kod pšenice je poveãawe bilo na137%, kod jeåma 156,15%, kod ovsa 143,67%, kod raÿi 128,5%, kod kuku-ruza 144,39%, kod hmeqa åak 1049,76%, kod duvana 133,64%, kod konopqe129,56%. Veleposed je mašine, najviše u Ugarskoj koristio u Vojvodi-ni, gde je on raspolagao sa 56,84% mašina u proizvodwi. Seqak je biozainteresovan da proizvode šaqe na pijace velikih gradova (Beå, Bu-dimpešta, Prag, Krakov, Temišvar) nego u obliÿwe gradove i varoši-ce, gde su cene bile znatno niÿe.1

Najboqa poqa za pšenicu i kukuruz bila su na obalama Tamiša iBrzave, obuhvatajuãi sela: Boka, Seåaw, Tomaševac, Jarkovac, Botoš iDobrica. Pšenica je boqe od proseka uspevala u Mokrinu, Vrawevu,Bašaidu, Beodri, Klariji, Begejskom Sv. Ðurðu, Crwi, Sv. Jovanu, Me-lencima i Elemiru. Za kukuruz su dobri tereni u Ilanxi, Alibunaru,do Uqme, u Ban. Karlovcu, u Novom Selu i Vladimircima /X, 279/. Do-lina od Grebenca do Ban. Karlovca bila je prekrivena vinogradima, gdeje dawu toplo a noãu hladno, što pogoduje dobrom rodu groÿða. Šeãer-nu repu za šeãeranu u V. Beåkereku davao je posed grofa Åekowiãa; re-pa traÿi humusnu zemqu. Repu su isporuåivala i sela Elemir, Melen-ci, Åoka, Ban. Despotovac, Ninåiãevo, Šupqaja, Crepaja, Seåaw, Ka-tarina i Klek (na Begeju). Beogradska šeãerana izvlaåila je repu izPerleza, Sefkerina i Crepaje /X, 281/.

U desetogodišwem ciklusu (1919—28) 10—20% ÿetvi bile su vrlodobre, 30% sredwe a ostale slabe. Kod kukuruza su bile potrebne kišeo sv. Iliji /X, 282/. Godina 1931. bila je rekordna za pšenicu, sa pro-seåno 1600—1800 kg po jutru, dok je desetogodišwi prosek iznosio1000—1200 kg, a u lošoj godini 500—600 kg na jutro /X, 283/.

254

1 S. P a s c u , C . G i u r e s c u , I . K o v á c s , L . V a j d a , Aspects de la questionagraire dans la Monarchie austro-hongroise au debut XXe siècle (1900—1918), La désagrégationde la Monarchie Austro-Hongroise 1900—1918, Bucure¤t 1963, 19, 23; B. H r a b a k , Dezer-terstvo, zeleni kadar i prevratna anarhija u jugoslovenskim zemqama 1914—1918, Novi Sad1990, 14—15.

Preko 100 vagona pšenice i bar toliko kukuruza nudili su trgovi-ni sela i gradovi: Panåevo (pšenica je na drugom mestu, iza kukuruza,X-168), Sefkerin (200 vagona pšenice i 400 kukuruza; X. 170/, Kraqe-viãevo (104—200; X-171), Dolovo (150 i 200; X-171), Brestovac (do 150i do 300 vagona); X, 171), Kovin (8—10.000 kukuruza; X-175), Alibunar(300 i 600; X-185), slovaåko selo Padina (400 i 700; X-183), Tomaševac(150 i 300; X-183), Bela Crkva (100 i 200 i 250—300; X-188), Samoš(140 i 60; X-186), Šurjan (100 i 55; X-181), okolina Vršca (800 i 200;X-197), Vršac (224 i 864; X-193), Kovaåica srez (1500 i 3000; X, 179)Kovaåica (200 i 500; X, 181), Debeqaåa (100 i 60; X, 186), Crepaja (400i 700; X, 181), Hetin (100 i 150; X, 201), Klarija (200—300 i 200—350;X, 201), Srpska Crwa (800 i 600; X, 201), Perlez (200 i 300; X, 202),Botoš (100 i 250; X, 203), Vel. Torak (700 i 1200; X, 29), V. Beåkerek(10.000 i 7000; X, 211), N. Beåej (400 vagona ÿita; X; 210), Melenci(300—400 i 400—500; X, 210), Krstur (100 i 120; X. 219), Potiski Sv.Nikola (150 i 8; X, 219), Ðala (200 ÿita; X, 220), Ban. Aranðelovo (100i 60; X, 220), Åoka (150 ÿita; X. 220), Padej (130 ÿita; X, 222), Mokrin(400 i 400; X, 222). U bivšoj Austro-Ugarskoj od svih gradova V. Beåke-rek je izvozio najviše ÿita (X, 211).

Krajem decembra 1921. godine u fond agrarne reforme uneta su ipoplavna podruåja, posebno u Banatu; ti tereni su se nalazili u nadle-ÿnosti vodnih zadruga, a wihova razdeoba imala je da se obavi poštoprethodno hidrotehniåki struåwaci ustanove kako bi se te zemqe moglepretvoriti u ziratne; na tim podruåjima imale su da se obrazuju agrar-ne zajednice koje bi izvodile isušivawe predela i delile posede agrar-nim interesentima.2 Bez obzira na pomenute odluke, melioraciji veli-kog Panåevaåkog rita pristupilo se 1928—29. godine, sa pojavom veli-kog broja navodnih dobrovoqaca i drugih interesenata koji su traÿilizemqu. Tada je raspisana licitacija za izvoðewe melioracijskih rado-va, na kojoj je posao dobilo francusko graðevinsko preduzeãe „Bati-wol", koje je predujmilo svotu od 251,302.000 dinara.3

Kolonizacija '20-ih godina nije dala pozitivne rezultate. Na ra-nijim prostorima proizvodni rezultati su se znatno umawili. GrofÅekowiã je sa svojih 40.000 jutara izvozio oko 5—10 hiqada vagonapšenice; ta parcelisana zemqa nije davala ni 10% ranijih prinosa.Zbog toga se meðu izvoznicima javila averzija prema davawu zemqe neu-kim i neradnim kolonistima, koji na dobijenim parcelama nisu bilistalno a nisu znali ni da åestito obraðuju zemqu /X, 281/. Od koloni-sta u Kovinu, naseqeni Crnogorci, kao i drugde, pa i Srbijanci, nisuhteli da se trude, nego su sedeli po birtijama i politizirali; od wihna zemqi nije ostalo ni 50%, nego su zemqu davali domaãem svetu uarendu, ÿiveãi gotovanski. Srbi starosedeoci bili su vrlo vredni,štedqivi i paÿqivi /X, 179/.

255

2 Agrarna reforma, sabrao J. T u å k o v i ã , Zagreb 1925, 20 i 68.3 N. G a ã e š a , Agrarna reforma i kolonizacija Banata 1918—1941, Novi Sad 1972,

348.

Vlasniåka struktura, prirodno, nije bila ujednaåena u svim sredi-nama. Atari su bili veliki i mali, humusni i peskoviti, tako da jestruktura zavisila od boniteta tla. Na crnici panåevaåkog kraja 40%ratara imali su do 10 jutara (nešto više od 5,5 hektara), 35% poqo-privrednika drÿalo je od 10 do 40 jutara, a 25% vlasnika od 40 do 80 ju-tara. Prve dve kategorije, sa 75% ukupnog sastava, bile su zaduÿene sa2000—3000 din po jutru; druga i treãa kategorija nije prodavala nego jekupovala parcele ziratnog zemqišta; svaki je imao najmawe dva kowa,jednu kravu i nekoliko ovaca. Kod wih se 10—15% zaduÿivao kad jekvintal pšenice prodavan po 400 dinara; kupqenu zemqu davali su podarendu. U V. Kikindi seqaci su imali do 10 jutara; wih 20% imalo je10—50 jutara, 5% drÿalo je od 50 do 200 jutara, a preko 200 jutara imaloje 30 porodica /X, 223/. Ekonomski su najgore stajali tzv. „svijeni pao-ri" /X, 168—9/. Prezaduÿeni su bili oni posednici koji su kupili ze-mqu; zajmom, nemajuãi svog gotovog novca, nego nadajuãi se da ãe pše-nica sa kupqenih wiva odmah isplatiti velik deo pozajmqenog novca;tih zemqovlasnika bilo je 5%. meðu imaocima zemqe /X, 28/. Takozvanemale spahije (200—300 jutara) predstavqali su bivše privatne åinov-nike, bivše opštinske beleÿnike, ranije trgovce, za koje su drugi ob-raðivali zemqu. Wih je meðu zemqoposednicima bilo 8—10%; oni subili prezaduÿeni, obiåno zbog raskalašnog ÿivota. Zbog preuzete aneisplaãene pšenice, banke su za kredite naplaãivale kamate åak i sa50% date vrednosti. Tu je Narodna banka trebalo da interveniše inte-resnom stopom. Zaduÿeni su i oni koji su kupovali mašine i uvodilinove metode rada. Kupovina radne stoke optereãivala je jutro zemqe sa2—3% /X, 283/.

Nacionalni sastav zemqovlasnika pokazuje sledeãe stawe. Zemqusu najboqe obraðivali Nemci, a pravi ratari, proizvoðaåi ÿitarica ikukuruza bili su Srbi i Rumuni, Maðari su bili najamna radna snaga,a Slovaci, sa malo zemqe, dovijali su se bavqewem kulturama koje sudonosile više kowunkturnih koristi. Nemaca je bilo u Beodri, Boåa-ru, Mokrinu, Nakovu, Sv. Hubertu, Šarlevilu, Mastortu. Maðari suuvek bili u ritovima ili kao kubikaši u predgraðima gradova ili uzTisu — 500 u N. Beåeju, 2000 u Vrawevu, 3000 u Åoki, 2000 u Sajanu,2000 u Muÿqi kao i u Eåki, kraj V. Beåkereka, Jazovi, Crnoj Bari iVojlovici pored Panåeva; kubikaši su se najlakše odvajali od zemqo-rada, postajuãi fizikalci opšteg tipa. Rumuni su ÿiveli u posebnimnaseqima ili pomešani sa Srbima, izuzetna i sa Nemcima, i to u ju-goistoånom Banatu, ali u mawem broju i severnije. Kao vrsni zemqopo-sednici, Nemci, kao Julije Friš iz Vršca, dobijali su od drÿave ze-mqu za specijalne zadatke; Friš je, pored svojih 500 jutara, primiojoš 300 jutara od drÿave za negovawe lipicanerskih kowiãa. Da bi iz-begli odredbe agrarne reforme, velikoposednici stranih nacionalno-sti, kao grof Bisinger u Vlajkovcu, prodavali su zemqu od svojih 5000jutara, åesto i u veliåini maksimuma; kupci nisu bili Srbi zemqorad-nici, nego doktori prava /X, 282/.

