00 - Skloništa

САДРЖАЈ

Увод........................................................................................................................................3

1. Планирање и изградња склоништа.............................................................................4

2. Мерила и критеријуми за изградњу склоништа........................................................6

3. Fункционална решења склоништа.............................................................................7

1) Улаз............................................................................................................................8

2) Помоћни излаз..........................................................................................................9

3) Просторије склоништа...........................................................................................10

4) Обрада унутарњих просторија..............................................................................13

4. Услови које мора да испуни конструкција склоништа...........................................13

5. Опрема за склоништа.................................................................................................14

6. Oсигурање водом и одстрањивање отпадних вода и фекалија..............................15

7. Склањање и урбанистичке мере заштите.................................................................16

8. Склониште у Београду...............................................................................................18

9. Накнаде за изградњу и одржавање склоништа.......................................................19

ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................21

ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................22

Увод

Пораст броја ванредних ситуација у последњих двадесетак година, и то како природних тако и оних изазваних човеким деловањем, имао је за последицу губитке људских живота, уништавање привредне и друштвене инфраструктуре, значајне штете у животној средини, итд. Даље погоршање ситуације се очекује са порастом учесталости и интензитета екстремних метеоролошких догађаја (олује, невремена, врели таласи, итд) а као последица укупних климатских промена.1

Према постојећим прописима РС обављање послова цивилне заштите је у надлежности Министарства унутрашњих послова (Сектор за ванредне ситуације). Основни пропис који регулише ова питања је Закон о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, бр. 111/09).2 Овоме треба додати Закон о заштити од пожара („Службени гласник РС“, број 111/09), Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС“, бр. 44/77, 45/85, 18/89), Закон о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ“ бр. 30/85, 6/89 и 53/91, „Службени лист СРЈ“ бр. 24/94, 28/96, 68/2002), Закон о превозу опасних материја („Службени лист СФРЈ“ бр. 27/90, 45/90, „Службени лист СРЈ“, бр.24/94, 28/96, 21/99, 44/99,68/2002). Процењује се да је усвајањем Закона о ванредним ситуацијама требало да се оствари усклађивање са следећим прописима ЕУ: Одлуком Савета 2001/792/ЕЗ, Еуратом; одлуком Савета 2004/277/ЕЗ, Еуратом; Одлуком Савета 1999/847/ЕЗ; Одлуком Савета 2007/162/ЕЗ, Еуратом и Одлуком Суда бр. 12/2005.3

Склоништем се подразумјева двонаменски објекат или посебан објекат који се користи за заштиту људи и материјалних добара од зрачних, ракетних, топовских, минобацачких и других напада, употребе радиоактивних, хемијских и биолошких средстава, односно настанка опасности од тих средстава услед техничко – технолошких несрећа као и за смештај евакуираних грађана у случају природне и друге несреће. Склоништа се граде као склоништа основне заштите и као склоништа допунске заштите.

Склоништа се, у правилу, граде у склопу објеката или као посебни објекти. Као двонаменски објекат, односно двонаменска просторија сматра се грађевински објекат, односно део грађевинског објекта који се у миру може користити за одређене привредне или друге намене, а у рату за склањање људи и материјалних добара.

Организовање простора и опреме склоништа за мирнодопске намене мора бити прилагођено брзом уклањању (монтажно - демонтажни елементи прилагођени једноставном манипулисању), тако да се у случају опасности склониште може одмах прилагодити условима кориштења за склањање људи и материјалних добара.

1 Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economicand Social Committee and the Committee of the Regions - A Community approach on the prevention ofnatural and man made disasters {SEC(2009)202} {SEC(2009)203}, /* COM/2009/0082 final */, p. 3.2 Prema odredbi člana 152. Zakona o vanrednim situacijama, danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 49. do 66. Zakona o odbrani („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/02, 116/07 i 72/09) i podzakonska akta za njihovo izvršavanje, čl. 73. do 86. Zakona o odbrani („Službeni glasnik RS“, br. 45/91, 58/91, 53/93, 67/93 i 48/94) , odredbe čl.77. do 79. i čl. 80. stav 1. tačka 21), odredbe čl. 74. do 79. Zakona o zaštiti od požara („Službeni glasnik SRS”, br. 37/88 i „Službeni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), Zakon o zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda („Službeni glasnik SRS“, br. 20/77, 24/85 i 52/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05).3 NPI, op. cit. str. 599.

2

1. Планирање и изградња склоништа

Потребе за изградњу склоништа утврђују се на основу процене угрожености подручја земље, односно подручја општине од ратних дејстава или одређених природних и других несрећа и потребе за склањањем људи и материјалних добара која могу бити у рату угрожена ратним дејствима, а у миру одређеним природним и другим несрећама.

На основу процене, документ који се односи на просторно уређење обвезно садржи и прилог о склоништима који обухвата детаљне урбанистичко-техничке услове изградње склоништа усклађене с разином документа просторног уређења.

Просторни план земље дефинише размештај склоништа на одређеном подручју земље са макролокацијом, врстом и орјентационим капацитетом.

Просторни план општине, односно града и просторни план подручја посебних обележја (уколико је дефинисана градња овог објекта у документу који разрађује шире подручје) дефинише локацију, врсту и капацитет ових објеката, у показатељима који су у складу са нивоом просторног плана.

Урбанистички план на онову преузетих података из докуманата просторног уређења ширег подручја детаљније разрађује, поред наведених података и зоне гравитације, отпорност и тд.

