Подвале еволуције Подвале еволуције.pdf

^^ II TT AA OO CC UU

l Razlog {to smo u ovoj knjizi i u nizu na{ih drugih djela posebno mjesto posvetili po-

razu teorije evolucije je ~injenica da ova teorija predstavlja osnovu svih antivjerskih

filozofija. Darvinizam, koji negira stvaranje, a samim time i Boga, bio je razlogom {to

su mnogi ljudi izgubili vjeru u Boga ili {to su, u najmanju ruku, pali u sumnju. Pre-

ma tome, otkriti da je ova teorija jedna obmana je jedna veoma bitna dunost koju na-

lae iman. Ova zna~ajna zada}a mora doprijeti do svih ljudi. Odre|eni ~itaoci }e biti

u prilici da moda pro~itaju samo jedno na{e djelo koje govori o obmanama vezanim

za ovu teoriju. Zbog toga smo smatrali vanim da u svim na{im knjigama odvojimo

mjesta za ovu temu, pa makar to ponekad bilo samo i u vidu rezimea.

l Drugo pitanje koje se mora naglasiti je vezano za sadraj ovih knjiga. Vjerska pitanja

svih autorovih djela iznose se u svjetlu kuranskih ajeta i pozivaju ljude na u~enje Alla-

hovih ajeta i ivot u skladu sa njihovim naredbama. Sve teme vezane za Allahove ajete

iznose se na na~in koji kod ~itaoca ne ostavlja nikakvu sumnju, niti znak pitanja.

l Blizak, jednostavan i te~an stil koji je prepoznatljiv u na{im djelima osigurava lak{e

shvatanje kod ~italaca svih profila, od sedam do sedamdeset sedam godina. Ovim

efektnim i jednostavnim izraavanjem na{e knjige sasvim zaslueno dobivaju laska-

vi status "knjiga koje se ~itaju u jednom dahu". ^ak i ljudi koji zauzimaju kategori-

~an stav o pitanju odbijanja vjere ostaju pod utiskom ~injenica koje se iznose u na{im

knjigama i apsolutno su u nemogu}nosti da zanije~u istinitost svega toga.

l Ova knjiga kao i ostala autorova djela mogu se ~itati kako pojedina~no tako i u atmos-

feri uzajamne diskusije. Grupa ~italaca koja se eli okoristiti ovom knjigom trebala bi

je ~itati zajedno. Bit }e to neosporno korisno s pozicija me|usobnih izmjena znanja i

iskustava.

l Pored toga, u~estvovati u ~itanju i upoznavanju sa ovim knjigama koje su napisane

samo radi postizanja Boijeg zadovoljstva, tako|er, predstavljaju veliki hizmet. Umi-

je}e dokazivanja i ubje|ivanja je krajnje jaka autorova osobenost koja je uo~ljiva u

svim njegovim knjigama. Iz tog razloga, jedan od najefikasnijih metoda onih koji e-

le objasniti vjeru je stimuliranje drugih na ~itanje knjiga ovog autora.

l Predstavljanje ostalih autorovih djela u zadnjem dijelu ove knjige ima svoje vane raz-

loge. Zahvaljuju}i tome, osoba koja uzme u ruke ovu knjigu vidjet }e da autor ima niz

knjiga koje nose osobenosti koje smo malo~as naveli i otkrit }e kvalitete ove knjige,

koju }ete, nadamo se, ~itati sa velikim zadovoljstvom. Uvjerit }ete se da se nalazite

pred bogatim izvorom podataka o pitanju nesvakida{njih vjerskih i politi~kih tema

kojima }ete se mo}i koristiti.

HARUN YAHYA

PPOODDVVAALLEETTEEOORRIIJJEE

EEVVOOLLUUCCIIJJEE

ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollookkaa ppoozzaaddiinnaa

Sa turskog preveli:

Enver Ibrahimkadi}

i Zlatan P.

Naslov originala:EVRM ALDATMACASI

Evrim Teorisinin k ve Teorinin deolojik Arka Plan

Autor:HHaarruunn YYaahhyyaa

Naslov na bosanskom jeziku:PPOODDVVAALLEE TTEEOORRIIJJEE EEVVOOLLUUCCIIJJEE

ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollookkaa ppoozzaaddiinnaa

Prijevod sa turskog na bosanski:EEnnvveerr IIbbrraahhiimmkkaaddii}} ii ZZllaattaann PP..

Urednik:NNeeddaadd LLaattii}}

Lektor:LLeejjllaa MMaa{{ii}}

Korektor:EEmmiirraa DDaannaannoovvii}}

Design:VVuurraall PPuubblliisshhiinngg

Izdava~:BBoossaann~~iiccaa pprriinntt

Za izdava~a:HHaaddiibb [[ii{{ii}}

[tamparija:SEL OFSET - stanbul

Sarajevo, 2001

ISBN 9958-650-05-3

UUvvoodd:: zzaa{{ttoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee??

BBiittii oosslloobboo||eenn oodd pprreeddrraassuuddaa

KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee

IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee

FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu

BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo

PPoorriijjeekklloo ppttiiccaa ii ssiissaarraa

OObbmmaannlljjiivvee iinntteerrpprreettaacciijjee ffoossiillaa oodd ssttrraannee eevvoolluucciioonniissttaa

FFaallssiiffiikkaattii eevvoolluucciijjee

SScceennaarriioo eevvoolluucciijjee ~~oovvjjeekkaa

MMoolleekkuullaarrnnii }}oorrssookkaakk eevvoolluucciijjee

DDiizzaajjnn ii kkooiinncciiddeenncciijjaa

EEvvoolluucciioonniissttii~~kkee ttvvrrddnnjjee ii ~~iinnjjeenniiccee

TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee:: JJeeddnnaa mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa oobbaavveezzaa

MMeeddiijjii:: ppllooddnnoo ttlloo zzaa eevvoolluucciijjuu

ZZaakklljjuu~~aakk:: eevvoolluucciijjaa jjee jjeeddnnaa oobbmmaannaa

RReeaallnnoosstt ssttvvaarraannjjaa

TTaajjnnaa mmaatteerriijjee

RReellaattiivvnnoosstt vvrreemmeennaa ii rreeaallnnoosstt ssuuddbbiinnee

BBiilljjee{{kkee

66

88

1155

2244

3322

3388

4422

5566

5599

6633

8877

112266

113333

114466

115566

116600

116644

118822

221177

223300

SSAADDRR@@AAJJ::

NNeki od ljudi koji su ~uli za teoriju evolucije ili darvinizam mogupomisliti da se ti koncepti ti~u samo oblasti biologije i da nemajuzna~aja za njihov svakodnevni ivot. To je veoma pogre{no sh-vatanje zato {to, daleko vi{e nego biolo{ki koncept, teorija evolucije pred-

stavlja ~vrstu osnovu jedne nepo{tene filozofije koja ima premo} i uticaj nad

velikim brojem ljudi.

Ta filozofija je mmaatteerriijjaalliizzaamm, ona sadri jedan veliki broj neta~nih ili

vje{ta~kih pogleda o tome za{to i kako smo mi nastali. Materijalizam zago-

vara da ne postoji ni{ta osim materije i da je materija su{tina svega, i organ-

skog i neorganskog. Po{av{i od te premise, ona iisskklljjuu~~uujjee ii ooddbbaaccuujjee ppoossttoo--

jjaannjjee UUzzvvii{{eennoogg TTvvoorrccaa -- BBooggaa. Spu{taju}i sve na razinu materije, ta filozofi-

ja transformira ~ovjeka u jedno bi}e koje obra}a panju samo na materiju i

koji se odbacuje i okre}e od moralnih vrijednosti bilo koje vrste. To je

po~etak velikih nesre}a koje }e zadesiti ~ovjeka.

[teta od materijalizma ne ograni~ava se samo na pojedinca.

Materijalizam nastoji uukkiinnuuttii oossnnoovvnnee vvrriijjeeddnnoossttii nnaa kkoojjiimmaa ppoo~~iivvaajjuu ddrraavvaa

ii ddrruu{{ttvvoo i stvoriti jedno bezdu{no i bezosje}ajno dru{tvo koje obra}a panju

samo na materijalno. S obzirom da ~lanovi takvog dru{tva ne mogu nikada

posjedovati idealisti~ke osobine i predstave kao {to su patriotizam, ljubav

prema blinjima, pravda, odanost, po{tenje, portvovanost i dobar moral,

dru{tvenom poretku osnovanom od takvih pojedinaca su|eno je da bude

razmrskan u kratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od na-

jozbiljnijih prijetnji osnovnim vrijednostima politi~kog i dru{tvenog poretka

jedne nacije. +++

Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome {to on slui kao

oossnnoovvaa aannaarrhhiissttii~~kkiihh ii rraazzddoorrnniihh iiddeeoollooggiijjaa kkoojjee cciilljjaajjuu nnaa ooppssttoojjnnoosstt ddrraavvee ii

nnaarrooddaa. KKoommuunniizzaamm, najistaknutiji od ovih ideologija, prirodan je politi~ki

produkt materijalisti~ke filozofije. Nastoje}i da uni{ti svete pojmove kao {to

UUvvoodd:: zzaattoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee??

su drava i porodica, on predstavlja osnovnu ideologiju svakom obliku sepa-

ratisti~kih akcija usmjerenih protiv unitarne strukture drave.

Teorija evolucije sa~injava takozvanu znanstvenu osnovu za materijal-

izam, od kojeg zavisi komunisti~ka ideologija. Uzimaju}i teoriju evolucije

kao referencu, komunizam nastoji opravdati sebe i predstaviti svoju ideologi-

ju kao zvu~nu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osniva~ komunizma, KKaarrll

MMaarrxx, za Darwinovu knjigu Porijeklo vrsta, koja je postavila temelj teorijeevolucije, napisao slijede}e: Ovo je knjiga koja sadri osnove historije

prirode na{eg gledi{ta.1

Ustvari, materijalisti~ki pogledi svake vrste, sa Marxovim idejama na

~elu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogma

iz XIX stolje}a na kojoj materijalizam opstoji, apsolutno poni{tena zahvalju-

ju}i otkri}ima savremene znanosti. Znanost je pobila i nastavlja pobijati ma-

terijalisti~ke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ni~eg vi{e.

Znanost, tako|er, demonstrira da su sva bi}a produkt kreacije Jednog

Superiornog Bi}a.

Namjera ove knjige je izloiti znanstvene ~injenice koje jasno pobijaju

teoriju evolucije na svim poljima i informirati ljude o prikrivenoj, krajnjoj i

stvarnoj namjeri ove takozvane znanosti koja je, ustvari, samo obmana.

Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da oni

ne}e ni poku{ati odgovoriti, jer su svjesni da }e takav akt, jednostavno, po-

mo}i mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo la.

KKaarrll MMaarrxx jjee jjaassnnoo ssttaa--vviioo ddoo zznnaannjjaa ddaaDDaarrwwiinnoovvaa tteeoorriijjaa oossiigguurraavvaa jjeeddnnoo ~~vvrr--ssttoo ttlloo zzaa mmaatteerriijjaallii--zzaamm,, aa ttiimmee ii zzaa kkoommuu--nniizzaamm.. OOnn jjee kkrroozz ppooss--vveettuu ssvvoogg nnaajjvvee}}eeggddjjeellaa,, DDaass KKaappiittaallaa((KKaappiittaall)),, ttaakkoo||eerr,,iizzrraazziioo ssvvoojjee ssiimmppaattiijjeekkoojjee ggaajjii pprreemmaa DDaarr--

wwiinnuu.. PPookkllaannjjaajjuu}}ii mmuu nnjjeemmaa~~kkoo iizzddaannjjee KKaappiittaallaa,, MMaarrxx jjeennaappiissaaoo:: ""CChhaarrlleessuu DDaarrwwiinnuu oodd KKaarrllaa MMaarrxxaa,, jjeeddnnoogg vvaattrreennoogg oobbooaavvaatteelljjaa..""