256

Vlasti Kraqevine SHS nastojale su da probiju nemaåki lanac na-seqa uz Begej, od Nemaåke Crwe do Katarine i Kleka kod V. Beåkereka iMartinice, juÿno od toga grada. Na dobijenim površinama izvršena jeuspešna kolonizacija (Karaðorðevo, Aleksandrovo) /X, 279/; jer su semeðu naseqenicima Liåani najboqe snalazili kao ratari.

U pogledu obrade zemqe Srbi su pre 1914. godine znatno zaostajaliza Nemcima, ali su ih 1919—28. uglavnom stigli. Još se nisu bavilimlekarstvom i drugim vrstama privreðivawa, u kojima su i daqe pred-waåili Nemci. Boqe metode u ratarstvu naroåito su lako prihvataliseqaci u Elemiru, Melencima, Vrawevu i V. Kikindi. Pre 1914. godi-ne trgovci po srpskim selima bili su Jevreji, ali su oni 1918—19. go-dine odstraweni, pa su po srpskim selima (sa 90%) trgovali Srbi. Je-vreji su ostali trgovci jedino u maðarskim selima /X, 280/.

Zemqa u Banatu bila je dosta posna, jer se nije odmarala a ni ðu-brila na dovoqan naåin. U selu Hajduåica i u okolini, gde je zemqatvrda, stajsko ðubre stavqalo se u zemqu svake åetvrte godine. U slatin-skoj zemqi ne moÿe uspevati kukuruz; takva zemqa je pogodna za livade,pa i za pšenicu /X, 27/.

Ratarstvo je zahtevalo i prostrane i dobre ambare, posebno za ku-kuruz mali zemqovlasnici su kukuruz drÿali i sušili u åardacima.Najviše trgovaåkih ambara za kukuruz bilo je u Panåevu /X, 27/.

Kukoq i grahorica su se takoðe koristili. Kad su godine kišovi-te, pšenica je sadrÿavala 16% kukoqa, ali je bilo sluåajeva da se uro-dica popela i na 29% skinutog ÿita. Kukoq i grahorica sakupqali suse u Banatu za ishranu stoke, posebno krava-muzara i bikova. Cena pre-krupi kukoqa i grahorice bila je samo 19% mawa od cene kukuruza u zr-nu. U Vršac se uz pšenicu donosilo 6—8% kukoqa. Cena kukoqa bilaje oko 40% niÿa od cene pšenice. Mlinovi u V. Kikindi su preraðuju-ãi pšenicu sticali 3—4% kukoqa /IV, 18/.

Rang u pogledu kvaliteta pšenice postavqan je na sledeãi naåin:pšenica prvog reda bila je kumanovka, skopska i ovåepoqska tvrda i saTise meka /VIII, 270/. Banatsko brašno, posebno ono iz Potisja, biloje boqe od baåkog; banatsko brašno pije vodu preko 60% i od 100 kg do-bija se 141—43 kg peciva a hleb ne puca /VIII, 233/.

Struåwaci velikog parnog mlina u V. Kikindi dali su sledeãuanalizu banatske pšenice: Hektolitarska teÿina varira prema godini.Sporo sazrevawe zrna utiåe na razvoj skroba (štirka), kao i pravilnostvarawe lepkaste tvari, koja moÿe da popravi hrawivost pšenice. Akopostoji oskudica u pogledu skroba, zrno ãe biti okruglo. Brzo sazreva-we kod velikih vruãina i suše umnoÿava lepak, ali na štetu skroba.Hektolitarska teÿina varira izmeðu 72 i 80 kg. Zrno se lako meqe, iz-uzev ako je vlaÿno. Izraðuju se griz (krupica/, brašno nulerica, 2—4vrste brašna, paspaq i mekiwe. Boja brašna zavisi od odnosa skroba ilepka; pšenica koja sadrÿi više skroba je bela i daje belo brašno.Normalno sazrela banatska pšenica sadrÿi 55—60% griza. U velikimbanatskim mlinovima za trgovinu se proizvodi 4—5% griza. Usled sa-stava zemqišta, kao i klimatskih odlika, banatska pšenica sadrÿi

257

mnogo skroba i dovoqno lepka. Quska je tanka i fina, usled åega jemlevewe povoqno. Velikobeåkereåki izvoznici Štraser i Kenig mle-li su pšenicu åija je hektolitarska teÿina bila 78—81 kg, sa urodi-com od svega 1—1,5%. Upijawe vode je kod tamnog zrna mawe. Brašno utestu prima vodu 60%, koji se procenat kod peåenog hleba smawuje na45—52%. Hleb dobro izraste i ne puca. Vršaåka pšenica (1927) jeimala hektolitarsku teÿinu 80—83 kg i bila je potpuno åista. Vršaåkupšenicu nazivaju srpska crvena, i 1927. godine bila je boqa od svihpšenica u Vojvodini /X, 67—70/.

Banatska pšenica se pokazala kao najboqa za popravqawe ÿita utadašwoj Juÿnoj Srbiji.4

Jeåam u prvoj deceniji Kraqevine SHS nije bio ÿitarica karakte-ristiåna za Banat. Do 1923. godine jeåam je sejan na 14.000 hektara, nakojem prostoru se dobijalo 2388 vagona. Hektolitarska teÿina je izno-sila 59—60 kg sa 3—4% urodice. Jeåam se upotrebqavao za ishranu sto-ke, a neki mlinovi su pravili i „geršlu". Trgovci jeåmom bili suŠtraser i Kenig, te braãa Sekeq, svi iz V. Beåkereka /V, 15/. Od ba-natskog i baåkog jeåma stare pivare u V. Beåkereku i Vršcu proizvodi-le su slad; godine 1919—1924. ta proizvodwa je iznosila 24 i 36 vagona.Veãi proizvoðaå jeåma bila je Nova Crwa — 100 vagona.

Ovas (zob) je sejan još mnogo mawe od jeåma. Na primer, Mokrin jedavao po 400 vagona pšenice i kukuruza a samo 5 vagona ovsa. Bašaiddva, Melenci 4—5, Lukino Selo 5, Nemaåki Elemir 2, a ostali deosreza Vel. Beåkereka 2, Jaša Tomiã 1—2 vagona, Hetin 1 vagon, a Srp-ska Crwa više desetina vagona, po jedan vagon Ilanxa, Srpska Neuzi-na i druga sela /X, 222/.

Raÿ je sejana samo izuzetno. Kikindska pijaca je izvozila 10 vagona/X, 220/.

U teškoj zemqi najboqe je uspevao puãi crveni i beli kukuruz. Onse kasnije baca u uzoranu wivu, a ima u sebi najviše šeãera i ne trebamu više od 100 dana da sazri, dok zlatan zuban nikad ne sazri za maweod 120 dana; kad ponese, daje obilatiji rod /X, 276/. U Kovinu se sa ju-tra skine 2000 kg kukuruza prema 1000 kg pšenice. Kovinski srez jebio izrazita zona kukuruza, gde raða po 8—10.000 vagona prvoklasnogkvaliteta, najboqeg u Kraqevini SHS; od navedene koliåine 4000 vago-na se izvozilo a ostalo je sluÿilo za tov stoke /X, 175/ Dok je seqak uBanatu prodavao kukuruz, u ekonomiånijoj Baåkoj zemqoradnik je kukuruzåuvao za tov sviwa. U Banatu je praktikovana prodaja kukuruza u klipu uoktobru; dupli metar (200 kg) koštao je 130—135 dinara, dok je veã umartu kukuruz postizao 20% veãu cenu a u narednom oktobru kukuruz uklipu davao je 115 kg u zrnu, ali je bio znatno skupqi. Taj obiåaj jeupravo 20-ih godina izlazio iz modela, a zadrÿao se samo u rumunskimselima Vladimirci, Novo Selo i Uzdin. U toku pomenute decenije iseqaci su podizali ambare i åardake, gde se kukuzur sušio.

258

4 M. R. G a v r i l o v i ã , Privreda Juÿne Srbije, Skopqe 1933, 13.

Od zrnastih kultura vaqa pomenuti i sirak, koji je u Banatu imaoi karakter industrijske biqke. Botoš je proizvodio 15 vagona ovog zr-nevqa, Lec 12 vagona, a Kniãanin åak 20 vagona /X, 203/.

O biqkama uqaricama je poåetkom 20-ih godina malo govoreno, jerih je i bilo malo. Umesto zejtina upotrebqavana je sviwska mast. Godi-ne 1923. vlasnici buduãe velike uqare u V. Beåkereku nastojali su dainstaliraju mašine za tvornicu uqa, koja je nesumwivo funkcionisalanarednih godina /IV, 260; X, 184/ Uqe se cedilo od semenki suncokre-ta; fabrika je preko svojih agenata seqacima davala seme i uputstva oradu. Uqe se dobijalo i od „ÿute bundeve" /X, 170/, dobro poznate veli-ke banatske bundeve bele kore i naranxastog srca, koje je ispeåeno bilovrlo ukusno. Velika bela koštica — semenka takoðe je bila puna finoguqa. Na imawu Olge Jovanoviã, ãerke Lazara Dunðerskog, najpre je uBanatu poåelo sejawe soje; 1931. godine dobijeno je 800 kg, kao i 6000—8000 kg repice — kolrape, što je verovatno uqana repica /X, 276/. Si-rovine za podizawe uqare postojale su i u Kovaåiåkom srezu i u samojKovaåici, sa vrednim i trezvenim slovaåkim ÿivqem /X, 184/.

