01_IT_u_IS

I poglavlje

1 UVOD U IT I KONCEPT INTEGRISANOSTI U N-DIMENZIJA UZ MODEL IZVRSNOSTI,

NA PLATFORMI STANDARDIZACIJE I PRIMERIMA IT U SISTEMU OBRAZOVANJA

S a d r � a j

1 UVOD U IT I KONCEPT INTEGRISANOSTI U N-DIMENZIJA UZ MODEL IZVRSNOSTI, NA PLATFORMI STANDARDIZACIJE I PRIMERIMA IT U SISTEMU OBRAZOVANJA .................................................1

Neki elementi predgovora za I poglavlje.......................................................................4

I deo: UVOD U IT I KONCEPT INTEGRISANOSTI U N-DIMENZIJA UZ MODEL IZVRSNOSTI, NA PLATFORMI STANDARDIZACIJE.........................................5

1.1 Uvod u IT i terminologiju kroz izvode iz rečnika JUS ISO/IEC 2382-1 do 2382-34 ............................................................................................................5 1.1.1 Terminolo�ko op�ti aspekti integrisanosti IT kroz 12 standardizovanih

oblasti ..................................................................................................................5 1.2 IT u integrisanim sistemima organizacije rada i noviteti JTC 1... .......................7

1.2.1 Druga dimenzija integrisanosti IT kroz 12 aspekata ............................................7 1.2.2 Primer predmeta �Organizacije rada� kroz 12 aspekata IT ...............................8

1.3 Model liderstva (leadership) u untegrisanim sistemima menad�menta .............8 1.3.1 Uvodne osnove liderstva i TQL............................................................................8 1.3.2 Treće poglavlje kroz 12 aspekata IT u integrisanim sistemima............................9 1.3.3 Primer predmeta �Psihologija� kroz 12 aspekata IT .............................................9

1.4 Razvojni koncepti � softverski in�enjering .......................................................10 1.4.1 Integrisanost koncepta sa modelom izvrsnosti ..................................................10 1.4.2 Ka razvoju i dokumentaciji IMT sistema kroz 12 aspekata integrisanosti IT ......10 1.4.3 Razvoj generacija računara i IT kroz 12 aspekata integrisanosti.......................11 1.4.4 Primer predmeta �Tehničko crtanje� kroz 12 aspekata IT ..............................12

1.5 Uvod u komunikacije, WBL, E-poslovanje .......................................................12 1.5.1 Ka Internetu - petom segmentu kroz 12 aspekata integrisanosti IT...................12 1.5.2 Primer predmeta �Komunikologija� kroz 12 aspekata IT...................................12

1 UVOD U IT I KONCEPT INTEGRISANOSTI � �. Micić

2 1.6 Uvod u permanentno učenje, partnerstvo podr�ano �lokalnim�

tehnologijama................................................................................................. 13 1.6.1 Ka �estom poglavlju knjige kroz 12 aspekata integrisanosti IT ......................... 13 1.6.2 Primer predmeta �Elektrotehnika sa elektronikom� kroz 12 aspekata IT ...... 13

1.7 Uvod u računarsku grafiku, On-line novosti JTC 1 potkomiteta u IT ............... 14 1.7.1 Ka inovacijama kroz 12 aspekata integrisanosti IT ........................................... 14 1.7.2 Primer predmeta �Tehničko crtanje pomoću računara� kroz IT ..................... 14

1.8 Uvod u procese integrisanih sistema podr�ane IT (primer obrazovanja) ........ 15 1.8.1 Koncept studija i E-materijala na primerima procesa obrazovanja ................... 15 1.8.2 Ka IMT sistemima kroz 12 aspekata IT u integrisanim procesima .................... 15 1.8.3 Primer sa studija � uvodne stranice predmeta �ICT 1�i �IT�............................... 16

1.9 Uvod u resurse IT u integrisanim sistemima ................................................... 16 1.9.1 Ka devetom poglavlju knjige kroz 12 aspekata IT i integrisanje resursa........... 16 1.9.2 Primer predmeta �Ekonomija preduzetni�tva� kroz 12 aspekata IT................ 17

1.10 Uvod u interfejse IT, u operativne i druge sisteme........................................ 18 1.10.1 Koncept IT u integrisanim sistemima E-poslovanja......................................... 18 1.10.2 Primer uvoda u OS kroz 12 aspekata IT ......................................................... 19 1.10.3 Konfiguracija sistema kroz 12 aspekata integrisanosti IT ............................... 19

1.11 Uvod u dru�tvo znanja i prateće sisteme ...................................................... 20 1.11.1 Sa IT ka dru�tvu znanja, uz standardizaciju IT i integrisanost ........................ 20 1.11.2 Ka XI dru�tvu znanja kroz 12 aspekata IT u integrisanim sistemima

menad�menta znanjem..................................................................................... 20 1.12 Uvod u rezultate i primene IT na platformama OpenSource, OPISys... ........ 21

1.12.1 Ka rezultatima kroz 12 aspekata integrisanosti IT........................................... 21 1.12.2 Primer predmeta �Menad�ment kvalitetom� kroz 12 aspekata IT................. 22 1.12.3 Očekivani rezultati uvodnih primena, počev od standardizacije

terminologije IT.................................................................................................. 22

II deo: UVOD U TERMINOLOGIJU IT KROZ IZVODE IZ STANDARDIZOVANIH REČNIKA ................................ 23

1.1 Uvodna standardizovana terminolo�ko-pojmovna tumačenja u IT.................. 23 1.1.1 Osnovni termini i definicije (prema rečniku ISO/IEC 2382-1:1993) ................... 23 1.1.2 Upravljanje, integritet i sigurnost (izvod iz rečnika ISO 2382-08:1986, JUS I.

A0.018:1992)..................................................................................................... 27 1.1.3 Pouzdanost, odr�avanje i raspolo�ivost (izvod iz ISO/IEC 2382-14:1997) ....... 28

1.2 Standardizacija terminologije u oblastima organizacije podataka... ................ 29 1.2.1 Organizacija podataka (izvodi iz rečnika ISO 2382-04:1987) .......................... 29 1.2.2 Predstavljanje podataka (izvod iz rečnika ISO 2382-05:1989).......................... 31 1.2.3 Priprema i rad sa podacima (izvod iz rečnika ISO 2382-06:1987) .................... 33

1.3 Terminolo�ko standardizovana podr�ka u oblasima programiranja... ............. 34 1.3.1 Operacione tehnike i ve�tine (izvod iz standarda ISO 2382-10:1979) .............. 34 1.3.2 Programiranje računarima (ili programiranje pomoću računara -ISO/IEC

2382-07:1989, kratak osvrt ) ............................................................................. 36 1.3.3 Programski jezici (ISO/IEC 2382-15:1999) ....................................................... 36

1.4 Standardizacija terminologije razvoj a sistema ............................................... 37 1.4.1 Terminolo�ko-pojmovna tumačenja kroz rečnik JUS ISO 2382-20................... 37

1.5 Izvodi iz rečnika za povezivanje otvorenih sistema......................................... 41

1.1 Uvod u terminologiju IT kroz izvod iz ISO/IEC 2382-1, �- 8, � 2382-34

3

1.5.1 Komunikacija podacima (ISO 2382-09) .............................................................41 1.5.2 Otvoreni sistemi za povezivanje (OSI - ISO/IEC 2382-26) ................................44

1.6 Iz rečnika standardizacije umre�avanja opreme i sistema...............................46 1.6.1 Distribuirana obrada podataka (ISO 2382-18) ...................................................46 1.6.2 Lokalne mre�e (LAN - ISO/IEC 2382-25)...........................................................47

1.7 Standardizacija terminologije u oblasti računarske grafike ..............................50 1.7.1 Generalni koncepti (izvod iz ISO 2382-13.01).....................................................50 1.7.2 Predstavljanje i skladi�tenje slika (izvod iz ISO 2382-13.02) ..............................51 1.7.3 Prikaz slika (izvod iz ISO 2382-13.03).................................................................52 1.7.4 Funkcionalne jedinice (izvod iz ISO 2382-13.04) ................................................53 1.7.5 Operativne metode i procesi (izvod iz ISO 2382-13.05)......................................55

1.8 Prateća terminolo�ko-pojmovna tumačenja.....................................................58 1.8.1 Izvodi iz rečnika - procesorske jedinice (ISO/IEC 2382-11)...............................58

1.9 Terminologija periferala IT kroz izvode iz rečnika standarda...........................60 1.9.1 Terminolo�ko-pojmovna tumačenja iz drugog dela periferne opreme (izvodi

iz rečnika ISO/IEC 2382-12) ..............................................................................60 1.10 Da li je terminologija IT u oblastima interfejsa dovoljno definisana? ..............62 1.11 Prateća terminolo�ko-pojmovna tumačenja...................................................62

1.11.1 Terminolo�ko-pojmovna tumačenja iz prvog dela periferne opreme (izvodi iz rečnika ISO/IEC 2382-12) ..............................................................................62

1.12 Izvodi iz nekih rečnika za usluge... ................................................................66 1.12.1 Baze podataka i OS (izvodi iz standarda ISO/IEC 2382-17)............................66 1.12.2 Automatizacija usluga (izvod iz ISO/IEC 2382-27) ..........................................69

III deo: KONCEPTI I CD/DVD/Web-PRILOZI......................71

1.1 CD/DVD/Web prilog: Web koncept IT-01 u integrisanim sistemima ............71

1.2 CD/DVD/Web prilozi: Web koncepti terminologije sa aspekta organizacije....................................................................................................72

1.3 CD/DVD/Web prilozi: Koncept provere informatičkog znanja pre upisa na fakultet ..........................................................................................................73 1.3.1 Prilog: Zbirke zadataka i testova za polaganje prijemnog ispita za upis

na fakultet ........................................................................................................73

1.4 CD/DVD/Web prilozi: Razvojni koncepti terminologije ..................................73 1.8 Primer priloga uvoda u modeliranje IT i E-materijala za obrazovne procese...73

1.9 Analiza resursa i Web stanja publikacija: Ekonomsko-finansijski aspekt.......74 1.9.1 Prilog: Datoteka sa cenama svih aktuelnih ISO/IEC standarda u oblasti

IT-01, 35.020 ...................................................................................................75

1.11 CD/DVD/Web prilog: Trend i noviteti standardizacije osnova IT ..............75 1.11.1 Prilog: Information technology (IT) in general - 35.020..............................76

LITERATURA.....................................................................................................77 .1 Reference ("Footnotes") ...........................................................................................77 .2 Izvod iz bibliografije II dela � standardi� ...............................................................77 .3 Izvod iz bibliografije CD/DVD/Web-priloga (III deo)�.............................................79


4

Neki elementi predgovora za I poglavlje Koncept monografije �IT u integrisanim sistemima� predstavljen je modelom 12n (na

primer, 12x12x12) tema na brojnim primerima i Web prezentacijom � uz globalni sadr�aj Web sajta na adresi http://www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/index_all.htm uz prateći CD u sklopu projekta �Razvoj softvera u integrisanim sistemima menad�menta�.

U knjizi su prezentirane integrativne mogućnosti IT, u cilju obezbeđenja i upravljanja sistemom kvaliteta i poslovnim procesima, kroz procesni model izvrsnosti, na platformi ISO/IEC standardizacije u vi�e integrisanih sistema: sistema kvaliteta, sistema mena-d�menta, tehničkih sistema (radnih procesa), infrastrukturnih sistema (političkog i dr�avnog sistema, obrazovanja...), kulturnog sistema (vrednosti i norme), E-komunikacija, E-poslovanja, a posebno E-learning podsistema, [1.4], [1.41] u obrazovnom sistemu.

Kao ovo i sva ostala poglavlja knjige i koncepta, u papirnoj formi data su u tri dela. Uvodno poglavlje se razlikuje od ostalih po tome �to: globalno uvodi u sva ostala

poglavlja okvirnim sadr�ajem u I delu, u II delu jedino ovo poglavlje daje detalje razrade koncepta na primerima terminologije i rečnika po svim oblastima IT, a �to mo�e biti �tampano kao odvojena publikacija � I deo... Alternativa ovom konceptu je da su rečnici raspoređeni po svim poglavljima knjige (1.1 do 1.12, kao analiza resursa, 2.9 do 2.12 itd) umesto po tačkama II dela samo ovog poglavlja.

Prvi deo I poglavlja prezentira koncept uvođenja u IT i koncept integrisanosti u n-dimenzija uz model izvrsnosti, na platformi standardizacije kroz 12 aspekata.

Od 27 pratećih primera, izdvojeno je osam nastavnih predmeta razrađenih kroz 12 aspekata. Takođe, naznačena je dalja razrada jo� tri akademska predmeta (ICT 1 na ulazu, OS i IT na izlazu studija), kao i drugi primeri u novoj dimenziji 12 aspekata...

Drugi deo I poglavlja je �zatvorenog� tipa i sadr�i svih 12 izdvojenih predstavnika koncepta tematike uvođenja u terminologiju IT kroz izvode iz standardizovanih rečnika, razrađenih po dubini, odnosno u drugoj dimenziji koncepta kroz 12 aspekata...

Treći deo I poglavlja je otvorenog tipa � kao i kod svih ostalih poglavlja. Sa polaznih sedam od 12 podnaslova, prezentiran je deo priloga sa 12 aspekata, uključujući koncept učenja IT, standardizacije... uz dalje razrade CD/ DVD /Web � priloga.

Na slici 1.0 su vizuelno predstavljeni izdvojeni primeri i originalne analize u sva tri dela, a posebnim bojama i u oznaci �X� primeri iz I dela poglavlja kroz 12 aspekata IT.

1.1.1 X X X X X X X X X X XX 1.2.1/2 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.3.2/3 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.4.1/2/ XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.4.3/4 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.5.1/2 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.6.1/2 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.7.1/2 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX

1.8.1/2/3 XXX XXX XXX XXX XXX XXX XXX XXX XXX XXX X XX 1.9.1/2 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.10.1/2 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX 1.11.1/2 XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX XX

1.12.1/2/3 XX XX XX XX XX XX XXX XXX XX XXX XX

Slika 1.0: Izdvojeni primeri 3D razvojnog modela � 27 primera iz I dela I poglavlja

1.1 1.2 1.3 1.4 1.8 1.9 1.11 1.1 1.2 1.3. 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 1.10 1.11 1.12

II i III deo poglavlja El

emen

ti ra

zvoj

nog

mod

ela

konc

epta

I po

glav

lja


5

I deo: UVOD U IT I KONCEPT INTEGRISANOSTI U N-DIMENZIJA UZ MODEL IZVRSNOSTI, NA PLATFORMI STANDARDIZACIJE

1.1 Uvod u IT i terminologiju kroz izvode iz rečnika JUS ISO/IEC 2382-1 do 2382-34

Va�an uticaj na razvoj i uređenje terminologije i njene standardizacije po oblastima IT, mo�e se razmatrati na vi�e nivoa:

(1) međunarodne javne organizacije (ISO, IEC, IEEE...) �to je u ovoj knjizi primarno, (2) neposredne proizvodne ili "industrijske" organizacije (IBM, DEC, HP, AT&T...), (3) nacionalne institucije (JUS, ANSI, DIN, GOST...), itd. (4) standardizacije potrebnog znanja (ulaznog i izlaznog u obrazovnim ustanovama)

ili na primer, ECDL koncept (videti tačku 7.11.2).

PR O C ES O B R ADE

PO DA CI 01.01.02

O B R A D APO D ATAK A

01.01.06

O B R A D AINFO R M A C IJA

01.01.05

PR EDSTA V LJA N JEZN A NJA28.01.08

R EZO N O V A N JE28.01.11

PR O C ESI01.01.24

B A ZA PO D A TA K A

01.08.05 B A ZA

ZN A N JA 01.06.18

PR ED STA V LJA N JEIN FO R M A C IJA

PO D A C I 01.01.02

A T R IBU T I 17.02.10

IN FO R M A C IJE01.01.01

ZN A N JE 28.01.03�

O B JE K T I 28.02.06

E N TIT ET I 17.02.05

O BJE K T I kaoČ IN JEN IC E 28.02.01M I�L JEN JA 28.02.02

D O G AĐA JI,ID E JE

PR E O B R AD E N AK O N O B R ADE

R E�A V A N JEPR O BL EM A - 28.03

IZV OĐEN JEZA K LJUČA K A

28.03.02

Subjekt inform isanja

IN FO R M A C IJE01.01.01

IN T ER PR ET A C IJAPO D A T A K A

Slika 1.1: Međurelacije osnovnih termina u sistemima zasnovanim na znanju

1.1.1 Terminolo�ko op�ti aspekti integrisanosti IT kroz 12 standardizovanih oblasti

Standardizovana terminologija je neophodna kako za prirodno sporazumevanje, komuniciranje, od obrazovanja unutar jedne dr�ave, dru�tva, jednog govornog područja, do praktičnih primena, kao i za druge oblike kori�ćenja pojmova (primer ovog poglavlja, teksta, tumačenja, slika, obja�njenja...)

ISO, ISO/IEC, tačnije delovi standardizovanih rečnika 2382-AB kao i 15 na�ih JUS sada SRPS standarda (dva iz grupe A.F0, 10 iz grupe I.A0 i 3 JUS ISO/IEC 2382), daju neka terminolo�ko pojmovna tumačenja u oblasti IT, [1.10], tabela 1.1 i tabela 1.2.


6

Tabela 1.1: ISO/IEC i JUS, SRPS rečnici - op�ti standardi u oblasti IT (ICS=35.020)

R. broj

IT veza

Oznaka ISO/IEC Standarda

JUS oznaka standarda1

Naziv standarda 1 I ISO/IEC 2382-1: 1993 JUS I. A0.010 Osnovni termini i definicije 2 I ISO 2382-2: 1976 JUS I. A0.012 Aritmetičke i logičke operacije 3 VIII ISO 2382-3: 1987 JUS I. A0.013 Tehnologija uređaja i opreme 4 II ISO 2382-4: 1987 Organizovanje podataka 5 II ISO 2382-5: 1989 JUS I. A0.015 Predstavljanje podataka 6 II ISO 2382-6: 1987 Priprema i rad sa podacima 7 III ISO/IEC 2382-7: 1989 Programiranje pomoću računara 8 II ISO 2382-8: 1986 JUS I. A0.018 Upravljanje, integritet i sigurnost 9 V ISO 2382-9: 1986 JUS I. A0.019 Komunikacija podacima 10 I ISO 2382-10: 1979 Radni postupci i sredstva 11 II

ISO/IEC 2382-14:1997 JUS I. A0.024 Pouzdanost, odr�avanje i raspolo�ivost 12 I ISO/IEC 2382-16:1996 Teorija informacija 13 VI ISO 2382-18: 1987 Distribuirana obrada podataka 14 I ISO 2382-19: 1987 Analogna izračunavanja 15 XII

ISO/IEC 2382-28:1995 VI �Osnovni pojmovi i ekspertni sistemi 16 XII

ISO/IEC 2382-29:1999 VI � Prepoznavanje i sinteza govora

17 XII ISO/IEC 2382-31:1997 VI (ve�tačka intel) � Ma�insko učenje 18 XII ISO/IEC 2382-32:1999 Elektronska po�ta 19 XII ISO/IEC 2382-34:1999 Ve�tačka intelig. � Neuronske mre�e

Od trenutno aktuelnih brojnih rečnika u oblasti IT (ukupno 34), u odnosu na 19 navedenih (tabela 1.1), preostali su razvrstani u pripadajućim posebnim oblastima (slika 1.2 i tabela 1.2).

IT

01

Terminologija kroz 12 segmenata IT

"Poglavlje": 1. 2. 3. 4. 2382-

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 15 07 26 22

18

19

12 25 21

28

23

17

29

31 32

34

3

14

20

13

24 27

4 5

6

7 8

9

16

10

Slika 1.2: Struktura kori�ćenih standardizovanih terminolo�ko-pojmovnih tumačenja

kroz prvo i sva ostala "poglavlja" - segmente IT

1 JUS sada SRPS


7

Tabela 1.2: Ostali op�ti ISO/IEC i JUS, sada SRPS standardi � rečnici u IT (ICS=35.xyz)

Red. broj

IT seg.

Oznaka ISO/IEC standarda

JUS oznaka standarda

Naziv standarda

20 VIII ISO 2382-11: 1987 JUS I. A0.021 Procesorske jedinice 21 IX ISO 2382-12: 1988 JUS I. A0.022 Periferijski uređaji 22 VII ISO/IEC 2382-13:1996 Računarska grafika 23 III ISO 2382-15: 1999 Programski jezici 24 XII ISO/IEC 2382-17:1999 Baze podataka 25 IV ISO/IEC 2382-20:1990 JUS ISO...1997 Razvoj sistema 26 X ISO 2382-21: 1985 Interfejsi ...2 27 VIII ISO 2382-22: 1986 Kalkulatori 28 XII ISO/IEC 2382-23:1994 Obrada teksta

29 XII ISO/IEC 2382-24:1995 Proizvodnja integrisana računarima � CIM

30 VI ISO/IEC 2382-25:1992

JUS ISO...3 Lokalne računarske mre�e-LAN

31 V ISO/IEC 2382-26:1993 JUS ISO...1996 Međusobno povezivanje otvorenih sistema - OSI

32 XII ISO/IEC 2382-27:1994 Automatizacija kancelarijskog poslovanja

1.2 IT u integrisanim sistemima organizacije rada i noviteti JTC 1... Prva dimenzija ovog aspekta u neposrednoj je vezi sa drugim poglavljem

monografije. Dimenzija standardizacije IT podrazumeva organizaciju podataka, multimedijalne sisteme, bar-kodirane sisteme, sisteme za�tite i kodiranja skupova podataka.

1.2.1 Druga dimenzija integrisanosti IT kroz 12 aspekata

U drugoj dimenziji je sistematizovano novih 12 tema, ovde podnaslova, sa te�i�tem na strategiju i strate�kih 12 aspekata:

2.1 organizacija podataka, strukture podataka, skupovi kodnih znakova, multimedijalni sistemi, za�tita podataka,

2.2 multimedijalni sistemi kroz IT u multimedijalnoj nastavi, nastavni program (sadr�aj) i trendovi JTC 1 SC 02/ 27/ 29/ 32 ...

2.3 nastavni planovi budućih profesora i in�enjera informatike, 2.4 razvoj softvera i strategije za upravljanje integrisanim obrazovanjem podr�kom

IT, podacima, multimedijima, za�titom, 2.5 organizacija, menad�ment i za�tita računarskih sistema i WBL sadr�aja... 2.6 nastavni materijali po predmetima iz tekuće oblasti... 2.7 On-line novosti JTC 1 potkomiteta u organizaciji podataka, u sistemu kodiranja

podataka, multimedijalnim sistemima i za�titi u IT, 2.8 smernice za kvalitet procesa u sistemu obrazovanja podr�anih IT, 2.9 organizacioni resursi... 2.10 upravljanje dizajnom interfejsa i integrisanih sistema, 2.11 organizacija sistema na platformi standardizacije za menad�ment uz organizaci-

ono-strate�ke aspekte menad�menta znanjem, 2.12 primene IT u integrisanim sistemima menad�menta.

2 - Međuspojevi za povezivanje sistema procesnih računara sa tehničkim procesima

3 - JUS ISO/IEC 2382-25:1995 (26) - ekvivalentan sa ISO/IEC 2382-25:1992


8 U ovom uvodnom delu neophodna je veza sa novitetima navedenih JTC 1 potkomi-

teta (tačka 2.2) i pratećih oblasti i podoblasti.

1.2.2 Primer predmeta �Organizacije rada� kroz 12 aspekata IT

U cilju upoznavanja sa osobenostima i tendencijama savremene prakse organizovanja, modeliranja, reorganizacije i racionalnog poslovanja i proizvodnje, slede ishodi (stečena znanja) � tako da student rezultativno:

1) poznaje standardizovanu terminologiju za organizaciju računarskih firmi i centara; 2) razume i obja�njava načine organizacije, organizacionu strukturu preduzeća,

vitalne funkcije; 3) kreira imid� �svoje� organizacije rada, uspe�nost i delotvornost rada; 4) razvija projekat organizacije rada uz dokumentaciju sistema, projektuje proizvodni

program; 5) ve�to organizuje rad i zajednička ulaganja u međunarodnoj podeli rada; 6) organizuje timski rad uključujući karakteristične aspekte programske orijentacije; 7) prepoznaje nove metode organizacije za unapređenje kvaliteta rada, problematiku

optimizacije; 8) prepoznaje procese uspe�ne organizacije rada (ekonomičnost, rentabilnost,

produktivnost, koeficijent obrtanja, stopa dobiti); 9) ume da izdvoji sve resurse unutra�nje rezerve i njihovo kori�ćenje za kvalitet

proizvodnje uz visok stepen iskori�ćenja kapaciteta; 10) konfiguri�e projekat organizacije rada (i na primerima računarskih firmi,

centara...); 11) defini�e potrebna znanja i zahteve za organizaciju rada, odr�avanje sredstava za

rad; 12) primenjuje ekonomsku komponentu poslovanja i proizvodnje, kao i zahteve

međunarodnih ISO/IEC i JUS standarda u organizaciji poslovanja, upravlja rezultatima poslovanja i raspodelom u preduzeću.

1.3 Model liderstva (leadership) u untegrisanim sistemima menad�menta Uvodni aspekt ka trećem poglavlju u �irem smislu modeliranja izvrsnosti, �pojačan� je

inoviranim podr�kama liderstva, a �to je od posebnog značaja za integrisanje sa sistemima menad�menta, [1.1].

1.3.1 Uvodne osnove liderstva i TQL

TQL � Total Quality Leadership je nastao 1990. godine od TQM Total Quality Management, tako �to se �elelo da se istakne uloga lidera. Osnovni TQL pristup je kreirao DON (Department of Navy) uz pomoć Deming-a za svoje potrebe, kao osnovni pristup liderstvu i sistemu upravljanja za transformaciju ka kvalitetu.

TQL je: vođen od strane lidera (01), zasnovan na planovima, na podacima (02), timski orijentisan (03), sa alatima za pobolj�anje (04), vođen kupcem (05), fokusiran na procese (08), sa osloncem na merenja i analize (10), fokusiran na kvalitet (12).

Lideri su odgovorni za pokretanje aktivnosti menad�menta procesa. Lideri obezbeđuju okvir u kome mo�e da se proceniti postignuti napredak i utvrditi

gde treba naglasiti ulogu liderstva. Zadatak lidera je da organizacione aktivnosti menad�menta procesa prevedu iz

pro�losti u budućnost, prevazila�enjem stvarne du�ine tog "putovanja". Glavne komponente TQL implementacije su: - delegiranje odgovornosti za menad�ment procesima na nivou organizacije, orga-

nizacionih celina, entiteta i sl. - simultano delegiranje odgovornosti za strete�ki menad�ment promenama na nivou

vi�ih instanci.


9

1.3.2 Treće poglavlje kroz 12 aspekata IT u integrisanim sistemima

Treci segment IT odnosi se na programske jezike u informacionim tehnologijama (u prvoj dimenziji) sa korenima iz prethodnih 50 godina.

Druga dimenzija razvojnog modela � dimenzija integrisanih sistema kvaliteta i modela izvrsnosti predstavljena je kroz 12 podnaslova koncepta integrisanosti IT:

3.1 uvod u programske jezike koji se koriste u IT i kadrovski faktor, 3.2 programski jezici i prateći noviteti JTC 1 SC 22/ 34 ... 3.3 programski jezici kroz 12 IT segmenata i integrisanog sistema kvaliteta, 3.4 razvoj programskih jezika, programiranja, softvera i dokumentacija sistema na

primerima sistema obrazovanja, 3.5 objektno-orijentisano programiranje i E-menad�ment kadrovima i komponente

Web podr�ke (lične stranice), 3.6 permanentno obrazovanje i osposobljavanje kadrova - na primerima, nastavnih

Intranet E-materijala po predmetima iz tekuće oblasti... 3.7 On-line novosti JTC 1 potkomiteta o programskim jezicima kroz IT, 3.8 procesi permanentnog obrazovanja za integrisane sisteme, na primerima

koncepta IT-123, 3.9 značaj resursa za programske jezike u IT i u integrisanim sistemima... 3.10 interfejs (dizajn) relevantnih faktora za integrisane sisteme, 3.11 arhive u integrisanim sistemima menad�menta znanjem... 3.12 primene, rezultati, menad�ment ljudskim resursima. Značaj liderstva je i visokog nivoa i na prvom mestu inovativnog modela, slika 1.3,

kao i slika 1.4.

1.3.3 Primer predmeta �Psihologija� kroz 12 aspekata IT

U cilju upoznavanja sa saznanjima sistema psiholo�kih disciplina i osposobljavanja za praćenje i usmeravanje psiholo�kih aspekata profesionalnih procesa, kao i za primenu psiholo�kih saznanja u radnom okru�enju i oblikovanju sistema čovek-računar, slede ishodi (stečena znanja) � koja omogućavaju da student:

1) zna da navede i obja�njava psiholo�ke pojmove i teorije; 2) planira preventivne aktivnosti; 3) prepoznaje psihologiju ličnosti (strukturu, dinamiku); 4) prepoznaje razvojnu psihologiju (činice razvoja, razdoblja, profesionalni i razvoj

porodičnog funkcionisanja); 5) prepoznaje discipline, metode i tehnike psiholo�kog istra�ivanja za profesionalno

delovanje; 6) poznaje i primenjuje procedure analize timskog rada, kao i kriterijume i procedure

profesionalne selekcije; 7) razvija i inovira sopstvene ve�tine; 8) razume i obja�njava psihičke procese i psiholo�ke aspekte procesa rada i

profesionalnog delovanja; 9) razume psiho ulaze i izlaze iz poslovnih procesa; 10) prepoznaje psiholo�ke aspekte sistema čovek-računar, dete i računar; 11) unapređuje kognitivne dinamičke procese; 12) prepoznaje indikatore (psihologije rada) umora, stresa, motivacije, zadovoljstva

poslom, i profe sionalnog sagorevanja.


10

KORISNICI

9 R

esur

si

6 K

onku

renc

ija

2 S

trat

egija

or

gani

zaci

ja

8 Poslovni procesi

-potrebe korisnika. . .

-nastani procesi

12 REZULTATI

ključne

performanse

3 T

im

Rezultati

činjenice

Zadovoljstvokorisnika i osobljaRezultati, potro�ači,

roditelji

Rezultati dru�tvene zajednice

11Znanje

1Liderstvo 5

Tr�i�te

... i dokume-ntacija sistema

7Inovacije

Mog

ućno

sti (

pote

ncija

li)

D E

D U

K C

I J

A

I N D

U K

C I

J A

4 Razvoj

3 Tim

2 Strategijaorganizacija

8 Poslovni procesi -potrebe korisnika

... nastani procesi

Zadovoljstvokorisnika i osoblja

7 Inovacije

Rezultati, potro�ači,

roditelji

Rezultati dru�tvene zajednice

Rezultati

12 REZU-LTATI

ključne perfor-manse

Mogućnosti (potencijali)

9 Resursi

1 Liderstvo

4 Razvoj

5 Tr�i�te

6 Konkurencijapartnerstva

11 Znanje-

1.4 Razvojni koncepti � softverski in�enjering 1.4.1 Integrisanost koncepta sa modelom izvrsnosti Za obezbeđenje sistema kvaliteta i upravljanje kvalitetom, koncept IT je u celosti

integrisan sa međunarodnom standardizacijom i modelom izvrsnosti, [1.4], [1.10], uz kompa-tibilnost 12 aspekata, slika 1.3, [1.7].

Slika 1.3: Model integrisanih sistema (sa 12 elemenata) podr�an ICT (x12 aspekata) za

izvrsnu Srbiju Potpuna integrisanost va�i i za sistem obrazovanja, a unutar toga je i razvoj kvaliteta

obrazovanja, E-učenje, obrazovanje i osposobljavanje uz procesni model, prilagođavanje evropskom nivou kvaliteta i zahtevima standarda - ISO 19796-1:2005.

Slika 1.4: ICT u modelu izvrsnosti i integrisanim sistemima zasnovanim na znanju i

inovativnom uređenom sistemu

1.4.2 Ka razvoju i dokumentaciji IMT sistema kroz 12 aspekata integrisanosti IT

Četvrti segment (IV od 12 poglavlja) je sadr�ajno konceptiran prema elementima sa slike 1.4 i obrađen kroz 12 podnaslova ili poglavlja u drugoj dimenziji koncepta i modela:

4.1 razvoj softvera i koncepta dokumentacije na primerima interdisciplinarnih, multidi-sciplinarnih i transdisciplinarnih (IMT) sistema...

4.2 E-dokumentacija multimedijalnih sistema, noviteti JTC 1 SC 07


11

4.3 programski jezici i prateća dokumentacija 4.4 softverski in�enjering, razvoj softverskih modula i dokumentacija sistema 4.5 razvoj Web aplikacija, WBL-softvera i prateća dokumentacija 4.6 permanentno obrazovanje za razvoj softvera i dokumentacija materijala 4.7 razvoj novog modela za izučavanje IT u sistemu visokog obrazovanja � Izvod...

