Смрт патријарха - Sremske Novine · 2012. 6. 7. · Инђија: Без чекања ... ђајима који су пратили двомесечни боравак

Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 18. новембар 2009. • Број 2543 • Цена 40 динара

Рума:„Сеча“ функционера

Скица за портрет: Анита Батричевић, менаџерка фабрике Мелер –Електрик у Сремској Митровици

Нови грип у Срему

Инђија:Без чекања до овере упута

Завршен фото конкурс"Ја волим Пазову"

Лафарж БФЦ:Хиљаду дана без повреде

Професорка Нада Џамић Шепа, најбољи просветни радник у Војводини

Коломејки додељенаНовембарска плакета Сремске Митровице

у овом броју:

странa 3.

странa 4.

странa 6.

странa 9.

странa 10.

странa 12.

страна 18.

странa 24.

стране 26-28.

странa 14.

Фељтон:Сремскамистерија

ЕКСКЛУЗИВНО!

Ис по свест Ми тров ча ни на Ср ђа на Дин чи ћа, ово го ди шњег уче сни ка

„Sur vi vo ra“ на Фи ли пи ни ма. Дин чић спе ци јал но за чи та о це „Срем ских но-ви на“ пише о не ве ро ват ним усло ви ма жи во та на кра ју све та, укуп ној ат мос-фе ри, пре жи вља ва њу и дру гим до га-ђа ји ма ко ји су пра ти ли дво ме сеч ни бо ра вак ода бра не гру пе љу ди за ри-ја ли ти шоу ТВ Фок са на овом остр ву.

Ње го ва све тост па три јарх срп ски го спо дин Па вле

(1914 - 2009) пре ми нуо је, 15. но вем бра, на ВМА у Бе о гра ду, а би ће са хра њен су тра (че твр так) у ма на сти ру Ра ко ви ца. Да нас је по след њи дан тро днев не жа ло сти ко ју је про гла си ла Вла да Ср би је. Па три јарх Па вле, 44. по гла вар на че лу СПЦ, по след њи пут је бо-ра вио у Срем ској Ми тро ви ци, 3. ок то бра 2004, при ли ком обе ле-жа ва ња 17 ве ко ва од стра да ња сир ми јум ских му че ни ка. Ра до и че сто је до ла зио у Срем, оби ла-зио фру шко гор ске све ти ње, био ве о ма по што ван у на ро ду.

Д. П. Фо то: М.Ми ле у снић

Смрт па три јар ха

Среда, 18. новембар 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише: Милиjaна Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Да ће те ми јед ну па мет за по не ти

Сли ка бр 1. Ула зи уче ни ца, пре тен дент за упис на не ки дру штве-

ни фа кул тет, у би бли о те ку, у оде ље ње са струч ном књи-гом, и тра жи ре ше ња те сто ва из оп ште кул ту ре!?. Би-бли от кар за ма ло да пра сне од сме ха, уз др жи се кад се се ти где, и у ком вре ме ну жи ви, не за ме ри де вој ци, и искре но пред ло жи ал тер на тив не об ли ке пре жи вља ва ња. Па по бо гу, јед но је гле да ти кви зо ве....

Сли ка бр.2. До ђе ма ма у би бли о те ку и тра жи за де те (сту дент 3.

го ди не фа кул те та!) књи гу оби ма слич ном ен ци кло пе ди ји - да ис ко пи ра. По што не зна тач но шта де те ту тре ба ако мо же да ис ко пи ра це лу!!? Би бли о те кар из бе чи очи, уста и уши, не ко вре ме не треп ће, и он да схва ти да са бри-жном, не у пу ће ном мај ком не ма пре го ва ра ња, за бо ра ви на пра ви ла би бли о те ке, на кр ше ње аутор ских пра ва, да же ни књи гу, ова је је два из не се из оде ље ња, по сле не-ко ли ко са ти вра ти, и - сви срећ ни и за до вољ ни. («де те» је ви дев ши ре зул тат ма ми не «по мо ћи» ваљ да из ву кло не ку по у ку. Али ма ме ни су. Увек има оних ко је од ма жу).

Сли ка бр.3. Ула зе два не што пу но лет на ма ми на си на, без добар

дан и слич ним не по треб шти на ма:«Ав га ни стан.». Би бли-о те кар се по че ше, раз ми сли да ли да оде ку ћи или да од-и гра кра ћу про све ти тељ ску уло гу и упу ти омла ди ни пар пра ви ла о ле пом по на ша њу и ко ри шће њу чи та о ни ца са струч ном ли те ра ра ту ром, се ти се где и у ком вре ме ну жи ви, и ипак, уз пар пот пи та ња о те ми, уста не да тра жи. Ови (ја ну ар је) не ски да ју јак не, сто је и нер во зно тап ка-ју но гом, чи та ју ћи с мо бил ног пре по ру че ну ли те ра ту ру. За по сле ни про на ђе не ко ли ко књи га, ста ви на сто, али не, они би за час са мо да ис ко пи ра ју, јер жу ре. До бро и да су до шли, по ми сли би бли о те кар, мо гли су да из дво је од џе пар ца да им не ко све то ле по ура ди. По хвал но. ( Ако за не ма ри мо по све ће ни ке истих го ди на, али дру гих по гле да).

Сли ка бр.4.Ки кот де во ја ка без пот ко шу ља ис пред вра та. Куцaње

(што ли ку ца?), ула зи нај хра бри ја и нај ве ћа след бе ни ца трен да го лог сто ма ка и ка же: «Да ће те нам не што о Ан-дри ћу.», За по сле ни: «Али има мо 78 књи га о Ан дри ћу, «Ја о о оо, па шта ће мо сад, па дај те нам та мо где има нај-кра ће!». Крат ко к`о ма ји ца.

Сли ка бр.5.Ула зи ко ри сник са ве ли ким ран цем и уред ном члан-

ском кар том, за у зи ма ме сто, се да, ва ди књи ге, све ске, сок, ка фу, сен двич, ја сту че и оста ле «да се осе ћам као код ку ће» за ни ма ци је, не гле да у би бли о те ка ра ко ји је у ста њу шо ка! По сле бр зе са мо ре а ни ма ци је би бли о те кар дис крет но (ма да је мо гао и ин ди скрет но) при ла зи ко ри-сни ку и са оп штва му пра ви ла СВИХ би бли о те ка. Овај се увре ди, по ку пи „пик ник“ и оде. Ни кад ви ше ни је до шао.

Сли ка бр. 6.На глим отва ра њем вра та, ула зи по сло ван чо век, бит-

ног др жа ња, ва ди не ку сво ју ли те ра ту ру. Вр ло убр зо, за-зво ни му те ле фон нај гла сни је у оп ци ја ма по де ша ва ња ја чи не зво на (иако на вра ти ма по сто ји сли ка пре цр та-ног мо бил ног те ле фо на, за че га је мо жда ми слио да се по ме ну ти ов де не про да ју) и по чи ње да раз го ва ра као да је зна чај но оште ће ног слу ха, оме та ју ћи при сут не ко ји уче. Би бли о те кар ни је по ли ца јац, али је сте за ду жен за чу ва ње ре да и ми ра у би бли о те ци, та ко нео п ход ног при уче њу, и за мо ли бит ног да иза ђе док раз го ва ра. Ни је се на љу тио. Али ни кад ви ше ни је до шао.

По сле ова квих су сре та би бли о те кар је од лу чио да ипак ис так не пра вил ник на вра та. На ње му опет не ће пи са ти - забрањеноспавање. И љу бље ње. Ко ме љу бав мо же да сме та?

Још ако су се упо зна ли у би бли о те ци....

Гра до на чел ник Срем ске Ми тро-ви це Бра ни слав Не ди мо вић,

са са рад ни ци ма, про те кле сед ми це је у Град ској ку ћи при мио гра до-на чел ни ка Ба ња Лу ке Дра го љу-ба Да ви до ви ћа ко ји се на ла зи у ви ше днев ној по се ти је ди ном срем-ском гра ду.

Ка ко су по сле са стан ка но ви-на ри ма са оп шти ли гра до на чел ник Ба ња Лу ке Дра го љуб Да ви до вић и за ме ник пред сед ни ка Скуп шти-не гра да Срем ска Ми тро ви ца Зо-ран Ми шче вић, раз го ва ра но је о ин тен зи ви ра њу са рад ње два гра-да и ње ном про ши ре њу на чи тав низ обла сти на осно ву Спо ра зу ма о са рад њи ко ји су два гра да пот-пи са ла апри ла про шле го ди не. До-го во ре на је са рад ња ту ри стич ких ор га ни за ци ја два гра да, ин сти ту-ци ја кул ту ре, спорт ских ко лек ти ва и аген ци ја за раз вој се о ских сре-ди на. Под сти цај да љој са рад њи по себ но да је ве ли ки број жи те ља срем ско ми тро вач ке оп шти не ко ји су по ре клом из око ли не Ба ња Лу-ке та ко да ће се на бли ским ве за-

ма гра ди ти при вред на, кул тур на и сва ка дру га са рад ња.

То ком раз го во ра је ис так ну то, са рад ња са дру гим гра до ви ма, а Ми тро ви ца већ са ра ђу је са фран-

цу ским Не ве ром и ма ђар ском Ду-нај ва ро ши, отва ра ју но ве мо гућ но-сти раз во ја овог гра да.

Ж.Н.

У ПО СЕ ТИ СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ ГРА ДО НА ЧЕЛ НИК БА ЊА ЛУ КЕ ДРА ГО ЉУБ ДА ВИ ДО ВИЋ

Ин тен зив ни ја са рад ња два гра да

Уобостраноминтересу:ДоговоропроширењусарадњесаБањаЛуком

ДСС ни ка да ни је би ла про тив ре-ги о на ли за ци је, али пред лог Ста-

ту та Вој во ди не во ди у ди рект ни се-па ра ти зам, јер је ти ме омо гу ће но да АПВ има сво ју вла ду, ми ни стар ства спољ них по сло ва, ака де ми ју на у ка, да пот пи су је ме ђу др жав не уго во ре и још два де се так од ред би ко је ни-су уса гла ше не са Уста вом Ср би је за ко ји је гла са ло 3,5 ми ли о на гра ђа-на. У ре ги о ну Сре ма за Устав се из-ја сни ло 98,8 од сто иза шли гра ђа на, па овај пред лог Ста ту та предствља кр ше ње во ље гра ђа на, ре као је из-ме ђу оста лог пред сед ник Окру жног од бо ра ДСС за Срем, Зо ран Се ме-но вић, на прес кон фе рен ци ји одр-жа ној у Ру ми про те клог пет ка. На истом ску пу члан ГО ДСС Срем ске Ми тро ви це Зо ран Ми шче вић је ис та као да Вој во ди на ни је при ват-на те ри то ри ја и ни чи је вла сни штво да би се не ки усу ди ли да је рас пар-ча ва ју и да је прин цип за ко на ја чег – нај ве ће бе за ко ње, док је члан ПО ДСС Ми тар Па вло вић ре као да се у овој при чи око Ста ту та све сво ди на по де лу Ср би је на две др жа ве и упи тао ко ја то др жа ва има ви шка те ри то ри ја да мо же да да је је дан свој део.

-Усва ја њем Ста ту та оства ру ју се се па ра ти стич ке на ме ре јер са-мо на шест ми ну та од Бе о гра да је но ва др жа ва. Сто га ће од бо ри ДСС на те ри то ри ји Вој во ди не ор га ни зо-ва ти про те сте, де ли ти гра ђа ни ма пла ка те, бро шу ре и лет ке и об ја-шња ва ти им за што је ова кав Ста-тут се па ра ти стич ки акт.

На но ви нар ско пи та ње за што до са да ни су ор га ни зо ва ли про те сте,

јер је од усва ја ња Ста ту та у По кра-ји ни про шло ви ше од го ди ну да на, ре че но је да су ве ро ва ли вла да ју-ћој ве ћи ни да ће пред лог Ста ту та би ти уса гла шен са Уста вом.

Истог да на у Срем ској Ми тро ви-

ци чла но ви По кра јин ског од бо ра ДСС су у цен тру гра да гра ђа ни ма де ли ли по ме ну ти ма те ри јал и об ја-шња ва ли за што је њи хо ва стран ка про тив ова квог пред ло га Ста ту та Вој во ди не. Ј.З.-Ж.Н.

ПРЕС КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈЕ ДЕ МО КРАТ СКЕ СТРАН КЕ СР БИ ЈЕ

Др жа ва на шест ми ну та од Бе о гра да

Оп штин ски од бор Ин ђи ја

Пред лог за ко на о над ле жно сти ма АПВ и пред лог Ста тут ко ји је пре не што ви ше од го ди ну да на пред ло жен па по ву чен из про це ду ре су штин-ски ни је из ме њен, став је ДСС. Ти пред ло зи и да ље ни су уса гла ше ни са Уста вом Ср би је и Вла да Ср би је нас све вре ме за ва ра ва, ре као је члан По кра јин ског од бо ра ДСС Срп ко Ме де ни ца на про шло не дељ ној кон фе-рен ци ји за но ви на ре одр жа ној у про сто ри ја ма ове стран ке у Ин ђи ји.

- Ова кав Ста тут, прак тич но не до но си ни ка кву ко рист гра ђа ни ма Вој-во ди не. Oвим Ста ту том По кра ји на има пра во да рас пи ше ре фе рен дум о сво јим гра ни ца ма и он ће би ти пу но ва жан ако се на том ре фе рен ду му из ја сни ви ше од по ло ви не би ра ча. Оно че га се нај ви ше бо ји мо и што слу ти мо да мо же би ти сле де ћи ко рак је пра вље ње не ке ма ђар ске ауто-но ми је у окви ру Вој во ди не а сле де ћи ко рак при кљу че ње те ауто но ми је Ма ђар ској, на гла сио је Срп ко Ме де ни ца. З.Г.С.

АкцијаДССуСремскојМитровици

Среда, 18. новембар 2009. 3

До кра ја го ди не од бор ни ци Скуп шти не оп шти не Ин

ђи ја ће про ћи оба ве зну обу ку за рад на ра чу на ри ма, а пр ве елек трон ке сед ни це оп штинског пар ла мен та одр жа ће се у фе бру а ру ка да у бу џе ту бу де сред ста ва за на бав ку по требних лап то по ва. Та ко ће, по сле елек трон ских сед ни ца Оп штинског ве ћа, уско ро у Ин ђи ји бити одр жа ва не и елек трон ске сед ни це Скуп шти не ко је треба да олак ша ју рад и по ве ћа ју ефи ка сност од бор ни ка.

Пре ма ре чи ма пред сед ни ка СО Ин ђи ја Александра Ковачевића основ на иде ја је да се са јед на стра не мак си мално сма ње тро шко ви, а са дру ге по ве ћа ефи ка сност у ра ду оп

штин ског пар ла мен та. Одо бр ни ци не мо гу и не

сме ју би ти од бор ни ци са мо на

сед ни ца ма оп штин ске Скупшти не већ це ле го ди не. Ми ћемо их и на овај на чин ани мира ти да ви ше ра де и пред ла жу – ка же Ко ва че вић.

Оп штин ска аген ци ја за инфор ма ци о не тех но ло ги је има оба ве зу да кон так ти ра све шефо ве од бор нич ких гру па ка ко би овог ме се ца ор га ни зо ва ли основ ну обу ку за рад на ра чуна ру. Обу ка ће се од ви ја ти у ка би не ту за ин фор ма ти ку Гимна зи је.

Елек трон ске сед ни це ће до не ти ко рист у ви ше обла сти. Пре све га ту је зна чај на уштеда сред ста ва, јер елек трон ске сед ни це под ра зу ме ва ју да не ће ви ше би ти штам па ња и умножа ва ња огром них и обим них

ма те ри ја ла, тро шко ва до ставља ња и слич но. Ми слим да ће мо са мо на уште ди па пи ра, то не ра за штам па че и тро шкова до ста вља ња за го ди ну да на вра ти ти ин ве сти ци ју у чи тав си стем елек трон ских сед ница ка же Ко ва че вић. На овај на чин од бор ни ци ће из сво јих ку ћа или кан це ла ри ја мо ћи да ви де све ак те ве за не за сед нице и да та ко при пре мље ни дола зе на сед ни цу.

Пр ва елек трон ска сед ни ца би тре ба ло да бу де одр жа на у фе бру а ру на ред не го ди не. Исти на, од бор ни ци ће би ти спрем ни за рад на лап топ рачу на ри ма већ до кра ја го ди не, али у бу џе ту не ма сред ста ва да се ове го ди не на ба ве ра чуна ри та ко да ће то би ти учиње но од мах по чет ком на ред не го ди не.

Ж.Н.Ј.З.

О бро ју за по сле них у ло калној ад ми ни стра ци ји го во ри

се већ ду же вре ме на, а Ру мљани су уста но ви ли свој ре цепт, та ко што су се на уда ру пр во на шли оп штин ски чел ни ци. Број пла ће них функ ци о не ра са 21 сма њен на све га че тири. Ов де су ком плет на оп штинска вла да као и пред сед ник Скуп шти не оп шти не и ње гов за ме ник во лон те ри. Пред седник Оп шти не од ре као се свих по моћ ни ка и са вет ни ка, а град глав ног ме на џе ра. Ру мља ни су из ра чу на ли да им је уште де на го ди шњем ни воу око 20 мили о на ди на ра. Пре ма ре чи ма пр вог чо ве ка оп шти не ГоранаВуковића у функ ци о ни са њу ло кал не ад ми ни стра ци је ни су ни шта из гу би ли.

Мо жда смо по ста ли опе ратив ни ји. Јер, не ма ви ше “мудро ва ња” на ду гим за се да њи ма по обич ним, че сто и ба нал ним, пи та њи ма. Ве ру јем да су то већ осе ти ли и гра ђа ни до ла ском на шал те ре оп штин ске ад ми нистра ци је ра ди ре ша ва ња сво јих по тре ба, на во ди Ву ко вић.

Ина че, ова срем ска оп штина, уз још две у ре ги о ну Инђи ју и Ста ру Па зо ву, по кри

те ри ју ми ма Вла де Ср би је ни је до шла под удар но вог За ко на ка да је у пи та њу број за по слених у ло кал ној ад ми ни стра цији. Ипак, и по ред то га сма њење тро шко ва функ ци о ни са ња ад ми ни стра ци је ов де се по ставља као при о ри те тан за да так по што је пу ње ње оп штин ског бу џе та све те же, па се на сто ји да се ште ди где год је то мо гуће ка ко ка пи тал не ин ве сти ци је не би би ле до ве де не у пи та ње.

За то су за при мер „се чу“ за почли од “гла ве” ад ми ни стра ци је. На уда ру се пр ва на шла је дана е сто чла на оп штин ска вла да. Уме сто до са да шњих ме сеч них пла та, из ме ђу 50 и 70.000 дина ра, чла но ви вла де са да прима ју са мо “обич не” днев ни це за вре ме за се да ња. Функ ци о нерску пла ту “из гу био” је и пред

сед ник Скуп шти не оп шти не и ње гов за ме ник ко ји су та ко ђе “по чи шће ни”. Ме сто се кре та ра је об је ди ње но за по тре бе Скупшти не оп шти не и оп штин ске Вла де. Град ски ме на џер ни је ни би ран. А, до при нос уштеда ма дао је и сам пред сед ник Оп шти не од ре кав ши се три помоћ ни ка и са вет ни ка.

У Ру ми ка жу да уште де нису за не мар љи ве за јед ну локал ну са мо у пра ву ка ква је ова, јер са при па да ју ћим про сеч ним функ ци о нер ским пла та ма плус до при но си ма за со ци јал но и пен зи о но оси гу ра ње уше да изно си нај ма ње 20 ми ли о на дина ра го ди шње.

Ј.З.Ж.Н.

Ми ни стар здра вља ТомицаМилосављевић про гла

сио је про шле не де ље епи деми ју но вог гри па на те ри то ри ји це ле Ср би је. На ред бе и ме ре за спре ча ва ње ши ре ња епи де ми је под ра зу ме ва ју, пре све га, ванред ну иму ни за ци ју, а пред ност ће има ти осо бе са хро нич ним по ре ма ћа ји ма здра вља ста рости од шест ме се ци, труд ни це, здрав стве ни рад ни ци и за после ни у јав ним слу жба ма.

Ка ко је пла ни ра но, пр ве вак ци на ци је тре ба да за поч ну по чет ком де цем бра, а ри зич не гру пе ће би ти бес плат но вакци ни са не. Оста ли ће пла ћа ти пар ти ци па ци ју у из но су од 400 ди на ра. Про гла ша ва ње епи деми је да је мо гућ ност за за тва рање шко ла, об да ни шта, би о скопа и оста лих ме ста на ко ји ма се оку пља ве ли ки број љу ди, али пре ма про це на ма над ле жних здрав стве них слу жби. С.Н.

МИ НИ СТАР ЗДРА ВЉА ТО МИ ЦА МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ ПРО ГЛА СИО ЕПИ ДЕ МИ ЈУ ГРИ ПА У СР БИ ЈИ

Вакцинацијаудецембру

УСКО РО У ИН ЂИ ЈИ ЕЛЕК ТРОН СКЕ СЕД НИ ЦЕ СКУП ШТИ НЕ

ОдборницимаполаптопУштедомнаштампањуидистрибуцијиматеријалаинвестицијаћесеисплатитизагодинудана

АлександарКовачевић:Користувишеобласти

Већсеодржавајуелектронскеседницеопштинскевладе

ГоранВуковић:Великеуштеде

нагодишњемнивоу

Рума:„Сеча“функционера

РА ЦИ О НА ЛИ ЗА ЦИ ЈА АД МИ НИ СТРА ЦИ ЈЕ НА РУМ СКИ НА ЧИН

ОсталасамочетворицафункционераОвдесукомплетнаопштинскавладакаоипредседникСкупштинеопштинеињеговзаменикволонтери.ПредседникОпштинеодрекаосесвихпомоћникаисаветника,аградглавногменаџера


Ка да се у де цем бру ове го ди не на вр ши дво го ди шњи ца ра

да фа бри ке "Ме лер елек трик" у Срем ској Ми тро ви ци, ко ја по слу је у са ста ву во де ће свет ске ком пани је за про из вод њу ком по нен ти и си сте ма за ди стри бу ци ју електрич не енер ги је и ауто ма ти за цију у ин ду стри ји ин фра струк ту ри и стам бе ним објек ти ма, би ће то зна ча јан дан за Аниту Батричевић, ди рек тор ку ми тро вач ке фа бри ке лич но. Јер, то га да на на вр ши ће се, та ко ђе, две го ди не ка ко је мла да Ми тров чан ка ста ла на че ло фа брич ког ме наџ мен та и успе шно во ди јед ну од нај већих, ако не и нај ве ћу, срем ску фа бри ку. Ова Ми тров чан ка има 31 го ди ну, а сем што ру ко води ми тро вач ком фа бри ком "Мелер елек три ка " ди рек тор је исте ком па ни је за Ср би ју.

Сигурнаусебе

Да је баш она пра ва осо ба за од го вор но ру ко во де ће ме сто захтев ни ди рек то ри стра не ком пани је од мах су уочи ли. Јер, Ани та је би ла лич ност за кон тат ке са "Ме ле ром" још ра ни је, ка да је ра ди ла у оп шти ни, ка да се ова фир ма спре ма ла да до ђе и ин вести ра у Ср би ји. Тра жи ли су адекват ну ло ка ци ју, нај по вољ ни је усло ве, а ка да су се од лу чи ли за Ми тро ви цу Ани та је би ла анга жо ва на око мно го че га па и у обез бе ђе њу по треб них ква ли фико ва них рад ни ка.

Енер гич на је, од ме ре на, сигур на у се бе, ко му ни ка тив на, зна ка ко да се по ста ви и оства ри све по ста вље не јој за дат ке. Чиње ни ца да пер фект но го во ри немач ки је зик, јер је го ди на ма живе ла и шко ло ва ла се у Не мач кој, при зна је са ма, има ла је не ма лог ути ца ја на за по шља ва ње у "Меле ру" и по ло жај ко ји има.

Животнапрекретница

Ро ђе на у Срем ској Ми тро ви ци 1978. го ди не Ани та Ба три че вић се у род ном гра ду шко ло ва ла до по чет ка осмог раз ре да. По ха ђала је ОШ "Јо ван Јо ва но вић Змај", на шта је ве о ма по но сна, ис тиче ова мла да ди рек тор ка. Он да се са мај ком и оцем од се ли ла у Не мач ку. Одва ја ње од ста ри је се стре јој је пре те шко па ло, као и до ла зак у но ву, стра ну сред ну. Ни је зна ла је зик, мо ра ла се прила го ђа ва ти дру га чи јем жи во ту, али је ус пе ла.

На ста ви ла је пре ки ну то школо ва ње у Не мач кој, учи ла је зик ко јег уоп ште ни је зна ла, а бу дући да је у род ном гра ду тре нира ла од бој ку од мах је тра жи ла и про на шла клуб где је на ста ви ла ба вље ње спор том.

Дра го це ну по моћ у тим да нима пру жи ла јој је же на код које је по ха ђа ла ча со ве не мач ког је зи ке. Сте кла је но во дру штво, дру га ри це, ко је су је у пот пу ности при хва ти ле, ко је су јој по мага ле и, на не ки на чин, бри ну ле о њој. То ком јед не го ди не, се ћа се она, про ме ни ла је две шко ле, али је успе шно за вр ши ла та мошњи де ве ти и де се ти раз ред. На из бор шко ле за да ље шко ло ва ње

ве ли ког ути ца ја има ла је њена та да шња раз ред на. Би ла је то јед на од оних осо ба ко ји су, сма тра са да Ани та Ба три че вић, ути ца ле да се би зна да по ста ви прав це у жи во ту, жи вот ни циљ.

У Не мач кој де ца већ са 15 или 16 го ди на раз ми шља ју о бу ду ћем за ни ма њу, уче да пи шу рад не би о гра фи је, тра же по сао. Млади ко мла ди, че сто ме ња ју сво је же ље па и оне ве за не за из бор шко ле. Та ко је и би ло и са Анитом. Пр во је же ле ла да по ста не зуб ни тех ни чар, чак је по ха ђа ла прак су у не кој та квој уста но ви да би би ла спрем ни ја за шко лова ње и ба вље ње овом стру ком. Али, по сле 10. раз ре да упи са ла је ме ди цин ску шко лу где ни је оста ла. Већ по ме ну та раз ред на, го спо ђа Бурк хард, од го ва ра ла је Ани ту од ове шко ле, да би ус пела у на ме ри да је убе ди да упише гим на зи ју ишла је код ње них ро ди те ља, при ча ла са њи ма и на кра ју ме ди цин ска је от па ла а Ани та се упи са ла у гим на зију. За вр ши ла је Шлос гим на зи ју у Мајн цу 1998. го ди не, а по том је упи са ла сту ди је по ли тич ких на у ка на Уни вер зи те ту "Јо ха нес Гу тен берг" у Мајн цу, где је и дипло ми ра ла.

Де ци, мла ди ма у Не мач кој је до звољ но да ра де од ре ђе не посло ве већ са 16 го ди на. Про пи сано је ко ли ко са ти мо гу да ра де,

на ко јим по сло ви ма, а за ра ђе ни но вац им до бро до ђе за џе парац. Ову мо гућ ност ни је про пусти ла на ша са го вор ни ца то ком шко ло ва ња и сту ди ра ња. Ра ди ла је у ре сто ра ни ма, ка фи ћи ма, на по сло ви ма при је ма по пут оних у бол ни ца ма. По сла је би ло ра дило се и ви кед ном.

За вре ме сту ди ја за по слила се на ЦДФ у, од но сно другом про гра му не мач ке др жав не те ле ви зи је. По сао јој је био у про грам ској ар хи ви, би ла је заду же на да за по тре бе од ре ђе них ТВ при ло га, по на ло гу но ви нара ауто ра, про на ла зи аде кват не ар хив ске сним ке за "по кри ва ње" еми си ја. Ка сни је је ра ди ла у науч ној еми си ји "Пла не то пи ја" ко ја се еми то ва ла на ка на лу "Цајт 1". То рад но ме сто, при ча нам, био је за њу пр ви пра ви су срет са све том ме ди ја, но ви нар ства, ту је на у чи ла шта зна чи ра ди ти нови нар ски по сао.

СремскаМитровицаусрцу

Срем ска Ми тро ви ца је, и поред ни за го ди на жи во та у Немач кој, увек би ла по се бан град за Ани ту Ба три че вић Увек је желе ла да се вра ти у род ни град и ту жи ви. Вра ћа ла му се ре дов но, не ко ли ко пу та го ди шње, јер је ту оста ла да жи ви ње на ста ри

ја се стра, број на бли жа и да ља род би на са мај чи не и оче ве стране. За то је до ла зак из Не мач ке у овај град за њу би ла по себ на ра дост.

Јед ном при ли ком, би ло је то 2003. го ди не, ка да је би ла у Митро ви ци, оти шла је на Са ву, на ку па ње и ту упо зна ла Слободана. Њи хо ва ве за за по че та на оми ље ној ре ци, на ста вље на је и по сле не ко ли ко го ди на кру ни сана бра ком.

На кон по врат ка у Ми тро ви цу Ани та Ба три че вић је пр во ради ла у РТВ "М", по том као ПР ме на џер у срем ско ми тро вачкој оп шти ни. Већ та да би ла је од ре ђе на за кон такт осо бу за "Ме лер", јер је ком па ни ја баш у то вре ме ис тра жи ва ла мо гућно сти ула га ња у Ср би ји, би ра ла нај по год ни ју ло ка ци ју. Ани та је за јед но са надлже ни ма у општи ни за ин ве сти ци је по ма га ла овом ин ве сти то ру, а то ње но ан га жо ва ње до при не ло је да је ме наџ мент "Ме ле ра“ по зо ве да пре ђе и за по сли се у њи хо вој фа бри ци.

Ова мла да же на ка же да је та по ну да би ла ве ли ки иза зов за њу. То је зна чи ло су де ло вање у из град њи но ве, ми тро вачке фа бри ке "Ме ле ра", ка сни је и у ње ном про ши ре њу, а у произ вод њи је ан га жо ва но из ме ђу 600 и 1.000 рад ни ка. Ве ли ке

оба ве зе су би ле и мо ти ва ци ја ко ју ни је мо гла да про пу сти ти.

Породицасигуранослонац

Због по слов них ан га жо ва ња, у пр во вре ме ру ко во ђе ња у "Меле ру" Ани та је има ла ма ло слобод ног вре ме на. Рад но вре ме ове ди рек тор ке , ина че је, слу жбе них осам са ти, а оста не ко ли ко кад год по сао зах те ва. Вре ме ном се љу ди ор га ни зу ју, при ла го де та квом темпу ра да. Кад чо век не што хо ће то и мо же, под се ћа Ани та на на родну из ре ку ко ја и за њу ва жи, та ко да са да има сло бод ног вре ме на. По све ћу је га по ро ди ци ко ја јој је осло нац, без ко је не би би ла оно што је сте. Ба ви се јо гом, за јед но са су пру гом бри не о жи во ти ња ма ко је обо је во ле. На ђу вре ме на за шет ње, дру же ња, ви ђе ња са прија те љи ма, а да не би за бо ра ви ла не мач ки, она ко за се бе, пре во ди раз не тек сто ве.