Dvadesetih godina, posle uspeha u slovaåkim selima Baåke, i u Ba-natu su se poåela podizati hmeqišta /X, 55/. Najpre je proizvodwa za-poåela u u Slovaåkom i Srpskom Aradcu (kraj V. Beåkereka) kao i u Ne-maåkom Elemiru (opet uz V. Beåkerek). Veã na samom poåetku proizvod-wa je poåela da opada. Hmeq Slovaka bio je namewen pivarama. U pro-leãe 1929. sto kg hmeqa koštalo je 500 dinara, no i pri najpovoqnijimuslovima nije se isplatilo podizawe i odrÿavawe hmeqišta. Troško-vi po jutru iznosili su 8—10 hiqada dinara. Najveãi prinos po jutrubio je 15—18 hiqada kg (1930). Dakle, ni u najrodnijim godinama pro-izvodwa hmeqa se nije rentirala.

Proizvodwa šeãerne repe i šeãera imala je poseban znaåaj za Ba-nat od prvih godina XX veka. Šeãerana u V. Beåkereku, podignuta pre1908. godine, izvozila je šeãer u glavama u Tursku i arapske zemqe.Posle 1918. godine, proširila je svoju produkciju, izvozeãi i na novatrÿišta. U sejawu šeãerne repe '20-ih godina predwaåila je slovaåkaKovaåica, gde narod nije imao dovoqno zemqe; godine 1924. prodato ješeãeranama u V. Beåkereku i Beogradu oko 12.000 vagona slatkog korena/X, 180/. Drugi veliki proizvoðaå bio je Srpski Itebej, sa 120 vagonagodišwe /X, 202/. Proizvodwa repe postojala je i u Alibunarskom sre-zu. U neposrednoj blizini V. Beåkereka, Klek je proizvodio 60, velikosrpsko selo Botoš 50—60 vagona, još veãe srpsko selo Melenci åak1000 vagona. Sa skromnih 20 vagona u tom alimentirawu beåkereåke fa-brike sudelovala je i V. Kikinda /X, 201—2, 216, 231/. Isceðeni rezan-ci su imali trÿišnu vrednost, jer ih je stoka vrlo rado jela; oni su sei izvozili. Proizvodwa šeãerne repe vezana je za zemqu sa dubqimslojem humusa, kojeg ima naroåito u juÿnom Banatu /X, 55/. Velikobeå-kereåka Trgovaåko-zanatska komora podnela je (1932) vrlo koristan iz-veštaj o fabriåkoj preradi šeãerne repe /X, 55—56/.

Krompir na poåetku XX stoleãa nije bila hrana osobena za Banat,jer je stanovništvo imalo dosta brašna, koje je izdašnije sredstvo is-

259

hrane. Krompir se proizvodio na mestima koja su siromašnija za drugekulture. Posle 1918. godine krompir se åešãe nalazio na trpezi, pa jeviše i traÿen, ali nije naroåitog kvaliteta, jer je zemqa suviše masnai ima dosta rovaca zbog drÿawa stajskog ðubreta. Srpski Itebej je is-poruåivao 300—400 vagona, 8 vagona kupusa i vagon paprike /X, 202/.Velikobeåkereåki srez davao je trÿištu istu koliåinu /X, 202/, a po-sebno sela Begejski Sv. Ðurað 50 vagona, Klarija 5 vagona /X, 202/, Ma-li Torak 5—10 vagona /X, 203/. Loša, åesto peskovita zemqa u juÿnomBanatu ipak je bila dobra za proizvodwu krompira, pa je Glogaw izvo-zio 5 vagona /X, 171/, Ban. Karlovac 100 vagona /X, 187/, a izvesnu ko-liåinu i Staråevo kraj Panåeva. Nemaåko selo Kniãanin, blizu ušãaBegeja u Tisu, dalo je (1925) za pazar 110 vagona krompira, variva i dru-gog povrãa. Preteÿno nemaåka Bela Crkva proizvodila je 5—8 vagonakrompira i 3—5 vagona pasuqa /X, 188/.

U Banatu su postojali ne samo gradovi sa 20.000—30.000 stanovnikanego i velika sela u kojima je ÿiveo i zemqoradniåki ÿivaq sa po vi-še hiqada populacije. Stoga se prirodno moralo razviti povrtarstvo.Za razvijawe baštovanluka postojali su i profesionalci u licu pri-došlih Bugara, kojih je bilo uz svaku iole stalnu pijacu, ali je i doma-ãe stanovništvo proizvodilo raznovrsno, povrãe, primerice Nemci,Slovaci i Srbi. Za sadwu povrãa su posebno pogodni bili isušeniritovi. Najåuveniji kupus u Banatu bio je „panåevac", koji je rangiranodmah iza onog u Baåkom Petrovom Selu. Panåevci su kupus sadili uritovima pored dolme od Panåeva do Kovina. Karakteristiåni banat-ski celer (koji je ušao i u narodnu pesmu) sadi se u koritu bare Nada-la, koja kreãe od Dunava, vuåe se oko Panåeva i ide do Crepaje, Glogowai Sefkerina. Celer rade povrtari Srbi u leti isušenom koritu bare;obiåno dovlaåe zemqu i veštaåki zasušuju baru da bi obavili poslove.Celorom su trgovali prekupci iz Višwice, Beograda i Zemuna: razno-sili su ga po ceoj Kraqevini SHS, pa i izvozili. U Panåevu se dostaproizvodio i spanaã, koji je išao za Beograd. Baštovani su izvlaåilivodu iz bunara na 2—3 metara dubine kraj Dunava ili Nadale. Bugari suproizvodili letwe povrãe, a Višwiåani su drÿali tople leje i na pi-jacu su iznosili rano povrãe. Višwiåani su boqe obraðivali baštenego Bugari. Celu levu, banatsku obalu Dunava kupili su Višwiåani,koristeãi male motorne pumpe od 2—3 kowske snage, te su navodwavalipo 5—6 jutara zemqe. Radili su i dizelmotorima. Sliåno su navodwa-vali i Bugari /X, 169/. Ivan i Jordan Dobrevi i Nikola Dobrev imalisu svaki po sto jutara u zakupu, gde su gajili povrãe (kupus, luk, papri-ku, paradajz, celer, šargarepu, zelen); na pijacu su iznosili 1000 vago-na kupusa. Radnice su im bile iz Hrvatskog Zagorja /X, 169/. U ritovi-ma je uspevao i bostan, od åega je u panåevaåkim ritovima bilo 80% lu-benica; one su velike, ali nisu slatke, no Zagreb ih je primao. Bostanau ritovima ima i u Brestovcu, Ivanovu, Omoqici,Ploåici, Kovinu iSušari /X, 109/.

Panåevo je za Beograd slalo gradinarskih artikala za oko 300—400.000 dinara godišwe /X, 171/.

260

Od variva pasuq je bio tradicionalan, naroåito u seqaåkom domu.Usled velike domaãe potrošwe, malo je ostajalo za izvoz, a suvišakproizvodwe iznosio se na lokalnu dnevnu pijacu. Doseqeno nepravo-slavno stanovništvo je umesto pasuqa åesto jelo soåivo, koje je izvoÿe-no samo iz Novog Itebeja.

Banat je uvek imao dosta dobrog sena. U Belocrkvanskom srezu Ban.Palanka je godišwe izvozila 200 vagona /X, 191/. U Alibunarskom sre-zu selo Boka davala je trÿištu 50 vagona /X, 185/. Velikobeåkereåkomsrezu Nemaåki Elemir je izvozio 20 vagona /X, 202/. Od piãnih biqakau panåevaåkoj crnici sejala se detelina i lucerka sa tri otkosa.Kad bidetelina dobro ponela, raðala je do 600 kg po jutru. Detelina se okoPanåeva odrÿavala pet-šest godina, što je zavisilo od suše /X, 170/.U Hajduåici, na imawu Olge Jovanoviã, prvi otkos od 2,5 tone se izvo-zio, drugi je ostavqan za seme, a tek treãi je davan ovcama /X, 276/. Ne-gde uz detelinu je sejan i muhar.

Proizvodwa sena je bila znaåajna u opštinama pored Tise i Duna-va. Glavni potrošaåi banatskog sena bili su veliki vojni garnizoni uBeogradu, Subotici, Petrovaradinu i V. Beåkereku. Detelina i muharsu za izvoz sejani pored Hajduåice i u Velikobeåkereåkom sreu /IV, 81/.

Na granici prema Rumuniji, a zatim oko sela Aradac, Opova, Sef-kerina, Åenta, Hertelend, Ovåa, Bara, Boka i Dobrica raste prvoklasnatrava, od koje se dobijalo prvoklasno seno, naroåito u ritovima. To se-no je sluÿilo za ishranu kowa i krupnu rogatu marvu. Seno se iz Bana-ta izvozilo, i to: I klasa (sa livada) 500—600 vagona, II klasa (iz rito-va) 100 vagona, dok je 100 vagona III klase ostajalo za potrebe domaãe pi-jace.

Kada je reå o povrãu, treba reãi da je Lederer u Åoki raspolagaohladwaåom i sušionicom; hladwaåa je mogla da primi do 600 vagonacrnog luka, paprika je sušena, a odeqewe za selekciju semena pripre-malo je semewe za izvoz /X, 219/; Lederer je u svako doba mogao da napijacu iznese 100 vagona crnog luka /X, 220/. Maðari iz Horgoša su uBanatu kupovali lošije vinograde u pesku, gde su sejali papriku, koja jetamo dobro uspevala, kao u Horgošu; do 1923. godine na banatski pesakse preselilo 30 porodica paprikara /X, 272/.

Kudeqari u Banatu bili su ne samo Slovaci nego i druge nacio-nalnosti. Šurjan (Alibunarski srez) isporuåivao je godišwe 4—5 va-gona konopqe, Lec 6 vagona /X, 203/, Novi Beåej åak 40 vagona /X, 215/.Konopqa je lepo uspevala pored Begeja (Klek, Katarina, Begejski Sv.Ðurað) i Tamiša, ali i na drugim mestima. Proizvedena kudeqa slu-ÿila je samo za domaãe potrebe. Tvornica kudeqe radila je u BegejskomSv. Ðurðu /X, 203, 209/. Åešqawe konopqe obavqalo se u Kleku (kraj V.Beåkereka). Na imawu Olge Jovanoviã u Hajduåici postojala je moåio-nica i mehaniåka radionica za trqawe i lomqewe konopqe /X, 216/.