VVe}ina ljudi primaju sve {to ~uju od znanstvenika kao apsolutnota~no, ne razmi{ljaju}i o tome da ti isti znanstvenici mogu imatirazne filozofske i ideolo{ke predrasude. ^injenica je da evolu-cionisti pod pla{tom znanosti name}u svoje li~ne predrasude i filozofske

poglede javnosti. Naprimjer, premda su svjesni da slu~ajni doga|aji ne

prouzrukuju ni{ta osim nereda i konfuzije, oni i dalje tvrde da su ovaj ~ude-

san red, plan i dizajn koje primje}ujemo u samom univerzumu i u ivim

bi}ima nastali slu~ajno.

Naprimjer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji neshvatlji-

va harmonija u molekuli proteina, gradivnom bloku ivota i da ne postoji

vjerovatno}a da je to nastalo slu~ajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastao

pod nekim primitivnim zemaljskim uvjetima, slu~ajno, bilionima godina pri-

je. On se ne zaustavlja ovdje; on tako|er, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samo

jedan, ve} da su milioni proteina nastali slu~ajno, a zatim se na neki nev-

jerovatan na~in sjedinili i formirali prvu ivu }eliju. Osim toga, on brani svo-

je gledi{te sa slijepom tvrdoglavo{}u. Taj ~ovjek je znanstvenik - evolu-

cionista."

Da taj isti znanstvenik nai|e na tri cigle poredane jedna na drugu, on

nikad ne bi pretpostavio da su se te cigle slu~ajno na{le na okupu i da su se

zatim slu~ajno poredale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi iznio takvu

tvrdnju bio bi proglaen umno poremeenim.

Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno ocijeniti obi~ne stvari, mogu

u isto vrijeme usvojiti neracionalne stavove kad je u pitanju njihovo vlastito

postojanje?

Nemogu}e je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime znanosti: znanost

zahtijeva uzimanje obje alternative u razmatranje kad god postoje dvije

mogu}nosti podjednako vjerovatne u nekom odre|enom slu~aju. A kad je

vjerovatno}a jedne od te dvije alternative manja, naprimjer iznosi samo 1%,

BBiittii oosslloobbooeenn oodd pprreeddrraassuuddaa

Biti osloboen od predrasuda 9

onda je racionalno i znanstveno smatrati ispravnom alternativu sa 99%

vjerovatno}e.

Mi }emo nastaviti, imaju}i u vidu ovu znanstvenu osnovu. Postoje dva

pogleda koja se mogu izloiti, a koja se odnose na to kako su nastala iva bi}a

na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je iva bi}a stvorio Bog u njihovoj sa-

da{njoj kompleksnoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da je ivot nastao nesvjes-

nim i slu~ajnim koincidencijama. Ovo drugo je ono {to tvrdi teorija evoluci-

je.

Kad pogledamo znanstvene podatke koji se odnose, naprimjer, na

molekularnu biologiju, vidjet }emo da ne postoji nikakva {ansa da je ijedna

iva }elija - ili bilo koji od miliona proteina koji se nalaze u toj }eliji - mogla

nastati slu~ajno kako tvrde evolucionisti. Kao {to }emo ilustrirati u narednim

poglavljima, statistika (ra~unanje vjerovatno}a) potvr|uje ~injenicu da

slu~ajnost nema nikave veze sa nastankom ivih bi}a. Tako da evolu-

cionisti~ki pogled na pojavljivanje ivih bi}a ima nula vjerovatno}u da bude

ispravan.

To zna~i da prvi pogled ima 100% vjerovato}u da je ispravan. To jeste,

da je ivot svjesno nastao. Druk~ije re~eno, ivot je stvoren. Sva iva bi}a

su nastala dizajniranjem Jednog Tvorca, Uzvi{enog u Superiornoj Mo}i,

Mudrosti i Znanju. Ova realnost nije stvar ubje|enja; to je normalan zaklju~ak

do kojeg vode mudrost, logika i znanost.

Pod ovim okolnostima, na{ znanstvenik-evolucionista trebao bi

povu}i svoju tvrdnju i drati se ~injenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko,

pak, u~ini suprotno, onda bi on tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja

rtvuje znanost u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o

pravom znanstveniku.

Ljutnja, tvrdoglavost i predrasude na{eg znanstvenika sve se vi{e

pove}avaju kad god se suo~i sa realno{}u. Ovaj njegov stav moe se objasni-

ti samo jednom rije~u: vjera. Da, to je slijepo sujevjerje, po{to ne postoji dru-

go obja{njenje za njegovo zanemarivanje svih ~injenica ili za doivotno

posve}ivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj ma{ti.

PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE

SSlliijjeeppii mmaatteerriijjaalliizzaamm

Vjera o kojoj govorimo je mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa ffiilloozzooffiijjaa, koja zagovara da je

materija oduvijek postojala i da ne postoji ni{ta drugo osim materije.

Takozvana teorija evolucije je znanstvena osnova za materijalisti~ku filo-

zofiju i ta teorija se slijepo brani kako bi se odrala ta filozofija. Kada znanost

proglasi teoriju evolucije ni{tavnom - a to je upravo ono {to je postignuto na

kraju XX stolje}a - onda se znanost iskrivljuje kako bi se predstavilo teoriju

evolucije kao ispravnu, a time i dalje odravao materijalizam u ivotu.

Nekoliko redaka napisanih od strane jednog od istaknutih biologa-evolu-

cionista Turske, pruaju nam dobar primjer i omogu}avaju nam da vidimo

poreme}eno rasu|ivanje i opreznost u koje nas vodi ova slijepa odanost. Ovaj

znanstvenik, diskutiraju}i vjerovatno}u i mogu}nost slu~ajnog formiranja

Cytochroma-C, koji je jedan od su{tinskih enzima potrebnih za ivot, kae

slijede}e:

Vjerovato}a formiranja jednog Cytochroma-C niza je jednaka nuli. To

jeste, ako ivot zahtijeva jedan ta~no odre|en niz, moe se re}i da on ima

vjerovatno}u koja vjerovatno moe biti realizirana jednom u ~itavom uni-

verzumu. Ina~e bi morali prihvatiti da su neke metafizi~ke snage iznad

na{eg poimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog ni-

je pogodno za ciljeve znanosti. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu

hipotezu.2

Ovaj znanstvenik misli da je znanstvenije prihvatiti vjerovatno}u ko-

ja je ravna nuli nego Kreaciju (Stvaranje). Me|utim, prema zakonima znanos-

ti, ukoliko postoje dva alternativna obja{njenja za neku odre|enu stvar, a da

jedno od njih ima nultu vjerovatno}u, onda je drugo, alternativno

obja{njenje ispravno. Me|utim, ddooggmmaattii~~nnii mmaatteerriijjaalliissttii~~kkii pprriillaazz zzaabbrraannjjuujjee

pprriizznnaannjjee ssuuppeerriioorrnnoogg TTvvoorrccaa. Ova zabrana vodi ovog - i mnoge druge

znanstvenike koji vjeruju u tu materijalisti~ku dogmu - da prihvati tvrdnje ko-

je su apsolutno suprotne razumu.

Ljudi koji im vjeruju i cijene ove znanstvenike, tako|er, postaju za~arani

i zaslijepljeni istom materijalisti~kom ~arolijom i usvajaju istu nerazumnu

psihologiju kada ~itaju njihove knjige i ~lanke.

10

+++Ovo dogmatsko materijalisti~ko gledi{te razlog je za{to su mnoga

istaknuta imena u znanstvenoj zajednici ateisti. Oni koji oslaba|aju sebe od

robovanja toj ~aroliji i razmi{ljaju sa otvorenim srcem ne dvoume se da prih-

vate postojanje Tvorca. Ameri~ki biohemi~ar ddrr.. MMiicchhaaeell JJ.. BBeehhee, jedan od

onih istaknutih znanstvenika koji podravaju teoriju iinntteelliiggeennttnnoogg ddiizzaajjnnaa,

koja je prihva}ena u posljednje vrijeme, opisuje one znanstvenike koji odbi-

jaju da prihvate dizajn ili stvaranje ivih organizma na slijede}i na~in:

U posljednje ~etiri decenije, savremena biohemija

otkrila je zna~ajan dio tajni }elije. To je zahtijeva-

lo da desetine hiljada ljudi ve}i dio svojih ivota

posvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat

ovih akumulativnih napora u istraivanju }elije - u

istraivanju ivota na molekularnom nivou - glasan

je, jasan i prodoran vrisak: Dizajn! Rezulat je

tako nedvosmislen i tako zna~ajan da mora biti ran-

giran kao jedan od najve}ih postignu}a u historiji

znanosti... Umjesto toga ~udna i zbunjuju}a {utnja

okruuje potpunu kompleksnost }elije. Za{to

nau~na zajednica pohlepno ne prigrli svoje izne-

nadno otkri}e? Za{to se sa uo~avanjem dizajna postupa u intelektualnim

rukavicama? Dilema je u tome {to ukoliko je jedna strana slona ozna~ena

etiketom intelektualni dizajn, onda druga strana mora biti ozna~ena etike-

tom Bog!3

To je taj neprijatni poloaj ateisti~kih i evolucionisti~kih znanstvenika

koje vidimo u novinama i na TV-u i ~ije knjige moda ~itate. Sva znanstvena

istraivanja ovih znanstvenika pokazuju im postojanje Tvorca. Me|utim, oni

su postali jako bezosje}ajni i zaslijepljeni dogmati~nim materijalisti~kim

obrazovanjem koji su toliko upili u sebe da su jo{ uvijek uporni u svom por-

icanju.

Ljudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno

neosjetljivi. Uhva}eni u jednoj neznala~koj samouvjerenosti prouzrokovanoj

njihovom bezosje}ajno{}u, oni bi mogli zavr{iti podravaju}i apsurdnost kao

neku vrlinu. Dobar primjer je istaknuti evolucionista RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss koji


MMiicchhaaeell BBeehhee::""JJeeddnnaazzbbuunnjjuujjuuaa ttiiiinnaa ookkrruuuu--jjee ppoottppuunnuu kkoommpplleekkssnnoosstt

eelliijjee""


poziva kri{}ane da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ~udu ~ak iako vide

da im spomenik Djevice Marije ma{e rukama. Prema njemu, moda su svi

atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To je malo

vjerovatan doga|aj, ali je mogu}.4

Ovakva psihologija nevjernika postojala je kroz cijelu historiju, a

Kuran je opisuje na slijede}i na~in:

KKaaddaa bbiissmmoo iimm mmeelleekkee ppoossllaallii,, ii kkaadd bbii iimm mmrrttvvii pprrooggoovvoorriillii,, ii kkaadd bbiissmmoo

pprreedd nnjjiihh oo~~iigglleeddnnoo ssvvee ddookkaazzee ssaabbrraallii,, -- oonnii ooppeett nnee bbii vvjjeerroovvaallii,, oossiimm aakkoo

bbii AAllllaahh hhttiioo,, aallii vvee}}iinnaa nnjjiihh nnee zznnaa.. ((VVII::111111))

Kao {to ovaj kuranski ajet jasno pokazuje, dogmati~no razmi{ljanje

evolucionista nije nikakvo originalno razmi{ljanje, niti je to osobeno samo

njima. Ustvari, ono {to znanstvenik-evolucionista podrava nije neka nova

nau~na misao, ve} neznanje koje istrajava jo{ od najranijih, neciviliziranih

paganskih zajednica. +++

Ista psihologija je opisana u jednom drugom kuranskom ajetu:

KKaadd bbiissmmoo nnjjiihh rraaddii kkaappiijjuu nnaa nneebbuu oottvvoorriillii ii oonnii ssee kkrroozz nnjjuu uussppiinnjjaallii,, ooppeett

bbii oonnii,, zzaacciijjeelloo,, rreekkllii:: SSaammoo nnaamm ssee pprrii~~iinnjjaavvaa,, mmii ssmmoo lljjuuddii oopp~~iinnjjeennii!!