Мо ју ка ри је ру ни сам ова ко зами шља ла. Де си ло се игром слу чаја да ово ра дим. Ваљ да сам се у од ре ђе но вре ме на шла на од ређе ном, пра вом ме сту, ка же Ани та Ба три че вић, до да ју ћи да је за довољ на што је у ти му мла дих љу ди и да је за крат ко вре ме сте кла иску ство ко је не ки сти чу 10 и ви ше го ди не.

СветланаЂаковић

СКИ ЦА ЗА ПОР ТРЕТ: АНИ ТА БА ТРИ ЧЕ ВИЋ, ДИ РЕК ТОР КА ФА БРИ КЕ "МЕ ЛЕР ЕЛЕК ТРИК" У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

ДамамеђуменаџеримаМитровчанкаАнитаБартичевићшколоваласеуродномградуиНемачкој,гдејенаУниверзитету"ЈоханесГутенберг"уМајнцустеклазвањедипломираногполитиколога.Раднакаријерајеодвелаусасвимдругеводе,онајеидиректор"Мелерелектрика"заСрбију

АнитаБатричевић

СремскаМитровицаје,ипореднизагодинаживотауНемачкој,увекбилапосебанградзаАнитуБатричевићУвекјежелеладасевратиуродниградитуживи.Враћаламусередовно,неколикопутагодишње,јерјетуосталадаживињенастаријасестра,бројнаближаидаљародбинасамајчинеиочевестране.ЗатоједолазакизНемачкеуовајградзањубилапосебнарадост.

Среда, 18. новембар 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Враћање трофејаБранко Сивчев био је више светов-

но лице него свештеник. Радио је и у Црвеном крсту и у месној заједници. Без њега се ништа у Огару није могло замислити. А био је и радознао преко сваке мере. Волео је да зна шта се у селу дешава, посебно који момак воли коју девојку. Не због трача, већ да буде обавештен и да пецка у згодним при-ликама.

Испред куће, испод прозора, на-местио је пространу клупу, на којој су често одседали момци и девојке. Он је кроз горњи део прозора - шпијунку пос-матрао многе љубавне састанке и после пецкао момчиће.

Једне ноћи, момчић погледа горе, види попу, увоштио се и посматра. Он скиде девојчицине гаћице и завитла попу Бранку на главу. Бранко се на-смеја, врати гаћице и рече:- Враћам ти трофеј, није мој!

ВРЕМЕ ТУГЕКад смо палииспод црте,

све нас светскешуше трте.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Данас се и до моралних победа стиже

- неморално.

• На невином народу тренирају и импо-

тентне вође.

• Слобода кретања је загарантована

строго одређеним стазама.

• Стрпљењем од дудовог листа постаје

свила, а од дудиња редовна столица.

• Клептомани краду и од себе.

• Прави човек, на правом месту, у пра-

во време-незаштићен сведок.

• Ко корача у ритму свог свог срца,

често иде исред своје памети.

• Нашим далеким прецима дрво је било

дом, а шума домовина.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Ала живим док жени не скривим,а кад скривим, боље да не живим.

Ала живи чобан код оваца,једе сира, тимари магарца.

*Пије вина и мази пулина.

Ала ме је обузела брада,па ме неће ни стара ни млада.

Браду пуштам, а бркове сучем,тешко оној којој се увучем.

Из бор: Златко Зрилић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

У за пад ном де лу Па ци фи ка, окру же но не пре глед ним оке а ном и мрач ном пра шу мом, кри је се ми стери о зно и опа сно фи ли пин ско по луо стр во Ка ра мо ан. Њи ме вла да ју ватра жи вих вул ка на, ве тро ви и племе на ко ја љу бо мор но чу ва ју свој мир. На том ме сту, изо ло ва на и препу ште на са ми се би, 22 так ми ча ра, хра бра, упор на и спо соб на, отвори ла су но ву се зо ну еми си је ко ја је по ме ри ла гра ни це срп ског ри ја ли ти шоу про гра ма.

Уко ли ко би не ким слу ча јем, реч Ма-но бо на фи ли пин ском зна чи ло еки па

ко ја је очај на у над вла че њу ко ноп ца, сјај но би опи си ва ла нас, ве се лу гру-пи цу ко ја је под тим име ном убе дљи во из гу би ла од еки пе Га данг у по ме ну тој игри. Све на ше на де о бо љем остр ву и бо љим усло ви ма за жи вот на по чет ку так ми че ња, оста ле су ду бо ко за гли бље-не у бла ту. По че ли смо по ра зом али смо се сло жи ли да то не сме да нам по љу ља са мо по у зда ње. Ви со ко уз диг ну те, блат-ња ве гла ве ре ши ли смо да се су о чи мо са но во на ста лом си ту а ци јом. ''Не мо же то на ше остр во би ти пу но ло ши је од њи хо вог''- те шио се не ко од мо јих са-пле ме ни ка - ''остр во је остр во, кад ви-диш јед но ви део си их све, не ма ту не-ке раз ли ке''. Би ло нам је лак ше да сви ве ру је мо у та ко не што. Али ни је би ло

ла ко при хва ти ти оно што нас је за и ста че ка ло. По ку шао бих што де таљ ни је да опи шем остр во ко је нам је до де ље но али огра ни ча ва ме то што ни кад ни сам био пре те ра но до бар у хо рор опи си ма. На пр ви по глед из гле да ло је као ме сто на ком би и Тар зан умро од гла ди. Ис кр-ца ли смо се из чам ца и на бр зи ну смо у мо ру спра ли на сла ге бла та ко је су нам оста ле као успо ме на на ''успе шну'' пр ву бор бу у Sur vi vo ru.

По ла ко је по чи ња ло да се смр ка ва, та ко да нас је че ка ла још јед на бор ба, бор ба са вре ме ном. Има ли смо от при-ли ке по ла са та да на пра ви мо ка кво-та кво скло ни ште у ком би пре но ћи ли и скло ни ли се од ки ше ба рем за то пр во ве че. Сви смо се рас тр ча ли по остр ву тра же ћи ма те ри јал и за не ких два де-се так ми ну та на пра ви ли смо ша тор чић од бам бу са и ли шћа. Ду га чак бам бус смо угла ви ли из ме ђу два др ве та а за-тим смо не ко ли ко ду гих гра на на сло-ни ли на ње га и та ко до би ли ко си ну на ко ју смо на ба ца ли го ми лу пал ми них, ба на ни них и још ко је ка квих ли сто-ва ко је смо ус пут про на шли. Ни је то би ло скло ни ште као из при руч ни ка за пре жи вља ва ње у при ро ди али у том тре нут ку је за и ста би ло нај бо ље мо-гу ће. Ни је би ло пре те ра но про стра но али ра чу на ли смо, уко ли ко се до вољ-но при би је мо јед ни уз дру ге до би ће мо на про сто ру а би ће нам и то пли је.

Пре не го што се пот пу но спу стио мрак има ли смо вре ме на тек за по вр-шно ис тра жи ва ње остр ва али и то је би ло до вољ но за за кљу чак да би од ово га би ло го ре је ди но да ни смо до-би ли ни ка кво остр во не го да смо на три бу ре та мо ра ли да ба лан си ра мо на сред мо ра. Од ства ри ко је би нам мо-гле ко ри сти ти до би ли смо јед ну ма че-ту, на спрам ко је је фуд бал ска лоп та оштар пред мет, не ко ли ко чу ту ри ца за во ду, не ко ли ко ме тал них шо ља, је дан та њир, две ви љу шке и не што ма ло пи-рин ча у џа ку.

''Ма си гур но ће мо до би ти још не-што''- спо ме нуо је не ко вр ло оп ти ми-сти чан.

''Да, до би ће мо ту бер ку ло зу нај ве ро-ват ни је''-од го во рио сам му ин спи ри сан тре нут ном си ту а ци јом. Је да на ест љу ди у пот пу но вла жној оде ћи пла ни ра да спа ва на још вла жни јој зе мљи под на-ле ти ма ве тра ко ји је ре шен да учи ни ту ноћ не за бо рав ном.

И за и ста је би ло не за бо рав но. Ни ко од нас је да на е сто ро ни је ни ока скло-пио. Не ве што и на бр зи ну скле пан ша-тор је, на рав но, про ки шња вао а ве тар је ду вао ди рект но у нас јер ни смо до-бро про це ни ли на ко ју стра ну да по-ста ви мо за клон. Дрх те ћи од хлад но ће, гла ди и не и спа ва но сти сло жи ли смо се да нам је нај бит ни ји за да так за сле де-ћи дан да не ка ко за па ли мо ва тру. То је је ди ни на чин да осу ши мо гар де ро бу и на кон ви ше од 24 ча са по је де мо не-што. На рав но, све то под усло вом да икад сва не, у шта смо све ви ше по че ли да гу би мо на ду. Из гле да да је и сме-на да на и но ћи на Фи ли пи ни ма би ла оба ве ште на да ово го ди шњи ’’Sur vi vor’’ тре ба да бу де што су ро ви ји.

ИС ПО ВЕСТ МИ ТРОВ ЧА НИ НА, УЧЕ СНИ КА „SUR VI VOR-SR BI JA“, НА ФИ ЛИ ПИН СКОМ ПО ЛУ О СТР ВУ КА РА МО АН (2)

На де за гли бље не у бла ту

Пи ше: Ср ђан Дин чић


У Сре му је у по след ње два не де ље ре ги стро ван по

раст обо ље ња слич них гри пу и акут них ре пи сра тор них инфек ци ја, али се по след њих дана си ту а ци ја по бољ ша ла јер је ре ги стро ва но сма ње ње бро ја при ја вље них слу ча је ва.

Без об зи ра на сву озбиљност си ту а ци је, жи вот не сме ста ти. Јав на пред у зе ћа ће функ ци о ни са ти нор мал но и у слу ча ју ве ли ког та ла са епиде ми је, ме ста па ни ци не ма, а здрав стве не уста но ве су припре мље не за при јем но вих паци је на та – по ру че но је са прошло не дељ не кон фе рен ци је за но ви на ре у Оп штој бол ни ци у Срем ској Ми тро ви ци на којој су се но ви на ри ма обра ти ли ди рек тор бол ни це др ГоранИвић, на чел ни ца Цен тра за пре вен ци ју и кон тро лу бо ле сти др СнежанаМедић, на чел ник Срем ског окру га Сава Алишић и за ме ник гра до на чел ни

ка Срем ске Ми тро ви це СрђанКозлина.

На чел ни ца Цен тра за превен ци ју и кон тро лу бо ле сти др Сне жа на Ме дић из ја ви ла је да је то ком по след ње две не де ље, од 228 зва нич но ре ги стро ваних слу ча је ва обо ле ња слич ног гри пу, у пет слу ча је ва ла бо рато риј ски по твр ђе но при су ство ви ру са А Х1Н1. Сви обо ле ли су са те ри то ри је Оп шти не Шид, а ре ги стро ва но је и 12 вро ват них слу ча је ва по је дан са те ри тори је оп шти не Ириг, Пе ћин ци, Ру ма и Срем ска Ми тро ви ца као и ви ше ве ро ват них слу ча ја но вог гри па А Х1Н1 са те ри тори је оп шти не Шид.

У оп шти ни Шид зва нич но је при ја вље на епи де ми ја но вог гри па док је си ту а ци ја у другим сре ди на ма не си гур на. Реги стро ва но је и гру пи са ње случа је ва обо ле ња слич ног гри пу у основ ној шко ли у Чор та новци ма код Ин ђи је. Ми смо пред

ло жил да се у Ши ду за бра не јав на оку пља ња у за тво ре ним про сто ри ма и от ка жу из ло жбе, кон цер ти, спорт ски су сре ти – ка же др Ме дић. Она је по себ но на гла си ла да све про це не гово ре о то ме да је ствар ни број обо ле лих да ле ко ве ћи.

Пре ма зва нич ним по да ци ма, од по чет ка но вем бра де вет паци је на та је хо спи та ли зо ва но у Оп штој бол ни ци у Срем ској Митро ви ци, а је дан је, због те жине кли нич ке сли ке, пре ба чен у Но ви Сад.

Ди рек тор Оп ште бол ни це у Срем ској Ми тро ви ци др Го ран Ивић ка же да је пет обо ле лих сме ште но на ин тен зив ну не гу и да има ју бла жи об лик бо ле сти ко ја не зах те ва при кљу че ње на ре спи ра то ре. На Ин фек тив ном оде ље њу је три, а на Деч јем оде ље њу два па ци јен та.

Ми смо тех нич ки опре мљени за при јем но вих па ци је ната. Има мо ти фик сна и је дан по крет ни ре спи ра тор. На да мо се још јед ном од Ми ни стар ства здра вља. Ка ко су ре спир то ри по треб ни и те те шке бо ле снике, по вре ђе не из са о бра ћај них не сре ћа, или љу де у ста њу коме, ја сно је да нам тре ба најма ње де сет ре спи ра то ра – каже др Ивић. Бол ни ца има на рас по ла га њу јед ну изо ла ци ју на ин тен зив ној не зи и убр зано се, сред стви ма гра да Сремска Ми тро ви ца, за вр ша ва још јед на изо ла ци о на је ди ни ца на оде ље њу пе ди ја три је.

На чел ник Срем ског окру га из ја вио је да су ци вил ни ор гани вла сти у стал ном кон так ту са вој ском и, ако бу де ве ли ког та ла са обо ле лих, они ће би ти сме ште ни у срем ско ми тро вач ку ка сар ну.

Ис тро вре ме но, по ре чима за ме ни ка гра до на чел ни ка Срем ске Ми тро ви це Ср ђа на Козли не, при пре мље не су и ме ре ра да јав них пред у зе ћа у ванред ним окол но сти ма ка ко град не би био па ра ли сан из о станком ве ћег бро ја љу ди с по сла у јав ним пред у зе ћи ма.

Ж.Н.Ј.З.

Зорица Станић, ад ми нистра тив на рад ни ца :

Пла шим се овог гри па, али ви ше због де це и ста рих осо ба. А не си гур ност и страх сва ка ко по сто је – шта ако се не ле чи на пра ви на чин и ако је имуни тет слаб? Што се ти че превен ти ве ни шта не пред у зи мам, на рав но осим ре дов ног одр жава ња хи ги је не и про ве тра ва ња про сто ри ја. Раз лог то ме је што сам од струч них ли ца са зна ла да не ма ни ка кве свр хе, јер да ли ће се не ко за ра зи ти за ви си ис кљу чи во од от пор но сти и јачи не ор га ни зма по је дин ца. Моје ми шље ње је и да је ова, као и мно ге дру ге бо ле сти, умет но ство ре на ка ко би не ко про фити рао.

БранкоПетко, пен зи о нер: На рав но да се пла шим.

Ста ри ји сам чо век, имам сла бо ср це и цир ку ла ци ју, па са мим тим спа дам у ри зич ну гру пу. Тру дим се да што ви ше во дим ра чу на о хи ги је ни, по себ но руку, про ве тра вам про сто ри је и из бе га вам ме ста на ко ји ма се на ла зи ве ли ки број љу ди, јер та мо по сто ји нај ве ћа мо гућност да се за ра зи мо. Ми слим да при ча о овом гри пу ни је са мо ме диј ски иза зва на па ни ка, него ре а лан страх. Што се ти че обич ног гри па хтео сам да примим за штит ну ин јек ци ју, али су при лич но ску пе, а у ам бу лан ти их не ма.

Никола Рудић, сред њошко лац:

Идем ре дов но у шко лу и мислим да рас про стра ње ност виру са ни је још то ли ко ве ли ка, по себ но не у Ши ду. Про блем су мо жда и из ла сци, ту бу де много љу ди на јед ном ме сту, у затво ре ном про сто ру, што предста вља ве ћу мо гућ ност да се не ко ин фи ци ра. Али шта је ту је, под не ћу тај ри зик. Бар за са да ми слим да ни је то ли ко ризич но. Што се ти че пре вен ти ве по на шам се као и до са да ка да је у пи та њу хлад но ћа и раз не пре хла де, тру дим се да ми имуни тет бу де до бар и ма ло ви ше ра чу на во дим о хи ги је ни ру ку.

Душанка Арсенић, вас пита чи ца:

Не бих ре кла да се бо јим, али да по сто ји до за опре за то сва ка ко. Не узи мам не ке превен тив не ле ко ве, а мно го свежег во ћа и по вр ћа тре ба конзу ми ра ти и ка да ни је у пи та њу овај грип. Ту жно је што се толи ко ис ти че оно што је нор мално – по што ва ње и упра жњава ње кул тур нохи ги јен ских на ви ка, јер то би тре бао би ти са став ни део жи вље ња ко ји се под ра зу ме ва. Сма трам да страх код љу ди иза зи ва ју они ко ји су нај од го вор ни ји да тај страх спре че.

ШИД: АН КЕ ТА

Коликосеграђаниплашеновоггрипа?

Но во скуп штин ско за се да ње у Ири гу, на ко ме тре ба да

се иза бе ре но ви пред сед ник оп шти не, за ка за но је за 17. но вем бар. По ред из бо ра првог чо ве ка оп шти не, на дневном ре ду тре ба да бу ду и друга ка дров ска ре ше ња бит на за функ ци о ни са ње ове ло кал не са мо у пра ве.

По што мно га то га још није си гур но, у си ту а ци ји смо да на шим чи та о ци ма пре не се мо са мо пред ло ге но вих ка дровских ре ше ња о ко ји ма се при ча у Ири гу. Вла да ју ћој ко а ли цији при дру жи ла ге Гру па грађа на са јед ним од бор ни ком, то је упра жње но ме сто на кон не дав не остав ке пред сед ни ка оп шти не др Радована Ерцеговца. Функ ци ју пред сед ника Оп шти не Ириг, ка ко сто ји у пред ло гу, вр ши ће у на ред ном пе ри о ду ВладимирПетровић(ДС), до са да шњи пред сед ник Скуп шти не оп шти не. Ње гов заме ник би ће ЗоранКнежевић(ГГ), за пред сед ни ка Скупшти не оп шти не пред ло жен је ВладиславИлкић (ЛСВ), доса да шњи за ме ник пред сед ни ка оп шти не. На чел ник Оп штин ске упра ве и да ље ће би ти Оливера ФилиповићПротић,(ЛСВ), за ме ник пред сед ни ка СО је Стеван Казимировић(ГГ ''Др Ра до ван Ре це го вац''), док ће Оп штин ско ве ће има ти исту ста ра нач ку струк ту ру, можда са мо пер со нал не про ме не:

по два чла на из ЛСВ, ДС, ГГ ''Др Ра до ван Ер це го вац'' и један из СПС. На сво јим ме сти ма оста ју и до са да шњи по моћ ни ци пред сед ни ка оп шти не.

Бив ши пред сед ник оп шти не др Ра до ван Ер це го вац вра ћа се у Дом здра вља где ће ра ди ти на оде ље њу де чи је пе ди ја три је.

На ме ће се ути сак да све ово што се до га ђа у Ири гу по ма ло ли чи на по пу лар ни ре френ ''Све је исто, са мо ње га не ма.'' Но васта ра име на су се из роти ра ла на од ре ђе ним функ ција ма, ве ће, оче ки ва не, но ви не су из о ста ле. Оста је пи та ње хоће ли но виста ри ка дро ви имати ефи ка сни ју по ли ти ку, хо ће ли ство ри ти но ви, по зи тив ни ји ам би јент у функ ци о ни са њу ове оп шти не ко ја је у хо ду ка разви је ним сре ди на ма ста ла не где на по ла пу та, а чи ји су про блеми из да на у дан, на ро чи то због сла би јег при ли ва сред ста ва из Ре пу бли ке, све те жи и комплек сни ји.

К.Кузмановић

ИРИГ У ФА ЗИ ФОР МИ РА ЊА НО ВЕ ВЛА СТИ

Старикадрови,новефункциједалииноваполитика?

Ириг ових да на

НО ВИ ГРИП У СЕ МУ

ЖивотнесместатиВећинаоболелаблажимобликомгрипа.Умитровачкојболнициправејошједнуизолацију.Планзанесметанрадјавнихпредузећа

ДЕЖУРСТВО У “ХАЛО ЦЕНТРУ” ЗА А (Х1Н1) ОПШТИНА БРОЈ ТЕЛЕФОНА НАПОМЕНА

ДЗ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

022/615-820 022/610-222 лок 101

Од 7 до 20 сати

ДЗ РУМА 022/470-322 022/470-422

- за децу - за одрасле

ДЗ ПЕЋИНЦИ 062/789187 062/789182


ДЗ СТАРА ПАЗОВА

062/8037494 062/8037493 062/8817525 062/8817527 062/817526 062/8817523


ДЗ ШИД 022/711-149


ДЗ ИНЂИЈА 022/510-200 022/510-400


ДЗ ИРИГ 069/609251 Од 07 до 19 сати ДЗ ВРДНИК 069/609254 Од 07 до 19 ати ПОСЛЕ 19 ЧАСОВА ИНФОРМАЦИЈЕ ПРУЖАЈУ ДЕЖУРНИ ЛЕКАРИ СЛУЖБЕ ХИТНЕ ПОМОЋИ

С кон фе рен ци је за но ви на ре у Оп штој бол ни ци


СКЛОПИЛИ БРАК: Николић Дејан и Краник Тамара, Лазичић Здравко, месар и Петковић Ивана, мед.сестра, Возаревић Урош, студент и Степановић Марија, eкономиста, Мрђен Драган и Грачан Зорица ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Вукас Нико-ла и Дијана, Познић Далибор и Биљана, Грбавац Душан и Јелена, Катић Драгољуб и Катарина, Марић Владимир и Сандра, Ранисављевић Зоран и Душка - Сремска Митровица, Кузминац Владимир и Ката-рина – Лаћарак, Филиповић Сава и Николина – Мартинци, Уметић Јован и Драгана – Куз-мин, Лукач Бранислав и Гор-дана – Гргуревци, Јовановић Жарко и Гордана – Јарак, Мијић Благоје и Славица – Манђелос, Богдановић Ђорђе и Весна – Босут, Зелић Дамир и Бранкица, Мијатовић Радислав и Биљана – Шид, Јањатовић Слободан и Љиљана – Моровић, Драгић Душан и Данијела – Јарковци, Грбић Далибор и Вања- Кукујевци, Цревар Ненад и Ивана – Бешка ДОБИЛИ СИНА: Крпота Андрија и Лидија, Савић Дарко и Србислава, Станимировић Зоран и Весна, Тодоровић Владимир и Ана, Спасојевић Горан и Сања, Милојевић Игор и Милена, Ковачевић Срђан и Маја, Миловановић Милан и Славица, Јелић Драган и Драгана, Прокић Владимир и Бранислава, – Сремска Митро-вица, Вешић Душан и Драженка – Лаћарак, Ераковић Жељко и Наташа – Кузмин, Требовац Јово и Славица, Топић Давор и Злата – Чалма, Чупић Мирослав и Катарина, Милошевић Саша и Весна – Салаш Ноћајски, Радић Зоран и Татјана – Мачванска Митровица, Николић Владан и Гордана – Равње, Вејиновић Радослав и Бојана, Жукић Дали-бор и Кристина – Шид, Џинић Васа и Љубица – Адашевци, Јанковић Никола и Верица, Сив-чев Саша и Тамара, Јовановић Драгољуб и Мирослава – Рума, Малетић Бранислав и Мирјана – Инђија, Росић Игор и Соња – Војка, Јанковић Саша и Снежа-на – ЈаменаБЛИЗАНЦИ (мушко и женско) : Луковић Александар и Марјана – РумаУМРЛИ: Мудрић Ђорђе рођ. 1946., Мандић Нада рођ.1931., Фаркаш Андрија рођ.1937., Добрић Миленија рођ.1940., Бајић Мара рођ.1951., Перић Љубица рођ.1934., Илић Све-та рођ.1951., Станић Милица рођ.1943., Радојкић Мили-ца рођ.1928., Миловановић Радојка рођ.1938., Глигорић Горан рођ.1971., Јовић Здрав-ко рођ.1958., Влајић Јагода рођ.1933., Гаџурић Добривој рођ.1929., Чавић Слобо-дан рођ.1949., Гајић Живка рођ.1931. године. Матичар: Ж.Јанковић

Из матичарског звања

Но вем бар ски да ни

До 20. но вем бра у Му зе ју Сре ма из ло жба сли ка Пе тра Лу бар де До 20. но вем бра у Га ле ри ји из ло жба сли ка 10. смо тре ли-ков ног ства ра ла штва ама те ра Вој во ди не21. но вем бра у 12 са ти, у По-зо ри шту "Три пра се та" пред ста ва за де цуОд 23. до 27. но вем бра од 18 са ти, у Му зе ју Сре ма Фе сти вал ар хе о ло шког фил ма25. но вем бра у 20 са ти у По-зо ри шту "Обич но ве че" пред ста-ва По зо ри шта "Сла ви ја", игра глу мац Ми лан Ла не Гу то вић

Од среде до среде

У Рав њу је 9. но вем бра, по-че ло уре ђе ње ко ло во за у

ули ца ма Кра ља Пе тра и Хај-дук Вељ ко вој, што је озна чи ло прак тич ну ре а ли за ци ју про јек-та по ја ча ног одр жа ва ња 50 се-о ских и град ских са о бра ћај ни-ца за шта је Срем ској Ми тро ви-ци Фонд за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не до де лио 220 ми ли-о на ди на ра. О зна ча ју ра до ва и оном шта ће се на ред них ме-се ци по сти ћи том при ли ком су го во ри ли ди рек тор Ди рек ци је Бо јан Га врић, по сла ник др Го ран Ивић и по моћ ник гра-до на чел ни ка Вла да Ву че новић. Гра ди ли ште је истог да на отво ре но и у ми тро вач кој Ули-ци 1. но вем бра.

Циљ зна чај ног про јек та, ко-јим је одо брен Ди рек ци ји за из град њу гра да, је да се сред-стви ма по кра јин ског фон да уре ди 30 се о ских и 20 град-ских ули ца. До сре ди не на ред-не го ди не, ка да је рок за вр шет-ка про јек та, но во ли це има ће ла ћа рач ке ули це Же ле зич ка и Школ ска, мар ти нач ке ули це Пар ти зан ска и Фру шко гор ска као и Пар ти зан ски парк, Сав ска ули ца у Ку зми ну, а у Ве ли ким Ра дин ци ма За дру жна ули ца. У Ле жи ми ру ће се ра ди ти Пин ки-је ва, у Шуљ му Фру шко гор ска ули ца, у Ши ша тов цу Школ ска, у Гр гу рев ци ма Ули ца па лих бо ра-ца, у Бе ше но ву Ле њи но ва ули-ца, а у Ман ђе ло су Ули ца Са ве Со ги ћа и исто и ме ни со как. Што се ти че Ша ши на ца ра ди ће се ком плет на Ули цу Са ве Зде ла ра и Змај Јо ви на, а у Јар ку Бо ров ска и Сав ски пут. План ра до ва да ље об у хва та у Ра ден ко ви ћу Ули цу Ма ре Ра де тић, у Но ћа ју ули це Ми ла ди на Пар ма ко ви ћа и Са ве Срет но ви ћа, у Са ла шу Но ћај-ском Ули цу До бро са ва Цо ке Ра-до са вље ви ћа, у Ма чван ској Ми-тро ви ци ули це Ма чван ску, Ла ле

Стан ко ви ћа, Све ти сла ва Дам-ња но ви ћа и Жар ка Ни ко ли ћа, у Ди во шу Пар ти зан ску ули цу, а у Ле жи ми ру Рад нич ку ули цу.

На спи ску град ских са о бра-ћај ни ца об у хва ће них овим про-јек том су ко ло во зи у ули ца ма : 6. ис точ но бо сан ске бри га де, Пу-

шки но ва (дру ги део) , 28. мар та, Ма то ше ва, Сав ска, 1. но вем бра, Про ме на да код дис пан зе ра, Не-ма њи на , Ка ра ђор ђе ва, Се вер ни бе дем, Са ве Ко ва че ви ћа, До си-те је ва, Бо жи це Стој шић, Га је ва, Ма чван ска, Ра дој ке Ви та со вић и Мак си ма Гор ког.

УЗ ПРО ЈЕКТ УНА ПРЕ ЂЕ ЊА ПУТ НЕ ИН ФРА СТРУК ТУ РЕ

Са о бра ћај ни це до би ја ју но ви из гледОтво ре на гра ди ли шта у Рав њу и ми тро вач кој Ули ци 1. но вем бра

РадовиуУлици1.новембра

ОтварањеградилиштауРавњу

Пред став ни ци не мач ке не-вла ди не ор га ни за ци је

"Хелп" пот пи са ли су ме мо ран-ду ме о са рад њи са 17 гра до ва и оп шти на у Ср би ји, чи ја је вред-ност око 800 000 евра. Ме ђу пот пи сни ци ма ме мо ран ду ма је и Срем ска Ми тро ви ца, је ди на из Вој во ди не.

"Хелп" је то ком де це ни је ра-да у Ср би ји ре а ли зо ва ла око 50 про је ка та, вред них око 18 ми ли о на евра, те из гра ди ла 250 стам бе них обје ка та за из-бе гли це и со ци јал но угро же но ста нов ни штво. Ми тро ви ца је и до са да има ла до бру са рад њу у ни зу про је ка та са овом не вла-ди ном ор га ни за ци јом у ви ду по мо ћи по чет ни ци ма у са мо-стал ном би зни су, у пра вље њу би знис пла но ва, снаб де ва њу основ ним сред стви ма за по че-так ра да и на еду ка ци ји бу ду-ћих при ват ни ка.

Но ви ме мо ран дум ти че се по бољ ша ња по бољ ша ње по ло-жа ја со ци јал но угро же них ка-

те го ри ја ста нов ни штва. По ред из бе глих и ин тер но ра се ље них ли ца, пр ви пут зна ча јан део сред ста ва би ће усме рен за по-моћ до ма ћем ста нов ни штву.

- Срем ској Ми тро ви ци је по-ну ђе на по моћ од 231.000 евра за ал тер на тив но ре ше ње стам-бе них про бле ма из бе глич ке по пу ла ци је кроз па ке те гра ђе-вин ског ма те ри ја ла. Дру ги део про јек та је стам бе но збри ња-ва ње че ти ри из бе глич ке по ро-ди це ко ји се од но си на по ста-вља ње че ти ри мон та жне ку ће. До са да су се про јек ти по мо ћи у ре ша ва њу стам бе них про бле-ма увек од но си ли на из бе глич-ку по пу ла ци ју, а ово га пу та 20 од сто вред но сти гра ђе вин ског ма те ри ја ла, од но сно пе ти на од укуп ног бро ја па ке та, од но си-ће се на со ци јал но угро же но ста нов ни штво – ка же на чел-ни ца Град ске упра ве за оп шту упра ву и за јед нич ке по сло ве Ва си ли ја Бро цић.

Ж.Н.

Ме сна за јед ни ца "Цен тар" већ пе ту го ди ну ин тен зив-

но озе ле ња ва сво је под руч је. Ове го ди не за ту на ме ну из-дво је но је 300.000 ди на ра, ку-пље но је 206 сад ни ца ли шћа ра и че ти на ра, а кра јем про шле не де ље ак ци ја озе ле ња ва ња је за вр ше на.