Регулациони план, уколико обухвата локалитете са објектима у којима треба да граде склоништа детаљно разрађује податке, а нарочито: локацију са припадајућом парцелом, габарите објекта са грађевинским и регулационим линијама, јасно назначене прилазе, инфраструктурну повезаност и друге основне податке о објекту. Урбанистички пројекат у оквиру идејних решења свих објеката разрађује и идејно решење склоништа (уколико је пројектом обухваћено), а у складу са условима презентираним из плана ширег подручја. Сагласности са плановима који се односе на склоништа даје управа цивилне заштите у сарадњи с управама општина које је надлежно за послове просторног уређења општине.

За јавна склоништа могу се користити погодни подземни јавни и комунални објекти који су прилагођени за ту намену.

Подземним комуналним објектима сматрају се:

- подземни пролази,

- јавни подземни паркинг простори и гараже,

- тунели,

- подземни делови жељезничких станица и станица јавног градског саобраћаја и

- други погодни комунални објекти.

Инвеститор приликом изградње објеката има обавезу да те објекте прилагодити и за потребе склањања људи и материјалних добара4. За објекте урбанистичко - техничке услове у изведбеном плану утврђује одговарајуће тело управе надлежно за просторно уређење, уз претходно прибављено мишљење управе цивилне заштите.

Склоништа се граде на основу израђене пројектне документације.

4 Закон о одбрани, члан 68, "Службени гласник РС", бр. 116/2007, 88/2009

3

Општина може поверити вођење стручних послова везаних за ревизију и оверу пројеката склоништа одговарајућем стручном телу уколико нема стручно тело које може квалификовано да обавља ове послове.

Трошкове прегледа пројектно - техничке документације сноси инвеститор.

На изграђеном делу ужег урбаног подручја општине може се вршити прилагођавање погодних просторија за склониште допунске заштите. Одлуку о прилагођавању погодних просторија за склањање, на предлог општинске службе цивилне заштите и општинска службе за просторно и урбанистичко планирање, доноси општинско веће.

Склоништа основне заштите граде се као самостални објекти или као делови грађевинског објекта.

Степен заштите склоништа осигурава се поштовањем параметара, и то:

1) заштитна особина;

2) величина (капацитет – број особа који борави у склоништу);

3) време могућег непрекидног боравка.

Заштитне особине склоништа одређују се отпорношћу на дејства које склоништа издрже, а да не би била оштећена њихова функција, и то:

1) механичко дејство - величина надпритиска ваздушно ударног таласа експлозије (у даљем тексту: надпритисак) и тежина урушеног материјала;

2) радиоактивном дејству - с јачином и интензитетом радиактивног зрачења;

3) топлотно дејство - с интензитетом и количином топлоте;

4) Хемијско и биолошко дејство - с концентрацијом отровних материја у спољном окружењу.

Заштитне особине склоништа изражавају се величином надпритисак при чему се у обзир узимају и заштитне особине у погледу дејстава (у даљем тексту: обим заштите).

Склоништа се разликују по обиму заштите, који одређују њихове заштитне особине, и то:

1) склониште допунске заштите мора имати:

- обим заштите до 50 kPa надпритисак;

- функционално уређене просторије за 24 сатни непрекидни боравак до 50 људи.

2) склониште основне заштите мора имати:

- обим заштите од 50 до 100 kPa надпритисак;

- функционално изграђене просторије опремљене за седмодневни непрекидни боравак до 300 људи и више.

Склоништа основне заштите изграђују се у објектима који су намењени за потребе:

1) здравствене установе с више од 50 лежаја;

2) васпитно - образовне установе за више од 50 деце;

4

3) редовито образовање за више од 100 ученика образовног програма;

4) јавно - телекомуникацијским центрима;

5) телевизије и радио станице и другим објектима овакве намене ако се граде на подручју Републике;

6) жељезничким и аутобуским станицама;

7) аеродромима;

8) важнијим енергетским и индустријским објектима који ће у случају рата обављати послове од посебног значаја за одбрану и заштиту;

9) хотелима;

10) установе за заштиту добара културно - историјског наслеђа (музеји, галерије, архиве, библиотеке и други објекти од историјског значаја).

Склоништа основне заштите граде се и у војним објектима као што су стационарни - телекомуникациони објекти, уређени положаји и седишта оперативних команди.

2. Мерила и критеријуми за изградњу склоништа

Величина склоништа одређује се тако да се осигура склањање:

1) у објектима намијењеним здравственим установама: за број запослених у најбројнијој смени и предвиђен број болесника, односно у обиму који омогућава обављање најнужније медицинске делатности;

2) у обдаништима, основним, средњим, високошколским установама: за штићеника, ученика, ђака или студената у смени и за 2/3 запослених у најбројнијој радној смени;

3) у хотелима: најмање за 1/2 укупног броја лежаја и за 2/3 запослених у највећој смени;

4) у објектима жељезничких и аутобуских станица и аеродромима: за просечан једночасовни број путника на тим местима и за 2/3 запослених у најбројнијој смени. Просечан једночасовни број путника израчунава се тако да се половина попуњености седишта у возу, аутобусима и авионима који дневно долазе и одлазе, дели бројем 16;

5) у објектима намењеним јавним телекомуникацијама, телевизији и радију и оваквим сличним објектима који се граде на подручју Републике Србије, важним енергетским и индустријским објектима у којима ће се обављати делатност од посебног значаја за обрану и заштиту, за 2/3 запослених и за процењени број посетиоца;

6) у установама за заштиту добара културно - историјског наслеђа: за 2/3 запослених у најбројнијој смени и за 2/3 предвиђеног броја посетиоца;

7) за јавна склоништа - према процењеном броју становника који се могу затећи на јавном месту, у полупречнику гравитације тога склоништа.