((XXVV//1144--1155))

MMaassoovvnnaa eevvoolluucciioonniissttii~~kkaa iinnddookkttrriinnaacciijjaa

Kao {to je nazna~eno u gore citiranim ajetima, jedan od razloga {to lju-

di ne mogu vidjeti realnosti njihovih postojanja je neka vrsta op~injenosti

koja lebdi nad njihovim rezoniranjem. To je ista ona op~injenost koja lei u

osnovi prihvatanja teorije evolucije {irom svijeta. Pod op~injeno{}u mislimo

na jedno uvjetovanje postignuto indoktrinacijom. Ljudi su izloeni jednoj

takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o ispravnosti teorije evolucije da ~esto ne

mogu primijetiti izobli~enje koje postoji.

Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje

mogu}nost rasu|ivanja. Mogu}e je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom,

po~inje vidjeti realnost, ne onakvu kakva ona jeste, ve} onako kako je indok-

trinirana. Ovaj fenomen moe se uo~iti na jednom drugom primjeru. Ukoliko

neko bude hipnotiziran i bude mu re~eno da je krevet u kojem lei, ustvari,

12

automobil, onda on nastavlja da to tako vidi nakon zavr{etka seanse hipnoze.

On misli da je to veoma logi~no i racionalno zato {to on to zaista tako vidi i

on nema nikakve sumnje da je u pravu. Takvi primjeri koji pokazuju efikas-

nost i mo} mehanizma indoktrinacije znanstvene su ~injenice koje su

dokazane bezbrojnim eksperimentima koji su zabiljeeni u znanstvenoj liter-

aturi i oni su svakodnevnica u udbenicima psihologije i psihijatrije.

Teorija evolucije i materijalisti~ki pogled na svijet koji se oslanja na nju,

nametnuti su masama sa takvim metodima indoktrinacije. Ljudi koji stalno

susre}u indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i

znanstvenim platformama, ne uspijevaju vidjeti da je prihvatanje ove teori-

je, ustvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rezonovanja. Ista in-

doktrinacija, tako|er, okiva i znanstvenike. Mladi znanstvenici koji ~ine prve

korake u svojoj nau~noj karijeri vremenom usvajaju materijalisti~ki pogled na

svijet. Op~injeni ovom magijom, mnogi znanstvenici-evolucionisti nastavlja-

ju traganje za znanstvenom potvrdom neracionalnih i zastarjelih tvrdnji

evolucionista iz XIX stolje}a, koje su ve} davno pobijene nau~nim dokazima.

PPoossttoojjee jjoo{{ ii ddooddaattnnii mmeehhaanniizzmmii kkoojjii ttjjeerraajjuu zznnaannssttvveenniikkee ddaa bbuudduu eevvoolluu--

cciioonniissttii ii mmaatteerriijjaalliissttii. U zapadnim zemljama, znanstvenik mora pokazati

neke odre|ene standarde kako bi bio promoviran, primio akademska priznan-

ja ili da mu se ~lanci objavljuju u znanstvenim ~asopisima. Otvoreno prih-

vatanje teorije evolucije je kriterij broj jedan. Ovaj sistem vodi te

znanstvenike tako daleko da oni posve}uju cijele svoje ivote i karijere u ko-

rist jednog dogmatskog vjerovanja.

To je realnost koja nastavlja leati iza tvrdnje da je evolucija jo{ uvijek

prihva}ena od strane znanstvenika. Evolucija se odrava u ivotu ne zato {to

ima neku nau~nu vrijednost, ve} zato {to je to jedna ideolo{ka obaveza. Samo

nekolicina znanstvenika koji su svjesni ove ~injenice mogu riskirati da ukau

na injenicu da je kralj go.

U nastavku ove knjige, mi }emo, ako Bog da, razmatrati otkri}a i za-

klju~ke moderne nauke koji su vodili do kolapsa evolucionisti~kog vjerovan-

ja i do iskrsavanja jasnih dokaza o postojanju Boga. ^itatelji }e se osvjedo~iti

da je teorija evolucije, ustvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktor-

na sa znano{}u na svakom nivou, ali je podrana da prikrije istinu o Tvorcu.


PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE14

Ono ~emu se nadamo od ~itaoca je da se probudi iz ~arolije koja zasljepljuje

umove ljudi i koja remeti njihovu mogu}nost rasu|ivanja, kao i da }e ozbiljno

razmi{ljati o onome {to je napisano u ovoj knjizi.

Ukoliko se ~itatelj oslobodi te ~arolije i po~ne razmi{ljati jasno, slobod-

no i bez ikakvih predrasuda, on }e uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Ta

neizbjena istina, koja je tako|er vidljiva u svim aspektima moderne znanos-

ti, je ~injenica da su ivi organizmi nastali kao posljedica kreacije, a nikako

slu~ajno. ^ovjek moe lahko primijetiti tu ~injenicu posmatraju}i samog

sebe, kako je nastao od kapi vode ili posmatraju}i bilo koje drugo ivo bi}e.

KKorijeni evolucije seu toliko duboko koliko i jedno dogmatskovjerovanje koje poku{ava negirati postojanje kreacije (stvaranja).Ve}ina paganskih filozofa u anti~koj Gr~koj branila je teorijuevolucije. Ako pogledamo historiju filozofije vidjet }emo da ideja evolucije

~ini ki~mu mnogih paganskih filozofija. Me|utim, nije paganska filozofija,

nego je vjera u Boga bila ta koja je odigrala tu stimulativnu ulogu u ra|anju i

razvoju moderne znanosti. Ve}ina ljudi koji su bili pioniri u tome procesu

vjerovali su u postojanje Boga; i dok su prou~avali nauku, nastojali su otkri-

ti univerzum koji je Bog stvorio i opaziti Njegove zakone i detalje u

Njegovom stvaranju. Astronomi kao {to su LLeeoonnaarrddoo ddaa VViinnccii, CCooppeerrnniiccuuss,

KKeepppplleerr i GGaalliilleeoo; otac paleontologije CCuuvviieerr; pionir botanike i zoologije

LLiinnnnaaeeuuss; i IIssaaaacc NNeewwttoonn, koji se smatra najve}im znanstvenikom svih vre-

mena, svi oni prou~avali su nauku ne samo vjeruju}i u Boga ve} i u to da je

sav univerzum Njegova kreacija.5 AAllbbeerrtt EEiinnsstteeiinn, koji se smatra najve}im

genijem na{eg vremena, bio je jedan poboni znanstvenik koji je vjerovao u

Boga i tako izjavio: Ne mogu zamisliti nekog iskrenog znanstvenika bez

dubokog vjerovanja. Situacija se moe opisati na slijede}i na~in: znanost bez

vjere je hroma.6

Jedan od osniva~a moderne fizike, njema~ki fizi~ar MMaaxx PPllaanncckk je jed-

nom rekao da svako ko ozbiljno prou~ava znanost mora pro~itati frazu

napisanu na vratima hrama nauke: Imaj vjeru. VVjjeerraa jjee ssuu{{ttiinnsskkii aattrriibbuutt

nnaauukkee.7

Teorije evolucije je rezultat materijalisti~ke filozofije koja je izronila sa

ponovnim bu|enjem anti~kih materijalisti~kih filozofija i postala {iroko

rasprostranjena u XIX stolje}u. Kao {to smo nazna~ili ranije, materijalizam

nastoji objasniti prirodu samo ~isto materijalisti~kim faktorima. S obzirom da

ona pori~e stvaranje u samom po~etku, ona tvrdi da sve {to postoji, bilo ivo

ili neivo, nije nastalo ~inom stvaranja, ve} kao rezultat slu~ajnosti koja je za-

KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee


tim uspostavila neki red. Ljudski um je, me|utim, izgra|en tako da razumije,

da gdje god vidi red, da postoji volja koja organizira i stoji iza tog reda.

Materijalisti~ka filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakter-

istikom uma, sredinom XIX stolje}a proizvela je teoriju evolucije.

DDaarrwwiinnoovvaa iimmaaggiinnaacciijjaa

Osoba koja je postavila teoriju evolucije na na~in na koji se ona defini-

ra danas bio je jedan amater, engleski prirodnjak CChhaarrlleess RRoobbeerrtt DDaarrwwiinn.

Darwin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo

imao amaterski interes za prirodu i iva bi}a. Njegov interes podstaknuo ga je

da se dobrovoljno pridrui ekspediciji koja je napustila Englesku brodom H.

M. S Beagle 1832. i koja je putovala raznim dijelovima svijeta punih pet go-

dina. Mladi Darwin bio je impresioniran razli~itim vrstama ivih bi}a,

naro~ito odre|enim zebama koje je vidio na otoku Galapagos. Mislio je da je

razli~itost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prilago|avanjem sre-

dini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da porijeklo ivota i ivih

vrsta lei u pojmu prilago|avanja okolini. Prema Darwinu, razli~ite ive

vrste nisu stvorene pojedina~no (njih nije stvorio Bog), ve} poti~u od zajed-

ni~kog pretka i da su one kao rezultat prirodnih uvjeta postale razli~ite jedne

od drugih.

Darwinova hipoteza nije se zasnivala na nekom znanstvenom otkri}u ili

eksperimentu; me|utim, on ju je vremenom pretvorio u pretencioznu teoriju

uz pomo} i podr{ku poznatih materijasti~kih biologa svoga vremena. Njegova

ideja bila je u tome da pojedina iva bi}a koja su se prilagodila nekoj

odre|enoj sredini prenose te kvalitete na slijede}e generacije; ti povoljni

kvaliteti nagomilali su se vremenom i transformirali tu jedinku u vrstu,

sasvim razli~itu od njezinih predaka. (Porijeklo ovih povoljnih kvaliteta ni-

je bilo poznato u to vrijeme.) Prema Darwinu, ~ovjek je najrazvijeniji rezutat

ovog mehanizma.

Darwin je nazvao taj proces eevvoolluucciijjaa ppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee.

Mislio je da je na{ao porijeklo vrsta: porijeklo jedne vrste je druga vrsta. On

je objavio te poglede u svojoj knjizi nazvanoj Porijeklo vrsta, putem

16

prirodnog odabira 1859. godine.