On-line novosti obrazovnog sistema i JTC 1... 4.8 razvoj softverskih sistema podr�anih generacijama procesorskih sistema 4.9 razvoj resursa i drajvera za periferijske uređaje, terminale IT... 4.10 modeliranje softverskih interfejsa za integrisane sisteme 4.11 razvoj znanja, menad�menta znanjem i inteligentnim sistemima, uz podr�ke dra-

jvera uređaja za memorisanje... 4.12 menad�ment rezultatima razvoja, dokumentacijom...

Ovaj segment integri�e konkretne primere razvoja softvera i dokumentacije sistema.

1.4.3 Razvoj generacija računara i IT kroz 12 aspekata integrisanosti

Tabela 1.3: Razvoj generacije računara kroz standardizovane segmente IT

Performanse KARAKTERISTIKE Gener. račun.

Period/ /godina4 Kby MIPS-a Tehnologija Jezici OS

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Segm. IT 1 11 8 2, 5, 6, 8, 10, 11, 12 3 4, 7, 10

I

1945-1955

2

0.01

Elektronske cevi-18.000,

30 tona, 140m2

Ma�inski

Nema

II

1956-1965

32

0.2

Manje dimenz. Veća sigurnost

Tranzistori i �tamp. kola

Asemblerski, Vi�i jezici:

FORTRAN, ALGOL 58, COBOL 59,

Preteče

OS-a

III

1966-1976 ili od 1966

do 1980 [1.3]

640

1

Integrisana kola, DMA,

Time sharing

PASCAL 69, Multiprogramira

nje

Prvi OS Izv�ni

sistem5

IV

1976-1990

1980-1990

1.000

5

Čipovi, LSI kola (100-500), Mre�e, Mikro-

procesori, mikrorač. PC

Objektno orijentisani

Ada 76, C++ 78,

CP/M6 Mre�ni OS

Distrib. Grafički interfejs

V

1990-2000

64MB- 256MB

50 __

VLSI kola, VI, ES,

Multimed. sistemi

Logičko programir.

JAVA

Otvoreni sistemi

VI

2000-200?

_?_GB

Ka 1.000.000 procesora

(8.192; 2000-te) Neuron. mre�e...

Videti prilog sa 36 OS-a

2003.

4 periodi navedenih generacija računara ne podudaraju se u svim izvorima; na primer, S.

Đorđević-Kajan, [1.3]_str. 6/7, D. Mandić, [1.5]_str.86/87, V. Sotirović, [1.11] _str. 30. itd. 5 Prvi OS koji upravlja računarskim resursima u istoriji razvoja, nazvan je izvr�ni sistem.

Njegove osnovne komponente su: jezički procesori, supervajzer za logičku vezu sa hardverom, sistem za upravljanje U/I uređajima (ovde IX poglavlje...)

6 CP/M (Control Program for Microcomputer) - jednoprogramski i jednokorisnički OS tipa UNIX za razvijen 1973. godine mikroračunare. Prvobitno je namenjen za 8-bitnr procesore Intel 8080/..., a potom i 16-bitne PC računare.

Na bazi CP/M OS-a razvijen je MP/M (Multiprogramming control Program for Microprocess-sors)...


12

1.4.4 Primer predmeta �Tehničko crtanje� kroz 12 aspekata IT

U cilju ovladavanja tehničkom pismeno�ću i osnovnim principima tehničkog crtanja koji se koriste u izradi tehničke dokumentacije, a uz prethodno upoznavanje sa nekim obla-stima nacrtne geometrije, u cilju sticanja znanja koja omogućavaju prikazivanje trodimenzi-onalnog tela u ravni crte�a i obratno, kao i razumevanja, čitanja i obja�njavanja tehničkih crte�a, slede ishodi (stečena znanja) � koji studentu omogućavaju da rezultativno:

1) poznaje standardizovanu terminologiju, simbole i elemente tehničkog crtanja; 2) razume i koristi tehničko pismo, formate, razmere, vrste linija...; 3) koristi i razume transformacije i rotacije elementarnih oblika i delova (modela); 4) razume međusobne preseke i frontalne kose projekcije; 5) upoznaje obrtne povr�i; 6) defini�e kvalitet hrapavosti povr�ina, klase hrapavosti, prikazuje tolerancije oblika i

polo�aja na crte�u; 7) prikazuje delove i grafičke simbole modela na crte�u (upro�ćeno i �ematski); 8) prepoznaje procese tehničkog crtanja: skiciranje, crtanje (u tri pravougle

projekcije...), kotiranje...; 9) razume međusobni polo�aj elemenata u prostoru; 10) ve�to crta zaglavlja, prema standardima ispisuje tekst i simbole na crte�u; 11) razume aksonometrijsko prikazivanje delova i sklopova; 12) ume ve�to, precizno i standardizovano da izradi tehnički crte�, da pročita drugi,

objasni...

1.5 Uvod u komunikacije, WBL, E-poslovanje

1.5.1 Ka Internetu - petom segmentu kroz 12 aspekata integrisanosti IT

Peti segment je komunikacioni (sa ciljevima E-poslovanja, E-učenja, odnosno WBL�) i predstavlja sintezu u oblasti povezivanja otvorenih sistema - OSI sa 12 poglavlja drugog nivoa � u drugoj dimenziji razvojnog koncepta i modela:

5.1 uvod u Internet komunikacije (Povezivanje Otvorenih Sistema � POS), 5.2 virtualni menad�ment, socijalni, kulturni, etički aspekti i noviteti JTC 1 SC 06, 5.3 HTML mogućnosti (ve�be, zadaci) dinamički Web, 5.4 razvoj globalnih komunikacija � Internet servisa, Web, WBL... 5.5 Internet tehnologije kroz IT, 5.6 globalne računarske mre�e i komunikacije, nastavni materijali... E-učenje... 5.7 On-line novosti JTC 1 potkomiteta u telekomunikacijama i razmeni informacija, 5.8 procesi E-učenja � osnova za WBL (Web Based Learning), 5.9 komunikacioni i ostali resursi... 5.10 komunikacioni interfejsi kroz primere različitih sistema i tehnologija, 5.11 Internet tehnologije, inteligentni sistemi, menad�ment znanjem, 5.12 primene Internet tehnologija i rezultati mre�nih globalnih komunikacija. Po dubini, ili u trećoj dimenziji modela su dati primeri daljih mogućnosti HTML-a

(ve�be, zadaci, dinamički Web), kao i dodatnih 12 aspekata za svaki od primera, sadr�ajnih elemenata koncepta i modela primenljivog u praksi.

1.5.2 Primer predmeta �Komunikologija� kroz 12 aspekata IT

U cilju upoznavanja sa saznanjima sistema komunikolo�kih i srodnih disciplina i ospo-sobljavanja za samostalno kreiranje i planiranje lične i poslovne komunikacije; kao i u cilju usmeravanja razvoja personalnih karakteristika i ve�tina formativnih za uspe�nu komunika-ciju i socijalnu interakciju, slede ishodi (stečena znanja) � koji studentu omogućavaju da rezultativno:

1) poznaje terminologiju i obja�njava osnovne komunikolo�ke pojmove;


13

2) razume i obja�njava komunikacione znakove i zna da planira komunikaciju; 3) kreira lični poslovni imid�; 4) ve�to, kratko i precizno iskazuje i obja�njava svoju ideju ili program u okviru

vokalne verbalne komunikacije; 5) prepoznaje značaj eksterne komunikacije i vrste sagovornika (poslovne klijente i

partnere); 6) ume da planira komunikaciju tima i internu komunikaciju; 7) prepoznaje potrebe za auditivnom i/ili vizuelnom komunikacijom; 8) prepoznaje model komunikacionog procesa; 9) ume da organizuje komunikacioni prostor i resurse u njemu; 10) prepoznaje komunikolo�ke razlike i sličnosti pojedinih kultura; 11) defini�e funkciju i efekte medija masovne komunikacije; 12) ume ve�to, precizno i jasno da se izra�ava koristeći različite forme pisane

verbalne komunikacije.

1.6 Uvod u permanentno učenje, partnerstvo podr�ano �lokalnim� tehnologijama...

1.6.1 Ka �estom poglavlju knjige kroz 12 aspekata integrisanosti IT

Šesti segment je takođe predstavljen kroz 12 poglavlja, 3D modela, a za potrebe permanentnog učenja, uz značaj partnerstva i �lokalnih� tehnologija.

Prva dimenzija 3D modela se odnosi na IT za potrebe LAN umre�avanja i sadr�ajno je sistematizovana kroz 12 aspekata, za potrebe obrazovnog sistema (kao i svi ostali segme-nti � po dubini treće dimenzije).

Druga dimenzija 3D modeliranja � dimenzija integrisanih sistema kvaliteta uz model izvrsnosti, predstavljena je kroz 12 podnaslova koncepta integrisanosti IT:

6.1 uvod u IcT za rad u (lokalnim) mre�ama, 6.2 arhitektura i organizacija računara, planiranje partnerstva... za�tita... 6.3 partnerski odnosi i lokalne institucije (usluge od LAN-a do WBL-a)... 6.4 razvoj projekta umre�avanja, softverskih partnerskih odnosa i tehnologija mre-

�nog okru�enja, 6.5 Internet, Intranet i partnerski odnosi, 6.6 IT u obrazovanju - nastavni materijali permanentnog obrazovanja, 6.7 On-line novosti ... u IT, 6.8 IT u obrazovanju i primeri procesa partnerstva... 6.9 ICT mre�nih okru�enja i resursi partnerskih odnosa... 6.10 interfejs i dizajn E-materijala na primerima sistema i ICT, 6.11 arhiviranje i upravljanje E-materijalima, upravljanje znanjem... 6.12 primene IT i rezultati. U trećoj dimenziji modela je predstavljen primer permanentnog obrazovanja, izdvaja-

njem 27 od ukupno 95 stranica projektnih re�enja sa kursevima u svakoj od 12 oblasti IT�

1.6.2 Primer predmeta �Elektrotehnika sa elektronikom� kroz 12 aspekata IT

U cilju ovladavanja osnovnim znanjima iz osnova područja elektrotehnike, električnih ma�ina, primenom električne energije u IT i elektronikom, slede ishodi (stečena znanja) za:

1) ovladavanje terminologijom iz područja elektrotehnike i elektronike (ICS = 01.040.31 - rečnici);

2) razumevanje za�tite od električne energije (direktni i indirektni napon dodira); 3) razumevanje elektrokinetike � jednosmerne struje (re�avanje prostih i slo�enih

kola);


14

4) upoznavanje i razmatranje kola trofaznih naizmeničnih struja; 5) upoznavanje sa osnovama električnih mre�a (hidroelektrane, termoelektrane,

nuklearne elektrane, alternativni izvori električne energije); 6) upoznavanje sa asinhronim i sinhronim ma�inama, sa ma�inama jednosmerne

struje i transformatorima (principi rada, primenama u IT); 7) upoznavanje sa elektronikom u energetici (poluprovodnici, transformatori, tiristiori,

pojačivači i oscilatori � praćenje inovacija); 8) upoznavanje sa procesima električnih merenja, sa principima rada i vrstom

električnih instalacija i njihovom primenom; 9) upoznavanje sa osnovama razvodnih električnih postrojenja visokog i niskog

napona, sa električnim instalacijama i električnim osvetljenjem; 10) upoznavanje sa naizmeničnim strujama, re�avanjem električnih kola pri različitim

vezama komponenata električnih kola; 11) upoznavanje sa elektromagnetizmom i primenama u IT; 12) primene na primerima, posebno u oblastima naznačenim pod 6), 7), 9), itd.

1.7 Uvod u računarsku grafiku, On-line novosti JTC 1 potkomiteta u IT

1.7.1 Ka inovacijama kroz 12 aspekata integrisanosti IT

Sedmi segment pokriva originalnu naučnu sintezu u inovativnom smislu, počev od JTC 1 potkomiteta i na primerima On-line poslovanja i učenja (kroz 12 aspekata)...

Izvodima iz Biznis plana (takođe kroz 12 aspekata) na primerima OpenSource platfo-rme i ICT u obrazovnom sistemu Srbije data je prednost u odnosu na druge platforme i/ili za oblast računarske grafike.

Druga dimenzija integrisanih sistema kvaliteta i modeliranja izvrsnosti predstavljena je kroz 12 podnaslova koncepta integrisanosti IT (a posebno tačka 7):

7.1 uvod u računarsku grafiku i inoviranje prema modelima izvrsnosti u IT, 7.2 novosti u organizaciji, multimedijima, za�titi... noviteti JTC 1 SC 24... 7.3 novi kadrovi, stari programi, diplomski radovi � dodiplomske studije, 7.4 korisno za istra�ivačke poslediplomske studije, za razvoj softvera... 7.5 IT i WBL novosti, 7.6 IT i nastavni E-materijali za permanentno učenje, 7.7 inovacije � primeri modela izučavanja IT na novim informatičkim usmerenjima vi-

sokog obrazovanja... On-line novosti JTC 1 potkomiteta u IT, 7.8 novosti makro i mikro procesa, 7.9 interaktivni alati u savremenim integrisanim sistemima (menad�menta...), 7.10 potrebe obrazovnog sistema Srbije integrisanog u sistemu kvaliteta EU, 7.11 IT zbirka testovnih zadataka i re�enja testova, 7.12 novi rezultati seminarskih radova, sa kolokvijuma, ispita...

1.7.2 Primer predmeta �Tehničko crtanje pomoću računara� kroz IT

U cilju upoznavanja sa CAD primenama (program AutoCAD) za izradu tehničke dokumentacije pomoću računara, koristeći znanja iz tehničkog crtanja i in\enjerske grafike (pri čemu je obuhvaćeno 2D i 3D modeliranje), slede ishodi (stečena znanja) � koja omo-gućavaju da student rezultativno:

1) poznaje terminologiju, simbole i elemente in�enjerske računarske grafike; 2) razume i koristi editor za crtanje, komande za organizaciju datoteka, crte�a,

standardizovanih simbola, formate, razmere, vrste linija...; 3) koristi komande za crtanje (tačaka, linija, kruga, luka, radijusa zaobljenja, obaranje

ivica), za promenu celičina delova crte�a; 4) crta međusobne preseke delova, crta u izometriji;


15

5) upoznaje 3D modeliranje; 6) označava kvalitet hrapavosti povr�ina, unosi simbole kvaliteta na crte�, prikazuje

tolerancije oblika i polo�aja na crte�u; 7) �rafira delove crte�a; 8) prepoznaje procese CAD primenama (uvećanje, umanjenje, korigovanje linija i

drugih delova crte�a, bri�e, kotira...); 9) koristi ulazno-izlazne uređaje (E-olovku, valuator, ploter, �tampač...); 10) ve�to crta zaglavlja, koristi datoteke standardnih elemenata, ispisuje tekst i ostale

simbole na crte�u; 11) koristi komande za memorisanje crte�a; 12) osposobljen da ve�to i precizno izradi CAD crte� (sklopni i radionički), da pročita

tuđi, da objasni...

1.8 Uvod u procese integrisanih sistema podr�ane IT (primer obrazovanja)

1.8.1 Koncept studija i E-materijala na primerima procesa obrazovanja Aspekt studija kroz IT je predstavljen u I delu svakog od 12 poglavlja. Globali su dati

u formi �ishoda� za oko 40 predmeta kroz 12 aspekata IT, a detalji na primerima predmeta ICT 1�, �Operativni sistemi�, kao i �IT�, u vizuelnoj formi u svakom poglavlju

Aspekt E-materijala je zastupljen u delovima (II i III) svakog poglavlja 1-12. To je očigledno i iz tabele 1.4, kako u II tako i u III delu svakog poglavlja, a u oznaci �8��

Tabela 1.4: Zastupljenost elemenata E-materijala po poglavljima i u konceptu knjige

I deo svih poglavlja knjige Red. broj

Ključne reči iz naslova poglavlja E-materijali I deo I pogl.

II deo pogl. III deo pogl.

1 Terminologija-rečnici, 1.8.3, 1.10.1 1.1.1 1.1 do 1.12 1.1/2/3/ 8/9/11

2 Strategija, organizac. 2.1.1, 2.10 1.2.2 2. 4/ 8/9/11 2.1/2/ 4/ 8/9/11 3 Jezici, kadrovi, 3.1.1, .10.2 1.3.2 3. 3/ 8/9/11 3.1/2/3/ 8/9/11 4 Razvoj, SI, dokument. 4.4.1, 4.6.1 1.4.1/ 2, 1.4.4 4. 7/ 8/9/11 4.1/2/3/ 7/8/9/11 5 Internet, WBL, 5.1, 5.10.2 1.5.2 5. 3/ 8/9/10/11 5.1/2/3/ 8/9/10/11 6 Permanentno, Intranet 6.1, 6.10.2 6. 4/6/ 8/9/11 6.1/ 4/6/ 8/9/11 7 Inovativnost, grafika, 7.1 7. 5/7/ 8/9/10/11 7.1/2 /7/ 8/9/11 8 Procesi, E-materijali, 8.6, 8.10.1 1.8.1/ 2, 1.8.3 8. 2/ 8/11 8.1/2 /4/ 8/9/11 9 Resursi, periferali, 9.1.1 1.9.2 9. 6/ 8/9/11 9.1/2/3/6/ 8/9/11/12

10 Interfejsi, integracija, 10.1 1.10.1/ 3 10. 8/9/10/11 10.1/ 8/9/10/11 11 Učenje, znanje, stand. 11.1.1 1.11.1 11. 5/ 8/9/11 11.1/2/3/ 8/9/11 12 Rezultati, primene, � 12.1 1.12.2 12. 4/ 8/9/11/12 12.1/4/ 8/9/11/12

Ukupno x 12: 19 8 + 297 + 7 CD/DVD/Web prilozi su naznačeni u III delu - svakog poglavlja.

1.8.2 Ka IMT sistemima kroz 12 aspekata IT u integrisanim procesima

Osmi segment, tačnije �IT u savremenim procesima�� je u te�i�tu modela i konce-pta, kao i prema modelu izvrsnosti. Stoga su relativno ostavljeni �po strani� mikroprocesorski sistemi, kao jedan od četiri hardverska segmenta IT, a njihovo mesto preuzeli makro procesi, posebno primeri obrazovanja, učenja, osposobljavanja�

I u ovom delu, druga dimenzija modela integrisanih sistema kvaliteta i modeliranja izvrsnosti predstavljena je kroz 12 podnaslova koncepta integrisanosti IT:

7 oko 36 nastavnih predmeta (29+7) na novim informatičkim studijskim usmerenjima �

svi kroz 12 aspekata (od terminologije do rezultata primena podr�anih IT�)


16

8.1 uvod u podr�ku IT savremenim procesima integrisanih sistema, 8.2 organizacija makro procesa na primerima dodiplomskih studija, 8.3 procesi metodike informatike i izrade diplomskih radova � dodiplomske studije, 8.4 razvojni procesi u sistemu istra�ivačkih poslediplomskih studija, 8.5 IT WBL procesi, 8.6 IT i procesi u delu nastavnih E-materijala, 8.7 On-line novosti u IT, IT u savremenim procesima nastave... 8.8 IT i integri�ući procesi u integrisanim sistemima (obrazovanja, menad�menta...), 8.9 makro procesi unapređenja IT resursa u �kolama Srbije, 8.10 interfejs dizajn integrisanih makro procesa sistema... 8.11 upravljanje procesima vrednovanja osposobljenosti i obrazovanosti, 8.12 primene softvera u procesima obrazovanja.

1.8.3 Primer sa studija � uvodne stranice predmeta �ICT 1�i �IT� U ovom delu i na ovom nivou koncepta sledi primer konkretizacije materijala, slika

1.5. Detalji primera dati su u VIII poglavlju knjige. - Primer sa prve godine studija � ICT 1, - Primer sa zavr�ne godine studija � IT.

SADR�AJ

1 Osnovni Osnovni termini (termini (pojmovipojmovi)) i definicijei definicije

1.1 Osnovni termini (u sistemu zasnovanom na znanju -standardizovani)

1.2 Standardno definisani termini: informacija, podatak, entitet, atribut�

1.3 Međurelacije osnovnih termina u sistemu zasnovanom na znanju

1.4 Definicije termina informacije na bazi entropije i prema teoriji informacija?

2 Uvod u Uvod u IT,IT, informatiku...informatiku...

2.1 IT IT (skraćenica i termin) kod nas i u svetu

2.2 Poreklo i struktura IT2.3 Izraz tehnologija

2.4 IT T (aspekti proizvoda, procesa i postupaka)

2.5 IT � sadr�ajno2.6 Četiri grupe uticajnih faktora na razvoj i primene IT

2.7 Pojam informatike kod nas i u svetu

3 Profesionalac u jednoj ili vi�e oblasti IT? 4 Osnove sistemskog pristupa

4.1 Definicija sistema (komponente, granice, interakcije)

4.2 Informacioni sistem (IS) - standardizovano definisanje

4.2 Sistem za obradu podataka, sistem za obradu informacija

4.3 Klasifikacija sistema

4.5 Binarni i heksadecimalni sistemi i njihove primene

5 Osnovi standardizacije IT5.1 Napu�tanje klasifikacije JUS standarda u oblasti IT

kao JUS I._x...

6 Grupisanje 12 standardizovanih segmenata IT

8 Kibernetsko-procesni opis sistema9 Segmenti informacionih nauka kao

�periferali� IT?10 Zaključno o op�tim aspektima IT

10.1 Moguća zaključivanja o IT 2000-te

11 Prilozi na magnetnim medijima12 Uticajni faktori na kvalitet primena IT

LITERATURA

Slika 1.5: Uvodne stranice predavnja (2-5/ 60) na temu �Uvoda u IcT � sadr�ajno kroz 12 aspekata IT, [1.7]

1.9 Uvod u resurse IT u integrisanim sistemima

1.9.1 Ka devetom poglavlju knjige kroz 12 aspekata IT i integrisanje resursa

Deveti segment nastavlja sa integracijom resursa - hardverskim komponentama u delu periferijske opreme i terminala za IT, ali i svih ostalih relevantnih za kvalitet proizvoda.


17

U IX poglavlju slede detalji od značaja za resurse IT i druga dimenzija modela inte-grisanih sistema kroz 12 podnaslova koncepta integrisanosti IT (sa posebno izdvojenim ne-kim aspektima: 3, 6, 9):

9.1 uvod u menad�ment resursima IT, terminali i ostala periferijska oprema, 9.2 IT sadr�ajno � organizacija nastavnih i ostalih multimedijalnih resura, 9.3 presek stanja kadrovskih IT resursa, 9.4 upravljanje projektima na primerima razvoja resursa, periferijskih uređaja i termi-

nala IT... 9.5 upravljanje WBL resursima... 9.6 presek stanja IT resursa... 9.7 On-line novosti � IT resursi, Inoviranje sadr�aja... 9.8 upravljanje poslovima obrazovnog sistema podr�anim resursima IT, 9.9 menad�ment resursima sistema obrazovanja (materijalna sredstva, hardver,

softver, prostor...), 9.10 povezivanje arhitekture resursa i savremene softverske arhitekture, 9.11 arhiviranje i odr�avanje resursa... 9.12 rezultati menad�menta resursima. U trećoj dimenziji koncepta su predstavljeni neki od relevantnih resursa koji se

integri�u na prostorima Srbije, a na primerima obrazovnog sistema: 1- kadrovski resursi, 2- preseci stanja i potreba, 3- izvodi iz nastavnih materijala, 4- resursi ICT u obrazovnom sis-temu...

1.9.2 Primer predmeta �Ekonomija preduzetni�tva� kroz 12 aspekata IT

U cilju upoznavanja sa mogućnostima digitalne ekonomije, sa novim kategorijama koje uključuju nove modele poslovanja i nove performanse preduzetni�tva, slede ishodi (stečena znanja) � koja studentu rezultativno omogućavaju:

1) uvođenje u terminologiju, op�ti koncept i vrste ekonomije preduzetni�tva � EP ; 2) razumevanje organizacije, virtualne organizacije, poslovnog planiranja EP, za�tite

okoline; 3) planiranje i ekonomisanje kadrovima, razumevanje privatnog javnog partnerstva,

privatizacije; 4) upoznavanje preduslova razvoja, privrednog razvoja, razvoja EP u svetu i Srbiji,

razvoj strategije digitalne ekonomije preduzetni�tva i dokumentovanje sistema, dokumenta i povelje EU;

5) upoznavanje modela Internet poslovanja i (Web) komunikacija (Business-to-Busi-ness � B2B, Businessto-Customer � B2C, Customer-to-Customer � C2C);

6) aplikativnu podr�ku i mre�ne efekte, za internu EP u lokalnim mre�ama (lokalni ekonomski razvoj);

7) inoviranje ekonomije preduzetni�tva, restrukturiranje i vrednosti kapitala (from re-engineering to E-engineering);

8) unapređenje procesa digitalne EP u okvirima finansijskog sistema, pravnog, so-cijalnog...;

9) prepoznavanje eksternih i internih vrednosti uticajnih faktora na EP, upravljanje malim biznisom i alatima preduzetni�tva;

10) konfigurisanje ekonomije preduzetni�tva prema pratećim institucijama, predu-zetničkoj infrastrukturi i globalnim trendovima E-poslovanja;

11) buduća kontinuirana inoviranja znanja u oblastima EP, program ulaganja; 12) analize rezultata - primene ekonomsko-finansijskih analiza.


18

1.10 Uvod u interfejse IT, u operativne i druge sisteme 1.10.1 Koncept IT u integrisanim sistemima E-poslovanja Koncept projekta �IT u integrisanim sistemima� istovremeno je i podr�ka novom

modelu studija IT, primer brojnih tema projekta (UDK: 007:37, 37:004.65) i integrisanosti sistema, najmanje u tri nivoa, slika 1.6.

Slika 1.6: Koncept internog projekta IT u integrisanim sistemima Prvi nivo koncepta čini 12 agregata sistema: 1) uvod u IT i koncept E-učenja sa

liderstvom prema modelu izvrsnosti, na platformi standardizacije i primerima IT u obrazovanju, 2) organizacija, menad�ment, strate�ki planovi i programski sadr�aji, multimedijalni sistemi i za�tita u sistemu kvaliteta, 3) programski jezici u IT uz aspekte kadrovskog faktora kroz peramnentno obrazovanje i osposobljavanje za IT u integrisanim sistemima, 4) razvoj novih modela i softvera, softverski in�enjering, projektovanje i dokumentacija na primerima sistema, 5) Internet tehnologije u funkciji E-učenja, E-rezultata, globalnih E-komunikacija i Povezivanja Otvorenih Sistema (POS), 6) arhitektura i organizacija mre�nih računarskih sistema, kroz stalno učenje i partnerstvo u dimenziji �lokalnih� tehnologija mre�nog okru�enja, 7) novosti � ka inovacijama, uz računarsku grafiku.., 8) IT u savremenim procesima integrisanih sistema, 9) IT i menad�ment resursima savremene platforme (obrazovnog sistema u sistemu kvaliteta sa integrisanjem periferala), 10) Inrerfejs dizajn i međupovezanost sistema, 11) menad�ment znanjem, memorisanje, arhiviranje, odr�avanje.. i 12) primene IT i rezultati unapređenja znanja, kvaliteta proizvoda i sistema.

Primeri sistema na drugom nivou su: OS, ES, IS, GIS, MIS, ali i podsistemi obrazovnog sistema (E-učenje, obrazovanje, osposobljavanje...). Funkcionalnost, upotre-bljivost i ostale karakteristike koncepta potvrđuju primeri sa ovog nivoa, kao �to je OS, [1.6].

Na trećem nivou koncepta projekta, detaljnije su razrađene brojne integri�uće teme:8

8 01! Zbirke zadataka i testova iz INFORMATIKE za prijemni ispit za upis na Fakultet,

UDK: 007 (079.1), [1.9], �/publikacije/IT/01/Terminologija/index.htm, 2005. 01! Uvod u standardizovanu terminologiju IT kroz rečnike JUS ISO/IEC 2382, UDK: 004

(038), 45 str. [1.9], �/publikacije/IT/01/Terminologija/index.htm, 2005. 02! Strategija razvoja i primene ICT u obrazovanju Srbije, predlog projekta i idejnih

re�enja za Ministarstvo prosvete i sporta Srbije, verzija 04.12.15 (str. 25), UDK: 371:004, [1.9], zadnje izmene kroz 12 aspekata IT, 10. 10. 2005.

03! IT u obrazovanju, Programski jezik kroz IT, JAVA kroz IT � osnove, primeri, zadaci za ve�be, UDC: 004.438JAVA, (64 str), [1.9],

04! Model izučavanja IT na novim informatičkim usmerenjima smera �Tehnika i informatika� na Tehničkom fakultetu u Čačku, UDK: 371:004 (075.8), (str. 94), 2005. www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/04/Studije/index.htm - [1.9]

OOSS

min 1728 podsistema

wwwwww..ttffcc..kkgg..aacc..yyuu//ppuubblliikkaacciijjee//OOSS// -- ddeettaalljjnnoo rraazzrraađđeenn pprriimmeerr ssaaddrr��aajjaa

nnaa ookkoo 66..220000 ssttrraanniiccaa,, [1.46] 0011 1122

wwwwww..ttffcc..kkgg..aacc..yyuu//ppuubblliikkaacciijjee//IITT//

12 grupa sistema

min 144 sistema


19

1.10.2 Primer uvoda u OS kroz 12 aspekata IT

OPERATIVNIOPERATIVNI SISTEMISISTEMIkroz IT kroz IT

�� na platformi standardizacijena platformi standardizacije

1 UVOD U OPERATIVNE SISTEMEkroz ispitna pitanja

21. februara, 2007.

(izdanje 2002/03)

dr �ivadin Micić

CDCD �� SADRSADR��AJ AJ 01011.1 DEFINICIJE, VA�NOST I ZNAČENJE OS-a1.2 FUNKCIJE I KARAKTERISTIKE OS-a 1.3 UPRAVLJAČKA PIRAMIDA I FUNKCIONISANJE SISTEMA 1.4 RAZVOJ OPERATIVNIH SISTEMA KROZ RAZVOJ

INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA 1.5 OS I SISTEMI UPRAVLJANJA PO SEGMENTIMA IT 1.6 POGLED NA OS IZ HIJERARHIJSKE STRUKTURE 1.7 JEDAN POGLED NA STRUKTURU SISTEMA KROZ IT1.8 POGLED NA OS SA STRANE PROCESA1.9 OSNOVE STANDARDIZACIJE PRIMENA I UREĐENJA

TERMINOLOGIJE IT ZA UVOD U SISTEME � OS 1.10 STANDARDIZACIJA TERMINOLOGIJE

FUNKCIONISANJA I KARAKTERISTIKA OS-a 1.11 PROVERA ZNANJA1.12 LITERATURA

Slika 1.7: Koncept uvoda u OS kroz 12 aspekata

1.10.3 Konfiguracija sistema kroz 12 aspekata integrisanosti IT

Deseto poglavlje se odnosi na sistematizaciju interfejsa i međupovezanosti opreme i sistema, a svih 12 poglavlja i prateću literaturu gotovo je nemoguće izlo�iti na jednocifren broj stranica, posebno sa aspekta �interfejsa� za inoviranje znanja, [1.13], [2.1]-[2.35]. Po-glavlje je �konfiguraciono� i integri�uće. Modelira se po analogiji sa ostalim, a za publikovanje izdvaja jedan od 12 aspekata (opet kroz prizmu sa 12 pogleda):

10.1 uvod u interfejs i međupovezanost opreme za ICT, 10.2 organizacija, pravo i etika, multimediji i za�tita integrisanih računarskih sistema,

uz novitete JTC 1 SC 25/ 35 ... 10.3 uloga programskih jezika i liderstva kod razvoja softvera za integrisane sisteme

(obrazovanja, menad�menta itd), 10.4 izvodi iz dokumentacije razvijenog softvera za integrisane sisteme menad�me-

nta, 10.5 interfejs dizajn sistema i ICT integrisanih sa WBL, 10.6 IT u obrazovanju � sistemski pristup, 10.7 On-line novosti JTC 1 potkomiteta u interfejsima, 10.8 integri�ući procesi za dizajn interfejsa IT u integrisanim sistemima, 10.9 interfejs dizajn sistemskih resursa i referentnih linkova, 10.10 interfejs dizajn, linkovi i prilozi IT, 10.11 dizajn interfejsa za upravljanje znanjem, a�uriranje, arhiviranje... 10.12 integrisanje na nivou interfejsa (kao nivoa OPISys platforme).

06! Permanentno obrazovanje i osposobljavanje kadrova za IT u integrisanom sistemu

kvaliteta, Elaborat funkcionisanja centra za permanentno obrazovanje�, UDK: 37. 018.4:004, verzija 00.1.0 (99 str), [1.9], zadnje izmene 10. 10. 2005.

09! Kadrovski resursi u �kolama Srbije, UDC: 371.12-051 (497.11), (41 str), www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/09/2002_kadrovi/index.htm, [1.9], 2005.

09! Presek stanja i potreba za unapređenjem ICT primena u �kolskom sistemu Srbije, UDC: 371:004 (497.11), (37 str), www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/09/2003_primeri/index.htm, [1.9], 2005.

09! IcT oprema u �kolama Srbije, UDC: 371: 004(497.11), (24 str), www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/09/2001_oprema/index.htm, [1.9], 2005.