Sliåno je bilo sa lanom, koji je sluÿio samo za domaãe potrebe, pai tu je izlazio iz mode /X, 209/. Takozvano srpsko platno nije bilotkano od lana nego od engleskog i drugog pamuka. Gotovo svaka srpskaseqaåka kuãa imala je drveni razboj za izradu platna; pojedine seqanke

261

su pijaånim danima platno prodavale u susednim varošima. U nekimselima postojali su profesionalni tkaåi koji su radili po poruxbi-nama seqana. Juÿni deo Banata (do V. Beåkereka) trošio je godišwe1000 bala engleskog pamuka, t. j. 120 „bindla"; bindl je koštao 5 engle-skih funti i od wega je bilo moguãe utkati 40 metara srpskog platna. USrpskom Elemiru, Melencima, Tarošu, Kumanu i Dragutinovu svakasrpska seqaåka kuãa trošila je godišwe po jedan bindl. Sliåno plat-no izraðivale su i Rumunke, ali grubqe vrste. Od 1927. godine srpskipaori su poåeli da prelaze na jeftinije fabriåko platno (X, 43—44).

Proizvodwa paprike stekla je industrijski karaker, i to u sever-nom Banatu, gde nije vezivana za ritsku zemqu. Tu je bilo više odgaji-vaåa paprike /V. Mijalov, Sv. Kapušiã, M. Buzan). Glavni trgovac pa-prikom bio je Viktor Mesaroš. U V. Kikindi su radila dva mlina zamlevewe paprike. Dvadesetih godina u severnom Banatu širila se pro-dukcija paprike i podizali su se mali mlinovi za mlevewe, na primeru Sanadu, Mokrinu, Kumanu. U Potiskom Sv. Ivanu, Novom Beåeju iMelencima papriku su samo sušili, ali ne i mleli, nego su je osuše-nu prodavali mlinovima /V, 27/. Naroåito dobar rod paprike bio je1924. godine, kada se dobijalo po 220—250 venaca po jutru, što je dosti-zalo do 200 vagona. U Vojvodini je tada pod paprikom bilo do 1200 juta-ra, od åega je na Banat otpadalo 275 /V, 27/.

II

Poseban odeqak u poqoprivredi Banata predstavqaju vinogradi iprodukcija vina. Glavno vinogorje u Banatu je vršaåko-belocrkvansko.Naseqavani Nemci su kråili nekadašwe šume i podizali su vinogra-de. Dvadesetih godina XX veka Nemci su imali 10% hibrida, a Srbi iRumuni po pravilu samo hibride. Pred pojavu filoksere vino je bilovrlo jeftino a ono se u Banatu uvek pilo mawe nego rakija i pivo. Po-sle I svetskog rata sam Vršac davao je 1500—1600 vagona, a sa okolinom20.00 vagona vina /X, 197/. U celom vinogradarskom rejonu godišwe seproizvodilo 500—600 hiqada hektolitara vina. Od te koliåine varošVršac davala je 200—250 hiqada hektolitara, vršaåka okolina 80.000,Bela Crkva 120—130 hiqada, susedstvo Bele Crkve 30—40 hiqada i Ban.Karlovac sa okolinom 30—40 hiqada hektolitara /X, 199/.

Lozje je u Vršcu zapremalo 5500 jutara, od åega se treãina nalazilau ravnici a dve treãine u brdima (Kule, Brdo, Kapela, Crvenka, Maga-revo Brdo, Veliko i Malo Središte, Markovac, Kušteq, Mesiã, Gudu-rica, Jabuka, Pesak, Uqma, Nikolce, Pavliš, Ritinovo). Tu je bilo8870 katastarskih jutara, svako jutro sa po 8000 åokota, koji su davali4000 kg vina /X, 112/. Posebno su bili vinogradi u pesku, koji su sepruÿali severno od Ban. Palanke a završavali su se kod Ban. Karlov-ca. U pesku se boqe odrÿavala stara loza, i to dinka i kamewara. Selau pesku su: Kajtasava (Srbi i Rumuni), Dupqaja (Srbi i Rumuni), Gra-

262

bin (Srbi i Rumuni), Sušara (Nemci i Srbi), Ban. Karlovac (Nemcii ponemåeni katolici Krašovani) /X, 199/.

Pošto je filoksera opustošila staru plemenitu lozu, vinogradisu ponovo podignuti od kalemqene loze, na ameriåkoj podlozi. Kalemisu uzeti (izuzev u Markovcu) za kamenku (50%), dinku (30%), smederevku(20%) i nešto rizlinga i burgundskog oporog i meterške loze. U Mar-kovcu je zasaðeno 20% kreaca, 30% rajnskog rizlinga, 10% zelenog sil-vanca, 10% slankamenke, 20% otela. Tu je bilo 70% belog i 30% crnogkalema /V, 154/. Saðewe oplemewene loze koštalo je jutro sa zemqom20.000 dinara (sama zemqa 3000—4000). U Vršcu i susedstvu jutro ople-mewene vrste koštalo je 40—50 hiqada dinara. Jutro sa 8000 åokota da-valo je 500—600 kvintala zrna, od åega bi se dobijalo 70% vina. U Vr-šcu se više pazilo na koliåinu nego na kakvoãu. Åokot „maðarke" rod-ne godine daje po 12.000 litara vodwikavog piãa koje je imalo do 9% al-kohola. Vršaåko crno otelo ima 11—12,5% alkohola. Belo vino sadrÿi9—10% a kreocer 11% alkohola. Belog vina je bilo 80% a crnog 20%.Pre I svetskog rata vršaåko vino se kupovalo u Beåu, Pragu i Brati-slavi. Vino od crnog otela se brzo kiseli, i to åim proðe maj, jer po-drumi nisu dovoqno duboki. Ukoliko vino duÿe stoji prilikom vrewana peteqci i nije izolovano od vazduha, lakše iskiseli. Åim vino po-åiwe da se kvari, ono se destiliše. Bela vina se ne kvare, osim akobure nije puno. Peåuj je uzimao belo vršaåko vino za proizvodwu šam-pawca. Otela su (1928) preuzimali Francuzi i Švajcarci radi bojewasvog vina, pa je te godine sav prinos bio prodat. Groÿðe otelo åestimpresaðivawem gubi neprijatan miris koji podseãa na stenice /X, 200/.

Vinogradi su se ðubrili stajskim gnojivom, jer je veštaåko ðubrebilo još vrlo skupo. Prilikom sadwe otela, zemqa se mora zaorati du-boko 30—40 cm velikim plugom koji su vukli 16—20 kowa. Od xibre sepekla rakija lozovaåa /X, 200/.

Izvoznici vina bila su i pojedina sela u vršaåkoj okolini. Gudu-rica je, primerice, izvozila 500 vagona /X, 192/.

Za vreme I svetskog rata, usled traÿwe crnog vina zbog wegove ja-åine (ali slabog ukusa) kao i zbog lakšeg saðewa, otelo se jako raširi-lo i u vršaåkom vinogorju. Kasnije se otelo proizvodilo da se meša saslabim i otvorenim vinima, da ih „preseåe". Ima mišqewa da bi lozuotela trebalo poåupati pa saditi loze sredweg kvaliteta koje bi davalevino 10—12% alkohola. Pre 1914. godine izvozilo se i groÿðe u Au-striju i Åešku, 20-ih godina se to više nije åinilo. Umesto za Au-striju, u novoj drÿavi vršaåko vino je ušlo u ostale jugoslovenske po-krajine. Za najboqa vina smatrana su beli velš, rizling, od groÿða sabrda Mazdena, Markovca, Belog Brda i Malog Središta. U ostalim de-lovima juÿnog Banata posle 1918. godine bilo je pod lozjem 14.000 juta-ra, od åega 10.000 otela. Za izvoz Vršac je davao 1150 vagona, wegovaokolina 260, Bela Crkva 300, a ostala mesta vinogorja 500 vagona.

Berba groÿða 1922. godine bila je izuzetno bogata, ali zbog veli-kih kiša vino je bilo slabijeg kvaliteta. Veliku teškoãu predstavqaloje pomankawe trÿišta za veãe viškove. Da bi došlo do stranog kupca,

263

vršaåko vino je moralo preãi celu severnu Kraqevinu SHS. Kako je tajprevoz znatno poskupqivao vino, posao se nije rentirao. Åehoslovaåkaje odobravala uvoz 150.000 hektolitara, ali je Britansko poslanstvo uBeogradu izvestilo London da do korišãewa te kvote verovatno neãedoãi.5

Bela Crkva je pod vinogradima imala 7808 jutara, od åega 1348 juta-ra zasaðenih na pesku (Kajtasovo), 1103 jutara u Karlsdorfu, 720 u Su-šari kod Izbišta, 582 kod Dupqaje, 415 u Vraåevom Gaju, 51 jutra; uPalanci, dakle na pesku 4219 katastarskih jutara. Ti vinogradi su zasa-ðeni na domaãoj podlozi. Vina u belocrkvanskom kraju imaju jaåinu9—13% alkohola. Deset procenata celog vina proizvodi se kao desert-nog, a 90% kao obiåno, trgovaåko. U desertna vina spadaju italijanskirizling, traminac i cirfandl. Za vino je najboqe groÿðe sa SiglovogBrda. Celi srez moÿe da da 15000 vagone vina, od åega se veãi deo izvo-zi. Vino od direktne ameriåke loze kvari cenu i ugled vina belocr-kvanskog kraja /X, 156/.

U Alibunarskom srezu bilo je (1924), 3.521, 767 åokota. I tu je ote-lo uzelo maha (1.924,055 åokata). Vino iz 1922. godine ostalo je nepro-dato. Od ispucanog i ubuðavqenog groÿða dobijeno je mutno i neukusnovino /V, 155/.