Јавна склоништа се граде као склоништа основне заштите и требају испуњавати следеће услове:

5

1) морају бити пројектована и изграђена на начин који осигурава несметан приступ и кретање особама са тешкоћама у кретању, као и да се током њиховог кориштења избегну могућности њихових озледа;

2) локација склоништа мора бити таква да се у склониште може доћи у најкраћем времену, при чему треба у обзир узети да удаљеност улаза у склониште до најудаљенијег места из кога се иде у склониште износи највише 250 m; вертиклана удаљеност се рачуна троструко;

3) склониште мора бити удаљено најмање 25 m од лако запаљивих ствари и отровних плинова, као и од експлозије опасних ствари;

4) да је осигурано сигурно напуштање склоништа ако се објекат поруши или уруши део објекта у којем се налази склониште;

Домет рушевина, односно одстојање до кога се главне количине рушевина распростиру приликом разарања зграда, мерено управно на стране основе зграде, износи:

1) Код зиданих зграда: d = H/3

2) Код скелетних зграда: d = H/4,

где је:

d - домет рушевина у m,

H - висина куће или објекта у m, мерено од површине тла до доње ивице крова.

Кроз склониште не смеју пролазити инсталације за водовод, канализацију, грејање и плин, као ни електричне инсталације високог напона које не припадају склоништу.

У двонаменским склоништима, инсталације за воду, канализацију и гријање морају бити изведене у посебном простору који је изван склоништа. Тај простор омогућава одвајање напајања када треба склониште употријебити за основну функцију, а мора имати уређаје, сигурносне и противударне вентиле за све врсте инсталација.

Уколико се склоништа граде у склопу објеката у складу са Закона о заштити и спашавању људи и материјалних добара од природних и других несрећа (у даљњем тексту: Закон о заштити и спашавању), у склоништима се не смеју налазити контролни, разводни и други шахтови, димњаци, канали за вентилацију и разне одводне цеви (за смеће, кишницу и др.) који не припадају склоништу.

3. Fункционална решења склоништа

Објекти за колективну заштиту су: склоништа, метрои, подрумске просторије, грађевински и други слични објекти. Заштиту од пара/гасова и аеросола контаминанта пружају само склоништа. Према уређењу склоништа могу бити наменска и подешена. Наменска склоништа су унапред одређена, изграђена и опремљена за заштиту. Подешена склоништа су сви објекти који имају другу намену (подруми, рударска окна, пећине), а по потреби се могу преуредити и подесити за заштиту. Склоништа за заштиту од контаминанта могу бити са или без уређаја за филтровентилацију. Уређаји за филтровентилацију могу бити формацијски или урађени од месног и приручног материјала.

6

Основни принцип заштите склоништа од контаминаната је: херметичност склоништа, филтрација ваздуха и вентилација.

Контаминант у склоништу може бити унешен и ваздухом. Узроци уношења контаминанта ваздухом у склоништу су: отварање и затварање врата, кретање ваздуха узроковано кретањем тела (гурањем ваздуха пред собом, повлачење ваздуха за собом и попуњавање ваздухом запремине коју је заузело тело), увлачење ваздуха у шупљине, разлика притиска са једне и друге стране врата (последица разлике температуре), деловањем ветра на отворена врата и уношење контаминанта апсорбованог на одећи.

За спречавања уношења контаминанта са одећом у склониште потребно је:

- улазити у склониште из контаминиране атмосфере само при непрекидној филтовентилацији склоништа,

- улажење при режиму изолације и регенерације може се дозволити, али уз ограничење броја људи и само онда када постоје средства која спречавају продирање контаминанта из преткоморе у комору,

- скидање одеће и паковање у херметичне вреће, облачење чисте одеће,

- деконтаминација одеће у преткомори и задржавање неколико минута у преткомори, са маском улазити у комору,

- маска се скида у комори, тек пошто се утврди да нема контаминанта и

- по могућности забранити улазак и излазак у времену постојања контаминанта ван склоништа.

Спречавање продирања контаминираног ваздуха у склониште остварује се:

- изградњом већег броја преткомора,

- херметизацијом-затварањем свих шупљина,

- постављањем херметичних врата и вентила и

- стварањем натпритиска у склоништу.

1) Улаз

Улаз у склониште треба конструирати тако да средства за затварање улазног отвора буду заштићена од непосредног механичког, топлотног и радиоактивног дејства оружја или контаминације.

Отвор склоништа који се користи само у време мира, а непосредно је изложен механичком, топлотном, радиоактивном и хемијском дејству оружја, затвара се херметички средством за затварање отвора отпорним на пробој.

Када престане мирнодопско кориштење отвора, отвор се мора затворити и искључити из употребе.

Број и минималне димензије улазних отвора у склониште су следећи:

1) за склоништа до 100 особа један светли отвор 100/200 cm;

2) за склоништа преко 100 до 200 особа по један светли отвор 120/200 cm или по један светли отвор 100/200 cm на сваких 100 особа;

3) за склоништа преко 200 особа један светли отвор 120/200 на сваких 200 особа.

7

Испред улазног отвора може се по потреби проширити улазни ходник. Димензије тог проширења одређују се према врсти и конструкцији средстава за затварање улазног отвора тако да се светли улазни отвор и светли отвор улазног ходника, не смањују када су врата отворена.

Улазни ходник склоништа, као самосталног објекта, може бити водораван или у нагибу - са рампом, односно са степеницама, у складу са просторним стандардима, урбанистичко -техничким условима и нормативима за спречавање стварања свих баријера за особе са умањеним телесним способностима. Улазни ходник склоништа допунске заштите као самосталног објекта, треба да има најмање један водоравни и један коси застон.

Улазни ходник склоништа основне заштите, као самосталног објекта, мора имати најмање два водоравна завоја под углом д = 90о ±15о, размере између дужних оса правоугаоног дела ходника и светла ширина ходника мора бити што већа и толика да улазни отвор није непосредно изложен дејствима.