11! IT u obrazovanju, IT (informatika) i upravljanje znanjem � kontrolna pitanja kroz 12 segmenata IT, UDK: 371:004, (25 str), www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/11/ od 21.03.2005.


20

1.11 Uvod u dru�tvo znanja i prateće sisteme

1.11.1 Sa IT ka dru�tvu znanja, uz standardizaciju IT i integrisanost Obezbeđenje sistema kvaliteta podrazumeva standardizaciju i integrativnu podr�ku

IT. Same IT (ICS = 35, [1.7]) uređene su u 12 segmenata koje prati preko 2000 ISO dokumenata, slika 1.8.

0200400600800

100012001400160018002000

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

35 IT saizmenama 35 IT bezizmenaICS=43

Multidiscipluz ICS = 43ICS = 25

ICS = 49

ICTICTISO/IEC dokum.

Slika 1.8: Trendovi inoviranja ISO/IEC dokumenata IT (videti poglavlje XII, deo II, 11.5)

Sa druge strane, integrisanost oblasti IT sa drugim oblastima (na primeru motora i motornih vozila - ICS = 43), podrazumeva uključivanje brojnih multidisciplinarnih oblasti i jo� toliko pratećih dokumenata, normi, standarda...

Takođe, kvlitet proizvoda (na primeru usluge, obrazovanja i E-learning) podrazumeva 12 ključnih aspekata procesnog modela izvrsnosti i standardizaciju pratećih slojeva modela.

Kvantitet standardizacije u oblastima proizvodnog ma�instva je izrazit zahvaljujući standardizaciji jedne podoblasti � industrijske procesne i kontrolne opreme (ICS = 25. 040 .40), gde smo samo u jednoj godini �bogatiji� za 103 nova ISO dokumenta (od 284 na 387 tokom 52 nedelje � 2005. godine).

Ovo �bogatstvo� u IT je raspoređeno u 12 podoblasti: 1- uvodna oblast IT, 2- organi-zacija podataka, kodiranje, multimediji, za�tira, 3- programski jezici u IT, 4- razvoj softvera i dokumentacija sistema, 5- Internet i OSI model, 6- lokalne mre�e, 7- računarska grafika, 8- mikroprocesorski sistemi, 9- terminali IT i periferijkska oprema, 10- interfejsi, 11- uređaji za memorisanje i 12- primene IT.

Međutim, da bismo bili stvarno bogatiji znanjem, potrebno je mnogo para: samo za standardizovana dokumenta u IT 262.971,00 CHF (avgusta 2007). Takođe, trendovi ino-viranja dokumenata su različiti, od segmenta do segmenta, a o čemu su u jedanaestom aspektu svakog poglavlja dati brojni izvodi iz analiza, kao i u svakom devetom...

Stoga inovirani modeli IT u obrazovnom sistemu mora da prate ISO standardizaciju, kao �to to čini novi model izučavanja IT (sa ciljevima i ishodima) na novim informatičkim usmerenjima smera �Tehnika i informatika�, [1.8].

1.11.2 Ka XI dru�tvu znanja kroz 12 aspekata IT u integrisanim sistemima menad�menta znanjem

Jedanaestim segmentom se zaokru�uju integrativne komponente �menad�menta znanjem, memorisanje, arhiviranje, odr�avanje�� opet, kroz 12 poglavlja ili podnaslova u drugoj dimenziji modela:

11.1 uvod u menad�ment znanjem, kao i memorisanje, arhiviranje, odr�avanje, 11.2 menad�ment informacijama, znanjem, multimedijima, za�titom i noviteti JTC 1

SC 11/ 23 ...


21

11.3 arhiva kadrova IT � diplomiranih �informatičara�, eksperata... 11.4 razvojna istra�ivanja i upravljanje znanjem na poslediplomskim studijama, 11.5 aspekt analize arhive ISO standardizacije trendovi, noviteti � po oblastima IT, 11.6 nastavni E-materijali i savremene tehnologije memorisanja, uređajima za memo-

risanje, 11.7 On-line novosti (JTC 1 potkomiteta) u oblasti memorijskih medija, 11.8 procesi IT u obrazovanju: memorisanje, arhiviranje, odr�avanje... 11.9 arhiviranje i prateći resursi za memorisanje... 11.10 dizajn interfejsa za menad�ment znanjem i �konfigurisanje� znanja, 11.11 menad�ment znanjem i inteligentni sistemi, 11.12 menad�ment skladi�tima podataka i rezultati memorisanja, znanja... Posebna pa�nja je posvećena vi�egodi�njim trendovima standardizacije, IT-5.

1.12 Uvod u rezultate i primene IT na platformama OpenSource, OPISys... �ta je to Open Source softver ili softver otvorenog koda? Kako mu samo ime i ka�e,

to je softver čiji je izvorni kod svima dostupan - besplatan. Taj izvorni kod mo�e biti pisan u C, C++, Perl,.... i izvr�na verzija se distribuira kao .exe, ali je takođe dostupan i izvorni kod softvera, pa je moguće i menjati ga. Vi�e detalja o Open source platformi u VII poglavlju. Tačnije, inovativne mogućnosti Open Source platforme date su u VII poglavlju knjige.

OPISys� je objektno orijentisana, integrisana platforma za izradu informacionih sistema, zasnovana na procesima sa komponentnim modulima. OPISys� radi u Intranet/-Internet okru�enju i obezbeđuje sna�nu podr�ku za efektivno i efikasno poslovanje kompanije. Vi�e detalja o OPISys platformi u ostalim segmentima, III poglavlje, tačka 3.12, a posebno u IV poglavlju, tačka 4.12, kao i na sajtu www.cimcollege.co.yu/, [1.2].

Standardizovani praktični testovi nivelisanog znanja prezentirani su u pratećim zbirkama zadataka: [1.51] - [1.54], videti III deo i odgovarajući CD/DVD/Web-prilog.

1.12.1 Ka rezultatima kroz 12 aspekata integrisanosti IT

Primene IT, odnosno prateći rezultati, sistematizovani su i adekvatno uređeni. I dva-naesti segment je takođe sistematizovan u 12 poglavlja modela � oblasti primena informa-cionih tehnologija i rezultata unapređenja kvaliteta proizvoda i sistema:

12.1 uvod u standardizaciju primena IT, 12.2 baze podataka i noviteti JTC 1 SC 17/ 28/ 31/ 36/ 37, 12.3 standardizacija zvanja i zanimanja u oblasti IT � dodiplomske studije, 12.4 razvojna istra�ivanja i IT, 12.5 rezultati E-poslovanja u integrisanim sistemima menad�menta, 12.6 primene savremenih tehnologija u sistemu obrazovanja, osposobljavanja i uče-

nja (posebno, na daljinu...), 12.7 On-line novosti, 12.8 primene IT u konceptu obrazovanja i procesima integrisanih sistema, 12.9 standardizacija primena resursa IT u integrisanim sistemima... 12.10 interfejs dizajn... 12.11 referentna građa � bibliografija, 12.12 nivo rezultata poslovanja podr�anog IT. Posebnu pa�nju i kvalitet proizvoda i primena IT zaslu�uju rezultati preko 100-tinu

diplomskih radova, vođeni radovi studenata poslediplomskih studija, kao i prateći zbornik radova sa skupova (11).

U okvirima ovog XII segmenta prednjači integrisanost brojnih radova autora čiji bi odabir mogao biti predstavljen posebnom knjigom.


22

1.12.2 Primer predmeta �Menad�ment kvalitetom� kroz 12 aspekata IT

U cilju upoznavanja sa međunarodnim standardima i metodama za obezbeđenje, unapređenja i upravljanja kvalitetom procesa, proizvoda i sistema, slede ishodi (stečena znanja) � koja studentu omogućavaju da rezultativno:

1) poznaje standardizovanu terminologiju za upravljanje kvalitetom (rečnik JUS ISO 8402;

2) razume i obja�njava sistem kvaliteta, metode upravljanja kvalitetom, kvalitet pro-izvoda;

3) kreira sopstveni kvalitet i imid� svog profesionalnog izbora, razume potrebe koje određuju motivaciju za kvalitet;

4) ve�to iskazuje znanja kroz zahteve u petlji kvaliteta za proizvod i za kvalitet doku-mentacije sistema;

5) prepoznaje značaj globalnih tendencija kvaliteta u strukturi elemenata konkure-ntnosti industrijskih proizvoda;

6) upoznaje zahteve za kvalitet timskog rada; 7) prepoznaje potrebe unapređenja u PDCA spirali kvaliteta; 8) prepoznaje procese menad�menta kvalitetom za kvalitet procesa; 9) ume da izdvoji sve resurse za menad�menta kvalitetom, prati i tro�kove obezbe-

đenja kvaliteta; 10) upoznaje integrisano upravljanje kvalitetom (TQM), konfiguri�e sistem kvaliteta, a

posebno kvaliteta procesa i proizvoda: hardvera, softvera i usluga; 11) defini�e potrebna znanja i zahteve za kvalitet proizvoda; 12) primenjuje međunarodne ISO/IEC i JUS standarde.

1.12.3 Očekivani rezultati uvodnih primena, počev od standardizacije terminologije IT

Na bazi koncepta prvog poglavlja, proizilaze prateći rezultati uvodnih primena: termi-nologije (1), resursa IT (9), zahteva standardizacije u smislu preduslova za vi�i nivo uređeno-sti i kvaliteta integrisanih proizvoda: usluga, softvera i hardvera.

Iz prethodnih analiza i sinteza integrisanih svih 12 poglavlja, a u ovom delu preva-shodno 12 aspekata prvog poglavlja (slika1.1), očigledno je da su očekivani udarni rezultati u naznačenim svim segmentima II dela (terminologija i prateći rečnici IT), kao i u daljoj Web razradi segmenata III dela, a posebno makroprocesa (1.8) na primerima edukacije i upra-vljanja znanjem (1.11).

1.12.3 ◙ ◙ ◘ ◘ ◘ ◘ ☻ ☻ ◘ ☻ ◘


23

II deo: UVOD U TERMINOLOGIJU IT KROZ IZVODE IZ STANDARDIZOVANIH REČNIKA

1.1 Uvodna standardizovana terminolo�ko-pojmovna tumačenja u IT Deo standardizovanih terminolo�ko-pojmovnih tumačenja u IT (kroz rečnik ISO/IEC 2382-1 [1.15]) mo�e samo naznačiti pravce daljih interakcija predmetne oblasti sa 12 segmenata IT. U svakom slučaju, korisnik je na vrhu piramide, slika 1.9.

Slika 1.9: Osnovni globalni termini i definicije u piramidi � od/do korisnika

Na slikama 1.9 i 1.10 prikazane su �eme standardizovanih tumačenja. Slede izvodi.

1.1.1 Osnovni termini i definicije (prema rečniku ISO/IEC 2382-1:1993)

IT

061054 08

Osnovni termini i definicije

Oblast

ISO/IEC 2382-01

02 03 04 05 06 07 0801

12 27 22 05 Slika 1.10: Standardizovani osnovni termini i definicije � �slobodan� prevod, ∑ 142

.1 Osnovni pojmovi (01.01)

informacija (01.01.01) Znanje koje se odnosi na objekte, kao �to su činjenice, događaji, stvari (dela), procesi (postu-pci) ili ideje, uključujući koncepte, koje u određe-nom kontekstu ima posebno značenje.

podatak (01.01.02) Obja�njivo predstavljanje informacija na forma-lizovan (ustanovljen) način, pogodan za komu-nikaciju, interpretaciju (predstavljanje) ili obradu.

Napomena: podatak mo�e biti obrađen od strane ljudi ili automatskim sredstvima.

tekst (01.01.03) Podatak u obliku karaktera, simbola, reči, fraza, paragrafa, rečenica, tabela ili drugi raspored znakova, određen da predstavi značenje, a čije predstavljanje je su�tina zasnovana na čitao-čevom znanju nekih prirodnih ili ve�tačkih jezi-ka.

Primer: poslovno pismo �tampano na papiru ili prikazano na ekranu.

pristupiti (01.01.04) Dobiti upotrebu (pristupiti upotrebi) resursa.

obrada informacija (01.01.05) Sistematsko izvr�avanje operacija na informaci-jama, koje obuhvata obradu podataka i mo�e obuhvatati operacije kao �to su komunikacije podacima i automatizacija usluga.

Napomena: izraz obrada informacija ne sme se koristiti kao sinonim za obradu podataka.

obrada podataka (01.01.06) automatska obrada podataka

Sistematsko izvr�avanje operacija na podacima. Primer: aritmetičke ili logičke operacije na

podacima, povezivanje ili sortiranje podataka, spajanje ili kompajliranje programa, ili operacije na tekstu, kao �to je editovanje, merd�ovanje


24 (spajanje), memorisanje, pretra�ivanje, prikazi-vanje na ekranu ili �tampanje.

Napomena: izraz obrada podataka ne sme se koristiti kao sinonim za obradu informacija.

hardver (01.01.07) Deo, ili svi delovi fizičkih komponenti sistema za obradu informacija.

Primer: računari, spolja�nji uređaji. softver (01.01.08)

Deo, ili svi delovi programa, procedura, pravila i pridru�ena dokumenta sistema za obradu info-rmacija.

Napomena: softver je jedna intelektualna tvo-revina koja je nezavisna od medijuma na kome je snimljena.

memorija (uređaj) (01.01.10) Funkcionalna jedinica u koju mogu biti sme�teni podaci, u kojoj mogu biti sačuvani i iz koje mogu biti pozivani.

memorija (01.01.11) Svi adresibilni memorijski prostori u procesnoj jedinici i sva ostala unutra�nja memorija koja se koristi za izvr�avanje instrukcija.

automatski (01.01.12) Odnosi se na proces ili opremu koja, pod speci-fičnim uslovima, funkcioni�e bez ljudske interve-ncije.

automatizovati (01.01.13) Učiniti automatskim proces ili opremu.

automatizacija (01.01.14) Prevođenje procesa ili opreme na automatsku operaciju, ili rezultate prevođenja.

kompjuterizovati (01.01.15) Automatizovati uz pomoć računara.

kompjuterizacija (01.01.16) Automatizovanje računarom.

računarska generacija (01.01.17) Kategorija u istorijskoj klasifikaciji računara, zasnovana uglavnom na tehnologiji koja se kori-sti u njihovoj proizvodnji.

Primer: prva generacija zasnovana je na relejima ili vakuumskim cevima, druga na tranzi-storima, treća na integralnim kolima.

računarska nauka (01.01.18) Grana nauke i tehnologije koja se odnosi na obradu informacija uz pomoć računara.

računarski centar (01.01.19) centar za obradu podataka Objekat koji uključuje osoblje, hardver i softver, organizovan da obezbeđuje usluge obrade info-rmacija.

sistem za obradu podataka (01.01.20) računarski sistem

Jedan ili vi�e računara, spolja�nje opreme i softvera koji vr�e obradu podataka.

sistem za obradu informacija (01.01.21) Jedan ili vi�e sistema za obradu podataka i ure-đaja, kao �to su komunikaciona i kancelarijska, koji vr�e obradu informacija.

informacioni sistem (01.01.22) Sistem za obradu informacija, zajedno sa udru-�enim organizacionim resursima, kao �to su lju-dski, tehnički i finansijski, koji obezbeđuje i di-stribuira informacije.

resurs (01.01.23) računarski resurs (izvor) Svaki element sistema za obradu podataka po-treban za izvr�avanje zahtevanih operacija.

Primer: memo-uređaj, U/I jedinice, jedna ili vi�e procesnih jedinica, podataka, datoteka i programa.

proces 1 (01.01.24) Unapred određen pravac događaja, definisan njegovom svrhom ili njegovim efektom, ostvaren pod datim uslovima.

proces 2 (01.01.25) Unapred određen pravac događaja, koji se de�avaju za vreme izvr�avanja dela programa ili celog (svih) programa.

konfiguracija (01.01.26) Način na koji su hardver i softver sistema za obradu informacija organizovani i međusobno povezani.

blok dijagram (01.01.27) Dijagram sistema u kome su glavni delovi ili fu-nkcije predstavljeni blokovima povezanih linijama, koje pokazuju odnos blokova.

sinhrono (01.01.28) Odnosi se na dva ili vi�e procesa, koji zavise na slučajno�ću određenih događaja, kao �to su zajednički pravovremeni (taktni) signali.

asinhrono (01.01.29) Odnosi se na dva ili vi�e procesa, koji ne zavise od slučajnosti određenih događaja, kao �to su zajednički pravovremeni (taktni) signali.

ulaz (podataka) (01.01.30) Unos podatka u sistem za obradu informacija ili bilo koji od njegovih delova za memorisanje ili obradu.

ulaz (veza za procese) (01.01.31) Proces uno�enja podataka u sistem za obradu informacija ili bilo koji od njegovih delova za me-morisanje ili obradu.

ulaz (zavisno) (01.01.32) Odnosi se na uređaje, procese ili U/I kanale sa-dr�ane u ulaznom procesu, ili na grupisanje podataka ili stanja.

Napomena: reč "ulaz" mo�e biti kori�ćena umesto "ulaz podataka", "ulaz signala" ili "ulaz procesa", kada je takava upotreba jasna u datom kontekstu.

izlaz (podataka) (01.01.33) Podaci koje sistem za obradu informacija, ili bilo koji njegov deo, prenosi van tog sistema ili dela.

izlaz (vezano za procese) (01.01.34) Proces kojim sistem za obradu informacija, ili bilo koji njegov deo, prenosi podatke van tog sistema ili dela.


25

izlaz (zavisno) (01.01.35) Odnosi se na uređaje, odnosno procese, ili U/I kanale sadr�ane u izlaznom procesu, ili na gru-pisanje podataka ili stanja.

Napomena: reč "izlaz" mo�e biti kori�ćena umesto "izlaz podataka", "izlaz signala" ili "izlaz procesa", kada je takava upotreba jasna u da-tom kontekstu.

interfejs (01.01.38) Podeljena granica između dve funkcionalne jedi-nice, definisana različitim karakteristikama i od-nosi se na funkcije, fizičke međusobne veze, ra-zmene signala i druge karakteristike kao svo-jstava.

komunikacija podacima (01.01.39) Prenos podataka između funkcionalnih jedinica saglasno skupu pravila koja upravljaju prenosom podataka i koordinacijom razmene.

funkcionalna jedinica (01.01.40) Entitet (jezgro) hardvera ili softvera, ili oba, spo-soban da obavlja određenu svrhu.

time sharing (podela vremena) (01.01.43)

Jedna operaciona tehnika sistema za obradu podataka, koja obezbeđuje preklapanje u vre-menu za dva ili vi�e procesa u procesoru.

mre�a (01.01.44) Raspored čvorova i povezanih grana.

računarska mre�a (01.01.45) Mre�a čvorova, pri obradi podataka, koji su povezani u cilju komunikacije podataka.

lokalna mre�a (LAN) (01.01.46) Računarska mre�a, raspoređena po pretposta-vkama korisnika u ograničenoj geografskoj oblasti.

virtualno (01.01.49) Odnosi se na funkcionalnu jedinicu koja izgleda kao stvarna, ali čije funkcije se obavljaju na drugi način.

medijum za podatke (01.01.51) Materijal u koji, ili na koji, podaci mogu biti sni-mljeni i sa kojih podaci mogu biti pozivani.

disk (01.01.52) Medijum za podatke, koji se sastoji od ravne kru�ne ploče, koja se pravilno okreće kako bi se upisali ili očitali podaci sa jedne ili obe strane.

.2 Predstavljanje informacija(01.02)

signal (01.02.01) Promena fizičke veličine koja je namenjena za predstavljanje podataka.

numerik (01.02.03) numeri•ki Odnosi se na podatke koji se sastoje od brojeva, a isto tako i na procese i na funkci-onalne jedinice koje koriste te podatke.

digitalni (01.02.04) Odnosi se na podatke koji se sastoje od cifara, a isto tako i na procese i na funkcionalne jedinice koje koriste te podatke.

alfanumerički (01.02.05) Odnosi se na podatke koji se sastoje od cifara, slova i obično drugih karaktera, kao �to su interpunkcijski znaci, a isto tako i na procese i na funkcionalne jedinice koje koriste te podatke.

analogni (01.02.06) Odnosi se na neprekodnost promenljive fizičke veličine ili podatke prisutne u neprekidnoj formi, a isto tako i na procese i na funkcionalne jedi-nice koje koriste te podatke.

simbol (01.02.07) Grafičko predstavljanje pojma koji ima značenje u određenom kontekstu.

bit (01.02.08) binarna cifra Bilo koja od cifara 0 ili 1 kada je kori�ćena u bi-narnom sistemu.

bajt (01.02.09) Niz koji sadr�i brojeve bitova, tretira se kao jedinica i obično predstavlja karakter ili deo karaktera.

Napomena: broj bita u bajtu je fiksiran za dati sistem obrade podataka. Broj bita u bajtu je obično 8.

karakter (01.02.11) Član skupa elemenata, koji se koristi za pred-stavljanje, organizaciju ili kontrolu podataka.

cifra (01.02.12) numerički karakter Karakter koji predstavlja nenegativnu celobrojnu veličinu.

Primer: jedan od karaktera 0,1,..... F u heksadecimalnom sistemu.

.3 Hardver (01.03)

procesna jedinica (01.03.01) centralna procesorska jedinica (CPU) jedinica za obradu podataka

Funkcionalna jedinica koja se sastoji od jednog ili vi�e procesora i njihovih unutra�njih memorija.

mainframe (01.03.02) veliki računar Računar, obično u računarskom centru, sa pro-�irivim mogućnostima i elementima sistema sa

kojima ostali računari mogu biti povezani tako da oni mogu deliti uređaje.

računar (01.03.03) Funkcionalna jedinica koja mo�e izvoditi znača-jne proračune, uključujući mnogobrojne aritme-tičke i logičke operacije bez ljudske intervencije.

digitalni računar (01.03.04) Računar koji je kontrolisan programima iz unu-tra�nje memorije i koji je sposoban da koristi


26 zajedničku memoriju za ceo program ili deo programa i takođe sve podatke neophodne za izvr�avanje programa; izvr�avanje korisnički na-pisanih ili konstruisanih programa; izvođenje korisnički određenih manipulacija digitalno pre-dstavljenih diskretnih podataka, uključujući i ari-tmetičke i logičke operacije i izvr�avanje progra-ma koji menjaju sami sebe tokom njihovog izvr�avanja.

analogni računar (01.03.05) Računar čije operacije su analogne sa radom drugog sistema i koji prihvata, obrađuje i proiz-vodi analogne podatke.

spolja�nja oprema (01.03.07) periferna oprema

Bilo koji uređaj koji je kontrolisan računarom i koji mo�e komunicirati sa posebnim računarom.

Primer: U/I jedinice, spolja�nja memorija. procesor (01.03.08)

U računaru, funkcionalna jedinica koja interpre-tira i izvr�ava instrukcije.

Napomena: procesor je sastavljen najmanje od: jedinice za kontrolu instrukcije i aritmetičko-logičke jedinice.

terminal (01.03.11) Funkcionalna jedinica u sistemu ili komuni-kacionoj mre�i, na kojoj podaci mogu biti uneti ili sa nje pozivani.

korisnički terminal (01.03.12) Terminal koji omogućava korisniku da komuni-cira sa računarom.

radna stanica (01.03.13) Funkcionalna jedinica koja obično ima posebnu svrhu izračunavanja mogućnosti i sadr�i korisni-čki orijentisane ulazne i izlazne jedinice.

mikroračunar (01.03.19) Digitalni računar čija procesorska jedinica sadr�i jedan ili vi�e mikro procesora i obuhvata memoriju i U/I sredstva.

personalni računar (PC) (01.03.20) Mikroračunar, prvenstveno namenjen za samo-stalnu upotrebu od pojedinca.

miniračunar (01.03.23) Digitalni računar, koji je funkcionalno između mi-kroračunara i mainframe-a.

.4 Softver (01.04)

aplikacioni softver (01.04.01) aplikacioni program

Softver ili program koji je određen da re�i aplika-cioni (dati) problem.

sistemski softver (01.04.02) Aplikaciono-nezavisni softver, koji podr�ava izv-r�avanje aplikacionog softvera.

Primer: operativni sistem. operativni sistem (OS) (01.04.08)

Softver koji kontrolo�e izvr�avanje programa i koji mo�e pru�ati servise (usluge), kao �to su dodeljivanje resursa, raspoređivanje, U/I kontro-la i upravljanje podacima.

.5 Programiranje (01.05)

program (01.05.01) računarski program

Sintaksna jedinica, koja usklađuje pravila poje-dinih programskih jezika i koja je sastavljena od deklaracija i izjava, ili instrukcija potrebnih za re�avanje određenih funkcija, zadataka ili pro-blema.

programirati (01.05.02) kodirati Konstruisati, pisati, menjati i testirati programe.

programiranje (01.05.03) Konstruisanje, pisanje, menjanje i testiranje pro-grama.

rutina (01.05.04) Program, ili deo programa, koji mo�e imati neku op�tu ili čestu upotrebu.

algoritam (01.05.05) Ograničen uređeni niz potpuno definisanih pra-vila za re�avanje problema.

blok dijagram (01.05.06) dijagram toka

Grafičko predstavljanje procesa ili re�avanje problema korak po korak, koristeći pogodne ge-ometrijske figure, spojene linijama toka u cilju konstruisanja ili dokumentovanja procesa ili pro-grama.

prirodni jezik (01.05.08) Jezik, čija su pravila zasnovana na tekućoj upotrebi bez posebnih propisa.

ve�tački jezik (01.05.09) Jezik, čija pravila su ranije jasno ustanovljena za njegovu upotrebu.

programski jezik (01.05.10) Ve�tački jezik, koji se koristi za predstavljanje programa.

.6 Aplikacije i krajnji korisnik (01.06)

simulacija (01.06.01) Upotreba sistema za obradu podataka kako bi se predstavilo izabrano pona�anje, karakte-ristika fizičkih ili apstraktnih sistema.


27

meni (01.06.06) Lista opcija prikazanih na ekranu, od sistema za obradu podataka, iz koje korisnik mo�e izabrati i otpočeti akciju.

računarska grafika (01.06.08) Metode i tehnike za konstruisanje, manipulaciju, čuvanje i prikazivanje slika posredstvom računa-ra.

automatizacija usluga (01.06.09) Upotpunjavanje uslu�nih aktivnosti posredstvom sistema za obradu informacija.

Napomena: ovaj termin obuhvata u detaljima obrađivanje i prenos teksta, slika i glasa.

obrada teksta (01.06.10) Operacije obrade podataka na tekstu, kao �to su unos, priprema za �tampu, sortiranje, spajanje, pozivanje, čuvanje, prikazivanje na ekranu ili �tampanje.

ve�tačka inteligencija (01.06.12) Grana računarske nauke posvećena razvoju sistema za obradu podataka, koja prikazuje normalno funkcionisanje povezano sa ljudskom inteligencijom, kao �to je rezonovanje, učenje i samopobolj�anje.

baza znanja (01.06.18) Baza podataka koja sadr�i pravila zaključivanja i informacije o ljudskom iskuustvu i stručnosti u određenom domenu.

ekspertni sistem (ES) (01.06.19) Računarski sistem koji omogućuje stručno re�a-vanje problema u datom polju ili primenjenoj oblasti izvođenjem zaključaka iz baze znanja, razvijene ljudskom stručno�ću.

.7 Računarska za�tita (01.07)

za�tita podataka (01.07.01) Uvođenje određenih izvr�nih, tehničkih ili fizičkih sredstava za za�titu protiv neautorizovanih namernih ili slučajnih izno�enja u javnosti, pre-pravki ili uni�tenja podataka.

računarski kriminal (01.07.02)

Kriminal, učinjen kroz upotrebu, prepravke ili uni�tenje hardvera, softvera ili podataka.

softverski pirat (01.07.05) Ilegalna upotreba ili kopiranje softverskog pro-izvoda.

.8 Upravljanje podacima (01.08)

upravljanje podacima (01.08.02) U sistemima za obradu podataka, funkcije koje omogućavaju pristup podacima, izvr�avanje ili nadgledanje memorisanja podataka i kontrolu U/I operacija.

baza podataka (01.08.05) Kolekcija podaka, organizovanih prema pojmo-vnoj strukturi, koja opisuje karakteristike tih po-dataka i veze između njihovih odgovarajućih

entiteta, podr�avajući jednu ili vi�e primenjenih oblasti.

datoteka (01.08.06) fajl Imenovani niz slogova, snimljen ili obrađen ne-kom jedinicom. Napomena:

Nacionalni standard JUS I. A0.010:1985 ne pra-ti navedenu međunarodnu standardizaciju.

1.1.2 Upravljanje, integritet i sigurnost (izvod iz rečnika ISO 2382-08:1986, JUS I. A0.018:1992)

I T

1515

K ontrola, integritet, sigurnost

PoglavljeI SO 2382-08

02 03 04 05 0601

17 7 14 7 Slika 1.11: Standardizovani termini i definicije ∑ 75

.1 Op�ti pojmovi (08.01)

kvalitet podataka (08.01.03) Ispravnost, pravovremenost, tačnost, potpunost, relevantnost i dostupnost koji čine podatke pogodnim za kori�ćenje.

integritet podataka (08.01.04)

Kvalitet podataka koji postoji sve dok ne dođe do slučajnog ili zlonamernog razaranja, izmene ili gubitka podataka koji se ne pojavljuju.

provera (podataka) (08.01.05)


28 Operacija koja se koristi za verifikaciju kvali-

teta podataka ili integriteta podataka.

.2 Provera i nadzor (auditoring and monitoring - 08.02)

provera računarskog sistema (08.02.01)

Ispitivanje postupaka, kori�ćenih u računa-rskom sistemu, radi ocene njihove efikasno-sti, ispravnosti i predlaganje pobolj�anja.

softver za kontrolu gre�aka (08.02.02)

Softver koji nadgleda računarski sistem, radi otkivanja, bele�enja (snimanja) i mogu-ćeg ispravljanja gre�aka.

.3 Provera podataka (08.03)

ispravnost (podataka) (08.03.02) Proces koji se koristi da odredi da li su po-daci netačni, nekompletni ili nelogični.

verodostojnost (podataka) (08.03.03) Proces kojim se vr�i verifykacija prenetih podataka, posebno poruka.

.4 Otkrivanje gre�aka (08.04)

problem za proveravanje (08.04.02) Problem, sa poznatim re�enjem, a koristi se za određivanje ispravnosti rada neke funkci-onalne jedinice.

test podaci (08.04.03) Podaci koji se koriste u problemu za prove-ravanje.

bit parnosti (08.04.08) paritetni bit Binarna cifra, dodata grupi binarnih cifara koja čini da suma svih cifara, uključujući do-datu binarnu cifru, bude bilo paran bilo neparan broj ili zavisno od toga �ta je unapred određeno.

.5 Za�tita i sigurnost (08.06) sigurnost računarskog sistema (08.06.01)

Tehnolo�ke i administrativne za�tite koje se promenjuju na sistemu za obradu podataka, kako bi za�titile hardver, softver i podatke od slučajnih ili namernih prepravki, uni�te-nja ili izno�enja u javnosti.

za�tita podataka (08.06.04)

Primena prikladnih organizacionih, tehničkih ili fizičkih mera, za za�titu od neautorizo-vanih upada i upotrebe postupaka i po-dataka.

lozinka (08.06.05) Karakterni string (niz znakova) koji omogu-ćava korisniku da ima potpun ili ograničeni pristup sistemu ili skupu podataka.

1.1.3 Pouzdanost, odr�avanje i raspolo�ivost (izvod iz ISO/IEC 2382-14:1997)

IT

04

Pouzdanost, raspolo�ivost, odr�avanje

Poglavlje ISO/IEC 2382-14

02 03 0401

1212 13

Slika 1.12: Standardizovani termini i definicije � prevod, ∑ 41

Sledeći navedeni neki termini samo su mali procenat potreba za standardizacijom. Za razliku od na�eg starog ali "va�ećeg" standarda JUS I. A0.024:1985, referentni ISO/IEC 2382-14:1997, [1.20], vodi računa i o ostalim rečnicima u oblastima IT (ukupno 34...).

.1 Op�ti pojmovi - 14.01

pouzdanost (14.01.03 - reliability) Sposobnost funkcionalne jedinice da vr�i zahtevane funkcije pod datim uslovima i u toku zadatog vremenskog intervala.


29

postojanost (14.01.04 - durability) Sposobnost funkcionalne jedinice da oba-vlja zahtevane funkcije pod datim uslovima upotrebe i odr�avanja, dok je ograničeno stanje dostignuto.

odr�avanje (14.01.05- maintenance) Skup aktivnosti, koji ima za cilj da odr�i fu-nkcionalnu jedinicu u stanju u kome mo�e da izvr�ava zahtevane funkcije ili da je vrati u isto stanje.