Пред сед ник са ве та ове ме-сне зе јед ни це Вла ди мир Лукјан чен ко ка зао је да је нај-ви ше мла дих сад ни ца по са ђе но у Град ском пар ку, Омла дин-ском пар ку, код Му зе ја цр-кве не умет но сти, али и у низ ули ца као што су Ма са ри ко ва, део Ста рог шо ра код бол ни це и дру ге.

- За са ђе но је 16 вр ста ли сто-пад них и че ти нар ских сад ни ца , а у Град ском пар ку пет мла-дих ста ба ла хра ста лу жња ка. Циљ нам је под мла ђи ва ње пар-ка, а храст лу жњак је аутох то-на вр ста др ве та овог под руч ја

ко ју же ли мо да са чу ва мо за бу ду ће ге не ра ци је - на вео је Лу кјан чен ко.

МЕ МО РАН ДУМ СРЕМ СКЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ И "ХЕЛ ПА"

Стам бе но збри ња ва ње угро же них

МЕ СНА ЗА ЈЕД НИ ЦА "ЦЕН ТАР"

За са ди ли 200 сад ни ца

Озелењавајумеснузаједницу

АК ТУ ЕЛ НО

Вр ти ћи ра де нор мал но

Иако је про те клих да на број де-

це у вр ти ћи ма био ви ше не го пре по-ло вљен, сви објек ти Пред школ ске уста но ве "Пче ли ца" ра ди ли су и ра де нор мал но. У овој пред школ ској уста-но ви са зна ли смо да је у по не дељ ка, 16. но вем бра вр ти ће по ха ђа ло ви ше ма ли ша на не го што их је би ло по-след њег рад ног да на прет ход не не-де ље.

У свим вр ти ћи ма су, због по ја ве но вог гри па, уве де не по ја ча не пре-вен тив но хи ги јен ске ме ре и оне се спро во де у свим до ме ни ма ра да. То зна чи не са мо бри гу о одр жа ва њу хи ги је не де це, њи хо вих про сто ри ја, већ и по ја ча ну хи ги је ну свих дру гих про сто ри ја, дез ин фек ци ју и квар цо-ва ње игра ча ка и слич но. Си ту а ци ја око из о ста на ка де це и раз ло га из-о ста на ка, сва ко днев но се пра ти, а сва ки вас пи тач увек зна ко ли ко му је де це у гру пи. Уко ли ко не ко де те не до ђе по зи ва ју ро ди те ље, та ко да се и ови по да ци стал но ажу ри ра ју.

БИ БЛИ О ТЕ КА

Од ло же ни про гра ми

Би бли о те ка је од ло жи ла до да-љег све про гра ме ко ји су би ли на ја-вље ни , а то је ура ђе но по упут ству Град ске упра ве за обра зо ва ње и кул ту ру Срем ска Ми тро ви ца, ја ви ли су нам из Би бли о те ке, уз на по ме ну да ће о но вим да ту ми ма ре а ли за ци-је про гра ма јав ност ће би ти бла го-вре ме но оба ве ште на.


ШИДПрипрема: С. Михајловић

Бри га о мла ди ма

Ло кал ни ак ци о ни план за мла де тре ба ло би да буде за вр шен до кра ја но вембра, по сле че га сле ди јавна рас пра ва, а од бор ни ци Скуп шти не оп шти не тре бало би да га усво је до кра ја го ди не. План ће до при не ти ре ша ва њу про бле ма младих, пре све га не за по сле ности, обра зо ва ња, здрав ства, нар ко ма ни је и ал ко хо ли зма, као и пла ни ра њу сло бод ног вре ме на.

Одр жа ва ње пу те ва

Јав но пред у зе ће за стамбе не услу ге и гра ђе вин ско зе мљи ште оп шти не Шид спрем но је за одр жа ва ње пу те ва у зим ском пе ри оду. Гра ђе вин ска пред у зе ћа „Гра ди тељ“ и „Зи дар“, изабра ни су за из во ђа че ра дова, а иза бран је и до ба вљач со ли. Спрем на је ме ха низа ци ја од пет ка ми о на са но же ви ма, че ти ри ра си пача со ли и гре дер. Оп шти на Шид из дво ји ла је сред ства и за пр ви кон ти гент со ли од 25 то на.

Ја ме на

У Ме сној за јед ни ци Ја мена у за вр шној фа зи су ра дови на згра ди во до во да. За уре ђе ње, кре че ње и по ставља ње огра де, из дво је но је сто хи ља да ди на ра из месног са мо до при но са.

Ба чин ци

Ме сна за јед ни ца Ба чин ци обез бе ди ла је сред ства за ку по ви ну 40 ста ба ла си бирског бре ста и пет ста ба ла ал би ци је ко ја су по са ђе на у цен тру се ла. За ову ку по вину из ме сног са мо до при но са из дво је но је 15 хи ља да дина ра. На овај на чин ме штани овог се ла су се при дружи ли ак ци ји ор га ни зо ва ној са ци љем да се у на ред ном пе ри о ду што ви ше по вр шина опле ме ни зе ле ни лом.

УКРАТ КО

Оп шти на Шид се и ове годи не пред ста ви ла на Сај му

ин ве сти ци ја ко ји је про те кле не де ље одр жан на Но вод садском сај му и сво јим по тен ци јали ма при ву кла па жњу до ма ћих и стра них ин ве сти то ра.

На Сај му шид ска Оп шти не је, из ме ђу оста лог, про мо ви са ла и три раз вој на ду го роч на про јекта: ину стриј ску зо ну на зва ну „Ga te way for Euro pe“ ко ја се на ла зи не по сред но по ред ауто

пу та Бе о град – За греб, за тим про је кат из град ње оби ла зни це око Ши да и тре ћи про је кат ко ји под ра зу ме ва ко мер ци ја ли за цију тер мал них из во ри шта.

Штанд оп шти не Шид по се тио је и пред сед ник Из вр шног ве ћа АП Вој во ди не Бо јан Пај тић, а пред сед ни ца Оп шти не На та ша Цвјет ко вић га је упо зна ла са пла но ви ма оп шти не Шид ве заним за ин ду стриј ску зо ну.

С. М.

По гон за про из вод њу гај би за тран спорт во ћа и по вр

ћа, по но вој тех но ло ги ји преду зе ћа „Л.А.Б.Б. ГРО УП“ Д.О.О. Шид не дав но је зва нич но отворио мр Бо јан Пај тић, пред седник Из вр шног ве ћа АП Вој во дине.

У овај про је кат уло жи ли смо 30 ми ли о на ди на ра, захва љу ју ћи че му ће се ди ректно за по сли ти 75 љу ди, а ви ше од 500 љу ди ин ди рект но, кроз раз ли чи те ви до ве ко о пе ра ци је. Про грам но вих тех но ло ги ја и но вих ма те ри ја ла је је дин ствен по то ме што ну ди и део средста ва као суб вен ци ју за рад на ме ста и пру жа мо гућ ност да се тај из нос вра ти кроз про из во

де, јер је ова вр ста ам ба ла жа јеф ти ни ја око 50 од сто од посто је ће – ис та као је Пај тић.

Укуп на ин ве сти ци ја вред на је 324 ми ли о на ди на ра. Оче кива ни обим про из вод ње је око 1,2 ми ли о на гај би го ди шње, а пла ни ра ни го ди шњи бру то приход око 120 ми ли о на ди на ра.

Отва ра њу по го на при су ствова ли су и по кра јин ски се кретар за на у ку и тех но ло шки развој др Дра го слав Пе тро вић, на род ни по сла ник, Жељ ко Бре сто вач ки, по сла ник у Покра јин ској скуп шти ни Ду шан Пет ко и пред сед ни ца Оп шти не На та ша Цвјет ко вић.

В. П.

У Сло вач ком пар ку не давно су за вр ше ни ра до ви

на про ши ре њу ја ве ра све те. По ста вље на је 21 улич на светиљ ка, чи ме је овај парк, као је дан од нај по се ће ни јих и најста ри јих у Ши ду, до био леп ши из глед и но ву функ ци ју.

За ове ра до ве Ме сна зајед ни ца Шид из дво ји ла је из ме сног са мо до при но са 1,8 мили о на ди на ра. По во дом за вршет ка ра до ва, Сло вач ки парк је по се тио пр ви се кре тар Словач ке ам ба са де у Бе о гра ду

Ми ро слав По ља шко, ко ји је, за јед но са пред став ни ци ма Ме сне за јед ни це, за са дио стабло хра ста, као сим бол за једни штва и до бре са рад ње словач ког и срп ског на ро да.

Ка ко је ис та као пред ставник Сло вач ке ам ба са де, добри ме ђу људ ски од но си и сарад ња два на ро да на под ручју оп шти не Шид мо гу да бу ду при мер и дру гим сре ди на ма у Ср би ји.

С. М.

С об зи ром на то да је у шидској оп шти ни про гла ше на

епи де ми ја но вог гри па А Х1Н1, у Оп шти ни је про те клог петка одр жан са ста нак на ову тему. Од лу че но је да Оп штин ски штаб за за ра зне бо ле сти до несе пре по ру ку Оп штин ском ве ћу у ве зи са да љим ме ра ма у сузби ја њу ове епи де ми је.

Наш са вет ста нов ни штву је да слу ша ју пре по ру ке ле кара и здрав стве не слу жбе. Ако има ју симп то ме слич не гри пу и уко ли ко ле кар са ве ту је хоспи та ли за ци ју да то за и ста и по слу ша ју. Уко ли ко се ле че у кућ ним усло ви ма тре ба се придр жа ва ти оних на ло га док то ра у по гле ду кућ не изо ла ци је, избе га ва ња со ци јал них кон та ката, хи ги је не ру ку и све га оно га што им се са ве ту је – на гла си ла

је док тор ка Сне жа на Ме дић, на чел ни ца Цен тра за кон тро лу и пре вен ци ју бо ле сти За во да за јав но здра вље Срем ска Митро ви ца .

Нај ве ћи број ра ни је обо лелих је до бро, и на ла зе се на кућ ном ле че њу, док је у послед њих не ко ли ко да на за беле же на стаг на ци ја ши ре ња виру са.

У скла ду са пре по ру ка ма коор ди на ци о ног ти ма за пан деми ју но вог гри па, као и За во да за јав но здра вље, на ван ред ној сед ни ци Оп штин ског ве ћа би ле су раз ма тра не ме ре ко је по водом ово га тре ба пред у зе ти. Тако су чла но ви Ве ћа до не ли одлу ку да се од ло жи одр жа ва ње свих јав них ску по ва у за тво реним про сто ри ја ма, као што су кон цер ти, спорт ска так ми че ња,

јав не три би не и слич но, али и у свим оним си ту а ци ја ма у ко јима ко ор ди на ци о но те ло про цени да по сто ји ри зик од ши ре ња за ра зе. Та ко ђе, у то ку про теклог ви кен да за бра њен је рад ди ско те ка, док су оста ли угости тељ ски објек ти мо гли да раде до 23 ча са. По што си ту а ци ја стаг ни ра, рад шко ла је ре дов но на ста вљен, а што се ти че предшкол ске уста но ве као и до са да ра ди ће са мо де жур ни вр тић, те ће би ти при ма на са мо она де ца ко ја су здра ва и ко ју ро ди те љи не ма ју где да оста ве. У вр ти ћу је обез бе ђен и про стор за изола ци ју уко ли ко се де те раз бо ли у то ку бо рав ка.

Ло кал на са мо у пра ва је крену ла у по сту пак на бав ке дезин фек ци о них сред ста ва и заштит них ма ски за сва на ша јав

на пред у зе ћа и уста но ве, као и оп штин ску упра ву, што ће мо ре а ли зо ва ти из сред ста ва сталне бу џет ске ре зер ве. Та ко се у на ред ном пе ри о ду одо бра ва ју сред ства у из но су од 200 хиља да ди на ра за њи хо ву на бавку. Јав на пред у зе ћа и уста но ве су до би ли и ја сна упут ства шта тре ба да ура де у на ред ном пери о ду. А тре ба апе ло ва ти и на при ват не по сло дав це да сво јим рад ни ци ма обез бе де мо гућ ност из о стан ка са по сла уко ли ко дође до бо ле сти. Жи вот у Ши ду не ће ста ти, све ће ра ди ти нормал но, сви има мо ак ци о не плано ве. Си ту а ци ја је у пот пу ности под кон тро лом – на гла си ла је На та ша Цвјет ко вић, председ ни ца Оп шти не.

В. Про да но вић

ОП ШТИ НА ШИД НА САЈ МУ ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈА

Пред ста вље на три раз вој на про јек таРеч је о из град њи ин ду стриј ске зо не, но вој оби ла зни ци око Ши да и ко мер ци ја ли за ци ји тер мал них из во ри шта

БојанПајтићипредседницаОпштинеНаташаЦвјетковић

УВЕ ДЕ НЕ МЕ РЕ ПРЕ ДО СТРО ЖНО СТИ ПРО ТИВ ПАН ДЕ МИ ЈЕ НО ВОГ ГРИ ПА

Од ло же ни јав ни ску по виПо што си ту а ци ја стаг ни ра, рад шко ла је ре дов но на ста вљен, а што се ти че пред школ ске уста но ве, као и до са да ра ди ће са мо де жур ни вр тић

БО ЈАН ПАЈ ТИЋ ПО СЕ ТИО ПО ГОН „Л.А.Б.Б. ГРО УП“

Чи по ва не гај бе је дин стве не на тр жи шту

У СЛО ВАЧ КОМ ПАР КУ

По ста вље не но ве све тиљ кеПр ви се кре тар Сло вач ке ам ба са де у Бе о гра ду Ми ро слав По ља шко за са дио ста бло хра ста, као сим бол за јед ни штва два на ро да


IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Актуелни каналиПуних седам година локална

власт истрајава на теми копања и одржавања одводних канала на подручју општине. Општин-ском одлуком обавезани су сви грађани да испред својих кућа одржавају риголе, већина их је то испоштовала, једни су још у дилеми док има и оних / при-мер у улици Јанка Веселиновића у Инђији/ где је домаћин канал затрпао да би могао да пар-кира аутомобиле... Некако с јесени са обимним падавинама ова тема постаје још актуелнија па је један од закључака којег је на последњем састанку Си-стема 48 донео заменик пред-седника општине Синиша Филиповић, био да надлежна инспекција за наредни састанак достави извештај о поступању и доношењу решења онима који нису испоштовали општинску одлуку. Предвиђено је да тамо где домаћини нису ископали канал овај посао по решењу инспекцији уради надлежно јавно предузеће а рачун испо-стави власнику објекта.

Саобраћајни знаци на мети ''хајвана''

Саобраћајни знаци су скоро свакодневно на удару ''хајвана'' било да их обарају, краду или прскају спрејом, тек, радници Дирекције за изградњу имају пуне руке посла. У току ове годи-не имали су 1.026 интервенција. За те послове је потрошено 1,85 милиона динара. Украдено је 60 знакова, лопови вероватно нису размишљали да уклањањем зна-ка ''стоп'' могу да угрозе туђе животе, да штету коју праве плаћају сви грађани а тек то да је поменута сума новца могла много корисније да се потроши сигурно им не допире до свести.

Вртић скоро празан

Док је трајао ванредни рас-пуст за основце и средњошколце због епидемије грипа, већина родитеља који имају малишане у вртићу је проценила да је боље да и њихова деца не похађају предшколску установу. По ре-чима директорице ПУ ''Бошко Буха'' Јадранке Узелац прошле недеље се број деце у њиховим објектима кретао од 8 до 12 од-сто у односу на број уписаних иако су деца здрава, односно, није забележен ни један случај ''мексичког'' грипа а и респира-торних инфекција је било мање него обично. Ипак, појачане су мере дезинфекције а теткицама које припремају храну наложено обавезно ношење маски.

UKRAT KO

У време закључивања овог броја наших новина за-

седао је општински парламент који је, између осталог, требао да донесе више одлука међу којима и нову Одлуку о радном времену угоститељских, трго-винских, и занатских објеката и објеката за приређивање игара за забаву. Претходна одлука се односила само на угоститељске објекте. Применом нове одлу-ке, очекује се, између осталог, да грађани више неће имати проблема ноћу са прегласном музиком која је стизала из кафића и дискотека јер због

високих казни власницима се неће исплатити да ризикују.

У односу на претходну од-луку, угоститељски објекти ће викендом /петак и субо-та/ пола сата раније затва-рати локале, наиме, пропи-сано радно време је од 6 до 01 а радним данима од 6 до 24 часа. Угоститељски објекти који се налазе у оквиру стам-бених зграда колективног становања могу да раде сваког дана од 7 до 23 часа, викен-дом сат дуже. Новом одлуком су обухваћени и објети који пружају услугу припремања

и продаје брзе хране и без-алкохолних пића којима је дозвољено да раде од 6 до 01 а викендом сат дуже. Уређено је и радно време ноћних ба-рова и дискотека који морају да испуњавају посебне усло-ве по решењу Одељења за урбанизам, комунално стам-бене послове и заштиту жи-вотне средине – у оквиру затвореног простора са до-датном звучном изолацијом Раде време им је од 6 до 02, викендом до 04 часа. Одлу-ка предвиђа да угоститељски објекти за смештај морају да

буду отворени 24 часа.По први пут општина

уређује радно време занат-ских и трговинских објеката који могу да раде у термину од 6 до 24 часа или двократно од 7 до 12 и од 17 до 20 ча-сова. Објекти за приређивање игара за забаву могу да раде сваког дана од 8 до 23 часа.

За непоштовање поменуте одлуке предвиђене казне за правна лица су од 400.000 до 500.000 динара, за одговорна лица 15.000 до 25.000 динара а за предузетнике од 200.000 до 250.000 динара.

СКУПШТИНСКЕ ОДЛУКЕ

Квалитетнија одлука о радном временуНова одлука поред угоститељских обухвата трговинске, занатске и објекте за приређивање игара за забаву

Нема грађанина којем није била мука од саме посмисли

да треба да проведе у реду сат, два и три како би оверио упут за одлазак код специјалисте или на болничко лечење у Бео-град, Земун, Каменицу, Нови Сад. Да би се избегла гужве и дуга чекања од прошле сре-де грађанима је пружена нова могућност. О чему се ради пи-тали смо шефа инђијске ис-поставе Завода за здравствено осигурање Светлану Клинка?

- У више наврата смо поку-шавали да решимо овај проблем али безуспешно. Надам се да овога пута то неће бити случај. Грађанима смо омогућили да документа – последњи

извештај лекара специјалисте или отпусну листу из болнице, са упутом од изабраног лекара и овереном књижицом одложе у коверат на којем је исписан број, картончић са идентичним бројем понесу са собом и су-традан после дванаест часова дођу по документа и оверен упут. Првога дана, на жалост, овакву могућност су искори-стила само четири грађанина а у просеку се дневно оверава од сто до 150 упута, на месечном нивоу око 2.500.

Следећег дана већ је била мања гужва а у петак смо за-текли свега десетак грађана који су чекали да овере упут. Грађани Инђије су овак-вим начином рада, углавном, задовољни, међутим, онима који долазе из сеоских месних заједница више одговара да чекају како не би правили пут и сутрадан.

- Изненадио сам се јутрос када сам видео да нема гужве. Међутим, за нас који долазимо из сеоских месних заједница лакше је да чекамо и сат, два него да сутрадан опет дола-зимо. Једно од решења је да у нашем дому здравља имамо специјалистичке службе и да не морамо на прегледе да од-лазимо у друге центре, каже Лазар Војновић, мештанин Бешке.

Има ли изгледа да се истога дана без гужви заврши посао?

- Има, али то највише зависи од самих грађана. Ако прикупе сву потребну документацију и предају до 10 часова, пре-расподелом послова унутар испоставе обезбедили би још једног службеника и омогућили грађанима да пред крај радног времена подигну своја доку-мента и оверен упут, нагове-стила је нову могућност Свет-лана Клинка.

У реновираном и савреме-но опремљеном објекту

у кругу пијаце у Инђији, ''Ко-муналац'' је за ову недељу најавио отврање Рибарнице која ће бити снабдевена све-жом речном и морском рибом. Кажу да ће и са ценама пари-

рати сличним продавницама у граду и да очекују солидан приход. Протеклих година је у овом објекту ''Комуналца'' била рибарница дата у закуп при-ватном лицу тако да грађани имају навику да на овом месту купују рибу.

ЗАБЕЛЕЖЕНО У СОЦИЈАЛНОМ

Без чекања до овере упутаДа би се избегле гужве грађанима омогућено да оставе документа у коверту и сутрадан дођу по оверен упут

Светлана Клинка

Изложба Удружења ликовних уметника ''Еснаф'' из Срем-

ске Митровице отворена је у пе-так у Галерији Куће Војновића у Инђији. О развојном путу овог атипичног удружења го-ворила је Сања Сајферт, историчар уметности Културног центра док је о циљевима ове организације присутне упознао члан удружења Дамир Савић.

- Оснивачка скупштина ''Ес-нафа'' је одржана пре дванаест година, проистекао је из Ликов-ног студија и Радионице лепих уметности. Радило се по прин-ципу старих мајсторских радио-ница са хијерархијом на нивоу ученик – помоћник – мајстор. У савладавању ликовног право-писа највише су учествовали средњошколци којима је било омогућено да савладају техни-ке и технологије сликања, рек-ла је Сања Сајферт.

- Еснаф је одавно надрастао границе Сремске Митровице. Имамо чланове из Београда и Новог Сада, Шапца, Руме. Кроз ово удружење прошло је преко 300 чланова, многи од њих су професори ликовне уметности,

студенти на акдемијама или су се определили за средње умет-ничке школе. ''Еснаф'' тренутно има 30 чланова, рекао је Дамир Савић.

Инђијска публика има при-лику да види радове десетак уметника овог удружења на из-ложби која остаје отворена до краја месеца.

Рибарница

Стигла опрема, чека се риба

У ГАЛЕРИЈИ КУЋЕ ВОЈНОВИЋА

Изложба ''Еснафa''

На отварању изложбе

"Једно од решења је да у нашем дому здравља имамо специјалистичке службе и да не морамо на прегледе да одлазимо у друге центре"


PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

СтараПазовапримердобрепраксе

Дру гог да на Сај ма ин ве стици ја у Но вом Са ду одр жа на је кон фе рен ци ја на те му „Ло кал ни стра те шки пла но ви“. На штан ду „Евро па у Вој во ди ни“ пред ставље ни су ре зул та ти про це са као и ме то до ло ги ја из ра де Стра те ги је одр жи вог раз во ја Оп шти не Ста ра Па зо ва. Ста ро па зо вач ка оп шти на је ода бра на за пре зен та ци ју као при мер до бре прак се у Вој во ди ни ка да се ра ди о из ра ди стра те шких до ку ме на та. О про це су из ра де стра те шког до ку мен та го во рили су СрђанСтанковићи ИгорМишчевић у име Ти ма за из ра ду Стра те ги је одр жи вог раз во ја старо па зо вач ке оп шти не.

ОбавештењеДомаздравља

У оба ве ште њу До ма здра вља „Јо ван Јо ва но вић Змај“ Ста ра Па зо ва ко је је пот пи сао ди ректор др Милан Вуњак на во ди се да гра ђа ни све ин фор ма ци је у ве зи но вог гри па мо гу до бити у Call цен тру До ма здра вља у вре ме ну од 7 ча со ва ују тро до 19 уве че. Бро је ви те ле фо на на ко је мо гу за тра жи ти са ве те су : 062/80 174 98, 062/ 88 175 27, 062/ 88 175 25, 062 88 175 26, 062/ 80 374 93 и 062/80 374 94.

Продајнаизложбакњига

У про сто ри ја ма Би бли о те ке „До си теј Об ра до вић“ у Ста рој Па зо ви по че ла је про дај на из ложба књи га „Кре а тив ног цен тра“ из Бе о гра да. Иза да вач ка ку ћа „Кре а тив ни цен тар“ ко ја ове годи не обе ле жа ва два де сет го дина по сто ја ња , про гла ше на је на 54. Ме ђу на род ном сај му књи га у Бе о гра ду за из да ва ча го дине. Про да ја на из ло жба на ко јој је за сту пље но пре ко 50 но вих и ста ри јих из да ња тра ја ће до почет ка де цем бра а књи ге се мо гу ку пи ти уз зна чај не по пу сте.

Закуппољопривредногземљишта

На сед ни ци од 8. но вем бра Удру же ње по љо при вред ни ка Старе Па зо ве од лу чи ло је да се прили ком узи ма ња по љо при вред ног зе мљи ша у за куп сви чла но ви Удру же ња др же је дин стве не це не ко ја из но си 120 евра по ка та старском ју тру. Уз то, за у зе ли су став да је дан на дру гог не уда ра ју и не узи ма ју зе мљу од оног ко ји је већ ра ди. То мо гу учи ни ти уз сагла сност прет ход ни ка, уко ли ко он од у ста не.

UKRAT KO

У по не де љак, 9. но вем бра на кон фе рен ци ји за но ви на ре

јав но сти су се обра ти ли по водом спре ча ва ња ши ре ња но вог гри па иза зва ног ви ру сом А Х1/Н1 МиленкоБубоња пред седник оп штин ског Кри зног шта ба за за ра зне бо ле сти и др ДушкоКолџић, спе ци ја ли ста епи деми о ло ги је у ста ро па зо вач ком До му здра вља. Они су пре дочи ли ак ци о ни план и ме ре за спре ча ва ње ши ре ња мек сич ког гри па. Ми лен ко Бу бо ња је рекао да се чи ни све ка ко би се спре чи ло ши ре ње но вог грипа и да је због то га још у ју ну ди стри бу и ра но 10.000 ма ски До му здра вља. – На ша оп штина се свр ста ла у ред ло кал них са мо у пра ва ко је су на нај одго вор ни ји на чин при сту пи ле пре вен ти ви а Кри зни штаб је ре ше њем пред сед ни ка оп штине Горана Јовића фор ми ран још у ма ју ове го ди не – ре као је Бу бо ња и на ја вио да ће се у на ред них не ко ли ко да на при

сту пи ти на бав ци за штит них и дез ин фек ци о них сред ста ва која ће би ти по де ље на шко ла ма и

вр ти ћи ма на те ри то ри ји оп штине. Штаб је пре по ру чио и да се до про ле ћа об у ста ве од ла сци

на ђач ке екс кур зи је. У скла ду са Ак ци о ним пла ном при сту пило се и про ме ни ор га ни за ци је функ ци о ни са ња До ма здра вља „Јо ван Јо ва но вић Змај“ у Старој Па зо ви у сми слу ства ра ња изо ла ци о них оде ље ња с по себним ула зи ма за па ци јен те са сип то ми ма гри па. У ци љу превен ци је од ви ру са но вог гри па по че ла је и еду ка ци ја на ставног осо бља у основ ним и средњим шко ла ма и пред школ ским уста но ва ма, ка ко би што ви ше љу ди би ло упо зан то с на чи ном аде кват ног де ло ва ња у слу чају по ја ве овог гри па. Др Ду шко Кол џић је ре као да се вак цина про тив пан де миј ског гри па оче ку је тек кра јем го ди не а да су при о ри те ти у вак ци ни са њу де ца, труд ни це, здрав стве ни рад ни ци, хро нич ни бо ле сни ци и за по сле ни у јев ним слу жбама. По из ја ви др Кол џи ћа, у овом та ла су не ма обо ле лих од но вог гри па на те ри то ри ји старо па зо вач ке оп шти не.

ЗА СЕ ДАО ОП ШТИН СКИ КРИ ЗНИ ШТАБ ЗА ЗА РА ЗНЕ БО ЛЕ СТИ

Превенцијомпротивновоггрипа

МиленкоБубоњаидрДушкоКолџић

У уто рак, 10. но вем бра на но во сад ском Сај му ин

ве сти ци ја „IN VE STEX PO“ потпи сан је Спо ра зум о са рад њи из ме ђу На ци о нал не Али јан се за ло кал ни еко ном ски раз вој и по кра јин ског Се кре та ри ја та за ло кал ну са мо у пра ву и међу оп штин ску са рад њу. Спо разум су пот пи са ли Горан Јовић, пот пред сед ник Управ ног од бо ра НА ЛЕДА и ЈадранкаБељанБалабан, по кра јин ска се кре тар ка за ло кал ну са мо упра ву и ме ђу оп штин ску са радњу. Циљ овог Спо ра зу ма је да омо гу ћи успе шни ју са рад њу из ме ђу На ци о нал не Али јан се и по кра јин ског Се кре та ри ја та у де лу по сло ва ко ји се од но се на уна пре ђе ње ло кал них ад мини стра ци ја. Пот пред сед ник УО НА ЛЕДa, Го ран Јо вић је ис такао да је основ на свр ха овог спо ра зу ма, под сти ца ње реформ ских про це са у осни ва њу, раз во ју и ја ча њу ка па ци те та ло кал них са мо у пра ва и њи хо во оспо со бља ва ње у при вла че њу ин ве сти то ра у свим сег мен ти

ма ло кал ног раз во ја. Јо вић је до дао да Спо ра зум ус по ста вља и спро во ђе ње Про гра ма Серти фи ка ци је оп шти на с по вољним по слов ним окру же њем и под сти че ло кал ни еко ном ски

раз вој у је ди ни ца ма ло кал не са мо у пра ве у Вој во ди ни. Према ње го вим ре чи ма сер ти фика те су про шле го ди не до би ле оп шти не Кра гу је вац, Ин ђи ја и Ло зни ца а ове се, у про це су

сер ти фи ка ци је на ла зи 15 општи на ме ђу ко ји ма је и Оп штина Ста ра Па зо ва.

– Оп шти на Ста ра Па зо ва је кон ку ри са ла за овај Про грам и на дам се да ће ове го ди не доби ти сер ти фи ка ци ју – ре као је Јо вић. Пот пи си ва њем овог Спора зу ма, по кра јин ски Се кре тари јат за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са рад њу и Наци о нал на Али јан са, прак тич но су по ста ли парт не ри у про це су уна пре ђе ња пред у зет ни штва и афир ма ци је по сло ва ња у војво ђан ским ло кал ним са мо у права ма. По кра јин ска се кре тар ка, Ја дран ка Бе љан Ба ла бан је иста кла да је мо тив њи хо ве сарад ње са НА ЛЕ ДОМ да ло калним са мо у пра ва ма по мог ну да што лак ше из ра де сво је страте шке до ку мен те, да про мо вишу до бре при ме ре са ко ји ма је Али јан са до са да са ра ђи ва ла, да по др же отва ра ње оп штинских услу жних цен та ра и што је, нај ва жни је да пру же по дршку оп шти на ма у из ра ди серти фи ка та.

У Га ле и ји Цен тра за кул туру 9. ок то бра отво ре на је

из ло жба фо то гра фи ја са фо то кон кур са „Ја во лим Па зо ву“. На овом, пр вом кон кур су фо тогра фи ја ко ји је рас пи сао Центар за кул ту ру и чи ји је по крови тељ Оп шти на Ста ра Па зо ва уче ство ва ло је 16 фо то гра фа ама те ра с 80 ра до ва. Пр ву награ ду од 30.000 ди на ра освојио је ДрагољубТеклеровић из Ста ре Па зо ве ко ји се, ка ко је ре као фо то гра фи јом ба ви од основ не шко ле. Дру га на гра да

од 20.000 хи ља да при па ла је АлександруПфићеру из Нових Ба но ва ца за фо то гра фи ју, „Не чи ја ба ка“ и тре ћа од 10.000 ди на ра Зорану Милићу из Ста ре Па зо ве за фо то гра фи ју, „Ма ца ко ја је во ле ла бро до ве“. До де ље не су и три уте шне награ де мла дим фо то ама те ри ма из Ста ре Па зо ве и то, ПавелуМолнару, Боженки Хриц и Тијани Грумић. На отва ра њу из ло жбе, ди рек тор Цен тра за кул ту ру,АлександерБако, је из ја вио да су уче сни ци на овом

фо то кон кур су по ка за ли ве лику спрет ност с фо то апа ра тима као и из у зет но за ни мљив из бор те ма и мо ти ва и да му је жао што ни је уче ство ва ло

ви ше фо то гра фа ама те ра. Ова из ло жба ће би ти отво ре на до 2. де сем бра а Ба ко је за наред ну го ди ну на ја вио но ви фо то кон курс.

