Специјални прилог број 126 ЈУБИлЕЈ РЕЧНЕ ФлОТИлЕ Род речних јединица Војске Србије у години јубилеја обележава век непрекидности у постајању Речне флотиле, војних речних снага на нашим просторима. На рекама Дунаву, Тиси и Сави, поносно и храбро, у миру и рату борили су се бродарци за слободу и част своје отаџбине. Пише Драган СПАСОЈЕВИЋ
16
Embed
ЈУБИлЕЈ РЕЧНЕ ФлОТИлЕ prilog/126/Odbrana 238 - Specija… · Кнежевина Србија званично је доби-ла право да истакне
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Специјални прилог број 126
ЈУБИлЕЈРЕЧНЕ ФлОТИлЕ
Род речних јединица Војске Србије у години јубилеја обележава век непрекидности у постајању Речне флотиле, војних речних снага
на нашим просторима. На рекама Дунаву, Тиси и Сави, поносно и храбро, у миру и рату борили су се бродарци за слободу и част своје отаџбине.
Пише Драган СПАСОЈЕВИЋ
1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .
2
ници, бродарци, поносно и храбро, умиру и рату борили за слободу и частсвоје отаџбине.
Српски шајкашиНа рекама Србије још у најрани-
је доба постојале су и дејствовалешајкашке флотиле српских деспота, аСрби шајкаши, као припадници војнеорганизације у време стварања сред-њовековних држава, имали су истак-нуту улогу у борбама против осман-ских Турака. Када се у XVI веку деосрпског народа, пред најездом Тура-ка, масовно населио северно од рекаСаве и Дунава, српска шајкашка фло-тила постала је део краљевске флотеХабзбуршке монархије.
Посаде шајки углавном су чинилиСрби, који су у угарској флоти служиликао добровољци, а у турској као ваза-ли. Српски шајкаши живели су у зајед-ници која је имала специфичну органи-зацију, посебна права и дужности.Строга правила на основу којих су шај-каши добијали бројне привилегије на-рочито су важила кад су се налазили увојној служби на бродовима. Бродскепосаде бројале су око четрдесет људи:по осамнаест веслача и стрелаца саручним ватреним оружјем и двојицутобџија, послужилаца топа великог ка-либра на кљуну брода – шајке.
Након аустријско-турских рато-ва, 1763. године, формиран је, за по-требе заштите границе на води, шај-кашки батаљон. Припадници шајка-
Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А
Иако формацијски у саставу Копнене војске, јединице Речнефлотиле задржале су своју особитост која се огледа најпре увишевековној традицији, а затим и специфичним задацимау одбрани водених токова и приобаљаВ
ековима су се Подунављемкретали народи и војске,мешале се културе и раз-вијале цивилизације, доксе Дунав налазио у среди-шту циљева освајачких на-
рода. Важно раскршће стратегијскихкомуникација, европска жила куцави-ца и драгоцена водена саобраћaјни-ца, Дунав је од давнина био предмети освајања и заштите, што је услови-ло и појаву војних речних снага. Наобалама Дунава, упоредо с трговач-ким, настајале су и развијале се реч-не ратне флотиле, које су одлучилемноге битке на рекама, а Подунављесе често претварало у крваво боји-ште.
Од формирања прве српске реч-не флотиле до данас прошао је читаввек. Читав један век у Србији, на река-ма Дунаву, Тиси и Сави, постоје војнеречне јединице. Род речних јединицаКоВ Војске Србије у години јубилејаобележава век непрекидног трајањавојних речних снага чији су се припад-
Век одбране река
Шајке у боју у опсади дунавског утврђења Коморан у XVII веку
3
В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А
таквог права и стварног осамостаљи-вања земље, а нарочито када су пло-вили у унутрашњим српским водама.Кнежевина Србија званично је доби-ла право да истакне своју националнузаставу на својим бродовима тек1836. године, да би две године касни-је установљен и изглед заставе, којаје била црвено-плаво-беле боје, сачетири звезде на црвеном пољу и
шког батаљона носили су плаво оделоса црвеним испускама и шешире одфилца. С временом се изглед унифор-ме, нарочито капе, мењао, па ће, реци-мо, шајкашка капа из XIX века – шај-кача у каснијим временима постатисиноним српске походне униформе.
Успомена на Србе шајкаше сачу-вана је до данас у називу области Шај-кашка, која је обухватала места Тител,Гардиновци, Лок, Вилово, Мошорин,Жабаљ, Ковиљ и Чуруг. Велику улогушајкаши одиграли су током 1848.године, када је разбуктали на ци онал-ни покрет Срба на доњем Дунаву и Са-ви захватио и шајкаше, који су се „ла-тили оружја” и учествовали у борбамаза независност.
У борби за независностТоком стварања нововековне
српске државе у борбама за незави-сност подвижнички су учествовали игинули и српски бродарци. Својим хе-ројским делима многи бродари надах-њивали су будуће генерације припад-ника речних јединица. По ослобођењудела Србије од турске власти у земљије почела изградња првих пловнихобјеката, а први брод који је 1834. го-дине запловио под српском заставомбио је бриг „Србија”. Захваљујући раз-вијеној бродоградњи у доба књазаМилоша Србија је добила неку врстуречне ратне флотиле.
На српским бродовима вила сезастава Србије и пре признавања
срп ским националним грбом на пла-вом пољу.
Од 1862. године у Србији су, подсрпском заставом, пловили саставидржавне флоте, која је, према флотнојлисти Српског бродарског друштва,бројала 12 пароброда, 52 теретњака и14 штекова са понтонским мостовима.На Чукарици је у то време изграђенобродоградилиште под називом Радио-ница лађа Краљевине Србиjе.
Формирање првенационалне речне ратне флотиле
После неколико векова служењапод туђом заставом, Срби су коначноу Првом светском рату формиралипрву националну речну ратну флоти-лу. Јединица је организована за огра-ничена борбена дејства на рекама усаставу Снага одбране Београда. Иа-ко импровизована, одиграла је важнуулогу у одбрани престонице 1915. го-дине, нарочито на делу војишта наобалама Саве код Чукарице, Велике иМале Аде Циганлије и Аде Међице.
ШАЈКЕШајке су биле речни дрвени ратни бродови малог газа, узани али веома
дугачки, покретани с осам до 12 пари весала и једним латинским једром. Ве-ће шајке имале су око 40 војника, док су веслачи седели на клупама и веслалиуз јаке повике и по такту лицем окренутим заповеднику. По величини су билеразврстане на дупле и целе шајке, полушајке и четвртшајке.
ПРВА УПОТРЕБА МИНАПо објави рата Турској 1876. године Кнежевина Србија употребила је
против снажне турске речне ратне флотиле на Дунаву речне мине. Била је топрва употреба минског оружја у ратовима у Европи, а захваљујући изведенимминским дејствима војска је била ослобођена обавезе да непрекидно обезбе-ђује дугачки и осетљиви речни гранични сектор уз смањење могућности отва-рања новог и тешко брањивог фронта. Полагање мина на Дунаву уродило јеплодом и постигнут је велики успех ангажовањем незнатних средстава, дотада мало познатог оружја.
Дупла шајка
Бродови у чукаричком рукавцу 1915. године
1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .
Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А
4
ПРВИ РАТНИ БРОДПрви српски ратни брод изграђен у војном бродоградилишту био је окло-
пљени чамац „Јадар”, поринут 6. августа 1915. у Саву код Чукарице. У очекива-њу непријатељске офанзиве у бродоградилишту су се градила и довршавалајош два објекта истог типа, оклопљени чамац: „Далмациjа” и „Босна”, jачи ибоље наоружани, са топовима и митраљезима у куполама. Један објекат пори-нут је 5. октобра 1915. на Ади Циганлиjи пред саму офанзиву Макензеновихснага.
Насупрот Србији, у припремамаза Први светски рат, Аустроугарскаје поседовала јаке речне снаге, који-ма је доделила значајну улогу у њенимофанзивним и освајачким плановима,ради остваривања превласти на плов-ним путевима и потпуне контролеречног саобраћаjа. Предност у борбина водним токовима, речна ратнафлотила Аустроугарске обилато јекористила од првог дана рата. Од 28.jула 1914. аустроугарска Дунавскафлотила била је распоређена у дветактичке групе: Дунавску код Земунаи Панчева и Савску код Брчког.
Језгро Дунавске флотиле чинилису монитори, модерни ратни бродови,способни да дејствују по свим циље-вима и добро заштићени оклопом.Монитори су без последица могли даиздрже јака противдејства пољскеартиљерије са копна. То су били бојнибродови на реци, изузетно оклопље-ни и наоружани топовима великогкалибра. Представљали су пловећеартиљеријске тврђаве које су непри-косновено господариле реком. Збогзастрашујућег дејства по циљевимана обали и немилосрдног сејања смр-ти са реке, у народу су убрзо посталепознате као „челичне аждаје”.
Снаге Одбране Београда нисуима ле чиме да се супротставе јакојнепријатељској речној флотили. Срп-ска артиљерија није могла са успехомда се одупре бродовима јер није ималабрзометне топове већег калибра, са ве-ћом почетном брзином метка и поло-женом путањом. Артиљеријска ватра,отварана са Великог ратног острва иАде Циганлије, наносила је минималнегубитке „пловећим тврђавама”, које су,крстарећи Дунавом и Савом, тукле изсвих својих оруђа положаје бранилацананосећи им тешке губитке.
Најефикаснији начин у супротста-вљању непријатељевим пловним сна-гама убрзо је постало минирање плов-ног пута и запречавање Дунава и Саве,које је Србија извршила уз по моћ Руси-је. У септембру и октобру 1914. годи-не, у Саву код Београда и Шапца поло-жене су мине и створена су офанзивнаминска поља. На једно од њих, код Гра-бовачке аде, пред зору 23. октобра1914, наишао је командни брод Дунав-ске флотиле монитор „Темеш I” и по -
то нуо, што је био први успех савезнич-ке мисије.
За борбу против монитора бра-ниоцима је стигла помоћ од савезни-ка прво у артиљеријским оруђима ирефлекторима, а затим у торпеднимба теријама, торпедном чамцу и авио-нима. До краја 1914. године поставље-ни су противбродски топови, намење-ни за гађање бродова, калибра преко100 mm, који су користили панцирнумунициjу.
У оквиру снага Топчидерскогпод одсека, на чукаричком делу воји-шта дејствовала је Команда АдеЦиганлије, за чијег је команданта 10.јануара 1915. постављен мајор МиланРадојевић, који у свом извештајуговори о ангажованим средствима иснагама: „По оздрављењу од задоби-јених рана 10. јануара 1915. годинепримио сам Команду Аде Циганлије усаставу Коман де Одбране Београда,под којом су биле јединице: Бродар-ска чета са Бродарском радионицом,Одред до бро вољаца, Минерско оде-
љење, Шумадијски мостовни Полу-трен и пе ша дија која је поседалаМалу и Велику Аду Циганлију...”
Флотила је организована за крат-ко време и искључиво за ограниченадејства на фронту око Београда. Узогроман напор радника Бродарскерадионице Српског бродарског дру-штва на Чукарици и бродараца добро-вољаца, потопљена пловила извађенасу из воде, за кратко време поправље-на и стављена у употребу. Непрекид-ним радом и великим залагањем рад-ника, бродоградилиште је успело даизгради и неколико пловила.
Бродарска чета располагала јемањим пловним саставом бродова наСави, са базом код Чукарице. Плови-ла су била наоружана митраљезима илаким топовима, чије су посаде билесастављене од добровољаца бродара-ца са Саве и Дунава, а послуге оруђапретежно су чинили трећепозивци имомчићи из Сремског добровољачкогодреда. Јединица је тежишно ангажо-вана на задацима обезбеђења сигур-
Поринуће оклопљеног чамца „Јадар“ на Сави код београдске Чукарице
ности везе и пловидбе између деснеобале реке Саве и обе аде, заштитекомуникације Београд–Обреновац,извршења минских запречавања иизвиђања пловног пута.
Пловни парк Бродарске четеКоманде Аде Циганлије на дан фор-мирања чинили су: оклопљени брод„Тимок”, оклопљени моторни чамац„Победа”, моторни чамци „СветиЂорђе”, „Ада”, „Бећарац”, „Спаси-тељ”, „Урнебес” и руски моторничамац „Слобода” (са руском поса-дом), двадесет и један шлеп, деветдрварица, петнаест чамаца, две лађеи два метална понтона. Посаду брода„Тимок” чинило је девет чланова, „Ја -дар” и „Победу” послуживала су потри, док су на „Светом Ђорђу” слу-жбовала два члана посаде.
Артиљерија изнела највећи терет
Највећи терет у непосреднимбор бама против аустроугарских бро-дова на Дунаву и Сави поднели сусавезнички топови великог калибра,који су водили бројне артиљеријскебојеве. Енглеским и руским батериjа-ма командовали су српски артиљериj-ски официри. Тешка артиљерија нала-зила се на положајима код Винче, наТопчидерском брду, Великом Врача-ру, Самару, Калемегдану (код ЦрквеРужице и Доњем граду) и унутарположаја београдске тврђаве. Деј-ствима обалских топова снаге уодбрани српске престонице успеле суда смање опасност од изненадне поја-ве речних монитора, чиме им је уско-ро одузета доминација на рекама.
Напад на Београд отпочео је же-стоком артиљеријском припремом утоку преподнева 6. октобра 1915. го-дине. Прва топовска зрна падала суна положаје Команде Аде Циганлиjеи Бродарску радионицу. Артиљериj-ска ватра покидала jе све телефонскевезе, уништен је и потопљен окло-пљени шлеп, коjи jе служио за при-хват посаде са Мале Аде, а руски мо-торни чамац „Слобода” разнет је упарампарчад.
У операцијама одбране Београда,од 6. до 9. октобра 1915, одиграла су
се најважнија дејства прве национал-не речне ратне флотиле. Сва пловилаучествовала су у борбама до коначногпада престонице и повлачења једини-ца српске војске из града, када су их,након скидања оруђа, потопиле соп-ствене посаде. Формиране током при-према за одбрану Београда од офан-зиве здружених аустроугарских и
немачких снага, пловне јединице дока-зале су се у борбеним дејствимапожртвованим и храбрим извршава-њем свих додељених задатака на делуакваторија од Чукарице до порушеногСавског моста. Борба импровизованесрпске ратне флотиле током Првогсветског рата заузима истакнутоместо у херојској одбрани Београда.