Napomena: u ovom delu nisu navedene sve vrste odr�avanja:

korektivno (14.03.01), odlo�eno (14.03.02), kontrolno (14.03.03), preventivno (14.03.04), plansko (14.03.05), On-line (06) itd. pogodnost odr�avanja (14.01.06)

Lakoća kojom se obalja odr�avanje, pod datim uslovima, i kori�ćenje ustaljenih po-stupaka i da bude sačuvana sposobnost funkcionalne jedinice, u datim uslovima upotrebe, ili vraćena u stanje u kome mo�e da izvr�ava zahtevane funkcije.

raspolo�ivost (14.01.07- availability) Sposobnost funkcionalne jedinice da bude u stanju da izvr�i zahtevane funkcije pod datim uslovima u datom periodu, ili u da-tom vremenskom intervalu, pretpostavlja-jući da je zahtevani spolja�nji izvor dostu-pan.

gre�ka (14.01.08 - error) Neusagla�enost između izračunate, pos-matrane ili izmerene vrednosti ili uslova i istine, koja su određena, ili teoretski ispra-vna vrednost ili uslov.

Napomena: videti: Human error (14.01.09), Error recovery (14.04.07), Inrecoverable error (14.04.08), Unrecoverable error (14.04.08), Fatal error (14.04.09)� nedostatak (14.01.10 - fault) mana

Nepovoljan uslov, koji mo�e prouzrokovati smanjenje ili gubitak sposobnosti funkci-onalne jedinice da izvr�ava zahtevane fun-kcije.

1.2 Standardizacija terminologije u oblastima organizacije podataka...

1.2.1 Organizacija podataka (izvodi iz rečnika ISO 2382-04:1987) I T

0206 06

O rganizacija podatakaO blast

I SO 2382-04

02 03 04 05 06 07 0801

07 10 05 1507 Slika 1.13: Standardizovani termini i definicije � �slobodan� prevod (∑ 64 termina)

.1 Mediji za podatke-uop�teno (04.01)

karakter (04.01.01) znak Deo skupa elemenata koji se koristi za pre-zentaciju, organizaciju ili kontrolu podataka. Mo�e biti kategorisan prema tipu na grafi-čke i kontrolne

skup karaktera (04.01.02) Ograničen skup različitih karaktera koji su kompletirani za dati cilj.

alfabetni skup karaktera (04.01.03) Skup karaktera koji sadr�i slova i mo�e sa-dr�ati kontrolne karaktere i specijalne kara-ktere ali ne i cifre.

numerički skup karaktera (04.01.04) Skup karaktera koji sadr�i cifre i mo�e sadr�ati kontrolne karaktere i specijane ka-raktere, ali, normalno, ne i slova.

alfanumerički skup karaktera (04.01.05)

Skup karaktera koji sadr�i i slova i cifre, a mo�e sadr�ati kontrolne karaktere i specija-ne karaktere.

binarni skup karaktera (04.01.06) Skup karaktera koji sadr�i dva karaktera.

.2 Kodovi (04.02)

kod (04.02.01) Kolekcija pravila koja raspoređuje elemente jednog seta elementima drugog seta.

kodirani skup (04.02.02) Skup elemenata koji je raspoređen na drugi skup shodno kodu.


30 kodirani skup karaktera (04.02.03)

Kodirani skup čiji su elementi karakteri. alfabetski [numerički] [alfanumerički] [bi-

narni] kod (04.02.06) Kod koji predstavlja rezultate u skupu kodi-ranih elemenata, čiji su elementi firmirani od

alfabetskog [numeričkog] [alfanumeričkog] [binarnog] skupa karaktera.

alfabetski [numerički] [alfanumerički] [bi-narni] skup karaktera �

.3 Grafički karakteri (04.03)

grafički karakter (04.03.01) Karakteri, sem kontrolnih karaktera, koji imaju vizuelno predstavljanje i normalno se predstavljaju pisanjem, �tampanjem ili pri-kazivaljem na ekranu.

slovo (04.03.02) Grafički karakter koji se, kada se pojavi sam ili kombinovano sa drugima, u osnovnoj upotrebi koristi da predstavi zvuk, element govornog jezika.

cifra (04.03.05) Karakter koji pokazuje nenegativnu vrednost.

decimalna cifra (04.03.06)

Cifra koja se koristi u decimalnom sistemu. binarni karakter (04.03.08)

Svaki karakter binarnog skupa karaktera. prazan karakter (04.03.09) blank

Karakter koji predstavlja praznu poziciju u nizu grafičkih karaktera (stringa).

specijalni karakter (04.03.10) Grafički karakter koji nije slovo, cifra, ili pra-zan karkter.

.4 Kontrolni karakter (04.04)

kontrolni karakter (04.04.01) Karakter čije javljanje u posebnom konte-kstu određuje kontrolna jedinica.

uređajem kontrolisani karakteri

(04.04.06) Kontrolni karakter koji se koristi da odredi kontrolnu funkciju za spolja�nju opremu po-vezanu sa računarskim sistemom.

.5 Stringovi (04.05)

string (04.05.01) Redosled elementa iste prirode, kao �to su karkteri, sadr�ani u celini.

simbolički [karakter] [alfabetski] [binarne cifre] string (04.05.02)

String koji se sastoji jedino od simbola [ka-raktera] [slova iz istog alfabeta] [binarnih cifara]

neva�eći string (04.05.03 - null) String koji ne sadr�i elemente.

.6 Reči (04.06)

reč (04.06.01) Karakterni string smatran kao jedinstven za datu svrhu.

alfabetska reč (04.06.02) Reč koja se sastoji od slova iz istog alfabeta.

numerička reč (04.06.03)

Reč koja se sastoji od cifara, i moguće praznih karaktera i specijalnih karaktera.

računarska reč (04.06.04) du�ina reči (04.06.05) veli•ina re•i

Broj karaktera u reči.

.7 Skupovi podataka (04.07)

element podataka (04.07.01) Jedinica podataka koja se, u određenom kontekstu, smatra nedeljivom.

polje (04.07.02) Na medijumu za podatke ili u memoriji, od-ređen prostor kori�ćen za posebnu klasu elemenata podataka.

slog (04.07.03)

Skup elemenata podataka tretiranih kao je-dno.

logički slog (04.07.04) Skup povezanih elemenata podataka sma-tranih kao slog sa logičkog gledi�ta.

fizički slog (04.07.05) Slog razmatran sa aspekta fizičke pozicije na medijumu za podatke ili u memoriji.

du�ina sloga (04.07.06)


31

veličina sloga Broj odgovarajuće jedinice sloga u slogu.

blok (04.07.07) Redosled elemenata snimljenih ili prenetih jedinstveno.

veličina bloka (04.07.08) dužina bloka Broj bajtova u bloku.

faktor blokiranja (04.07.09) Broj slogova sadr�anih u bloku.

baza podataka (04.07.15) Struktura podataka za prihvatanje, memori-sanje i snabdevanje tra�enih podataka za vi�estruko nezavisne korisnike.

.8 Liste (04.08)

lista (04.08.01) Uređeni skup elemenata podatka.

obrada lista (04.08.07) Metod obrade podataka u obliku lista.

1.2.2 Predstavljanje podataka (izvod iz rečnika ISO 2382-05:1989)

I T

0 41 5 0 8

P red stavl jan je poda ta k aO blast

I SO 2382-05

0 2 0 3 0 4 0 5 0 6 0 70 1

0 4 1 9 0 6 0 7 Slika 1.14: Standardizovani termini i definicije � �slobodan� prevod (∑ 63 termina)

Nacionalni standard JUS I. A0.015:1985, ne prati navedeni ISO 2382-05:1989.

.1 Predstavljanje podataka (05.01)

notacija (sistem označavanja) (05.01.01)

Skup simbola i pravila za njihovu upotrebu, za predstavljanje podataka.

brojni sistem (numerisani sistem) (05.01.02)

Svaka notacija za predstavljanje brojeva. predstavljanje brojeva (05.01.03) numeracija

Predstavljanje brojeva u brojnom sistemu. diskretno predstavljanje (05.01.04)

Predsatavljanje podataka putem karaktera, svaki karakter ili grupa karaktera koji ozna-čavaju jednu od brojnih alternativa.

diskretni podaci (05.01.05) Podaci predstavljeni karakterima.

brojka (05.01.6) broj•an (numeral)

Diskretno predstavljanje brojeva. Primer: Slede četri različite brojke koje pred-

stavljaju isti broj: dvanaest - rečima na srpskom jeziku 12 - u decimalnom sistemu XII - rimskim brojkama 1100 - u brojnom sistemu označavanja

brojeva binarna (oktalna) (decimalna) (he-ksadecimalna) brojka. Brojka u binarnom (oktalna) (decimalna) (heksa-decimalna) sistemu označavanja brojeva.

Primer: 101 je binarna brojka, a V je ekviva-lentna rimska brojka.

numeričko predstavljanje (05.01.08) Diskretno predstavljanje podataka brojka-ma.

numerički podatak (05.01.09) Podatak predstavljen brojkama.

digitalno predstavljanje (05.01.10) Diskretno predstavljanje količinske vredno-sti promenljive, tj. predstavljanje brojeva ci-frama, mogu zajedno sa specijalnim kara-kterima i praznim karakterom.

digitalni podatak (05.01.11) Podatak predstavljen ciframa, mo�e zaje-dno sa specijalnim karkterima i praznim ka-rakterom.

alfanumerički podatak (05.01.12) Podatak predstavljen slovima i ciframa, mo-guće zajedno sa specijalnim karkterima i praznim karakterom.

analogno predstavljanje (05.01.13) Predstavljanje vrednosti promenljive fizi-čkom veličinom koja se smatra stalnom pro-menljivom, a veličina, fizička veličina biva direktno proporcionalna promenljivoj ili od-govarajućoj funkciji promenljive.

analogni podatak (05.01.14) Podatak predstavljen fizičkom veličinom ko-ja se smatra stalnom promenljivom i čija ve-


32 ličina je direktno proporcionalna podacima ili odgovarajućoj funkciji podatka.

.2 Brojni sistem - op�ti termini (05.02)

osnova, baza (05.02.01 - radiks) U brojnom sistemu broj koji, stepenovan eksponentom i onda pomno�en mantisom da bi odredio broj koji predstavlja.

značajna cifra (05.02.04) sigurna cifra

U brojkama, cifra koja treba da čuva datu tačnost ili datu preciznost.

.3 Pozicioni (te�inski) sistem (05.03)

pozicioni brojni sistem (05.03.01) Svaki sistem označavanja brojeva u kome su brojevi predstavljeni uređenim skupom karaktera na takav način da vrednost bro-jeva zavisi od njegove pozicije u brojnoj oznaci kao i od njegove vrednosti.

poziciono predstavljanje (05.03.02) Predstavljanje brojeva u pozicionom broj-nom sistemu.

mesto cifre (05.03.03) pozicija cifre

U pozicionom brojnom sistemu, svako mesto koje mo�e biti zauzeto karakterom i koje mo�e biti određeno rednim brojem ili odgovarajućim identifikatorom.

te�ina (05.03.04) pozicija U pozicionom brojnom sistemu, činjenica pomoću koje je vrednost predstavljena ka-rakterom na mestu cifre, pomno�ena da bi se dobio odgovarajući sabirak u predsta-vljanju brojeva.

brojni sistem sa osnovom (05.03.07) Pozicioni brojni sistem u kome je odnos te�ine bilo kojeg mesta cifre i te�ine mesta cifre sa sledećom manjom te�inom poziti-van ceo broj.

osnova (brojnog sistema) (05.03.08 - radiks)

U brojnom sistemu sa osnovom, pozitivan ceo broj kojim se mno�i te�ina bilo kog me-

sta cifre da bi se dobila te�ina mesta cifre sa sledećom većom te�inom.

Primer: U decimalnom sistemu osnova (radi-ks) svakog mesta cifre je 10.

brojni sistem sa fiksnom osnovom (05. 03.11)

Brojni sistem sa osnovom u kome sva me-sta cifara, osim mo�da jedne sa najvećom te�inom, imaju istu osnovu (radiks).

decimalni brojni sistem (05.03.12) Brojni sistem sa stalnom osnovom koji kori-sti cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i osnovu 10 i u kome najmanji celobrojni deo te�ine je 1.

heksa decimalni sistem (05.03.13) Brojni sistem sa stalnom osnovom koji kori-sti 16 cifara 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E i F, gde karakteri A, B, C, D, E i F odgovaraju brojevima 10, 11, 12, 13, 14 i 15 i osnovu 16, u kome najmanji celobrojni deo te�ine je 1.

oktalni sistem (05.03.14) Brojni sistem sa stalnom osnovom koji kori-sti cifre 0,1,2,3,4,5,6 i 7 i osnovu 8, u kome najmanji celobrojni deo te�ine je 1.

binarni sistem (05.03.15) Brojni sistem sa stalnom osnovom koji kori-sti cifre 0 i 1 i osnovu 2.

.4 Sistem sa pokretnim zarezom (05.04)

Sistem sa pokretnim (kliznim) zarezom (05.04.01) Brojni sistem u kome je realni broj predsta-vljen parom različitih brojki, jednak proizvo-du mantise i vrednosti dobijene stepenova-njem osnove sa kliznim zarezom stepeno-vanjem eksponentom označenim kao drugi broj.

mantisa (05.04.03) U sistemu sa kliznim zarezom, brojna ozna-

ka pomno�ena osnovom brojnog sistema sa pokretnim zarezom stepenovanom na odgo-varajući eksponent da bi se dobio realan broj.

eksponent (05.04.04) U sistemu sa kliznim zarezom, broj - brojna oznaka koja označava broj koji se stepe-nuje osnovom brojnog sistema sa pokretnim zarezom pre mno�enja sa mantisom da bi odredio realan broj koji je predstavljen.

.5 Sistem označavanja za predstavnjanje diskretnih podataka (05.05)


33

decimalno označavanje (05.05.01) Označavanje koje koristi deset različitih ka-raktera, obično decimalne cifre.

binarno označavanje (05.05.02) Svako označavanje koje koristi dva različita karaktera, obično 0 i 1.

pozicija bita (05.05.03)

Pozicija karaktera u reči u binarnom pred-stavljanju.

binarno kodirano predstavljanje (05.05.04)

Binarno predstavljanje u kome je svaki ka-rakter prestavljen binarnom cifrom.

.6 Sistem označavanja za predstavljanje decimalnih cifara (05.06)

binarno kodirano decimalno označavanje (05.06.01)

Binarno kodirano označavanje u kome je svaka decimalna predstavljena binarnim brojem.

.7 Komplementi (05.07)

komplement (05.07.01) Broj koji mo�e biti dobijen iz datog broja nje-govim sabiranjem iz određenog broja.

osnova komlement (05.07.02)

U brojnom sistemu sa fiksnom osnovom, komplement koji mo�e biti ustanovljen iz da-tog broja, njegovim sabiranjem iz određenog stepena osnove.

1.2.3 Priprema i rad sa podacima (izvod iz rečnika ISO 2382-06:1987)

I T

15

Priprem a i rukovanje

O blast

I SO 2382-06

01 02 03 04 05 06

04 09 09 0811

podacim a

Slika 1.15: Standardizovani termini i definicije � �slobodan� prevod (∑ 56 termina)


čitati (06.01.01) dobijati podatke iz memorijskog uređaja, iz medijuma za podatke ili iz drugih izvora.

pisati (06.01.02) praviti stalno kratkotrajno snimanje podata-ka u memorijskom uređaju ili na medijumu za podatke.

kopirati (06.01.03) čitati podatke iz izvornig medijuma za poda-tke, ostavljajući izvore podataka slobodne i pisati iste podatke na odgovarajućem mestu u medijumu za podatke, koji se mo�e razli-kovati od onog gde su u izvornom.

.2 Ulazi i izlazi (06.02)

ulaz (podataka) (06.02.01) Podaci koji se primaju ili treba da budu pri-mljeni od bilo koje komponente računara.

ulaz (proces) (06.02.02) Proces koji se sastoji od prijema podataka od bilo koje komponente računara.

ulaz (zavisno) (06.02.03) Odnosi se na uređaje, procese ili kanale uk-ljučene u ulazni proces ili povezivanje poda-taka ili stanja.

izlaz (podataka) (06.02.06)

Podaci koji se prerađuju ili treba da se obra-de u bilo kojoj komponenti računara.

izlaz (procesa) (06.02.05) Proces koji se sastoji od obrade podataka od bilo koje komponente računara.

izlaz (zavisno) (06.02.06) Odnosi se na uređaje, procese ili kanale uk-ljučene u izlazni proces ili povezivanje po-dataka ili stanja.

ulaz-izlaz (zavisno) (06.02.07)


34 Odnosi se na uređaje, procese ili kanale uk-ljučene u ulazni i izlazni proces, uporedno ili

NE ili na njihovo povezivanje podataka ili spolja.

.3 Prenos i pretvaranje (06.03)

preneti (06.03.01) Poslati podatke iz jedne memorijske lokacije u drugu.

blokovski prenos (06.03.02) Proces preno�enja jednog ili vi�e blokova podataka u jednu operaciju.

napuniti (06.03.03) Preneti podatke u memorijski uređaj ili ra-dne registre.

transformisati (06.03.04) Menjati oblik podataka prema određenim pravilima bez izmene osnovnog značenja podataka.

prevesti (06.03.05) Menjati delove programa napisane u je-dnom programskom jeziku u drugi jezik ili u neko drugo predstavljanje pogodno za izvr�avanje.

.4 Pretra�ivanje (06.04)

pretra�ivanje (06.04.01) Ispitivanje jedog ili vi�e elemenata podataka nekog skupa da se pronađu oni elementi koji imaju odgovarajuća svojstva.

krug pretra�ivanja (06.04.02) Redosled događaja pretra�ivanja koji se po-navlja za svaki element podatka.

skeniranje (06.04.07) Sistemsko ispitivanje podataka.

stablo pretra�ivanja (06.04.10) U strukturi pretra�ivanja u kojoj je moguće re�avanje, u svakom koraku, koji deo stabla mo�e biti odbačen bez daljeg pretra�ivanja.

.5 Uređivanje, sortiranje i upoređivanje (06.05)

urediti (06.05.01) Smestiti stavke u uređen slo�en raspored prema određenim pravilima.

red (06.05.02) Određeni slo�eni raspored koji je rezultat uređivanja.

nizati (06.05.03) Smestiti stavke u uređen slo�en raspored prema redosledu prirodnih brojeva.

niz (06.05.04)

Serija stavki koje su nanizane. sortirati (06.05.06)

Izdvojiti stavke u grupe prema određenom kriterijumu bez neophodnog uređivanja sta-vki u svakoj grupi.

spajati (06.05.07) Sjediniti stavke dva ili vi�e skupa podataka koji su u istom datom redu u jedan skup u takvom redu.

.6 Priprema podataka (06.06)

editovati (06.06.01) Pripremiti podatke za kasniju operaciju.

očistiti (06.06.04)

Učiniti da jedna ili vi�e memorijskih lokacija bude postavljena u odeđeno stanje, obično ono koje odgovara nuli ili koje odgovara praznom karakteru.

1.3 Terminolo�ko standardizovana podr�ka u oblasima programiranja...

1.3.1 Operacione tehnike i ve�tine (izvod iz standarda ISO 2382-10:1979)

.1 Osnovni termini (10.01)

procesirati (podatke) (10.01.04) Izvoditi operacije na podacima u procesu.

izvr�avanje - izvođenje (10.01.05) Proces sprovođenja instrukcije ili instrukcija računarskog programa od strane računara.

izvr�iti (10.01.06) Izvoditi izvr�avanje instukcije ili računarskog programa.

prekid (10.01.09) Privremena obustava procesa, kao �to je iz-


35

vr�avanje računarskog programa, prouzro-kovana spolja�njim događajem i izvedena na takav način da proces mo�e biti nasta-vljen.

preklapati (10.01.10) Uređivati delove jednog redosleda stvari ili događaja, tako da se oni smenjuju sa delo-vima jednog ili vi�e drugih redosleda iste prirode, tako da svaki redosled sačuva svoj identitet.

vreme odgovora (10.01.12)

Vreme proteklo između kraja upita ili zaht-eva računarskom sistemu i početka odgovo-ra.

Primer: du�ina vremena između znaka na kraju upita i prikazivanja prvog karaktera odgovora na korisničkom terminalu.

ukupno vreme za izvr�enje zadatka (10.01.13)

Vreme proteklo između predaje posla i po-vratka kompletnog izlaza.

.2 Operacione sposobnosti (10.02)

posao (10.02.01) Jedinica rada, koja je definisana od strane korisnika i koja treba da bude obavljana od strane računara.

zadatak (10.02.02) U multiprogramskom ili multiprocesorskom re�imu rada, jedan ili vi�e redosleda instru-kcija, obrađivan kontrolnim programom kao element rada koji treba da bude izveden od strane računara.

izvr�avanje (posla) (10.02.06) odvijanje (posla)

Izvođenje jednog ili vi�e poslova. izvr�avanje (programa) (10.02.07) odvijanje (programa)

Izvođenje jednog ili vi�e programa. tok poslova (10.02.08)

tok izvr�avanja Redosled predstavljanja poslova, ili delova poslova, kako bi se izveli i predali OS-u.

komandni jezik (10.02.09) kontrolni jezik

Skup postupnih operacija sa povezanim si-ntaksama, koje se koriste da predstave fu-nkcije kako bi se izvr�ile od strane OS-a.

kontrolno područje (10.02.14) Memorijsko područje, kori�ćeno od strane računarskog programa, u cilju čuvanja ko-ntrolne informacije.

kontrolni program (10.02.15) Računarski program, konstruisan da planira i nadgleda izvr�avanje programa u računar-skom sistemu.

.3 Način rada (10.03)

batch obrada (10.03.01) Obrada podataka ili obavljanje poslova, na-gomilanih unapred, na takav način da kori-snik ne mo�e dalje uticati na njihovu obradu dok su u razvoju.

realno vreme (10.03.04) Odnosi se na obradu podataka računarom, u vezi sa drugim procesima spolja, saglasno vremenu tra�nje određeno spolja-�njim procesom.

.4 Operacione tehnike (10.04)

spooling (čekanje na �tampu) (10.04.01)

Upotreba pomoćne memorije kao bafer me-morije, kako bi se smanjilo ka�njenje kada se prenose podaci između spolja�nje op-reme i procesora u računaru.

time sharing (podela vremena) (10.04.04)

Način rada u kome dva ili vi�e procesa su dodeljena na isti procesor, za kratak vreme-nski interval.

multiprogramiranje (10.04.06)

Način rada koji omogućuje preklapanje izvr-�avanja dva ili vi�e računarskih programa jednim procesorom.

multitasking (10.04.07) Način rada koji omogućuje uporedno izvo-đenje ili preklapanje izvr�avanja dva ili vi�e zadatka.

multiprocesiranje (10.04.08) Način rada koji omogućuje paralelnu obradu sa dva ili vi�e procesora kod sistema sa vi�e procesora.


36

.5 Upravljanje memorijom (uop�te) (10.05)

katalog (10.05.01) Direktorijum fajlova i biblioteka, sa putanja-ma do njihovih lokacija.

Napomena: katalog mo�e sadr�ati i druge informacije. kao �to su tip uređaja na kome su fajlovi memorisani, lozinke...

prosto baferovanje (10.05.03) Tehnika za dodelu bafer memorije za vreme izvr�avanja računarskog programa.

dinamičko baferovanje (10.05.04) Dinamičko alociranje (dodela) bafer memo-rije.

dinamička alokacija (resursa) (10.05.05)

Alokaciona tehnika (tehnika dodeljivanja) po kojoj su resursi, namenjeni za izvr�avanje računarskog programa, određeni po krite-rijumu obraćanja u momentu potrebe.

dinamička relokacija (10.05.06) Proces koji namenjuje nove apsolutne adre-se računarskom programu za vreme izvr�a-vanja, tako da program mo�e biti izvr�en iz različitih oblasti (delova) glavne memorije.

privremeno prebacivanje na sekundarnu memoriju

(Swapping - 10.05.09) Proces koji međusobno menja sadr�aj obla-sti glavne memorije sa sadr�ajem oblasti pomoćne memorije.

za�tita (10.05.10) Priprema, kako bi se smanjio pristup upotre-be celog računarskog sistema ili delovima računarskog sistema.

virtualna memorija (10.05.11) Memorijski prostor koji se mo�e smatrati ad-resibilnom glavnom memorijom od strane korisnika računarskog sistema, u kome su virtualne (prividne) adrese podeljene u stvarne adrese.

virtualna adresa (10.05.12) prividna adresa

Adresa memorijske lokacije u virtualnoj me-moriji.

stvarna memorija (10.05.13) Glavna memorija u sistemu virtualne memo-rije.

stvarna adresa (10.05.14) Adresa memorijske lokacije u stvarnoj me-moriji.

1.3.2 Programiranje računarima (ili programiranje pomoću računara -ISO/IEC 2382-07:1989, kratak osvrt 9)

Deo materijala predviđen za CD/DVD/Web-prilog aktuelnom stanju standardi-zacije terminologije u oblasti programiranja...

1.3.3 Programski jezici (ISO/IEC 2382-15:1999)

Izostavljeni izvodi materijala u ovoj papirnoj verziji publikacije, a spremni za CD/DVD/Web-prilog aktuelnom stanju standardizacije terminologije u oblasti progra-mskih jezika...

9 - neki termini su kori�ćeni u tekstu IX aspekta IT�


37

1.4 Standardizacija terminologije razvoj a sistema

1.4.1 Terminolo�ko-pojmovna tumačenja kroz rečnik JUS ISO 2382-20

I T

.1 6 .0 5

R azvoj sistem aO blasti

JU S I SO 2382-20

.0 2 . .0 3 . .0 4 . .0 5 . .0 6 . .0 7 ..0 1 .

.0 9 .0 4 .0 9 .0 8.0 9

Slika 1.17: Standardizovani termini i definicije po oblastima razvoja sistema ∑ 60

Slika 1.16: Mesto segmenata sistema u softverskoj piramidi termina i definicija razvoja (JUS ISO/IEC 2382-20: 1997) na primerima sistema (operativnih, informacionih itd�)

PROJEKTOVANJE SISTEMA: 20.03

1 � projektovanje sistema, 2 � izrada idejnog projekta, 3 � projektovanje funkcija, 4 � strukturno ispitivanje.

IMPLEMENTACIJA: 20.04

1 � implementacija (sistema), 2 � integracija (sistema), 3 � prelazni sistema, 4 � prebacivanje, 5 � paralelan rad.

5 � pojedinačni test, (pojedinačno ispitivanje),

6 � ispitivanje integracije sistema (test integracije),

7 � prijemno ispitivanje, 8 � ispitivanje

upotrebljivosti, 9 d � j i t

STUDIJE I ANALIZE: 20.02 1 � Studija mogućnosti, 2 � Studija izvodljivosti, 3 � Opis problema (definicija problema), 4 � Analiza zahteva, 5 � Analiza sistema, 6 � Analiza funkcija, 7 � Analiza informacija, 8 � Analiza podataka, 9 � Praćenje sistema (pregled

OP�TI POJMOVI: 20.01 1 � razvoj sistema, 2 � zahtev, 3 � specifikacija, 4 � formalna specifikacija, 5 � �ivotni ciklus sistema, 6 � popis podataka, 7 � pilot-projekat, 8 � prototip, 9 � simulacija, 10 � odozgo-nani�e, 12 � podr�ka sistemu, 13 � aplikacioni problem, 14 � sistemski softver, 15 � aplikacioni softver, 16 � softverski paket.

OBEZBEĐENJE KVALITETA: 20.05

1 � obezbeđenje kvaliteta,

2 � ručno proveravanje, 3 � verifikaciono

ispitivanje, 4 � validacioni test

UPRAVLJANJE I KONTROLA PROJEKTA: 20.07

1 � projekat, 2 � upravljanje projektom, 3 � planiranje projekta, 4 � kontrola projekta, 5 � mre�ni plan, 6 � mre�no planiranje, 7 � specifikacija projekta, 8 � revizioni odbor.

DOKUMENTACIJA SISTEMA: 20.06

1 � dokumentacija sistema, 2 � izve�taj o vrednovanju, 3 � uputstvo za korisnika, 4 � opis sistema, 5 � tabela odlučvanja, 6 � programska specifikac., 7 � razvojna osnova, 8 � priručnik za odr�avanje 9 � plan ispitivanja.


38

.01. Op�ti pojmovi (General concepts)

20.01.01 Razvoj sistema: Proces koji obuhvata analizu zahteva, projektovanje sistema, implementaciju, dokumentaciju i obezbeđenje kvaliteta.

20.01.02 Zahtev: Va�an uslov koji sistem treba da zadovolji.

20.01.03 Specifikacija: Detaljno formulisanje, u obliku dokumenta, definiti-vnog opisa sistema radi njegovog razvoja ili validacije.

20.01.04 Formalna specifikacija: Specifikacija koja se koristi da se matematički doka�e opravdanost implementacije ili da se matematički izvede implementacija sistema.

20.01.05 �ivotni ciklus sistema: Tok razvojnih promena kroz koje sistem prolazi, od ideje do kraja kori�ćenja.

20.01.06 Popis podataka: Svi podaci i njihove u sistemu za obradu informacija, uključujući međuzavisnosti.

20.01.07 Pilot-projekat: Projekat za ispitivanje sistema za obradu informacija pod stvarnim ali ograničenim uslovima, a koji će se koristiti da se ispita konačna verzija sistema.

20.01.08 Prototip: Model ili probna implementacija pogodna za ocenu projekta sistema, performansi i eksploatacionih potencijala, odnosno za bolje razumevanje ili određivanje zahteva.

20.01.09 Simulacija: Kori�ćenje sistema za obradu podataka za predstavljanje izabranih karakteristika fizičkog ili apstraktnog sistema.

20.01.10 Odozgo - nani�e: (top-down) Metoda ili procedura koja se odvija od najvi�eg nivoa apstrakcije ka najni�em nivou.

20.01.11 Odozdo - navi�e: (bottom-up) Metoda ili procedura koja se odvija od najni�eg nivoa apstrakcije ka najvi�em nivou.

20.01.12 Podr�ka sistemu: Kontinualno obezbeđenje usluga i materijala neophodnih za kori�ćenje i unapređenje uvedenog sistema.

Nacionalna lingvistička napomena - Umesto ovog termina kod nas je u �iroj upotrebi termin "sistemska podr�ka" koji treba napustiti.

20.01.13 Aplikacioni problem: Problem krajnjeg korisnika koji za re�enje zahteva obradu informacija.

20.01.14 Sistemski softver: Aplikaciono nezavisan softver koji daje podr�ku izvr�a-vanju aplikacionog softvera.

20.01.15 Aplikacioni softver <program>: Softver <program> koji je namenjen re�enju aplikacionog problema.

20.01.16 Softverski paket: Kompletan i dokumentovan skup programa isporučen većem broju korisnika za op�te aplikacije ili fukcije.

Napomena - Neki softverski paketi se mogu menjati za primenu na određene aplikacije.

.02. Studije i analize (Study and analysis)

0.02.01 Studija mogućnosti: Studija koja slu�i da se ispita problem i utvrdi da li on treba da se re�ava za vreme posmatranog perioda.

20.02.02 Studija izvodljivosti: Studija koja slu�i da se identifikuju i analiziraju problem i moguća re�enja da bi se odredila mogućnost njegove realizacije, tro�kova i koristi.

20.02.03 Definicija problema. Opis problema: Prikaz problema koji mo�e da obuhvati opis podataka, metode, procedure i algoritme koji se koriste za re�avanje problema.

20.02.04 Analiza zahteva: Sistematsko ispitivanje zahteva korisnika da bi se do�lo do definicije sistema.


39

20.02.05 Analiza sistema: Sistematsko ispitivanje realnog ili planiranog sistema da bi se odredili informacioni zahtevi i procesi sistema, njihovi međusobni odnosi i odnosi prema bilo kom drugom sistemu.

20.02.06 Analiza funkcija: Sistematsko ispitivanje funkcija realnog ili planiranog sistema (nacionalna napomena: umesto ovog termina kod nas je u �iroj upotrebi termin "funkcionalna analiza" koji treba napustiti).

20.02.07 Analiza informacija: Sistematsko ispitivanje informacija i njihovog toka u realnom ili planiranom sistemu.

20.02.08 Analiza podataka: Sistematsko ispitivanje podataka i njihovog toka u realnom ili planiranom sistemu.

20.02.09 Praćenje sistema. Pregled posle uvođenja post-implementation.

Pregled posle razvoja: Studija o efektima sistema posle post-development dostizanja stabilnog stanja u eksploataciji.

.03. Projektovanje sistema (System design)

20.03.01 Projektovanje sistema: Proces definisanja, na osnovu specificiranih zahteva, arhitekture hardvera i softvera, komponenata, modula, međusobnih veza i podataka sistema.

20.03.02 Konceptualno projektovanje sistema. Izrada idejnog projekta: Aktivnosti projektovanja sistema na osnovu kojih se utvrđuju logički aspekti organizacije sistema, njegovi procesi i tok informacija kroz sistem.

20.03.03 Projektovanje funkcija: Specifikacija funkcija komponenata sistema i njihovih međusobnih veza.

Napomena - Definicija preuzeta iz ISO 2382-3:1987, 03.03.01.

Nacionalna napomena - Umesto ovog termina kod nas je u �iroj upotrebi termin "funkcionalno projektovanje" koji treba napustiti.