U Panåevu je bilo zasaðeno 538 hektara pod lozom, i to 185 na ame-riåkoj podlozi. Panåevaåko vino izvozilo se u Beograd i u oblasti tzv.Juÿne Srbije /V, 157/

Vinogradi u Banatu su posle vinarske krize delovawem filoksereobnovqeni pod zaštitom austrijske carine od 1902. godine, kada je uve-dena carina za strana vina od 60 zlatnih kruna za uvezenih 100 kg vina.To je bilo vreme napredovawa vinarstva, ali je izostala gradwa podru-ma, izuzev na veleposedniåkim imawima i kod veãih vinogradara. Vr-šac i Bela Crkva stekli su pristojne podrume. Za vreme rata vinogra-di su bili dosta zapušteni, jer nije bilo radne snage da se oni odrÿa-vaju. Zbog velike potraÿwe vina, vinogradi su saðeni i u ravnici, i tosamo sa boqim sortama. Posle 1918. godine zemqe bivše Habzburškemonarhije uvele su zaštitne carine, te je izvoz jako opao. Poåelo seizvoziti u druge jugoslovenske oblasti. Tu je banatskom vinu jako kon-kurisalo dalmatinsko, što se oseãalo naroåito 1924. godine, kada jeberba groÿða bila odliåna /V, 176/.

Nuzgredni proizvod vina bile su komine, od kojih se pekla rakija.Bela Crkva je izvezla (1931) tri vagona komina /X, 188/. Uzgredni pro-izvod je bio i vinski kamen. Wega je u pomenutom vinogorju (1923) bilo243.814 kg. Sam Vršac je godišwe davao 50—60 hiqada vinskog kamena,koji je kupovala hemijska fabrika u Lisingu za daqu preradu. Vinskikvasac sabirao se krajem godine. U Vršcu ga je (decembra 1924) bilo30—35 vagona, a kupovan je za ishranu krava. Pokušalo se i sa fabrika-cijom vinske kiseline, ali se posao nije rentirao. U Beloj Crkvi jevinski kamen u koliåini od 10—20 hiqada kg sakupqan za jednu beåku

264

5 Ÿ. A v r a m o v s k i , Britanci o Kraqevini Jugoslavije, kw. I, Zagreb 1986, 147.

tvornicu /V, 201/. U Beloj Crkvi je postojala (1931) fabrika likera/X, 189/.

Za razliku od Srbije, Banat nije bio zemqa voãara. U Beloj Crkvije postojao rasadnik, ali u mestu je slabo uspevalo voãe, jer je stalnobilo vetra, mada ne i košave, kao u Vršcu. U prvim posleratnim godi-nama breskva se dosta izvozila u Beograd, a bilo je i nešto kajsija, doksu osnovno voãe bile višwa i trešwa iz vinograda, kao i u preosta-lom Banatu. /X 190, IV 51/. Ceo Banat snabdevalo je Karaševo, na iz-vornom delu Karaša (u Rumuniji), gde je bilo dosta šqive pogodne zarakiju, krušaka karamanki i jabuka mašanskih /X, 197/. U sredwem Ba-natu glavne voãke bile su višwa i trešwa /IV, 51/. U N. Beåeju, u vrtuŠlezingera od osam jutara, bilo je mnogo bresaka i kajsija; kajsije sucepane i sušene, pa izvoÿene i na Zapad i na Istok, a od bresaka sepekla dobra rakija, traÿena u Beogradu /V, 140/. U istom mestu, na spa-hiluku G. Rohoncija, spravqan je sok od maline za Budimpeštu, Austri-ju i Nemaåku (1921/II, 17). U severnom Banatu dominirale su kajsije, na-roåito u Åoki, na imawu Lederera i braãe Åami /V, 51/.

III

Stoåarstvo je u pogledu uåešãa u privredi imalo drugostepenuulogu u Banatu 20-ih godina XX veka, t. j. dolazilo je iza ratarstva.Moÿda bi bilo boqe reãi da je bilo komplementarno ÿitarstvu. Iakosu neka sela drÿala ovce na naåin koji nije stajski, banatsko stoåar-stvo, odnosno stoåarstvo imalo je samo izuzetno karakter pojatskog sto-åarewa, kad su ovce preko letwih meseci boravile izvan matiånog sela,ali to nisu bile prave sezonske seobe, kao u nekim balkanskim obla-stima. Dakle, bilo je stajsko, delimiåno ritsko, a krupna rogata marvai kowi napasali su livade pored stalnog naseqa. Nisu poznati krite-riji o odnosu broja grla i koliåine zemqe. U vreme Turaka u Makedoni-ji je jedna glava krupne stoke išla na 10 dunuma (= hektar obradive ze-mqe).

Najvaÿnija vrsta stoke bile su sviwe, koje su hrawene kukuruzom,iako su ih bokteri izjutra terali na livade, gde su jele šta bi našle.Za gajewe u stajama, oborima, najvaÿniji je bio kukuruz. Stoga najveãibroj sviwa treba traÿiti u kukuruznim zonama Banata. Kovin je bioglavni tovqaå sviwa. Pre I svetskog rata Kovin je u Budimpeštu i Beåizvozio 1750 pari ugojenih sviwa teških od 300 do 600 kg; celi srez jeeksportovao 750 krmadi sliåne teÿine. Za vreme rata, 1914—18. godine,proizvodwa je stagnirala (za razliku od Baåke, gde je uznapredovala).Od 1919. godine proizvodwa se ponovo razbuktala i obnovila izvoz uBeå. Taj ponovni uzlet bio je kratkog daha i zaustavio se uporedo sa op-štom agrarnom krizom. Produkciju sviwa za trÿište ometalo je stalnoskakawe i opadawe cene, veã prema kowunkturama; ponekad su proizvo-ðaåi hranili sviwe celu godinu, åekajuãi pogodnu cenu. Uvoz mršavihsviwa iz Rumunije i Maðarske bio je zabrawen, te je cena mršavih svi-

265

wa bila nesrazmerno viša od uhrawenih tovqenika. Obnova sviwar-stva izvedena je, navodno, sortom iz Šumadije (velika glava, visokenoge, alapqiva), no ta rasa je mnoge oštetila. Ograniåene koristi pru-ÿio je degenerisan soj engleskih belih jorkšira i crnih berkšira (sa-mo za meso); te sviwe alapqivo uzimaju hranu do svog „ukajšewa", t. j.do naslage slanine za dva prsta, a zatim mnoge crkavaju zbog glista ustomaku i zatvora creva. /X, 176/.

Stari Banaãani su ipak najviše cenili svoje bele mangulice, svi-we uzgajane za mast. Mangulica je azijskog porekla i u Banat je stiglaili sa Batuom i Mongolima (1240) ili sa Kosova prilikom velike seo-be Srba (1690) M. Saviã pretpostavqa da je ta vrsta nastala ukrštawemsa šumadijskom sviwom (koja je mrka i viša rastom) i engleskog berk-šira /IV, 142/. To ãe mišqewe biti pogrešno, jer je šumadinka mrkaa berkšir crn, dok je mangulica oniÿa, bela sviwa. Godine 1928. Ko-vin je izvezao 600 komada za inostranstvo i 65o tovqenika za ostale de-love drÿave. U Kovinu je tada bilo 13 velikih tovqaåa, naroåito iz po-rodice Kupusareviã, dok su siromašniji ratari drÿali 2—10 krmeta/X, 176/. U Kovinu je deset privrednika gajilo po 200—300 komada, wih40—50 po 20—30, 25% seqaka po 10—20 grla. Ukupno se u Kovinu godi-šwe tovilo do 2000 sviwa.Najbogatije selo Kovinskog sreza Bavaništedavalo je 2000 sviwa, Deliblato 1000, Gaj 1000, Ploåice 500, Skoroje-vac 500, ili celi srez 7000 tovqenika za pijacu. Sredwi sloj varoša-na imao je u oboru 5—6 komada /X, 179/. Izvoznici sviwa bili su qu-di sa strane: D. Markoviã (Beorad), P. Klefiš (Jagodina), Ivan Put-nik (Bela Crkva), Ivan Petroviã (Smederevo). Bilo je i domaãih tr-govaca (Q. Uroševiã, Zarija Lunga, J. Lazareviã, Maksa Kupusareviã)/X, 176/.

Istoåno od Kovina, Bela Crkva izvozila je pet vagona ÿivih svi-wa, tri vagona masti i tri vagona sirovih kostiju /X, 188/. Ilanxa, saraznovrsnom privredom, izvozila je 1800 debelih i mršavih sviwa i900 prasadi, Margitica 400, debelih i mršavih i 400 prasadi /X, 187/.

Zapadno od Kovina tov sviwa je bio razvijen u Ovåi i osobito, uBoråi. Wihove krupne mangulice su sve vreme preko letwih meseciprovodile u obliÿwem šumskom ritu, a u Boråi i Staråevu hranile suse korewem i dobro su se prasile (6—9 prasiãa). Panåevo je godišweizvozilo 1500 uhrawenika, selo Ivanovo 350 debelih i mršavih sviwa,Brestovac 500 debelih i mršavih /X, 171/. Slovaåko selo Padina eks-portovalo je 500 tovqenika godišwe /X, 171/.

Sviwe za prodaju dogowene su iz dve treãine Banata na najveãi ba-natski vašar u Debeqaåi. Odatle su se izvozile u Italiju, Gråku i Ma-ðarsku. Susedna Kovaåica davala je samo tri vagona debelih sviwa /X,181/. Ali bunar, takoðe u komšiluku, slao je na pijacu åetiri vagona/X, 185/. Uz Begej prema rumunskoj granici Hetin je isporuåivao åeti-ri vagona, Rusko Selo 300 komada, Klarija pet vagona, Sv. Hubert, Šar-levil i Soltur eksportovali su u inostranstvo 800—1000, a u ostale ju-goslovenske oblasti 150—200 komada /X, 201/, Srpska Crwa 400 debe-lih, Srpski Itebej 11 vagona, Begejski Sv. Ðurað 500 grla /X, 202/. U

266

severnom Banatu sviwe su gajene nešto mawe jer to nije bila kukuruznazona. Velika Kikinda je davala 20 vagona, Nakovo 1275 komada za ino-stranstvo i 650 u ostale jugoslovenske oblasti /X, 221/; Mokrin je400—500 tovqenika predavao za izvoz /X, 2220/, a Åoka je izvozila 1200debelih tovqenika /X, 220/.