СПО РА ЗУМ О СА РАД ЊИ НА ЛЕДА И ПО КРА ЈИН СКОГ СЕ КРЕ ТА РИ ЈА ТА ЗА ЛО КАЛ НУ СА МО У ПРА ВУ

Јачањекапацитеталокалнихсамоуправа

ЈадранкаБељанБалабаниГоранЈовић

ЗА ВР ШЕН ФО ТО КОН КУРС

ЈаволимПазову

Награђенизанајлепшефотографије


Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм''Проклетници'' - од 16. до 22. новембра''Коко пре шанел'' - 0д 23. до 29. новембра

РУ МЉА НИ У ЛЕ ПО СА ВИ ЋУ

Ком пју тер за ђа ке По љо при вред не шко ле

Ка да је реч о скуп штин ским за се да њи ма у Ру ми, тренд

се на ста ља: ма да је на днев-ном ре ду, из у зи ма ју ћи из бо ре и име но ва ња и од бор нич ка пи та-ња, за рас пра ву би ло пред ви-ђе но са мо пет та ча ка, сед ни ца Скуп шти не оп шти не, одр жа на 10. но вем бра, има ла је по но во ма ра тон ски ток, тра ја ла је око де вет ча со ва. Кључ на тач ка, бу џет у пр вих де вет ме се ци, као да је би ла у сен ци не ких, ре кло би се ма ње зна чај них из-ме на од лу ка.

Сви пред ло зи опо зи ци је за до пу не днев ног ре да су од би-је ни, као и нај ве ћи број аманд-ма на на из ме не и до пу не по-је ди них од лу ка. Го то во нео че-ки ва но, ду го трај на рас пра ва се раз ви ла по во дом из ме на и до пу на Од лу ке о за ку пу по-слов них згра да и про сто ри ја. Пред лог је обра зло жи ла На да Гр бић, пред став ник Оде ље ња за ко му нал но-стам бе не по сло-ве и ур ба ни зам:

-Оп шти на Ру ма је но си лац пра ва ко ри шће ња на број ним по слов ним про сто ри ја ма у са-мом гра ду, као и ма њег бро ја на се ли ма. Је дан број ло ка ла је оп шти на сте кла по осно ву на ци о на ли за ци је ка ко је већ по зна то у при пре ми за ко на о ре сти ту ци ји. С об зи ром да се де ша ва да су по је ди ни ло ка ли ко ји су на ци о на ли зо ва ни ис-пра жње ни, и ни су да ти но вим за куп ци ма у скла ду са ва же ћом оп штин ском Од лу ком о за ку пу по слов них згра да и про сто ри ја, пред ла же се и сма тра оправ да-

ним да се та кав по слов ни про-стор до де ли пу тем не по сред не по год бе ли ци ма ко ји ма је тај про стор од у зет пу тем на ци о на-ли за ци је, те тим пу тем и омо гу-ћи ти и олак ша ти у бу дућ но сти по вра ћај истих ра ни јим вла-сни ци ма.

Од бор ник СНС Дра ган Панић је из нео став да овим пред ло гом бу џет гу би зна ча-јан део сред ста ва. Ре а го вао је и Алек сан дар Мар ти но вић (СРС):

-За кон о ре сти ту ци ји још ни је усво јен, за ње га по сто је тек на чел не иде је, ни је још ни у на цр ту, ни ти у скуп штин ској про це ду ри. С чим се он да уса-гла ша ва ова ва ша од лу ка? Реч је о имо ви ни Ре пу бли ке Ср би је, а не Оп шти не Ру ма, са мим тим оп шти на ту има са мо пра во ко-ри шће ња.

На да Гр бић је из не ла дру га-чи ји став - прав ни основ за ову од лу ку је За кон о сред стви ма у сво ји ни Ре пу бли ке Ср би је, сва-ки уго вор се до ста вља Ди рек-

ци ји за имо ви ну Ре пу бли ке Ср-би је. Ре а го вао је и пред сед ник СО Не над Бо ро вић циљ је да се бив ши вла сни ци ло ка ла до ве-ду у исту ра ван са оста ли ма ко ји ула зе у не по сред ну по год бу. Ве-ћи ном гла со ва при сут них од бор-ни ка, ова од лу ка је усво је на.

На кон усва ја ња од лу ка о др-жа њу до ма ћих жи во ти ња, бо-ра ви шној так си и ауто-так си пре во зу пут ни ка, при сту пи ло се раз ма тра њу ин фор ма ци је о при-ма њи ма и из да ци ма бу џе та у пр-вих де вет ме се ци ове го ди не.

На гла ша ва ју ћи да су у овој го ди ни зна чај но сма ње на тран-сфер на сред ства из Ре пу бли ке свим ло кал ним са мо у пра ва ма, Не над Бо ро вић је оства ре ње бу џе та у пред мет ном пе ри о ду оце нио као за до во ља ва ју ћи:

-У пр вих де вет ме се ци оства-

ре но је 882,8 ми ли о на ди на ра, што је 45,74 од сто пла ни ра них при хо да. Бру то из вр ше ни из-да ци су 854,8 ми ли о на, а то је 44,28 од сто пла ни ра них рас-хо да. У струк ту ри оства ре них при хо да, нај ве ће уче шће има ју при хо ди од по ре за на до хо дак, сле де тран сфер на сред ства, нај ве ћим де лом из по кра јин-ског бу џе та, док су при хо ди од по ре за на имо ви ну на тре ћем ме сту и из но се 11,71 од сто. При хо ди од за ку па по љо при-вред ног зе мљи шта пла ни ра ни су у из но су од 62 ми ли о на, а оства ре ни су са са мо 3,8 ми ли-о на ди на ра. Што је нај ва жни је, рас хо ди су ма њи од при хо да, не ма про би ја ња код од ре ђе них по зи ци ја у Оп штин ској упра ви и уста но ва ма, чвр сто се по што-ва ла фи нан сиј ска ди сци пли на.

За по сле ни у рум ском До му здра вља ор га ни зо ва ли су

9. но вем бра Кон фе рен ци ју за но ви на ре, на те му уна пре ђе-ња здрав стве не за шти те Ро ма. У увод ним на по ме на ма, ди рек-тор ове здрав стве не уста но ве др Ве сна Сав чић ис та кла је да је то ком ју на Ми ни стар ство здра вља упу ти ло уста но ва ма здрав стве не за шти те по зив на кон курс ко ји се од но сио на уна пре ђе ње здра вља Ро ма, та ко је До му здра вља ''Ру ма'' до де ље но је 260 хи ља да ди-на ра за ре а ли за ци ју овог про-јек та ко ји ће тра ја ти шест ме-се ци.

Но ви на ри ма су се обра ти ли и ме ди ја тор за ром ска пи та ња Пе ри ца Пе тро вић, као и на-чел ник Цен тра за пла ни ра ње и ор га ни за ци ју јав ног здра-вља др Да ни је ла Стан ко вић Ба ни чак, ко ја је том при ли-ком ис та кла:

-Про је кат је усме рен на ром-ску по пу ла ци ју, реч је о по бољ-ша њу ни воа зна ња и ра ном от-кри ва њу не за ра зних бо ле сти. У пр вој фа зи тру ди ће мо се да се ром ска по пу ла ци ја упо зна са са др жа јем про јек та, дру га фа за об у хва ти ће сам до ла зак на пре гле де ко ји су ина че бес-плат ни. Уз пре гле де, усле ди ће и еду ка тив ни део, ба зи ра ће-мо се на обо ље ња као што су по ви ше ни ше ћер, хо ле сте рол, хи пер тен зи ја, бо ле сти ср ца, оп шта го ја зност. Сред ства су обез бе ђе на за 200 пре гле да, што је 20 од сто овог ста нов ни-штва, а о ре зул та ти ма про јек та јав ност ће би ти на кнад но оба-ве ште на.

СА СЕД НИ ЦЕ СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ

Фи нан сиј ска ди сци пли на у бу џе туНај ви ше ди ску си је око од лу ке о за ку пу по слов них згра да и про сто ри ја

ДраганКардаш

То ком про шле не де ље, 12. и 13. но вем бра, де ле га ци ја

рум ске оп шти не бо ра ви ла је у Оп шти ни Ле по са вић, на Ко со ву и Ме то хи ји. Уз раз ма тра ње мо-гућ но сти бу ду ће са рад ње, до-го во ре на је и уз врат на по се та већ по чет ком на ред не го ди не.

У де ле га ци ји Ру ме би ли су за ме ник пред сед ни ка оп шти-не Дра ган Кар даш, члан Оп-штин ског ве ћа Ми лан Ра данче вић и по моћ ник ди рек то ра По љо при вред не шко ле ''Сте-ван Пе тро вић Бри ле'' Драги ша Ра ди са вље вић. У име до ма ћи на, го сте су при ми ли пред сед ник Оп шти не Ле по са-вић Бран ко Ни нић, ње гов по-моћ ник Ра дош Ми хај ло вић, члан Оп штин ског ве ћа Ми лан Тр бо ље вац, као и ди рек тор Сред ње по љо при вред не шко-ле ''При шти на-Ле шак'' Иви ца Ми хај ло вић.

Ру мља ни су ђа ци ма По љо-при вред не шко ле у Ле по са ви ћу по кло ни ли ра чу нар са штам па-чем, то ком по се те об и шли су ђач ку еко но ми ју и раз го ва ра ли о бу ду ћој са рад њи две ју шко ла срод них сме ро ва и про гра ма. Ме сто по се те био је и ма на стир Ку зма и Да мјан у Вра че ви ма ко ји да ти ра још из 14. ве ка и стуб је очу ва ња пра во сла вља на овим про сто ри ма.

КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА ЗА ШТАМ ПУ У ДО МУ ЗДРА ВЉА

Уна пре ђе ње здра вља Ро маМи ни стар ство здра вља до де ли ло До му здра вља ''Ру ма'' 260 хи ља да ди на ра за про је кат ра ног от кри ва ња не за ра зних бо ле сти ром ске по пу ла ци је

МАТИЧАРСклопили брак: Драган Златковић и Невена Јаворац, Ратко Колунџија и Верица ПознановићДобили сина: Драгана и Стеван Николић, Данијела и Јовица ЕрићУмрли: Милена Чубрило - 1926, Јелена Јурат - 1924, Мара Нагл - 1927, Стојанка Наранчић - 1925, Милка Веселиновић - 1932, Боривоје Мирковић - 1930, Лука Бањац - 1953, Десанка Милићевић - 1927, Јован Јовановић - 1930, Мирко Станетић - 1926, Миланка Милетић - 1937, Драгиња Келеува - 1931, Миливоје Костић - 1940, Ђорђе Јовановић - 1934.

СаКонференцијезановинаре

Детаљсаскупштинскогзаседања

НенадБоровић


Беочинска хроника

Иришка хроника

Припрема: Катица Кузмановић

Кра јем про шлог ме се ца, 23. окто бра, у Ми ни стар ству од бра

не у Бе о гра ду ор га ни о ван је скуп чи ја је те ма би ла ре ша ва ње пробле ма про стор ног раз во ја на се ља Врд ник: са стан ку су при су ство вали за ме ник пред сед ни ка ири шке оп шти не Вла ди слав Ил кић и Ми лен ко Циц мил, ин ве сти тор, а с дру ге стра не пред став ни ци Управе за ин фра струк ту ру, Сек то ра за ма те ри јал не ре сур се Ми ни стар ства од бра не на че лу са пу ков ни ком Го ра ном Ди ми ћем, на чел ни ком Упра ве за ин фра струк ту ру.

Циљ са стан ка је био да се размо тре мо гућ но сти за ре ша ва ње про бле ма про стор ног раз во ја на сеља Врд ник, ко ји су про у зро ко ва ни за бра на ма из град ње обје ка та у зона ма про стор не за шти те око вој них

ком плек са, ко је по кри ва ју це локуп но гра ђе вин ско под руч је на сеља Врд ник. До са да је, на осно ву ми шље ња над ле жних ор га ни за цијских је ди ни ца Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је, ски ну та зо на за бра ње не град ње око вој ног ком плек са ''Беке то во''.

За вој ни ком плекс ''Врд никНови До бо чаш'', чи ја зо на об у хва та нај ве ћи део гра ђе вин ског под ручја на се ља Врд ник, до кра ја 2010. го ди не пла ни ра не су ак тив но сти на из ме шта њу де ла сред ста ва из ње га. До са да су пред у зе те ме ре и ели ми ни са на је пр ва гру па опасно сти, а до кра ја го ди не мо гла би би ти сма ње на и дру га гру па опасно сти, што под ра зу ме ва и смање ње зо не за бра ње не град ње око овог ком плек са.

Усле ди ли су и за кључ ци: на кон за вр шет ка пла ни ра них ак тив ности на из ме шта њу де ла сред ста ва из вој ног ком плек са ''Врд никНови До бо чаш'', над ле жна је ди ни ца Ге не рал шта ба ВС до ста ви ће Мини стар ству од бра не ин фор ма цију о ре ду ко ва ној зо ни про стор не за шти те око овог ком плек са. Након до ста вља ња те ин фор ма ци је, и окон ча ња по ступ ка пре и спи тива ња ве ли чи на зо на за бра ње не град ње око вој ник ком плек са ''ЈазакВе ли ки По ток'' и ''Кру ше долСа до ви'', у Ми ни стар ству од бране ће се раз мо три ти мо гућ но сти за на ста вак ак тив но сти Оп шти не Ириг на из ра ди план ске и ур ба нистич ке до ку мен та ци је, као и ње но про ла го ђа ва ње по тре ба ма од бране зе мље.

Ста ро ру дар ско гро бље у Врдни ку, ма ло по ма ло, до би ја

но ви из глед. Гро бље као сво јевр сни спо ме ник ру дар ства у овом де лу Сре ма би ло је ду ги низ го дина у за пу ште ном ста њу, по ре чима за ме ни ка пред сед ни ка оп шти не Вла ди сла ва Ил ки ћа, ра до ви на уре ђе њу овог ком плек са су у завр шној фа зи.

Ра до ви на Ста ром ру дар ском гробљу, од но сно по ста вља ње огра де од ко ва ног че ли ка је у при са мом кра ју. Ка да се ство ре ма те ри јал ни усло ви, али и по вољ не кли мат ске при лике, на ред ће до ћи тро то а ри ис пред огра де и озе ле ња ва ње окол них повр ши на. Уре ђе њем гро бља, и ба ња Врд ник ће у не по сред ној бли зи ни има ти но ви уре ђе ни про стор.

Зи ма је на пра гу, а то је пра во вре ме да се у ко му нал ним слу жбама про ве ри спрем ност за ак ци је ће се од ви ја ти на ред них ме сци. Ових да на, у кон так ту са пред став ни ци ма ЈП ''Ко му на лац'' у Ири гу, из крат ког раз го во ра ко ји је усле дио мо гао се из ве сти за кљу чак да је ов де све спрем но за снег.

У ири шком ''Ко му нал цу'', ка да је у пи та њу ме ха ни за ци ја за Зимску слу жбу, рас по ла жу са јед ним ка ми о ном и јед ним трак то ром. Сао бра ћај ни це ко је су у над ле жно сти

овог пред у зе ћа су у ду жи ни од 65,8 ки ло ме та ра, реч је о ло кал ним нека те го ри са ним пу те ви ма.

О про пре мље но сти Зим ске службе тех нич ки ди рек тор ''Ко му налца'' Алек сан дар Ма ној ло вић каже:

Про шла зи ма про те кла је без ве ћих про бле ма, на да мо се да ће та ко би ти и ове го ди не. На ша актив ност се са сто ји од чи шће ња снега и по си па ња со ли по пу те ви ма, у пе ри о ду од 15. но вем бра до 15. мар та на ред не го ди не. Већ смо на

ба ви ли од ре ђе не ко ли чи не агре гата (со и сит но ка ме ње), ра ни је смо у стар ту на ба вља ли по 2030 то на, а са да се на бав ка вр ши по по треби. Рас по ло жи ва ме ха ни за ци ја ни је нам до вољ на, у пла ну је да се оспосо би и дру ги ка ми он за по тре бе Зим ске слу жбе, за ње го ву по прав ку је по треб но из дво ји ти 500 хи љада ди на ра. По на се ље ним ме сти ма ири шке оп шти не већ смо по де ли ли по пет вре ћа агре га та, да кле укупно 250 ки ло гра ма, за пр ву по моћ. Све оста ло је по сао ''Ко му нал ца''.

УРЕ ЂЕ ЊЕ СТА РОГ РУ ДАР СКОГ ГРО БЉА

По ста вље на огра да од ко ва ног гво жђа

ВладиславИлкић

ПРО СТОР НИ РАЗ ВОЈ ВРД НИ КА

Сма ње ње зо не за бра ње не град ње око вој ног ком плек са

ЈП ''КО МУ НА ЛАЦ'''

Зим ска слу жба спрем на за снег

Свет ски ли дер у про из вод њи гра ђе вин ских ма те ри ја ла,

"Ла фарж", об ја вљу је ка ко је у Бе о чин ској фа бри ци це мента, по чет ком но вем бра, остварен вре дан ре зул тат хи љаду да на без по вре де на ра ду. Сма тра се да је то за јед нич ки успех свих за по сле них у "Лажарж БФЦ", као и из во ђа ча ра до ва, ко ји ис прав ним од носом пре ма лич ној и без бед ности сво јих ко ле га да ју до бар при мер и дру ги ма. Оства ре њу овог ре зул та та, са зна је мо од Сне жа не Пе тро вић, ме наџе ра ко му ни ка ци ја, прет ходи ла је до бра ор га ни за ци ја по сла, пла ни ра ње, раз ме на ин фор ма ци ја, обу ка и истин

ска опре де ље ност сва ког поје дин ца у фа бри ци.

Че сти та ју ћи ме на џер ском ти му у Бе о чи ну, ре ги о нални пред сед ник "Ла фар жа" за Евро пу Ни ко лас Фур ни је је на гла сио:

Ве о ма сам по но сан на резул та те ко је сте као тим пости гли. На ста ви те тим пу тем, и пре не си те мо је ис кре не честит ке свим на шим за по сле нима, са рад ни ци ма и по слов ним парт не ри ма, јер ова кав ре зултат је мо гу ће до сти ћи са мо колек тив ним на по ром.

Без бед ност на ра ду, твр де у "Ла фар жу", одав но ни је њихов при о ри тет, већ истин ска вред ност.

Чла но ви ама тер ског по зо ри шта КУД "Бри ле" из Бе о чи на го сто ва ли су, по чет ком но вем бра, у

За је ча ру, род ном гра ду ве ли ког срп ског глум ца Зора на Рад ми ло ви ћа. У та мо шњем про фе си о нал ном По зо ри шту ти моч ке кра ји не "Зо ран Рад ми ло вић" при ка за на је пред ста ва "Оскар", Кло да Ма ни јеа, у ре жи ји Ју ли ја на Ур су ле скуа, ко ја је са успе хом из во ђе на у ви ше ме ста и на не ко ли ко фе сти ва ла у Ср би ји. Бе о чин ски "Оскар" је за бли стао и у За јеча ру, чи ја пу бли ка га је при хва ти ла са оду ше вљењем. Упр кос вре мен ским и "ви ру сним" не при лика ма, са ла је би ла ис пу ње на ско ро до по след њег ме ста. Управ ник по зо ри шта Вла ди мир Ђу ри чић, за хва љу ју ћи го сти ма, пред ло жио је да два те а тра на ста ве са рад њу пред ста вом ко ју би при пре ми ли и из ве ли за јед нич ким сна га ма, у ко про дук ци ји.

Д. П.

На не дав но одр жа ном Сајму ин ве сти ци ја "Ин ве стек

спо" у Но вом Са ду, пред сед ник Оп шти не мр Бог дан Цве јић и ње го ви нај бли жи са рад ни ци пред ста ви ли су при вред не могућ но сти бе о чин ске оп шти не. У при су ству по кра јин ских секре та ра Ја дран ке Бе љан Бала бан, Ми ро сла ва Ва си на и пред став ни ка ви ше аген ци ја и

стра них ком па ни ја, при ка зан је кра так филм о Бе о чи ну, као и про јек ти Би знис пар ка и Но ве ин ду стриј ске зо не. Сма тра се да је пред ста вља ње на штанду Ју жно бач ког окру га, фи нансиј ски по мог ну то од По кра јинског се кре та ри ја та за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са рад њу, ис ко ри шће но на најбо љи на чин.

НА САЈ МУ "ИН ВЕ СТЕК СПО"

Ве ли ке мо гућ но сти бе о чин ске оп шти не

ПредстављањеБеочинанасајму"Инвестекспо"

ВРЕ ДАН РЕ ЗУЛ ТАТ У "ЛА ФАРЖ БФЦ"

Хи ља ду да на без по вредe

"ЛафаржБФЦ"

АМА ТЕР СКО ПО ЗО РИ ШТЕ "БРИ ЛЕ"

"Оскар" гостовао у За је ча ру

АнсамблКУД"Бриле"назајечарскојсцени

ПонударобаиуслугазаизвозуРусијуНа ини ци ја ти ву При вред не ко мо ре Ср би је и Тр го вин ско-ин ду-

стриј ске ко мо ре Кур ске обла сти пот пи сан је уго вор о осни ва-њу за јед нич ког пред у зе ћа ’’Бе о град-Курск’’, чи ја је ре ги стра ци ја у то ку.

’’Ин тер ко мерц’’ а.д. као осни вач за јед нич ког пред у зе ћа при-хва ти ло је оба ве зу да об је ди ни по тен ци јал ну по ну ду ро ба и услу-га пред у зе ћа из Ср би је за пла сман на тр жи шту Ру си је, пр вен стве-но тр жи шту Кур ске обла сти.

Уко ли ко Ва ше пред у зе ће из ра зи за ин те ре со ва ност за из воз про из во да за ру ско тр жи ште пре ко фир ме ’’Ин тер ко мерц’’ по-треб но је од ре ђе ну до ку мен та ци ју до ста ви ти пу тем фаx: 011 3227 939, 011 3239 585, е-ма ил [email protected] а додатне информације на тел:011 2025 100.

ПосетаИталијанскеделегацијеСрбији

Са великим задовољством Вас обавештавамо да је При-вредна комора Србије у сарадњи са Unioncamere (Унијом

италијанских комора) и Трговинском комором Трста (координа-тором) организује посету италијанске привредне делегације „13 ИТАЛИЈАНСКИХ РЕГИЈА И ПРОВИНЦИЈА У СРБИЈИ“ 2.децембра2009.године у ПКС, Ресавска 13-15. сала 1 11000 Београд.

До сада је пријављено 28 италијанских фирми из целе Италије, које су заинтересоване за различите облике привред-ног повезивања са српским партнерима. Делегацију предво-де Ферућио Дарданело и Антонио Паолети, председници Уније италијанских комора и Трговинске коморе Трста.

Имајући у виду значај овог догађаја, присуство високих пред-ставника министарстава, Амбасаде у Београду, као и комора две земље, предстојећу оперативну примену италијанске кредитне линије намењене МСП и жељу да се са наше стране укључе ре-презентативне српске фирме, позивамо Вас да се до 24.новембра 2009.године обратите на тел.022 610 778.

Ова ваш се ра зв ија на ј абл-ану (P inus n igra var.pyr

am id alis) из пр ез имљ ених ј аја, у пр ол еће се п иле ла рве, к оје с ис ају с ок ове на л исним п ете љк ама и том пр ил иком се на том м есту ш ири и сп ира лно ув рће, ств ар ај ући г алу. У г али ла рва се д аље ра зв ија и кад о др асте, ост авља п ото мство ун утар г але. Т оком л ета о др-асле же нке ост ављ ају н ово п ото мство (т ак ође у г ал ама) б уд уће по лне г ен ер ац ије. Же-нке по лне г ен ер ац ије су кр ил-

ате, н ап ушт ају г алу и о дл ећу на гр ане и ст абла ј абл ана и ту ост ављ ају п ото мство по лне г ен ер ац ије. Кад му жјак и же-нка о др асту п аре се и же нке п ол ажу ј аја у п ук от ину к оре где пр ез име. На ј абл ан има је в рло ч еста и пра кти чно су ре-тка ст абла к оја н ем ају г але на п ете љк ама л иста. П он екад су сви л ист ови са г ал ама на п ете љк ама али по ст абло н ема ште тних п осл ед ица.То зн-ачи да ова шу мска шт ет оч ина н ема ек оно мски зн ачај.

ТОПОЛОВАГАЛА(Pemphigusspirothecae)


И по ред свих при пре ма ко је је оп шти на Ин ђи ја ура ди-

ла у по след њем квар та лу 2008. го ди не ка ко би се на вре ме пре стро ји ла и спрем но до че-ка ла го ди ну свет ске еко ном ске кри зе, го то во, сва ко днев но се су сре ће са про бле мом бу џет ске ли квид но сти. Од ре ђе ни су при-о ри те ти и оно од че га оп шти на не од у ста је, до не та су сва нео-п ход на план ска до ку мен та, не-ке ин ве сти ци је су у за вр шни ци док ће дру ге мо ра ти да са че ка-ју на ред ну го ди ну.

Која је то била највећапланиранаинвестиција?

- Спорт ска дво ра на ко ја је пла ни ра на за ''Уни вер зи ја ду'' али ко ју, на жа лост, ни смо ус-пе ли да за вр ши мо, не на шом кри ви цом. Др жа ва је тре ба ла да пар ти ци пи ра са 200 ми ли-о на ди на ра. Кри за је учи ни ла сво је и оп шти на Ин ђи ја ни је до би ла ни ди на ра од обе ћа них сред ста ва за овај обје кат. То нам је усло жи ло про бле ме. Са-да смо при мо ра ни да по диг не-мо кре дит ка ко би под ми ри ли из во ђа ча ра до ва и об ја кат ста-ви ли под кров, ка же за ме ник пред сед ни ка оп шти не Си ни ша Фи ли по вић.

Билојеидругихобећањаодстранеминистарстава?

- С об зи ром на то да има-мо ве ли ких про бле ма са тран-зит ним са о бра ћа јем, по себ но са те шким те рет ним ка ми о ни ма ко ји про ла зе кроз цен тар гра-да, има ли смо обе ћа ње Ми ни-

стар ства за ин фра струк ту ру да ће се укљу чи ти у из град њу оби ла зни це око Ин ђи је. Нај пре је у оп ти ца ју би ло ре чи о 200 ми ли о на ди на ра. Ме ђу тим, све до ско ро по том осно ву ни смо до би ли ни ди на ра. Ко нач но, у ок то бру је усле дио до го вор и Ре пу бли ка ће у овој ин ве сти ци-ји уче ство ва ти са 85 а оп шти на са 50 ми ли о на ди на ра, ра до ви на дру гој фа зи из град ње оби-ла зни це су кре ну ли. По ред из-ме шта ња са о бра ћа ја из гра да, ова са о бра ћај ни ца ће слу жи ти и као сер ви сна са о бра ћај ни ца за део ин ду стриј ске зо не у ко-јој ће се гра ди ти ИТ парк и фа-бри ка ''Грун фу са''.

Кадајеречобезбедностисаобраћајашта је јошпла-нирано?

- Пла ни ра ли смо ре кон струк-ци је три рас кр сни це са фо ку сом на без бед ност пе ша ка, по себ но, на без бед ност де це. У за вр шни-ци су све о бу хват ни ра до ви код ''Наф та га со ве'' пум пе, ра до ви-ма на рас кр сни ци код ''Лу ко и-ла'' и ''Спор та'' при сту пи ће се до го ди не. У за вр шни ци су ра-до ви на но во и згра ђе ној ули ци ко ја спа ја Ду нав ску и Школ ску по ред ''Тре и дју ни ко ве'' згра де, оста ло је да се ста ви са мо још је дан слој ас фал та на са о бра-ћај ни цу. Пла ни ра ли смо ове го-ди не да ура ди мо део Школ ске до укр шта ња са За на тлиј ском али то је би ло не из во дљи во јер не до ста ју сред ства. Ус кра ће ни смо пре све га, за пла ни ра на тран сфер на сред ства из бу џе та Ре пу бли ке Ср би је, те шко из др-

жа ва мо функ ци о ни са ње си сте-ма и из вр ше њем про јек то ва ног ни во оба ве за. Пла ни ра ли смо и по бољ ша ње град ског и при-град ског са о бра ћа ја. То ни смо до ве ли до кра ја. На дам се да ће мо то ре ши ти до кра ја ове го ди не да би смо то ком на ред не пру жи ли гра ђа ни ма ква ли тет-ни ју услу гу. Би ће обез бе ђе но и јед но пре во зно сред ство са рам пом за хен ди ке пи ра на ли ца за ко је смо обез бе ди ли рам пе по гра ду али не и у са о бра ћај-ним сред стви ма.

Ипак и у овако тешкимвременима Инђија је испу-ниладатаобећањаиздоме-насоцијалнеполитике?

- Де ца, мла ди и спорт су не што што не сме да тр пи ни у ова ко те шким вре ме ни ма. Оп-шти на и да ље ре гре си ра бо ра-вак де це у вр ти ћу, за де цу из со ци јал но угро же них по ро ди-ца вр тић је бес пла та, и да ље сви основ ци има ју бес плат ну ужи ну, нај бо љи сту ден ти до-би ја ју сти пен ди је, ове го ди не има мо сто сти пен ди ста, ву ков-ци ма ку пу је мо ра чу на ре, за све сред њо шко це обез бе ђен је бес пла тан пре воз до шко-ле, пла ће ни пре воз и ко ти-за ци ја спорт ским клу бо ви ма. Ту је и на род на ку хи ња ко ја се одр жа ва на про јек то ва ном ни воу. Све то у зби ру из и ску-је огром на сред ства, ре као је за ''Срем ске'' Си ни ша Фи ли по-вић, за ме ник пред сед ни ка оп-шти не Ин ђи ја.