20.03.04 Strukturno ispitivanje: Sistematsko ispitivanje, zahteva, projekta ili implementacije sistema, ili bilo kog njegovog dela od strane kvalifikovanih lica.

.04. Implementacija (Implementation)

20.04.01 Implementacija (sistema): Faza razvoja sistema posle koje hardver, softver i procedure sistema postaju operativne.

20.04.02 Integracija (sistema): Progresivno spajanje komponenata i sistema u ceo sistem.

20.04.03 Prelazni sistem: Privremeni sistem za obradu informacija koji se koristi

da se olak�a prelazak sa jednog na drugi eksploatacioni sistem koji ga nasleđuje.

20.04.04 Prebacivanje: Prenos, u datom momentu, funkcija jednog na drugi sistem.

20.04.05 Paralelan rad: Rad dva sistema za obradu informacija, sada�njeg i onog koji treba da ga zameni, sa istom aplikacijom ili izvornim podacima, radi poređenja i povećanja pouzdanosti.

.05. Obezbeđenje kvaliteta (Quality Assurance - QA)

20.05.01 Obezbeđenje kvaliteta: Sistematski planirane aktivnosti QA pomoću kojih se obezbeđuje da se komponente ili

sistem prilagode ustanovljenim tehničkim zahtevima.

20.05.02 Ručno proveravanje: Ručna simulacija izvr�enja programa kojom se


40

kroz ispitivanje korak po korak otkrivaju gre�ke izvornog programa u funkciji ili sin-taksi.

20.05.03 Verifikacija. Verifikacioni test. Verifikaciono ispitivanje: Ispitivanje sistema radi provere da li ispunjava sve zahteve u posmatranoj fazi njegovog razvoja.

20.05.04 Validacija: Validacioni test Validaciono ispitivanje: Ispitivanje radi utvrdjivanja da li implementirani sistem ispunjava postavljene zahteve.

20.05.05 Pojedinačni test: Pojedinačno ispitivanje: Ispitivanje pojedinih programa ili modula radi utvrđivanja da ne postoje gre�ke u analizi ili programiranju.

20.05.06 Test integracije sistema Ispitivanje integracije sistema: Povezi-

vanje i ispitivanje programa ili modula da bi se obezbedilo njihovo pravilno funkcioni-sanje u celom sistemu.

20.05.07 Prijemno ispitivanje: Ispitivanje sistema ili funkcionalne jedinice, najče�će od strane i na zahtev naručioca, a uz prisustvo isporučioca, kojim se utvrđuje da li su ispunjeni zahtevi ugovora.

Napomena - Definicija preuzeta iz ISO 2382-8:1987, stavka 08.01.08.

20.05.08 Ispitivanje upotrebljivosti: Ispitivanje kojim se utvrđuje da li impleme-ntiran sistem ispunjava zahteve korisnika.

20.05.09 Odr�avanje sistema: Izmene u sistemu radi ispravki kvarova, pobolj�anja performansi ili prilagođavanja na promene okoline ili na izmenjene zahteve.

.06. Dokumentacija sistema (System documentation)

20.06.01 Dokumentacija sistema: Skup dokumenata koji opisuje zahteve, mogu-ćnosti, ograničenja, projekat, rad i odr�avanje sistema za obradu informacija.

20.06.02 Izve�taj o vrednovanju: Izve�taj o praćenju sistema koji opisuje ka-ko su ostvareni ciljevi sistema, identifikuje preostale probleme, a namena mu je da po-mogne budući razvoj.

20.06.03 Priručnik za korisnika. Uputstvo za korisnika: Dokument koji opi-suje kako se funkcionalna jedinica koristi, a koji mo�e da sadr�i i opis prava i odgo-vornosti korisnika, vlasnika i isporučioca jedinice.

20.06.04 Opis sistema: Dokumentacija koja proizilazi iz projektovanja sistema a defini�e organizaciju, osnovne karakteristike i hardversko-softverske zahteve sistema.

20.06.05 Tabela odlučivanja: Tabela uslova koje treba razmotriti u analizi pro-blema, zajedno sa akcijom koja se preduzima za svaki uslov.

20.06.06 Programska specifikacija: Dokument koji opisuje dovoljno detaljno strukturu i funkcije programa radi programiranja i odr�avanja programa.

20.06.07 Razvojna osnova: Postojeće specifikacije sistema u razvoju posmatrane u određenom momentu.

20.06.08 Priručnik za odr�avanje programa: Dokument koji obezbeđuje info-rmacije neophodne za odr�avanje programa.

20.06.09 Plan ispitivanja. Plan ispitivanja i vrednovanja: Plan koji utvr-đuje detaljne zahteve, kriterijume, op�tu metodologiju, odgovornosti i op�te planira-nje za ispitivanje i vrednovanje sistema.


41

.07. Upravljanje projektom i kontrola projekta (Project management and control)

20.07.01 Projekat: Poduhvat sa unapred definisanim ciljevima, obimom i trajanjem.

20.07.02 Upravljanje projektom: Aktivnosti planiranja projekta i kontrole projekta.

20.07.03 Planiranje projekta: Aktivnosti sa specifikacijom komponenata vremena, resursa i procedura projekta.

20.07.04 Kontrola projekta: Aktivnosti koje se odnose na napredovanje radova na projektu, smer njegovog daljeg razvoja, kvalitet radova i kori�ćenje resursa, u odnosu na planove projekta.

20.07.05 Mre�ni plan: Usmereni graf koji se koristi za opisivanje i vremensko

određivanje događaja, aktivnosti i njihovih međusobnih odnosa u kontroli projekta.

20.07.06 Mre�no planiranje: Tehnika koja koristi mre�ne planove za planiranje, vremensko određivanje aktivnosti i nadziranje projekta.

20.07.07 Specifikacija projekta: Specifikacija ciljeva, zahteva i obuhvata pr-ojekta i njegovih odnosa prema drugim projektima.

20.07.08 Revizioni odbor: Grupa kvalifikovanih lica koja procenjuje, radi pri-hvatanja ili odbacivanja svih predlo�enih izmena.

1.5 Izvodi iz rečnika za povezivanje otvorenih sistema

1.5.1 Komunikacija podacima (ISO 2382-09)

Slika 1.18: Standardizovani termini i definicije ∑ 161

.1 Uop�teno (09.01)

komunikacija podacima(09.01.01) Preno�enje podataka između funkcionalnih jedinica, shodno skupu pravila koja upra-vljaju slanjem podataka i usklađeno��u ra-zmene.

prenos podataka (09.01.02) Preno�enje podataka sa jednog mesta do drugog ili vi�e drugih mesta uz pomo� tele-komunikacionih sredstava.

izvor podataka (09.01.03) Funkcionalna jedinica koja obezbeđuje po-datke za prenos.

odredi�te podataka (09.01.04) Finlcionalna jedinica koja prihvata prenete (poslate) podatke.

prenosni medijumi (09.01.05) Prirodni ili ve�tački medijum koji otprema signale.

.2 Signali (09.02)

analogni signal (09.02.01) Signal u kome karakteristična veličina koja predstavlja podatke mo�e predstaviti, u svakom trenutku, svaku vrednost u nepreki-dnom intervalu.

isprekidani signal (09.02.02)

Signal sastanljen od uzastopnih elemenata u vremenu, svaki element ima jednu ili vi�e karakterističnih veličina koje mogu pre-dstaviti podatke.

digitalni signal (09.02.03)

OS

19 06 08

Komunikacij

Oblas2382-09

02 03 04 05 06 07 08 01

11 16 43 2830

između podataka


42

Isprekidan signal u kome su podaci pre-dstavljeni ograničenim brojem, dobro defi-nisanih isprekidanih vrednosti koje jedna od karakterističnih veličina mo�e uzeti u je-dnom trenutku.

binarni signal (09.02.04) Digitalni signal u kome svaki element sig-nala ima jednu od dve dozvoljene isprekida-ne vrednosti.

.3 Prenos - op�ti pojmovi (09.03)

premestiti (09.03.01 - to transfer) Poslati iz jedne lokacije i primiti u drugu.

preneti (09.03.02 - to transmit) Poslati iz jedne lokacije za prijem bilo gde.

paralelni prenos (09.03.03) Istovremeni prenos preko prenosnih kanala za slanje, elemenata signala neke grupe koja predstavlja karakter ili drugi entitet (bitnu celinu) podatka.

serijski prenos (09.03.04) Sekvencijalni prenos elemenata signala, preko jednog prenosnog kanala neke grupe koja predstavlja karakter ili drugi entitet (celinu) podatka.

asinhroni prenos (09.03.08) Prenos podataka u kome je trenutak poče-tka svakog karaktera (znaka) ili bloka kara-ktera proizvoljan ali, jednom započet u vremenu pojavljivanja svakog elementa sig-nala ima isti odnos u značajnom trenutku stalne vremenske ose.

sinhroni prenos (09.03.10) Prenos podataka u kome je trenutak do-gađanja elemenata signala (bit) povezan sa stalnom vremenskom osom.

prenosni kanal (09.03.14) Sredstvo za prenos signala u jednom pra-vcu između dve tačke.

.4 Prenosna sredstva (09.04)

koaksijalni par (09.04.02) Prenosni medijum koji se sastoji od dva ci-lindrična provodnika, jedan u drugom, koji imaju istu osu.

koaksijalni kabl (09.04.03) Kabal koji se sastoji od jednog ili vi�e koaksialnih parova.

multipleksor (09.04.06) Funkcionalna jedinica za skupljanje signala iz različitih izvora koja ih sastavlja u jedan kompozitni signal.

modem (09.04.08) Funkcionalna jedinica koja moduli�e (uskla-đuje) i demoduli�e signale.

.5 Prenosne tehnike (09.05)

linijski kod (09.05.01) Kod koji odgovara karakteristikama preno-snog kanala.

modulacija (09.05.10) Proces pomo�u koga se najmanje jedna karakteristična veličina nosioca razlikuje u slaganju sa karakterističnom veličinom signala koji se prenosi.

demodulacija (09.05.11) Proces ponovnog vra�anja orginalnog si-gnala iz modularnog signala.

brzina bita (09.05.17) Brzina kojom se bitovi prenose.

multipleksiranje (09.05.23) Process udru�ivanja signala iz nekoliko odvojenih izvora u signl za prenos preko jednog kanala prenosa.

demultipleksiranje (09.05.24) Proces pode�en signalu koji je nastao mu-ltipleksiranjem, za nastavak orginalnog ne-zavisnog signala ili grupe signala.


43

.6 Linkovanje podataka (09.06)

linkovanje podataka (09.06.01) Oni delovi od dva terminala podataka koji su kontrolisani protokolom sa povezanim kolima podataka, koji zajedno omogu�avaju prenos podataka.

kolo podataka (09.06.02) Par povezanih prenosnih kanala koji omo-gu�avaju dvosmerni način prenosa poda-taka.

linija (09.06.03) prenosna linija (vod)

Fizički prenosni medijum. protokol (09.06.04)

Skup pravila koja određuju pona�anje fu-nkcionalnih jedinica prilikom komuniciranja.

okvir (09.06.08) Struktura podataka koja se sastoji od polja, unapred određena protokolom, za prenos karakterističnih podataka i kontrolnih poda-taka.

informacioni bit (09.06.09)

Bit koji se koristi radije za predstavljanje korisničkih podataka, nego za kontrolne svrhe.

kontrola gre�ke (09.06.18) Takav deo protokola koja omogu�ava otkri-vanje gre�aka i verovatno ispravljanje gre�aka.

stanica podatka (09.06.32) Funkcionalna jedinica koja obezbeđuje po-datke za prenos, koja prihvata prenete po-datke i koja izvr�ava sve funkcije neopho-dne za komunikaciju sa drugim funkciona-lnim jedinicama.

terminal podataka (09.06.33) DTE Onaj deo stanice podatka koji slu�i kao iz-vor podataka, odredi�te podataka, ili oba.

krajnji uređaj mre�e (09.06.33) DCE Oprema u stanici podataka koja vr�i ko-nverziju signala i kodiranje između DTE i prenosnog voda.

.7 Mre�a podataka (09.07)

čvor (09.07.01) U mre�i podataka, tačka gde jedna ili vi�e funkcionalnih jedinica međusobno povezuju prenosnim kanalima ili kolima (vodovima) podataka.

port (09.07.02) Tačka prekida kroz koju signali mogu biti uneti ili mogu izađi iz mre�e.

veza (09.07.03)

Relacije uspostavljanja između funkciona-lnih jedinice za prenos podataka.

�irokopojasni prenos (09.07.06 - broadcast)

Prenos istih podataka do svih destinacija. mre�a podataka (09.07.08)

Mre�a u kojoj podaci kru�e i verovatno pre-spajaju sredstva koja omogu�avaju komu-nikaciju podataka između terminala poda-taka.

.8 Korisničke mogu�nosti (09.08)

korisnička usluga (09.08.04) Skup funkcija koje su na raspolaganju kori-sniku na njegov zahtev i obezbeđen mre-�om podataka kao usluga pri prenosu po-dataka.

pozivanje (09.08.05) Proces preno�enja odabranih signala redno kako bi se uspostavile veze između stanica podataka.

poziv (09.08.06) Veza (relacija) zasnovana između stanica podataka koja obuhvata osnivanje veze, preno�enje poruka i zavr�avanje veze.

odazivanje (09.08.11) Proces odgovaranja na pozivanje stanice podataka da se zavr�i uspostavljanje veze između stanica podatka.

server (09.08.18) Funkcionalna jedinica koja omogu�uje de-ljenje usluga radnim stanicama ili ostalim funkcionalnim jedinicama preko mre�e po-datka.

klijent (09.08.19) Funkcionalna jedinica koja prima dodeljene usluge od servera.


44

1.5.2 Otvoreni sistemi za povezivanje (OSI - ISO/IEC 2382-26)

OS

19

Otvoreni sistemi za

Oblast

2382-26

01 02 03 04 05 06

12 09 16 0307

povezivanje


.1 Uop�teno (26.01)

realni sistem (26.01.01) Skup jednog ili vi�e računara, pripadaju�ih softvera, perifernih uređaja, terminala, ope-ratora, fizičkih postupaka i sredstava za komuniciranje koji čine autonomnu celinu sposobnu da izvodi obradu informacija, prenos informacija ili oboje.

realni otvoreni sistem (26.01.02) Realni sistem koji je usklađen sa zahtevima standarda za povezivanje otvorenih sistema pri komuniciranju sa drugim realnim sistemima.

otvoreni sistem (26.01.03) Predsavljanje unutar uop�tenog apstraktnog modela, takvih aspekata realnog otvorenog sistema koji su prikladni za usklađivanje njegove komunikacije sa ostalim realnim otvorenim sistemima.

međusobmo povezivanje otvorenih sistema (OSI - 26.01.04) Povezivanje računarskih sistema za razme-ne podataka koje je u skladu sa ISO sta-ndardima i CCITT preporukama.

Referentni model međusobnog povezi-vanja otvorenih sistema (OSI referentni model) (26.01.05)

Model koji opisuje op�te principe međuso-bnog povezivanja otvorenih sistema i mre-�nu arhitekturu koja je proizilazi iz tih princi-pa (vidi sliku 10.1).

OSI upravljanje (26.01.06) Sredstva za upravljanje koordiniranje i na-dgledanje resursa koji omogu�avaju da se komunikacija obavlja u OSI okru�enju.

krajnji otvoreni sistem (26.01.07) Otvoreni sistem koji je izvor podataka, ili odredi�te za podatke ili oboje za dati primer komuniciranja.

OSI okru�enje (26.01.10) Apstraktno predstavljanje skupa koncepta, elemenata, funkcija, usluga i protokola, kako je definisano OSI referentnim mode-lom i ustanovljeno u posebnim standardima, koji kada se primene, omogu�avaju komu-niciranja između otvorenih sistema.

podsistem (26.01.11) Element u hijerarhijskom delu otvorenog sistema, koji direktno utiče samo sa ele-mentima iz susednog vi�eg odeljka ili iz susednog ni�eg odeljka tog otvorenog si-stema.

entitet (26.01.12) Celina (u OSI)

.2 Slojevi (26.02)

sloj (u OSI) (26.02.01) U OSI referentnom modelu međusobnog povezivanja otvorenih sistema, jedan od sedam zami�ljenih nivoa, hijerarhijski ure-đenih grupa usluga, funkcija i protokola, koji se prostiru kroz sve otvorene sisteme.

sloj aplikacija (26.02.03) Sloj u kojem se obezbeđuju sredstva za pri-stupanje aplikativnih procesa u OSI okru-�enje.

sloj prezentacije (26.02.04) Sloj u kojem se obezbeđuje izbor zajedni-čke sintakse za predstavljanje podataka kao i transformisanje aplikacijskih podataka u tu zajedničku sintaksu i obratno.

sloj sesije (26.02.05) Sloj u kojem se obezbeđuju sredstva ne-ophodna za zajedničko predstavljanje enti-teta, kako bi se organizovao i sinhronizovao njihov dijalog i da bi se upravljalo njihovom razmenom podataka.

sloj transporta (26.02.06) Sloj u kojem se obezbeđuju pouzdane uslu-ge prenosa podataka kroz sve slojeve

sloj mre�e (26.02.07) Sloj u kojem se za entitete u sloju transpo-rta, obezbeđuju sredstva za preno�enje blo-kova podataka, usmeravanjem i komutira-njem kroz mre�u između otvorenih sistema u kojima se ovi entiteti nalaze.


45

sloj veze podataka (26.02.08) Sloj u kojem se obezbeđuju usluge prenosa podataka između entiteta sloja mre�e, obi-čno u susednim čvorovima.

fizički sloj (26.02.09)

Sloj u kojem se obezbeđuju mehanička, električna, funkcionalna i proceduralna sre-dstva za uspostavljanje, podr�avanje i raski-danje fizičkih veza za prenos bitova preko medijuma za prenos.

.3 Usluge iprotokoli (26.03)

usluga (u OSI) (26.03.01) Sposobnost datog sloja i slojeva ispod nje-ga koja se pru�a entitetima (celinama) slede�eg vi�eg sloja.

protokol (u OSI) (26.03.03) Skup semantičkih i sintaksnih pravila koja određuju pona�anje entiteta u istom sloju pri obavljanju funkcija komuniciranja.

korisnički podaci (u OSI) (26.03.05) Ppodaci koji se prenose između entiteta datog sloja u korist entiteta slede�eg vi�eg

sloja pomo�u kojih navedeni entiteti odre-đuju usluge.

korisnik usluga (u OSI) (26.03.09) Entitet u pojedinačnom otvorenom sistemu koji obezbeđuje upotrebu usluga u pristu-pnoj tački usluga.

davalac usluga (provajder - 26.03 .10) Apsraktno predstavljanje svih entiteta koji obezbeđuju usluge ravnopravnim korisni-cima usluga.

.4 Povezani koncepti (26.04)

ravnopravni entiteti (26.04.01) Entiteti (celine) u istim ili različitim otvorenim sistemima, koje su u istom sloju.

veza (u OSI) (26.04.02) Odnosi saradnje koji se zasnivaju u datom sloju između dva ili vi�e entiteta slede�eg vi�eg sloja u cilju prenosa podataka.

entiteti na vezi (26.04.03) Entiteti u istom sloju koji imaju vezu između sebe i slede�eg ni�eg sloja.

multipleksiranje (u OSI) (26.04.06)

Funkcija u datom sloju kojom se vi�e veza tog sloja podr�avaju jednom jedinom vezom susednog ni�eg sloja.

demultipleksiranje (u OSI) (26.04.07) Funkcija koju obavlja entitet nekog sloja i kojom se u jedinicama podataka za usluge iz susednog ni�eg sloja koje se primaju po jednostavnoj vezi iz tog ni�eg sloja, identi-fikuju jedinice za protokol podataka tog slo-ja za vi�e od jedne veze tog sloja.

.5 Elementi primene usluga (26.05)

element aplikacijske usluge (26.05.01) Deo nekog entiteta sloja aplikacije koji obezbeđuje određene mogu�nosti u OSI okru�enju, kori��enjem usluga sa ni�ih (donjih) slojeva, kada je to prikladno.

aplikacijsko pridru�ivanje (26.05.02) Odnos saradnje između dva aplikaciona entiteta u cilju razmene informacija i ko-ordinacija njihovog zajedničkog rada.

virtuelni terminal (26.05.07) Uop�teni logički model različitih terminala određene klase, kojim se opisuje način rada terminala te klase u OSI okru�enju.

sistem imenika (direktorijuma) (26.05.10)

Kolekcija otvorenih sistema koji su udru�eni da čuvaju logičke baze podatka informacija o skupu objekata u realnom svetu.

direktorijska oprema (26.05.11) Primena usluga koje prevode simbolička imena, kori��ena od aplikacionog procesa, u komletne mre�ne adrese koje se koriste u OSI okru�enju.

op�ti servis (usluge) informacija o upravljanju (26.05.14)

Aplikaciona usluga koja obezbeđuje op�te mehanizme razmene informacija ili koma-ndi, u cilju upravljanja sistemima u okru-�enju centralizovanog ili decentralizovanog upravljanja.


46

.6 Raznovrsno (26.06)

konkretna sintaksa (26.06.01) Oni aspekti pravila koji se koriste u zva-ničnoj specifikaciji podataka kojima se uvodi specifičan način predstavljanja tih podatka.

prenosna sintaksa (26.06.02) Konkretna sintaksa koja se koristi u pre-nosu podatka između otvorenih sistema.

apstraktna sintaksa (26.06.03) Specifikacija podataka u sloju aplikacije ili upravljačkih informacija protokola, ko-ri��enjem pravila za označavanje koja su nezavisna od tehnike kodiranja koja se primenjuju za njihovo predstavljanje.

1.6 Iz rečnika standardizacije umre�avanja opreme i sistema

1.6.1 Distribuirana obrada podataka (ISO 2382-18)

I T

0 5

D i s t r i b u i r a n a o b r a d a p o d a t a k a

P o g l a v l j e

I S O 2 3 8 2 - 1 8 : 1 9 8 7

0 2 0 30 1

1 51 3

Slika 1.20: Standardizovani termini i definicije (∑ 33 termina)

.1 Topologija mre�e (18.01)

mre�a (18.01.01) Uređenost čvorova i povezujućih grana. čvor (18.01.02)

Tačka na kraju grane u mre�i. grana (18.01.03)

Putanja u mre�i koja povezuje dva susedna čvora i koja nema sredi�njih čvorova.

putanja (18.01.04) Svaki pravac između bilo koja dva čvora u mre�i.

susedni čvorovi (18.01.05) Dva čvora međusobno povezana pomoću najmanje jedne putanje koja ne sadr�i ni jedan drugi čvor.

spolja�nji čvor (18.01.06) Čvor koji je na kraju samo jedne grane.

posredni čvor (18.01.07) Čvor koji je na krajevima vi�e od jedne gra-ne.

linearna mre�a (18.01.08)

Mre�a u kojoj ima tačno dva spolja�nja čvora, bilo koji broj posrednih čvorova i samo jednu putanju između svaka dva čvora.

mre�a u obliku prstena (18.01.09) Mre�a u kojoj svaki čvor ima tačno dve grane koje su povezane i u kojoj ima tačno dve putanje između svaka dva čvora.

mre�a u obliku drveta (18.01.10) Mre�a u kojoj postoji tačno jedna putanja između bilo koja dva čvora.

mre�a u obliku zvezde (18.01.11) Mre�a u obliku drveta u kojoj ima tačno jedan sredi�nji čvor.

zamka mre�a (18.01.12) Mre�a u kojoj ima najmanje dva čvora sa dve ili vi�e putanja između njih.

potpuna mre�a (18.01.13) Mre�a u kojoj postoji grana između bilo koja dva čvora.

.2 Uop�teno (18.02)

računarska mre�a (18.02.01) Mre�a čvorova za obradu podataka koji su međusobno povezani sa svrhom komunika-cije podataka.

arhitektura mre�e (18.02.02)

Logička sruktura i operativni principi računa-rske mre�e.

komuniciranje (18.02.03 - session) Sve preduzete aktivnosti preduzeća, odr�a-vanje i oslobađanje veza u mre�noj arhite-


47

kturi u cilju komunikacije podacima između funkcionalnih jedinica.

sloj (18.02.04) Grupa usluga, funkcija i podataka u mre�noj arhitekturi koja je sastavljena iz konceptu-alne tačke gledi�ta i predstavlja jedan set hijerarhijski aran�iranih grupa i �iri se preko

svih sistema koji se obrazuju do mre�ne arhitekture.

usluga (18.02.05) Mogućnosti koje sloj obezbeđuje susednom sloju bli�em krajnjem korisniku u arhitekturi mre�e.

.3 Mre�ne funkcije (18.03)

distribuirana obrada podataka (18.03.01) DDP

Obrada podataka u kojoj su neka ili sve obrde, memorisanja i upravljačke funkcije koje dopunjuju ulazno-izlazne funkcije, ra-zbacane između stanica za obradu podata-ka.

daljinski pristup obradi podataka (18.03.02)

Obrada podataka u kojoj se neke ulazno-izlazne funkcije izvode uređajima koji su po-vezani na računarski sistem pomoću komu-nikacije podataka. čvor za obradu podataka (18.03.06)

Čvor u kome je sme�tena oprema za obra-du podatka u računarskoj mre�i.

host računar (18.03.07) Računar u računarskoj mre�i koji obe-

zbeđuje krajnjeg korisnika sa uslugama kao �to su obrada i pristup bazama podataka i koji mo�e izvoditi funkcije upravljanja mre-�om.

host čvor (18.03.08) Čvor na kome se nalazi host računar. stanica za obradu podataka (18.03.09)

Oprema za obradu podataka i pridru�eni softver u čvoru za obradu podataka.

radna stanica (18.03.10) Stanica za obradu podataka kojom upravlja osoba i koja je najče�će sme�tena u spolja-�njem (perifernom) čvoru.

mre�ni prolaz (18.03.15 - gateway) Funkcionala jedinica koja povezuje dve računarske mre�e sa razli�čitim arhitektu-rama mre�e.

1.6.2 Lokalne mre�e (LAN - ISO/IEC 2382-25)

I T

1 5

L o k a ln e m r e � e

O b la s t

I S O /I E C 2 3 8 2 -2 5

0 1 0 2 0 3 0 4 0 5

3 0 1 2 0 9 0 9 Slika 1.21: Standardizovani termini i definicije (∑ 75 termina)

.1 Uop�teno (25.01)

lokalna mre�a (LAN) (25.01.01) Računarska mre�a postavljena u korisni-čkim prostorijama unutar ograničene geo-grafske oblasti.

LAN u osnovnom opsegu (25.01.02) Lokalna mre�a u kojoj su podaci kodirani i preneti bez usklađivanja nosioca.

LAN u osnovnom opsegu (25.01.03) Lokalna mre�a koja je sastavljena od vi�e kanala, u kojoj se podaci kodiraju, multi-pleksiraju i prenose sa usklađivanjem nosi-laca.

�eton (token - 25.01.06)

Posebna grupa bitova u lokalnim mre�ama, koja slu�i kao simbol ovla�ćenja koje se redom predaje od jedne stanice za podatke do druge, da uka�e koja stanica u tom trenutku privremeno upravlja medijumom za prenos.

postupak predaje �etona (25.01.07) Skup pravila u LAN mre�i sa �etomon (toke-nom), kojima se određuje kako da stanica za podatke preuzme, koristi i prenese �eton.

nadgledanje nosioca (25.01.08)


48

Aktivnost stanice za podatke u lokalnoj mre�i da otkrije da li druga stanica prenosi -emituje.

linijska mre�a (25.01.09) LAN u kojoj je samo jedna putanja između bilo koje dve stanice za podatke i u kojoj su preneti podaci iz bilo koje stanice dostupni svim ostalim stanicama na istom medijumu.

repetitor (25.01.10 - repeator) Uređaj u lokalnoj mre�i koji pojačava i rege-neri�e signale da bi se pro�irio doma�aj prenosa između stanica za podatke ili da bi se povezale dve grane.

LAN server (25.01.11) opslu�ivač Stanica za podatke koja u LAN mre�i pru�a određene usluge ostalim stanicama za po-datke posebne usluge (servise).

mre�ni most (25.01.12) Funkcionalna jedinica koja povezuje dve lokalne mre�e koje koriste isti protokol

upravljanja logičkim linkom, ali mogu kori-stiti različite protokple upravljanja pristupom medijumu.

LAN mre�ni prolaz (25.01.13) Funkcionalna jedinica koja povezuje lokalne mre�e sa nekom drugom mre�om koja ko-risti različite protokole.

glavni linijski kabl (25.01.23) Kabl koji spaja jedinice za sprezanje u cilju omogućavanja komunikacija između stanica za podatke.

jedinica za sprezanje (25.01.24) Fizički uređaj koji povezuje stanice za po-datke na glavni linijski kabl preko odvodnog kabla.

odvodni kabl (25.01.25) Kabl koji spaja stanice za podatke na jedi-nicu za sprezanje.

.2 Nosilac vi�estrukog pristupa (25.02)

mre�a sa vi�estrukim pristupom, sa nad-gledanjem nosilaca i detekcijom kolizije (CSMA/CD) (25.02.01) Linijska mre�a u kojoj protokol za upravlja-nje pristupom medijumu zahteva nadgleda-nje nosioca i u kojoj se stanja izuzetka pro-uzrokovana sudarom re�avaju ponovnim emitovanjem (prenosom).

mre�a sa vi�estrukim pristupom sa nad-gledanjem nosioca i izbegavanjem sudara (CSMA/CA) (25.02.02) Linijska mre�a u kojoj protokol pristupom medijumu zahteva nadgledanje nosioca i gde stanica uvek počinje prenos slanjem

signala za blokiranje. Ako nema sudara sa zastojnim signalom iz ostalih stanica, sta-nica počinje da �alje podatke; u suprotnom, stanica zaustavlja prenos i zatim poku�ava ponovo kasnije.

sudar (kolizija) (25.02.04) Stanje koje je rezultat istovremenog pre-nosa na istom medijumu za prenos.

signal za blokiranje (25.02.05) Signal poslat od stanice za podatke da info-rmi�e ostale stanice za podatke da one ne smeju da prenose (emituju, �alju).

.3 Token-bus (25.03)

linijska mre�a sa �etonom (token-bus - 25.03.01)

Linijska mre�a u kojoj se koristi protokol predaje �etona (tokena).

glavni repetitor (25.03.02) Uređaj u LAN mre�i �irokog opsega, koji prima signale iz svake stanice za podatke i povovo ih prenosi do svojih stanica za po-datke.

direktni LAN kanal (25.03.03) Kanal u LAN mre�i �irokog opsega, dode-ljen za prenos podataka od glavnog repeti-tora do stanica za podatke.

povratni LAN kanal (25.03.04) Kanal u LAN mre�i �irokog opsega, dode-ljen za prenos podataka od stanica do gla-vnog repetitora.

logički prsten (25.03.09) Apstraktno predstavljanje linijske pre�e sa �etonom (token-bus), u kojoj se �eton pre-daje između stanica za podatke na način kojim se simulira predavanje upravljanja u mre�ama u obliku prstena.


49

.4 Mre�a u obliku prstena (25.04)

prstenasta mre�a sa �etonom (token-ring - 25.04.01)

Mre�a u obliku prstena, koja omogućuje jednosmeran prenos podataka između sta-nica za podatke, tako da se preneti podaci vraćaju u izvori�nu stanicu.

ka�njenje na prstenu (25.04.03) Vreme u prstenastoj mre�i potrebno da se signal prenese preko celog prstena.

prstenasto-zvezdasta mre�a (25.04.04)

Mre�a u obliku prstena sa jednosmernim prenosom, raspoređena na takav način da je nekoliko stanica za podatke grupisano i povezano u mre�u putem jedinice za spre-zanje.

stripping (25.04.09) Akcija koju preduzima izvorna stanica za podatke da bi se uklonili okviri iz mre�e na-kon uspe�nog prelaska podataka oko prs-tena.

.5 Protokoli i arhitektura (25.05)

protokol upravljanja logičkim linkom (25.05.01) Protokol u lokalnim mre�ama koji uređuje razmene okvira između stanica za podatke nezavisno od toga kako se medijum za pre-nos zajednički koristi.

protokol upravljanja pristupom medi-

jumu (25.05.02) Protokol u lokalnim mre�ama, koji uređuje pristupanje medijumu za prenos, uzimajući u obzir aspekte topologije mre�e, kako bi se omogućila razmena podataka između sta-nica za podatke.

<R> <R>

MRE�NI MOST (Bridge 25.01.12)

<R>MRE�NI PROLAZ

Gateway 25.01.13

<R> <R>

LAN 1

LAN 2

LAN 3

<R> = Repetitor (ponavljač - Repeator 25.01.10) LAN 1, LAN 2 i LAN 3 su tri lokalne mre�e

LAN 1 i LAN 2 imaju isti LLC protokol (Local Link Control) LAN 2 i LAN 3 imaju različite LLC protokole

MRE�NI PROLAZ Gateway 25.01.13

Slika 1.22: Primeri povezivanja lokalnih mre�a


50

1.7 Standardizacija terminologije u oblasti računarske grafike

1.7.1 Generalni koncepti (izvod iz ISO 2382-13.01) 13.01.01 Računarska grafika - Metode i tehnike za kreaciju, manipu-

laciju, skladi�tenje i prikaz vizuelnih repre-zentacija objekata i kompjuterskih podataka.