Mangulic¡ je najviše bilo u banatskom Podunavqu, u Åenti, Ba-randi, Sefkerinu, Perlezu, Crepaji i Opovu. Sviwe su pasle po liva-dama i ritovima, ali zbog podele pašwaka opalo je drÿawe sviwa. UÅoki je veleposednik Lederer hranio 6000 mangulica ispašom deteli-ne. U Barandi, Crepaji i Opovu sviwe su drÿane u åoporima (po 50—80komada), a åopori su u proleãe i do jeseni pasli u ritu, åesto u plitkojvodi; mangulice su prasile po 5—7 prasadi. Te sviwe su u Debeqaåikupovali naroåito tovqaåi iz Subotice. U Debeqaåi su sviwe prodava-ne svakog ponedeqka. Na dan vašara (17. juna) prodavano je po 1500 svi-wa. Na debeqaåku pijacu Kovaåiåki srez bi dogonio 7000 sviwa godi-šwe, i to grube sviwe ameriåke rase, koje su teÿile do 300 kg. Padinaje 1931. godine izvezla 22 vagona takvih krmaka. Kovaåiåani su klalidebele sviwe i tako oåišãene slali u Beograd. Klanica i fabrika sa-lama Herc (iz Ban. Karlovca) kupovala je takve sviwe u Kovaåici /X,279/.

Govedarstvo nije bilo razvijenije u Banatu posle I svetskog rata.Krave su drÿane zarad mleånih proizvoda koje je trošilo, varoško sta-novništvo, a volovi su davno otisnuti sa wiva i drumova. Za kori-šãewe ritova kao najboqi pokazali su se srbijanski melezi simental-skog soja, teški 200—400 kg; te krave davale su samo 4—15 litara mlekadnevno, odnosno 1500 godišwe. Simentalke åiste rase teško se snalazeu ritovima, åesto sa okamewenom zemqom, jer brzo podbiju noge i slaboprimaju sitnu travu; ako se drÿe samo u stajama, dobijaju tuberkulozu.Krave podolske sorte daju još mawe mleka i sporije rastu /X, 179/.Panåevaåki srez je imao 300 goveda /X, 170/. Sa pijace odnosno vašarau Debeqaåi godišwe je izvoÿeno 5838 komada /X, 180/. Ilanxa je drÿa-la 200 goveda /X, 186/, Klarija je imala 150 /X, 201/. Slovaåki Aradac(kod V. Beåkereka) drÿao je 600 grla stoke, hrawene pored Tise. SrpskiItebej je godišwe izvozio šest vagona krupne rogate marve /X, 202/.Åoka je izvozila 300 uhrawenih krava i volova /X, 220/. U severnom Ba-natu 80% goveda je bilo šareno, 18% podolske, a 2% frizijske sorte/X, 223/.

Kriteriji u vezi sa klawem krupne rogate stoke u banatskim grado-vima nisu bili ujednaåeni. U V. Kikindi klali su goveda teška 400 kg,od kojih se dobijalo 200 kg mesa i 10 kg loja. Koÿe bikova teÿile su 35,volova 30, krava 25, a teladi 2,5 kg. Telad od 50 kg davala su 30 kg mesa;godišwe se klalo proseåno 35 bikova, 50 volova i 1000 teladi. U V.Beåkereku je stoka klana dve treãine iz okoline i treãina iz Srbije;krave i volovi teÿili su 350—380 kg, a stariji bikovi od 500 kg reðesu stavqani pod noÿ. U Vršcu su bila popularna telad od 50—60 kg,krave od 125—200, volovi od 125—250, bikovi od 150—300 kg. Tu je

267

krupna rogata marva bila sitna, kao u Smederevu. U Vršcu je godišweklano 1500—2000 teladi, 3000 krava, 500—600 bikova /IV, 125—126/.

U Banatu je uvek bila popularna prasetina, naroåito za vreme zim-skih praznika i slava. Blizina varoških potrošaåkih centara podsti-cala je iznošewe prasadi na pijacu. U Panåevu, gde je, zbog susednogBeograda potrošwa bila poveãana, prasad su hrawena u broju od 2000.Jagweãe meso je bilo mawe omiqeno, ali je isti srez trÿištu isporu-åivao isti broj jagwadi /X, 170/. Treba reãi da ravniåarsko jagwe nemakvaliteta planinskog jagweta. Slovaåki Aleksandrovac je isporuåivaomawi broj prasadi i jagwadi /X, 186/. Jagwad su teška 15, ovce 35—40,a ovnovi 40—50 kg. U V. Beåkereku je 1922. godine zaklano 3082 ovaca i5375 jagawaca, 111 prasadi, 2387 krava, 160 volova, 58 bikova i 7 bivola/IV, 125—26/. Selo Boka je godišwe izvozilo oko 2500 jagwadi /X,185/. U severnom Banatu i Baåkoj, od V. Kikinde do Subotice, ugojeniovnovi su bili teški 100—120 a par ovaca 80—100 kg /III, 11/.

Ovce su se u iole znaåajnijem broju drÿale samo u nekim selima.Ilanxa je ishrawivala 4000 ovaca /X, 180/. Panåevo je u svom srezu dr-ÿalo do 1000 grla /X, 170/. Ovce su imali i Bavanište /X, 96/, Deli-blato, gde izraðuju ovåiji sir za prodaju; Bavanište proizvodi 3000 aDeliblato 2000 kg. Ovce su davale pola litre mleka dnevno, odnosno60 litara godišwe, od åega se dobijalo 10 kg sira. Ugojeni ovnovi da-ju 30—35 kg mesa, ovce muzare 20—22 kg. Od ovaca se striÿe kilogrami po vune /X, 179/. Iz Jarkovca se izvozi 700—800 glava krupne roga-te marve i oko 400 ovaca /IX, 181/. U Beloj Crkvi krave su drÿali na-roåito Nemci. Iz Dupqaje se godišwe izvozilo åetiri vagona ovaca/I, 191/.

Gde je bilo ovaca bilo je i vune. Banatska vuna ne pokazuje naro-åiti kvalitet. U Banatu se gaji ovca cigaja (ukrštena), te se dobijamekša i oštrija cigaja-vuna, krosbred-vuna (od boqe ukrštene rase),ali koja sadrÿi mnogo åiåaka. Oštra vuna dugaåke dlake, xakel-vuna,dovozi se iz okoline Alibunara i Kovaåice. Vuna skinuta sa leða tak-vih ovaca pri prawu gubi 30% teÿine. Banat, Baåka i Barawa su prvihgodina III decenije XX stoleãa davali godišwe oko 200 vagona lošijevune. /IV, 178/.

Laka nabavka vune uticala je na izradu prostirki i ãilimova poselima: Srpskom Elemiru, Melencima, Kumanu, Tarošu, Beodri. Ta se-la su proizvodila oko 600 srpskih ãilimova godišwe; ãilimovi su seizraðivali i u gradovima V. Beåkereku i Panåevu /X, 44—46/. Naåel-nik Ministarstva M. Saviã predlagao je da se osnuje štofara u Kova-åici, s obzirom da je veãih radionica veã bilo u V. Beåkereku i Toma-ševcu, ali u rukama Nemaca /X, 184—5/.

S obzirom na rogatu marvu, postojala je stabilizovana produkcijamleka, sira i nešto masla.Jarkovac je izvozio 150 kg sira. Kravqi sirsu pravili osobito Nemci, pa se zato u Beogradu i po susednim grado-vima i nazivao švapskim sirom. Srbi i Rumuni su radije izraðivaliovåiji sir. U nemaåkom selu Åesterek (pored Begeja) godišwe se proiz-vodilo 7500 kg kravqeg sira /X, 201/.

268

Glavna pijaca za banatski sir bila je u Beogradu. Godine 1922. uBeograd je uvezeno 100.083 kg sira, od åega je na banatski otpadalo20.000. Svakog dana je na beogradske pijace dovoÿeno 500 kg, i to ne sa-mo kravqeg nego i ovåijeg iz Banata; taj ovåiji banatski sir bio je pr-vorazredan, ali i treãeg reda, gorak ili uskisao /IV, 186/.

U Banatu je 1920—21. godine poåela proizvodwa kaåkavaqa, i topreko zime. U selu Boåar godišwe se pravilo šest vagona kaåkavaqa.To je bila proizvodwa prve godine, a 1922. i 1923. godine u trgovinskumreÿu je unošeno sto vagona. Po ukusu banatski kaåkavaq se razlikovaood pirotskog, jer se pirotski izraðivao, i od dodatog kozjeg mleka, abanatski samo od ovåijeg, što je bio razlog da je banatski prodavan5—6 dinara jeftinije. Pirotski proizvoðaåi su veã prve godine svogdolaska u Banat ušli u osam banatskih mesta i napravili deset vagonakaåkavaqa; došli su neki iz Makedonije, pa i jedan iz Soluna. U Boåa-ru je produkciju razvio Vasa Ogwanoviã; na kikindsku pijacu iznosioje šest vagona /IV, 182; X, 220/. Odmah posle toga proizvodwa je uposta-vqena i u susednim selima — Mokrinu, Padeju, Beodri, Karlovu (Mi-loševu), Iðošu i Sajanu, te je veã 1923. godine iz tih sela na pijacuotpremqeno deset vagona kaåkavaqa. Iste, 1923. Piroãanci su poåeliproizvodwu i u Vrawevu, Karlovu (Dragutinovu), u Derowi, Melenci-ma, Åoki, Ÿomboqi i drugde; pravili su obiåno po vagon ili vagon ipo, ali je bilo i veãe produkcije, na primer Marinko Sokoloviã je uDerowi, Mošorinu i Staparu proizveo 36.523 kg (1923) /IV, 182/. Kra-jem 20-ih godina Ogwanoviã i Pajÿ su u Boåaru i filijalnim radioni-cama proizvodili 10—15 vagona kaåkavaqa, vagon belog srpskog sira ivagon masla. Mleko su nabavqali u srezovima Kikindskom, Novokaÿi-škom i Novobeåejskom. Oni su 1924. godine slali sireve u Carigrad,odakle su ga eksportovali u Tursku i u Egipat. Letwih meseci radilisu sa 40—60 radnika, a zimi sa 5—10 radnika jugoslovenskih drÿavqa-nina; raspolagali su instalacijama i podrumima /X, 73—4/.