З.Г.Стефановић

ИН ТЕР ВЈУ: СИ НИ ША ФИ ЛИ ПО ВИЋ, ЗА МЕ НИК ПРЕД СЕД НИ КА ОП ШТИ НЕ ИН ЂИ ЈА

ГодинакризеуспорилаинвестицијеШтајепланиралалокалнавласт,штајеугодиникризеуспеладаурадиаштаније,којисуинвестицијеутоку,окосницајепитањаупућенихзаменикупредседникаопштинеИнђијаСинишиФилиповић

СинишаФилиповић

Планиралисмореконструкцијетрираскрсницесафокусомнабезбедностпешака,посебно,набезбедностдеце.Узавршницисусвеобухватнирадовикод''Нафтагасове''пумпе,радовиманараскрсницикод''Лукоила''и''Спорта''приступићеседогодине

Камени споменици, рушевине изнад људских костију,

проређена, веома проређенанадгробна обележја, парчади,патрљциикрхотиненекадавелике гробљанске целине СтарихВитојеваца–тугдејетридесетихгодинапловиогласи,измеђукрстова,шушталамантија пароха Емилијана Глоцара!–загушенисуунабујаломрастињу кишовитог јуна, ишчезлиуџиновскимакопривамаили су затрпани хумусом и, сјужнестране,одаклесмопришлимртвомгробљу,потпуносунеприметнимеђустаблимамањевишеуплаканогдрвећа.АМиливојРистивојевић(че

пркапохумусу):"Цигље!...Да,јесте, оде на средини гробљабила је грбљанска цркваБлаговести – њу Глоцар назива'манастиром међу липама' – аоваиздубљенакаменапосуда,вите,личиналаворчић,билајепунасветеводе,иакосудецакубуриласаочима,овдесуимматереибабеводомзаливалеочи...Штатамопише,баћа?А,Паја Љубинковић, умро 1911,дете, споменик подижу родитељиИлијаиМарија...Па,Макрена,умрлаистегодине,споменикподижебратЂура,њунепознајем... А вите овај споменикиз1788,наопако!..."Запињем ногом о одломље

никаменикрстукопривамаибршљану,иуочавам,поредкрста, јошувеквертикалнимермерни труп омањег споменикаженског пола облика срца;скромни,алирафинираниипатетични клесарски рад вештог

професионалца у духу западне гробљанске фигуралностисуклесанимћириличнимгенералијама, лепим и прецизнимсрпскимсловимаибројевимасдискретним"готичким"кукичањем, читљивим тек толико дана срцоликом лицу обележјаод црвенкастог мермера високогсјајадешифрујемимеизвеснеРуже(Едич?),рођене1797,умрле 1845. године. Затим,дубље у невидљивом гробљу,још један женски, срцолики,ћирилични споменик опстао увертикали, сачуван у целини,али рустично, грубље изрезануобичномкречњакустежечитљивомграфиком.Једанспоменикуносиуме

ненекичуднинемир.Последњи споменик са фотографијицом покојника, портретом дечака у јајоликом раму, белом

порцуланскомоку, које гледа,кристално као живо, с челаобелиска од кречњака, једноставногобликаибобуљичаве,пепељасте површине, метар ипо вертикалеизнаднивоамора,спирамидалнимврхомомаљаним маховином и, тек, незнатно извученим подножјем.ГробнакућаТомиславаЂурђевића,умрлог1937,изатрпаногуземљу–заливеногсузамародитеља,братаисестре–истегодине када је "старо село",кућапокућа,отпочелосапресељењемсаКрстачкегредеузСаву на садашњу локацију усуву храстовушумуЛесковак,два и по километра дубље усремско копно (иза Грабоваца),тамогдејебрижнакраљевина,вечепредДругосветскоубијање, (из)градила око стодвадесет једнојајчаних кућа сдашчаним забатима за поплављене "старе"Витојевчане.И,премда,тврдеупућениуљудскудушуименталнапитања,спосломневаљапретераномешатиемоције,загрцнуломисејуначкосрце,отелосеконтроли,истегаосамзубепредтомсликовитом гробљанском причом и уклесаним стиховима:Икадцвећецветаикадцвећевене,родитељимилисетићесемене.И,дошломи,баћа,некакотешкососећањемдајетајдечак, чије фотографске очигледају из камена као живе,затрпан дубоко ушикари, копривиибршљану,каоитомаломртвогробље,самсамцијату томмрачномиводеном грабовачковитојевачком ћошкуконтинета Срема, последњистановникСтарихВитојеваца!"Ево,баћа,иједногМаџара

оде!...", довикује ми Миливоји,насеверозападномделугробља,прилазимусправноммермерном споменику одломљеног крста (многи споменицису"обезглавqени",нисуваљдакрмачесањиходвалилекрстове).Фоторепортертравомбришекаменуповршинуинањојсепромаљачовек:VorosIstvan(1878–1916).Трагалинекоза

њим горе у Мађарској? Или,можда,тражилинекиловацнаизгубљене преткеШвабу Венцела Мајцнера (1858–1927),еноињеговогспоменика,распадасеушикари,блаженмеђуСрбима...УповраткуизСтарихВито

јеваца,невидљивогсела,селана крају Срема, застајемо кодБелећупријеиБелебаре!АМиливојРистивојевић(си

кирицом кроз ваздух): "Витеовушумутопола,баћа!Е,кадје тридесетдругеСавапоплавила Старе Витојевце, ко никада до тада, све је ово билоВитојевачкопоље,одекодовестаретополебилојепристаништеиљудисудереглијомспашавалистокуиимовину.Свејето,читалисте,описонашпопаГлоцарусвојојкњизиОдпролећадопролећа!Ионјестајо,можда,башнаовомбрежуљкуди ми сада стојимо, и са Витојевчанима и Грабовчанимагледокако тамоудаљиниводапробијанасипигутакуће...Асад,баћа,пожуримоназадусело, крава Лиса треба свакичасдамисеотели!"

***

ЕмилијанГлоцар,православниЧехизсевернеМоравске,парохселаВитојевци(1930–1932),књижевник,филозофисликар,овако је у својој витојевачкојхроници – књизи Од пролећадо пролећа, књизи непознатојширој читалачкој публици, аликњизикојајеуочиДругогсветскогубијањауПрагупобедиланаконкурсузанајбољисветскироман!–доживеопоследњетренуткеселакојесе,наконпровале насипа, рушило у бујичнојсавскојводи:"...Свиудереглију!Насипјепроваљен!ПовикаодједномкметОбради седамдесет људи, газећи до појасаводу,нажеубегдасештопредокопајудреглије,чијисуцрнибоковистршалинадводомкаокакве утваре. Сви су се сретноспасли.Доксумногицедилисвојаодела,попНиколајје

стајаокодкормила.Санеколициномљудипосматраојебујицувода.Санасипадопиралајехука... Поп Николај се стресе...Избаштесезачутупокрџањеинештокаодечијиплач!Тосусеобрушавалепрвекућеикмечале заборављене мачке.То је већ био крај села Витојеваца..."Емилијан Глоцар је умро

10.фебруара1985.уСАД(LibertyVille), алицелогживота,магдепутовао,носиојеумеморијском пртљагу и у миокардуисремскеВитојевце("Апосле – прво место – као прва љубав... То је поље првогозбиљног рада међу људимаи децом... За оне две године,колико сам тамо провео, проживео сам доста чудних ствариичиниломи седаћу тамопровестицеосвојвек...Животинесрећатогсела,којусамстимљудимапроживео,спојилесумесњимауједнучврстувезу."). Међу свештенослужитељимасрпскецрквеуАмерицииКанади,наспискукојегјезасвојукњигусистематизоваогосподинСава,епископшумадијски,светлиупастирскомстројуиимеЧеха,протојерејаЕмилијанаГлоцара,аутора(светског,сремског)романа,ремекдела:Од пролећа до пролећа! НекеженеуВитојевцимапричајудау глувонемо доба ноћи мистериозниЦрничовекумантији,супаљеномвоштаницомушаци,младић висок и прав као цигаршпиц, излази из страшнихводенихшумауприобаљуСаве,шетацестомкојајенекадабила шор задављеног "старогсела"ивилениизмеђукрстована гробљу у шумској шикариизнад црног огледала Виноградскебаре.Аовогуторка,насреду, пола часа иза поноћи,Црничовек је,кажу,првипутвиђенкакоглавињаподвитојевачким прозорима, промичелиповимдрворедомкрозулицуДоситејеву,иишчезаваумраку као прамен магле! Ја у теприченеверујем.� (Крај�фељ�то�на)

Среда,18.новембар2009.14 ФЕЉТОН

СРЕМСКАМИСТЕРИЈА:ЕМИЛИЈАНГЛОЦАР(8)

Смрт�за�бо�ра�вље�ног�гро�бљаПише:�Жељ�ко�Мар�ко�вић� Фото:�Сло�бо�дан�Шу�шње�вић

Овојеприча,ексклузивнаприча,поштованичитаоче,очовекукојисезваоЕмилијанГлоцар(1906–1985),причаоправославномЧехуизсевернеМоравске,свештеникуумантијиСрпскеправославнецрквеиз(Старих)Витојеваца(1930–1932),селазаглибљеногустрашним,храстовим,воденимшумамаДоњегСрема("Каомлинарскисиниданданасволимшумводе,мириспшеницеибрашнаијезивемлинарскепричеоречнимдуховима.");причаопеснику,романописцу,баснописцуисликару,филозофуи–мистику,творцубрилијантневитојевачкехронике:"Одпролећадопролећа"(Првочешкоиздање:"Odjaradojara",org.,SFINX,Praha,1937;Првои,засада,јединосрпскоиздање:"Едицијажетва",Осијек1937),књигео"забаченомсремскомселу",којајеуочиДругогсветскограта,наједном(заборављеном)књижевномконкурсууПрагу,освојиланаградузанајбољисветскироман.

СпоменикизнадгробадечакаТомиславаЂурђевића

(умро1937)нанапуштеномгробљу

Витојевци1932.године:ПочетакпоплавекојајеуништиласелонаКрстачкојгреди

ГробљеСтарихВитојевацазараслоушумскушикару

Среда, 18. новембар 2009. 15КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Божидар Миловановић: Панорама Сремске и Мачванска Митровице

Бе о град ски из да вач "Ал ма" не дав но је об ја вио обим ну

дво том ну Антологијубалканскогафоризма, чи ји је са ста вљач ма ке дон ски са ти ри чар Ва сил То лев ски. Књи га је штам па на дво је зич но, на ма ке дон ском и срп ском. У њој су за сту пље ни афо ри сти ча ри из свих бал канских зе ма ља, а нај ви ше про стора (око 300 стра на) за у зи ма ју ауто ри из Ср би је, њих 64. Од срем ских пи са ца, у Антологији се на ла зе Бра на Црн че вић (12 афо ри за ма), Ми ћа М. Ту ма рић (16) и Ан ђел ко Ер де ља нин (16), као и срем ско ми тро вач ки афо ри сти чар Мар ко Гр ги чевић, ко ји жи ви у Пу ли.

Ова ан то ло ги ја је нај бо љи до каз да на Бал ка ну по сто ји и не што па мет но и ле по. Кад се у све ту го во ри о бал ка ни за ци ји, та реч увек има те жак не га тивни пред знак. Ово је, ме ђу тим, са свим обр нут при мер. Кад би го спо да ри све та уме ли да чи тају пра ве ства ри, као што је ова бал кан ска ан то ло ги ја афо риза ма, и кад се не би пра ви ли лу ди, да нас би свет (не са мо Бал кан) са свим друк чи је (у пози тив ном сми слу!) из гле дао! сма тра Ан ђел ко Ер де ља нин, наш по зна ти са ти ри чар из Војке, на стал ном ра ду у Но во ме Са ду.

Д. П.

Јед на он нај ве ћих срп ских драм ских умет ни ца, Сре ми ца

по ро ђе њу, ср цу и опре де љењу, на ша Ми ра Ба њац (Ерде вик, 1929), обе ле жа ва ових да на 60го ди шњи цу успе шног ра да и 80 го ди на жи во та. Тим по во дом, у пре пу ној са ли Српског на род ног по зо ри шта у Новом Са ду, 11. но вем бра, ње на вер на пу бли ка и при ја те љи за јед но су про сла ви ли ве ли ке Ми ри не и на ше ју би ле је. Бо гатим про гра мом, ле пим ре чи ма и но вим књи га ма, још јед ном је ода то за слу же но при зна ње сјај ној глу ми ци, да би она на кра ју, искре но, по но ви ла свој кре до: "Жи ве ти свој ма ли живот, са чу ва ти до бро ту у ср цу и по де ли ти је са љу ди ма."

Ми ра Ба њац је нај пре играла у Срем ској Ми тро ви ци, потом у Ба ња лу ци, Но вом Са ду, Бе о гра ду и ко зна у ко јим све ме сти ма на ше зе мље и све та, од 1970. је члан Ате љеа 212. По ред по зо ри шта, ре дов но се по ја вљу је на фил му, те ле визи ји, ра ди ју, од и гра ла је ви ше од 200 уло га. Два пу та је доби ла Сте ри ји ну на гра ду, награ де "Јо а ким Ву јић", "Па вле Ву ји сић", Ок то бар ску на гра ду гра да Но вог Са да, "До бри чин пр стен", ви ше "Злат них арена"...

Пре де се так го ди на, на шој пре ра но пре ми ну лој ко ле гини ци Бо би Ву че тић, за "Сремске но ви не", ис при ча ла је сво ју жи вот ну сре мач ку причу. По ред оста лог, је ре кла:

Мо ја учи те љи ца Жив ка Ра ђић, ко је се увек ра до сећам, је про на шла мо ју злат ну жи цу, сми сао за глу му. Ер девик је имао раз ви јен ама терски по зо ри шни жи вот. Кад сам 1950. го ди не ди пло ми ра ла на Др жав ној по зо ри шној шко ли у

Но вом Са ду, он да ме је Ми нистар ство сво јим де кре том "запо сли ло" у Срем ској Ми тро вици. И не са мо ме не, већ це лу кла су. И че сто по ми слим ка ко су ово све чуд ни пу те ви. Та мо где поч не те, та мо хо ће те и да за вр ши те. Во лим мој Ер де вик, а ср це ми се на Срем пре тво ри у ку ти ју у ко ју би мо гле да стану све ле пе и до бре ства ри.

Ју би ле ји до ла зе и про ла зе, а Ми ра Ба њац о(п)ста је и на ставља да нам пру жа но ве уметнич ке до жи вља је, но ве уло ге и ства ра лач ке иза зо ве. Упра во при пре ма уло гу у на ја вље ној се ри ји "Ше сто чу ло". Же ли мо јој сре ћан рад, ис пу њен и дуг жи вот, на за до вољ ство свих ње них мно го број них по што вала ца. Д. По за но вић

На пред лог Ма тич не слу жбе Би бли о те ке "Гли го ри је Во

за ре вић" у Срем ској Ми тро ви ци, На род на би бли о те ка Ср би је је не дав но по кло ни ла 240 књи га ду хов не и исто риј ске са др жи не би бли о те ка ма ма на сти ра Пет кови ца, Гр ге тег, Хо по во и Срп ској пра во слав ној цр кве ној оп штини Срем ска Ми тро ви ца. За једно са књи га ма, ма на сти ри ма су да ро ва не и ин вен тар не књи ге, ко је пред ста вља ју пр ви ко рак у струч ном ор га ни зо ва њу ра да тих би бли о те ка.

Би бли о те ка ри Сре ма су, током сеп тем бра, по се ти ли фрушко гор ске ма на сти ре и "сними ли ста ње" у њи хо вим би блио те ка ма. Плод ове по се те би ла је из ло жба "Би бли о те ке фрушко гор ских ма на сти ра", ко ја је отво ре на на Са бо ру би бли о тека ра Сре ма у Ири гу. Та ко ђе, на пи сан је и струч ни рад под истим на сло вом, са оп штен на ску пу би бли о те ка ра ма тич них би бли о те ка на те му "Ма на стирске и цр кве не би бли о те ке", одржа ном кра јем сеп тем бра у Ру ми. Ауто ри из ло жбе и ра да су Ве сна Пе тро вић, Жељ ко Сто ја но вић и Ве сна Ћо сић. На струч ном ску пу за кљу че но је да се упу ти до пис На род ној би бли о те ци Срби је, да из сво јих су ви ша ка издво ји део књи га на по клон мана стир ским би бло те ка ма, ко је има ју од го ва ра ју ће усло ве, али и же љу да овом зна чај ном сегме ну ра да по све те па жњу.

У фру шко гор ским ма на сти рима на ла зи се ви ше од 9.000 књи

га, ме ђу ко ји ма су и око 300 насло ва из XVII, XVI II и XIX ве ка. Ма на стир ске би бли о те ке су разли чи то ор га ни зо ва не и раз ви јене, те је нео п ход но да се њи хов рад ор га ни зу је на прин ци пи ма мо дер ног би бли о те кар ства, буду ћи да су тех но ло шка до стиг нућа 21. ве ка ушла и ме ђу зи до ве на ших ма на сти ра. Вр ло бр зо у њи ма мо гу да се офор ме би бли оте ке, са са да шњим фон до ви ма и при мер ци ма ко ји би при сти за ли, струч но ин вен та ри са ни и ка тало шки об ра ђе ни. Нај зна чај ни ју уло гу у ре а ли за ци ји тог пла на би има ли Срп ска пра во слав на цр ква, Ми ни стар ство кул ту ре и Ми ни стар ство ве ра, а у струч ном де лу на ци о нал не и јав не би блио те ке.

Ус по ста вље на са рад ња са би бли о те ка ма у ма на сти ри ма и цр ква ма, на обо стра но за до вољство, би ће на ста вље на и на редних го ди на. Струч но ста ра ње од стра не Ма тич не срем ско митро вач ке би бли о те ке, На род не би бли о те ке Ср би је, Би бли о те ке Ма ти це срп ске, а у са рад њи са па три јар шиј ском би бли о те ком, пра ви је на чин да ор га ни зу ју, по ве ћа ју сво је књи жне фон до ве, отво ре за чи та о це и ис тра жи ваче и пред ста ве јав но сти цр квене и ма на стир ске би бли о те ке. Је ди но би та да књи га оба вља ла ми си ју због ко је је и на пи са на, а би бли о те ке оства ри ва ле уло гу због ко је се и фор ми ра ју.

Ве сна Пе тро вић, би бли о те кар са вет ник

ШЕСТ ДЕ ЦЕ НИ ЈА НА СЦЕ НИ

Ми ра Ба њац на ша Сре ми цаВе ли ка глу ми ца, Ер де ви чан ка, ко ја је кре ну ла са срем ско ми тро вач ке по зор ни це, обе ле жа ва ве ли ки рад ни и жи вот ни ју би леј

МираБањац

НА ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВУ СРЕМ СКО МИ ТРО ВАЧ КЕ БИ БЛИ О ТЕ КЕ

Књи ге на по клон ма на сти ри ма

У АН ТО ЛО ГИ ЈИ БАЛ КАН СКОГ АФО РИ ЗМА

За сту пље ни и Срем ци

УручивањепоклонаманастируГргетегу

1716 Среда, 18. новембар 2009.

Пред школ ска уста но ва "Пче ли ца" у Срем ској Ми тро ви ци је нај већа пред школ ска уста но ва у Срему, чи је објек те по ха ђа ви ше

од 2.100 де це, а у сва ко днев ном ра ду са нај мла ђим Ми тров ча ни ма спро во де се нај са вре ме ни је ме то де и стан дар ди. Ов де се рав но мер но од ви ја вас пит но обра зов на, пре вен тив ноздрав стве на и со ци јал на функ ци ја кроз ор га ни зо ва ње це ло днев ног и по лу днев ног бо рав ка деце. Циљ је ви ше струк, а то је : за до во љење раз вој них по тре бе де це, по тре ба поро ди це за сме шта јем де це и ускла ђи ва њу ра да и ро ди тељ ства, као и оства ре ње потре ба дру штва за оба вља њем при премног пред школ ског про гра ма.

Ко лек тив "Пче ли ца" у пот пу но сти оства ру је ове ци ље ве, а за на чин рада, усло ве сме шта ја де це, опре мље ност, ква ли те тан ка дар че сто им сти жу по хвале да ра де по свет ским стан дар ди ма. Похва ле им да ју ко ле ге и при ја те љи ко ји ра де у ино стран ству, али иако та кве речи при ја ју, ов де се са њи ма не за до во љава ју, већ ра де да их прак тич но по твр де и по стиг ну још бо ље ре зул та те.

Пажњасвакомдетету

За ква ли те тан рад са нај мла ђи ма по ред аде кват ног про сто ра ко јем има мо, по треб ни су и ква ли тет ни ка дро ви. Ми их има мо, сви су нео п ход не струч но сти,

али им омо гу ћу је мо стал ну да љу еду ку ју. Оно што вас пи та чи на у че на се ми на ри ма и еду ка ци ја ма, пре ко ра ди о ни ца, пре носе на де цу. Сва ко днев ним ак тив но сти ма циљ нам је да оп ти мал но раз ви ја мо свеу куп не деч је спо соб но сти. Учи мо де цу, на при мер, на чи не ко му ни ка ци је, по себ

но не на сил не ко му ни ка ци је. Хо ће мо да схва те ка ко мо же мо да раз го ва ра мо са љу ди ма, да им ка же мо шта нам сме та, а да их при том не увре ди мо. Ина че, све ра ди мо по про гра ми ма ми ни стар ства на осно ву ко јих су ра ђе ни и на ши пла нови. Са да је ак ту ел на еду ка ци ја вас пи тача о раз ви ја њу тим ског ра да, еду ка тор је Љиљана Шарковић, пе да гог вр тића на ве ла је ВеснаКонстантиновић ди рек тор ка "Пче ли це", до да ју ћи да се у ра ду са де цом па жња по кла ња сва ком де те ту чи је по тре бе вас пи та чи пре по знају, а тај рад је ин ди ви ду а лан.

Складантимскирад

Вас пи та чи су осо бе са ко ји ма се деца емо тив но ве зу ју. До бро се осе ћа ју у вр ти ћу ка да схва те да их они ко ји о њима бри ну во ле, раз у ме ју по кла ња ју им па жњу. Ка да је ме ђу соб на ко му ни ка ција склад на, све је мно го лак ше де те ту у вр ти ћу, вас пи та чу да ра ди са де цом, а ро ди те љи су без бри жни ји на по слу.

Сва ке го ди не ра ди мо со ци о гра ме, на тај на чин се вас пи та чи из ја шња ва ју о разним ства ри ма, па и са ким же ле да ра де. По шту је мо њи хо ве же ље чак и да би ра ју обје кат у ко јем хо ће да ра де, јер ће са

мо та ко од нос у ти му би ти хар мо ни чан, рад ни успех бо љи об ја сни ла је Ве сна Кон стан ти но вић.

Бе о ма је ва жно за де цу и вас пи та че склад ност ти ма. Де ца ве о ма до бро раз уме ју го вор по кре та, на ста вља ди рек торка, они осе те кад је не ко за бри нут, ту жан а и кад је за до во љан. За то је ме ђу соб но раз у ме ва ње ве о ма ва жно.

СвеобухватнипрограмиСкуп шти на гра да Срем ска Ми тро ви ца,

ко ја је осни вач ове прд школ ске уста нове, усво ји ла је "Пче ли цин "из ве штај о про шло го ди шњем ра ду, го ди шњи програм за школ ску 2009./ 2010. го ди ну и пред школ ски при прем ни про грам. По мену ти про гра ми су ве о ма ва жни, јер су око сни ца ра да уоп ште.

Ина че, у овој школ ској го ди ни вас питно обра зов ни са де цом ра зног уз ра ста од ви ја се у се дам обје ка та у гра ду , два у

Ла ћар ку и Ма чван ској Ми тро ви ци. То су вр ти ћи: "Ма сла чак", " Бу ба ма ра", "Цврчак", "Леп ти рић", "Ђур ђе вак", " Ла не", "Чу пе рак", "Ма ја" и " Зве зди ца" док су дец у 21 се лу об у хва ће на пред школ ским при прем ним про гра мом где та ко ђе има ју обез бе ђе не на мен ске про сто ри је.

У су срет по чет ку школ ске го ди не сви вр ти ћи су ре но ви ра ни, ло кал на са мо упра ва се мак си мал но тру ди и по ма же у окви ру сво јих мо гућ но сти. Исто ово ва жи и за ме сне за јед ни це.

За јед нич ки ра ди мо на ства ра њу још бо љих усло ва за рад са де цом. Има мо раз у ме ва ње осни ва ча ко ји одва ја средста ва ко ли ко год мо же у да том мо мен ту. Ми смо у при о ри те ту, а сви ма на ма де ца су нам цен тар све та по ру чи ла је ди ректор ка "Пче ли це" Ве сна Кон стан ти но вић. С.Ђ.

ПРЕД ШКОЛ СКА УСТА НО ВА "ПЧЕ ЛИ ЦА" У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

КућапунадечјихосмехаДе ца су ин ди ви ду ал не осо бе, сва ко од њих на свој на чин до жи вља ва да не одва ја ња од по ро ди це и вре ме про ве де но у вр ти ћи ма. Да би осме си би ли на деч јим ли ци ма у "Пче ли ци" по кла ња ју па жњу сва ком де те ту и тру де се да има ју до бру са рад њу из ме ђу вас пи та ча и ро ди те ља

Бли жи се крај ка лен дарске 2009. го ди не, за то

ни је ра но за су ми ра ње ак тив но сти ко је је ре а лизо ва ла ПУ "Пче ли ца" у сарад њи са Град ском управом за пред школ ско на уна пре ђе њу усло ва ра да.

Ура ђе но је мно го, а ка да то ка жем ми слим пре све га на ка пи та ла ула гања, а она су одр жа ва ње и ре кон струк ци ја објека та "Бу ба ма ра" и "Цврчак" у стам бе ном на се љу "Ма ти ја Ху ђи". Објек ти су из гра ђе ни пре 30 так годи на и би ла је нео п ход на њи хо ва ре кон струк ци ја. За ме ње ни су про зо ри, сто ла ри ја, са ни та ри је, из врше на ре кон струк ци ја кро ва и опре мање. Та ко ђе, од ре ђе ни ра до ви из вр шени су на објек ту "Ђур ђе вак", а мно го се ура ди ло и у се о ским сре ди на ма ис такла НаташаКопчић, на чел ни ца Управе за пред школ ско, спорт здрав ство и со ци јал ну за шти ту.

Оче ку је се за вр шетак пот пу ног ре но ви рања објек та пред школ ске гру пе у Ра ден ко ви ћу, ко ји је из гра ђен дав не 1893. го ди не. До са да су ту вр ше не са мо неоп ход не по прав ке, а овога пу та обје кат ће би ти ком плет но ура ђен зала га њем ме шта на, ме сне за јед ни це, пред школ ске уста но ве и ове град ске упра ве. Ра до ви у Ра денко ви ћу об у хва та ју за мену елек тро ин ста ла ци ја, по до ва, пла фо на, по ставља ње ла ми на та, кре

че ње, за ме ну пло чи ца и са ни та ри је, об ја сни ла је на чел ни ца Коп чић, дода ју ћи да је ком плет на сто ла ри ја заме ње на у про сти ри ја ма за пред школце у Ша шин ци ма, Јар ку у Бе ше но ву, а са мо за ПВЦ сто ла ри ју из дво је но је два ми ли о на ди на ра. Ра ди ло се и нау ре ђе њу ова квих про сто ри ја и у другим ме сним за јед ни ца ма.

Вас пит но обра зов на, пре вен тив но здрав стве на и со ци јал на функ ци ја ове уста но ве оства ру је се кроз рад вас пита ча и ме ди цин ских се ста ра и ви со коква ли фи ко ва них струч них ти мо ва ко је чи не : пси хо лог, пе да гог, ло го пед, соци јал ни рад ник и са рад ник за фи зич ко

вас пи та ње, за пи са но је у про гра ми ма "Пче ли це".

Кроз ор га ни за ци ју це ло днев ног или по лу днев ног бо ра ва ка де це, уз ре а лиза ци ју при прем ног пред школ ског програ ма, "Пче ли ца" оства ру је све за дат ке ко је су по ве ре не ова квим уста но ва ма.

Дугатрадиција

Још да ле ке 1944. го ди не у Сремској Ми тро ви ци је оформ ље на устано ва са пле ме ни тим за дат ком збриња ва ња де це ко ја су у рат ном ви хору оста ла без оба ро ди те ља. Го ди ну да на ка сни је из ове уста но ве на ста је "Пр во деч је град ско об да ни ште", а 1952. го ди не об да ни ште до би ја назив "Деч ји вр тић Пче ли ца".

То су би ли по че ци да на шње "Пчели це" ко ју су то ком ни за де це ни ја по сто ја ња по ха ђа ле и по ха ђа ју ге нера ци је ма лих Ми тров ча на.

Статистика

У 95 уз ра сних гру па вр ти ће у саста ву ПУ "Пче ли ца" по ха ђа укупно 2.130 де це: 201 их је у ја сла ма, 1.007 су ста ро сти до 5, 5 го ди на, 350 је уза ста до 6,5 го ди на, а шест их има у раз вој ној гру пи.

Ове го ди не пред школ ски припрем ни про грам се ре а ли зу је у се лу Шуљ му, јер има де це пред школ ског уз ра ста, а у Ку зми ну су две вас питне гру пе.

Доградњапојединихобјеката

Над ле жни у Срем ској Ми тро ви ци са по но сом ис ти чу да у гра ду не ма ли ста че ка ња за сме штај де це у врти ће, али На та ша Коп чић, на чел ница кажe да по сто је ве ће по тре бе за сме штај де це у од ре ђе ним вр ти ћи ма. Тач ни је, ви ше је ро ди те ља за ин те ресо ва них да им де ца по ха ђа ју вр ти ће баш у од ре ђе ним објек ти ма. За то је у пла ну до град ња по сто је ћег вр ти ћа и ја сли ца у на се љу "Ма ти ја Ху ђи", као и обје ка та за пред школ це у Ла ћар ку и Ма чван ској Ми тро ви ци. Бу ду ћи да се у бу џе ту за 2010. го ди ну опре деље на сред ства за те на ме не, ре ал но је да већ на ред не школ ске го ди не по ме ну ти објек ти бу ду про ши ре ни.

НаташаКопчић

НА ТА ША КОП ЧИЋ, НА ЧЕЛ НИ ЦА РЕ СОР НЕ ГРАД СКЕ УПРА ВЕ

Значајнасредства

Дечациидевојчицесредњегрупесаваспитачицама ДецанајстаријегрупевртићаЗвездицаунаручјусвојихваспитача

Холвртића"Звездица"

Трпезарија-свепомеридетета

ВеснаКонстантиновић,директорица

Онибринуоисхранималишана Украсилихолсвојимрадовима

Децанајмлађегрупеињиховеваспитачице

Занимљивелутке-едукацијакрозигру

Стручнитимови


По во дом Да на про свет них рад ни ка још јед на про

фе сор ка из ин ђиј ске оп штине до био је пре сти жно покра јин ско при зна ње, на гра ду ''Др Ђор ђе На то ше вић''. Овога пу та то је ма ги стар НадаЏамићШепаиз Ин ђи је, профе сор ка би о ло ги је у ин ђијској Гим на зи ји и ОШ ''Бра ћа Гру ло вић'' у Бе шки. И по ред свих оства ре них ре зул та та за се дам на ест го ди на ра да, каже, ни је оче ки ва ла на гра ду јер је ла не из ове сре ди не награ ђен про свет ни рад ник, пошто се до де љу ју две на гра де у Вој во ди ни, дру га је при пала би ло ги чар ки из јед не војво ђан ске ва ро ши. Но и по ред то га на кон кур су је до би ла нај ви ше по е на и ово пре стижно при зна ње.

Ро ђе на у Бе шки, ту је завр ши ла основ ну шко лу, затим ''усме ре но'' обра зо ва ње у Ин ђи ји, па сред њу ме ди цинску у Зе му ну.