Napomena: Kompjuterski generisane slike mogu biti dvodinenzionalne ili trodimenziona-lne.

13.01.02 Interaktivna računarska grafi-ka

- Računarska grafika u kojoj korisnik mo�e dinamički kontrolisati, ili uspe�no me-njati, format, veličinu ili boje prikaza na pri-kaznoj povr�ini..

13.01.03 Prikazana slika (u računarskoj grafici)

- Kolekcija prikazanih elemenata koji su predstavljeni zajedno u isto vreme na prikaznoj povr�ini.

13.01.04 Obrada slika - Proces primene bilo koje operacije na

vizuelnu reprezentaciju objekata ili podata-ka za datu namenu.

13.01.05 Dinamičko pomeranje - Pokreti objekta na prikatanoj slici koji

daju opservatoru utisak da se objekti pome-raju sa po�tovanjem prema stacionalnoj po-ziciji ili da se opservator pokreće po �irini ili unutar objekta.

13.01.06 Dinamička modifikacija � Inte-raktivne promene oblika, boje ili drugih oso-bina objekta vidljivih na prikazu (displeju).

13.01.07 Naučna vizuelizacija � vizueli-zacija (u računarskoj grafici)

- Primena računarske grafike i obrađi-vanja slika za prezentovanje modela ili kara-kteristike procesa ili objekata za podr�a-vanje ljudskog razumevanja.

13.01.08 (24.02.03) Geometrijsko modeli-ranje - Kreacije sistema za obradu podataka modela koji predstavlja trodimenzionalni oblik u formi kojom se mo�e manipulisati.

13.01.09 (24.03.04) Povr�ina (Povr�insko modeliranje) - Kreacije sistema za procesira-nja podataka modela koji predstavlja povr-�inu objekta .

13.01.10 (24.03.05) Prostrano modelira-nje - obimno modeliranje - Trodimenziona-lno geometrijsko modeliranje koje sarađuje sa celokupnim osobinama objekta u poretku za predstavljanje svoje unutra�nje strukutre, a takođe i svoje spolja�nje oblike.

13.01.11 Koordinatna grafika - linijska grafika. Računarska grafika u

kojoj su prikazane slike potupno sastavljene od linijskih segmenata.

13.01.12 Raster grafika - Računarska grafika u kojoj je prika-

zana slika sastavljena od izvesne matrice pi-ksela raspoređenih u redovima i kolonama.

13.01.13 Scena - Realistična postavka objekta. 13.01.14 Sistem grafičkog jezgra (GKS) - Standardizovani grafički sistem koji

obezbeđuje komplet funkcija za računarsku grafiku *programiranje i funkcionalni inte-rfejs između aplikativnog softvera i grafi-čkih ulazno-izlaznih jedinica.

Napomena: ISO/IEC 7942-1 je internaci-onalni standard za sistem grafičkog jezgra.

13.01.15 Grafički interfejs računara (CGI) - Standardizovani interfejs između nezavisnih-uređaja i delova zavisnih-uređaja grafičkog sistema.

Napomena: ISO/IEC 9636-1 je internaci-onalni standard za gračički interfejs računara.

13.01.16 Referentni model računarske grafike (CGRM)

- Standardizovana konceptualna okosnica za računarsku grafiku.

13.01.17 Metadatoteka računarske grafike (CGM)

- Standardizovani format datoteke, zva-ni metadatoteka, pogodan za skladi�tenje i transfer opisanih datoteka za kreiranje poza-dinske slike.

Napomena: ISO/IEC 8632-1 je internacio-nalni standard za metadatoteku računarske gra-fike.

13.01.18 Programersko hijerarhijski in-teraktivni grafički sistem (PHIGS)


51

� Standardni komplet grafički podr�a-nih funkcija za kontrolisanje definisanosti, modifikacija, skladi�tenja i prikaza hijera-rhijskih grafičkih podataka.

Napomena: ISO/IEC 9592-1 je internaci-onalni standard za programersko hijerarhijski interaktivni grafički sistem

1.7.2 Predstavljanje i skladi�tenje slika (izvod iz ISO 2382-13.02) 13.02.01 Digitalizovana slika � Digitalno predstavljanje koje mo�e

generisati prikazanu sliku. 13.02.02 Kodirana slika - Kodirano predstavljanje prikazane

slike za skladi�tenje ili obradu. 13.02.03 Grupno kodiranje - Kodiranje digitalnog toka podataka,

koji defini�e tok termina serijskih brojeva, tako da svako predstavljanje ima istu du�inu sekvence za svaki element.

13.02.04 Diferencijalno kodiranje - Kodiranje digitalnog toka podataka u

kome je svaki element osim prvog predsta-vljen kao razlika u vrednostima između tog elemenata i prethodnog elementa.

13.02.06 Apsolutne koordinate - Svaka koordinata indentifikacione po-

zicije bilo koje adresivne tačke sa po�to-vanjem početka specifičnog koordinatnog sistema.

13.02.07 Relativne koordinate - Svaka koordinata indentifikacione po-

zicije bilo koje adresivne tačke sa po�to-vanjem prema drugoj adresivnoj tački.

13.02.08 Inkrementalne koordinate - Relativne koordinate u kojima je

prethodna adresivna tačka, referentna tačka. 13.02.09 Korisničke koordinate - Specifične koordinate korisnika izra-

�ene u koordinatnom sistemu nezavisnog-uređaja.

13.02.10 Prirodne koordinate - Koordinate nezavisnog-uređaja kori-

�ćene od aplikativnog programa za specija-lnu grafičku obradu podataka, posebno ulaz i izlaz.

13.02.16 Mre�a

- Dvodimenzionalni sistem linija koji se koristi za dobijanje pozicije na prikaznoj po-vr�ini.

13.02.17 Kontura - Komplet tačaka koje imaju istu vre-

dnost datih atributa i formiraju liniju koja slu�i kao granica tog područija.

13.02.18 Nevidljiva linija - Linija ili segment linije koji mo�e biti

maskiran u pogledu trodimenzionalnog ob-jekta.

13.02.19 Nevidljiva povr�ina - Oblast koja mo�e biti maskirana u

pogledu trodimenzionalnog objekta. 13.02.20 Konturno predstavljanje - Predstavljanje trodimanzionalnog ob-

jekta, sasvim sastavljeno od linija kao da je konstruisan od �ice.

13.02.21 Rendering - Konverzija geometrije, kolorita, osve-

tljenja i ostalih karakteristika scena na pri-kazanoj slici.

13.02.22 Rasterizacija - Tehnika renderovanja koja stvara pri-

kazanu sliku sačinjenu od piksela. 13.02.23 Tekstura - Komplet atributa koji karakteri�u ma-

kroskopski izgled na povr�ini objekta, neza-visno od boje i osvetljenja.

13.02.24 Teksturalno preslikavanja - Tehnika renderovanja za davanje

dvodimenzionalnom predstavljenom objektu trodimenzionalni izgled preslikavanjem te-kstura njegove modelovane povr�ine u korespodentne oblasti slike.

13.02.25 Senčenje - Tehnika renderovanja objekta računa-

njem intenziteta osvetljenosti povr�ine , bazirana na tome kako je svetlosni izvor


52

pozicioniran i kako osvetljuje taj objekat i susedne objekte.

13.02.26 Blago senčenje - Tehnika senčenja za davanje blagih

pojava do krivih povr�ina celokupnom objektu, koji je razvijen od konturnog pre-dstavljanja.

13.02.27 Gradirano senčenje - Blago senčenje poligon modela kori-

�ćenjem linearne interpolacije temena inte-nziteta du� svake ivice.

13.02.28 Fonetsko senčenje - Blago senčenje zatvorene vi�estrane

oblasti kori�ćenjem linearne interpolacije intenziteta, od unutra�nje tačke, du� oko-mitosti do ivica.

13.02.31 Predstavljanje oivičenjem - Kontrulno predstavljanje objekta sa

uklonjenim nevidljivim linijama. 13.02.33 Element ulaznih podataka - Osnovni grafički element upotrebljen

od ulazne jedinice kao �to je tastatura, ure-đaj za izbor, lokator, pokazni uređaj ili ure-đaj za zadavanje brojeva.

13.02.34 Virtuelni prostor (u računa-rskoj grafici)

- Prostor u kome su koordinate prika-zanih elemenata izra�ene u nezavisno-ure-đajnoj formi.

13.02.35 Linija skeniranja - Tipično horizontalno svrstavanje pik-

sela koji su skenirani sekvencionalno. 13.02.36 Kvad stablo (osnova) - Izraz za dvodimenzionalni objekt koji

ima stablovitu strukturu kvadranata, koji su formirani i pravilno deljeni na manje delove svakog nehomogenog kvadrata, dok su svi kvadrati homogeni sa obzirom na selekto-vane karakteristike, ili dok ne dosegne una-pred određenu graničnu dubinu.

13.02.37 Oktant stablo - Izraz za trodimenzionalni objekt

kakva je stablovita struktura oktanta, koji je formiran pravilnim deljenjem na manje de-love svakog nehomogenog oktanta, dok su svi oktanti homogeni s obzirom na selekto-vane karakteristike, ili dok ne dosegnu una-pred određenu graničnu dubinu.

13.02.38 Pogled (u računarskoj grafici) - Svaka od mogućih predstavljanja tro-

dimenzionalnog objekta.

1.7.3 Prikaz slika (izvod iz ISO 2382-13.03) 13.03.01 Prikaz (Displej) - Vizuelno predstavljanje podataka. 13.03.02 Prikaz - Prezentovanje podataka vizuelno. 13.03.03 Privremena kopija - Nekonstantni prikaz slike na prika-

znom prostoru. Primer: Slika na tečno kri-stalnom monitoru (LCD).

Napomena: Ova definicija je adaptirana za računarsku grafiku i sadr�ana u 2382-01:1993.

13.03.04 Opseg uređaja - Prostor definisan kompletnim setom

adresivnih tačaka na prikaznom uređaju. 13.03.05 Adresivnost (u računarskoj

grafici) - Broj adresivnih tačaka u opsegu uređaja.

13.03.06 Prikazni prostor � Operati-vni prostor

- Deo opsega uređaja koji odgovara po-dručiju dostupnom za prikazivanje slika.

13.03.07 Prikazna povr�ina - U prikaznom uređaju, sredina svake

prikazne slike koja se mo�e pojaviti. Primeri: Ekran sa katodnom zračnom

cevi, papir u crtaču (ploteru). 13.03.08 Piksel - Element slike (PEL) - Najmanji dvodimenzionalni element

prikazane slike koji ima nezavisne atribute kao �to su boja i jačina.

13.03.09 Voksel - Zapreminski element - Najmanji trodimenzionalni element u

prostornom modeliranju koji ima nezavisne atribute kao �to su boja i jačina.

13.03.10 Vrednost piksela - Posebna vrednost koja reprezentuje

boju, jačinu i druge atribute piksela.


53

13.03.11 Vrednost voksela - Posebna vrednost koja reprezentuje

boju, jačinu i druge atribute voksela. 13.03.12 Raspored piksela - Dvodimenzionalna matrica vrednosti

piksela. 13.03.13 Binarna slika - Ravan bita - Dvodimenzionala matrica bitova koja

nagove�tava prisustvo ili odsustvo nekog atributa.

13.03.14 Region (u računarskoj grafici) - Kontinualni delovi prikaznog prostora. 13.03.15 Raspored boja - Komplet kolornih vrednosti koje se

koriste za translaciju pikselnih vrednosti u aktuelnu boju koja će biti prikazana.

13.03.16 �GLIF� - Oblik grafičkog karaktera, kao oblik

slova ili ikone. 13.03.17 Ikona - Ilustrativni dijagram - Grafikči simbol, prikazan na ekranu,

na koga korisnik mo�e pokazati sa ure-đajem, kao �to je mi�, u naredbi da selektuje određenu funkciju ili softversku aplikaciju.

13.03.18 �GLIF FONT � - Komplet glifova, indeksovane �eme, i

opisom karakteristika, kakve su visina, po-debljanost i nagib.

13.03.19 Skala sive boje - Oblast između crne i bele boje. Napomena: Senke sive boje mogu se dobiti

kombinovanjem primarnih boja jednake jačine. 13.03.21 Apsolutni vektor - Vektor čije su početne i krajnje tačke

naznačene u apsolutnim koordinatama. 13.03.22 Relativni vektor - Vektor čija je zavr�na tačka naznačena

kao pomeranje od njegove početne tačke. 13.03.23 Inkrementalna veličina - Rastojanje između susednih adresi-

vnih tačaka na prikaznoj povr�ini. 13.03.24 Raster - Unapred određeni uzorak linija koji

daje jednako izve�tavanje skeniranog prika-za prostora.

13.03.25 Raster jedinica - Rastojanje između susednih piksela. 13.03.27 Svetlucanje - Internacionalna periodična izmena ja-

čine jednog ili vi�e prikaznih elemenata. 13.03.28 Treperenje - Nepo�eljna ritmička varijacija u je-

dnoj od osobina prikazane slike, kakva je jačina ili boja.

13.03.29 Prelaz u novi red (u računa-rskoj grafici)

- Prikazivanje, suprotno kraju prikaznog prostora, deo prikazane slike koji �eli druga-čiji polo�aj van tog prikaznog prostora.

13.03.30 Stepenasti efekat (u računa-rskoj grafici)

- Ne�eljeni vizuelni efekti izazvani ne-dovoljno jednostavnom rezolucijom, ili ne-adekvatnim filterovanjem za kompletno de-finisanje prikazane slike, najvi�e viđena zupčasta ili stepenasta ivica du� cele granice objekta, ili du� cele linije.

13.03.31 Umek�avanje stepenastog objekta

- Tehnika korigovanja stepenastog efe-kta, davanjem izgleda mekih linija ivica pri-kazane slike na prikaznoj povr�ini.

13.03.32 Diterovanje - Tehnika za promenu raster boje ili ja-

čine prihvatanjem vrednosti od ograničene oblasti dostupne pikselima u uzorcima.

13.03.33 Raster skeniranje - Tehnika za generisanje ili snimanje

elemenata prikazane slike sredstvom odkla-njanja linija-po-linija du� celog prikazanog prostora.

13.03.34 Raster prikaz - Raster slika - Prikazana slika generisana od strane

prikaznog uređaja koji koristi raster skeni-ranje.

1.7.4 Funkcionalne jedinice (izvod iz ISO 2382-13.04)

13.04.01 Konzola za prikaz - Konzola koja uključuje bar jednu prika-

znu povr�inu i koja takođe mo�e uključuti bar jednu ili vi�e ulaznih jedinica.

13.04.02 (12.08.12) Prikazni uređaj - Izlazna jedinica koja daje vizuelnu re-

prezentaciju podataka. 13.04.03 Ekran - Prikazna povr�ina na kojoj se mogu

pojavljivati nestalni prikazi slika. 13.04.04 Grafička radna stanica - Radna stanica koja prikazuje i obrađuje

grafiku i alfanumeričke podatke, i mo�e sadr�ati jednu ili vi�e ulaznih jedinica.

13.04.06 Vektorski prikazni uređaj - Prikazni uređaj koji generi�e prikazanu

sliku kao seriju vektorskih crte�a od tačke do tačke u sistemskoj sekveci.

Napomena: Prikazana slika je regeneri-sana ili osve�avana da bi izbegla prigu�enje.

13.04.07 Plazma panel - Gasni panel - Deo prikaznog uređaja koji se sastoji od

mre�e elektroda u ravnom, gasno-filtrira-nom panelu.

13.04.10 Crtač (ploter) sa dobo�om - Crtač koji crta prikazane slike na prika-

znoj povr�ini pode�avajući se rotacijom do-bo�a.

13.04.11 Crtač (ploter) sa ravnom osno-vom

- Crtač koji crta prikazane slike na prika-znoj povr�ini pode�avajući se na ravnoj po-vr�ini.

13.04.12 Raster crtač (ploter) - Crtač koji generi�e prikazane slike na

prikaznoj povr�ini koristeći linija-po-lnija tehniku skeniranja.

13.04.13 Elektrostatički crtač (ploter) - Raster crtač koji kreira elektrostatički

latentnu prikazanu sliku, da bi je napravio vidljivom, prenosi je i popravlja na papiru.

13.04.14 Glava crtača (plotera) - Deo crtača koji se koristi za kreiranje

oznaka na prikaznoj povr�ini. 13.04.15 Generator znakova

� Funkcionalna jedinica koja konvertuje kodni element karaktera u grafičku repreze-ntaciju karaktera za prikaz.

13.04.16 Generator prikaznih kara-ktera

- Generator znakova koji generi�e prika-zane slike karaktera sačinjene od linijskih segmenata.

13.04.17 Tačkasto-matrični generator znakova

- Generator znakova koji generi�e prika-zane slike karaktera sačinjene od tačaka lociranih na četvorougaonoj mre�i.

13.04.19 Generator krivina � Funkcionalna jedinica koja konvertuje

kodirane reprezentacije krivina (krivih linija) i grafičku reprezentaciju krivina za prikaz.

13.04.20 Morfovanje - Kompjuterski proces animacije koji

daje linkovanje i integraciju dve ili vi�e slika zbog stvaranja specijalnih efekata.

13.04.21 Morf - Prikazana slika kreirana morfovanjem. 13.04.22 Vektorski generator - Funkcionalna jedinica koja generi�e

direktne linijske segmente. 13.04.23 Uređaj za lociranje - Lokator - Ulazna jedinica koja obezbeđuje poda-

tke za predstavljanje koordinata pozicije. Primeri: Tabla za grafički prikaz, bilo koji pokazni uređaj.

13.04.24 Pokazni uređaj - Instrument koji se koristi za pomeranje

simbola ili kursora na ekranu. Primeri: Mi�, kugla za praćenje (trackball) ili d�ojstik.

13.04.25 Digitalizator - Grafički digita-lizator

- Grafička ulazna jedinica za konverto-vanje geometrijskog analognog podatka u digitalnu formu.

13.04.27 D�ojstik - Uređaj za lociranje ili pokazni uređaj

koji koristi nivo sa najmanje dva stepena ra-zmaka.

13.04.28 Upravljačka kuglica (Thumb-wheel)


55

- Proračunski uređaj koji koristi točkić za rotaciju oko osa.

13.04.29 Mi� - Ručno dr�eći pokazni uređaj koji radi

pomeranjem po povr�ini drugačijoj od pri-kazne povr�ine.

13.04.30 �PUCK� - Pokazni uređaj koji mora biti pozici-

oniran ručno na podlozi table za grafički prikaz u poretku za registrovanje ulaznih tačaka kada prati prikazane slike.

13.04.31 Tabla za grafički prikaz - Specijalana ravna povr�ina sa mehani-

zmom indikacije pozicije, obično se koristi kao uređaj za lokaciju.

13.04.32 Koala podloga - Tabla za grafički prikaz sa elektron-

skom olovkom za pomeranje kursora i za potvrđivanje pozicije kursora pritiskivanjem elektronske olovke na dole.

13.04.33 Pokazivač (u računarskoj grafici)

- Simbol prikazan na ekranu tako da ga korisnik mo�e pomerati sa pokaznim uređa-jem, kakav je mi�, i selektovati ih.

13.04.34 Uređaj za odabiranje - Ulazna jedinica specijalizovana za

jedan ili vi�e prikazanih elemenata.

13.04.35 Svetlosna olovka (Lightpen) - Svetlosno-senzitivni uređaj za odabi-

ranje ili uređaj za lociranje koji se koristi pokazivanjem na prikaznoj povr�ini.

13.04.36 Pritisni taster - Taster - Funkcionalna dirka ili njen simulator na

ekranu kori�ćena za selektovanje kompleta alternativnih akcija ili objekata.

13.04.38 Proračunski (valuatorski) uređaj - Valuator

- Ulazna jedinica koja obezbeđuje skala-rnu vrednost.

13.04.39 Uređaj za izbor - Ulazna jedinica koja obezbeđuje jednu

vrednost koja će biti selektovana od strane kompleta alternativa. Primer: Funkcija tasta-ture.

13.04.40 Pritisni uređaj - Ulazna jedinica koja obezbeđuje kom-

plet koordinata za snimanje putanje ulazne jedinice.

13.04.41 Bafer slike - Video memorija (VRAM)

- Čuvanje prihvatne memorije (bafera) koji sadr�i sve vrednosti svih piksela na prikazanoj slici.

1.7.5 Operativne metode i procesi (izvod iz ISO 2382-13.05) 13.05.04 Klik - Pritisni taster koji se pritiska i pu�ta na

pokaznom uređaju za selektovanje oblasti ili prikaznog elementa indicirano pokazivačem.

13.05.05 Regeneracija (slike) - Sekvenca rezultata potrebnog za gene-

risanje prikazane slike iz svoje reprezenta-cije u uređaju za skladi�tenje.

13.05.06 Osve�avanje - Proces ponovljene produkcije prikaza-

ne slike na ekranu tako da slika ostane vid-ljiva.

13.05.07 Učestalost osve�avanja - Frekvencija kojom se prikazana slika

podvrgava osve�avanju.

13.05.09 Kursor - Pokretna normalno vidljiva referentna

tačka koja indicira poziciju od posebne pa-�nje na prikaznom prostoru, kao �to su sle-deće predstavljene činjenice.

13.05.10 Praćenje (u računarskoj grafici)

- Akcija pomeranja simbola za praćenje. 13.05.11 Simbol za praćenje - Simbol na ekranu koji indicira odgo-

varajuću poziciju koordinatnih podataka obezbeđenih od uređaja za lokaciju.

13.05.16 Ispunjavanje


56

- �irenje ponavljanog rasporeda prika-zanih elemenata kroz zatvorena područija na objektu.

13.05.18 Prevlačenje - Preme�tanje prikazanih elemenata na

ekranu uz pomoć pokaznih uređaja. 13.05.19 Visoko osvetljenje - Istaknuti prikazani element modifiko-

van svojim vizuelnim atributima. 13.05.20 Preslikavanje (u računarskoj

grafici) - Transformacija jednog koordinatnog

sistema u drugi. 13.05.21 Translacija (u računarskoj

grafici) - Usvajanje istog pomeranja do pozicije

jednog ili vi�e prikazanih elemenata. 13.05.22 Skaliranje (u računarskoj

grafici) - Povećavanje ili smanjivanje jednog ili

vi�e delova prikazane slike proporcionalno du�ini jedne ili vi�e osa.

13.05.23 Rastezanje - Promene veličine ili oblika, ili i veli-

čine i oblika grafičkog objekta, proporciona-lno ili neproporcionalno.

13.05.24 Promena veličine - Promena koordinata ili dimenzija

elemenata na prikaznoj povr�ini. 13.05.25 Rotacija (u računarskoj grafici) - Revizija prikazanih elemenata tako da

se reprezentuje obrtanje objekata oko fiks-nih osa.

13.05.26 Ogledalo (Mirror) - Kreiranje prikazane slike tako da sva-

ki prikazani element ima duplikat simetrično lociran sa po�tovanjem zajedničkih osa.

13.05.27 Prozor (1) - Prikazni prozor - Deo prikazane slike sa definisanim

granicama u kojima su prikazani podaci. 13.05.28 Prozor (2)

- Predefinisani delovi virtuelnog prostora 13.05.29 Vidno polje - Predefinisani deo prikaznog prozora. 13.05.31 Kaskadni prozori

- Dva ili vi�e prozora (1), verovatno preklapajuća, kreirana i prikazana pod zaje-dničkom kontrolom.

13.05.33 Okvir za dijalog - Prozor koji iskače u kome se mogu

uneti podaci. 13.05.34 Aktivni prozor - Bilo koji komplet prozora (1) kojim se

manipuli�e. 13.05.35 Potisnuti prozor - Neaktivan

prozor - Bilo koji komplet prozora (1) kojim se

manipuli�e trenutno. 13.05.36 Pretvaranje u prozor

(Windowing) - Kreacija prozora (1) na prikazanoj

povr�ini. 13.05.37 Pretvaranje u ikonu (Iconize)

- Smanjivanje do minimuma (Minimize) - Zamena prozora (1) ikonom.

13.05.38 Skupljanje - Smanjivanje veličine prozora (1). 13.05.39 Pro�irivanje - Povećavanje veličine prozora (1). 13.05.40 Povećavanje do maksimuma

(Maximize) - Zamena ikone prozorom (1). Napomena: Kontrast sa smanjivanjem

do minimuma. 13.05.41 Meni - Lista opcija prikazanih korisniku po-

moću sistema obrade podataka, u kome ko-risnik mo�e selektovati akcije koje će inici-rati.

13.05.42 Linija menija - Aktivna linija - Oblast obično uz jednu ivicu prozora

(1) koja se koristi za prikaz naziva ili ikona menija.

13.05.43 Klizeći meni - Meni koji se pojavljuje ispod linije

menija i u kome korisnik selektuje naziv ili ikonu iz linije menija.

13.05.44 Kaskadiranje prozora - Uvijanje (Rollover) prozora

- Kreacija preklapanja kaskadnih prozo-ra.


57

13.05.45 Popločavanje (Tiling) - Deljenje prikaznog prozora na dva ili vi�e ne preklapajućih prozora (1).

13.05.50 Odsecanje maskiranjem (Clip mask)

- Region definisan bilo rasporedom pik-sela ili listom pravougaonika, i izvan njego-vih granica je odsečen prikazani podatak.

13.05.51 Granica - Linija koja okru�uje prozor (1), obi-

čno je jednake debljine na svim stranama. 13.05.52 Zasenčenje - Blok korisničkog pogleda dela ili svih

prikazanih objekata prema narednom. 13.05.54 Isečak - Akcija kraćenja podataka ili prikazane

slike otklanjanjem svih prikazanih elemena-ta tako da le�i van odsecanja maskiranjem.

13.05.56 Motanje (Scrolling) (u računa-rskoj grafici)

- Pokretanje, obično vertikalno ili ho-rizontalno, prikazanih elemenata du� prozo-ra (1) na način na koji je pojavljivanje no-vog podatka na jednoj ivici prozora (1), nestajanje na suprotnoj ivici.

13.05.57 Kotrljanje (Rolling) - Vertikalno motanje (Vertical scrolling)

- Motanje ograničeno obrtanjem na gore ili na dole.

13.05.58 Linija motanja (Scroll bar) - Linija postavljena na jednu od granica

ekrana ili prozora (1), koja se koristi za kontrolu procesa motanja ili za iniciranje pozicionog opsega podatka ili trenutno pri-kazane slike.

13.05.59 Okvir motanja - Pokretna oblast na liniji motanja koja

prikazuje relativnu poziciju podatka ili tre-nutno prikazane slike u prozoru (1).

13.05.60 Granični okvir (u računarskoj grafici)

- Normalno nevidljivi pravougaonik koji ograđuje grafički objekt, i mo�e se pojaviti kada je objekat selektovan.

13.05.61 Manipulisanje (u računarskoj grafici) - Mali pravougaoni okvir koji se pojavljuje u jednom od uglova ili u sredini strana graničnog okvira ili prozora (1), i tada se koristi za promenu veličine grafi-čkog objekta ili prozora (1).

13.05.62 Zumiranje - Progresivno skaliranje cele prikazane

slike za davanje vizuelnog utiska pokretanja prikazanih elemenata napred ili nazad od opservatora.

13.05.63 Prekidanje - Dinamički prikaz rotacije prikazanih

elemenata oko osa rotacije koje se konsta-ntno menjaju u prostoru.

13.05.64 Horizontalno pomeranje - Panoramska translacija

- Progresivna translacija prikazanih elemenata za davanje vizuelnog efekta spo-rednih pomeranja prikazane slike.

13.05.65 Pozadinska (Background) slika - Statična slika

- Deo prikazane slike, kao �to je prekri-vanje forme, gde se ne menja tok posebne sekvence izvr�avanja.

13.05.66 Slika prednjeg plana (Foreground image) - Dinamička slika

- Deo prikazane slike koji se mo�e menjati tokom svakog izvr�avanja.

13.05.67 Prekrivanje formulara (Form overlay)

- Kori�ćenje uzorka kakav je prikaz fo-rme, mre�e ili mape kao pozadinske slike.


58

1.8 Prateća terminolo�ko-pojmovna tumačenja

1.8.1 Izvodi iz rečnika - procesorske jedinice (ISO/IEC 2382-11)

PROCESOR. JEDINICE

Op�ta arhitektura procesnih jeidnica

Aritmetičke jedinice

Konventori (pretvarači)

Registri

Naredba, 11.01.01 ...naredbi, 11.02.01

Sabirač, 11.03.01 pretvarač, 11.04.01

U/I jedinice, 11.01.23 Sat, 11.02.14

Brojač, 11.03.21 ... 11.04.06

Mikroprocesor,11.01.06 ... adresni r. 11.02.04

Oduzimač, 11.03.07 ... dekoder,11.04.04 ISO/IEC 2382-11

11.01.-- 11.02.--

11.03.-- 11.04.--

Slika 1.23: Izvod iz standarda ISO/IEC 2382-11 [1.34]

-izdvojeni su najče�ći termini - 69 termina, JUS I. A0. 021:1992 eqv. ISO/IEC 2382-11:1987

.1 Op�ta arhitektura procesorskih jedinica (11.01)

upravljačka jedinica (11.01.02) instrukcija, naredba

U procesoru, deo koji pronalazi naredbe u odgovarajućem redosledu, prevodi svaku naredbu i upućuje odgovarajuće signale ari-tmetičkoj i logičkoj jedinici i drugim delovima u skladu sa ovim obja�njenjem.

sat (11.01.04) takt Uređaj koji stvara periodične signale pra-vilnih intervala, koji se koriste u razne svrhe, kao �to su vreme sinhronizacije, regulacija operacija procesora ili generisanje prekida.

glavni sat (11.01.05) Sat, čija je glavna funkcija da upravlja osta-lim satovima.

mikroprocesor (11.01.06) Procesor, čiji su elementi minijaturizovani u jedno ili nekoliko integralnih kola.

multiprocesor (11.01.07) Računar koji sadr�i dva ili vi�e procesora, koji imaju zajednički pristup glavnoj memo-riji.

aritmetičko-logička jedinica (ALU) (11.01.08)

Deo u procesoru koji izvr�ava aritmetičke i logičke operacije.

magistrala (11.01.11) sabirnica (bus) Sredstvo za preno�enje podataka između nekoliko uređaja, sme�tenih između dve krajnje tačke, a samo jedan uređaj je u stanju prenosa u datom momentu.

unutra�nja memorija (11.01.14) Memorija kojoj pristupa procesor bez upo-trebe U/I kanala.

Napomena: unutra�nja memorija mo�e obuhvatiti i druge vrste memorija, kao �to su ke� memorija i registri.

spoljna memorija (11.01.15) pomoćna memorija

Memorija koja je pristupačna procesoru sa-mo preko U/I kanala.

Napomena: spolja�nja memorija mo�e se (ponekad) smatrati i kao periferni uređaj.

glavna memorija (11.01.16) Takav deo unutra�nje memorije u koji se naredbe i drugi podaci moraju uneti (učitati) za naredno izvr�anje ili obradu.

prihvatna memorija (11.01.17 - baffer) Memorija, ili memorijski prostor, specijalne svrhe koji dopu�ta, privremenim memori-jem, prenos podataka između dve funkcio-


59

nalne jedinice koje imaju različite karakteri-stike prenosa.

ke� memorija (11.01.18) priručna međumemorija (cashe)

Prihvatna memorija specijalne namene, ma-nja i br�a od glavne memorije, koristi se da sačuva kopiju naredbi i podataka dobijenih iz glavne memorije i za koje postoji vrova-tnoća da će biti potrebni procesoru.

registar (11.01.19) Deo unutra�nje memorije koji ima određeni memorijski kapacitet i obično je predodre-đen za specijalne namene.

ulazno-izlazni kanal (U/I kanal) (11.01.20)

Funkcionalna jedinica koja upravlja preno-som podataka između unutra�nje memorije i periferijske opreme.

direktan pristup memoriji (11.01.21) Tehnika za prenos podataka direktno iz-među glavne memorije i periferijske opreme bez zahtevanja obrade podataka procesnom jedinicom.

kontroler (ulazno-izlazni) (11.01.22) Funkcionalna jedinica koja upravlja radom jednog ili vi�e U/I kanala.

ulazna jedinica (11.01.23) izlazna jedinica ulazno-izlazna jedinica (U/I jedinica)

Uređaj pomoću koga se podaci mogu uneti u računar (izneseni aa) (ili uneti u i izneseni sa) računara.