Darwin je bio dobro upoznat sa ~injenicom da se njegova teorija suo~ava

sa velikim problemima. On je to priznao u svojoj knjizi u poglavlju TTee{{kkoo}}ee

tteeoorriijjee. Te te{ko}e, u osnovi, bile su u fosilnim dokumentima, komplicira-

nosti nekih organa koji se ne bi mogli objasniti slu~ajnostima (npr. oko), i

istinktu ivih bi}a. Darwin se nadao da }e te te{ko}e biti savladane novim

otkri}ima; me|utim, ovo ga nije sprije~ilo da d jedan broj veoma neadek-

vatnih obja{njenja za neke od njih. Ameri~ki fizi~ar LLiippssoonn dao je slijede}i

komentar u vezi s Darwinovim te{ko}ama:

"^itaju}i Porijeklo vrsta zaklju~io sam da je sam Darwin bio mnogo nesig-

urniji nego {to ga poku{avaju predstaviti. Poglavlje Te{ko}e teorije,

naprimjer, pokazuje da je Darwin imao znatnu sumnju u sve to. Kao fizi~ar,

bio sam poprili~no intrigiran njegovim komentarom o tome kako je oko

moglo nastati."8

Dok je razvijao svoju teoriju, Darwin je bio impresioniran mnogim bi-

olozima-evolucionistima koji su mu prethodili, naro~ito francuskim biologom

LLaammaarrcckkoomm.9 Prema Lamarcku, iva bi}a prenose osobine koje su stekle

tokom ivota sa jedne generacije na drugu i na taj na~in evoluiraju.

Naprimjer, irafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je, generacija-

ma, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i viso~ije

li{}e. Darwin je tako upotrijebio tezu preno{enja ste~enih osobina koju je

predloio Lamarck kao faktor koji ~ini da iva bi}a evoluiraju.

Ali i Darwin i Lamarck su pogrije{ili jer je u njihovo vrijeme ivot mo-

gao biti prou~avan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma nead-

ekvatnom nivou. Znanstvene oblasti kao {to su genetika i biohemija nisu pos-

tojale. Prema tome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu nji-

hove ma{te.

Dok je eho Darwinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar po

imenu GGrreeggoorr MMeennddeell je 1865. godine otkrio zakone naslje|ivanja. O tome se

nije puno ~ulo do kraja stolje}a. Mendelovo otkri}e je zadobilo veliku vanost

po~etkom XX stolje}a. To je bilo ro|enje ggeenneettiikkee kao nauke. Ne{to kasnije,

otkriveni su struktura gena i hromosomi. Otkri}e DNA molekule, u 50-im,

Kratka historija teorije 17


koja sadri genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu.

Razlog je bio u nevjerovatnoj sloenosti ivota i ni{tavnosti evolucionih meh-

anizama koje je predloio Darwin.

Rezultat ovih otkri}a trebao je biti potpuno odbacivanje Darwinove

teorije. Me|utim, ovo se nije dogodilo, jer su odre|eni krugovi insistirali na

reviziji, obnavljanju i podizanju teorije na jednu znanstvenu platformu. Ovi

napori su shvatljivi samo ako primijetimo da iza teorije evolucije stoje ideo-

lo{ke intencije, a ne znanstvena briga.

OO~~aajjnnii~~kkii nnaappoorrii nneeooddaarrvviinniizzmmaa

Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ~etvrtini XX stolje}a,

Darwinova teorija je u{la u duboku krizu. Ipak, jedna grupa znanstvenika ko-

ji su bili rije{eni da ostanu lojalni Darwinu nastojali su prona}i rje{enja. Oni

su se okupili na sastanku organiziranom od strane

Geological Society of America 1941. godine.

Geneti~ari, kao GG.. LLeeddyyaarrdd SStteebbbbiinnss i TThheeooddoossiiuuss

DDoobbzzhhaannsskkyy, zoolozi kao {to su EErrnnsstt MMaayyrr i

JJuulliiaann HHuuxxlleeyy, paleontolozi kao GGeeoorrggee GGaayylloorrdd

SSiimmppssoonn i GGlleennnn LL.. JJeeppsseenn, i matemati~ki

geneti~ari kao {to su RRoonnaalldd FFiisshheerr i SSeewwaallll RRiigghhtt,

nakon dugih diskusija, kona~no su se dogovorili

kako zakrpiti darvinizam.

Ovaj kadar fokusirao se na pitanje ppoorriijjeekkllaa

ppooggooddnniihh vvaarriijjaacciijjaa kkoojjee ssuu ttoobbooee nnaavveellii iivvee oorr--

ggaanniizzmmee ddaa eevvoolluuiirraajjuu - {to je jedna tema koju i

sam Darwin nije bio u stanju objasniti, nego je,

jednostavno, bio osu|en na korak postrance, tj. da

je zaobi|e, oslanjaju}i se na Lamarcka. Ideja je sada bila sslluu~~aajjnnaa mmuuttaacciijjaa.

Oni su nazvali ovu novu teoriju MMooddeerrnnaa ssiinntteettii~~kkaa eevvoolluucciioonnaa tteeoorriijjaa, ona

je bila formulirana dodavanjem koncepta mutacije Darwinovoj tezi prirodne

selekcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao

nneeooddaarrvviinniizzaamm, a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neodarvinisti.

CChhaarrlleess DDaarrwwiinn

Decenije koje su uslijedile postale su era o~ajni~kih poku{aja da se neo-

darvinizam dokae. Ve} je bilo poznato da su mmuuttaacciijjee - tj. nezgode- koje

se odigravaju u genima ivih organizama uvijek bile {tetne. Neodarvinisti su

poku{ali ustanoviti jedan primjer za pogodnu mutaciju izvode}i hiljade

eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi poku{aji zavr{ili su potpunim

neuspjehom.

Oni su tako|er poku{ali dokazati da su prvi ivi organizmi mogli posta-

ti slu~ajno, pod primitivnim zemaljskim uvjetima koje je teorija postavila, ali

isti neuspjeh pratio je tako|er i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji je

nastojao dokazati da bi ivot mogao nastati slu~ajno - propao je. Ra~uni

vjerovatno}e dokazuju da ~ak niti jedan jedini protein, gradivni blok ivota,

nije mogao postati slu~ajno. A }elija - koja se prema evolucionistima toboe


KKaaddaa jjee DDaarrwwiinn pprroommoovviirraaoo ssvvoojjee pprreettppoossttaavvkkee,,ddiisscciipplliinnee ggeenneettiikkaa,, mmiikkrroobbiioollooggiijjaa ii bbiioohheemmiijjaajjoo nniissuu ppoossttoojjaallee.. DDaa ssuu oonnee bbiillee oottkkrriivveennee pprriijjeenneeggoo jjee oonn pprreeddllooiioo ssvvoojjuu tteeoorriijjuu,, DDaarrwwiinn bbiillaahhkkoo mmooggaaoo pprreeppoozznnaattii ddaa jjee nnjjeeggoovvaa tteeoorriijjaa bbii--llaa nneezznnaannssttvveennaa ii mmooddaa nnee bbii nnii ppookkuuaaoo pprroo--mmoovviirraattii ttaakkvvee bbeessmmiisslleennee ttvvrrddnnjjee.. IInnffoorrmmaacciijjaakkoojjaa ooddrreeuujjee vvrrssttee vvee ppoossttoojjii uu ggeenniimmaa iinneemmoogguuee jjee ddaa pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa pprrooiizzvveeddeennoovvee vvrrssttee kkrroozz iizzmmjjeennee uu ggeenniimmaa.. SSlliinnoo ttoommee,, ssvviijjeett zznnaannoossttii uu ttoomm ppeerriioodduu iimmaaoojjee jjeeddnnoo vveeoommaa pplliittkkoo ii pprroossttoo rraazzuummiijjeevvaannjjeeggrraaee ii ffuunnkkcciijjaa eelliijjee.. DDaa jjee DDaarrwwiinn iimmaaoo aannssuuvviiddjjeettii eelliijjuu ppoodd eelleekkttrroonnsskkiimm mmiikkrroosskkooppoomm,, oonnbbii ssee oossvvjjeeddooiioo uu vveelliikkuu kkoommpplleekkssnnoosstt ii iizz--vvaannrreeddnnuu ggrraauu oorrggaanneellaa eelliijjee.. OOnn bbii ssvvoojjiimmvvllaassttiittiimm ooiimmaa vviiddiioo ddaa nniijjee bbiilloo mmoogguuee ddaajjeeddaann ttaakkaavv kkoommpplliicciirraann ii kkoommpplleekkssaann ssiisstteemmnnaassttaannee kkrroozz mmaallee vvaarriijjaacciijjee.. DDaa jjee oonn zznnaaoo nneettoooo bbiioommaatteemmaattiiccii,, ttaaddaa bbii sshhvvaattiioo ddaa aakk nniittii jjeeddnnaajjeeddiinnaa pprrootteeiinnsskkaa mmoolleekkuullaa,, ddaa nnee ggoovvoorriimmoo oojjeeddnnoojj cciijjeelloojj eelliijjii,, nniijjee mmooggllaa ppoossttaattii sslluuaajjnnoo..

PPRRIIMMIITTIIVVNNII NNIIVVOO ZZNNAANNOOSSTTII II TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJEE UU DDAARRWWIINNOOVVOO VVRRIIJJEEMMEE

JJeeddnnaa ssttuuddiioozznnaa aannaalliizzaa

}}eelliijjee jjee bbiillaa mmoogguu}}aa

tteekk nnaakkoonn oottkkrrii}}aa

eelleekkttrroonnsskkoogg

mmiikkrroosskkooppaa..

PPrriimmiittiivvnniimm

mmiikkrroosskkooppiimmaa

pprriikkaazzaanniimm oovvdd--

jjee,, uu DDaarrwwiinnoovvoo

vvrriijjeemmee jjee bbiilloo

jjeeddiinnoo mmoogguu}}ee

vviiddjjeettii vvaannjjsskkuu

ppoovvrr{{iinnuu }}eelliijjee..


pojavila slu~ajno pod primitivnim i nekontroliranim zemaljskim uvjetima -

nije mogla biti sintetizirana ~ak ni pomo}u najsofisticiranijih laboratorija XX

stoljea.

Neodarvinisti~ka teorija je tako|er potu~ena ffoossiillnniimm zzaappiissoomm. Nikada,

bilo gdje u svijetu, nisu prona|eni nikakvi prijelazni oblici, koji su toboe

trebali pokazati postepenu evoluciju ivih organizama od primitivnih do

naprednih vrsta, kao {to je to neodarvinisti~ka teorija tvrdila. U isto vrijeme,

komparativna anatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su

evoluirale jedna iz druge, ustvari imaju veoma razli~ite anatomske karakter-

istike i da one nikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima.

+++Ali neodarvinizam ionako nikada nije ni bio znanstvena teorija, nego jed-

na ideolo{ka dogma, ako se ve} ne moe re}i da je bio jedna vrsta religije.

Eto za{to je pobornici evolucije jo{ uvijek nastavljaju braniti, uprkos svim

dokazima koji govore suprotno njoj. Me|utim, jedna stvar oko koje se oni ne

mogu sloiti je pitanje: koji je od razli~itih modela predloenih za real-

iziranje evolucije onaj pravi?. Jedan od najvanijih, od svih ovih modela

evolucije, fantasti~ni je scenario poznat kao punctuated equilibrium.

PPookkuu{{aajj ii ppooggrree{{kkaa:: PPuunnccttuuaatteedd eeqquuiilliibbrriiuumm

Mnogi znanstvenici koji vjeruju u evoluciju prihva}aju neodarvinisti~ku

teoriju polaganog, postepenog razvitka. U posljednjim decenijama, me|utim,

predloen je jedan druga~iji model. Nazvan punctuated equilibrium, ovaj

model odbacuje darvinisti~ku ideju akumuliraju}eg razvitka korak po korak i

smatra da se umjesto toga evolucija odigrava u velikim, isprekidanim

skokovima.