На прак си ко ју смо има ли у бол ни ци ма схва ти ла сам да мој сто мак то не мо же да издр жи и да ме ди ци на ни је за ме не. По што сам при род њак у ду ши од лу чи ла сам да упи шем би о ло ги ју на При род но ма тема тич ком фа кул те ту у Но вом Са ду и ни сам се по ка ја ла. Волим да ра дим са де цом је дино та ко сам мо гла да из др жим пу то ва ња, па ра лел но ра дим у две шко ле – основ ној и средњој и па ра лел но ре а ли зу јем че ти ри до шест про гра ма из би о ло ги је, ка же проф. На да Џа мић Ше па.

Пр во рад но ме сто јој је била основ на шко ла у Ма ра ди ку и па зо вач ка Гим на зи ја. Осам го ди на је из Ин ђи је пу то ва ла у ове две шко ле. 2000. до бија пун фонд ча со ва у Бе шки. То јој је оста ви ло вре ме на за уса вр ша ва ње. По на го вору проф. ТонкеМиљановићса ПМФ у Но вом Са ду упи су је

ма ги стар ске сту ди је, пред мет ње не пре о ку па ци је је ме тоди ка на ста ве у би о ло ги ји. За при ме ну но вих зна ња тре ба ла јој је сред ња шко ла. Же ља да на пре ду је у стру ци од ву кла ју је у сред њу шко лу и 2003. по чи ње да ра ди у Гим на зији. Ту има 60 од сто ча со ва а са 40 од сто нор ме оства ру је у Бе шки. Јед но вре ме је чак ра ди ла осам про гра ма па ралел но што ни је би ло ла ко.

За ми сли те пи та ња у петом раз ре ду – да ли се би оло ги ја пи ше са два ј и слично и про грам ко ји се ра ди у че твр том раз ре ду Гим на зи је. Са дру ге стра не има ла сам сре ћу да уче ни ке ко ји ма сам пре да ва ла у основ ној, би ла им раз ред на, про шла са њима ра ни и ка сни пу бер тет, пр ве љу ба ви, бу дем им разред на и у Гим на зи ји, на ставим да пра тим и ка на ли шем њи хов рад. Они нај бо љи су ишли у ис тра жи вач ке центре ''Пет ни цу'', на ре пу бличка так ми че ња. Јед на од мо јих уче ни ца из пр ве беш чан ске ге не ра ци је Тамара Матош, без про бле ма и без при према је упи са ла ме ди ци ну, са да је на дру гој го ди ни сту ди ја. Пре ње је јед на мо ја уче ни ца БојанаНиколићиз Ин ђи је, та ко ђе, упи са ла ме ди ци ни и са да је на пе тој го ди ни, ка же про фе сор ка Џа мић Ше па.

По но си се сво јим уче ни цима њи хов успех до жи вља ва као свој. Ла не је има ла јед ног уче ни ка на ре пу блич ком такми че њу, МилошаНиколићако ји је осво јио пр во ме сто и ове го ди не упи сао мо ле кулар ну би о ло ги ју у Бе о гра ду без по ла га ња при јем ног. Ове го ди не је има ла пет уче ни ка на ре пу блич ком так ми че њу из би о ло ги је, два гим на зи јалца и три основ ца. Ве ли ки број ње них уче ни ка без про бле ма упи су је по љо при вред ни фа

кул тет, еко ло ги ју, би ло ги ју, фар ма ци ју, сто ма то ло ги ју, та мо где се би ло ги ја по ла же на при јем ном ис пи ту.

Уз све оба ве зе у шко ла ма ни је за по сто ва ли лич но уса врша ва ње. На по сти ди плом ским сту ди ја ма је упи са ла док торске сту ди ја и пла ни ра да их за вр ши до 2012. Ра ди на те зи ко ју би тре ба ла да при ја ви до сре ди не на ред не го ди не. Све то ускла ђу је и са по ро дич ним оба ве за ма. Има два си на ко ји иду у основ ну шко лу, ше сти и че твр ти раз ред, као што то бива са де цом се де ша ва ју и разне до го дов шти не.

З.Г.Стефановић

Ис пред пра во слав не цр кве Пре све те Бо го ро ди це у

шид ском на се љу Ис ток, не давно је по диг ну та но ва пар ковска по вр ши на, као и ве тро заштит ни по јас. Про је кат је суфи нан си рао ре пу блич ки Фонд за за шти ту жи вот не сре ди не у из но су од 150 хи ља да ди на ра, а ре а ли за тор је био Еко ло шки по крет Шид.

Пре ма ре чи ма АлександреНедић, пред сед ни це шид ских еко ло га, у тој ак ци ји озе ле њава ња за са ђе не су раз ли чи те сад ни це ра зно вр сног укра сног др ве ћа и ши бља, од че га је педе сет сад ни ца по кло ње но право слав ној цр кви, а исто то ли ко и Оп шти ни.

На сва ка че ти ри ме тра заса ђе на је ме га се кво ја, те се на да мо се да ће то има ти ефекта да за шти ти гра ђа не у та квом про сто ру – ре кла је Алек сандра Не дић, до да ју ћи да је након ове ак ци је ве ћи број гра ђана из ра зио же љу да се учла ни у Еко ло шки по крет, те да најве ћи број бу ду ћих еко ло га дола зи из Ви шњи ће ва.

У овој ак ци ји Еко ло шког покре та Шид уче ство ва ли су и ак ти ви сти Кан це ла ри је за младе, чла но ви еко ло шке сек ци је Гим на зи је, пред став ни ци Општин ског ве ћа, еко ло зи из Вишњи ће ва, као и во лон те ри Црве ног кр ста.

С.М.

ПРО ФЕ СОР НА ДА ЏА МИЋ ШЕ ПА ДО БИТ НИК ПРЕ СТИ ЖНЕ НА ГРА ДЕ ''ДР ЂОР ЂЕ НА ТО ШЕ ВИЋ''

УспехученикајеимојличниуспехПрофесоркабиологијеуинђијскојГимназијииосновнојшколиуБешкипроглашеназанајбољегпросветноградникауВојводинизашколску2008/2009.годину

У АК ЦИ ЈИ ОЗЕ ЛЕ ЊА ВА ЊА У ШИ ДУ

Новипаркизаштитнипојас

АлександраНедић,председница

ЕколошкогпокретаШид Новиветрозаштитнипојас

Проф.НадаЏамићШепа

Јединицауместопетице

Имам оби чај да док по слу јем по ку ћи про ве ра вам и пресли ша вам де цу да ви дим ко ли ко су спрем ни за шко лу. Мој ста ри ји син Ми хај ло је при ја вио да има кон трол ни из би оло ги је. По што је био по че так школ ске го ди не и ја пре да јем ше стом раз ре ду ни сам узи ма ла књи гу да ви дим шта су они ра ди ли. Знам да се пр ви кон трол ни од но си на јед но ће лиј ске жи во ти ње. Учи ли смо у хо ду, без књи ге и без све ске, све је он то ле по на у чио. Оче ки ва ла сам да ће до би ти пет. Ка да је до шао из шко ле пи там – Ми хај ло шта си до био, ка же, је дини цу. Пи там, ка као? Ис по ста ви ло се да је ње го ва на став ни ца гра ди во ево лу ци је ко је се ра ди на кра ју го ди не пре ба ци ла на по че так а ми има мо сло бо ду и мо гућ ност да са ми ка на ли шемо пре да ва ња, при ча проф. На да Џа мић Ше па, ово го ди шња до бит ни ца пре сти жног при зна ња за од лич но пла ни ра ње, орга ни зо ва ње и ре а ли зо ва ње на ста ве уз при ме ну са вре ме них на став них ме то да и об ли ка на став ног ра да.


ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА-а

“Млади као политички лидери у Србији„ - Лесковац

Ле ско вац, од ско ра град, не-ка да по знат по тек сти лу или

та да по пу лар но Ма ли Манче-стерн, да нас има са мо сећање на вре ме ка да се про из во дио «Нај у бав штоф на цел свет» ка ко је пи са ло на та да зах тук-та лом, са да запуштеном, дим-ња ку Фар ма це ут ске ин ду стри је Не ве на. Украт ко речено при-вре да је ста ла а са њом и шан-се за би ло ка ква запошљавања. Одав де тре ба са мо бежати јер не ма на де да ће ика да би-ти нешто бо ље, мишљења су оних ко ји о по ли ти ци и евен-ту ал ном ангажовању у не кој од политичких стра на ка не желе чак ни да кометаришу. Они ко-ји су се бе пре по зна ли у стра-начким про гра ми ма пот пу но су другачије расположени пре ма сре ди ни у ко јој живе и спрем ни су на мно го веће ангажовање. Сма тра ју да сва ко ко жели има могућности да учествује у одлучивању и учини нешто за бо ље су тра.

Младиимајушансу

Ка ква је пер спек ти ва мла-дих љу ди у по ли ти ци Ле сков-ца можда нај бо ље по ка зу је чињеница да је ка би нет ак ту ел-ног граданачелника Ле сков ца Сло бо да на Коцића (ДС) са ста-вљен од доскорашњих чланова Клу ба де мо крат ске омла ди не. То је ин ди рек тр на по ру ка свим мла дим љу ди ма да у Ле сков-цу има ме ста за њих пре све га због оне при род не по тре бе ко-ју мла ди има ју а то је да увек ме ња ју ства ри на бо ље, кажу у ка би не ту. Да шанса почиње да се да је мла дим љу ди ма и њи хо вим про гре сив ним иде ја-ма го во ри и чињеница да је и ста ро сна струк ту ра од бор ни ка град ске скупштина најмлађа до са да у Ле сков цу. Најмлађи од бор ник у Лесковачкој скуп-штини је Вла да Митровић (27) иначе пред сед ник Клу ба де мо-крат ске омла ди не Ле сков ца.

Јед на од најмлађих омла-дин ских мрежа стран ке Г 17 плус је омла дин ска мрежа у Ле сков цу. Чак трећину град-ског од бо ра ове стран ке чине мла ди љу ди ста ро сти од 17 до 24 го ди на.

Мла ди љу ди је су за ин те ро-со ва ни за ула зак у омла дин-ску мрежу стран ке. Оно што је специфично за нас је то да у по след ње вре ме углав ном до-ла зе ви со ко о бра зо ва ни љу ди. То су они ко ји раз у ме ју нашу по ли ти ку, и пре по зна ју оно чему ми као стран ка тежимо а то је пружање могућности мла дим љу ди ма за стручно усавршавање пре све га кроз

раз не се ми на ре, каже Бо ра Цветковић пред сед ник Омла-дин ске мреже Г 17 плус.

Он сма тра да мла ди љу-ди у Ле сков цу има ју ве ли-ке могућности за страначким на пре до ва њем и као при мер на во ди чињеницу да је њи хо-ва омла дин ска мрежа 4. апри-ла по ста ла пу но прав ни члан мла дих пар ти ја Евро пе, чиме ће има ти ак тив но учешће код доношења Ре зо лу ци ја у ра ду Европ ског пар ла мен та.

То кон крет но значи да ће наши омла дин ци има ти при-ли ке да из не су сво је ста во ве, да ће се њи хо во мишљење по-штовати и од лу ке спро во ди ти, што мо ра те при зна ти ни је ма ла ствар, закључује Цветковић.

Цветковић каже да у Ср би-ји вла да погрешно мишљење о положају мла дих љу ди у по-ли ти ци. Он сма тра да ни је ис-прав но мишљење мно гих да се мла ди у сво јим политичким стран ка ма зло у по тре бља ва ју у маркетиншке свр хе нарочито у вре ме пред из бор них кам па њи.

Тачно је да ми мла ди пу но ра ди мо у вре ме из бо ра, али то је не ка ко и при род но. Ни ка да нећемо до зво ли ти ста ри јим ко-ле га ма да се ба ве нечим што је за нас с об зи ром на наше го-ди не и ви тал ност жаргонски речено очас по сла. То ни ка ко не значи да смо ми чланови дру гог ре да већ са мо по ка зу је да желимо да се по сао оба ви до кра ја по сва ку це ну. Да је то та ко го во ри и чињеница да трећину град ског од бо ра чине омла дин ци. На по след-њим из бо ри ма за град ски од-бор стран ке трећину де ле га та су чинили омла дин ци што зна-

чи да смо би ли рав но прав ни учесници у одлучивању код са ста ва град ског обо ра. Да нас од 19 чланова град ског од бо-ра четворица су омла дин ци.

Важнисумотиви

На те му мла дих као политич-ких ли де ра у Ср би ји раз го ва-ра ли смо и са Иго ром Митићем пред сед ни ком Де мо крат ске омла ди не Ле сков ца у вре ме ве ли ких про ме на 2000.г., са да почасним чланом овог клу ба и са вет ни ком за ме ди је ак тел ног градоначелника. Почео је да се ба ви по ли ти ком као члан Де мо-крат ске омла ди не у вре ме ка-да, ка ко он то каже, су мно ги сма тра ли да ни је би ло па мет но ба ви ти се по ли ти ком. Ње го ви мо ти ви за та ко нечим би ли су ја сни, а то је жеља за про ме-ном. И да нас сма тра да ни је погрешио, и као почасни члан Клу ба де мо крат ске омла ди не у стал ном је кон так ту са под-млат ком ове стран ке уливајући им на ду и давајући им подршку за све њи хо ве иде је ко је су, каже Митић, ве о ма озбиљ не, про гре сив не и спро во ди ве у де ло.

Има раз ли ке у оно ме што је за ба вље ње по ли ти ком опре-де љи ва ло нас пре де вет го ди на и садашњу омла ди ну. Ми смо се во ди ли искре ном жељом за

про ме ном и то нам је био при-мар ни циљ, да нас с об зи ром на то су са де мо крат ским про-ме на ма пре ста ла и драстична кршења основ них људ ских пра ва мо ти ва ци ја се код не ких про ме ни ла. Да нас и у овом сег-мен ту има те оне ку ко ље ко ји се прикључују стран ка ма за-рад личне ко ри сти најчешће надајући се до бром рад ном ме-сту, али се они на срећу бр зо пре по зна ју и по не ком не пи-са ном пра ви лу ко ле ге их бр зо от пи су ју. Оно што се ни је про-ме ни ло то је спо соб ност мла-дих љу ди да и да нас ви де ширу сли ку. И то је, мо ра те при зна ти охрабрујуће, закључује Митић.

Де мо крат ска омла ди на је и да ље ауто ном на што у мно-го ме опре де љу је мла де љу де да се укључују у стран ку. Та ауто ном ност, та сло бо да при одлучивању, спровођењем по ли ти ке ко ја се од но си на мла де пружа им шансу да се докажу и дођу до значајне функ ци је у стран ци ко ја ни је са мо функ ци ја већ и огром-на од го вор ност ко ју она са со бом но си. Наша омла ди-на има сна ге да се но си са одговорношћу и међу њи ма је ла ко пре по зна ти по тен ци јал-не ли де ре. Дра го ми је што се код не ких од њих пре по зна је шира сли ка и што су све сни

да ли дер ство ни је нешто што је из ја ва за штампу, често по ја вљи ва ње на Те ле ви зи ји, сли ка ње за но ви не већ спо-соб ност да оку пе љу де око се бе, да их мотивишу да ра де за се бе, за ор га ни за ци ју па та ко и за друштво.

Оно што је ја ко бит но по-ме ну ти то је да и да нас по-сто је мла ди ко ји ни су све сни да је по ли ти ка уства ри све. Да је у крај њој ин стан ци то ка ко живе, да ли ра де, ка ко се хра не уства ри по ли ти ка. Човек је политичко биће и уко ли ко се он не ба ви по ли-ти ком, по ли ти ка ће се ба ви-ти њи ме. Има омла ди не ко ја то га ни је све сна и за то бежи од по ли ти ке, али је исто та ко ја сно да ка ко се си стем у зе-мљи ме ња та ко се ме ња и тај од нос пре ма по ли ти ци .За то највећа од го вор ност лежи упра во на политичарима ко-ји би мо ра ли сва ко днев но да шаљу ја сну по ру ку мла ди ма да по ли ти ка ни је нешто пр-ља во од чега тре ба бежати већ да је то сред ство да се дође до не ког вишег ци ља, до на кра ју кра је ва бо љег живо-та за све, закључује Митић.

НаташаЂорђевић Пре у зе то са сај та: www.lokalpres.org.rs

СтвариувектребамењатинабољеПолитиканијенештопрљавоодчегатребабежативећјетосредстводаседођедонекогвишегциља,наравноуколиковидитешируслику

БораЦветковић

ИгорМитић

БОСОНОГ ДОДИРУЈЕМ СЕЋАЊА

Босоног додирујем топлу ба-рицу, у пашњаку сећањабез млечног мукања, рундавог блејањаи праћакања барских риба, воду у дрхтању без ветраваскрснулог детињства.

Гледам је очима пролећног сећања, чулима топлим, мислима тајновитим. Играм ли се ја то вилинском водомили са ћутљивом тајном попут риба?

Сломи се мирис цветни у олуји, цветова у лелујању, срећан сам у сећању и тренутком уживам, док мирис земље није танан, јер је то мирис ђубрива, гљива и биља.

Све ме то враћа сећањима детињим, свињарским и име тој жени салаша не погађам. Миришем разноликои тражим сва тајна места, шкрипим за ђерамкога нема у сузи бунара зат-рпаног.

Тугујем за умрлим животом салашана коме оставих безбрижне кораке које не правим више. И сада кроз сузу у зубу прага видим трулотину, пуну мириса распадања и окоровљене тишине.

САЛАШ

Огроман дуд прети видику, зауставља га гранама у лелујању. Утргнуто лепотом пауново перо, скривено у трави салаша.

Трешња детињства остарелих гранау богатом јапанском цветању. Час мала, час великањише се у сећању зрелих го-дина.

Низ Саву скела јесењег лишћаплови и пристаје уз обалу, тепихом влажним. Пањеви потопљени низ обалу ронеи пливају матицом веслом ве-тра гоњени.

Жена у жуљевитом зноју по поврћу мотика, круна белог маслачка залутала у њеној коси. Веверица у бегу орахом ту-мараиз дуба јој нагрижен орах земљи пада.


Рођен је 8. маја 1940. у Мартинцима, живео и радио у Сремској Митровици где је и преминуо 5. октобра 2007. го-дине. Завршио је Учитељску школу у Сремским Карловци-ма, а Вишу економску - смер комерцијални у Новом Саду. Два-десетак година свог живота про-вео је радећи у неким земљама Европе и Африке и у Аустралији. Заступљен је у више зборника и поетских избора. Објавио је књиге:"Понављачи" - приповет-

ке, 1989, "Босоног додирујем сећања" - поезија 1993, "Запад-ни кревет" - поезија 1994, "Коњ у западном кревету" - роман 1998,

"Јужни кревет" - роман 2000. и "Сремски кревет" - роман 2002. године.

МИХАЈЛО КИРШ УЧА

ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: МИХАЈЛО КИРШ УЧА

Ораница чаршавом снега затрта

ОРАНИЦА

Колико изобиља и плодног дара земљеза ова наша уста никад сита, када се црница и топла летња киша досегну семења, док наша жедна душа мре за нектаром живота.

Црницо! Цвета, цвете сељачке вечите класекако је шећерасто и масно изазивање твоје. Рашчешљани заори бразда твојих маме ме умилноу праскозорје зеленила, цветања и рађања плодова твојих.

Жутицо, испуцала од жеђи и тврдоглава до бескраја, понекад мртва од своје гор-чине која се у крик сели, изрече силну стрепњу због молби и вапаја: Аграра из пустих неплодних предела твојих.

ВЕЧНИ ВЕНАЦ

Крвљу се обојише звезда и крст па ипак вечан у својој небеској самоћи, зеленилом блиста високиврх Црвени Чот, житнице Срема.

Када сам га висином мерио, загледан у плаветнило небеско, Сунце је потамнело његовом сенком.

Крст је медно жутило изгубиоод блеска црвеног споменика. И облаци сузни, крвниоклеваше да га прелете. Док зимски лептирови хладноћом веју, петокраку и крст у рату замрзавају.

ПРОЛЕЋЕ

Ораница чаршавом снега зас-трта.Живот пролећа млаким сунцем се утопљава. Топи се шешир крова ледени-цом у капањ, а звук врапца, планине и рекеу ушној шкољци музиком одзвања.

Како то да данас, када је са умрлим ветромнебо тако мирно у Срему, а цвеће трешања пахуљакао у цветном Јапану?

Када бих је хтео узабратиту плаву љубичицу у пупољку, не бих је смео узбрати, док је топлота сунца не рас-цвета.

ЉУБАВНИЦА

Синоћ се опростих од ње туђеоплодњом путене жељеи сада сам ослобођен жеље љубави, зато ми је смислено буђење.

У теби сам жено моја, нашао рајске баште, са тобом сам убрао прве љубавне руже. Нестала си као пахуља снегау рано пролеће љубави за јесење потомке.

Не људи, никад се жена не упозна, ал` у моме родном Сремуисто мирише љубав као у доба Римљана.

ЗЕЛЕНИ МОРНАР

Морнарски скелет по дрвеној клупижуља забрањен сан, поцрнео дан, а уморни крмељ оком плута. Лука у чамцу, броду и шлепу Саве спаваудара у крму сањива крманош-ка глава.

Висином плавог неба звездице светлеи стрепе да се не суновратеварљивим падому црни бунар панонске водене степе, и сваком бродару дављењемпрете, водени цвете, чудни свете.

Цео град уморни дан у сну одмарасем ноћобдија, панонских морнара. За њих не постоји ни дан ни ноћ, ни несрећни предзнак, већ продужни радни дани понеки знак питањамутних водених полемисања.

ПОВРАТАК

Житницо богата! Вечити сновисремског сељака што гоји очина крстинама житног, златног сјаја. Желео бих да ме хлад ораха скриваи после сваког јела ризлинг да се точи.

Сањам да цвату багремици белина међи њива и море детелине неизмерно.На жарком сунцу црвенило булки свелихшто се клањају земљико монахиње Богу смерно.

Дајем нешто и помоз Бог сва-ком, рад да душу у небеса ставим. Вратио сам се на та житна пољадоживотно зној љубавии кости да оставим.

Ивица Ковачић Штифла: Продор у простор

Среда, 18. новембар 2009. 23СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ

Уго во ри о сти пен ди ра њу два сту ден та пот пи са ни су про

те кле не де ље у Цен тру за соци јал ни рад „Са ва“ у Срем ској Ми тро ви ци. Реч је о сти пен дија ма ко је већ пе ту го ди ну за редом да је до на тор ко ји же ли да оста не ано ни ман, а ко је су ове го ди не до би ли сту ден ти Јован и Мирјана.

Ка ко је на гла си ла ди ректор ка Цен тра за со ци јал ни рад Снежана Милосављевић, ра ди се о два ве о ма успе шна и пер спек тив на сту ден та но восад ског уни вер зи те та.

Са Јо ва ном са ра ђу је мо већ пет го ди на и та са рад ња је до са да би ла ве о ма успе шна. Он је ове је се ни по стао ап сол вент По љо при вред ног фа кул те та и по ка зао је ве ли ку од го вор ност, хра брост, стр пље ње и ис трајност то ком шко ло ва ња, јер је све ис пи те до са да ус пео да по ло жи на вре ме. Јо ван, као и сви мла ди љу ди ње го вих го дина, има сво је пла но ве ка да завр ши фа кул тет, а Цен тар ће се по тру ди ти да га у то ме и по држи, уко ли ко му на ша по др шка бу де би ла по треб на – ис та кла је ди рек тор ка Ми ло са вље вић, до да ју ћи да ће сти пен ди ја ове го ди не из но си ти 4.200 ди на ра.

Мир ја на је пр ва го ди на Меди цин ског фа кул те та у Но вом Са ду и до са да је, та ко ђе, пока за ла из у зе тан успех то ком свог шко ло ва ња. Би ла је јед на од нај бо љих уче ни ца сред ње ме ди цин ске шко ле, што је са мо по твр да да је сти пен ди ја стигла у пра ве ру ке.

Ина че, ови уго во ри о стипен ди ра њу не усло вља ва ју сту ден те са би ло ка квим про секом, већ је је ди ни услов да се на ла зе на бу џе ту и да ре дов но по ла жу све ис пи те.

До на тор је из у зет но ху ман чо век, а са рад њу са њим имамо већ пет го ди на. Он и да ље же ли да оста не ано ни ман, јер је ње гов став да ху ма ност не тре ба да бу де ви дљи ва – ка же ди рек тор ка.

Пре ма ње ним ре чи ма, митро вач ки Цен тар пла ни ра да сле де ће го ди не фор ми ра посе бан фонд за сти пен ди ра ње сту де на та, јер по ред Мир ја не и Јо ва на, по сто ји још мно го успешне де це, ко ри сни ка Цен тра за со ци јал ни рад, ко ју тре ба подр жа ти у њи хо вом шко ло ва њу.

С.М.

Срем ска Ми тро ви ца има ве о ма ду гу тра ди ци ју.

Овај град по сто ји ве ко ви ма и сва ким ко ра ком кроз ње га сту па мо кроз исто ри ју, често не све сни те чи ње ни це. О сна жној за на тлиј ској цр ти све до че ис ко пи не на Жит ном тр гу, где је још пре две хиља де го ди на раз ви ја но мајстор ство есна фа. Мо дер ност и ак ту ел ност тре нут ка не тр пи стр пљи вост, му ко тр пан рад и сна жну па си ју пре ма по слу. Све је ин стант. Ме ђутим, у на шем гра ду, два необич на мом ка чу ва ри су не уга сле ва тре тра ди ци је.

Још про шлог ле та одр жа но је не ко ли ко ра ди о ни ца у лапи да ри ју му Му зе ја Сре ма које је ор га ни зо ва ла ЈаснаДавидовић, ку стос Му зе ја, где су Ми тров ча ни има ли при лику да ви де, про ба ју и на у че не што о ко вач ком за на ту. Ни је у пи та њу пот ки ва ње, ни ти кр пље ње плу го ва, већ спој тра ди ци је, ве шти не и умет но сти об ра де ме та ла на пот пу но аутен ти чан на чин, са ак цен том на об на вља ње це ло куп ног по ступ ка из ра де ма ча, основ ног оруж ја српског ви те за.

Овај нео би чан по ду хват из ве ли су аутор ра ди о ни це, Александар Савићевић, Ненад Милић и ВладимирБожовић. На аутен тич но ози да ној пе ћи ко ва ни су маче ви, док је Алек сан дар обја шња вао по сту пак из ра де, вр сте се чи ва и ма те ри ја ла, и по ка зи вао већ ис ко ва не маче ве:

Мач се ис ки ва из јед ног ко ма да по себ но при пре мљеног ме та ла ко ји се за гре ва и раз вла чи док не до би је у по чет ној фа зи при бли жан из глед се чи ва ко ји се ка сније на де се ти не пу та по но во за гре ва док се не фор ми ра за до во ља ва ју ћи пре сек сечи ва. У за вр шној фа зи ко вања фор ми ра се ка нал са обе стра не ма ча, по пу лар но назван крв ник, од ко га за ви си у ве ли кој ме ри ква ли тет сечи ва и ба ланс ма ча. По сле ко ва ња вр ши се ка ље ње ма

ча. Мач се ка ли у во ди или у уљу и то у ве о ма па жљи во од ре ђе ним тем пе ра ту ра ма. Овим про це сом ма чу се да ју све по треб не ка рак те ри сти ке ко је омо гу ћа ва ју да се он после оштре ња спо ро ту пи, да се не би ло мио или пу цао при ја ким уда ри ма, ка же Алексан дар.

На кон ових не ко ли ко ра дио ни ца, Алек сан дар и Вла димир по же ле ли су да на ста ве да се ба ве ко ва њем, из ра дом свих вр ста сред њо ве ков них се чи ва са на ших про сто ра. Нај че шћи су мач, ду ги јед норуч ни, ду ги јед но и по руч ни, ра зни но же ви, се чи ва, бо де

жи и се ки ре. Мач је нај те жи и нај за ни мљи ви ји за из ра ду.

У по во ју је из ра да ко вачке ра ди о ни це са аутен тич ним ала том, а про цес из ра де се ба зи ра на екс пе ри мен тал ној ар хе о ло ги ји, где се ко ри сте иден тич на сред ства сред њег ве ка ра ди из ра де ма ча. Би ће отво ре на за све ра до зна ле ко ји би да ви де, при су ству ју или се оку ша ју у ко ва њу.

Апе лу је мо на ло кал ну само у пра ву и све за ин те ре сова не да их по мог ну у очу ва њу тра ди ци је ве ко ви ма ста ре.

Л.Вулић А.Савићевић

Во лон те ри ми тро вач ке Канце ла ри је за мла де има ли

су про те кле су бо те при ли ку да на у че ин тер нет пре зен та ци ју и ко ри шће ње ра чу нар ских програ ма.

У че твр тој по ре ду ра ди они ци за мла де, ко ју фи на си ра Ме ђу на род на ор га ни за ци ја за ми гра ци је, а ко ју је и овог пу та ор га ни зо ва ла Кан це ла ри ја за мла де, уче ство ва ло је 13 по лазни ка из Срем ске Ми тро ви це.

С.М.

Жи ве ти са раз ли чи то сти ма пред ста вља је дан од нај

ве ћих иза зо ва са ко ји ма се друштво су о ча ва. Жи ве ти у све ту у ко ме се сва ко днев не кул ту ре са ста ју и ме ша ју и на ко ји ма по чи ва ју раз ли чи ти си сте ми вред но сти пред ста вља јед ну од основ них те ма и ци ље ва свих обра зов них си сте ма. Због тога је ве о ма ва жно мла де љу де обра зо ва ти у ду ху то ле ран ције и раз у ме ва ња пре ма дру гим љу ди ма, њи хо вим кул ту ра ма и oби ча ји ма.

Раз у ме ва ње пој ма то леран ци је и раз ви ја ње при хвата ју ћег, од но сно то ле рант ног по на ша ња по чи ње са бо љим раз у ме ва њем и при хва та њем се бе са мих. Да би се по сти гло раз у ме ва ње дру гих, ва жно је и до би ја ње по твр де соп стве них ква ли те та. Уко ли ко вред ну је мо и при хва та мо соп стве ну личност, ма ње ће мо би ти спрем ни да ома ло ва жа ва мо дру гу осо бу. То ле ран ци ја се раз ви ја кроз раз би ја ње пред ра су да. То леран ци ја је при хва та ње раз лика. Осо ба ко ја је све сна својих по тен ци ја ла те же ула зи у окви ре ома ло ва жа ва ња дру гих и те же раз ви ја страх од раз личи то сти.

Ка да го во ри мо о еду ка ци ји за раз вој то ле ран ци је мо ра мо ис та ћи уло гу шко ле, јер циљ

је ука за ти мла ди ма на зна чај бор бе про тив на си ља и упо знати их са не на сил ним на чи ни ма ре ша ва ња су ко ба – пре го ва рањем и ме ди ја ци јом. Ме ди ја ција је на чин ре ша ва ња су ко ба и пре ва зи ла же ње не спо ра зу ма уз по моћ ме ди ја то ра, од но сно по сред ни ка из ме ђу су ко бљених стра на.