5
В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А
Руски обалски топ на положају испод Калемегданске тврђаве
Борци Велике и Мале Аде Циганлије
Бродарска команда на Крфу и у Солуну
Бродарска команда повукла се1915. године, заједно са Снагама од-бране Београда, преко Косова и Мето-хије, Црне Горе и Албаније на Јадран-ско море. Српски бродарци стигли судо Јадрана о коме су сањали, на широ-ко море коме се крај не види, а потоми даље бродовима на Крф, укрцавшисе последњи на брод који је одлазиона грчко острво спаса и смрти, кабудућој српској светој земљи.
На Крфу је 15. децембра 1915.Врховна команда, ценећи искуства Ко-манде Аде Циганлије у одбрани Бео-града, донела наредбу да се формираБродарска команда, а за командантаје поставила потпуковника Милана Ра-дојевића. Уверени да се искуство бро-дара може ефикасно искористити наострву, Влада и Врховна командаподржали су предлог о набавци бродаза потребе превожења српске војске.Бродарска команда опремљена је бро-дом „Авго-Зора”, некадашњом грчкомторпиљарком „Паксос”, ког су бродар-
ци примили 7. марта 1916. и крстилиименом отаџбине – „Србија”.
Бројно стање јединице непре-стано је расло и крајем августа 1918.године износило је 160 припадника –два активна и шест резервних офици-ра, 17 чиновника, 25 подофицира и 98редова, од којих 25 добровољаца. На-редбом Врховне команде Бродарскакоманда упућена је 5. новембра 1918.из Солуна, преко Скопља, у Београдради пријема монитора и бродовакоје је поражена Аустроугарска тре-бало да преда Србији. Поново су бро-дарци прионули на формирање својеречне ратне флотиле.
Бродарска команда упловила јеиз Солуна у београдску луку у јутро29. новембра 1918. године. Укупно105 српских бродараца, на два брода„Апатин” (бивши „Београд”) и „Алер”,стигло је у Србију, где су се ставилина располагање команданту Пловид-бе на Дунаву адмиралу Ернесту Тру-бриџу и одмах укључили у прихватбродова и организацију рада у при-станишту. Mонитор „Бодрог” зароби-ла је у борбама за Београд српска вој-
ска, пред којом се непријатељ обез-глављено повлачио.
Речна флотила Краљевине СХС – Краљевине Југославије
Београдском војном конвенци-јом, потписаном између савезника иугарске владе, било је одређено да сешест речних монитора савезницимапредају у Београду. Пет монитора упловидбеном стању и два патролначамца пребазирани су 24. децембра1918. под српском заставом изБудимпеште у Београд и предати Бро-дарској команди. Од 1. јануара 1919.заједно са припадницима Бродарскекоманде на бродове је укрцан и деоособља послат од Одељења за морна-рицу Народног већа Владе КраљевинеСрба, Хрвата и Словенаца.
Командант Бродарске командезаговарао је формирање јединственеКоманде Речне ратне флотиле и инси-стирао да команду над јединицом и мо-ниторима приме доказани официриБродарске команде, а да се новопри-мљеном официрском кадру бивше ау-строугарске војске доделе подређениположаји у јединици. Тражио је и дамонитори на почетку експлоатацијеимају видне српске ознаке и обележја,док се делимично не забораве горкеслике када су као непријатељски бро-дови сејали смрт по српским обалама.
Нажалост, није било тако. Какоје Одељење за морнарицу Народногвећа остварило већи утицај на одлу-чивање о организовању јединице, ко-манду над бродовима, према кадров-ској политици и предлозима из Загре-ба, добили су официри поражене ау-строугарске војске, иако су током ра-та исте те мониторске послуге сејалесмрт по српској земљи убијајући неза-штићен народ по Београду и Шапцу.
Укрцане посаде радиле су наприпремема и оспособљавању бродо-ва за оперативну употребу. Након двенедеље од првих пробних пловидбиобављен је дефиле свих расположи-вих пловних јединица Дунавске фло-тиле, која је организацијски била пот-чињена Одељењу за морнарицу Ми -ни старства војног и морнарице. Пре-
1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .
Р Е Ч Н А Ф Л О Т И Л А
6
ЛАЂА „СРБИЈА”„Србија” је имала депласман од 50 тона, а бројала је сталну посаду од 12
чланова, састављену од капетана и лађара са Саве и Дунава. Брод је поноснопловио под српском тробојком на пловним рутама дуж Крфа, а највећи испитположио је испловивши за српском војском за Солун 12. маја 1916. са 19 чла-нова посаде. Након шест дана пловидбе кроз навигацијски тешко подручјеКоринтског канала и савладавши опасности које су претиле у Егејском мору,„Србија” је упловила у солунски луку, а Бродарска команда постала је позна-та и призната у савезничким поморским круговима.
Брод „Србија“ у луци у Солуну
ма свему што је тада приказано, нијебило сумње да је Дунавска флотилабила спремна да се употреби у зашти-ти интереса новостворене КраљевинеСрба, Хрвата и Словенаца и савезни-ка у Будимпештанској кризи и на де-маркационој линији код Баје.
Указом краља Александра ПрвогКарађорђевића за славу Морнарицеодређен је Свети Апостол и Јеванђели-ста Свети Лука, у знак сећања на 31.октобар 1918. године, када се на ау-строугарском монитору „Бодрог“, за-робљеном на Дунаву код Вишњице уоперацијама ослобађања Београда, за-вијорила победничка српска застава.Речна флотила је, по први пут славу исвога свеца заштитника, свечано и удуху свога времена, прославила 1922.године у Новом Саду. На дан славе гру-па бродова упутила би се у одређенулуку на пловном путу да би прославилипразник са мештанима, док је почаснаморнаричка чета, састављена од најбо-љих морнара Речне флотиле, на СветогЛуку преузела стражу од Краљеве гар-де и стражарила код Двора.
7
В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А
Преглед и основни подаци о речним мониторима 1. јануар 1923. године
ПРЕИМЕНОВАЊАБродовима Дунавске флотиле које је Краљевина СХС добила мировним
уговором убрзо су дата имена југословенских река. Тако су монитори „Енс”,„Темеш”, „Кереш” и „Бодрог” постали „Драва”, „Дрина”, „Морава” и „Сава”,док је бивши монитор „Сава” добио име „Соча”, а дотадашњи монитор„Босна” преименован је у „Вардар”. Преименовани су и патролни чамци:„Барш” у „Неретву” и „Велс” у „Брегалницу”.
Када је према мировном уговору извршена коначна расподела монито-ра, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца додељени су речни монитори: „Са-ва”, „Драва”, „Вардар” и „Морава”. Речна флотила Краљевске морнарицеуспела је да опреми у бази у Новом Саду додељене бродове: четири монито-ра и два патролна чамца, док су остали предати Међународној комисији 15.новембра 1920. године.
Речни монитор „Соча“
Окосницу Речне флотиле Кра-љевске морнарице чинили су речнимонитори, а поред њих јединица јерасполагала још патролним чамцимаи помоћним бродовима.