Prvi glasni branitelji ovog mi{ljenja pojavili su se po~etkom 70-ih. Dva

ameri~ka paleoantropologa, NNiilleess EEllddrreeddggee i SStteepphheenn JJaayy GGoouulldd, bili su veo-

ma svjesni da su tvrdnje neodarvinisti~ke teorije apsolutno pobijene fosilnim

zapisom. Fosili su dokazali da ivi organizmi nisu postali postepenom evolu-

cijom, nego da su se pojavili iznenada i potpuno formirani. Neodarvinisti su

ivjeli, i jo{ uvjek ive, sa njenom nadom da }e nedostaju}i prijelazni oblici

jednog dana biti prona|eni. Shvataju}i da je ova nada neosnovana, Eldredge

20

i Gould i pored svega toga nisu bili u stanju ostaviti svoju evolucionu dogmu,

tako da su predloili jedan novi model: punctuated equlibrium. To je tvrd-

nja da se evolucija nije odigrala kao rezultat manjih varijacija, nego radije u

iznenadnim i velikim promjenama.

Ovaj model nije bio ni{ta drugo nego jedan model iz ma{te. Naprimjer,

evropski paleontolog OO.. HH.. SShhiinnddeewwoollff, koji je posluio kao primjer

Eldredgeu i Gouldu, tvrdio je da je prva ptica iza{la iz reptilskog jajeta kao

rezultat jedne velike mutacije, to jest, kao rezultat jednog velikog inciden-

ta-nezgode koji se odigrao u genetskoj strukturi.10 Prema toj istoj teoriji,

neke ivotinje koje su ivjele na kopnu preobrazile su se u velike kitove pretr-

pjev{i iznenadnu i sveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, totalno kon-

tradiktorne svim pravilima genetike, biofizike i biohemije znanstvene su ono-

liko koliko su znanstvene i bajke o apcima koji se pretvaraju u prin~eve. I

pored svega toga, ogor~eni krizom u kojoj su neodarvinisti~ke tvrdnje bile,

neki paleontolozi-evolucionisti prigrlili su ovu teoriju ~ija je karakteristika da

je ~ak jo{ bizarnija negoli sam neodarvinizam.

Jedina svrha ovog modela bila je osigurati obja{njenje za pukotine u fos-

ilnom zapisu koje neodarvinisti~ki model nije mogao objasniti. Me|utim,

te{ko da je to bio racionalan poku{aj - obja{njavati fosilne pukotine u evolu-

ciji ptica sa tvrdnjom da je jjeeddnnaa ppttiiccaa ooddjjeeddnnoomm iisskkoo~~iillaa iizz rreeppttiillsskkoogg jjaajjee--

ttaa - zato {to po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste u

drugu zahtijeva veliku i povoljnu promjenu u genetskoj informaciji.

Me|utim, nijedna mutacija ne pobolj{ava genetsku informaciju, niti joj doda-

je novu.

[tavi{e, model punctuated equilibrium kolabira od svog samog po~et-

ka zbog nemogu}nosti da odgovori na pitanje postanka ivota, {to je tako|er

pitanje koje od samog po~etka pobija i neodarvinisti~ki model. Budu}i da ~ak

niti jedan jedini protein ne moe postati slu~ajno, rasprava o tome da li su or-

ganizmi izgra|eni od triliona tih proteina pro{li kroz naglu ili postepenu

evoluciju je besmislena.

Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o evoluci-

ji, danas je jo{ uvijek neodarvinizam. U poglavljima koja slijede prvo }emo

ispitati dva imaginarna mehanizma neodarvinisti~kog modela i onda pogle-



dati u fosilni zapis da bismo testirali taj model. Nakon toga }emo se zadrati

na pitanju porijekla ivota, koje poni{tava oba modela, i sve druge evolu-

cionisti~ke modele, kao npr. evolucija skokovima.

Prije nego to uradimo, bilo bi korisno podsjetiti ~itaoca da je realnost sa

kojom }emo se susretati na svakom stadiju takva da nam ukazuje da je sce-

nario evolucije jedna bajka, jedna velika obmana koja je totalno u koliziji sa

stvarnim svijetom. To je jedan scenario koji je bio kori{ten da obmanjuje svi-

jet tokom 140 godina. Zahvaljuju}i posljednjim znanstvenim otkri}ima, nas-

tavak njezine odbrane je, na kraju, postao nemogu}.

DDaannaass,, ddeesseettiinnee hhiilljjaaddaa zznnaannssttvveenniikkaa iirroomm ssvviijjeettaa,, ppoosseebbnnoo uu SSAADD ii EEvvrrooppii,, pprrkkoossee tteeoorriijjiieevvoolluucciijjee ii oobbjjaavviillii ssuu mmnnooggee kknnjjiiggee oo nniittaavvnnoossttii ttee tteeoorriijjee.. OOvvoo ggoorree ssuu nneekkii oodd pprriimmjjeerraa..

DDAARRWWIINNOOVV RRAASSIIZZAAMM

JJ edan od najvanijih, a ipak najmanjepoznatih aspekata Darwina je njegovrasizam: Darwin je smatrao bijeleEvropljane "naprednijim" od ostalih ljud-

skih rasa. Dok je Darwin pretpostavljao da

je ovjek evoluirao iz majmunolikog

stvorenja, on je smatrao da su se neke rase

razvile vie no druge i da ovi potonji jo

nose majmunske karakteristike. U svojoj

knjizi , The Descent of Man, koju je objavio nakon Porijekla vrsta, on bestid-no komentira "vee razlike izmeu ljudi razliitih rasa."1 U svojoj knjizi

Darwin smatra da su crnci i australijski Aboridini jednaki sa gorilama i on-

da zakljuuje da e ovi biti vremenom istrijebljeni od civiliziranih rasa. On

kae:

"U nekom buduem periodu, ne veoma dalekom kada se mjeri stoljeima,

civilizirane rase ljudi e uglavnom iskorijeniti i zamijeniti divlje rase irom

svijeta. U isto vrijeme, antropomorfni majmuni e bez sumnje biti iskorijen-

jeni. Pukotina izmeu ovjeka u jednom civiliziranijem stanju, kako se moe-

mo nadati, bit e jednaka onoj izmeu Kavkaana i nekih majmuna tako

niskih kao babuni, umjesto kao sada izmeu crnca ili Australijanca i gorile."2

Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski razglabane, nego takoer

dovedene u jednu poziciju gdje osiguravaju najvanije "znanstveno tlo" za ra-

sizam. Pretpostavljajui da su iva bia evoluirala u borbi za ivot,

darvinizam je ak bio adaptiran socijalnim znanostima i izokrenut u jednu

koncepciju koja je dola dotle da bude nazvana "socijalni darvinizam".

Socijalni darvinizam tvrdi da su postojee ljudske rase locirane na ra-

zliitim prekama evolucione ljestvice, da su evropske rase "najnaprednije"

od svih i da mnoge druge rase jo uvijek nose "majmunske" crte.

1 Benjamin Farrington, What Darwin Really Said. London, Sphere Books, 1971, str. 54-56

2 Charles Darwin, The Descent of Man, 2nd ed., New York, A.L. Burt Co. 1874, str. 178

NNeodarvinisti~ki model koji se danas ozna~ava kao teorija evolucijezagovara da je ivot evoluirao kroz dva naturalisti~ka mehanizma:prirodna selekcija i mutacija. Osnovna tvrdnja teorije je da suprirodna selekcija i mutacija dva komplementarna mehanizma. Porijeklo

evolucionih promjena su slu~ajne mutacije koje se odigravaju u genetskoj

gra|i ivih bi}a. Osobine prouzrokovane mutacijama selektiraju se mehaniz-

mom prirodne selekcije i stoga iva bi}a evoluiraju.

Kada dalje ispitamo ovu teoriju, nalazimo da takav evolucioni meha-

nizam uop}e ne postoji, zato {to niti prirodna selekcija, a niti mutacije nima-

lo ne doprinose tvrdnji da su razli~ite vrste evoluirale i da su se transformirale

jedna u drugu.

PPrriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa

Kao jedan prirodni proces, prirodna selekcija je bila poznata biolozima

i prije Darwina. Oni su ga definirali kao mehanizam koji dri vrste neprom-

jenjivim, tj. bez da budu pokvarene. Darwin je bio prva osoba koja je

postavila tvrdnju da ovaj proces ima evolucionu snagu, i on je onda podigao

~itavu svoju teoriju na temelju ove tvrdnje. Ime koje je dao svojoj knjizi

ukazuje da je prirodna selekcija bila baza njegove teorije - Porijeklo vrsta

putem prirodne selekcije...

Me|utim, od Darwinova vremena nije bilo niti jedne jedine trunke

dokaza koja bi pokazala da prirodna selekcija navodi iva bi}a da evoluiraju.

CCoolliinn PPaatttteerrssoonn, glavni paleontolog u Museum of Natural History u

Engleskoj, koji je, usput, tako|er istaknuti evolucionista, nagla{ava da nika-

da nije uo~eno da prirodna selekcija ima snagu da navede bi}a da evoluiraju:

NNiikkoo,, nniikkaaddaa nniijjee pprrooiizzvveeoo nneekkuu vvrrssttuu mmeehhaanniizzmmoomm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee.

Niko, nikada nije do{ao ni blizu toga i ve}ina trenutnih rasprava u neo-

darvinizmu je u vezi s ovim pitanjem.11

IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee

Prirodna selekcija podrazumijeva da }e ona iva bi}a koja su

prilago|enija prirodnim uvjetima svoje sredine prevladati tako {to }e njihovo

potomstvo preivjeti, dok }e ona koja su nesposobna nestati. Naprimjer, u

jednom krdu jelena, pod prijetnjom divljih ivotinja, prirodno je da }e preiv-

jeti oni koji bre tr~e. To je istina. Ali, bez obzira koliko dugo ovaj proces tra-

jao, on ne}e transformirati ove jelene u neku drugu ivu vrstu. Ovi jeleni }e

uvijek ostati jeleni. Kada pogledamo na nekoliko incidenata koje evolu-

cionisti predstavljaju kao uo~ene primjere prirodne selekcije, vidimo da oni

nisu ni{ta drugo do jednostavni poku{aji obmane.

IInndduussttrriijjsskkii mmeellaanniizzaamm

Godine 1986. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa objavio je knjigu Biology of Evolution

(Biologija Evolucije), koja je prihva}ena kao jedan od izvora koji na najek-

splicitniji na~in obja{njava teoriju evolucije putem prirodne selekcije.

Naj~uveniji od njegovih primjera o ovoj temi je onaj o boji no}nih leptirova,

koji su pocrnjeli za vrijeme Industrijske revolucije u Engleskoj.

Prema izvje{taju, u vrijeme po~etka Industrijske revolucije u Engleskoj,

boja kore drve}a oko Man~estera bila je sasvim svijetla. Zbog ovoga su lep-

tirovi tamne boje koji su prebivali na ovom drve}u mogli lahko biti primi-

je}eni od ptica koje su se njima hranile i zbog toga su oni imali veoma malu

{ansu za preivljavanje. Pedeset godina kasnije, kao rezultat zaga|enja, kora

na drve}u je potamnjela i ovoga puta leptirovi svijetle boje postali su naj~e{}a

meta pti~jeg lova. Kao rezultat, broj leptirova svijetle boje je opao, dok se

broj leptirova tamne boje uve}ao, budu}i da oni tada nisu mogli lahko biti

zamije}eni od ptica. Evolucionisti koriste ovo kao veliki dokaz za svoju teori-

ju. Evolucionisti su, na drugoj strani, na{li uto~i{te i utjehu u bacanju pra{ine

u o~i, pokazuju}i kako su leptiri svijetle boje evoluirali u leptire tamne boje.