Pored Nemaca i Srba, kao mlekari i sirexije istakli su se krajem20-ih godina emigranti Rusi, koji su se naselili i u nekim selima.Preko leta su u Banatu, pod firmom jugoslovenskih graðana, radili iGrci, dovodeãi svoje radnike. Konkurenciju i plasman sireva åinilesu i firme iz Rumunije, gde je bilo više ovaca nego u Banatu a niskavrednost rumunskog novca omoguãavala je jeftiniju produkciju. Kasnijesu proizvoðaåi iz Banata podigli hladwaåe u Solunu i preteÿno izvo-zili u Egipat, gde je rumunska konkurencija bila slabija. Od 1926. go-dine konkurenti su postali i Italijani i Turci, koji su takoðe raspo-lagali sa više stoke. Proizvodwa mleka uåinila je da su se mnoge ora-nice pretvorile u livade. To nije uticalo na sniÿewe proizvodwe, ko-ja se smawivala. Kada je 1929. godine nastala opšta privredna kriza,koreni banatske proizvodwe sireva i kaåkavaqa bili su dovoqno jakida izdrÿe krizu /X, 74—75/.

Maslo je u Banatu mawe proizvoðeno, mada je sluÿilo i za proiz-vodwu kaåkavaqa. Proizvoðaåi masla bila su sela: Boka, Perlez, Ele-mir, Melenci, Kumane i Boåar /V, 184/. Maslo se pravilo uz ostale

269

mleåne proizvode. U Åestereku Janoš Tot je imao mlekaru, koja je godi-šwe izraðivala 500 kg butera, graera 500 kg, trapista 8000 kg, romade-ra i kamenberga po 100 kg, posnog sira 200 kg, slatkog sira 15.000 kg;robu je prodavao u Beogradu, V. Beåkereku i Zomboqi. Imao je ruåne imehaniåke mašine. U selu Jabuci Peter Štroser je proizvodio 800 kgbutera; raspolagao je separatorom i drugom mehanizacijom. U istom se-lu je wih 12 proizvodilo maslo, nabavqajuãi mleko od drugih. U sred-webanatskim mestima, kao u Perlezu i susedstvu, izraðivali su kaåka-vaq od ovåijeg i kravqeg mleka. Taj kaåkavaq je bio jeftiniji od pirot-skog, te je prekrio pijace i radwe Beograda /III, 19/.

Loj u Banatu sluÿio je ne za hranu nego za industrijsku preradu.Pijaca za loj bila je Bela Crkva, gde se godišwe sabiralo 10.000 kg go-veðeg i 4000 kg ovåijeg loja. Loj je slat u velikobeåkereåku fabriku sa-puna i sveãa, koja je trošila 15 vagona loja, 40% stranog i 60% doma-ãeg, boqeg/V, 80/.

Gajewe kowa ima u Banatu veãi znaåaj. Oni su pre 1914. godine bi-li izvoÿeni u balkanske zemqe i u Italiju. U pogledu rase reå je ougarskom soju, u Banatu boqe vrste, a po gradovima teški štajerski ko-wi za prevoz teškog kabastog tereta („lastvagen"), nameštaja, mašinai sl. Glavno mesto kupoprodaje bio je veliki vašar u Debeqaåi, odakleih se godišwe izvozilo 5197 /X, 180/. U severnom Banatu 50% kowa subili noniusi, 30% gidrani, 15% razni mešanci, 3% mešanci sa en-gleskim i 2% sa arapskim kowima /X, 223/. Trgovaåko-zanatska komorau V. Beåkereku raåunala je da se iz Banata godišwe izveze 10.000 kowa aostali u druge oblasti Kraqevine SHS /IV, 133/. Iz Banata se izvozilai kowska dlaka, najviše sa grive a kod uginulih kowa i iz repa. Cenadlake je (1919—24) iznosila 10—13 dinara a kasnije više. Izvozna me-sta bili su V. Beåkerek i V. Kikinda (160 kg godišwe). Kowska dlakaupotrebqavana je za izradu sita /V, 70—71/.

Kako su sviwe i rogata stoka dosta klane, koÿa je bilo na pretek.Glavno mesto za sakupqawe koÿa (i kowskih) bio je V. Beåkerek, gde jepostojala i fabrika za izradu koÿa. Od teleãe i uopšte goveðe koÿeizraðivan je u V. Beåkereku boks; kvalitetniji je bio boks od šarenihgoveda. Teleãe koÿe (bez glave) teÿile su 3—5 kg, kravqe 20—25, voluj-ska 40—60, a koÿe bikova 50—70 kg. Koÿe od krupne rogate marve slu-ÿile su izradu ðona. Ovåije koÿe od vrste cigale koristili su ãuråije.Beåkereåki boks bio je boqi i od austrijskog. Koÿe beåkereåkih izvo-znika najviše su se upuãivale u Suboticu, a preko we u sredweevrop-sko inostranstvo /IV, 170/.

Iz Banata se priliåno izvozila ÿivina, kao i jaja. U Banatu je dr-ÿana ÿivina raznih rasa. U novije vreme beli leghorn i krupna šarenarasa Plimuta (engleske i ameriåke rase). Te rase su se razlikovale poboji mesa (belo, ÿuãkasto) i nogama (ÿute, crne). Izvoznici ÿivinebile su opštine: Srpski Aradac, Belo Blato, Klek, Srpska Neuzina,Elemir, Katarina, Seåaw, Ban. Despotovac, Kniãanin, Perlez, Opovo,Kraqeviãevo, N. Beåej, Dragutinovo, Bašaid, Kumane, Torda i Banat-ski Dvor škope petlove, jer oni su pola ili ceo kilogram teÿi od ne-

270

škopqenih. Pošto je ÿivina za prodaju dobro hrawena, izvoznici jedohrawuju još samo 4—5 dana. Ãurke imaju nezgodnu osobinu da ne jedurado kad promene dvorište. U treãoj deceniji XX stoleãa ÿivina senije izvozila ÿiva nego zaklana i oåišãena. Ÿiva ÿivina je teÿila uparu 2—2,5 a zaklana 1,75—2 kg u paru. Zaklana hrawena ãurka teška je4,5—6 kg. Ÿivina u Banatu je teška koliko i ona iz Maðarske, jedinoje kokoš iz Keåkemeta nešto teÿa. Ÿivina iz Banata se izvozila odavgusta do aprila, najviše u Austriju i Nemaåku, nešto i u Švajcar-sku. Izvoz ÿivinskog mesa iz Banata godišwe iznosi 500.000 kg gusakai pataka i 1.200,000 kokoši /VI, 115—16/. Šest izvoznika iz V. Beåke-reka (1931) izvozilo je godišwe 150 vagona ÿivine, 195 vagona jaja. Iz-voznikâ je bilo i u V. Kikindi i Panåevu. Jaje je u proleãe u severnomBanatu teÿilo 50, a u juÿnom 52 grama. U beåkereåkim jajarnicama jaje jeteÿilo 48—52, a u panåevaåkim 52—56 grama. Eksport ÿivine iz V.Beåkereka (1923) iznosio je 145 vagona, a iz Panåeva 15 vagona. U istovreme izvoz jaja iz V. Beåkereka je dostigao 155 vagona, iz Panåeva 40vagona, iz V. Kikinde više vagona /IV, 154, 157—8/.

Uzgoj gusaka je bio vaÿan. Guske uopšte karakterišu Banat. Velikipotrošaåi gušåijeg mesa i masti su jevrejske opštine, a po gradovimaVojvodine bilo je nekoliko hiqada Jevreja. U V. Beåkereku su imali po-sebnu mesarnicu u kojoj su prodavani delovi gušåijeg mesa. Guske sunajviše izvoÿene sa debeqaåkih vašara i iz N. Beåeja; Kikinda je go-dišwe za izvoz odvajala 800 gusaka. Od tog broja 3000 kqukanih gusakaišlo je u Suboticu /V, 633/. U Debeqaåi su radila tri trgovca koji sukupovali sve guske koje su drÿane u okolnim selima, te su ih daqe kqu-kali i klali. Proizvoðaåi gusaka su bile Maðarice i Slovakiwe. Ma-ðarice od 10—15 godina bile su gušåarke, majstorice u åupawu perja ikqukawu gusaka. Dvadeset gusaka davale su perje za jedan puniji jastuk.Guske se kqukaju tri nedeqe i guska za to vreme pojede od 3 do 7 kg kuku-ruza. Patke se kqukaju dve nedeqe, za koje vreme pojedu; do 5 kg kukuruza.Dobro hraweno paåe je za šest nedeqa poraslo za peåewe; paåe se ugojinaroåito od kuvanih creva i punoglavaca. /X, 271/.

Kod seqaka po gradovima kao ukrasna sorta drÿane su crno-belemorke, ÿivina arapske sorte, u pogledu teÿine slabije od kokošaka,ali sa ukusnijim mesom. Neka sela su se u neku ruku specijalizovala zaodgoj ÿivine. Dolovo je godišwe u trgovinu otpremalo 70.000 komadaÿivine i 250.000 jaja /X, 171/. Selo Boka je godišwe izvozilo 15.000komada ÿivine i milion jaja /X, 185/.

Prema izveštaju Trgovaåko-zanatske komore u V. Beåkereku, iz Ba-nata se godišwe (1923) izvozilo 15 vagona åupanog perja sa ÿivih gusa-ka, 100 vagona od zaklanih gusaka i pataka i 7 tona kokošijeg perja. Iz-voznici su bile dve firme iz V.Beåkereka, dve iz V. Kikinde i jednaiz Subotice. Dvojica izvoznika iz Vršca eksportovala su vagon i pogodišwe /IV, 160/ Perje su sakupqali posebni skupqaåi ili oni kojisu skupqali i krpe.

Svilarstvo u Banatu potiåe još iz XVII veka, kada su Banatom vla-dali Turci. Od tog vremena saðeni su dudovi. Austrija je iz merkanti-

271

listiåkih razloga pomagala odrÿavawe dudova zbog ishrane svilene bu-be. Središta za gajewe svilene bube i izradu kokona bili su Panåevo iBela Crkva. Bez veãih filatura, seqanke u juÿnom i sredwem Banatuznale su da razvijaju kokone i da tkaju svilene niti. Tako je sve do Dru-gog svetskog rata postojala domaãa radinost tkawa, obrezivawa i bojewasirove svile. Svilarstvo je veã '20-ih godina poåelo da nazaduje, zatošto dudova stabla nisu dobro odrÿavana. Od dudiwa je seqak krišompekao rakiju, koja nije naroåito ukusna, ali je bila jaka, kada bi se ufazi kišeqewa upotrebio šeãer. Dudovaåu je peklo gotovo svako doma-ãinstvo u Uzdinu; kad bi u selo dolazili finansi, zvono sa crkve jeupozoravalo da se sakriju kazani.6 Orlovat je takoðe bio poznat po pro-izvodwi dudovaåe od belih, crvenih i crnih dudiwa /X, 282/.