Намена и опште карактеристике развоја
Команда Речне флотиле налази-ла се у Новом Саду и била је одговор-на за употребу снага Морнарице на ре-кама. Основна намена Речне флотилебила је спречавање продора неприја-теља дуж унутрашњих пловних путева.Јединица је за запречавање речних то-кова обучавала и увежбавала посадепловних објеката у задацима полагањаминских и других препрека. Речниммониторима додељени су задаци за-штите минских препрека, као и садеј-ства и пружања подршке јединицамакопнене војске у извођењу операција.
По формацији, Речну флотилу чи-нили су: Штаб, База, пловне јединицеи морнарички одреди на језерима. Уку-пан расположиви персонал бројао је770 припадника. Окосницу јединицечинила је Дивизија монитора, саста-вљена од четири монитора и команд-ног брода „Цер”, поред којих је распо-лагала јахтом „Драгор”, краљевскимбродовима „Цер”, „Шабац”, „Сисак”,речним реморкерима „Мостар”, „Лов-ћен” и „Велебит” и ведетама „Грани-чар” и „Стражар”. Минерски одредбио је састављен од помоћних бродо-ва: реморкера и пениша за полагањемина и пописних бродова.
За реализацију тактичких илиоперативних задатака јединице Речнефлотиле образовале би посебнесаставе: дивизију, минерски одред,тренове и групе, а постојала је могућ-ност ојачавања деловима поморскогваздухопловства. Групе су се састоја-ле од две-три пловне јединице, док судивизију чинили три или више бродо-ва или пловних јединица под заједнич-ком командом.
У периоду између два светска ра-та општа карактеристика била је не-прекидни недостатак материјалногосигурања. Речна флотила била јенаоружана са 202 лутајуће мине М/15аустроугарског порекла и 200 речнихмина ознаке Р/35, ускладиштених у
Сремскoj Каменици. Основни пробле-ми огледали су се у томе што нису по-стојале снаге за заштиту положенихминских препрека, а каснило се и умодернизацији и опремању савреме-нијим артиљеријским бродским нао-ружањем, првенствено за борбу про-тив нисколетећих ваздухоплова. Бро-дови су били наоружани оруђима пре-тежно из периода Првог светског ра-та, застарелим и недовољним да одго-воре на прави начин изазовима надо-лазећег оружаног сукоба који ће зау-век променити свет.
У Априлском ратуМесто и улога Речне флотиле у
рату били су одређени елаборатом зазатварање границе, према којем јејединица била активирана у потпуно-сти и дислоцирана на рекама Дунавуи Тиси и Охридском и Преспанскомјезеру. Почетни оперативни задациРечне флотиле били су: садејство сајединицама Копнене војске, запреча-вање река с циљем онемогућавањадејства и продора непријатељскихјединица водним токовима, заштитасопственог и спречавање непријатељ-ског саобраћаја на рекама.
Командно место и штаб били суукрцани на командни брод „Цер”,који се налазио у рејону Вуковара.Дунавској дивизији били су придода-ти: група монитора „Вардар” и „Сава”у Дубовцу и Четврта минерско-бара-жна група у Смедереву. За подршкуОсијечкој дивизији били су одређени:
„Драва” и Прва минерско-баражнагрупа у Бездану. На реци Тиси нала-зили су се и садејствовали са Поти-ском дивизијом: „Морава” у СтаројКањижи, Друга минерско-баражнагрупа у Сенти и Трећа минерско-бара-жна група у Тителу. Команда сектораЂердап била је додељена Тимочкојдивизији, а налазила се у Текији иДоњем Милановцу. Морнаричкиодред на Охридском и одељење уАсаматима на Преспанском језеруоперативно су били потчињени Дру-гој армијској области. Брод „Драгор”налазио се у Шапцу и био је подкомандом Морнарице чији је целоку-пан персонал јахтом пребазиран изЗемуна ради поседања командногместа у селу Мајур, крај Шапца.
Због огромног значаја Дунава, упрвој фази агресије 6. априла 1941. удва часа после поноћи нападнут јеСипски канал, којим је, пет сати презваничне објаве рата, и отпочела рат-на операција Сила Осовине на Краље-вину Југославију. Слабо наоружана инедовољно материјално обезбеђенаодбрана Сипског канала пружила јеотпор у границама својих могућностии часно изгинула у одбрани границе.
Сви ратни бродови заузели сусвоје положаје на рекама према по чет -ном операцијском плану и били спрем-ни да изврше своје ратне задатке, алије због издаје и прекинутих веза изо-стало садејство са јединицама на коп-ну. Као општи закључак остаје чиње-ница да је Речна флотила почеткомДругог светског рата оправдала своје
1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .
Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А
8
КРАЉЕВСКИ БРОДБрод Његовог величанства „Драгор” изграђен је 1927. године, а указом краља Алек-
сандра Првог Карађорђевића од 23. новембра 1928. брод је уведен у флотну листу Кра-љевске морнарице и стављен под команду Речне флотиле.
Његовог Величанства брод „Драгор“
постојање, наменски задаци изврше-ни су у границама које је створенаситуација дозвољавала, а ниједан рат-ни брод на Дунаву није заробљен.
Речна флотила пружила је знача-јан отпор фашистичким освајачиматоком одбране земље са реке у крат-котрајном Априлском рату, који јеизнедрио ратне хероје јединице. Зау-век ће остати упамћена подвижничкаборба за слободу и част отаџбинехеројске посаде краљевског брода„Драва”. Остаће то светионик јуна-штва и патриотизма и путоказ буду-ћим нараштајима.
Херојство посаде краљевског брода„Драва”
„Драва се не предаје непријате-љу”, непрестано је емитована порукаиз радио-кабине краљевског брода„Драва”, по пријему издајничког теле-грама. Посада монитора „Драва”, сасвојим командантом поручником бој-ног брода прве класе АлександромБерићем на челу била је одлучна да, уборби до последњег, испуни завет даброд неће предати у руке непријате-љу. Верни положеној заклетви, поло-жили су животе на олтар отаџбине ипркосећи непријатељу нанели му осет -не губитке.
„Драва” је започела борбена деј-ства у 9 часова 6. априла, и изводилаих све до 8 часова 12. априла 1941.године. Водећи артиљеријске бојевепротив авиона омогућила је неомета-но пребацивања копнених јединица удодељеном рејону, док је запречномватром бродских топова одбила на -пад непријатељских речних снага.
Бомбардујући аеродром у близи-ни границе код Мохача, 11. априла1941, „Драва” је успела да зауставиполетања непријатељских ваздухо-плова, али је, због успешности акци-је, постала приоритетни циљ за не -мачку авијацију. У зору, 12. априла1941, извиђачки авиони приметили супркосни југословенски монитор у низ-водној пловидби Дунавом, током пре-базирања за Нови Сад. Четири групеод по три немачка авиона типа Јун-керс Ју-87 „штука” у пратњи неколиколоваца на пале су брод код Челарева.
У неравноправној борби „Драва” јеураганском ватром одговарала на на -сртаје из ваздуха, Обрушавајући севертикално „штуке” су испушталесвој смртоносни товар уз кишу ми -траљеских метака. Застрашујуће екс-плозије авио-бомби ређале су се првооко брода, а затим и по палуби.