.2 Registri (11.02)

registar naredbi (11.02.01) Registar koji se koristi da sačuva naredbu za interpretaciju (prevođenje).

adresni registar naredbe (11.02.02) programski registar

Registar specijalne namene, koristi se da sačuva adresu sledeće naredbe koja će se izvr�iti.

indeksni registar (11.02.03) Registar čiji sadr�aj mo�e biti kori�ćen da se promeni adresa operanda za vreme izvr-�avanja računarskih naredbi.

adresni registar (11.02.04) registar osnovne (bazne) adrese

Registar koji sadr�i osnovnu adresu.

registar indikatora stanja (11.02.05) Registar specijalne namene u kome su postavljeni bitovi specifičnih stanja koja se mogu pojaviti u toku izvr�enja naredbi.

registar prekida (11.02.06) Registar posebne namene koji sadr�i poda-tke neophodne za rukovanje prekidima.

registar pomeranja (11.02.07 - shift) pomerački registar

Registar u kome su obavlja funkcija pome-ranja.

registar op�te namene (11.02.08) Registar, obično adresibilan u skupu regist-ara, koji mo�e biti kori�ćen za različite svr-he, kao �to je akumulator, indeksni registar ili specijalna obrada podataka.

registar sa kliznim zarezom (11.02.09) registar pokretnog zareza

Registar koji se koristi za manipulaciju po-dacima u sistemu predstavljanja sa pokre-tnim zarezom.

registar sa fiksnim zarezom (11.02.10) registar nepokretnog zareza

Registar koji se koristi za manipulaciju po-dacima u sistemu predstavljanja sa fiksnim (nepokretnim) zarezom.

akumulator (11.02.11) Registar u kome jedan operand operacije mo�e biti zapamćen i u sledećem koraku zamenjen rezultatom te operacije.

aritmetički registar (11.02.12) Registar koji sadr�i operande ili rezultate aritmetičkih ili logičkih operacija.

dvostruki [trostruki], [četvorostruki], [N-tostruki] registar du�ina (11.02.13)

Grupa od dva (tri, četiri, N) registara koji funkcioni�u kao jedan registar.

sat (11.02.14) tajmer registar vremena, taktni registar

Registar čiji sadr�aji su promenljivi u pravilnim intervalima, kao merenje vreme-na.

du�ina registra (11.02.15) Memorijski kapacitet registra.


60

.3 Aritmetičke jedinice (11.03)

sabirač (11.03.01) Funkcionalna jedinica čiji izlazni podaci pre-dstavljaju sumu brojeva predstavljenih nji-hovim ulaznim podacima.

serijski sabirač (11.03.02) Sabirač u kome je sabiranje odgovarajućih cifara operanada izvodi dodavanjem po re-du �mesto cifre na mesto cifre�.

paralelni sabirač (11.03.03) Sabirač u kome se sabiranje odgovarajućih cifara operanata izvodi istovremeno na svim cifarskim mestima.

oduzimač (11.03.07) Funkcionalna jedinica čiji izlazni podaci pr-edstavljaju razliku između brojeva predsta-vljenih njihovim ulaznim podacima.

sabirač-oduzimač (11.03.10) Funkcionalna jedinica koja se pona�a kao sabirač ili oduzimač, zavisno od primljenog upravljačkog signala.

paralelno sabiranje (11.03.12)

Sabiranje koje se izvr�ava paralelno na ciframa na svim odgovarajućim cifarskim mestima operanada.

serijsko sabiranje (11.03.13) Sabiranje koje se izvr�ava dodavanjem, mesto cifre nakon mesta cifre, odgovarajući ciframa operanata.

komparator (11.03.20) upoređivač Funkcionalna jedinica koja poredi dva polja podataka i zatim pokazuje rezultat poređe-nja.

brojač (dvosmerni brojač) (11.03.21) Funkcionalna jedinica sa ograničenim bro-jem stanja od kojih svako predstavlja broj koji mo�e biti, po prijemu odgovarajućeg si-gnala, povećan (povećan ili umanjen) za je-dinicu ili za datu konstantu.

postaviti brojač (11.03.23/ vratiti� 24) Učiniti da brojač uzme stanje koje odgovara određenom broju/ početnom.

.4 Pretvarači (konvertori - converters) (11.04)

pretvarač (podataka) (11.04.01) konvertor

Funkcionalna jedinica koja transformi�e (menja oblik) podatke od predstavljanja iz jednog načina na drugi način, ali ekvivale-ntnog predstavljanja.

dekoder (11.04.04)

Funkcionalna jedinica koja ima broj ulaznih linija takav da svaka mo�e nositi signal i broj izlaznih linija tako samo po jedna istovremeno nosi signale, pri čemu kombi-nacija ulaznih signala slu�i kao kod koji pokazuje koja izlazna linija nosi signal.

1.9 Terminologija periferala IT kroz izvode iz rečnika standarda

1.9.1 Terminolo�ko-pojmovna tumačenja iz drugog dela periferne opreme (izvodi iz rečnika ISO/IEC 2382-12)

I T

212065 12

Periferna oprem aO blast

2382-12

02 03 04 05 06 07 0801

39 37 32 30X I o b l a s t o p e r a t i v n o g s i s t e m a

O S - I X oblast

Slika 1.24: Izvod iz rečnika standardizovanih termina i definicija (∑ 256)

.1 Medijumi za podatke - uop�teno (12.01)

.2 Funkcionalne karakteristike memorije (12.02)

.3 Tehnologija memorijskih uređaja (12.03)


61

.4 Magnetna traka (12.04)

.5 Memorija magnetnog diska i magnetnog dobo�a (12.05)

.6 Bu�eni medijumi za podatke i jedinice (12.06)

.7 �tampači (12.07)

�tampač (12.07.01) Izlazna jedinica koja daje �tampani prime-rak snimljenih podataka uglavnom u obliku redosleda diskretnih grafičkih znakova koji se odnose na jedan ili vi�e unapred određe-nih skupova karaktera.

ploter (12.07.02) Izlazna jedinica koja daje �tampani prime-rak snimljenih podataka na pokretnom me-diju, u obliku dvo dimenzionalnih grafičkih predstavljanja.

serijski �tampač (12.07.05) �tampač koji �tempa jedan karakter (znak) u jednom trenutku.

linijski �tampač (12.07.06) �tampač koji odjednom �tampa liniju znako-va (karaktera).

stranični �tampač (12.07.7)

�tampač koji �tampa celu stranu odjednom. ink-d�et �tampač (12.07.17)

�tampač kod koga se karakteri formiraju iz-bacivanjem čestica ili kapljica mastila na pa-pir.

termalni �tampač (12.07.18) �tampač kod koga su karakteri proizvedeni prilaskom toplih elemenata do toplotno ose-tljivog papira direktno ili topljenjem mastila iz ribona na jednostavan papir.

laserski �tampač (12.07.20) �tampač koji putem lsaserskog zraka usmerenog na fotoosetljivu povr�inu, stvara skriveni oblik koji se onda pravi vidljivim pomoću tonera i prenosi i fiksira na papir.

ribon (12.07.26) Traka sa mastilom u sebi, koristi se na izla-znim jedinicama.

.8 Ostala periferna oprema (12.08)

korisnički (user) terminal (12.08.01) Ulazno-izlazna jedinica kojom korisnik ko-municira sa računarom.

skener (12.08.05) Uređaj koji ispituje posebni obrazac, jedan deo nakon drugog, i stvara analogne ili digi-talne signale koji se podudaraju sa obra-scem.

optički skener (12.08.06) Skener koji koristi optičke procese za ispiti-vanje obrasca. čitač karaktera (12.08.07)

Ulazna jedinica koja izvr�ava prepoznava-nje kataktera.

optički čitač karaktera (12.08.09) Ulazna jedinica koja čita karaktere optičkim prepoznavanjem karaktera.

displej (12.08.12) monitor

Izlazna jedinica koja daje vidno predstavlja-nje podatka.

ekran osetljiv na dodir (touch screen) (12.08.15)

Displej koji dopu�ta korisniku da učestvuje u sistemu za obradu podataka dodirivanjem oblasti na ekranu.

konzola (12.08.17) Funkcionalna jedinica koja sadr�i uređaje koji se koriste za komunikaciju između ra-čunarskog operatora i računara.

indikator (12.08.19) Uređaj koji daje vizuelnu ili drugačiju indika-ciju postojanja definisanog stanja.


62

1.10 Da li je terminologija IT u oblastima interfejsa dovoljno definisana?

OS

01

Terminologija kroz 12 poglavljaPoglavlje: 1. 2. 3. 4.

2382-5. 8. 9. 10. 11. 12.

0814

10 20 9040506

1318

25

11

261727

0715

6. 7.21

0322

2331

3429

32

24

12 12

Slika 1.25: Struktura kori�ćenih delova rečnika standardizovane terminoogije IT kroz OS

Kao �to je očigledno sa slike, u ovoj oblasti nema ISO/IEC rečnika. To je jedina oblast IT kojoj eksplicitno nije �dodeljen� ni jedan od rečnika standardizovane terminologije.

1.11 Prateća terminolo�ko-pojmovna tumačenja

1.11.1 Terminolo�ko-pojmovna tumačenja iz prvog dela periferne opreme (izvodi iz rečnika ISO/IEC 2382-12)

I T

212065 12

Periferna opremaO blast

2382-12

02 03 04 05 06 07 0801

39 37 32 30X I o b l a s t o p e r a t i v n o g s i s t e m a

O S - I X oblast


.1 Medijumi za podatke - uop�teno (12.01)

neispisan medijum (12.01.01) nosilac Nosilac podataka u koga, ili na koga, nisu nikada bile upisane niti referentne oznake, niti korisnički podaci.

prazan medijum (12.01.02) nosilac Nosilac podataka koji sadr�i samo refere-ntne oznake, ali ne i korisničke podatke.

izbrisati (12.01.03) Ukloniti podatke sa nosioca podataka.

inicijalizacija (12.01.04) Operacija zahteva za postavljanje uređaja u početno stanje, pre upotrebe medijuma za podatke ili pre realizacije procesa.

formatiranje (12.01.05) Inicijalizacija medijuma za podatke, tako da konkretni računarski sistem mo�e smestiti podatke u medijum i kasnije ih pozivati iz medijuma.

namestiti (12.01.06) postaviti Postaviti nosilaac podataka u poziciju rada.

premotati (12.01.07) vratiti u početno stanje

Dovesti magnetnu traku ili bu�enu traku na-zad do njene startne pozicije.

staza (12.01.08) kanal Putanja na nosiocu podataka, povezana sa glavom za upis ili čitanje, pri prolazu nosioca podataka preko nje.

pokazatelj gre�ke (12.01.12) Odnos ukupnog broja otkrivenih gre�aka sa ukupnom količinom prenetih ili predatih po-dataka.

ispravljanje gre�aka (12.01.13) Metod koji se koristi da ispravi podatke sa gre�kom nastale tokom prenosa podataka, predaje ili memorisanja.

otkrivanje gre�aka (12.01.14) Metod koji određuje da li su podaci bili pre-neti ili predati neispravno.

gustina staze (12.01.23) Broj staza po jedinici du�ine, izmeren potpuno vertikalno na staze.

fizička gustina snimanja (12.01.24) Broj prela�enja fluksa snimljenih na stazu po jedinici du�ine ili ugla.


63

gustina podataka (12.01.26) Broj karaktera podataka zapisanih po jedini-ci du�ine, povr�ine ili zapremine.

Napomena: gustina podataka je uglavnom izra�ena u karakterima po milimetru (cpmm) ili karakterima po radijanu (cprad). Na disku se ra-dije određuje ukupni memorijski kapacitet diska, snimljen sa jedne ili obe strane, nego gustina podataka.

jezgro (magnetno) (12.01.30) Komad magnetnog materijala, obično toru-snog oblika, koji se koristi za memorisanje.

magnetna traka (12.01.31) Traka sa magnetnim povr�inskim slojem, na kome se mogu upisati sačuvani podaci memorisanjem.

magnetna kartica (12.01.34) Kartica sa povr�inskim magnetnim slojem, na kome se mogu upisati podaci memorisanjem.

magnetni dobo� (12.01.35) Pravilan kru�ni cilindar sa magnetnim slo-jem, na kome mogu biti upisani podaci.

magnetni disk (12.01.36) Ravna kru�na ploča sa magnetnim povr-�inskim slojem na jednoj ili obe strane, na kojoj mogu biti sačuvani podaci.

flopi disk (12.01.37) Savitljivi (fleksibilan) magnetni disk ubačen u za�titnom omotu.

hard disk (12.01.38) Fiksirani magnetni disk.

disketa (12.01.39) Mali magnetni disk ubačen u omotač.

Napomena: ponekad se reči "disketa" i "flopi disk" međusobno zamenjuju.

paket diskova (12.01.40) Spojeni magnetni diskovi, koji mogu biti po-merani kao celina iz jedinice diska, zajedno sa omotačem iz koga moraju biti odvojeni kada izvode ove operacije.

bar kod (12.01.55) Kod koji predstavlja karaktere skupovima barova, različite debljine i razmaknutosti, koji se čitaju optički, poprečnim prevlače-njem preko bar koda.

bu�ena traka (12.01.59) Traka sa izbu�enim rupicama, bu�ena pomoću odgovarajućeg �ablona rupa.

bu�ena kartica (12.01.63) Kartica bu�ena pomoću odgovarajućeg �ab-lona rupa.

.2 Funkcionalne karakteristike memorije (12.02)

memorisanje (12.02.01) pamćenje Akcija uno�enja podataka u memorijski ure-đaj.

memorisati 1 (12.02.02) smestiti Smestiti podatke u memorijski uređaj.

memorisati 2 (12.02.03) sačuvati Sačuvati podatke u memorijskom uređaju.

memorija (12.02.04) Sačuvani podaci u memorijskom uređaju.

lokacija (memorijska) (12.02.05) Pozicija u memorijskom uređaju koja je jedi-nstveno označena pomoću adresa.

memorijska ćelija (12.02.06) Najmanja jedinica koja mo�e biti adresirana u memoriji.

izbrisiva memorija (12.02.11) Memorijski uređaj u kome mogu biti nepre-kidno zapisivani različiti podaci, na istoj memorijskoj lokaciji.

ROM memorija (12.02.13) Memorijski uređaj u kome podaci, pod no-rmalnim uslovima, mogu biti samo čitani.

RAM memorija (12.02.14) Memorijski uređaj u koga podaci mogu biti zapisani i iz koga mogu biti čitani.

PROM memorija (12.02.15)

Memorijski uređaj koji, po�to je jednom u njega ne�to upisano, postaje ROM memori-ja.

EPROM memorija (12.02.16) PROM memorija koja mo�e biti izbrisana specijalnim postupkom i ponovo kori�ćena.

kapacitet memorije (12.02.21) veličina memorije

Količina podataka koja mo�e biti sadr�ana u memorijskom uređaju, izmerena u jedinica-ma za podatke.

Napomena: jedinica podataka mo�e biti binarni karakter, bajt, reč itd. Za registar, izraz du�ina registra se koristi sa istim značenjem.

direktni pristup (12.02.22) slučajan pristup

Mogućnost da se dobiju podaci iz memori-jskog uređaja, ili da se unesu podaci u me-morijski uređaj pomoću adrese, u redosledu nezavisnom od njihove relativne pozicije, koja označavaju fizičku poziciju podataka.

serijski pristup (12.02.23) sekvencij. Mogućnost da se unesu podaci u memo-rijski uređaj ili noslilac podataka u istom re-dosledu kao �to su podaci i uređeni, ili da se dobiju podaci u istom redosledu u kome su i bili uneti.


64

LIFO (stack) memorija (12.02.24) memorija "gurni na dole"

Memorijski uređaj u kome se podaci uređuju na takav načina da je sledeći element podatka, koji se vadi, onaj koji je najkasnije memorisan.

Napomena: metod je poznat kao "poslednji unutra, prvi napolje" (LIFO).

memorija FIFO (12.02.25) "podigni na gore" Memorijski uređaj u kome su podaci uređeni na takav načina da sledeći element podatka, koji treba da se vadi, je onaj koji je prvi memorisan.

Napomena: metod je poznat kao "prvi un-utra, prvi napolje" (FIFO).

stek pokazivač (12.02.26) Adresa lokacije memorije, koja sadr�i sta-vku podatka koji je najskorije zapisan u stek memoriji.

za�tita memorije (12.02.28) Ograničenje pristupa memorijskom uređaju na jednoj ili vi�e memorijskih lokacija, za�ti-tom pisanja ili čitanja, ili obe.

vreme prenosa (12.02.29) Vremenski interval između trenutka u kome je počeo prenos podatka i trenutka u kome je zavr�en.

vreme čekanja (12.02.30) Vremenski interval između trenutka u kome je instrukcija kontrolne jedinice započela da zove podatke i trenutka u kome je stvarni prenos podataka počeo.

vreme pristupa (12.02.31) Vremenski interval između trenutka u kome je započet poziv podatka i trenutka u kome je predaja podatka zavr�ena.

Napomena: vreme pristupa jednako je zbiru vremena čekanja i vremena prenosa.

.3 Tehnologija memorijskih uređaja (12.03)

elektrostatička memorija (12.03.01) Memorijski uređaj, koji koristi električne na-bojne oblasti na izolatoru na koji je nane�en sloj, na kome mogu biti sačuvani podaci.

memorija integralnih kola (12.03.02) Memorijski uređaj sastavljen od tranzistora, dioda i ostalih elemenata, svi izrađeni na či-pu kristalnog materijala.

magnetna memorija (12.03.04) Memorijski uređaj koji koristi magnetna svo-jstva određenog materijala.

optička memorija (12.03.05) Memorijski uređaj koji koristi optičke tehni-ke.

magnetno snimanje (12.03.08) Tehnika zapisivanja podataka selektivnim magnetisanjem magnetnih materijala.

memorija magnetnog dobo�a (12.03.11) Magnetna memorija u kojoj su podaci zapi-sani magnetnim snimanjem na povr�inu ma-

gnetnog dobo�a, koji se, pri upotrebi, ok-reće oko svoje ose.

memorija diska (magnetnog) (12.03.12) Magnetna memorija u kojoj su podaci zapi-sani magnetnim snimanjem na ravnu povr�-inu jednog ili vi�e diskova, koji se, pri upo-trebi, okreće oko zajedničkog vretena.

memorija magnetne trake (12.03.13) Magnetna memorija u kojoj su podaci zapi-sani magnetnim snimanjem na povr�ini trake koja se kreće uzdu�no, pri upotrebi.

magnetna glava (12.03.26) Elektromagnet koji mo�e izvoditi jednu ili vi-�e funkcija čitanja, pisanja i brisanja poda-taka na magnetnom medijumu za podatke.

glava za čitanje i upis (12.03.28) Magnetna glava sposobna za čitanje i pisa-nje.

među blokovska praznina (12.03.36) Prostor između dva dosledna bloka na me-dijumu za podatke.

.4 Magnetna traka (12.04)

marker za početak trake (12.04.01) Marker (označivač) na magnetnoj traci koji se koristi da poka�e početak prostora za snimanje.

sigurnosni prsten (12.04.03) prsten za za�titu datoteke Pomerljiv plastični ili metalni prsten, prisu-tan ili ne, koji na koturu magnetne trake sprečava pisanje na magnetnu traku i na taj način �titi slučajna brisanja datoteka.

marker za kraj trake (12.04.04) Marker (označivač) na magnetnoj traci koji se koristi da poka�e kraj dozvoljene oblasti za snimanje.

uređaj za traku (12.04.08) drajv Uređaj za pokretanje magnetne trake i ko-ntrolisanje pokreta.

jedinica za traku (12.04.09) Uređaj koji sadr�i uređaj za traku, magnetnu glavu i povezan je sa kontrolom.


65

period čuvanja (12.04.11) Du�ina vremena za koje bi se podaci čuvali na medijumu za podatke.

.5 Memorija magnetnog diska i magnetnog dobo�a (12.05)

opseg (12.05.01) Grupa staza na magnetnom dobo�u ili ma-gnetnom disku, gde su sve staze pročitane ili upisane paralelno.

sektor (12.05.02) Unapred određen deo staze ili opsega na magnetnom dobo�u ili magnetnom disku, koji mo�e biti adresiran.

cilindar (12.05.03) Skup magnetnih diskova, skup svih staza koje mogu biti pristupačne svim magnetnim glavama komba na datoj poziciji.

prihvatna ruka (12.05.04) U jedinici magnetnog diska, ruka na kojoj su montirane magnetne glave.

komb (12.05.07) U jedinici magnetnog diska, skupina prihva-tljivih ruku koje se kreću kao jedna.

mehanizam prihvatanja (12.05.08) Mehanizam koji je odgovoran za pokretanje prihvatne ruke ili komba.

uređaj za disk (12.05.10) disk drajv

Uređaj za kontrolisanje okretanja magnetnih diskova.

jedinica za disk (12.05.13) Uređaj koji sadr�i magnetne diskove, uređaj za disk, jednu ili vi�e magnetnih glava i po-vezan je sa kontrolom.

jedinica za dobo� (12.05.14) Uređaj koji sadr�i magnetni dobo�, mehani-zam za pokretanja, magnetne glave i pove-zan je sa kontrolom.

labela za za�titu od pisanja (12.05.20) Oznaka (labela), prisutna ili ne, koja na flopi disku sprečava pisanje na tom flopi disku.

.6 Bu�eni medijumi za podatke i jedinice (12.06)

bu�ač (12.06.03) Uerđaj za pravljenje rupa u medijumu za podatke. čitač bu�ene trake (12.06.14)

Ulazna jedinica koja čita ili ispisuje �ablon rupa na bu�enoj traci i transformi�e podatke konfiguracije rupa u električne signale.

bu�ač kartica (12.06.16) Izlazna jedinica koja proizvodi snimke poda-taka u obliku �ablona rupa na bu�enoj karti-ci.

čitač kartica (12.06.17) Ulazni uređaj koji čita ili ispisuje rupe u bu-�enoj kartici i transformi�e podatke iz �ablo-na rupa u električne signale.

putanja za kartice (12.06.18) Uređaj za obradu kartica, putanja kojom se kartice kreću i kojom su vođene.

interpretator (uređaj) (12.06.25) Uređaj koji �tampa na bu�enoj kartici kara-ktere koji odgovaraju �ablonu rupa izbu�e-nih na drugoj kartici.


66

1.12 Izvodi iz nekih rečnika za usluge...

1.12.1 Baze podataka i OS (izvodi iz standarda ISO/IEC 2382-17) IT

020620 18

Baze podatakaOblast

ISO/IEC 2382-17

02 03 04 05 06 07 08

18 17 17 22

01 09

14 Slika 1.27: Standardizovani termini i definicije ∑ 124

.1 Baza podataka - op�ti pojmovi (17.01)

�ema celovit (17.01.02) Opis strukture baze podataka koji se odnosi na poseban nivo razmatranja.

sistem za upravljanje bazom podataka (17. 01.03)

Sistem, zasnovan na hardveru i na softveru, za definisanje, strvaranje, manipulisanje, kontrolisanje, upravljanje i upotreba baza podataka.

informacioni sistem (u bazama podataka) (17.01.04)

Konceptualna �ema, informaciona baza i in-formacioni proces zajedno formiraju sistem za čuvanje i manipulisanje informacijama.

upravljanje informacionim sistemom (17.01.05)

Sistem za obradu informacija koji podr�ava dono�enje odluka organizovanim upravlja-njem.

korisnički pogled (17.01.06)

Aspekti svetskog razmatranja koji su intere-santni određenom korisniku ili grupi korisni-ka sa relevantnim informacijama, predsta-vljenih odgovarajućom skupinom podataka.

model podataka 1 (17.01.07) �ablon sastavljanja podataka u bazi poda-taka, shodno ustanovljenom opisu i informa-cionom sistemu i shodno zahtevima sistema za upravljane bazama podataka, koji se pode�ava.

model podataka 2 (17.01.08) Opis organizacije podataka na način koji odr�ava informacionu strukturu poduhvata.

objekt podataka (17.01.11) Diskretni podaci, posmatrani kao jedan, koji predstavljaju primer srukture podataka koji su poznati ili za koji se pretpostavlja da će biti poznati.

.2 Konceptualni nivo

konceptualni nivo (17.02.01) Svi aspekti podeljeni na tunmačenje i manipu-laciju informacijama opisujući posebno svetska razmatranja ili entitet sveta u informaciononom sistemu.

konceptualni model (17.02.02) Predstavljanje karakteristika svetskih razmatra-nja putem entiteta i veza entiteta.

propozicija (17.02.03) Razumno stanje stvari interesujući se za entitete o kojima je moguće tvrditi ili poricati da takvo stanje stvari odgovara za te entitete.

informaciona baza (17.02.04) Skupina rečenica, usagla�enih sa svakom dru-gom rečenicom i sa konceptualnom �emom, izra-�avajući predloge koji se zadr�avaju za poseban entitet sveta.

entitet (17.02.05)

Svaka konkretna ili izmi�ljena stvar koja postoji, koja je postojala, ili mo�da postoji, uključujući spajanja između ovih stvari.

svetsko razmatranje (17.02.06) U odeđenom kontekstu, svi enetiteti koji su od interesa.

entitet sveta (17.02.07) Skupina entiteta koja je povezana sa određenim aspektom svetskog razmatranja.

klasa entiteta (17 02.08) Skup entiteta sa zajedničkim atributima.

događaj (entiteta) (17.02.09) Karakteristični entitet date klase entiteta.

atribut (17.02.10) Imenovana osobina entiteta.

vrednost (atributa) (17.02.11) Karakterističan događaj atributa.

domen (atribut) (17.02.12)


67

Skup svih mogućih vrednosti atributa. klasa atributa (17.02.13)

Skup svih mogućih vrednosti atributa, koji od-govaraju za istu svrhu, jednog događaja entiteta jedne klase entiteta.

odnos (entiteta) (17.02.15) Razumna povezanost između entiteta ili između atributa iste klase entiteta.

odnos (atributa) (17.02.16) Jasna povezanost između atributa.

.3 Spolja�nji, unutra�nji, logički i fizički nivoi (17.03)

spolja�nji nivo (17.03.01) Nivo razmatranja na kome se svi aspekti dele na korisnički orjentisano predstavljanje informacija.

unutra�nji nivo (17.03.02) Nivo razmatranja na kome se svi aspekti dele na predstavljanje informacija u fizičkoj implementaciji informacionog sistema.

konceptualna �ema (17.03.05) Usklađena skupina rečenica koje izra�avaju neophodne tvrdnje koje se zadr�avaju za svetsko razmatranje.

logički nivo (17.03.07) Nivo razmatranja na kome se svi aspekti dele na baze podataka i njene arhitekture, usklađeno sa konceptualnom �emom i od-

govarajućim bazama, ali zami�ljeni fizičkom implementacijom.

fizički nivo (17.03.08) Nivo razmatranja na kome se svi aspekti dele na fizičko predstavljanje strukture po-dataka i označavanja istih u odgovarajućoj memorijskoj organizaciji i njhov pristup ope-racijama u sistemu za obradu podataka.

primarni ključ (17.03.13) Ključ koji nedvosmisleno određuje jedan slog.

sekundarni ključ (17.03.14) Ključ koji nije primaran, ali po nekom inde-ksu je sačuvan i koji mo�e odrediti vi�e od jednog slog.

.4 Relaciona struktura (17.04)

relacija (17.04.01) Skup događaja entiteta koji imaju iste atri-bute, zajedno sa tim atributima.

relaciona struktura (17.04.03) Struktura podatka koji su uređeni kao relaci-je.

relacioni model (17.04.04)

Model podataka čija struktura je zasnovana na skupu relacija.

relaciona baza podataka (17.04.05) Baza podataka u kojoj su podaci organizo-vani i prihvaćeni u skladu sa relacijama.

kursor (u bazama podataka) (17.04.16)

U relacionoj bazi podataka, pokazivač reda u tabeli i koristi se za unos u tabelu.

.5 Hijerarhijske i mre�ne strukture (17.05)

hijerarhijski model (17.05.01) Model podataka čiji je �ablon strukture zasno-van na strukturi drveta.

struktura drveta (17.05.02) Struktura podataka koja uređuje entitete ili at-ribute kao čvorove, sa najvi�e jednim čvorom roditeljem za svaki čvor, i sa samo jednim koren čvorom.

mre�ni model (17.05.03) Model podataka čiji je �ablon strukture zasno-van na mre�noj strukturi.

mre�na struktura (17.05.04) Struktura podataka koja uređuje entitete ili at-ribute kao čvorove i koji, nasuprot strukturi dr-veta, dozvoljava čvorovima ca imaju vi�estruke roditelje čvorova.

koren čvor (17.05.05)

Čvor koji nema roditelj čvor. roditelj čvor (17.05.06)

Čvor kome je najmanje jedan čvor direktno po-dređen.

terminal čvor (17.05.07) Čvor koji nema podređen čvor.

slog (17.05.08) Objekat podataka koji je primer tipa sloga.

tip podatka (17.05.09) Definisani skup objekata podataka određene strukture podataka i skup dozvoljenih operacija, tako da ti objekti podataka predstavljaju ope-rande u izvr�avanju bilo koje od tih operacija.

tip sloga (17.05.10) Tip podatka koji ima strukturu podataka sasta-vljenu od strukturue podataka jednog ili vi�e tipova podataka i koji ima sopstveni skup


68

dozvoljenih operacija, i čije su komponente tipovi polja ili drugi tipovi sloga.

polje (podataka) (17.05.12) Objekat podataka koji je primer tipa polja.

tip polja (17.05.13)

Tip podatka, primeri koj su elementarni u odre-đenom konceptualnom kontekstu i koji, u tom kontekstu, predstavljaju informacije elementarne prirode.

.6 Jezici baze podataka (17.07)

jezik baze podataka (17.07.01) Jezik koji se koristi da podr�i aktivnosti kao �to su kreiranje, modeliranje, implementaci-ja, opis, upotreba i upravljanje bazom poda-taka.

jezik za opis podataka (17.07.03) DDL Jezik baze podataka za opisivanje podatka i strukture podataka u bazi podatka.

jezik za manipulaciju podacima (17.07.04) (DML)

Jezik baze podataka, podr�an sistemom za upravljanje bazama podataka, koristi se da omogući bazi podataka operacije kao �to su kreiranje, pozivanje, čitanje, pisanje i brisa-nje podataka.

jezik za administraciju baze podataka (17.07.06) (DAL)

Jezik baze podataka za administraciju baze podataka.

.7 Implementacija i upravljanje (17.08)

distribuirana baza podataka (17.08.02)

Baza podataka koja je fizički decentralizovana i njome rukuje sistem za upravljanje baze po-dataka na način koji omogućava korisniku lo-gički decentralizovani pogled baze podataka.

rukovalac baze podataka (17.08.03) Komponenta sistema za upravljanje bazom po-dataka, koja tumači pozive baze podataka, i koja koordinira i izvr�ava odgovarajuće prilaze bazi podataka.

administracija baze podataka (17.08.04)

Izvr�avalje funkcija definisanja, organizovanja, upravljanja, kontrolisanja i za�tita svih podataka u bazi podataka.

administrator baze podataka

(17.08.05) Osoba ili grupa osoba koje su odgovorne za ad-ministraciju baze podatka.

ključ baze podataka (17.08.08) Primarni ključ, dodeljen sistemom za upravlja-nje bazom podataka.

primarni indeks (17.08.09) Indeks za primarni ključ.

sekundarni ključ (17.08.10) Ineks za sekundarni ključ.

napuniti (bazu podataka) (17.08.14) Staviti podatke u bazu podataka.

restartovanje (u bazama podataka) (17.08.16) Startovanje sistem menad�menta baze podataka nakon oporavka od gre�ke.

.8 Liste za prenos (17.09)

korisnik (17.09.01) Svaka osoba ili bilo �ta, �to izdaje komande ili poruke sistemu za obradu podataka ili prima po-ruke od sistema za obradu informacija.

organizacija datoteka (17.09.02)

Uređenost memorije i implementacija metoda pristupa koji se podudaraju sa strukturom poda-taka određenog fajla i njegovih slogova i koji omogućava da fajl bude deo baze podataka.


69

1.12.2 Automatizacija usluga (izvod iz ISO/IEC 2382-27)

I S O /I E C

0 9

i a u t o m a t iza ci ja u sl u gaP o gla vl je

2 3 82 -2 7

0 2 0 30 1

1 61 8

O S k r oz I T



automatizacija usluga (27.01.01) Integracija uslu�nih aktivnosti pomoću sistema za obradu informacija da se poveća uslu�na produktivnost.

sistem za automatizaciju usluga (27.01.02)

Sistem za obradu informacija koji se koristi da objedini uslu�ne aktivnosti.

pretplatnik (27.01.03) Autorizovani korisnik za jdnu ili vi�e usluga nekog sistema za automatizovanje usluga.

prenos teksta (glas, slika, video) (27.01.04)

Elektronski prenos teksta (glasa, slike, videa) od jedne tačke do druge putem mre�e.

elektronska arhiva (27.01.05)

Kolekcija dokumenata u memorijskom uređaju za istorijske svrhe ili kao backup.

punjenje (27.01.06) Memorisanje dokumenata bilo elektronski, bilo optički ili kao tvrda kopija od�tampano �tampa-čem.

kreator (inicijator) (27.01.09) Korisnik koji kreira, adresira i obično �alje po-ruke.

primalac (27.01.10) Korisnik kome su poruke adresirane.

poruka (u elektronskoj razmeni) (27.01.13)

Niz bitova ili karaktera koji se prenosi kao entitet.