Me|utim, trebalo bi biti potpuno jasno da ovaj fenomen ne moe ni na

koji na~in biti kori{ten kao dokaz za teoriju evolucije zbog toga {to prirodna

selekcija ne proizvodi nove oblike koji nisu postojali ranije. Leptiri tamne bo-

je postojali su u cjelokupnoj populaciji leptirova i prije Industrijske revoluci-

je. Jedino {to se promijenilo bila je relativna proporcija postoje}ih varijacija

Imaginarni mehanizmi evolucije 25

(tipova) u populaciji leptirova. Leptiri nisu stekli novu osobinu ili jedan or-

gan koji bi uzrokovao promjenu vrste - odnosno stvaranje posebne vrste. Da

bi se jedan leptirstransformirao u drugu ivu vrstu, pticu naprimjer, trebali bi

biti u~injeni novi dodaci genima. To jest, trebao bi biti unesen jedan potpuno

odvojen genetski program na na~in da se uklju~i nova informacija o fizi~kim

osobinama ptica.

+++Ukratko, prirodna selekcija nema sposobnost dodati jedan novi or-

gan nekom ivom organizmu, ukloniti jedan organ, ili izmijeniti organizam u

drugu vrstu - {to je sasvim suprotno od slike koju evolucionisti pretpostavlja-

ju. Najve}i dokaz koji je predstavljen od Darwinova doba nije bio u stanju

oti}i dalje od industrijskog melanizma kod leptirova u Engleskoj.

MMooee llii pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa oobbjjaassnniittii kkoommpplleekkssnnoosstt??

Ne postoji ni{ta {to prirodna selekcija doprinosi teoriji evolucije zato {to

ovaj mehanizam nniikkaaddaa nnee mmooee ppoovvee}}aattii iillii ppoobboolljj{{aattii ggeenneettsskkuu iinnffoorrmmaacciijjuu

jjeeddnnee vvrrssttee. Niti moe transformirati jednu vrstu u drugu: jednu morsku zvi-

jezdu u ribu, ribu u abu, abu u krokodila ili krokodila u pticu. Najve}i bran-

itelj puncuated equilibriuma, Gould, ukazuje na ovaj }orskokak prirodne

PPrriimmjjeerr ""lleeppttiirraa IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee"" pprroommoovviirraann jjee kkaaoo nnaajjvveeii ddookkaazz zzaa eevvoolluucciijjuuppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee.. MMeeuuttiimm,, eevvoolluucciijjaa nnee ddoollaazzii uu oobbzziirr uu oovvoomm pprriimmjjeerruu,, iizz rraa--zzllooggaa ttoo nniijjee ffoorrmmiirraannaa nnoovvaa vvrrssttaa lleeppttiirraa.. NNaa lliijjeevvoojj sslliiccii ssuu ddrrvveeee ii lleeppttiirrii uu vvrriijjeemmeepprriijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee,, aa nnaa ddeessnnoojj ssttrraannii iizz ddoobbaa ppoosslliijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee..

selekcije sljede}im rije~ima:

"Su{tina darvinizma lei u jednoj jedinoj frazi: prirodna selekcija je kreativ-

na snaga evolucione promjene. Niko ne pori~e da }e prirodna selekcija

igrati jednu negativnu ulogu u eliminiranju nesposobnih. Me|utim, Dar-

winova teorija zahtijeva da prirodna selekcija isto tako stvara sposobne."12

Jo{ jedan od intrigantnih mehanizama koje evolucionisti upo{ljavaju u

vezi s prirodnom selekcijom je njihov napor da predstave ovaj mehanizam

kao jednog svjesnog dizajnera. Me|utim, pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa nneemmaa ssvviijjeessttii.

Ona ne posjeduje jednu volju koja moe odlu~iti {ta je dobro, a {ta lo{e za

iva bi}a. Kao rezultat toga, prirodna selekcija ne moe objasniti biolo{ke sis-

teme i organe koji imaju karakteristiku nneessvvooddlljjiivvee kkoommpplleekkssnnoossttii. Ovi sis-

temi i organi sastavljeni su od saradnje jednog velikog broja dijelova i oni

nisu ni od kakve koristi ~ak ako bi i samo jedan od ovih dijelova nedostajao

ili bio defektan. (Naprimjer, ljudsko oko ne moe se uprostiti po{to ono ne

funkcionira osim ako nije objedinjeno sa svim svojim detaljima). Zbog toga

bi volja koja okuplja sve ove dijelove zajedno trebala biti u stanju unaprijed

predvidjeti budu}nost i usmjeriti se direktno na korist koja bi trebala biti

postignuta tek na zadnjem stadiju (evolucije). Ova ~injenica, koja isto tako

ru{i osnove teorije evolucije, tako|er je zabrinjavala i Darwina: AAkkoo bbii mmoogg--

lloo bbiittii ddeemmoonnssttrriirraannoo ddaa jjee ppoossttoojjaaoo bbiilloo kkaakkaavv kkoommpplleekkssnnii oorrggaann,, zzaa kkoojjii bbii

bbiilloo nneemmoogguu}}ee ddaa bbuuddee ffoorrmmiirraann bbrroojjnniimm,, uuzzaassttooppnniimm,, llaaggaanniimm mmooddiiffiikkaacciijjaa--

mmaa,, mmoojjaa tteeoorriijjaa bbii aappssoolluuttnnoo bbiillaa ssrruu{{eennaa.13

++Prirodna selekcija jedino selektira, tj. odbacuje unakaene, slabe ili

nesposobne individue jedne vrste. Ona ne moe proizvesti nove vrste, nove

genetske informacije ili nove organe. To jest, ona ni{ta/nikoga ne moe

navesti da evoluira. Darwin je prihvatio ovu realnost rekav{i: PPrriirrooddnnaa ssee--

lleekkcciijjaa nnee mmooee uurraaddiittii nnii{{ttaa ddookk ssee ppooggooddnnee vvaarriijjaacciijjee sslluu~~aajjnnoo nnee ddooggooddee.14

To je ono zbog ~ega je neodarvinizam, pored prirodne selekcije, morao ista}i

mutacije kao uzrok blagotvornih promjena. Me|utim, kao {to }emo vidjeti,

mutacije jedino mogu biti uzrokom {tetnih promjena.



MMuuttaacciijjee

Mutacije su definirane kao prijelomi ili zamjene koje se odigravaju u

DNA molekuli, koja se nalazi u jezgri }elije ivog organizma i koja sadri sve

genetske informacije. Ovi prekidi ili zamjene rezultat su vanjskih utjecaja kao

{to su radijacija ili hemijska djelovanja. Svaka mutacija je jedna nezgoda i

ona, ili o{te}uje nukleotide koji izgra|uju DNA, ili mijenja njihove poloaje.

One naj~e{}e uzrokuju toliku {tetu i promjenu da ih se ne moe reparirati.

Mutacija, iza koje se evolucionisti ~esto sakrivaju, nije ~arobni {tapi}

koji transformira ive organizme u neke naprednije i savr{enije forme.

Direktan efekat mutacija je {tetan. Promjene uzrokovane mutacijama mogu

biti jedino kao one koje su iskusili stanovnici Hiro{ime, Nagasakija i ^er-

nobila: to jest, smrt, nesposobnost i nakaznost prirode.

Razlog za ovo je veoma jednostavan: DNA ima jednu veoma komplek-

snu gra|u i slu~ajna djelovanja mogu jedino uzrokovati {tetu ovoj gra|i. BB..

GG.. RRaannggaannaatthhaann izjavljuje:

"Mutacije su male, slu~ajne i {tetne. One se rijetko de{avaju, i u najboljem

slu~aju one }e biti bez efekta. Ove ~etiri karakteristike mutacija impliciraju

da one ne mogu voditi evolucionom razvitku. Jedna slu~ajna promjena u

nekom visoko specijaliziranom organizmu je ili bez efekta ili je {tetna.

Slu~ajna promjena u nekom ~asovniku ne moe pobolj{ati taj ~asovnik. Ona

}e ga najvjerojatnije o{tetiti, ili }e, u najboljem slu~aju, biti bez efekta.

Zemljotres ne pobolj{ava grad, on donosi razaranje."15

Nimalo iznena|uju}e, ddoo ssaaddaa nniijjee uuoo~~eennaa nniittii jjeeddnnaa kkoorriissnnaa mmuuttaacciijjaa.

Sve mutacije su se pokazale {tetnima. Evolucionista, znanstvenik WWaarrrreenn

WWeeaavveerr, ovako je prokomentirao izvje{taj pripremljen od strane Committee

on Genetic Efects of Atomic Radiation, koji je formiran da istrauje mutaci-

je koje su mogle biti uzrokovane nuklearnim orujem kori{tenim u Drugom

svjetskom ratu:

"Mnogi }e biti zbunjeni u vezi s izjavom da su prakti~ki svi primjeri mu-

tacije {tetni po{to su mutacije jedan neophodni dio procesa evolucije. Kako

moe jedna dobra posljedica - evolucija ka vi{im formama ivota - rezulti-

rati iz mmuuttaacciijjaa -- kkoojjee ssuu pprraakkttii~~kkii ssvvee {{tteettnnee?"16

28

Svaki napor uloen u izazivanje jedne korisne mutacije rezultirao je

neuspjehom. U toku vi{e decenija evolucionisti su izveli mnoge eksperimente

da proizvedu mutacije kod vvoo}}nniihh mmuu{{iiccaa po{to se ovi insekti razmnoavaju

veoma brzo, tako da bi se mutacije pojavile brzo. Generacija za generacijom

ovih mu{ica su mutirane, a ipak nijedna korisna mutacija nije uo~ena.