Иако је снажна противавионскаватра проредила налете авиона, поги-бијом многих артиљераца постепеноје јењавала, а од дејстава бомбидошло је до продора воде у машинскипростор, што је зауставило рад мото-ра и онемогућило даље кретање бро-да. Тридесет минута трајала је беспо-штедна борба. Посада није напушта-ла свој оштећени брод, већ се повла-чила према тада још непотопљеномпрамцу, све док командант није наре-дио његово напуштање.
Тачно у 8 часова 12. априла 1941.исписана је последња реченица убродском дневнику, након чега јемонитор „Драва” потонуо на 1.287.пловном километру реке Дунав.Командант Берић поступио је по непи-саном поморском правилу „да капетантоне са својим бродом”, остао је наброду до последњег тренутка, није ганапустио већ је заједно са њим оти-шао на дно реке, поделивши такохеројску судбину брода и његовејуначке посаде. На броду је уз коман-данта погинуло 75 његових сабораца,чланова посаде и укрцаних лица.
У изјавама о голготи преживеличланови посаде сведочили су о херој-
ству свога команданта: „Гледамо пре-ма ‘Драви‘ и на њој стоји командантБе рић, а наша се застава вијори.Одлучио је да сконча са својим прко-сним бродом. Последње шта смовидели био је командант Берић какопоздравља ратну заставу. Био је товелики, племенити, храбар, строг алипоштен човек, командант и ратник”.
„Драва” је током седмодневногучешћа у Другом светском рату обо-рила десет и оштетила 12 неприја-тељских авиона, не рачунајући непо-тврђене резултате бомбардовањамохачког аеродрома и два мађарскапатролна брода.
Речна флотила Народноослободилачкевојске Југославије
Краљевина Југославија је капитули-рала 17. априла 1941. и распустила сво-ју војску након само десет дана од изби-јања рата. После слома државе фаши-стички окупатор поделио ју је демарка-ционом линијом на две окупационезоне: немачку и италијанску, али сенарод и део његове војске није предао.
Речна ратна флотила Народноо-слободилачке Војске Југославије ство-рена је у тешкој и дуготрајној борби.Пут до њеног формирања започео јепојавом првих партизанских речнихпревозника код Нештина и Крчедина,преко стварања Поморске чете, пасве до Команде Речне пловидбе, изкоје је израсла јака јединица ратнеморнарице.
Од почетка устанка диверзант-ским акцијама отежан је или онемогу-ћен друмски саобраћај, што је примо-рало Немце да све више користе рекеза превоз, па су на Дунаву и Савиангажовали јаке снаге да би се обез-бедили од партизанских напада. Какоје ратовање око река с временомпостајало све сложеније указала сепотреба за формирањем посебне пар-тизанске јединице која ће дејствова-ти на рекама.
Наредбом Главног штаба Народ-ноослободилачке војске и партизан-ских одреда Војводине од 11. септем-бра 1944. формирана је Поморска(Морнаричка) чета у саставу Пратећебригаде. Састав Морнаричке чете
9
В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А
Поручник бојног брода прве класеАлександар Берић - командантКраљевског брода „Драва“
чинили су Чета за везу Главног шта-ба, посада брода „Загреб” и борцикоји су пре рата служили војни рок уратној морнарици.
Главнина чете налазила се на Тес -тери, изнад Черевића, са задатком данапада непријатељски речни саобраћајна Дунаву, а други део, са по једнимводом у Нештину и Крчедину, имао језадатак да обавља превожења на Дуна-ву. По утврђеној тактици, чета је у рејоннапада долазила ноћу, а после напада
Почетком 1945. године, када јевелики део земље био слободан, омо-гућена је и пловидба рекама, али сувелику претњу представљале положе-не мине и бродовима је често прети-ла опасност од наиласка на то опаснооружје. Речне мине однеле су многоживота на рекама током и после Дру-гог светског рата. Разминирање плов-них путева био је најтежи задатак запротивминере Речне ратне флотиле,а борбу су водили противминскимсредствима којима се тада располага-ло и у садејству са Дунавском флоти-лом Совјетског Савеза. У рекама сеналазило око 1.300 положених мина,стога су од расположивих пловнихобјеката убрзано формиране једини-це речних миноловаца.
Речна ратна флотилапослератне Југославије
Команда Речне пловидбе постоја-ла је до 4. јуна 1945, а када је потпуноугашена од ње је проистекла КомандаРечне флотиле са базама у Новом Саду,Славонском Броду и Кладову. Јединицаје бројала 970 људи и била опремљенаса 24 пловна објекта и то: десет мотор-них, девет патролних и пет јуришнихчамаца уз пловећу радионицу Док-1.
Формацијом од 6. фебруара 1946.јединица је променила име у Речна рат-
на флотила, која је била оперативнопотчињена Команди Југословенске рат-не морнарице. До 19. септембра 1946.формирани су: Дивизион миноловаца иДивизион стражарских чамаца, а Штаби све приштапске јединице пресељенесу из Земуна у Нови Сад. Дивизионминоловаца располагао је са 14 бродо-ва, са ознакама РТШ, док је Дивизионстражарских чамаца бројао пет веде-та: „П-6”, „П-7”, „П-9”, „П-11” и „П-12”.
Због непрекидног развоја иопремања новим техничким сред-ствима, реконструисаним или текизграђеним пловним објектима честоје мењана организација јединице.Формацијски назив Друга Речна рат-на флотила јединица је добила 1952.године, када је већи део јединице пре-мештен за Шабац, у коме је боравиланаредних пет година.
По извршеним променама 1957.године, Команда Речне ратне флотилевраћена је, са својим организацијскимјединицама и установама, поново усвоје старо седиште у Нови Сад. Једи-ницу су тада чинили: речни монитор„Сава”, речна јахта „Крајина”, Одредречних оклопних чамаца, Одред реч-них патролних чамаца, Одред речнихминоловаца, Одред речних помоћнихбродова, Одред десантних бродова,Одред речних распремљених бродо-ва, Језерски гранични одред, 362.складиште ратних резерви, 225. мор-наричко-техничко складиште, Лучка
1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .
Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А
10
МОРНАРИЧКА ЧЕТАПрву акцију спречавања про-
ласка непријатељских пловила саратним материјалом Поморска(Морнаричка) чета, формирана 11.септембра 1944, у саставу Прате-ће бригаде, извела је 22. септем-бра 1944. код Корушке. За вишеод два месеца постојања чета јеизвела дванаест напада на непри-јатељски саобраћај на Дунаву итом приликом уништила пет, а лак-ше оштетила 43 непријатељскапловна објекта. Истовремено,пре везла је преко Дунава 220.000људи, две хиљаде топова разнихкалибара, три хиљаде камиона и натоне разног материјала. Чета једеловање завршила 20. новембра1944, када је ушла у састав Мор-наричке базе у Новом Саду.
није се дуже задржавала на обали. Глав-но наоружање био јој је топ донесен заброда „Загреб”. По потреби, чети је уакцијама додељиван противтенковскитоп и противоклопне пушке из састава11. војвођанске бригаде.
Команда Речне пловидбе, начијем се челу налазио потпуковникЈурај Боначи, задејствована је 2.новембра 1944. у ослобођеном Бео-граду. Бродови под Командом Речнепловидбе, касније Командом Речнефлотиле, у току операција ослобође-ња земље преко Дунава, Саве, Дравеи Дрине превезли су око 670.000 југо-словенских и совјетских војника,9.500 моторних возила и тенкова,8.900 кола, 15.000 коња, 4.800 грластоке и 70.000 тона разног ратногматеријала.