По ред по ро дич не пси хо тера пи је, као но ву услу гу у Са вето ва ли шту за брак и по ро ди цу Цен тра за со ци јал ни рад ''Сава'', гра ђа ни Срем ске Ми тро вице мо гу да до би ју и ме ди ја ци ју. Ова услу га на ме ње на је свим гра ђа ни ма ко ји же ле да ре ше кон фликт мир ним пу тем, поје дин ци ма и по ро ди ца ма ко ји има ју кон фликт у парт нер ским ре ла ци ја ма, у ро ди тељ ским рела ци ја ма, у вр ше њу ро ди тељског пра ва, раз ве де ним ро дите љи ма ко ји ма је по треб на помоћ у по сти за њу до го во ра око ви ђа ња де це, де ци и адо лесцен ти ма ко ји има ју кон фликте у вр шњач кој гру пи као и одра слим и ста рим осо ба ма ко је су у су ко бу због имо вин ских и нов ча них пи та ња.

Центарзасоцијалнирад''Сава''Саветовалиште

забракипородицудипл.психолог-медијатор

ЈеленаСтојиновић

СЛИ КОМ И РЕЧ ЈУ

Компјутерскарадионицазамладе

МЛА ДИ МИ ТРОВ ЧА НИ ЧУ ВА РИ СТА РИХ ЗА НА ТА

МачевиизватреичеликаРечјеоспојутрадиције,вештине,уметностииобрадеметаланапотпуноаутентичанначин,саакцентомнаобнављањецелокупногпоступкаизрадемача,основногоружјасрпскогвитеза

АлександарсасвојеручноискованиммачемПО ВО ДОМ МЕ ЂУ НА РОД НОГ ДА НА ТО ЛЕ РАН ЦИ ЈЕ

Живетисразличитостима

У МИ ТРО ВАЧ КОМ ЦЕН ТРУ ЗА СО ЦИ ЈАЛ НИ РАД

Потписаниуговориостипендирању

ПотписивањеуговорауЦентрузасоцијалнирад


Ко ло меј ка је ме ђу Укра јинци ма по пу лар на на род на

игра, ко ји се пле ше че сто и у ра зним при ли ка ма, а упра во ово име узе ли су за на зив свог Дру штво оку пље ни око ми тровач ке "Ко ло меј ке". Ова "Ко ломеј ка, од но сно исто и ме но Друштва за не го ва ње укра јин ске кул ту ре у Срем ској Ми тро ви ци "тра је" већ пу них 30 го ди на, а ње ни чла но ви не са мо да се ни су умо ри ли већ са још ве ћим жа ром и на дах ну ћем ре а ли зу ју сво је ак тив но сти.

Пр во је, 1979. го ди не, при не ка да шњем До му омла ди не "1. но вем бар" фор ми ран фолклор ни ан самбл Ко ло меј ка", ко ји де лу је и да нас. У тим сада већ дав ним вре ме ни ма ради ла је и во кал на гру па пе ва ча укра јин ских из вор них пе са ма. Ама те ри су по сти за ли успе хе на број ним на сту пи ма не са мо у Срем ској Ми тро ви ци и око лини већ и гра до ви ма и ме сти ма на про сто ру не ка да шње ве ли ке Ју го сла ви је и ши ре про но се ћи вред но сти ет но кул ту ре Укра јина ца. За греб, Сла вон ски Брод, Пе тров ци код Ву ко ва ра, Звор

ник, Ру ма, Вр шац, Но ви Сад, Ку ла, Гроц ка, Ста ра Па зо ва и Ру му ни ји са мо су не ка ме ста на ду жем спи ску њи хо вих го сто вања. У ме ђу вре ме ну су фор ми ране и дру ге сек ци је да би 2004. го ди не све ак тив но сти би ле обу хва ће не на стан ком Дру штва за не го ва ње укра јин ске култу ре "Ко ло меј ка". Про ши ри ло се по ље ама тер ског де ло ва ња ми тро вач ких Укра ји на ца. Са да ак тив но ра де : фол кор ни ансам бли од при прем ног уз ра ста пре ко деч јег и омла дин ског ансам бла до са ста ва ве те ра на, во кал на гру па пе ва ча из ворних пе са ма, во кал на де во јач ка гру па, ме шо ви та пе вач ка група. Ту су и пе ва чи со ли сти, ду е ти, ор ке стар, ет но граф ска сек ци ја ве за, уче ње укра јинског је зи ка, а при Дру штву посто ји и бо га та би бли о те ка. Све ове ак тив но сти оку пља ју много ви ше од 150 чла но ва. Да би све што је ура ђе но оста ло забе ле же но и са чу ва но Дру штво из да је дво је зич ни ин фор ма тор "Ве сник".

Ви ше пу та чла но ви сек ци ја Дру штва "Ко ло меј ка" су би ли уче сни ци оп штин ских смо три ама тер ског ства ра ла штва, неко ли ко пу та пред ста ви ли су се на зон ским и по кра јин ским смо тра ма, 1985. и 1986. го дине про гла ше ни су нај у спе шнијим ан сам блом на Фе сти ва лу Ру си на и Укра ји на ца "Цр ве на ру жа" у Ру ском Кр сту ру, а ни ове го ди не ни су из о ста ла призна ња.

Ове го ди не, по во дом 30 годи на по сто ја ња Дру штва из дата је по себ на мо но гра фи ја. Да се са чу ва ју од за бо ра ва за писа ни су мно ги де та љи ве за ни за по чет ке "Ко ло меј ке", име на

број них ен ту зи ја ста, чла но ва без ко јих све га не би би ло. Од по чет ка ови ама те ри су има ли пу но раз у ме ва ње и по моћ онда шњег До ма омла ди не, а ни је из о ста ла по др шка над ле жних у оп шти ни, гра ду и ши ре, ис тиче Ана Ља хо вић, пред сед ник Дру штва. Она под се ћа да се сва ке го ди не ор га ни зу је "Шевчен ко во ве че", Ве че укра јинске му зи ке "Бал", и го ди шњи кон церт, да мно го број на де ца по ха ђа ју лет ње шко ле укра јини сти ке. Са на сту пи ма на дома ћим и ино стра ним смо тра ма и фе сти ва ли ма, обе ле жа ва њу пра зни ка и слич ном, та ко ђе се не пре ста је, а све ак тив ности ра де се са љу ба вљу и несе бич ним по жр тво ва њем ра ди очу ва ња ба шти не Укра ји на ца, не го ва ња на ци о нал ног иден тите та и до при но са кул ту ри ове сре ди не. С.Ђа ко вић

НА ГРА ДА ЈЕ ПО ВОД

Ко ло меј ка тра је три де це ни је Фол клор ни ан самбл фор ми ран 1979. го ди не пре ра стао је у Дру штво за не го ва ње укра јин ске кул ту ре "Ко ло меј ка" у Срем ској Ми тро ви ци, са број ним сек ци ја ма и још број ни јим успе шним на сту пи ма

Коломејкa

Пла ке та гра да

Дру штво за не го ва ње укра јин ске кул ту ре "Ко ломеј ка" до бит ник је Пла ке те гра да Срем ска Ми тро ви ца за 2009. го ди ну. За слу жило га је, ка ко у обра зло жењу пи ше, за ду го го ди шње не го ва ње и пре зен то ва ње укра јин ске кул ту ре и тради ци је у зе мљи и ино странству шта је осво ји ло број на при зна ња и на гра де.

ПредседницаАнаЉаховићпримаплакетуодпредседникаСкупштинеГрадаАлександраПродановића

Ле кар ска сла ва Св. Ко зма и Да мјан обе ле же на је про те кле субо те, 14. но вем бра, у бол нич кој ка пе ли у Срем ској Ми тро ви

ци, на ко јој је вла ди ка срем ски Ва си ли је осве штао слав ски колач. Ку ма ово го ди шње сла ве би ла је др Мир ја на Кен дри шић.

М.М.

ОКОМ КА МЕ РЕ

Ле ка ри про сла ви ли сла ву

У при су ству ауто ра, њихо вих при ја те ља и ко

ле га, као и ве ли ког бро ја гра ђа на, пред сед ник оп штине Бе о чин мр Бог дан Цвејић је, 14. но вем бра, отворио 4. ме ђу на род ну из ло жбу фо то гра фи ја "Пра во сла вље на ин тер не ту". Из ло жба се ор га ни зу је у сла ву св. влади ке Вар на ве Хво стан ског и Бе о чин ског. У ле по осмишље ном про гра му, ко ји је ре жи рао по зна ти филм ски рад ник Или ја Ба шић, бесе де св. Вар на ве је го во рио глу мац по зо ри шта КУД "Бриле" Де јан Ко ста ди но вић. Број ним го сти ма се обра тио и је реј Ву ја дин Са вић, бео чин ски па рох, док је поздрав но пи смо ма ти Ека тери не Ра до са вље вић, игума ни је ма на сти ра Бе о чи на,

про чи та ла во ди тељ ка програ ма Те о до ра Ла зић.

При зна ња нај у спе шни јим ауто ри ма, ис пред струч ног жи ри ја, уру чио је се кре тар Фо то ки но и ви део са ве за Вој во ди не Си ни ша Буб њевић, а ис пред глав ног дона то ра, ге не рал ни се кре тар Спорт ског са ве за оп шти не Бе о чин Де јан Мај сто ровић.

Пр ву на гра ду за рад под на сло вом "Про це си ја" освојио је ру ски фо то граф Влади мир Кру глов, дру гу Жељ ко Ша пу рић из Цр не Го ре ("Вје ри у сре та ње"), а тре ћу срп ски аутор Сло бодан Си мић, за рад "Ла на".

На гра де за по сла ту ко лекци ју до би ли су: пр ву, Вла димир Не е лов из Ру си је, дру гу Вла ди мир По по вић и тре ћу

Та њи ца Пе ро вић, обо је из Ср би је.

У по је ди нач ној кон ку ренци ји, по хва ље ни су: Ла зар Ле ко вић, Да ни је ла Олу ић и Бра ни слав Мар ко вић (сви из Ср би је) и Gil bert Za ka ri (Кана да), а за ко лек ци ју: срп ски ауто ри Ха џи Ми о драг Ми лади но вић и Бо рис Мр ђа.

Из ло жба на ко јој се на лази 131 фо то гра фи ја пра вослав ног са др жа ја 48 ауто ра, из де вет зе ма ља са три конто нен та, мо же да се по гле да у хо лу До ма кул ту ре све до 30. но вем бра. До ступ на је и на сај ту ор га ни за то ра изло жбе, Дру штва љу би те ља фо то гра фи је, филм ских и видео оства ре ња "Бе о фо то", на адре си www.be o fo to.org.

Исмет Аде мов ски

У БЕ О ЧИН СКОМ ДО МУ КУЛ ТУ РЕ

Отво ре на из ло жба фо то гра фи ја "Пра во сла вље на ин тер не ту"


ШКОЛСКИ СПОРТ

SPORT

ОДБОЈКА

ПРВА ЛИГА (Ж)Резултати шестог кола - Стара Пазова: Јединство – Раднички НИС Петрол 0:3, Нови Сад: Војводина – Шумадија Аква Вива 3:0, Лазаревац: Колубара – Визура Супер Нова 3:0, Крагујевац: Раднички – Лазаревац 3:1, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол – Путеви Трендекс 3:0.

1. Колубара 6 5 1 17:4 162. Раднички НП 6 5 1 17:5 163. Раднички 6 4 2 13:10 114. Јединство 6 3 3 10:9 95. Нови Сад 6 3 3 11:10 96. Војводина 6 3 3 13:12 97. Лазаревац 6 3 3 11:10 98. Визура 6 3 3 9:13 79. Путеви 6 1 5 5:16 410. Шумадија 6 0 6 2:18 0

ПРВА ЛИГА (М)Резултати шестог кола - Клек: ГИК Банат – Путеви Ивањица 3:0, Панчево: Борац – Железничар 1:3, Ниш: Ниш – НС АС 3:0, Велико Градиште: ВГСК – Јединство 1:3, Ковин: Баваниште – Јагодина 1:3.

1. Железничар 6 5 1 13:7 142. Ниш 6 5 1 17:8 143. Борац 6 4 2 15:8 134. Јагодина 6 5 1 15:9 135. ГИК Банат 6 3 3 13:12 106. Јединство 6 3 3 12:13 97. НС АС 6 2 4 10:12 78. Баваниште 6 2 4 10:14 79. Путеви 6 1 5 6:15 310. ВГСК 6 0 6 4:18 0 Д.Б.

ДРУ ГА ВОЈ ВО ЂАН СКА ЛИ ГА – СРЕМ (Ж)Ре зул та ти пе тог ко ла: Је дин ство – Мла дост Екс панс 3:1 (25-12,25-13,21-25,25-09) 96:59, Омла ди нац – Ду нав 3:2 (22-25,27-25,24-26,27-25,18-16) 118:117.

1. ЈЕ ДИН СТВО 5 4 1 13:05 122. ОМЛА ДИ НАЦ 4 3 1 10:08 73. МЛА ДОСТ Е. 3 1 2 04:07 34. ДУ НАВ 4 0 4 05:10 2

У сле де ћем ко лу са ста ју се: Мла дост екс панс – Омла ди нац, Ду нав - Је дин ство.

РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ - КА ДЕТ КИ ЊЕ Ре зул та ти че твр тог ко ла: Срем 1– Макс 3:0 (27-25,28-26,25-14) 80:65, Сло га – Срем 2 0:3 (21-25,20-25,15-25) 56:75. Сло бод на је би ла Ру ма.

1. РУ МА 3 3 0 9:0 92. СРЕМ 1 2 2 0 6:0 63. СРЕМ 2 3 1 2 5:6 44. МАКС 3 1 2 3:8 25. СЛО ГА 3 0 3 0:9 0

У сле де ћем ко лу са ста ју се: Макс – Сло га, Ру ма – Срем 1. Сло бо дан је Срем 2.

РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ – КА ДЕ ТИРе зул та ти че твр тог ко ла: Ин ђи ја – Пр ви тем по 0:3 (08-25,16-25,09-25) 31:75, Сло-вен – Мла дост Екс панс 3:0 (25-10,25-18,25-09) 75:37. 1. СЛО ВЕН 3 3 0 9:0 92. ПР ВИ ТЕМ ПО 4 3 1 9:4 93. МЛА ДОСТ Е. 3 1 2 4:6 3 4. ИЂ ЈИ ЈА 4 0 4 0:12 0

У сле де ћем ко лу са ста ју се: Сло вен – Ин ђи ја, Мла дост Екс панс – Пр ви тем по.

РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ – ПИ О НИР КЕРе зул тат тре ћег ко ла: Је дин ство – Мла дост Екс панс 3:2 (25-22,21-25,22-25,25-18,15-13) 108:103. Ре зул та ти че твр тог ко ла: Ру ма – Мла дост Екс панс 3:0 (25-05,25-16,25-19) 75:40, Срем 1 – Је дин ство 3:0 ( 25-22,25-13,25-10) 75:45, Срем 2 – Макс 3:0 (25-13,25-21,25-15) 75:49. Ска кав ци – Ду нав од ло же но до пр вог сло бод ног тер ми на

1. СРЕМ 1 4 4 0 12:01 122. РУ МА 3 3 0 09:00 93. СРЕМ 2 3 2 1 08:03 74. ДУ НАВ 3 2 1 07:06 55. ЈЕ ДИН СТВО 4 2 2 06:08 56. МЛА ДОСТ Е. 4 1 3 06:09 47. СКА КАВ ЦИ 3 0 3 09:09 08. МАКС 4 0 4 00:12 0

У сле де ћем ко лу са ста ју се: Ду нав – Рру ма, Макс – Ска кав ци, Је дин ство – Срем 2, Мла допст Екс панс – Срем 1.

РЕ ГИ О НАЛ НА ЛИ ГА СРЕМ – ПИ О НИ РИРе зул та ти че твр тог ко ла: Мла дост Екс панс – Срем 022 3:0 (25-11,25-18,25-19) 75:48, Сло вен 2 – Сло вен 1 игра но прек си ноћ.

1. МЛА ДОСТ Е. 4 4 0 12:02 112. СЛО ВЕН 1 3 2 1 06:05 53. СРЕМ 022 4 1 3 07:09 54. СЛО ВЕН 2 3 0 3 00:09 0

У сле де ћем ко лу са ста ју се: Сло вен 2 – Мла дост Екс панс, Сло вен 1 – Срем 022.

У стре љач ком спор ту уве ли ко је у то ку се зо на га ђа ња ва зду-

шним оруж је, ко ја ће тра ја ти до про ле ћа. Нај ва жни ја так ми че ња су Ли га ка де та и мла ђих ју ни о ра Вој-во ди не и Куп Ср би је за ју ни о ре. До са да шњи на сту пи чла но ва ми-тро вач ког Стрељч ког клу ба „Жив-ко Ре лић-Зуц“ ни су би ли у скла ду с оче ки ва њи ма, али се ов де ве ру је да ће ка сни је би ти бо љи.

Клуб је знат но осла бљен пре ла-ском Ма ри је Ма млић у „Но ви Сад 1790“. Ма мли ће ва се на овај по тез од лу чи ла због оба ве за на фа клу-те ту у том гра ду. Из се зо не у се зо-ну, би ла је по у здан осло нац клу-ба. Осво ји ла је број на нај вред ни ја од лич ја у по је ди нач ној и екип ној кон ку рен ци ји, а про гла ша ва на је и за нај бо љег так ми ча ра клу ба. Оста ви ла је сна жан и упе ча тљив траг у ми тро вач ком стрељ штву.

Од ис ку сни јих и афр ми са них так ми ча ра ту су и да ље Мар ко и Све то Ма млић, Са ња Ан дрић и Да ни је ла Пе рен че вић. Так ми че ња ко ја сле де, ка ко се оче ку је, по ка-за ће пра ве вред но сти та лен то ва-них мла дих стре ла ца Ми ли це За-ха ри је вић и Алек сан дре Пре лић.

Али, у овом клу бу се увек ра-ди ло на ду ге ста зе и ми сли ло на су тра. Та ко се већ по ла ко фор ми-ра но ва еки па, за ко ју се оче ку је да ће по твр ди ти углед ми тро вач-ког стре љач ког спор та, не са мо у Вој во ди ни, већ и чи та вој Ср би ји.

- По че ли смо рад с но вом ге не-ра ци јом де ча ка и де вој чи ца. Реч је о пет на е стак мла дих стра ла ца,

ро ђе них из ме ђу 1999. и 1993. го-ди не, чи је пр во зва нич но по ја-вљи ва ње на ва тра ној ли ни ји оче-ку је мо на про ле ће -, ис ти че шеф струч ног шта ба ми тро вач ких стре-ла ца Не бој ша Ре лић. –На жа лост, још увек не успе ва мо да фор ми-ра мо Шко лу стре ља штва, што нам је стра те шки циљ, јер де вој чи це и де ча ци сук це сив но до ла зе у клуб, што зах те ва ин ди ви ду ал ни рад с њи ма. Ипак, ве ру је мо да ће мо у до глед но вре ме и у то ме ус пе ти.

С.Лов ча нин

На Ме ђу на род ном тур ни ру „Ки-кин да 2009“ за мла ђе уз ра сне

ка те го ри је, џу ди сти ЛСК-а из Ла-ћар ка осво ји ли су 18 ме да ља: пет злат них, че ти ри сре бр не и де вет брон за них и за у зе ли тре ће ме сто у све у куп0ном пла сма ну. Нај у спе-шни ји так ми ча ри би ли су Ва лен ти-на Шћурк и Мар ко Жи ва но вић.

Ва лен ти на Шћурк је осво ји ла три злат не ме да ње у кон ку рен ци-ја ма мла ђих и ста ри јих пи о нир ки и ка дет ки ња, Мар ко Жи ва но вић је по бе дио у кон ку рен ци ји ста ри јих пи о ни ра (42 кг), а Ива на Обрат код

по ле тар ки (50 кг). Сре бр не ме да ље осво ји ли су: Зо ран Јо ван че вић (по-ле тар ци, 22 кг), Мар ко Јо ван че вић (по ле тар ци, 38 кг), Ива на Обрат (мла ђе пи о нир ке, 40 кг) и Бла го је Се дла ре вић (ста ри ји пи о ни ри, 46 кг).

Брон за не ме да ље осво ји ли су у кон ку рен ци ји по ле та ра ца Ми лош Ђу рић и Ми ро слав Ата рац, код ка де-та Бла го је Се дла ре вић и Бо ри слав Вуј но вић, код мла ђих пи о ни ра Ми-о драг Су дар, То ша Но вак, Да ни јел Зу бић и Мар ко Јо ван че вић и Ива на Обрат код ста ри јих пи о нир ки.

IN ME MO RI AM

Ђор ђе Му дрић - Цу ле

(1946 – 2009)

По сле крат ке бо ле сти пре ми нуо је Ђор ђе Му дрић – Цу ле из Ши-

да, све стра ни спор ти ста и чо век ко ји ће оста ти упам ћен по упор-ном спорт ском ду ху и оства ре њи ма у ра зним спорт ским ди сци пли на-ма, не са мо у оп шти ни Шид, већ и у Сре му и дру гим кра је ви ма бив ше Ју го сла ви је.

Ро ђен је у рад нич кој по ро ди ци, а сво ју бо га ту спорт ску ка ри је ру по чео је фуд ба лом у шид ском Рад-нич ком где је го ди на ма а трак тив ном игром и рет ко ви ше ним го ло ви ма оду ше вља вао гле да о це. По за вр-шет ку успе шне фуд бал ске ка ри је-ре, тре ни рао је не ко ли ко клу бо ва у шид ској оп шти ни, а низ го ди на је био и пред сед ник тре нер ске ор га-ни за ци је.

По сле фуд ба ла, оста ће у се ћа-њу Цу ле то ви за па же ни ре зул та ти у атле ти ци, гим на сти ци, ру ко ме ту... По сле пен зи о ни са ња по све тио се спорт ском ри бо ло ву где је мно ги ма био пра ви узор. Оста је упам ћен и као ак ти ван так ми чар у свим ди сци-пли на ма рад нич ко-спорт ских ига ра у вре ме док је био рад ник тр го вин-ског пред у зе ћа „Цен тро про мет“ у Ши ду.

За оства ре не спорт ске ре зул та те до био је низ при зна ња и по хва ла.

Ђор ђе Му дрић Цу ле са хра њен је 13. но вем бра у Ши ду. У име број них по што ва ла ца, при ја те ља и ко ле га, од Цу ле та се би ра ним ре чи ма опро-стио мр Ра до ван Ђур чић, пен зи о ни-са ни пе да гог и ду го го ди шњи спорт-ски рад ник.

У окви ру Спорт ске олим пи ја-де школ ске омла ди не Ср би-

је, у Ши ду је одр жа но Ре пу блич-ко пр вен ство у сто ном те ни су за основ не и сред ње шко ле. На так-ми че њу су уче ство ва ле 82 еки пе и 82 по је дин ца, од но сно укуп-но 328 уче сни ка. Ор га ни за тор пр вен ства би ли су Уста но ва за фи зич ку кул ту ру и спорт ску ре-кре а ци ју „Пар ти зан“ из Ши да и Сто но те ни ски клуб „Пар ти зан“ из Ши да, као и ЈП „Спорт ски цен тар“ ко ји је усту пио про стор и обез-бе дио усло ве за ре а ли за ци ју овог про гра ма.

Игра ло се на 12 сто ло ва, а так ми че ње је одр жа но по куп си-сте му, што зна чи да се игра ло на два до би је на се та. У кон ку рен ци-ји основ них шко ла, у ка те го ри ји пи о ни ра пр во ме сто осво јио је Нађ Не ме ди Ва лен тин из ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај“ из Ка њи-же. У ка те го ри ји пи о нир ки нај-у спе шни ја је би ла Ана Жо фи ја Фењ ве ши из ОШ „Ча ки Ла још“ из Бач ке То по ле. У кон ку рен ци ји сред-њих шко ла, у ка те го ри ји омла ди на-ца пр ву на гра ду по нео је По пов Ни ко ла из гим на зи је „Ду шан Ва-си љев“ из Ки кин де, док је у ка те-го ри ји омла дин ки пр во ме сто осво-ји ла Га ло ња Ма ри ја из спорт ске

гим на зи је „Олимп“, Но ви Сад. Што се ти че екип не кон ку рен ци је, нај-у спе шни ја шко ла у ка те го ри ји пи о-ни ра би ла је „Ча ки Ла још“ из Бач ке То по ле, док је то за ка те го ри ју пи о-нир ки би ла шко ла „Јо ван По по вић“ из Чо ке. Елек тро-тех нич ка шко ла „Ни ко ла Те сла“ из Бе о гра да би ла је пр ва у ка те го ри ји омла ди на ца, а у ка те го ри ји омла дин ки гим на зи ја из Сен те.

- И ми, као до ма ћи ни, и на ши го сти за и ста смо за до вољ ни про-те клим пр вен ством. Све је про шло ре гу лар но, су ди је су ко рект но од-

ра ди ле свој по сао, та ко да ни је би-ло при мед би ни на су ђе ње, ни на ор га ни за ци ју. Са ма чи ње ни ца да смо по дру ги пут за ду же ни за ор-га ни за ци ју овог так ми че ња по ка зу-је да смо до бри ор га ни за то ри, али и до ма ћи ни. Ге не рал но, ми слим да је школ ски спорт у на шој оп шти ни до ве ден до пер фек ци је и да дру ги мо гу са мо да уче од нас – ре кла је Мир ја на Ба ту та, струч ни са рад ник за школ ски спорт у уста но ви за фи-зич ку кул ту ру и спорт ску ре кре а ци-ју „Пар ти зан“. В. П.

Пр вен ство сто но те ни се ра

МирјанаБатута

Фи нал на так ми че ња

У окви ру „Но вем бар ских да-на“ у Срем ској Ми тро ви ци су одр жа на фи нал на над ме та ња осно ва ца у од бој ци и ко шар ци. У фи на лу је уче ство ва ло осам шко ла.

Од бој ка – пла сман, пи о-ни ри: 1. ОШ „Сло бо дан Ба јић Па ја“, 2. ОШ „Све ти Са ва“; пи-о нир ке: 1. ОШ „Јо ван Јо ва но-вић Змај“, 2. ОШ „Јо ван По по-вић“.

Ко шар ка – пла сман, пи о-ни ри: 1. ОШ „Сло бо дан Ба јић Па ја“, 2. ОШ „Све ти Са ва“; пи-о нир ке: 1. ОШ „Три ва Ви та со-вић Ле бар ник“ – Ла ћа рак, 2. ОШ „Све ти Са ва“.

Ме да ље Ла ћар ци ма

ЏУДО

СТРЕЉАШТВО

У СТРЕ ЉАЧ КОМ КЛУ БУ „ЖИВ КО РЕ ЛИЋ – ЗУЦ“

При пре ма се но ва еки па

МаријаМамлић:Клубостао

безнајбољетакмичарке

Среда, 18. новембар 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ коШАркА

ПрВА ЛИГА СрБИЈЕрезултати 14. кола: Инђија - ЧСК Пивара 4:0, Раднички (С) - Слога 2:1, Пролетер - Нови Сад 0:0, Банат - Колубара 1:1, Динамо - Раднички (Н) 2:0, Севојно Поинт - Телеоптик 0:1, Бежанија - Младост (А) 2:0, Земун - Младост (Л) 3:0, Нови Пазар - Срем 0:1.резултати 15. кола: - Сремска Митровица: Срем – Инђија 1:2, Челарево: ЧСК Пивара – Земун 1:1, Лучани: Младост - Раднички (С) 3:1, Краљево: Слога – Пролетер 0:0, Нови Сад: Нови Сад – Бежанија 0:0, Апатин: Младост - Севојно Поинт 2:0, Београд: Телеоптик – Динамо 2:1, Ниш: Раднички – Банат 0:1, Лазаревац: Колубара- Нови Пазар 1:0.

1. Колубара 15 9 4 2 20:13 312. Инђија 15 8 3 4 21:12 273. Телеоптик 15 8 3 4 20:12 274. Срем 15 8 2 5 19:13 265. Банат 15 6 6 3 12:7 246. Севојно 15 6 3 6 13:12 217. Нови Пазар 15 6 2 7 11:13 208. Пролетер (НС) 15 5 4 6 18:15 199. Бежанија 15 4 7 4 10:8 1910. Земун (-2) 15 6 3 6 15:15 1911. Динамо 15 5 4 6 11:14 1912. Нови Сад 15 5 4 6 10:14 1913. Младост (А) 15 5 4 6 12:19 1914. Младост (Л) 15 4 6 5 14:15 1815. Слога (К) 15 3 6 6 9:12 1516. Раднички (С) 15 3 5 7 12:18 1417. ЧСК Пивара 15 2 8 5 10:17 1418. Раднички (Н) 15 3 4 8 14:22 13

У следећем колу састају се: Нови Пазар - Инђија, Земун - Срем, Раднички (С) - ЧСК Пивара, Пролетер (НС) - Младост (Л), Бежанија - Слога (К), Севојно Поинт - Нови Сад, Динамо - Младост (А), Банат - Телеоптик, Колубара - Раднички (Н).

СрЕМ – ИНЂИЈА 1:2 (0:2)

СрЕМСкА МИТроВИЦА: Стадион Срема, гледалаца 400. Судија: Васић (Нови Жедник). Стрелци: Живковић у 81 (из једанаестарца) за Срем, Филиповић у 1. и 15. минуту за Инђију. Жути картони: Кузмановић, Каличанинм (Срем), Омић, Јакшић, Ђуровић,Костић, Бубало, Наглић (Инђија). Црвенни картон: Кузмановић (Срем).СрЕМ: Рајић 7, Петковић 5, Јанковић 6 (Кузмановић 5), Николоћ 6, Васиљевић 6,Каличанин 6, Вукмир 6, Милошевић 6 (Галић 6), Совиљ 6, Каизи 7, Живковић 7.ИНЂИЈА: Полексић 8, Новаковић 7, Омић 7, Јакшић 7, Ђуровић 7 Голић 7, Костић 7 (Томановић), Бубало 8, (Јовановић) Наглић 8, Филиповић 9 (Коџо), Јанковић 7.Гости су повели тек што је утакмица почела. Уследио је центаршут с леве стране, најспретнији у казненом простору домаћих био је Филиповић и спровео лопту у мрежу. Исти играч је у 15. минуту још једном савладао Рајића, а мало је недостајало да у првом полувремену оствари хет- трик.У наставку Митровачни су остали с играчем мање. Резервни играч Кузмановић за кратко врем добио је два жута картона и судија му је показао пут у свлачионицу. Ипак, домаћи се нису предавали, а зрачак наде појавио се у финишу утакмице, када је Живковић с беле тачке успео да смањи воћство гостију. Међутим, то је било све што су Митровчани могли да постигну, јер су се гости вешто и зналачки бранили и бодови су отишли у Инђију. С.Ловчанин

СрПСкА ЛИГА ВоЈВоДИНАрезултати 14.кола - Дебељача:Спартак - Бачка 2:4, Сента: Сента - Текстилац Итес 1:0, Нова Пазова: Раднички - Раднички (Ш) 0:1, Кикинда: Кикинда - Младост 3:1, Темерин: Слога - Ветерник Вискол 0:2, Бачинци: Бачинци Биг Бул - Доњи Срем 1:0, Футог: Металац Аско Видак - Палић 1:0, Вршац: Вршац - Долина 1:0.