Светла ширина улазног ходника у склониште износи најмање:

1) за пролаз до 100 особа 120 cm;

2) за пролаз више од 100 особа до 200 особа 140 cm;

3) за пролаз 200-300 особа 180 cm.

Најмања светла висина улазног ходника у склониште износи 220 cm.

Ако се предвиђа да се у склониште улази из подрумске просторије, улазни ходник треба да је паралелан са улазним отвором уз проширење. Улазни ходник мора покривати улазни отвор с једне, односно с обе стране за величину:

L = 1,5 x Š ,

где је Š - ширина ходника.

2) Помоћни излаз

Помоћни излаз из склоништа мора бити конструиран тако да је средство за затварање излазног отвора заштићено од непосредног механичко - топлотног и радиоактивног дејства.

Испред елемената за затварање излазног отвора, образује се, по потреби, проширење излазног ходника. Димензије тог проширења одређују се према врсти и конструкцији средства за затварање отвора и елемената система за проветравање, тако да се светли отвор излаза и излазног ходника не смањује кад су врата отворена.

Ходник помоћног излаза - канал резервног излаза и усисни отвор морају водити изван подручја рушења објекта. Ходник помоћног излаза, у правилу се употребљава за довод ваздуха и мора имати водоравни или вертикални залом под углом = 900 ±150.Помоћни излаз из склоништа може се извести као улаз.

Вертикално окно мора имати степениште, металне лестве или степенице.За особе са умањеном телесном способношћу треба осигурати изношење из склоништа.

Димензије ходника помоћног излаза из склоништа су:

1) за правоугаони пресек: 80 cm x 140 cm;

8

2) за кружни пресек O 100 cm.

Најмање димензије ходника помоћног излаза из склоништа износе:

1) за квадратни пресек: 60 x 60 cm;

2) за кружни пресек: O 80 cm.

Особе са умањеним телесним способностима које се у одређеном моменту налазе у склоништу, у случају напуштања склоништа кроз помоћни излаз требају се износити на носилима или изводити уз помоћ других особа.

3) Просторије склоништа

Склоништа морају имати у зависности од капацитета следеће просторије: Ред.број НАЗИВ ПРОСТОРИЈЕ У СКЛОНИШТУ до 50 лица до 300 лица преко 300 лица

1. ПРОСТОРИЈЕ ЗА КРЕТАЊЕ 0 0 0Отвор помоћног излаза 0 0Просторија за деконтаминацију (0)+ (0)+

2. ПРОСТОРИЈА ЗА БОРАВАК 0 0 03. САНИТАРНЕ ПРОСТОРИЈЕ 0 0 0

Предпростор 0 0Просторија за отпатке и експанзиона комора 0 0 0

4.ПРОСТОРИЈЕ ЗА УРЕЂАЈЕ

Просторије за вентилационе и електричне уређаје

0 0

Просторија за претфилтар и експанзиона комора (0) 0 0

5.ДРУГЕ ПРОСТОРИЈЕ

Просторија за воду 0 0

Просторије за руководиоца склоништа (0)Остава за храну, опрему, прибор и алат (0) (0)Просторија за подгревање хране (0)Просторија за пружање медицинске помоћи (0)

0 - просторије које морају да имају склоништа

(0) - просторије које могу да имају склоништа

+ - само у склоништима у којима се предвиђа улазак и излазак специјализованих екипа цивилне заштите за време опасности

a) Просторије за кретање

Најмања површина простора улаза одређује се по нормативу 0,03 m2 по једној особи с тим што укупна површина простора улаза не може бити мања од 3 m2. Ако се простор улаза користи за одлагање отпадака мора се повећати. Висина простора улаза не може да буде мања од 220 cm. Простори улаза затварају се вратима.

Спољња врата простора улаза морају бити отпорна на надпритисак. Унутрашња врата простора улаза морају бити отпорна на топлотни удар, морају се херметички затварати и отварати у простор улаза. Пропусна моћ унутарњих врата простора улаза мора бити једнака пропусној моћи спољних врата простора улаза. Простор улаза може имати и врата према простору за отпатке која се отварају у простор улаза, а отпорна су на топлотни талас и херметички се затварају.

9

Отвор за одвод искоришћеног ваздуха из просторија за боравак у простору улаза затвара се вентилом за подешавање надпритиска, отвор за одвод искориштеног зрака из простора улаза одводи се протуударним вентилом за одржавање надпритиска.

Површина простора помоћног излаза мора бити најмање 3 m2. Висина простора помоћног излаза не сме бити мања од 220 cm и мора бити прилагођена висини насипа пешчаног предфилтра и уградњи врата у пешчани предфилтар.

Отвор простора помоћног излаза затвара се вратима величине 80 cm x 200 cm или капком величине 60 cm x 60 cm, за склоништа до 50 особа. Спољна врата, односно капак простора помоћног излаза треба да буде отпоран на дејства. Унутрашња врата, односно капак, треба да буде отпоран на температурни талас, да се херметички затвара и да се отвара у простора помоћног излаза. Доња ивица унутарњег капка простора помоћног излаза треба да буде подигнута од коте пода склоништа за 40 cm до 50 cm.

Најмања површина просторије за деконтаминацију одређује се по нормативу од 0,045 m2 по једној особи, с тим што укупна површина те просторије не може бити мања од 4,5 m2.

Висина просторије за деконтаминацију једнака је висини просторије за боравак.

Просторија за деконтаминацију треба да има:

1) на сваких 100 људи кабину за прање;

2) простор за смештај средстава за радијоактивну-биолошко-хемијску заштиту;

3) простор за чисту одећу и обућу за предвиђени број људи специјализованих екипа у склоништу;

4) простор за контаминирану одећу и обућу;

5) простор за смештај воде за деконтаминацију.