Evolucionista, geneti~ar GGoorrddoonn TTaayylloorr pi{e ovako:

""UU ssvviimm hhiilljjaaddaammaa eekkssppeerriimmeennaattaa ssaa uuzzggaajjaannjjeemm mmuu{{iiccaa,, kkoojjii ssuu iizzvveeddeennii

{{iirroomm ssvviijjeettaa ttookkoomm vvii{{ee oodd ppeeddeesseett ggooddiinnaa,, nniikkaadd nniijjee vvii||eennoo ddaa ssee rraazzvviillaa

jjeeddnnaa ppoosseebbnnaa vvrrssttaa...... iillii ~~aakk ssaammoo jjeeddaann nnoovvii eennzziimm..""17

NORMAL MUTANT

MMUUTTAACCIIJJEE SSUU UUVVIIJJEEKK [[TTEETTNNEE

GGoorree lliijjeevvoo:: NNoorrmmaallnnaa vvoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ((ddrroossoopphhiillaa)) GGoorree ddeessnnoo:: VVoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ssaa nnooggaa--mmaa iizzrraasslliimm iizz ggllaavvee;; mmuuttaacciijjaa iizzaazzvvaannaa rraaddiijjaacciijjoomm

NNeekkee kkaattaassttrrooffaallnneeppoosslljjeeddiiccee mmuuttaacciijjeennaa lljjuuddsskkoomm ttiijjeelluu..DDjjee~~aakk nnaa sslliiccii lliijjee--vvoo jjee jjeeddnnaa oodd rrttaa--vvaa ^^eerrnnoobbiillaa..

ookkoo

aanntteennaannooggaa



Jedan drugi istraiva~, MMiicchhaaeell PPiittmmaann, ovako komentira neuspjeh

eksperimenata izvr{enih na vo}nim mu{icama:

"Morgan, Goldschmidt, Mller i drugi geneti~ari podvrgli su generacije

vo}nih mu{ica ekstremnim uvjetima toplote, hladno}e, svjetla, tame i tret-

mana sa hemikalijama i radijacijom. Sve vrste mutacija koje su bile proizve-

dene bile su prakti~no trivijalne i sigurno {tetne. Evolucija na~injena od

strane ~ovjeka? Ne, zaista: samo nekoliko geneti~kih ~udovi{ta moglo je

preivjeti izvan boca u kojima su bili uzgojeni. U praksi, mutanti umiru,

sterilni su ili naginju da se vrate u divlji tip."18

Isto vai i kod ~ovjeka. Sve mutacije koje su bile uo~ene kod ljudskih

bi}a imaju {tetne rezultate. Na ovu temu evolucionisti su bacili jednu dimnu

zavjesu i ~ak poku{ali pokazati primjere takvih {tetnih mutacija kao dokaz

za evoluciju. Sve mutacije koje se odigravaju kod ljudi rezultiraju fizi~kim

deformitetima, slabostima takvim kao {to su mmoonnggoolliizzaamm,, DDoowwnnoovv ssiinnddrroomm,,

aallbbiinniizzaamm,, ddvvaarrffiizzaamm iillii kkaanncceerr. Ove mutacije su predstavljene u evolu-

cionisti~kim udbenicima kao primjeri evolucionog mehanizma na djelu.

Nepotrebno je re}i da jedan proces koji ljude ostavlja nesposobnim ili

bolesnim ne moe biti evolucioni mehanizam - evolucija bi trebala

proizvoditi bolje oblike, koji su sposobniji da preive.

Da sumiramo. Tri su glavna razloga za{to mutacije ne mogu biti stavl-

jene u slubu podravanja evolucionisti~kih tvrdnji:

11.. DDiirreekkttnnee ppoolljjeeddiiccee mmuuttaacciijjaa ssuu {{tteettnnee: Budu}i da se de{avaju nasum-

ice, one uvijek o{te}uju ive organizme koji su im podvrgnuti. Razum nam

govori da nesvjesna intervencija na jednoj savr{enoj i kompleksnoj strukturi

ne}e pobolj{ati tu strukturu, nego }e je pogor{ati. I, doista, nikada nije uo~ena

niti jedna korisna mutacija.

22.. MMuuttaacciijjee nnee ddooddaajjuu nnoovvee iinnffoorrmmaacciijjee uu DDNNAA jjeeddnnoogg oorrggaanniizzmmaa:

Djeli}i koji sa~injavaju genetsku informaciju bivaju ili otkinuti sa njihovih

mjesta, uni{teni ili razneseni na razli~ita mjesta. Mutacije ne mogu u~initi da

neko ivo bi}e stekne jedan novi organ ili jednu novu osobinu. One jedino

uzrokuju abnormalnosti, kao npr. da jedna noga str{i otpozadi, ili da uho str{i

iz abdomena.

33.. DDaa bbii mmuuttaacciijjaa mmooggllaa bbiittii pprreenneesseennaa nnaa sslliijjeeddee}}uu ggeenneerraacciijjuu,, oonnaa ssee

mmoorraa ooddiiggrraattii uu rreepprroodduukkttiivvnniimm }}eelliijjaammaa oorrggaanniizzmmaa: Jedna slu~ajna promje-

na koja se desi u jednoj obi~noj, tj. nereproduktivnoj }eliji ili organu tijela,

ne moe biti prenesena na slijede}u generaciju. Naprimjer, jedno ljudsko oko

promijenjeno efektima radijacije ili drugim uzrocima ne}e biti preneseno na

slijedeu generaciju.

Ukratko, nemogu}e je da su iva bi}a evoluirala zato {to u prirodi ne

postoji mehanizam koji ih moe pota}i da evoluiraju. Ovo se slae sa dokaz-

ima iz fosilnog zapisa, koji pokazuje da je ovaj scenario evolucije daleko od

realnosti.


VVjjee~~iittoo nneeddoossttaajjuu}}ee kkaarriikkee

Prema teoriji evolucije svaka iva vrsta proiza{la je iz svoga prethodni-

ka. Prethodno postoje}e vrste pretvorile su se vremenom u ne{to drugo i sve

vrste su nastale na ovaj na~in. Prema ovoj teoriji transformacija se odigravala

postepeno, milionima godina.

Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne prijelazne vrste trebale posto-

jati i ivjeti tokom ovog dugog transformacijskog perioda.

Naprimjer, neke pola-ribe/pola-reptili koje su stekle neke reptilske crte

kao dodatak crtama riba koje su ve} imale, trebale su ivjeti u pro{losti. Ili,

trebali su postojati neki reptili-ptice, koji su stekli neke osobine ptica kao do-

datak reptilskim osobinama koje su ve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova

imaginarna bi}a, za koja oni vjeruju da su postojala u pro{losti, kao na pri-

jelazne oblike.

Ukoliko su takve ivotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i

~ak bilioni takvih primjerka u koli~ini i raznolikosti. [to je jo{ vanije, ostaci

ovih ~udnih bi}a trebali bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prije-

laznih oblika trebao bi biti ~ak i ve}i od broja prisutnih ivotinjskih vrsta, i

njihovi ostaci trebali bi se nalaziti {irom svijeta. U Porijeklu vrsta, Darwin je

objasnio:

Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojne prijelazne vrste, koje najblie

povezuju sve vrste jedne iste grupe, posve sigurno su morale postojati...

Stoga bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na|en jedino me|u

fosilnim ostacima.19

^ak je i sam Darwin bio svjestan odsustva fosila takvih prijelaznih for-

mi. On se nadao da }e oni biti prona|eni u budu}nosti. I sam je bio svjestan

da to predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u

svojoj knjizi Porijeklo vrsta, u poglavlju Te{ko}e u teoriji, napisao sli-

jede}e:

FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu

...Ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomo}u finih odstupanja,

za{to posvuda ne vidimo bezbrojne prijelazne oblike? Za{to sva priroda ni-

je u konfuziji, umjesto {to su vrste, kao {to vidimo, tako dobro definirane?...

Po{to su po ovoj teoriji bezbrojne prijelazne forme morale postojati, za{to

ih ne nalazimo ugra|ene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?... Za{to ne

nalazimo blisko povezane prijelazne vrste u srednjoj regiji/sloju, koji poti~e

iz doba u kome su vladali posredni/prijelazni uvjeti za ivot? Ova te{ko}a

me je dugi period vremena potpuno zbunjivala.20

Jedino obja{njenje sa kojim je Darwin mogao do}i da pobije ovaj

prigovor bio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio nead-

ekvatan. On je ustvrdio da }e, kada fosilni zapis bude detaljno prou~en, ne-

dostajue karike biti pronaene.

Evolucionisti su, vjeruju}i u Darwinovo proro~anstvo, jo{ od sredine

XIX stolje}a, {irom svijeta tragali za fosilima i kopali trae}i nedostaju}e

karike. Uprkos njihovim najve}im naporima, jjoo{{ uuvviijjeekk nniijjee oottkkrriivveennaa nniittii

jjeeddnnaa pprriijjeellaazznnaa ffoorrmmaa. Svi fosili izva|eni na iskopinama pokazali su da se,

suprotno vjerovanju evolucionista, ivot pojavio na Zemlji iznenada i pot-

puno formiran. Poku{avaju}i dokazati svoju teoriju, evolucionisti su nesvjes-

no uzrokovali da ona kolabira.

Jedan ~uveni britanski paleontolog, DDeerreekk VV.. AAggeerr, priznaje ovu ~in-

jenicu ~ak iako je i sam evolucionista:

Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili na

nivou vrsta, mi uvijek i nanovo nalazimo nnee ppoosstteeppeennuu eevvoolluucciijjuu,, nneeggoo iizz--

nneennaaddnnuu eekksspplloozziijjuu jjeeddnnee ggrruuppee nnaa rraa~~uunn ddrruuggee.21

Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog MMaarrkk CCzzaarrnneecckkii komentira

ovako:

Glavni problem u dokazivanju teorije je bio fosilni zapis; utisnu}a i{~ezlih

vrsta sa~uvani u Zemljinim geolo{kim formacijama. Ovaj zapis nikada nije

otkrio tragove Darwinovih hipoteti~kih posrednih vrsta - uummjjeessttoo ttooggaa,, vvrrssttee

ssee ppoojjaavvlljjuujjuu ii nneessttaajjuu iizznneennaaddnnoo i ova anomalija podrala je argumente

kreacionista da je svaka vrsta kreirana od strane Boga.22

Oni su se, tako|er, morali nositi sa uzaludno{}u ~ekanja da se nedosta-

Fosilni zapis pobija evoluciju 33


ju}i prijelazni oblici pojave nekada u budu}nosti, kao {to je to objasnio pro-

fesor paleoantropologije sa Glasgow University, TT.. NNeevviillllee GGeeoorrggee:

Nema vi{e potrebe izvinjavati se zbog siroma{tva fosilnog zapisa. Na neki

na~in, fosilni zapis je postao gotovo toliko bogat da je postao nepogodan za

rukovanje i otkriva se bre nego {to se integrira... On ((ffoossiillnnii zzaappiiss)) ii ppoorreedd

ssvveeggaa ttooggaa nnaassttaavvlljjaa ddaa bbiivvaa ssaassttaavvlljjeenn uuggllaavvnnoomm oodd ppuukkoottiinnaa.23

@@iivvoott ssee ppoojjaavviioo nnaa ZZeemmlljjii iizznneennaaddaa ii uu kkoommpplleekkssnniimm oobblliicciimmaa

Kada se zemljini slojevi i fosilni zapis ispitaju, moe se vidjeti da su se

svi ivi organizmi pojavili istovremeno. Najstariji sloj Zemlje u kome su

na|eni fosili ivih bi}a je onaj iz Kambrija. Njegova starost procijenjena je na

500-550 miliona godina.

@iva bi}a na|ena u slojevima koji pripadaju kambrijskom periodu po-

javila su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovih prethodno postoje}ih

predaka. Fosili na|eni u kambrijskim stijenama pripadaju puevima, trilobiti-

ma, spuvama, ki{nim glistama, meduzama, morskim jeevima i drugim

kompleksnim beski~menjacima. Ovaj {iroki mozaik ivih organizama na~in-

jen od jednog tako velikog broja kompleksnih stvorenja, pojavio se tako iz-

nenadno da se taj ~udesni doga|aj u geolo{koj literaturi naziva kambrijska

eksplozija.

Najve}i dio ivotnih oblika na|en u ovom sloju ima kompleksne sisteme

kao {to su o~i, {krge, cirkulatorni sistem i napredne fiziolo{ke strukture koje

nisu razli~ite od istih koji su uo~ljivi kod njihovih savremenih dvojnika.

Naprimjer, dvole}na, sa}asta gra|a oka kod trilobita je jedno ~udo dizajna.