.2 Elektronska po�ta (27.02)

elektronska po�ta (e-mail) (27.02.01)

Prepiska u formi poruka prenetih između kori-sničkih terminala, preko računarske mre�e.

elektronsko slanje poruka (27.02.02)

Elektronski prenos, čuvanje i pozivanje poruka. direktorijum (u elektronskoj po�ti) (27.02.04)

Organizovana lista korisnika ili usluga koja mo�e biti adresirana u računarskoj mre�i.

�irokopojasna (sveobuhvatna) po�ta

(emitovanje elektro-po�te) (27.02.07) Prenos elektronske po�te do svih korisničkih terminala u računarskoj mre�i.

folder (27.02.09) Logička ili virtualna memorijska oblast, za orga-nizovanje dokumenata ili elektronske po�te.

.3 Tekst, glas, slika i video prenos (27.03)

teleks (27.03.01) Javno preusmeravanje usluga prenosa te-ksta između teleprintera ili kompatibilnih uređaja.

teleteks (27.03.02) Usluga elekronske po�te koja omogućuje komunikaciju između korisnika sistema au-tomatskih usluga pomoću pisane reči.

teketekst (27.03.03)

Sveobuhvatna usluga koja obezbeđuje biranje tekstualnog materijala kao �to su no-vosti, vremenski izve�taji, oglasi i reklame, direktno do pretplatnika televizijskog prije-mnikg.

videoteks (27.03.04) Usluga koja omogućuje međusobne razme-ne alfanumeričkih i grafičkih informacija


70

preko telekomunikacione mre�e, gde su ove informacije prikazane na ekranu.

računarske konferencije (27.03.05) Interaktivne komunikacije među učesnicima kori�ćenjem računarskih mre�a.

vođena konferencija (27.03.06) Računarska konferencija u kojoj učesnici razmenjuju poruke preko moderatora koji mo�e da prihvati, edituje ili odbije ih.

telekonferencija (27.03.07) Međusobna komunikacija između učesnika na različitim lokacijama, kori�ćenjem teleko-munikacionih sredstava.

video konferencija (27.03.08) Telekonferencija koja omogućava prenos nepokretnih ili pokretnih slika kao dodatak na glas, tekst i grafiku.

konferencijski poziv (27.03.09) Telekonferencija u kojoj su učesnici pove-zani preko telefonskih krugova koji obezbe-đuju interaktivni dijalog i moguđe kori�ćenje faxa.

faks (1) (27.03.10) faksimil, telefaks

Prenos preko telekomunikaconog sistema slika na papiru i kreiranje kopija tih slika na prijemnoj lokaciji.

poslati faks (27.03.11) Preneti slike, koristeći faks (1) opremu.

faks (2) (27.03.12) telekopija Kopija primljena sa faks (1) opreme.

faks ma�ina (27.03.13) faksimil ma�ina

Funkcionalna jedinica koja se koristi za sla-nje ili prijem slika, pomoću faksa (1).

faks modem (27.03.15) Funkcionalna jedinica koja kombinuje fun-kcije faks ma�ine i funkcije modema.

elektronska razmena podataka (27.03.16)

Razmena podataka i dokumenata između računarskih sistema, u skladu sa standard-nim pravilima.


71

III deo: KONCEPTI I CD/DVD/Web-PRILOZI

1.1 CD/DVD/Web prilog: Web koncept IT-01 u integrisanim sistemima Slede datoteke CD/DVD/Web�priloga konceptu ovog poglavlja kroz 12 aspekata: - index.html 2 str. Videti koncept putem navedene index datoteke u okviru direktorijuma 01 i uz prateće

linkove na .PDF datoteke 12 nastavnih predmeta sa po 12 aspekata u okviru očekivanih ishoda akademskih studija informatičara:

www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/01/index.htm . . . polazni globalni koncept 7.1 MB, 2+19 str

.1 Uvod u IT i terminologiju kroz izvode iz rečnika JUS ISO/IEC 2382-1 do 34 • Zbirke zadataka i testova iz INFORMATIKE za prijemni ispit za upis na Fakultet,

[1.1.3] HTML, 16 KB, 1 str + Prvo izdanje Zbirke... � za testiranje ulaznog znanja na TF Čačak, 2003. [1.1.1] + Drugo izdanje publikacije za testiranje ulaznog znanja 2004. [1.1.2] + Drugo izdanje i na CD-u, za testiranje ulaznog znanja 2005. [1.1.3]

• Uvodni primer � izvod iz uvodnih rečnika standardizovane terminologije IT, ISO/IEC 2382-1, ISO/IEC 2382-8 i ISO/IEC 2382-14. [1.1.4], [1.1.5], Word, 84 KB, 7 str

.2 IT u integrisanim sistemima organizacije rada i biznis planovi JTC 1 za trogodi�nji planski period... • Biznis planovi od 1. 1. 2004. + BP + LTBP... [1.2.1] • Organizacija rada, [4.7.1], .PDF � 283 KB, 1 str

• Uvod u organizaciju podataka, multimedijalne sisteme i za�titu u IT + Uvod u multimedijalne sisteme i terminolo�ko-pojmovna tumačenja + Uvod u za�titu podataka, informacija, sistema, kroz segmente IT

.3 Model liderstva (leadership) u untegrisanim sistemima menad�menta • Primeri iz sistema obrazovanja • Psihologija, [4.7.1], .PDF � 285 KB, 1 str

.4 Razvojni koncepti � softverski in�enjering • Koncept 1: Indeks kori�ćenih termina � standardizacija terminologije IT, [1.4.1] • Koncept 2: Indeks termina � Indeks terminologije standardizovane prema ISO ili

drugim izdavačima... [1.4.2] • Uvod u standardizovanu terminologiju IT, [1.1.4], [1.1.5], [1.1.5], HTML, 20 KB, 1 str • Tehničko crtanje, [4.7.1], .PDF � 278 KB, 1 str

.5 Uvod u komunikacije, WBL, E-poslovanje • Komunikologija, [4.7.1], .PDF � 281 KB, 1 str

.6 Uvod u permanentno učenje, partnerstvo podr�ano �lokalnim� tehnologijama i tehnikama • Uvod u permanentno učenje i nastavne E-materijale kroz primere:

+ Windows za osnovce, Windows za direktore, Windows NT, UNIX-Linux, • Elektrotehnika sa elektronikom, [4.7.1], .PDF � 282 KB, 1 str

.7 Uvod u računarsku grafiku, On-line novosti JTC 1 potkomiteta u IT.


72

• Uvod u IT inovacije + Uvod u novi model izučavanja IT na akademskom nivou (.PDF � 337 KB, 1 str) + Мodeliranje neinformatičkih predmeta na novim informatičkim usmerenjima

smera �Tehnika i informatika� (.PDF � 637 KB, 11 str) • Tehničko crtanje pomoću računara � CAD, [4.7.1], .PDF � 278 KB, 1 str

.8 Uvod u procese integrisanih sistema podr�ane IT (u obrazovanju)

• IT u obrazovanju � uvodna predavanja, E-učenje... HTML, 37 KB, 2 str

.9 Uvod u resurse IT u integrisanim sistemima • Ekonomija preduzetni�tva, [4.7.1], .PDF � 300 KB, 1 str • Koliko para za aktuelne ISO/IEC standarde 2007.... [1.9.2]

.10 Uvod u interfejse IT, u operativne i druge sisteme • Primeri uvođenja u IT-nastavu u sistemu visokog obrazovanja, a na primerima

predmeta: ICT1, Operativni sistemi, Računarsko pravo i etika... + Primer � OS kroz IT � uvodna kontrolna pitanja... [1.10.1]

.11 Uvod u dru�tvo znanja i prateće sisteme

.12 Uvod u rezultate i primene IT na platformama: OPISys... Open Source... • Menad�ment kvalitetom, [4.7.1], .PDF � 280 KB, 1 str • Praktičan rad, [4.7.1]10, .PDF � 280 KB, 1 str

1.2 CD/DVD/Web prilozi: Web koncepti terminologije sa aspekta organizacije...

Slede index.HTML datoteke, prilozi koncepta terminologije kroz 12 aspekata. Do istih je moguće doći i preko index.HTML datoteke iz direktorijuma 01:

.1 Uvod u terminologiju IT kroz izvode iz rečnika ISO/IEC 2382

...globalni koncept... 659 KB, 45 str • Primer � izvod iz uvodnih rečnika standardizovane terminologije IT, ISO/IEC

2382-1, ISO/IEC 2382-8 i ISO/IEC 2382-14, 7 str 01 IT_02 Izvod iz standardizovane terminologije u oblastima organizacije podataka, 5 str 01 IT_03 Izvod iz standardizovane terminologije programskih jezika i programiranja, 2 str 01 IT_04 Izvod iz standardizovane terminologije razvoja softvera i dokumentacije sistema, 3 str 01 IT_05 Izvod iz standardizovane terminologije globalnih komunikacija, 5 str 01 IT_06 Izvod iz standardizovane terminologije lokalnih umre�avanja, 3 str 01 IT_07 Izvod iz standardizovane terminologije računarske grafike, 8 str 01 IT_08 Izvod iz standardizovane terminologije procesorskih sistema, 3 str 01 IT_09 Izvod iz standardizovane terminologije periferijske opreme i terminala IT, 1 str 01 IT_10 Izvod iz standardizovane terminologije interfejsa � ISO 2382-21 01 IT_11 Izvod iz standardizovane terminologije uređaja za memorisanje podataka, 4 str 01 IT_12 Izvod iz standardizovane terminologije po oblastima primena IT, 4 str

.4 Razvojni koncepati � Indeks terminologije ...globalni koncept... ≈ 1 MB, 2 str

10 Zbog otvorenosti koncepta, literature na materijalima sa magnetih medija je

označena sa tri indeksa: prvi označava pripadnost poglavlju (1-12), drugi označava drugi nivo pripadnosti (podoblasti), a treći je redni broj�


73

• Koncept 1: Indeks kori�ćenih termina � standardizacija terminologije IT - datoteka u direktorijumu 01/Terminologija/index.html, 397 KB, HTML� index � 1KB, 1 str

• Koncept 2: Indeks termina � standardizovanih prema ISO ili drugim izdavačima... - datoteka u direktorijumu 01/ABC-ISO/index.html, 672 KB, HTML� index � 16KB, 1 str.

1.3 CD/DVD/Web prilozi: Koncept provere informatičkog znanja pre upisa na fakultet

1.3.1 Prilog: Zbirke zadataka i testova za polaganje prijemnog ispita za upis na fakultet

Koncept provere informatičkog znanja je zasnovan na nastavnim planovima i programima sistema obrazovanja u Srbiji (osnovnih i srednjih �kola) i standardizovanih nivoa znanja i testova. Ovo je jo� jedan primer razrade koncepta IT u 12 segmenata i njegove primene u praksi, zadnje četiri godine, 2003-2007...

U prilogu ovog izdanja dati su izvodi iz navedenih publikacija... Sledi index.HTML datoteka, CD/DVD/Web�prilog koncepta ovog poglavlja u direkto-

rijumu 01/ Zbirke_za_prijemni/index.html... • Zbirke zadataka i testova iz INFORMATIKE za prijemni ispit za upis na Fakultet, HTML, 16 KB, 1 str • Globalni sadr�aj 2004/05, sa ostalim detaljima, HTML, 1+11 str • Globalni sadr�aj 2007, sa ostalim detaljima, HTML, 2 str • Predgovor 2007, .PDF, 1 str • Primer formiranih unikatnih preko 100-tunu CD-ova, sa delom unikatnog

materijala.

1.4 CD/DVD/Web prilozi: Razvojni koncepti terminologije Pored nayna;enih koncepata 1 i 2, treći Web koncept sadr�i preko 1.000 termina IT,

uključujući 850 standardizovanih i predstavljenih u II delu ovog poglavlja. • Koncept 1: Indeks kori�ćenih termina � standardizacija terminologije IT, [1.4.1] • Koncept 2: Indeks termina � Indeks terminologije standardizovane prema ISO ili

drugim izdavačima... [1.4.2].

1.8 Primer priloga uvoda u modeliranje IT i E-materijala za obrazovne procese

• www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/08/E-ucenje/index01.htm

- polazni globalni koncept 6.47 MB, 2+20 str 01

izvod iz uvodnih rečnika standardizovane terminologije IT, ISO/IEC 2382-1,

+ Izvod iz predavanja:

Model IT u sistemu kvaliteta savremene nastave, [1.8.1], PowerPoint - .PPT prezentacija sa 9 slajdova, 194 KB, 9 str,

svedena na Word dokument od 146 KB, 2 str,

+ Uvod u IT, PPT prezentacija sa 44 slajda uz kontrolna pitanja svedena na: - Word-dokument, 551 KB, 8 str, .PDF, 442 KB, 8 str

+ Uvod u IT, PPT prezentacija sa 27 slajdova, uz 21 kontrolno pitanje svedena na:


74

- Word-dokument, 1.222 KB, 5 str, .PDF, 1.407 KB, 5 str

+ Kontrolna pitanja - test, PPT prezentacija sa 18 slajdova, svedena na: - Word-dokument, 180 KB, 3 str, .PDF, 292 KB, 3 str

02 IT_01 Uvod u organizaciju podataka, multimedijalne sisteme i za�titu u IT

+ Uvod u multimedijalne sisteme i terminolo�ko-pojmovna tumačenja � ovde zbog studenata poslediplomskih studija (PDS) + Uvod u za�titu podataka, informacija, sistema, kroz segmente IT

03 IT_01 Uvod u obrazovanje i osposobljavanje na primerima permanentnog obrazovanja

+ Uvod u Visual BASIC kroz ITsa elementima koncepta E-učenja � kao pomoć sada�njim (i budućim) nastavnicima u osnovnim �kolama

04 IT_01 Uvod u razvoj softvera i dokumentaciju sistema � softverski in�enjering

05 IT_01 Uvod u E-learning + Primeri HTML zadataka uvodnih ve�bi

06 IT_01 Uvod u permanentno učenje i nastavne E-materijale kroz primere:

+ Windows za osnovce, Windows za direktore, Windows NT, + UNIX-Linux

07 IT_01 Uvod u IT inovacije

+ Uvod u novi model izučavanja IT na akademskom nivou � i ovde zbog PDS

08 IT_01 Uvod u procese E-učenja, ka WBL (Web Based Learning)

Uvod u IT - kroz kontrolna pitanja, [1.8.2], .PPT, 668 KB, 12 str, .PPT prezentacija sa 12 slajdova, svedena na:

- Word-dokument, čak 2.458 KB, 2 str

09 IT_01 Sadr�aj uvoda u IT monografski 2001,

10 IT_01 Uvod u interfejs dizajn obrazovnog sistema kroz uvod u IT

11 IT_01 Menad�ment znanjem

� kontrolna pitanja: uvod u OS, uvod u IT, Informatika -uvod

12 IT_01 Primeri primena: Rezultati sa prijemnog ispita iz IT za upis na Fakultet

+ E-reference: E-book CD 1 � 3DStudio, Access, C++, Java, Grafika i WEB, Delphi,

Excel, Word, PhotoShop... ([12.11.1], 34 KB, 2 str) E-book CD 2 � CGI, Programiranje u Visual Basicu, Baze podataka u

raznim programskim jezicima, TCP IP protokoli, Web programiranje, Perl, XML, Windows NT, Sve o Windowsu 2000... ([12.11.1], 35 KB, 2 str)

E-book CD 3 � ActiveX, HTML, Java, JavaScripts, Oracle, Visual C++, Razne verzije net programiranja, SQL... ([12.11.1], 36 KB, 2 str)

1.9 Analiza resursa i Web stanja publikacija: Ekonomsko-finansijski aspekt Analiza ISO/IEC stanja standardizacije IT urađena je sa ciljem uvida u ekonomsko-

finansijske aspekte pribavljanja standarda/publikacija za praktične primene. Za ovu analizu su uključeni sledeći resursi, aktivnosti�: 1) najkonkretnije, 3.708 CHF za prvu oblast IT � 35.020, 2) isključivanje datoteka iz direktnog priloga knjizi,


75

3) programersko znanje sa iskustvom Internet programiranja � u Javi itd. 4) razvoj sopstvenog softvera za pristupanje svim raspolo�ivim standardima iz IT i

dokumentovanje preuzetih cena� 5) pristup svim Web stranicama i linkovima sa cenama ISO/IEC standarda/dokum� 6) uključivanje partnerstva (�lanstvo Instituta za standardizaciju�), 7) dodatne analize noviteta u 2007. godini, 8) proces odlučivanja i izdvajanja najva�nijih standarda-publikacija za nabavku� 9) ukljućivanje ostalih resursa (Internet link odgovarajuće brzine, vremenski aspekt

analize�), 10) analiza mogućnosti i potreba za obezbeđenjem finansijskih sredstava, 11) poređenje rezultata sa godi�njim arhivama, 12) predstavljanje rezultata u formi pogodnoj za dalju eksploataciju, dopunu,

poređenja�

1.9.1 Prilog: Datoteka sa cenama svih aktuelnih ISO/IEC standarda u oblasti IT-01, 35.020

Specijalnim programskim Java re�enjem skinute su cene svih ISO/IEC dokumenata (izvor [1.9.2]).

1.11 CD/DVD/Web prilog: Trend i noviteti standardizacije osnova IT ISO (International Organization for Standardization) je mre�a koju sačinjavaju

nacionalne institucije za standarde iz 157 zemalja sveta, po principu � jedna dr�ava, jedna institucija, pri čemu je koordinacija sistemom poverena Centralnom sekretarijatu, sa sedi�tem u �enevi, �vajcarska, [1.14].

Legenda:

██ članovi ██ saradnici ██ naručioci standarda ██ ostala mesta sa ISO 3166-1 kodom, koji nisu članovi ISO-a

Slika 1.29: Mapa zavoda za standardizaciju, koji su članovi ISO-a (izvor [1.11.1]) IT su standardizovano klasifikovane u 12 segmenata. Standardi iz oblasti IT označeni

su �ifrom 35, dok su podoblasti, odnosno u ovom slučaju segmenti IT, označeni trima ciframa koje su od broja oblasti (35) odvojeni tačkama.:

1- osnove informacionih tehnologija (35.020) 2- skupovi znakova i kodiranje informacija (35.040) - 3- jezici koji se koriste u oblasti IT (35.060), 4- razvoj softvera i dokumentacija sistema (35.080), 5- međusobno povezivanje otvorenih sistema (35.100), 6- IT za rad u mre�i (LAN, MAN, WAN) (35.110), 7- računarska grafika (35.140),


76

8- mikroprocesorski sistemi (35.160), 9- terminalska i druga periferijska oprema (35.180), 10- interfejs i uređaji za međusobno povezivanje (35.200), 11- uređaji za skladi�tenje (čuvanje) podataka (35.220), 12- primene informacionih tehnologija (35.240).

Činjenično stanje i vremenski aspekt standardizacije, kao i potreba za inoviranjem znanja u podoblastima osnova IT predstavljeni su na slici 1.30. Kvalitativno, naznačajni noviteti i godi�nje promene ostvarene su 1999. godine.

35.020

0246810

73-82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99

2000 1 2 3 4 5

2006

StandardiAmdCor

Slika 1.30: Analiza standardizacije osnova IT i presek stanja na dan 1.1.2007.

(od značaja za analizu inoviranja znanja iz proteklih 20-30 godina)

1.11.1 Prilog: Information technology (IT) in general - 35.020

Ukupan broj standarda 35.020, koji se odnose na terminologiju IT, zaključno sa 31.12.2000. godine iznosio je 27. Po dva standarda su doneta 2004. i 2005. godine, tako da je ukupan broj standarda u ovoj oblasti IT - 32 (i jedan amandman, zaključno sa 01. 01. 2007).

27

32

242526272829303132

31.12.2000. 31.12.2006.

Ukupan broj standarda 35.020

0

10

20

30

40

2000 1 2 3 4 5 2006

35.020 Amd + Cor

Slika 1.31: Analiza standardizacije uvoda u IT - 35.020, u periodu 2000 � 2006. Nazivi svih ISO/IEC standarda i pratećih dokumenata (Amd + Cor), ovog segmenta,

dati su u CD/DVD/Web�prilogu, u okviru direktorijuma 01: • 35.020 Information technology (IT) in general, tekst, 2 str.


77

LITERATURA

.1 Reference ("Footnotes")

[1.1] CIM College: NOVE OSNOVE LIDERSTVA, Rev. A, Ni�, 3. 3. 1999.

[1.2] CIM College: www.cimcollege.co.yu/ �, OPISys platforma, 2007.

[1.3] S. Đorđević-Kajan, E. Kajan, I. Popović, UNIX sistemski prilaz, Elektronski fakultet Ni�, 1996.

[1.4] EQO, CEN/ISSS Workshop Learning Technologies and DIN... � www.eqo.info European Process Description Model � http://www.cenorm.be/isss/ � http://www.beuth.de/sc/pas1032-1 � http://wip.wi-inf.uni-essen.de [1.5] D. Mandić: INFORMACIONA TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU, Filozofski

fakultet u Srpskom Sarajevi, Vi�a �kola za obrazovanje vaspitača u Beogradu, 2001. [1.6] �. Micić: INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, Monografija, Tehnički fakultet u

Čačku, Univerzitet u Kragujevcu (str. 452), CIP 007: 681.32, Kragujevac - Čačak, septembar 2001.

[1.7] �. Micić: IT u integrisanim sistemima, E-learning i standardizacija kroz model izvrsnosti, UDK: 371:004, Konferencija �Tehničko (Tehnolo�ko) Obrazovanje u Srbiji� - TOS 2006, Zbornik radova, str. 479-485, Tehnički fakultet Čačak, 13-16. april, 2006.

[1.7] �. Micić: INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE � uvod u IcT, autorizovana predavanja, (http://www.tfc.kg.ac.yu/indexec.php..., nastavni materijali, .pdf � str. 10) Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak, �kolska 2006/07.

[1.8] �. Micić i drugi: MODERNIZACIJA I RACIONALIZACIJA OBRAZOVANJA NA TEHNIČKOM FAKULTETU U ČAČKU, elaborat - studija, UDK 37.018:8.621, skraćena verzija za usvajanje studijskih programa na Univerzitetu u Kragujevcu, juna 2006.

[1.9] �. Micić: IT U OBRAZOVANJU, Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/ od 21. 03. 2005.

[1.10] PROCESS-MODEL, EXCELLENCE MODEL � EFQM, ® 1999 EFQM (Euro-pean Foundation for Quality Management), www.aga.co.uk/excellencemodel.map

[1.11] V. Sotirović: INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE, Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, Univerzitet u Novom Sadu, Zrenjanin, 2000.

[1.12] www.jtc1.org, ISO/IEC INFORMATION TECHNOLOGY TASK FORCE, Livelink ® Version 9.2.0, Copyright © 1995-2003 Open Text Inc. All rights reserved.

[1.13] www.sharexxx.net/category/computers_internet/page211/... IceZero, 2007.

.2 Izvod iz bibliografije II dela � standardi�

[1.14] ISO/TC: ISO Catalogue (Web sites), International Standards, 01-01-2000, 01-01-2001. ... 01-01-2007, Last updated on � 2007... http://www.iso.ch/iso/en/CatalogueListPage.CatalogueList?ICS1=35&ICS2=&ICS3=

[1.15] ISO/TC: ISO/IEC 2382-1:1993 Information technology -- Vocabulary -- Part 1: Fundamental terms, 15-11-1993.

[1.16] ISO/TC: ISO 2382-4:1999 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 04: Organization of data, 15-07-1987, Last updated on 1999.


78

[1.17] ISO/TC: ISO 2382-5:1999 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 05: Representation of data, 01-05-1989, Last updated on 1999.

[1.18] ISO/TC: ISO/IEC 2382-8:1998 Information technology -- Vocabulary -- Part 8: Security, 15-12-1986, Last updated on 1998.

[1.19] ISO/TC: ISO 2382-11:1987 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 11: Processing units, 15-07-1987.

[1.20] ISO/TC: ISO/IEC 2382-14:1997 Information technology -- Vocabulary -- Part 14: Reliability, maintainability and availability, 01-12-1997.

[1.21] ISO/TC: ISO 2382-4:1999 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 04: Organization of data, 15-07-1987, Last updated: 1999.

[1.22] ISO/TC: ISO 2382-5:1999 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 05: Representation of data, 01-05-1989, Last updated: 1999.

[1.23] ISO/TC: ISO 2382-6:1987 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 06: Preparation and handling of data, 15-04-1987.

[1.24] ISO/TC: ISO/IEC 2382-7:1989 Information technology -- Vocabulary -- Part 07: Computer programming, 15-10-1989.

[1.25] ISO/TC: ISO 2382-10:1979 Data processing -- Vocabulary -- Part 10: Operating techniques and facilities, 15-03-1979.

[1.26] ISO/TC: ISO 2382-15:1999 Data processing -- Vocabulary -- Part 15: Program-ming languages, 01-11-1985, Last update: 1999.

[1.27] ISO/TC: ISO 2382-20:1990 Information technology -- Vocabulary -- Part 20: System development, 01-03-1990.

[1.28] SZS: JUS ISO 9000-3: 1993, Standardi za upravljanje i obezbeđenje kvaliteta, Deo 3: Smernice za primenu ISO 9001 u razvoju, isporuci i odr�avanju softvera, UDK 658.56:681.3.06, �Slu�beni slist SRJ�, br. 7/93.

[1.29] ISO/TC: ISO/IEC 2382-9:1995 Information technology -- Vocabulary -- Part 9: Data communication, 01-11-1995.

[1.30] ISO/TC: ISO/IEC 2382-26:1993 Information technology -- Vocabulary -- Part 26: Open systems interconnection, 15-12-1993.

[1.31] ISO/TC: ISO 2382-18:1999 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 18: Distributed data processing, 15-06-1987, Last updated: 1999.

[1.32] ISO/TC: ISO/IEC 2382-25:1992 Information technology -- Vocabulary -- Part 25: Local area networks, 15-04-1992.

[1.33] ISO/TC: ISO 2382-13:1996 Information technology -- Vocabulary -- Part 13: Computer graphics, 01-06-1996.

[1.34] ISO: ISO 2382-11:1987 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 11: Processing units, 15-07-1987.

[1.35] ISO: ISO/IEC 2382-1:1993 Information technology -- Vocabulary -- Part 1: Fundamental terms, 15-11-1993.

[1.36] ISO: ISO/IEC 2382-7:1989 Information technology -- Vocabulary -- Part 07: Computer programming, 15-10-1989.

[1.37] ISO: ISO 2382-12:1988 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 12: Peripheral equipment, 01-12-1988.


79

[1.38] ISO: ISO 2382-12:1988 Information processing systems -- Vocabulary -- Part 12: Peripheral equipment, 01-12-1988.

[1.39] ISO: ISO/IEC 2382-17:1999 Information technology -- Vocabulary -- Part 17: Databases, 01-06-1996.

[1.40] ISO: ISO/IEC 2382-27:1994 Information technology -- Vocabulary -- Part 27: Office automation, 15-12-1994.

[1.41] ISO/IEC JTC1 SC36, http://jtc1sc36.org/ Generic Description Model, ISO/IEC 19796-1:2005 Information technology -- Learning, education and Training -- Quality mana-gement, assurance and metrics -- Part 1: General approach (page 121), 31. October 2005.

� WG1 - Vocabulary � WG2 - Collaborative Technology � WG3 - Learner Information � WG4 - Management and Delivery of Learning, Education, and Training � WG5 - Quality Assurance and Descriptive Frameworks

[1.42] �. Micić: OPERATIVNI SISTEMI sa osnovama informacionih tehnologija, prvo izdanje, Ud�benik, Tehnički fakultet Čačak Univerziteta u Kragujevcu, ISBN 86-81745-54-9, CIP 681.32.066 (075.8), ID=82231628 (str. 174), Čačak, 2000.

[1.43] SZS: JUS ISO/IEC 9126: 1997 (33), IT -- Vrednovanje softverskih proizvoda. Karakteristike kvaliteta i smernice za njihovu upotrebu, 681.3:06.83, Slu�beni list SRJ, 1997.

[1.44] SZS: JUS ISO 8402: 1994 - Sistem kvaliteta - Rečnik, 1994.

.3 Izvod iz bibliografije CD/DVD/Web-priloga (III deo)� [1.1.1] �. Micić: ZBIRKA ZADATAKA I TESTOVA IZ INFORMATIKE za prijemni ispit za upis

na Fakultet �kolske 2003/04. godine, Prvo izdanje, Tehnički fakultet Čačak Univerziteta u Kragujevcu, ISBN 86-81745-71-9, CIP 37.016:004 (075.3) (079.1) 004(079.1), ID = 108142604, (str. 49), www.tfc.kg.ac.yu, Čačak, jul 2003.

[1.1.2] �. Micić: ZBIRKA ZADATAKA I TESTOVA IZ INFORMATIKE za prijemni ispit za upis na Fakultet �kolske 2004/05. godine, Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje, ISBN 86-81745-84-0, Tehnički fakultet Čačak Univerziteta u Kragujevcu, ID=115147276 (str. 76), www.tfc.kg.ac.yu, Čačak, maj 2004.

[1.1.3] Zbirke zadataka i testova iz INFORMATIKE za prijemni ispit za upis na Fakultet, UDK: 007 (079.1) www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/01/Terminologija/index.htm, 2005.

[1.1.4] �. Micić: ZBIRKA ZADATAKA I TESTOVA IZ INFORMATIKE ZA PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS NA FAKULTET 2006, Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, E-izdanje odbreno 05. IV 2006, Odlukom br. 607/24, Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, CD-ROM (2006), ISBN 86-7776-025-3, CIP 004 (076) (0.034.2), COBISS.SR-ID 130654988, http://www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/, 2005-2006.

[1.1.5] �. Micić: ZBIRKA ZADATAKA I TESTOVA IZ INFORMATIKE ZA PRIJEMNI ISPIT ZA UPIS NA FAKULTET, Četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, E-izdanje odbreno 04. IV 2007, Odlukom br. V-568/17, Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, CD-ROM (2007), ISBN 978-901809-5-0, CIP 004 (076) (0.034.2), COBISS.SR-ID 139953676

[1.1.6] �. Micić: OPERATIVNI SISTEMI kroz IT, Deo 1, Drugo izdanje, Ud�benik, Tehnički fakultet Čačak Univerziteta u Kragujevcu, ISBN 86-81745-66-2, CIP 004.451(075.8), ID=108140300 (str. 147), Čačak, februar 2003.


80

[1.1.7] �. Micić: OPERATIVNI SISTEMI kroz IT, Deo 2, drugo izdanje, Tehnički fakultet Čačak, ISBN 86-81745-67-0, CIP 004.45(075.8), ID=108141836 (str. 124), decembar, 2003.

[1.1.6] Uvod u standardizovanu terminologiju IT kroz rečnike JUS ISO/IEC 2382, UDK: 004 (038), 45 str. www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/01/Terminologija/index.htm, 2005.

[1.2.1] www.jtc1.org, ISO/IEC INFORMATION TECHNOLOGY TASK FORCE, Livelink ® Version 9.2.0, Copyright © 1995-2003 Open Text Inc. All rights reserved.

[1.4.1] �. Micić: IT u obrazovanju, Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/IT/ od 21. 03. 2005.

[1.4.2] Literatura na kraju linkovane Web stranice materijala

[1.8.1] �. Micić: UVOD U INFORMACIONE TEHNOLOGIJE poglavlje u monografiji INFO-RMACIONE TEHNOLOGIJE (str. 1-36), CIP 007: 681.32, Kragujevac - Čačak, septe-mbar 2001.

[1.9.1] �. Micić: STANDARDIZACIJA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA NA POČETKU MILENIJUMA, Časopis "Kvalitet", Poslovna politika, Beograd, ISSN 0354-2408, UDC 006+658.5, godina XI, broj 3-4 (str. 56-59), Beograd, maj 2001.

[1.9.2] ISO/TC: ISO Catalogue (Web sites), International Standards, Last updated on 06-08-2007. http://www.iso.ch/iso/en/CatalogueListPage.CatalogueList?ICS1=35&ICS2=&ICS3=

[1.10.1] �. Micić: OS kroz IT � na platformi standardizacije, Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, www.tfc.kg.ac.yu/publikacije/OS/ od 28. 02. 2005-2007.

[1.10.2] �. Micić: OPERATIVNI SISTEMI KROZ IT � na platformi standardizacije, Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, E-izdanje odbreno 21. XII 2005, Odlukom br. 2143/14, Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu, CD-ROM (2006), ISBN 86-81745-82-4, CIP 681.31.066 (075.8) (076), 681.32.02/.5 (0.34.4), COBISS.SR-ID 128557580, 2006.

[1.11.1] http://bs.wikipedia.org/wiki/Internacionalna_organizacija_za_standardizaciju, Wikimedia Foundation, maj, 2007.

[1.12.1] �. Micić: STANDARDIZACIJOM KA VI�EM NIVOU KVALITETA RAZVOJA I PRIMENA IT, Časopis �Tehnika�, YU ISSN 0040-2176, UDC: 62(062.2) (497.1), Kvalitet, standardizacija i metrologija, Beograd, godina LVIII (2003), broj 4-5/2003, str. 1-7

01_IT_u_IS

Documents

aspekata integrisanosti

u operativne

potkomiteta u

uvod u terminologiju

uvod u rezultate

uvod u komunikacije

uvod u interfejse

uvod u resurse