Отвори просторије за деконтаминиацију затварају се вратима која су отпорна на температурни талас и која се херметички затварају. Врата између простора и просторије за деконтаминацију отварају се у простор улаза, а врата између просторије за деконтаминацију и просторије за боравак отварају се у просторију за деконтаминацију.

b) Просторије за боравак

Површина просторије за боравак одређује се по следећим нормативима:

1) најмање 0,10 (6 + n ) m2 по једној особи у склоништима која се принудно проветравају, а не климатизују се, гдје је n - предвиђени број особа у попуњеном склоништу.

2) најмање 0,60 m2 по једној особи у склоништима која се проветравају принудно и климатизују се.

Висина просторије за боравак несме бити мања од 2,60 m, а у двонаменском објекту, висина ове просторије одређује се према предвиђеној мирнодопској употреби. Простори за боравак, у правилу, се предвиђају највише за 100 особа и могу бити међусобно одвојени унутрашњим монтажним зидовима.

10

c) Санитарне просторије

У склоништу потребно је предвидети, зависно од функције склоништа, одређен број тоалета за друге намене.

У склоништу треба превидети и тоалет за особе са умањеним телесним способностима, односно које користе колица, димензија 225 x 225 cm тип -A или 155 x 225 cm тип – B или 190 x 190 cm тип – C.

Ако број тоалета у склоништу не задовољава услов, један тоалет на 30 особа, онда се у склоништу морају додатно предвидети суви тоалети.

Суви тоалети морају бити димензија 0,90 m x 1,20 m и морају имати предпростор са вратима која се сама затварају. У предпростору мора бити барем један умиваоник за три тоалета. Најмања површина предпростора износи 0,035 m2 pо једној особи, али површина предпростора не смије бити мања од 1,50 m2.

У склоништу треба предвидјети просторију за отпатке и фекалије. Површина простора за ову намену одређује се према нормативу од најмање 0,03 m2 по једној особи.

Просторију за отпатке треба, у правилу, користити као експанзиону комору у коју се вентилом за регулисање надпритиска доводи искоришћени ваздух из санитарних просторија и одводи у спољњу средину преко протуударног вентила за регулирање надпритиска. Отвор треба да се затвара вратима која су отпорна на топлотни талас и која се хермерички затварају, а отварају се у просторију за отпатке.

Санитарне просторије двонаменских објеката који се користе у време мира граде се одвојено од склоништа.

д) Простори и просторије за уређаје

Површина дела простора за вентилационе уређаје одређује се зависно од врсте вентилационог уређаја. Димензије просторије у коју се смешта генератор једносмерне струје износе најмање 0,80 x 1,20 m.

Површина дела простора за разводни ормар са електричном опремом мора да износи најмање 1 m2, с тим што се мора осигурати слободан простор на удаљености од 0,80 m испред разводног ормара.

Површина дела простора за резервне филтере мора да износи од 0,5 m2 до 1,0 m2, зависно од типа примењеног филтера.

Сви уређаји овде наведени, по правилу, постављају се у један простор.

За смештај пешчаних предфилтара, односно механичких предфилтара осигурава се посебна просторија. Просторија за предфилтре треба да буде одвојена од просторије за уређаје и од просторије за боравак бетонским зидом дебљине 40 cm. Приступ у просторију за претфилтре мора бити предвиђен из простора помоћног излаза. Улаз се херметички затвара вратима отпорним против топлотног таласа која се отварају у простор за предфилтре.

Површина просторије за смештај предфилтара одређује се зависно од броја, величине и распореда јединица од којих се ти филтри образују. Дно просторије за пешчане предфилтре треба да буде са нагибом од 2%. На најнижој точки те просторије треба предвидети одвод кондензоване воде из пешчаног филтра у простор излаза. Ваздушни простор у просторији за предфилтре намењен је за експанзију ударног таласа.

11

e) Друге просторије

Најнеопходније количине воде за пиће и хигијенске потребе, треба држати у посебном простору или у просторији за боравак.

Површина простора, односно просторије одређује се зависно од потребне количине воде и усвојеног начина ускладиштења воде, односно треба да износи најмање 0,025 m2 по једној особи.

Површина простора за воду осигурава се у простору за складиштење опреме.За смештај воде и хране коју, у склониште, доносе корисници, по правилу, користе се неискориштени делови простора склоништа. Величина простора за складиштење опреме, одређује се према количини опреме коју треба ускладиштити.

Величина просторија за руковођење и администрацију склоништа, оставе, кухиње, медицинску помоћ и других просторија одређује се према величини и првобитној намени склоништа.

4) Обрада унутарњих просторија

Подови склоништа морају бити равни и глатки, али не и клизави. Подна облога мора бити израђена од материјала који се лако чисти, пере и деконтаминира и мора бити отпорна на хабање.

Ходне површине морају бити противклизно обрађене, прагови морају бити заобљени, а разлика у висинама не сме бити већа од 2 cm.

Подови у двонаменском објекту морају испуњавати услове прописане за топлотну проводљивост.

Површина зидова, преграда, таваница и других конструкционих елемената склоништа не малтерише се. Површине се морају изравнати, окречити и бојити премазима који осигуравају и заштиту за бетон и арматуру бетона.

Зидови, преграде и таванице склоништа могу се трајно облагати свим врстама облога које нису ломљиве и које се не одвајају од подлоге приликом потреса. Украсне облоге и други предмети од ломљивих материјала морају се уклонити при кориштењу таквог објекта када се користи за заштиту.

4. Услови које мора да испуни конструкција склоништа

Минимални проценат армирања на месту екстремних момената савијања (средина поља и укљештења) на затегнутој страни пресека мора износити 0.2% од бетонског пресека.