Дефиле команде Речне ратне флотиле 1945. године
интендатура и Морнаричко-техничкарадионица, распоређене у три града:Новом Саду, Београду и Шапцу.
У експлоатацији Речне ратнефлотиле током 1961. године налазилосе 75 пловних објеката: речни мони-тор „Сава”, речни помоћни брод „Ко -зара”, брод станица за демагнетиза-цију РПФ-33, речни патролни чамацтип 111, баркаса моторна, четири реч-на оклопна чамца, двадесет и четириречна миноловца типа 301, четириречна десантна сплава тип 501, петречних тенконосаца тип 401, две реч-не јахте „Крајина” и „Шумадинка”, дваречна брода радионице, два речнареморкера мала, петнаест моторнихчамаца и дванаест осталих помоћнихбродова. У саставу јединице од 1960.године налазила се Чета за подводнозапречавање, која је првобитно биланамењена искључиво за извођењелаких бродских ра дова при редовноми ванредном доковању брода, а одкоје је касније формирана прва само-стална речна ронилачка јединица подназивом Вод речних подводних дивер-заната.
Све до 1962. године Речна ратнафлотила налазила се у саставу Ратнеморнарице, када је изашла из свогвида и препотчињена Првој армији.Тада су из употребе повучене офан-зивне јединице, а остале су само снагеза противминска дејства и превоже-ње, што је довело до смањења бројногстања пловних објеката. Након орга-низацијских промена спроведених1971. године Команда Речне ратнефлотиле укрцана је на командни брод„Козару”, дивизион речних минолова-ца преформиран је у два самосталнаодреда, формиран је Одред помоћнихбродова, док су рониоци офанзивне идефанзивне намене организовани у 93.речни центар.
Развојем бродова противминскеспецијалности, током 1981. године,поново је формиран Дивизион речнихминоловаца, састављен од три одре-да: Први одред су чинили бродовитипа „Нештин”, Други одред био јесастављен од шест реконструисанихминоловаца (319, 320, 321, 322, 323 и324), а Трећи одред чинили су мино-ловци 307, 308, 310, 314, 317 и 318.
На свим вежбама које је Речна рат-на флотила изводила у хладноратов-
ском периоду указивано је на потребуза постојањем пловних јединица са сна-жнијом бродском ватреном подршком.Иницијатива за изградњу речног арти-љеријског брода покренута је 1983.године, али је реализација изостала,што ће се показати као велики недоста-так у будућој употреби јединице.
Стварањем Савезне РепубликеЈугославије и извршеним променама уВојсци Југославије дошло је до реорга-низације Речне ратне флотиле и повла-чења из употребе одређених застаре-
Основни задаци Речне ратнефлотиле огледали су се у обезбеђењувластитог речног саобраћаја, извође-њу противминске одбране и запреча-вању река, превожењу јединица иопреме, диверзантских и противди-верзантских дејстава и подршци једи-ницама копнене војске које борбенадејства изводе на води и захвату вод-них путева. Поред ових задатака једи-ница је у миру извршавала задаткеобезбеђења државне границе на гра-ничним рекама и обуку структура ван
11
В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А
лих бродова. Иако ограничених могућ-ности у тешкој економској ситуацији уземљи, јединица је оправдала место усистему одбране, а 1996. године изгра-ђен је и поринут модернизовани мино-ловац РМЛ тип 341.
Место, улога и задацина крају века
Током послератних деценија ме -сто, намена и задаци Речне ратне фло-тиле остали су непромењени. Као здру-жена тактичка јединица намењена је заизвођење борбених и неборбених деј-става на унутрашњим пловним путеви-ма, у садејству са јединицама Копненевојске, Ратног ваздухопловства и про-тив ваздухопловне одбра не које дејс -твују у захвату водних путева.
оружаних снага за извођење намен-ских задатака на и у захвату пловнихпутева.
Величина и структура Речне рат-не флотиле била је конципирана узависности од војногеографског по ло-жаја, стратегијског и оперативног зна-чаја унутрашњих пловних путева, нао-ружања јединица копнене војске и уло-ге других фактора у одбрани земље,као и економских могућности земље,снага и намера потен цијалног против-ника, хидрографских и хидролошкихуслова речног војишта.
Као носилац противминскеодбране на унутрашњим пловнимпутевима, јединица је у извршавањунаменских задатака ангажовала снагеслужбе минског осматрања и јављања,лаке минске рониоце, речне минолов-це и пописне бродове. Основна снага
Речни миноловци у новосадском зимовнику
противминских дејстава били су бро-дови – речни миноловци.
Могућност запречавања нијебила велика, јер је капацитет крцањамина био ограничен, а због мале брзи-не полагања није било могуће два путау току дана крцати и полагати мине.Своју улогу у запречавању дела уну-трашњих пловних путева Речна ратнафлотила вршила је помоћу сидренихконтактних мина, неконтактних, на днулежећих и плутајућих мина, а у одређе-ној ситуацији, потапањем плов них
би се комбиновала са другим борбе-ним дејствима, чиме се маскирао пра-ви циљ напада и постизање успеха. Поузору на 82. поморски центар Ратнеморнарице, 93. речни центар развио јеофанзивну компоненту коју су чинилиречни диверзанти.
Сукоби на просторима бившеСФРЈ и грађански рат указали су нанеприпремљеност снага Речне ратнефлотиле за ангажовање у таквој врстисукоба, првенствено због непостојањаадекватних офанзивних снага. Недо-
статак офанзивне компоненте компен-зован је додатним напрезањима по -стојећих јединица и њиховом ненамен-ском употребом, уз сав ризик који је изтога произилазио.
Неопходност постојања јаке про-тивминске компоненте на воднимпутевима потврђена је током грађан-ског рата у Југославији. Доказ томе јеуништење плутајуће речне мине којусу, 1992. године, положиле и усмерилека мостовима у Новом Саду, хрватскепаравојне формације. Пловне борбенегрупе штитиле су мостове од Безданадо Бачке Паланке и први пут је дошлодо употребе бродова као ватренихтачака са воде. Јединица је током кри-зног периода и све време трајања ору-жаних сукоба са успехом одржала опе-ративни режим пловидбе на унутра-шњим пловним путевима.
Борбена искуства и догађаји изпериода деведесетих година XX векана унутрашњим пловним путевимапоказали су сав безбедносни ризикизазван претњама тероризмом на вод-ним путевима. Борба против таквогвида асиметричног ратовања посталаје један од највећих изазова за једини-це Речне ратне флотиле пред крајмиленијума.
Агресију НАТО-а 1999. годинеРечна ратна флотила дочекала јеспремна, а у непосредним припремамаизведена је правовремена дисперзијасредстава ратне технике и покретних
1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .
Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А
12
објеката ради успоравања, отежавањаили потпуног спречавања продоранепријатељских снага у унутрашњеводе.
Речна ратна флотила служила језа уздужна и попречна превожењаљудства, борбене и неборбене техни-ке и материјалних средстава. Прево-жењем покретних ствари омогућаваосе маневар снагама одбране и бржесавладавање водених препрека унападним и одбрамбеним операција-ма. Превожење теже технике могли суда реализују само речни тенконосциОдреда десантних бродова и то самона уређеним местима прелаза.