Iako je Banat izrazito kontinentalna oblast, imao je razvijenoribarstvo, kako na Tisi i Dunavu, tako i na rekama koje su tekle saKarpata i iz velikih veštaåkih ribwaka. U priobaqu Dunava postojalasu ribarska sela, gde su se stanovnici bavili iskquåivo ribarewem.Oko Kovina takva sela su bila: Opovo (na Tamišu), gde se godišwehvatalo 80.000 kg ribe, Kovin sa 2500 kg, Panåevo sa lovinom od50—60.000 kg, od åega se 7000—8000 sušilo a 2000—3000 solilo. Od ri-bqih vrsta glavni su bili šarani, somovi i smuð. U selu Ivanovo ra-dilo je 65 profesionalnih ribara, od åega su 20—25.000 kg preuzimalitrgovci specijalizovani za promet ribe. U Boråi je 20—30 ribara go-dišwe hvatalo 20.000 kg ribe. U Jabuci je lovilo 14 ribara, koji bi go-dišwe uhvatili 10.000 kg ribe /V, 92/.

U Panåevu je lovilo 12 profesionalnih ribara. Najviše ribe jekupqeno u Sibnici, Šebešu i barama — Kalovitoj, Riovu, Širokoj,Dubokoj, Velikoj, u Åekqancu, Stevancu, adi Huji, Starevoj adi, u Du-najcu Boråe i Ovåe, kod Svetleãe kule, u Staroj Boråi, u åijoj su reåi-ci postojale pregrade za zaustavqawe riba. Ulov je bio razliåit, što jezavisilo od toga da li je voda više puta godišwe rasla ili opadala. Uproleãe, ako se voda duÿe drÿi, riba se isplodi i za lov je ima dve-trigodine; ako je voda brzo otekla, riba je sitna i drÿi se jama na dnu rekeili bare. U Panåevu se na prodaju iznosi: 10 do 100 vagona godišwe.Bilo je godina kada je voda sedam puta rasla i tada je riba bilo u izo-biqu. Od 40 vagona ribe uhvaãene oko Panåeva, dve treãine su šaranii somovi, a treãina je bele ribe. Keåiga ima izmeðu Vinåe i Ritopeka;ona se lovi kad voda u Dunavu opada (juna i jula). Do Panåeva doplovijeguqa teška 2—3 kg. Nekad uzvodno zaluta i jesetra /X, 266—67/.

Prema raåunawu Trgovaåko-zanatske komore u V. Beåkereku, u Bana-tu se godišwe uhvati 270.000 kg ribe, od åega 240.000 šarana, somova65.000, 25.000 kg smuða i keåiga. U Dunavu se ulovi 90.000 šarana, so-mova 40.000, smuða 15.000. Iz Tise je vaðeno 30.000 kg šarana, 10.000 kgsomova, 208 kg smuða. U Tamišu, Begeju i Karašu lovilo se godišwe

272

6 Uzdinski Rumuni su pre 1914. godine saåekivali dvokolice Panåevaca sa vinomiz Vršca, te bi u toku noãi svrdlom u toku mimohoda otvarali burad, a iz kuãe su ispa-dale ÿene i deca te bi vedrima prihvatali mlaz vina.

10.000 kg šarana, somova 15.000, smuða i keåiga 2000 kg. Na Dunavu iTamišu u sredwem Banatu lovilo se do 20.000 kg ribe u Senti, Sakula-ma, Idvoru i Uzdinu. Na Tisi se najviše lovi u Novoj Kawiÿi; na Be-geju u Jaši Tomiãu.

U Eåki, juÿno od V. Beåkereka, postojala su dva veštaåka ribwaka,od kojih je veãi ribwak pokrivao 900 jutara a mawi Paje Pina proizvo-dio pola vagona ribe. Veãi ribwak pripadao je vlastelinstvu i izvo-zio je 28 vagona ribe, od åega pola vagona somova. Pored šarana u veli-kom ribwaku su zapaãeni liwaci, koji jedu otpatke od šarana. Za is-hranu šarana bacano je stajsko ðubre, u kojem su se stvarali crvi, po-sebno popularni kod šarana. /X, 202; V, 103/ Vlasnik maweg ribwakaJozo Lovrekoviã (1924) nameravao je da ribwak proširi još sa 2000 ju-tara /IV, 103/.

Po banatskim barama ÿivi velik broj pijavica. Apotekar Serdahe-qi u Egejskom Sv. Ðurðu kupovao je godišwe po 200 kg pijavica, od åe-ga je polovinu izvozio u Italiju, a mawe koliåine u Nemaåku i Åeho-slovaåku /V, 108/. U starijoj medicini pijavice su usisavale krvi qu-dima sa previše krvi ili jakim krvnim pritiskom.

IV

U ruralnu privredu spadaju još neke privredne grane.Lekovito biqe raznog naziva sakupqa se u sredwem Banatu. U Be-

gejskom Sv. Ðurðu postojale su instalacije za sušewe, seckawe i pako-vawe biqa, koje je izvozila specijalizovana firma u V. Beåkereku. Ma-gacin takvog biqa imao je i Izidor Šlezinger u N. Beåeju. Biqe je ku-povano i u Mokrinu. Time su se naroåito bavili Nemci. Izvoz biqa uNemaåku je opao jer je Maðarska zbog slabe dinarske valute jako konku-risala jugoslovenskom izvozu /V, 60; X, 203/.

U Banatu se negovalo i seklo vrbovo pruãe. Vrba je rezana svakedruge godine /X, 219/. Oko 60% banatskog pruãa išlo je u Apatin, po-znatim korparima, a 10% su preuzimale uprave zatvora u Panåevu, BelojCrkvi i V. Beåkereku za rad zatvorenika, dok su preostalih 20% zadr-ÿavali zemqoradnici za svoje potrebe /IV, 89/. Pleterstvo je bila kuã-na radinost koja je zapošqavala deo slobodne radne snage /X, 180/.

Pored reka i bara u Banatu rasla je trska koja se sekla i upotre-bqevala za razne potrebe. Trska i rogoz rasli su u veãim koliåinama uKovinskom srezu. Trska je sluÿila za pokrivawe zgrada, za izradu tava-nica po stambenim jedinicama, pri peåewu cigqe, a rogoz za peåewecigqe i kao materijal za vezivawe. Pored Tamiša u Kovaåiåkom srezubilo je trske na oko hiqadu jutara u Jarkovcu, Opovu i Crepaji. U No-vokneÿevskom srezu ima trske u Åoki na 120 jutara, u N. Kneÿevcu 15jutara, u Krsturu 20 jutara. U Panåevaåkom srezu trska se sekla u seli-ma: Ovåa, Boråa, Staråevo, Omoqici, Ivanovo i Jabuka. U Vršaåkomsrezu rogoz raste na 60 jutara, a trska na 10. U Novobeåejskom srezu tr-ska raste u Melencima (85 hektara), Beodri (60), Dragutinovu (26), Ku-

273

manu i Tarošu (42) N. Beåeju (10), Vrawevu (5 hektara). U srezu Veliko-beåkereåkom trske ima u Srpskom Aradcu (200.000 snopova), Elemiru,Muÿqi, Jankovom Mostu, V. Torku, Lukaåfalvi, Perlezu, Rudolfgnadu,Rogendorfu, a u Belocrkvanskom srezu u Palanci, Kajtasovu, Karsdor-fu, Nikolišu /II, 41—42, 1922/.

Banat nema mnogo šuma, te nema ni drveta. Vagon drva iz Rumunijekoštao je 3770, a iz ostalih oblasti Kraqevine SHS 4240 dinara /V,112/. Ipak, od seåe drva i rada na pesku izdrÿavali su se seqani u srp-skom selu Dubovik /X, 179/.

Proizvodwa cveãa spada u retke grane poqoprivredne delatnosti.Rasadnik voãa Georgijeviãa u Beloj Crkvi proizvodio je i cveãe /X,189/. Nešto kasnije veãi proizvoðaå cveãa bio je Lederer /X, 189/ uÅoki.

Korišãewe peska, šqunka i kamena takoðe spada u ruralnu pri-vredu. Peska i šqunka je bilo u dovoqnoj koliåini u Belocrkvanskomsrezu, ali su ti resursi slabo korišãeni zbog skupog prevoza /X, 189/.

U V. Beåkereku je postojala industrija mermera, granita, sideritai veštaåkog kamena. Godišwi kapacitet iznosio je 25—30 vagona siro-vog kamena /214/. Kamen se dovozio sa strane, te takvo korišãewe nijespadalo u ruralnu privredu Banata, a prerada u gradu spadala je u urba-nu privredu. Sliåno je bilo i sa razvijenom proizvodwom crepa i ci-gqe, gde je ilovaåa bila banatska, ali se prerada ilovaåe obavqala uokviru urbane privrede.

U okvir ruralne privrede spadale su i blatne bawe Rusanda u Me-lencima i Blatno kupatilo u Barandi /X, 271/. U jednom selu se iz bu-nara vadi gorka voda koja se prodaje u okolini da posluÿi kao stranagorka voda (za regulisawe stolice).

* * *

Kao što se vidi, ruralna privreda bila je vrlo raznovrsna, kori-šãewe resursa bilo je priliåno intenzivno i ta privreda je bila iz-vozno orijentisana.

RURAL ECONOMY OF BANAT IN 1919—1931

by

Bogumil Hrabak

Summary

On the basis of the reports received by the Ministry of Commerce and Industry,analysed by its head M. Saviã, the author first surveys the geological composition ofthe soil, ownership structure in the agriculture and the effects of the resettlement. Thefirst part presents the characteristics related to the cereals, oil crops, sugar beet, potato,vegetables, hemp, flax and hay. The second part analyses wine and fruit growing. The

274

third section is dedicated to cattle-breeding, particularly to pig-breeding and fishery, aswell as to the processing of cattle-breeding products. The last section discusses the mi-nor branches of rural economy: gathering of medicinal herbs, flower-growing and thesimilar enterprizes.

Rural economy of Banat was diverse, the use of resources quite intensive, so theproduction was export-oriented.

275