Арматура за попречне силе одређује се према важећим прописима.Сви спољни и унутрашњи зидови армирају се обострано са минималном арматуром према важећим прописима.

Унутарње стране таванице и зидова морају бити армиране у два ортогонална правца с размаком шипки од највише 15 cm.

Арматура постављена на обе стране пресека плоча и зидова мора бити повезана међусобно са најмање четири S-куке на 1m2 површине, пречника 6мм или већег пречника.

Дебљина заштитног слоја бетона је према важећим прописима.

12

Сви конструкцијски елементи склоништа морају бити међусобно круто повезани.Елементи улаза и помоћног излаза који се налазе изван основне геометријске фигуре склоништа и који се не затварају херметички, морају се извести са дилатационим спојницама на додирним површинама.

Дилатационе спојнице на делу конструкције склоништа које се нехерметички затвара нису дозвољене.

5. Опрема за склоништа

1. Опрема за боравак

Опрему за боравак чине: седишта и лежаји, а по потреби, столови, столице, ормари и полице и др.

Опрема склоништа намењена за кориштење у основној функцији склоништа, која се може користити и за опремање склоништа када је у заштитној функцији, за опремање простора за боравак мора бити осигурана тако да се не може претурати.

Број лежаја у склоништу треба да износи најмање једну трећину од броја особа које се могу сместити у склониште. Најмања ширина пролаза између седишта, односно лежаја треба да износи 70 cm. Лежаји могу бити постављени један поред другога без пролаза између њих, али мора бити пролаз до лежаја могућ са њихове чеоне стране. Горњи лежај, по дужој страни према пролазу, треба опремити сигурносним појасем, а приступ осигурати пењалицама, лествицама и сл.

Смештај на лежај особа са умањеном телесном способношћу и особа које се крећу у колицима омогућит ће екипа за одржавање реда у склоништу, као и друга покретна особа.

2. Санитарна опрема

Санитарну опрему чине: тоалети, писоари, умиваоници, посуде за фекалије, посуде за отпатке и друга слична опрема.

Склониште може имати и суве тоалете. Ако склониште нема сувих тоалета морају бити мокри тоалети опремљени тако да се по потреби могу користити и као суви тоалети. Суви тоалети, посуде за отпатке и фекалије морају бити функционални и заптивени те одговарати хигијенским условима за употребу и кориштење. Маса напуњене посуде не сме износити више од 30 kg.

3. Опрема за припремање хране и опрема за воду

У кухињама се могу користити сва стандардна опрема која одговара санитарним условима. Посуде и резервоари за држање обавезних залиха воде морају одговарати прописаним хигијенско-техничким условима и могу се одржавати пунити, празнити и чистити. За пуњење и пражњење посуда користе се ПВЦ или гумене цеви и прикључци. Дужина цеви за питку воду одређује се од резервоара за воду у склоништу до најближега извора воде и за отпадну воду од посуда за отпадну воду у склоништу до платоа испед склоништа.

4. Ватрогасна и опрема за самоспашавање

Склоништа, у правилу треба да имају један комплет ватрогасне опреме на 50 склонишних места и то: по један ватрогасни апарат С6, С9 и ЦО2-5 kg и 5 комада напртњача (25 литара).

13

6. Oсигурање водом и одстрањивање отпадних вода и фекалија

1. Залихе воде

Залихе воде за пиће и залихе воде за хигијенске потребе износе три литра на дан по једној особи, у најмањој укупној количини за један дан у склоништима допунске заштите, односно у најмањој укупној количини за седам дана у склоништима основне заштите.

2. Водоводне инсталације

Водоводне инсталације морају задовољити следеће услове:

1. водоводна цев за просторију за деконтаминаију на месту проласка кроз спољњи зид склоништа мора да буде уграђена херметички;

2. обе стране зида морају бити опремљене са запорним засунима или вентилима;

3. на спољној страни морају бити цеви флексибилно прикључене на доводне цеви тако да је омогућен релативни помак 7 cm;

4. мора бити омогућен приступ до вентила с обе стране пролаза;

5. ако се водовод у склоништу не користи стално мора бити као проточни систем;

6. ако се водовод користи само за основну намену склоништа може се извести као суви слепи вод. У том случају мора имати јасно означене запорне вентиле и испуст за пражњење слепог вода.

3. Канализација

Канализација у склоништу може бити изведена у кинети темељне плоче или изнад темељне плоче. Мора испуњавати следеће услове:

1) излаз канализације из склоништа је изведен преко сабирне јаме у склоништу;

2) пролаз канализације из склоништа мора бити заштићен од протуудара;

3) цеви кроз спољњи зид морају бити уграђене непропусно и опремљене засунима.

Септичка јама у склоништу мора бити изведена и опремљена тако да су испуњени ови услови:

1) Величина јаме је најмање 1 m3 за склоништа до 100 особа и најмање 2 m3 за склоништа до 300 особа;

2) преточна јама мора бити затворена непропусним покривачем;

3) средства за црпљење су на електрични погон, могу бити на ручни погон;

4) црпљење се у правилу изводи у спољњу канализацију, додатно се може предвидети и црпљење на слободни простор.

Отпадне воде, фекалије из сувих тоалета и отпаци скупљају се у наменским посудама у склоништу. Њихова запремина одређује се у укупној количини за један дан у склоништу допунске заштите, односно за седам дана у склоништу основне заштите, по нормативу:

1) за отпадне воде - 1 литра по особи дневно;

2) за фекалије - 1,3 литра по особи дневно;

3) за отпатке - 2 литра по особи дневно.