Диверзантска дејства предста-вљала су важан облик борбених дејста-ва Речне ратне флотиле. Добро плани-рана, организована и усмерена, узвисок степен изненађења, најчешће
Обука речних ронилаца у зимским условима
Поринуће РМЛ-341 „Нови Сад“ 6. јуна 1996. године
ствари. У јединици су биле задејство-ване пловне борбене групе, које супрема раније утврђеним плановимаупотребе упућене на маскирне везовена рекама Дунаву, Тиси и Сави. Основ-ни задатак борбених група био је да сеадекватним радњама и поступцимасачува људство и борбена техника узпредузимање мера противваздухо-пловне заштите и у складу са борбе-ним могућностима дејствује по снага-ма агресора.
Пловни састав, који је био разме-штен у рејону Новог Сада, дејствоваоје по непријатељским циљевима уваздушном простору самостално или усадејству са јединицама противвазду-шне одбране. Током априла 1999.године, пловне борбене групе успелесу да оборе неколико агресорскихкрстарећих ракетних пројектила узахвату пловног пута реке Дунав, кодБеочина и Ветерника и обронцимаФрушке горе.
У јеку ратних дејстава поновиласе историја и јединица је увећала својуфлоту бродова, слично као и токомПрвог светског рата, када су у бродо-градилишту на Чукарици грађени рат-ни бродови и стваране речне снаге.Речни миноловац типа 341 „Нови Сад”,најсавременији речни ратни брод, уве-ден је 30. априла 1999. у оперативнуупотребу у састав Одреда речнихминоловаца.
Коначни повратак и дезангажова-ње свих пловних јединица Речне ратнефлотиле у мирнодопске локације извр-шени су 21. јуна 1999, уз позитиванизвештај да у току агресије земаљаНАТО-а на Савезну Републику Југосла-вију није било људских нити материјал-них губитака.
Део Копнене војскеПрема последњој организациј-
ској промени из 2008. године Речнафлотила je јединица ранга бригаде усаставу Копнене војске и чине јеКоманда, два речна одреда, два пон-тонирска батаљона, командна чета ичета за логистику. Команда и већи деојединица Речне флотиле налази се уНовом Саду, остале базирају у гарни-зону Београд и Шабац.
Речна флотила је тактичка једи-ница Копнене војске намењена за
извођење борбених и неборбенихактивности, покрета и других акцијана и у захвату река, пловних канала ијезера, самостално и у садејству садругим снагама одбране. Преформи-рање јединице у ранг бригаде извр-шено је 2. октобра 2008, а састав Реч-не флотиле ојачан је понтонирскимјединицама: Првим и Другим понто-
ње у спасавању људи, материјалнихдобара и пружању помоћи у случајуелементарних непогода или другихтехничко-технолошких опасности инесрећа на и у захвату водних путева.
У Речној флотили нарочита па-жња поклоњена је неговању традици-ја и чувању успомена на све периодеиз историје, од настанка првих сред-
13
В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А
нирским батаљоном, стационираниму Шапцу и Новом Саду.
И по новој формацији окосницуРечне флотиле чине речне јединицеорганизоване у два речна одреда.Први речни одред задејствован је уНовом Саду од вишенаменских и де-сантних бродова, док је Други речниодред са базом на сидришту „Ушће”формиран од групе патролних бродо-ва и брода посебне намене „Козара”.
Јединица располаже снагама којесвоје задатке извршавају на и у захва-ту унутрашњих пловних путева, штоомогућава ефикасно извршавањеобавеза, посебно у оквиру помоћистановништву у супротстављању при-родним и технолошким катастрофа-ма. Организација по којој су обједи-њене речне, амфибијске и понтонир-ске јединице омогућава брзо реагова-
њовековних речних ратних флотила,њиховог развоја на нашим простори-ма, па све до данашњих дана.
Као саставни део Копнене вој-ске, Речна флотила од 2008. године6. август прославља као Дан Речнефлотиле и рода речних јединица Вој-ске Србије, у спомен на датум када је1915. у београдском бродоградили-шту на Чукарици поринут ратни брод„Јадар”.
За припаднике Речне флотилеважан је још један датум. Посебноместо у обележавању годишњицазначајних догађаја и датума из исто-ријата Речне флотиле има и 12. априлкоји се обележава у славу и част ко-манданта и посаде речног монитора„Драва”. Испловљавањем пловног са-става и полагањем венца са бродована 1.287. пловном километру реке Ду-
Учешће на трилатералној вежби „Дунавска стража 2007“
нав одају се почасти страдалим херо-јима са „Драве”.
Од 2015. године у склопу про сла -ве јубиларне стогодишњице посто ја -ња Речне флотиле на гробу поручникабојног брода прве класе АлександраБерића у Белегишу и новосадској ка -сар ни, која носи његово славно име,постављен је споменик и биста јунакаАприлског рата.
Спомен-соба Речне флотиле све-док је чињенице да припадници једи-нице чувају успомену на своју про-шлост и негују традицију бродарстваи поморства у Војсци Србије. Просто-рија је уређена и представља унутра-шњост брода, а великим бројем екс-поната представљена је верна слика ибогата историја речног бродарства ибродараца на нашим просторима, хро-нолошки су по периодима постављенефотографије, факсимили, документа итекстови каширани на паноу, натписиписани литосетом, макете бродова,униформе и трофејна оружја.
На међународној сцени
Интензивирањем међународневојне сарадње у региону од 2004. годи-не отпочело се са одржавањем вежбиса оружаних снагама земаља из окру-жења, а ради заједничког деловања,који је предуслов одрживог концептаколективне безбедности и борбе про-тив тероризма. Заједничким радом на
најбољи начин у пракси су се провери-ле могућности и спремност да се удру-женим дејствима одговори на савре-мене изазове и претње безбедности.
„Плави пут 2004” (Blue Road2004) je прва међународна вежба укојој су учествовале снаге из саставаРечне флотиле и оружаних снага Ре-публике Румуније. Вежба је одржана31. маја 2004. на Ђердапу на тему„Ослобађање талаца са отетог бро-да” и била је усмерена ка заједнич-ком одговору у одбрани од терори-зма, као потенцијалног облика аси-метричног ратовања.
Трилатерална вежба Србије,Бугарске и Румуније, под називом„Дунавска стража 2007” (Danu be guard2007), одржана је 27. јуна 2007. на тро-међи државних граница земаља уче-
сница, на реци Дунав код ушћа Тимо-ка. Основни циљ вежбе био је повези-вање деловања војних и цивилнихструктура на припреми и оспособља-вању националних система за упра-вљање кризама и спречавање њиховогширења.
Прва трилатерална вежба „Тиса2009” у организацији Речне флотилеодржана је од 12. до 14. маја 2009, нареци Тиси у Тителу – „Помоћ цивил-ном становништву у катастрофамаизазваним поплавама у захвату рекаТиса и Тамиш”.
У Шапцу, на реци Сави, од 12. до14. јуна 2012, организована је међуна-родне вежбе помоћи цивилним вла-стима у случају поплава – „Tиса 2012”.
1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .
Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А
14
Тада је потврђен стечен ниво интеро-перабилности јединица за успешнонаступање у мисијама и задацима по-моћи цивилном становништву прили-ком природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа.