1. Биг Бул 14 10 3 1 24:9 332. Ветерник 14 10 2 2 26:13 323. Палић 14 8 3 3 22:11 274. Бачка 14 7 2 5 22:15 235. Долина 14 6 2 6 27:20 206. Слога 14 5 5 4 21:18 207. Текстилац 14 6 1 7 14:16 198. Кикинда 14 5 4 5 20:24 199. Сента 14 5 3 6 18:19 1810. Вршац 14 4 5 5 12:14 1711. Металац (-1) 14 4 4 6 13:14 1512. Младост 14 4 3 7 15:22 1513. Доњи Срем 14 4 2 8 15:18 1414. Раднички (НП) 14 3 5 6 11:19 1415. Раднички (Ш) 14 3 5 6 11:23 1416. Спартак 14 3 1 10 15:31 10

У следећем колу састају се - Падина: Долина - Спартак, Палић: Палић - Вршац, Пећинци: Доњи Срем - Металац Аско Видак, Ветерник: Ветерник Вискол - Биг Бул, Бачки Јарак: Младост - Слога, Шид: Раднички - Кикинда, Оџаци: Текстилац Итес - Раднички (НП), Бачка Паланка: Бачка - Сента.

БИГ БУЛ – ДоЊИ СрЕМ 1:0 (1:0)

БАЧИНЦИ: Гледалаца 300. Судија: Радовановић (Сремска Митровица). Стрелац. Симеуновић у 35. минуту. Жути картони: Гачић, Вукобрат, Дробњак (Биг бул), Кресојевић, Томић, Ристић, Павићевић (Доњи Срем).БИГ БУЛ: Аперлић 8 Савиновић 7, Прљевић 7, Деспотовић 7 (Перовић), Вукобрат 8, Веселиновић 7, Симеуновић 8, Јевђевић 7 (Чобановић), Вучетић 7, Гачић 7 (Дробеак).ДоЊИ СрЕМ: Башић 7, Јосимов 7, Карић 7, Ристић 7, Букорац 7, Бероња 7, Васиљевић 7, Томић 6 (Павићевић 6), Лакић-Пешић 7, Кресојевић 6 (Дунђер), Зелинац 7.

ВоЈВоЂАНСкА ЛИГА – ЗАПАДрезултати 16.кола - Каравуково: Полет - Словен 0:2, Нови Сад: Борац - Љуково 4:1, Растина: Солунац - Омладинац 2:1, Ириг: Раднички - Југовић 1:2, Шимановци: Хајдук - ЖАК 1:2, Ковиљ: Шајкаш - Младост 1:3, Беочин: Цемент - Раднички (СМ) 3:0, Младеново: Будућност - Индекс 1:3, Нови Сад: Црвена звезда – Први мај 2:4.

1. Цемент 16 10 3 3 28:9 332. Ц. звезда 16 10 1 5 29:21 313. Солунац 16 9 3 4 31:17 304. Индекс 16 9 2 5 26:14 295. Раднички (СМ) 16 9 1 6 36:32 286. Први мај 16 9 0 7 28:21 277. Борац 16 8 2 6 26:19 268. Младост 16 8 2 6 24:20 269. Љуково 16 7 5 4 19:15 2610. Омладинац 16 7 3 6 21:18 2411. Будућност 16 7 2 7 23:23 2312. Раднички (И) 16 7 2 7 20:23 2313. Југовић 16 6 2 8 24:27 2014. ЖАК 16 6 2 8 20:27 2015. Словен 16 4 5 7 22:29 1716. Шајкаш 16 5 1 10 22:28 1617. Хајдук 16 2 4 10 5:21 1018. Полет 16 0 2 14 15:53 2

У следећем колу састају се - Нови Сад: Црвена звезда - Полет, Нови Сад: Индекс - Први мај, Сремска Митровица: Раднички - Будућност, Турија: Младост - Цемент, Сомбор: ЖАК - Шајкаш, Каћ: Југовић - Хајдук, Белегиш: Омладинац (НБ) - Раднички (И), Љуково: Љуково - Солунац, Рума: Словен - Борац.

ХАЈДУк – ЖАк 1:2 (0:1)

ШИМАНоВЦИ: Гледалаца 100. Судија: Милош Мурселин (Нови Сад). Стрелци: 0:1 Богуновић у 29, 1:1 Келебуда у 50. минуту (Хајдук), Богуновић у 29. и Чуљак у 67. минуту (ЖАК). Жути картони: Скопљак, Мрдаковић и Свилар (Хајдук), Пирић и Чуљак (ЖАК).ХАЈДУк: Вукашиновић 6, Вагић 6 (Бабић 6,5), Перишић 6,5 Кнежевић 6, Келебуда 7, Скопљак 6,5, (Арсенијевић 6), Спасић 6, Мркајић 6 (Живановић 6), Свилар 6, Цвијановић 6.ЖАк: Јовановић 7, Дјуришић 6 (Тешић), Пирић 6,5 Б. Банић 7, Г. Банић 6,5, Мајор 6, Фуртула 7, Богуновић 7,5, Хостиеславски 6,5, (Јовановић), Видаковић 8, Чуљак 7.Гости су повели у 29.минуту: након изведеног слободног ударца Богуновића, лопта се одбила од једног од одбрамбених играч Хајдука и преварила несигурног Вукашиновића. У 50. минуту, након прекршаја над Мрдаковићем у казненом простору ЖАК-а, судија Мурселин из Новог Сада показао је на белу тачку. Келебуда је био сигуран извођач. После одличног центаршута Фуртуле у 66. минуту, на правом месту је био Чуљак и то је било 1:2. Десетак минута касније искусни Видаковић није искористио пенал за госте из Сомбора. ЦЕМЕНТ – рАДНИЧкИ (СМ) 3:0 (1:0)

БЕоЧИН: Гледалаца 400, судија Маркуш (Оџаци). Стрелци: Терзић у 25, Ракић у 61. (из једанаестерца) и Поповић у 67. минуту. Жути картони: Милошевић (Цемент), Максимовић (Раднички).ЦЕМЕНТ: Станић -, Милошевић 8, Трбовић 8, Човић 8, Поповић 8, Плавшић 8, Ракић 9, Терзић 7 (Малешевић 7), Ромић 7 (Секулић 7), Косовић 7, Марковић 7 (Пецић 7).рАДНИЧкИ: Стајчић 7, Ђуршевић 7, Г.Сладојевић 6, Павловић 6, Максимовић 6, Јовановић 6, Совиљ 6, Д.Радојевић 7, Ристић 6, Сантрач 6, Прокић 6.

ЦрВЕНА ЗВЕЗДА – ПрВИ МАЈ 4:2 (2:0)

НоВИ САД: Гледалаца 150, судија Ловре (Нови Сад). Стрелци: зечевић у 10, Остојић у 35. и 57. и Ђорђевић у 83. минуту за домаће, а Милић у 84. и 88. минуту за госте. Жути картон: Амиџић (Црвена звезда).ЦрВЕНА ЗВЕЗДА: Јеличић 7, Вучић 7 (Ферати 7), Мектеровић 8, Узелац 8, Авакумовић 7, Јвићевић 7, Зечевић 7 (Морача 7), Остојић 9, Хавим – (Ђорђевић8), Томљановић 7, Амиџић 7.ПрВИ МАЈ: Арсеновић 6, Пуновац 6, Вујић 6 (Крсманвоић 7), Ћорић 6, Милошевић 7, Ђокић 6, Сикирица 7, С. Јовановић 6 (Марковић 6), Г.Јовановић 7 (Милић 7), Милановић 7, Чупелић 6.

ПоЛЕТ – СЛоВЕН 0:2 (0:0)

кАрАВУкоВо: Гледалаца 150, судија Мандић (Нови Сад). Стрелци: Јуришић у 81. и Новаковић у 90. минуту. Жути картон: Б.Богдановић (Полет).ПоЛЕТ: П.Марковић 6, Тасић 6, Ристић 7, Ж.Станковић7, С.Марковић 6, Б.Богдановић 7, И.Станковић 7, Дорошки 6 (Стоиљковић), Ђорђевић 7, Д.Богдановић 7, Крстић 6.СЛоВЕН: Вујаковић 7, Рајков 7, јуришић 7, Цураковић 7, Видаковић 8, Боровић 7, Грујић 7, Ђурђевић 6 (Ђорић), Милојевић 6, Новаковић 8, Тривунџић 7.

СоЛУНАЦ – оМЛАДИНАЦ (НБ) 2:1 (1:1)

рАСТИНА: Гледалаца 250, судија Василић (Тител). Стрелци: Ђокић у 31. и Маруновић у 65. за домаће, а Пејчиновић у првом минуту за госте. Жути картони: Маруновић, Вуковић, Костајић (Солунац), Стоисављевић (Омладинац).СоЛУНАЦ: Антунић 7, Граховац 7 (Исмаили 8), Коњевић 7, Мандић 7, Илић 8, Цимеша 8, Радаковић 7, Маруновић 8, Ђокић 8 (Пустајић), Вуковић 7, Елез 7 (Жигић 7).оМЛАДИНАЦ: Јагодић 7, Ковачевић 7, Савић 7, Стојисављевић 7 Даничић 7, Стефановић 7, Ћеран 7 (Нгоганг 7), Русмир 7, Пејчиновић 8, Миросављевић 7, Хаска 7 (Лукић 7).

СрЕМСкА ЛИГАрезултати 14.кола - Мартинци: Борац - Борац (С) 0:1, Крњешевци: Слога Милшпед - Хајдук (Б) 1:1, Стара Пазова: Јединство - Дунав 0:1, Голубинци: Јадран - Хајдук (В) 4:1, Лаћарак: ЛСК - Подриње 2:2, Кукујевци: Фрушкогорац - ПСК 3:0, Ердевик: Слога - Граничар (А) 2:1, Купиново: Младост - Граничар (К) 3:1.

1. Хајдук (Б) 14 9 5 0 36:9 322. Слога (Е) 14 9 5 0 22:8 323. Јединство 14 8 4 2 20:6 284. Дунав 14 9 1 4 20:10 285. Борац (С) 14 6 5 3 20:11 236. Јадран 14 6 3 5 20:22 217. Подриње 14 6 2 6 34:28 208. Слога Милш. 14 6 2 6 19:25 209. Хајдук (В) 14 6 1 7 20:23 1910. Фрушкогорац 14 5 3 6 18:16 1811. ЛСК 14 3 6 5 10:21 1512. Младост 14 4 2 8 17:21 1413. Граничар (А) 14 3 5 6 15:21 1414. ПСК 14 4 2 8 17:34 1415. Граничар (К) 14 1 4 9 17:32 716. Борац (М) 14 1 2 11 12:30 5

У следећем колу састају се - Кузмин: Граничар - Борац (М), Адашевци: Граничар - Младост, Путинци: ПСК - Слога (Е), Мачванска Митровица: Подриње - Фрушкогорац, Вишњићево: Хајдук - ЛСК, Стари Бановци: Дунав - Јадран, Бешка: Хајдук - Јединство, Сурдук: Борац - Слога Милшпед.

ЛСк – ПоДрИЊЕ 2:2 (1:0)

ЛАЋАрАк: Игралиште ЛСК-а, гледалаца 250. Судија: Лазић (Сремска Митровица). Стрелци: Бајић у 45. и Милован Босанчић у 7.4 за ЛСК, а Вуковић у 46. и Заблаћанин у 78. за Подриње. Жути картони: Папић, (ЛСК), Вуковић, Заскалицки, Петрић (Подриње).ЛСк: Годић 6, Шулаја 6, Чорак 5, Чикара 6 Папић 6, Морак 5, Милан Босанчић 6, Милован Босанчић 7, Бојић 6 (Половина), Васиљевић 6, Савић 6ПоДрИЊЕ : Вученовић 7, Заблаћански 7, Вуковић 7, Заскалицки 6, Гога 6, Арнаутовић 6, Петрић 6, Остојић 5 Симић 6, Савановић 6, Витас 5 (Сабљов).У комшијском дербију дошло је до поделе плена, мада су домаћи две пута били у вођству и у самом финишу су пропустили неколико идеалних прилика.Прво полувреме протекло је у слабој и незанимљивој игри, док се у наставку играло брже и полетније с обе стране.Лаћарци су повели необичним голом, јер у ствари био је то центаршут Бојића, али лопту нико није успео да захвати и она је одсела у мрежи.Тек што је почело друго половреме, након прекида, Вуковић је добро упућену лопту с десне стране захватио зглавом и спровео је у гол.Домаћи су поново дошли у вођство сјајним поготком Милована Босанчића, али радост Лаћараца није дуго трајала. Захваљујући несмотреношћу одбране, Заблаћанин је постигао изјеначујући погодак и до краја сусрета мреже су мировале. С.Л.

оПШТИНСкА ЛИГА

СТАрА ПАЗоВА - ИНЂИЈА

резултати 15.кола - Марадик: Слога - Дунав 0:2, Нови Карловци: Полет - Борац 4:1, Војка: Сремац - Фрушкогорац 2:1, Чортановци: ЧСК - Подунавац 0:9. Слободан је био Железничар.

1. Железничар 13 10 2 1 47:22 322. Дунав 14 9 2 3 34:15 293. Сремац 14 8 4 2 24:16 284. Подунавац 13 7 3 3 34:15 245. Фрушкогорац 13 6 0 7 29:21 186. Слога 13 3 3 7 16:22 127. Борац 13 3 1 9 27:38 108. Полет 13 3 1 9 13:26 109. ЧСК 14 3 0 11 12:57 9

Следеће коло - Белегиш: Подунавац - Сремац, Крчедин: Фрушкогорац - Полет, Јарковци: Борац - Слога, Нови Сланкамен: Дунав - Железничар. Слободан је ЧСК.

оПШТИНСкА ЛИГА рУМА-ИрИГ

(ПрВИ рАЗрЕД)

резултати 16.кола, првог кола пролећног дела, одиграног одиграно - Витојевци: Партизан - Хртковци 2:0, Стејановци: Борац - Војводина 3:0 (пф), Крушедол: Крушедол - Рудар 0:2, Рума: Јединство - Сремац 2:0, Жарковац: Напредак - Фрушка Гора 1:1, Никинци: Полет – Фрушкогорац 3:0, Буђановци: Младост - Доњи Петровци 0:4, Грабовци: Граничар - Јединство (П) 3:0.

1. Рудар 16 11 3 2 40:8 362. Д.Петровци 16 11 3 2 39:9 363. Сремац (-1) 16 11 2 3 41:20 344. Партизан 16 11 0 5 55:17 335. Крушедол 16 7 4 5 28:19 256. Граничар 16 7 3 6 23:20 247. Хртковци 16 6 4 6 26:21 228. Фр. гора 16 5 7 4 22:27 229. Јединство (Р) 16 7 1 8 27:40 2210. Полет 16 6 3 7 21:26 2111. Јединство (П) 16 6 1 9 22:31 1912. Фрушкогорац 15 5 3 7 24:28 1813. Напредак 16 4 5 7 30:44 1714. Војводина 16 4 4 8 16:34 1615. Борац 16 1 3 12 10:45 616. Младост 15 1 2 12 13:47 5

У следећем колу састају се - Грабовци: Граничар - Партизан, Платичево: Јединство - Младост, Доњи Петровци: Доњи Петровци - Полет, Мали радинци: Фрушкогорац - Напредак, Рума: Фрушка Гора - Јединство (Р), Добринци: Сремац - Крушедол, Врдник: Рудар - Борац, Нерадин: Војводина - Хртковци.

оПШТИНСкА ЛИГА рУМА

- ИрИГ (ДрУГИ рАЗрЕД)

Заостала утакмица деветог кола - РИВИЦА: Планинац - Цар Урош 9:1.

1. Краљевци 9 8 1 0 39:6 252. Слога 9 7 1 1 35:12 223. Борац 9 5 3 1 27:13 184. Младост 10 4 0 6 29:33 125. Цар Урош 9 3 0 6 17:38 96. Планинац 10 2 1 7 22:24 77. 27.Октобар 10 1 0 9 12:55 3

У првом пролећном колу састају се - Краљевци: ОФК Краљевци - Планинац, Кленак: Борац - Слога, Павловци: Младост - Цар Урош. Слободан је 27. Октобар.

оПШТИНСкА ЛИГА ШИД

Заостала утакмица шестог кола - Вашица: Напредак - Синђелић 1:0. 1. Једнота 10 6 3 1 20:7 212. Напредак 10 7 0 3 25:15 213. Јединство (М) 10 5 3 2 18:10 184. Синђелић 10 5 2 3 15:12 175. Јединство (Љ) 10 5 2 3 19:17 176. ОФК Бикић 10 5 1 4 23:16 167. Братство 10 5 1 4 22:17 168. Омладинац 10 4 0 6 23:20 129. Борац 10 2 3 5 7:25 910. ОФК Бингула 10 1 2 7 10:28 511. Граничар 10 1 1 8 10:25 4

У првом пролећном колу састају се - Бикић До: ОФК Бикић - Једнота, Вашица: Напредак - Борац, Батровци: Омладинац - Граничар, Гибарац: Синђелић - Братство, Љуба: Јединство - Јединство (М). Слободна је ОФК Бингула.

ПрВА „Б“ ЛИГА (М)резултати седмог кола: Визура Смедерево - Младост (Ч) 109:93, Здравље – Јагодина 77:83, ФМП 2 – Југ 76:73, Војводина - Партизан 2 93:80, Беовук 72 - Железничар (И) 71:79, Црнокоса - Врбас Царнекс 92:69, Суперфунд БП - Раднички (О) 99:80.

1. ЦРНОКОСА 7 5 2 568:536 122. ВОЈВОДИНА 7 5 2 628:587 123. СУПЕРФУНД 7 5 2 637:581 124. ЈАГОДИНА 7 5 2 595:579 125. ВИЗУРА 7 5 2 646:592 126. ЖЕЛЕЗНИЧАР (И) 7 4 3 549:535 117. МЛАДОСТ (Ч) 7 4 3 640:634 118. РАДНИЧКИ (О) 7 4 3 553:549 119. ВРБАС 7 3 4 545:579 1010. ФМП 2 7 3 4 534:564 1011. ЗДРАВЉЕ 7 2 5 532:543 912. ЈУГ 7 2 5 499:543 913. ПАРТИЗАН 2 7 2 5 555:570 914. БЕОВУК 7 0 7 521:610 7

ПрВА „Б“ ЛИГА (Ж)резултати седмог кола - Шабац: Шабац – Моравац 75:33, Бор: Бор – Тамиш 69:57, Ковин: Ковин Млади тим – Југобанат 60:76, Ужице: Плеј оф – Трепча 76:48, Беочин: Беочин – Младост Колубара 67:61, Краљево: Краљево – ПРО ТЕНТ 85:60, Стара Пазова: Стара Пазова – Студент 71:100.

1. Југобанат 7 7 0 567:412 142. Студент 7 6 1 596:416 133. Шабац 7 4 3 481:439 114. С. Пазова 7 4 3 516:525 115. Младост 7 4 3 464:416 116. Моравац 7 4 3 463:487 117. Плеј оф 7 4 3 443:488 118. Ковин МТ 6 4 2 428:410 109. Краљево 7 3 4 486:497 1010. Беочин 7 2 5 455:476 911. ПРО ТЕНТ 7 2 5 471:511 912. Трепча 6 3 3 411:451 913. Бор 7 1 6 376:490 814. Тамиш 7 0 7 448:587 7

Следеће коло - Чачак: Моравац – Студент, Обреновац: ПРО ТЕНТ – Стара Пазова, Лазаревац: Младост Колубара – Краљево, Зубин Поток: Трепча – Беочин, Б. Карловац: Југобанат – Плеј ог, Панчево: Тамиш – Ковин Млади тим, Шабац: Шабац - Бор.

ПрВА СрПСкА ЛИГА– СЕВЕр (М)резултати седмог кола - Стари Бановци: Дунав – Срем 89:81, Нова Пазова: Нова Пазова – Оџаци 77:84, Н. Бечеј: Јединство – Спартак 69:76, Нови Сад: Спорт ки – Младост Телетехника 77:81, Нови Сад: Ветерник – Дуга (данас), Бачка Топола: Топола – „Свети Ђорђе“ 86:90, Нови Сад: Нови Сад МТ – Кикинда 89:60.

1. Спартак 7 7 0 570:495 142. Н. Пазова 7 5 2 564:481 123. Младост 7 5 2 613:519 124. Топола 7 5 2 564:516 125. Нови Сад 7 4 3 542:524 116. Спорт ки 7 4 3 633: 539 117. Оџаци 7 4 3 523:504 118. „Свети Ђорђе“ 7 3 4 552:582 109. Ветерник 6 4 2 468:455 1010. Дунав 7 3 4 597:568 1011. Дуга 6 3 3 451: 479 912. Јединство 7 1 6 526:612 813. Срем 7 0 7 496:592 714. Кикинда 7 0 7 447:680 7

Следеће коло - Сремска Митровица: Срем – Кикинда, Житиште: „Свети Ђорђе“ – Нови Сад МТ, Нови Сад: Дуга – Топола, Бачки Јарак: Младост Телетехника – Ветерник, Суботица: Спартак – Спорт ки, Стари Бановци: Дунав – Нова Пазова.

ДрУГА СрПСкА ЛИГАСЕВЕр (М)резултати седмог кола - Рума: Рума – Хајдук (К) 95:89, Бачка Паланка: Бачка Паланка – Стара Пазова 75:79, Бешка: Хајдук – Пролетер Нафтагас 66:77, Србобран: Академик – Раднички (одложено). Црвенка: Црвенка – Топ 75:89,, Панчево: Динамо – Апатин 80:70. Слободна је била Крајина Грмеч.

1. С. Пазова 6 5 1 648:530 132. Топ 7 5 2 595:516 123. Рума 6 5 1 532:528 114. Пролетер 7 4 3 597:565 115. Хајдук (К) 7 3 4 536:533 107. Крајина 6 4 2 547:478 108. Академик 5 4 1 426:373 99. Апатин 7 2 5 520:608 910. Раднички 6 3 3 523:496 911. Б. Паланка 6 2 4 463:489 812. Динамо 6 2 4 392:475 813. Хајдук (Б) 6 1 5 439:526 714. Црвенка 6 0 6 426:527 6

Следеће коло - Апатин: Апатин – Крајина Грмеч, Нови Сад: Топ – Динамо, Ковин: Раднички – Црвенка, Зрењанин: пролетер Нафтагас – Академик, Ст. Пазова: Стара Пазова – Хајдук (Б), Рума: Рума – Бачка Паланка, Слободан: Хајдук (К). Д.Бурсаћ


ОПШТИНСКА ОДБОЈКАШКА ЛИГА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ “КОМУНАЛИЈЕ”, СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Јавно комунално предузеће “Комуналије” Сремска Митровица, из Сремска Митровице, улица Стари шор 114, у складу са Одлуком Управног одбора предузећа бр.2701-1/09 од 04.08.2009.године и Правилником о поступку лицитације расходованих средстава и уклоњених моторних возила

објављује

ОГЛАС ЗА ДРУГУ ЈАВНУ ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦИЈЕ

I. Јавно комунално предузеће “Комуналије” из Сремске Митровице оглашава другу јавну продају путем лицитације следећих расходованих основних средстава и уклоњених моторних возила:

II. Средства се продају у виђеном стању без права купца на накнадну рекламацију.

III. Право учешћа на лицитацији имају сва физичка и правна лица, чији представник мора да поседује писмено овлашћење за учешће на лицитацији, која уплате – положе кауцију у износу од 20% од почетне цене предмета лицитације који лицитирају.

IV. Кауција се може положити уплатом готовине на благајни предузећа (Стари шор 114, Сремска Митровица) или вирманском уплатом на текући рачун ЈКП “Комуналије” Сремска Митровица бр. 205-82378-13 код Комерцијалне банке, уз назнаку: “Кауција за предмет лицитације бр.___”. Вирманска уплата мора бити извршена најкасније 1 (један) дан пре дана када је заказана лицитација.

V. Сви заинтересовани понуђачи су дужни да на почетку лицитације доставе Комисији која спроводи лицитацију признаницу о уплати кауције, односно оверену копију вирмана уколико је извршено вирманско плаћање.

VI. Кауција се не враћа понуђачу чију понуду Комисија прихвати као најповољнију, већ се иста задржава и рачуна као аванс за уплату купопродајне цене. Осталим понуђачима

положена кауција се враћа у року од 3 (три) дана на исти начин како је положена.

VII. Са најповољнијим понуђачем за сваки предмет лицитације закључиће се купопродајни уговор.

VIII. Купац је дужан да купопродајну цену уплати у року од 3 (три) дана од дана извршене продаје.

IX. Купац је дужан да преузме предмет лицитације у року од 15 (петнаест) дана од дана лицитације. У супротном, сматраће се да је одустао од куповине, а уплаћена средства неће бити враћена.

X. Јавна продаја путем лицитације одржаће се у петак 27.новембра 2009.године у машинској бази ЈКП “Комуналије” у Сремској Митровици”, улица Булевар Константина Великог бб, са почетком у 12 часова.

XI. Разгледање предмета лицитације може се вршити сваког радног дана у времену од 8 до 14 часова на депоу и у машинској бази ЈКП “Комуналије” у Сремској Митровици, улица Булевар Константина Великог бб.

XII. Сва потребна обавештења и информације могу се добити на телефон 022/621-924 – Јовица Миладиновић.

R.br. Vrsta i tip količina Početna cena bez PDV-a u dinarima po komadu

1. Presa “Wagner WDSP II” za obojene metale 1 2.200.000,00

2. Putničko vozilo “Citroen XM 2L” 1 60.000,00

3. Specijalno pogrebno vozilo “Lada Riva” 1 4.000,00

4. Putničko vozilo “Yugo 45” 1 2.000,00

5. Traktor “Toma Vinković” 1 20.000,00



8. Pijačne vitrine 5 800,00

9. Putničko vozilo “Yugo 45” 1 Bez prava na registraciju 10.000,00

10. Putničko vozilo “Renault 4” 1 Bez prava na registraciju 5.000,00

11. Putničko vozilo “Zastava 128” 1 Bez prava na registraciju 5.000,00

Утакмице Општинске одбојкашке лиге су ове недеље одложене за

наредни викенд због затворености школских сала. Наиме, како школски објекти нису радили због епидемије грипа, општинска лига је морала да се одложи. Тако ће наредног викенда дечаци и девојчице из митровачких основних школа моћи да наставе такмичење у спортској хали „Пинки“ и то узраст седмог и осмог разреда. Позивамо све љубитеље одбојке да дођу у суботу, 21. новембра 2009.године у 12 часова и виде прве одбојкашке кораке садашњих митровачких одбојкашких нада, будућих одбојкашких шампиона.

Прва војвођанска лига

Мушка екипа Првог темпа победила је максималним резултатом екипу

„Борац 2“ из Старчева и тиме прекинула серију пораза.

Тренер Ненад Пајић је изјавио да су „коцкице дошле на своје место“ и да је стручни штаб пронашао тактику која одговара младим играчима Првог темпа.

- Овакав приступ игри довешће до смањења грешака које су последице неискуства а самим тим ће и резултати бити бољи - речи су тренера. Победа је доказ марљивог рада на тренинзима и велике упорности младих митровачких момака. За екипу Првог темпа су играли - примачи: С. Поповић, С. Мрдак, А. Хаџић, М. Мачкић и И. Страценски, средњи блокери: Ф. Филиповић и М. Зечевић, техничари: С. Божић и М. Драгић, на позицији коректора су играли М. Браунштејн и Ј. Милошевић док су позицију либера заузели Г. Продановић и Н. Бабић. Најбољи играч у редовима Митровчана био је Срђан Мрдак који је уједно и капитен екипе Првог темпа.

Женска екипа Првог темпа и даље силовито јури ка врху табеле. Победом на домаћем паркету пред више од 200 гледалаца надиграла је екипу из Новог Сада и још једном показала да је озбиљан претендент за чеону позицију Прве Војвођанске лиге а тиме и за могућност уласка у виши ранг такмичења. Неопходно је нагласити да девојке из екипе Први темпо своју игру заснивају на сјајном сервису и на силовитом нападу који је пропраћен великим бројем пожртвованих одбрана. Добра игра, наравно, заслуга је девојака, али и тренера Горана

Продановића који своје вишегодишње искуство преноси на младу екипу Првог темпа.

Ово је трећа победа и надамо се да ће девојке наставити победнички низ.

Наредног викенда, недеља, 22. новембар, у Спортском центру „Пинки“ са почетком у 16 часова женска екипа Првог темпа ће угостити екипу „Динамо 2“ из Панчева. Позивамо све Митровчане да својим присуством употпуне дивну атмосферу коју стварује девојке из Првог темпа и помогну им на путу до победе.

ПРВА ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЈУГ (М)

1. СЛОВЕН 5 5 0 15:0 (375:199) 152. БАНАТ 5 4 1 12:6 (405:400) 123. РАДНИЧКИ 5 3 2 12:6 (411:385) 104. ХЕРЦЕГОВИНА 5 3 2 10:7 (411:335) 95. ГОРЊИ ГРАД 5 3 2 9:9 (382:397) 86. ПРВИ ТЕМПО 5 1 4 4:12 (311:377) 37. ПЛАНДИШТЕ 5 1 4 3:12 (274:359) 38. БОРАЦ 5 0 5 2:15 (308:425) 0

ПРВА ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЈУГ (Ж)

1. БАНАТКЛЕК 5 5 0 15:1 (393:251) 152. ПРВИ ТЕМПО 5 4 1 14:6 (455:365) 123. НС ВОЛЕЈ ТИМ 5 3 2 12:8 (422:367) 94. ВРШАЦ 5 3 2 10:8 (386:403) 85. MАКС 5 3 2 10:9 (406:363) 86. ДИНАМО 4 2 2 8:8 (335:356) 77. ЖИТИШТЕ 5 2 3 7:9 (350:365) 68. СЛОГА 5 1 4 5:12 (317:380) 49. НС ТИМ 4 1 3 4:10 (252:332) 310. КРАЈИШНИК 5 0 5 1:15 (267:401) 0

Основ не де лат но сти ЈКП “То пли фи ка ци ја” су про-

из вод ња и ди стри бу ци ја то-плот не енер ги је, упра вља ње ди стри бу тив ним си сте мом и тр го ви на то плот ном енер ги јом за по тре бе ку па ца.

По ред на ве де них ли цен ци-ра них енер гет ских де лат но-сти, ЈКП се ба ви и одр жа ва-њем соп стве ног си сте ма ко је об у хва та – елек тро ма шин ско одр жа ва ње то плот них из во-ра (раз ме њи вач ке ста ни це и

ло кал не ко тлар ни це), ма шин-ско одр жа ва ње вре ло вод не и то пло вод не мре же укуп не ду-жи не 48 ки ло ме та ра, елек тро-ма шин ско одр жа ва ње то плот-них и пумп них под ста ни ца, при кљу чи ва ње ко ри сни ка на то пли фи ка ци о ни си стем и во-ђе ње од го ва ра ју ће тех нич ке до ку мен та ци је као и обез бе-ђе ње функ ци о нал не си гур но-сти и по у зда но сти це лог про-из вод ног и ди стри бу тив ног си сте ма.

ЈКП „ТО ПЛИ ФИ КА ЦИ ЈА“ СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Мре жа ду га 48 ки ло ме та ра

Прикљученадвановапословно-стамбенаобјектауРатарскојулици

Смрт патријарха - Sremske Novine · 2012. 6. 7. · Инђија: Без чекања ... ђајима који су пратили двомесечни боравак

Documents