14

7. Склањање и урбанистичке мере заштите

Ради заштите од елементарних непогода и других несрећа, органи државне управе, органи локалне самоуправе и привредна друштва и друга правна лица, у оквиру својих права и дужности, дужна су да обезбеде да се становништво, односно запослени, склоне у склоништа и друге објекте погодне за заштиту.5

При изградњи објеката у градовима и привредним центрима, као и другим насељеним местима која би, према Процени угрожености, могла бити циљ напада у рату, инвеститор је дужан да, у складу са просторним, односно урбанистичким планом, обезбеди изградњу склоништа или других заштитних објеката за заштиту и склањање.

Просторним односно урбанистичким планом у оквиру мера уређења и припреме територије за потребе одбране земље утврђују се услови и мере заштите и спасавања, обавеза изградње склоништа, тип и отпорност склоништа и прилагођавање других објеката погодних за заштиту и склањање.

При изради планске документације, привредна друштва, друга правна лица која су овлашћена за припремање и извршавање просторних и урбанистичких планова, дужна су да од надлежне службе прибаве услове којима се утврђују урбанистичке мере заштите од ратних дејстава и елементарних непогода и исте уграде у планску документацију.

Носилац израде планске документације дужан је да од надлежног органа прибави ближе услове за изградњу склоништа, и то:

- тип,

- микролокацију,

- капацитет,

- отпорност,

- положај у односу на површину тла (укопана-полуукопана) и друго.

Склањање људи, материјалних и културних добара обухвата планирање и изградњу склоништа, других заштитних објеката, прилагођавање нових и постојећих комуналних објеката и подземних саобраћајница, као и објеката погодних за заштиту и склањање, њихово одржавање и коришћење за заштиту људи од природних и других несрећа.

Као други заштитни објекти користе се подрумске и друге подземне просторије у стамбеним и другим зградама, прилагођене за склањање људи и материјалних добара, напуштени тунели, пећине и други природни објекти.

Ближе прописе о техничким нормативима за изградњу и одржавање склоништа и прилагођавање комуналних, саобраћајних и других подземних објеката потребама склањања доноси министар.

Ради заштите људи, материјалних и културних добара:

породична склоништа се граде као подрумске и друге погодне просторије са армирано-бетонским конструктивним елементима;

5 Закон о ванредним ситуацијама, "Службеном гласнику РС", бр. 111/2009 од 29.12.2009. године.

15

кућна склоништа основне заштите граде се у склопу стамбених зграда чија је укупно развијена бруто површина већа од 5.000 m2, а у склопу зграда мање бруто развијене површине од 5.000 m2 граде се склоништа допунске заштите;

блоковска склоништа за заштиту станара веће зграде и других грађана;

склоништа предузећа и других организација за заштиту радника и материјалних добара;

јавна склоништа у градовима и већим насељима граде се на местима на којима се окупља већи број грађана. Под јавним склоништима подразумевају се и блоковска склоништа.

Као јавна склоништа могу се користити и постојећи комунални, саобраћајни и други инфраструктурни објекти испод површине тла, прилагођени за склањање. Инвеститор је дужан да приликом изградње нових комуналних и других објеката у градовима прилагоди те објекте за склањање људи.

Инвеститор може бити ослобођен обавезе изградње склоништа, решењем надлежне службе, на основу прибављеног мишљења органа надлежног за послове урбанизма о непостојању техничких услова за изградњу склоништа у складу са законом и другим прописима. Инвеститори изградње блоковских склоништа дужни су да по прибављању употребне дозволе за изграђено склониште у року од 15 дана склониште предају на управљање и одржавање Јавном предузећу за склоништа.

Изградњу, одржавање, техничку контролу и мирнодопско коришћење јавних и блоковских склоништа врши Јавно предузеће за склоништа. Јавно предузеће за склоништа користи јавна и блоковска склоништа као средства у јавној својини и њима управља. Склоништа се у мирнодопско време може издавати у закуп. У случају проглашења ванредне ситуације, склоништа која се користе у мирнодопске сврхе могу се испразнити, а у случају проглашења ванредног или ратног стања морају се испразнити и оспособити за заштиту у року који одреди штаб за ванредне ситуације, а најкасније у року од 24 часа (слика 1).

Слика 1. Склониште у Новом Саду

Ако мирнодопски корисник склоништа не изврши своју обавезу, надлежни орган предузима потребне мере за принудно пражњење склоништа о трошку корисника. Орган за издавање грађевинске дозволе не може да изда грађевинску, односно употребну дозволу за објекат за који се гради склониште, уколико нису испуњени прописани посебни услови за изградњу односно употребу склоништа.

Средства за изградњу и одржавање јавних склоништа обезбеђују се:

1) из накнада прикупљених по основу уплате ради одобрења за неградњу склоништа;

16

2) из закупнине за коришћење јавних и блоковских склоништа;

3) из других извора.

Надлежна служба доноси програм изградње и одржавања јавних склоништа, на предлог Јавног предузећа за склоништа. Власници кућних склоништа, склоништа привредних друштава и других правних лица обезбеђују одржавање својих склоништа.

Приликом коришћења склоништа за мирнодопске потребе, забрањено је вршити адаптације или реконструкције које би утицале или би могле утицати на исправност склоништа, нити се склоништа могу користити у сврхе које би погоршале њихове хигијенске и техничке услове.

8. Склониште у Београду

Током другог светског рата немци су на више локација у различитим деловима Београда изградили неколико склоништа вероватно намењених заштити високих официра Вермахта од могућег напада односно бомбардовања савезничких снага. Већина тих склониста грађена је у близини куца или зграда у којима су вероватно радили или становали немачки официри.

Угао улица Уроша Тројановића и М. Јакшића6

Улаз у ово склонисте налази се на самом углу ове две улице.Предпостављам да је улаз и у ово склониште имао бетонски свод, али је тај свод порушен вероватно ради проширења улице, док је улаз затворен металним поклопцима. По површини (17,55 m²) ово је једно од најмањих склоништа које су немци изградили у Београду. Висина унутар склониста износи 2,15 m, ширина између 0,8 до 2 m, надслој 2m. Материјал –бетон.