Извођењем заједничких артиље-ријских гађања бродским наоружа-њем, остварена је и сарадња речнихјединица Војске Србије и РепубликеМађарске. Први пут у историји реч-них јединица српске и мађарске вој-ске одржан је овакав тип увежбава-ња. Заједничка гађања бродскомартиљеријом по циљевима на копну иводи, под називом „Гвездени мачак2011” (Iron cat 2011), реализована суна артиљеријском полигону на рециТиси надомак Титела од 5. до 14. сеп-тембра 2011. године.
Трилатерална вежба „Тиса 2012“
Понтонски мост на Лиму код Бродарева
Речна флотила данасРечне, понтонирске и амфибијске
јединице Речне флотиле од првог данапреформирања изводиле су број неприпреме и увежбавања актив ности изнаменских задатака. Мобилност и ат-рактивност определили су јединицу зачест приказ оперативних способностиза стране војне представнике и делега-ције приликом званичних посета Вој-сци Србије.
Стечена знања из треће мисијепримењена су у децембру 2010. годи-не на задатку санирања последица иза-званих изливањем реке Лим на угроже-ном подручју у општини Пријепоље, ка-да је у непосредној близини оштећеногмоста у насељу Бродарево постављенпонтонски мост и успостављен безбе-дан прелазак преко реке за мештанеодсечених јадовничких села.
Оперативна способност јединицепроверена је практично у реалној ситу-ацији током фебруара 2012. године назадацима помоћи становништву у от-клањању последица изазваних елеман-тарном непогодом, на рашчишћавањупутева од снежних наноса у општина-ма Мали Зворник, Коцељева, Шабац иЉубовија. У склопу припрема заодбрану од претњи изазваних крета-њем леда на водним токовима Речнафлотила успешно је извела показнувежба „Лед 2012”, на тему „Ру ше њеледа минирањем”.
Команда и јединице Речне флоти-ле учествовале су на вежби „Река2012”, одржаној 25. октобра 2012. уорганизацији Генералштаба ВојскеСрбије, на приказу извршења задатакаподршке цивилним властима у супрот-стављању невојним претњама безбед-ности. Речне и понтонирске јединицеупотребљене су приликом извођењасеквенци евакуације и спасавања ста-новништва и покретних материјалнихдобара на води.
Стечена искуства и увежбаност зазадатке помоћи цивилним властима у
случају природних непогода показалису се драгоценим током ангажовања уодбрани од поплава изазваних излива-њем река из својих корита у мају 2014.године. На задацима спасавања и ева-куације угроженог становништва спа-сени су многи животи угрожених упоплављеним градовима и насељима.Припадници Речне флотиле нашли сусе на свим критичним местима широмМачванског, Колубарског и Моравич-ког округа у одбрани од водене стихи-је, док је искуство из Бродарева допри-нело брзом постављању и одржавању
15
В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А
Пријем војне заставе Речне флотиле2. октобра 2008. године
Рубни поздрав са брода РСРБ-36 „Шабац“
Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А
понтонског моста преко реке Јадар кодлозничког места Драгинац.
Једна од највећих и најзначајни-јих вежби Речне флотиле јесте тактич-ка вежба с бојевим гађањем „Плавиодговор 2014 – Ватрена подршка сна-га Копнене војске на и у захвату уну-трашњих пловних путева и формира-ње десантног и скелског места прела-ска”. На вежби су проверене стан-дардне оперативне процедуре и так-тика употребе јединице у извођењуречног десанта и извршењу артиље-ријских гађања бродским топовима нареци Тиси.
Интензивирањем сарадње Речнефлотиле са многим организацијама,установама и друштвима додатно јеутицало на подизање угледа јединицеу јавности и истицања њеног значајаза систем одбране. Акција „Отворенидан” у Речној флотили први пут је одр-жана 15. септембра 2009, када јеновосадску касарну „Александар Бе -рић” посетило више од две хиљадепосетилаца.
У сарадњи са Новим Садом, Речнафлотила дуго година учествује на коме-морацији жртвама Новосадске рације1942. Званична делегација Речне фло-тиле полаже са брода венац у Дунав усећање на невине жртве које су мађар-ске окупационе фашистичке властиубиле или живе гурнуле под лед у зиму1942. године.
У Речној флотили војни рок одслу-жиле су бројне класе морнара из свихкрајева земље, а највише са територи-је северне српске покрајине Војводи-
не. Од милоште и морнарским речни-ком касарна у Новом Саду имала је на -димак „Морнарица”, које је преноше-но генерацијама војника на одслужењувојног рока.
Речне, понтонирске и амфибијскејединице Речне флотиле драги су гостиу многим местима дуж унутрашњихпловних путева на рекама Дунаву, Тисии Сави и пловним каналима хидроси-стема „Дунав–Тиса–Дунав”, јер изази-вају велику пажњу својим присуством.
Речна флотила јединствена је увојсци по томе што све своје задаткетежишно обавља на води, под водом иу захвату водних токова, а у јавности јепрепознатљива по специфичним плов-ним објектима и средствима. Први путнакон преформирања у ранг бригаде,јединица је учествовала, 14. фебруара2009, у Новом Саду на показној вежбиу склопу обележавања Дана државно-сти и Дана Војске Србије.
Учествујући на вежби „Сретење2009” била је носилац приказа оспосо-бљености и техничких могућности Вој-ске Србије, јер су снаге и средства Реч-не флотиле употребљене на тежиштувежбе, посебно у приказу секвенцинасилног преласка водене препреке.Демонстриране су могућности и оспо-собљеност за извршење задатака пре-вожења преко реке уз пружање брод-ске ватрене подршке и помоћи цивил-ним органима власти у евакуацији ста-новништва са угроженог подручја.
Припадници Речне флотиле, мар-ширајући на свим обележавањима вој-них празника, проглашавани су једним
од најбољих и најувежбанијих пешадиј-ских ешелона, почев од 2010. године исвечаног дефилеа јединица у Нишу, паредом у Београду, Лесковцу, Крушев-цу, Ужицу и на крају на паради „Коракпобедника”.
У славу палим херојима отаџбине,у Београду, 16. октобра 2014, органи-зована је војна парада поводом обеле-жавања стоте годишњице од почеткаПрвог светског рата и седамдесет го -ди на од ослобођења престонице Бео -града у Другом светском рату. У све-чаном строју, први пут у историји вој-них парада у Србији, наступио је еше-лон пловних објеката Речне флотиле.У пловидби реком Дунав од београд-ског Ушћа до Палате „Србија” поно-сно су дефиловали припадници и бро-дови Речне флотиле, под војном изаставом рода речних јединица.
Поносни на часну историју једи-нице и дичну прошлост земље, опреде-љени за безусловно обнављање и него-вање славних традиција, чување успо-мена и тековина ослободилачких рато-ва Србије, дефиловали су официри,подофицири и војници Речне флотиле.Проносећи војну заставу јединице ирубним поздравом са бродова поздра-вљали су присутне на обалама Дунава иСаве. Традиционални узвик слободе сареке „ура” орио се обалама у знак сећа-ња на славне претходнике и шириоводним токовима чврсто уверење да ћеи у будућности Речна флотила пловитиу част и славу отаџбине Србије и њенеВојске, праведним и сигурним „кора-ком победника”.