У улици Уроса Тројановица на само десетак метара од улаза уз леву страну коловоза налази се први резервни излаз, а десетак метара ниже од њега, са десне стране коловоза и други излаз. Тик уз овај други излаз, налзи се и вентилациона цев. Ово склонисте је у одличном стању т.ј. није препустено забораву. Фотографије унутрашњег простора показују да је било у употреби током 1999. године.

Слика 2. Улаз у склониште на самој раскрсници улица и скица распореда просторија.

Поред главног улаза, склониште има и неколико резервних улаза-излаза. Поред излаза налази се вентилациона цев.

Све просторије су повезане металним вратима које се могу забрављивати.

6 http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Nemacki-bunkeri-i-skloniшta-u-Beogradu.html

17

Слика 4. Уређај за вентилацију и кревети у склоништу

У склоништима се налазе уређаји за пречишћавање ваздуха “ФВУ”, кревети на крају просторије.

Слика 5. Врата која воде ка резервном излазу.

9. Накнаде за изградњу и одржавање склоништа

Накнаду за изградњу и одржавање склоништа плаћају инвеститори изградње и који у складу са законом не граде склониште. Обавеза регулисања накнаде за склоништа утврђена је чланом 64-65. Закона о ванредним ситуацијама (“Сл. Гласник РС” бр. 111/2009).

Обавеза изградње склоништа или регулисања накнаде за склоништа утврђује се локациском дозволом на основу урбанистичко-планске документације, а плаћање се врши у поступку издавања грађевинске дозволе, односно у поступку издавања употребне дозволе.

Обавезна документација, коју подносе на увид инвеститори изградње, ради утврђивања износа накнаде за склоништа у поступку издавања грађевинске дозволе:

- Захтев за утврђивање накнаде за изградњу и одржавање склоништа.

- Главни архитектонско-грађевински пројекат и пројекти инсталације објеката.

Обавезна документација коју подносе на увид инвеститори изградње ради утврђивања коначног износа накнаде за склоништа у поступку издавања употребне дозволе:

- Захтев за утврђивање накнаде за изградњу и одржавање склоништа.

- Грађевинска и локацијска дозвола.

18

- Главни архитектонско-грађевински пројекат и пројекти инсталација објекта.

- Окончана ситуација са извођачем радова, Записник о извршеном техничком прегледу објекта или други релевантни доказ за утврђивање стварне цене коштања изведених радова.

Износ накнаде утврђује се издавањем Обрачуна накнаде за изградњу и одржавање склоништа, најчешће у року од једног дана, а за компликованије објекте не дуже од 3 дана. Након извршене уплате накнаде за склоништа издеје се Потврда, која сложи као доказ о регулисаној обавези према склоништима у поступку издавања грађевинске, односно употребне дозволе.

19

ЗАКЉУЧАКЧовек је окружен природом и део је ње, у њој налази све што му је потребно,

а рушилачке снаге природе доводе га у опасност, он у природи открива снаге потребне за опстанак, које му потом прете. У сталној борби човек је доспео до још једне моћне природне силе, до нуклеарне енергије и бројних хемијских једињења-смеша и биолошких агенаса. То је још једна сила која може да помогне човеку, али и да га угрози и уништи. Нуклеарна опасност као феномен савременог доба засигурно својом акционом непредвидљивошћу, представља, а то ће бити и у будуће, велику претњу човечанству.

Потребе за изградњу склоништа утврђују се на основу процене угрожености подручја региона, односно подручја општине од ратних дејстава или одређених природних и других несрећа и потребе за склањањем људи и материјалних добара која могу бити у рату угрожена ратним дејствима, а у миру одређеним природним и другим несрећама.

На основу процене, документ који се односи на просторно уређење обавезно садржи и прилог о склоништима који обухвата детаљне урбанистичко-техничке услове изградње склоништа усклађене с разином документа просторног уређења.

Просторни план региона дефинише размештај склоништа на подручју регона са макролокацијом, врстом и орјентационим капацитетом. Просторни план општине, односно града и просторни план подручја посебних обележја (уколико је дефинисана градња овог објекта у документу који разрађује шире подручје) дефинише локацију, врсту и капацитет ових објеката, у показатељима који су у сагласнности са нивоом просторног плана.

Урбанистички план на основу преузетих података из докуманата просторног уређења ширег подручја детаљније разрађује, поред наведених података и зоне гравитације, отпорност и тд.

Регулациони план, уколико обухвата локалитете са објектима у којима треба да се граде склоништа детаљно разрађује податке: локацију са припадајућом парцелом, габарите објекта са грађевинским и регулационим линијама, јасно назначене прилазе, инфраструктурну повезаност и друге основне податке о објекту.

Урбанистички пројекат у оквиру идејних решења свих објеката разрађује и идејно решење склоништа (уколико је пројектом обухваћено), а у складу са условима презентованим из плана ширег подручја.

20

ЛИТЕРАТУРА

Проф. др Владимир Јаковљевић, „Цивилна заштита у Републици Србији“, Универзитет у Београду, факултет безбедности, Београд, 2011.

Закон о одбрани, "Сл. гласник РС", бр. 45/91, 58/91 - испр., 53/93, 67/93, 48/94, 116/2007 - др. закон и 111/2009 - др. Закон.

Закон о ванредним ситуацијама, Сл. гласник 111/09. од 29.12.2009. године.

Закона о планирању и изградњи, ''Службени гласник Републике Србије'', бр. 47/2003 и 34/2006.

Линк:

http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Nemacki-bunkeri-i-skloniшta-u-Beogradu.html

21