DDaavviidd RRaauupp, profesor geologije na Harvardskom, Ro~esterskom, i ^ika{kom

univerzitetu, kae: TTrriilloobbiittii ssuu iimmaallii ooppttiimmaallaann ddiizzaajjnn kkoojjii bbii ddaannaass zzaahhttiijjee--

vvaaoo ddoobbrroo iissttrreenniirraannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg ooppttii~~kkoogg iinniinnjjeerraa ddaa ggaa rraazzvviijjee.24

+++Ovi kompleksni beski~menjaci pojavili su se iznenada i kompletno

formirani, bez bilo kakve karike ili prijelazne forme izme|u njih i jedno}eli-

jskih organizama koji su bili jedini oblik ivota prije njih.

RRiicchhaarrdd MMoonnaasstteerrsskkyy, urednik Earth Sciences, jedna od popularnih pub-

likacija evolucionisti~ke literature, izjavljuje sljede}e o Kambrijskoj ek-

sploziji koja je do{la kao jedno totalno iznena|enje za evolucioniste:

Istraiva~i imaju otada otkrivene hiljade izvrsno sa~uvanih fosila koji nude

jedan kratak pogled unazad, u jednu prekretnicu u historiji ivota. Taj mo-

menat, prije nekih 550 miliona godina, upravo na po~etku Zemljinog kam-

brijskog perioda, oozznnaa~~aavvaa eevvoolluucciioonnuu eekksspplloozziijjuu kkoojjaa jjee nnaappuunniillaa mmoorraa ssaa

pprrvviimm kkoommpplleekkssnniimm bbii}}iimmaa nnaa ssvviijjeettuu. U jednom treptaju geolo{kog vre-

mena, planetom kojom su dominirale jednostavne ivotinje nalik na spuvu,

ustupio je mjesto jednoj planeti kojom vlada {iroka raznolikost sofistici-

ranih zvijeri, ivotinja ~iji srodnici jo{ i danas nastanjuju svijet.25

Kako je Zemlja odjednom postala preplavljena jednim tako velikim bro-

jem ivotinjskih vrsta i kako su se ovi posebni tipovi vrsta mogli pojaviti bez

zajedni~kog pretka - pitanja su koja ostaju neodgovorena od strane evolu-

cionista. Zoolog sa Oxforda, RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss, jedan od najistaknutijih

zagovornika evolucionisti~ke misli u svijetu, ovako komentira ovu realnost

koja poni{tava same korijene svih argumenata koje on brani:

Naprimjer, kambrijski slojevi stijena, stari oko 600 miliona godina, najs-


PPoossttoojjee pprriimmjjeerrccii ffoossiillaa ssttaarrii mmiilliioonnii--mmaa ggooddiinnaa kkoojjii nniissuu ddrruuggaa~~iijjii oodd nnjjii--hhoovviihh ssaaddaa{{nnjjiihh ""ppoottoommaakkaa"".. OOvviioossttaaccii ssuu jjaassnnii ddookkaazzii zzaa ~~iinnjjeenniiccuu ddaassuu oonnii ppoossttaallii,, nnee kkaaoo rreezzuullttaatt eevvoolluu--cciijjee,, vvee}} kkrroozz ppoosseebbnnoo ssttvvaarraannjjee::11)) AAjjkkuullaa ssttaarraa 440000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,,((22)) sskkaakkaavvaacc ssttaarr 4400 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,,((33)) mmrraavv ssttaarr 110000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((44))BBuubbaa{{vvaabbaa ssttaarraa 332200 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa 43

1 2

@@IIVVII FFOOSSIILLII

National Geographic, Vol.152 National Geographic, Vol.159

New Scientist, 20 Januar 1984 National Geographic, Vol.152


tariji su u kojima nalazimo ve}inu od glavnih grupa beski~menjaka. I

mnoge od njih nalazimo u jednom ve} naprednom stadiju evolucije, u nji-

hovom samom startu tj. odmah nakon {to su se pojavili.

TToo jjee ttaakkoo ddaa ppoommiisslliittee ddaa ssuu bbiillii uussaa||eennii ttaammoo,, bbeezz bbiilloo kkaakkvvee eevvoolluucciioonnee

hhiissttoorriijjee.. Nepotrebno je re}i, ova pojava iznenadnog usa|ivanja je odu{evila

kreacioniste.26

Kao {to je Dawkin bio prisiljen priznati, kambrijska eksplozija je jak

dokaz za stvaranje zato {to je stvaranje jedini na~in da se objasni pojava iv-

ota na Zemlji u njegovoj punoj formi. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa, jedan istaknuti bi-

olog - evolucionista, priznaje ovu ~injenicu i izjavljuje: Organizmi su se ili

pojavili na Zemlji sasvim razvijeni ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razvi-

OO ^^ II TT RR II LL OO BB II TT AA

TT rriilloobbiittii,, kkoojjii ssuu ssee ooddjjeeddnnoomm ppoojjaavviillii uu kkaammbbrriijjsskkoomm ppeerrii--oodduu,, iimmaajjuu jjeeddnnuu eekkssttrreemmnnoo--kkoommpplleekkssnnuu ggrraa||uu ookkaa..SSaassttaavvlljjeennoo oodd mmiilliioonnaa ssaa}}aassttoo oobblliikkoovvaanniihh mmaalliihh ddjjeellii}}aa ii jjeeddnnoogg ddvvoossttrruukkoo--llee}}nnooggssiisstteemmaa,, oovvoo ookkoo,, ppoo rriijjee~~iimmaa pprrooffeessoorraa ggeeoollooggiijjee DDaavviiddaa RRaauuppaa,, ""iimmaa jjeeddaann ooppttii--mmaallnnii ddiizzaajjnn kkoojjii bbii bbiilloo mmoogguu}}ee kkrreeiirraattii jjeeddiinnoo uu ddaannaa{{nnjjee vvrriijjeemmee ii ttoo oodd ssttrraannee kkrraa--jjnnjjee ddoobbrroo oobbrraazzoovvaannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg iinniinnjjeerraa--ooppttii~~aarraa"".. OOvvoo ookkoo ssee ppoojjaavviilloo pprriijjee550000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ii ttoo uu oovvaakkoo ppeerrffeekkttnnoomm ssttaannjjuu.. NNeessuummnnjjiivvoo,, iizznneennaaddnnaa ppoojjaavvaajjeeddnnoogg ttaakkoo ~~uuddeessnnoogg ddiizzaajjnnaa nnee mmooee bbiittii oobbjjaa{{nnjjeennaa eevvoolluucciijjoomm,, {{ttoo ddookkaazzuujjee ppooss--ttoojjaannjjee ssttvvaarraannjjaa..PPoovvrrhh ttooggaa,, ssaa}}aassttaa ggrraa||aa ookkaa ttrriilloobbiittaa jjee pprreeiivvjjeellaa ddoo nnaa{{iihh ddaannaa bbeezz iijjeeddnnee jjeeddiinneepprroommjjeennee.. NNeekkii iinnsseekkttii,, ppooppuutt pp~~eellaa iillii vviilliinnsskkoogg kkoonnjjiiccaa,, iimmaajjuu iissttuu ggrraa||uu ookkaa kkaaoo {{ttoossuu iimmaallii ii ttrriilloobbiittii..** OOvvaa ssiittuuaacciijjaa ooppoovvrrggaavvaa eevvoolluucciioonnuu tteezzuu ddaa ssuu iivvaa bbii}}aaeevvoolluuiirraallaa nnaapprreedduujjuu}}ii oodd pprriimmiittiivvnniihh kkaa kkoommpplleekkssnniimmaa..

((**)) RR..LL.. GGrreeggoorryy,, EEyyee aanndd BBrraaiinn:: TThhee PPssyycchhoollooggyy ooff SSeeeeiinngg,, OOxxffoorrdd UUnniivveerrssiittyy PPrreessss,, 11999955..,, pp..3311

JJeeddnnoo ~~uuddoo kkoojjee zzbbuunnjjuujjee eevvoolluucciioonniissttee::

ti iz prethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog procesa modifikacije. A ako

su se ppoojjaavviillii uu jjeeddnnoomm ssaassvviimm rraazzvviijjeennoomm ssttaannjjuu,, oonnddaa ssuu ddooiissttaa mmoorraallii bbiittii

ssttvvoorreennii oodd nneekkee ssvveemmoo}}nnee iinntteelliiggeenncciijjee.27 Sam Darwin je prepoznao ovu

mogu}nost kada je napisao: Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom ro-

du ili familiji doista startale odjednom, ttaa ~~iinnjjeenniiccaa bbiillaa bbii ffaattaallnnaa zzaa tteeoorriijjuu

ppoossttaannkkaa ppuutteemm ppoollaaggaanniihh mmooddiiffiikkaacciijjaa kkrroozz pprriirrooddnnuu sseelleekkcciijjuu.28

Kambrijski period nije ni{ta vi{e ili manje nego smrtonosni udarac za

Darwina. Zbog ovoga, [vicarski evolucionista, paleontropolog SStteeffaann

BBeennggssttoonn, priznaje nedostatak prijelaznih karika dok opisuje kambrijski peri-

od i kae: Zagonetan (i zbunjuju}i) za Darwina, ovaj doga|aj nas jo{ uvijek

zasljepljuje.29

Kao {to se moe vidjeti, fosilni zapis ukazuje da iva bi}a nisu evoluirala

iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umjesto toga pojavila iznena-

da, naprasno i u jednom savr{enom stanju. Ukratko, iva bi}a nisu postala

evolucijom, ona su bila stvorena.


EEvolucionisti pretpostavljaju da su morski beski~menjaci, koji se po-javljuju u kambrijskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom deseti-na miliona godina. Me|utim, upravo kao {to kambrijski beski~men-jaci nemaju predaka, isto tako ne postoje ni prijelazne karike koje bi pokazi-

vale da se izme|u ovih beski~menjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Tre-

ba primijetiti da beski~menjaci i ribe imaju enormne razlike u gra|i. Beski~-

menjaci imaju tvrda tkiva izvana, dok su ribe ki~menjaci koje imaju svoja tvr-

da tkiva smje{tena unutar tijela. Jedna takva evolucija trebala bi milione ko-

raka da bude zavr{ena i trebali bi postojati bilioni prijelaznih oblika koji bi

predstavljali te korake.

Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima

oko 140 godina trae}i ove hipoteti~ne oblike. Oni

su prona{li milione fosila beski~menjaka i milione

ribljih fosila, a ipak, niko nikada nije prona{ao

makar i jedan fosil koji je u sredini izme|u njih.

Jedan evolucionist, paleantropolog GGeerraalldd TT..

TToodddd, priznaje ovu ~injenicu u ~lanku naslovl-

jenom Evolucija plu}a i porijeklo ko{~atih riba:

Sva tri podrazreda ko{tanih riba pojavljuju se

u fosilnom zapisu otprilike u isto vrijeme. Oni

su morfolo{ki ve} {iroko divergentni (razilaze

se) i oni su te{ko oklopljeni. Kako su oni

nastali? Kako to da svi oni imaju te{ki oklop? I,

za{to nema tragova ranijih, intermedijarnih (pri-

jelaznih) oblika?30

Evolucioni scenarij ide jedan korak dalje i

tvrdi da su se ribe, koje su evoluirale iz beski~men-

jaka, onda transformirale u amfibije. Ali za ovaj

BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo

PPrreemmaa hhiippootteettiinnoomm sscceennaarr--iijjuu pprreellaasskkaa ""iizz mmoorraa nnaa

kkooppnnoo"",, nneekkee rriibbee ssuuoossjjeeaallee ppoottrreebbuu ddaa pprreeuu iizzmmoorraa nnaa kkooppnnoo zzbboogg pprroobbllee--

mmaa ssaa iisshhrraannoomm.. OOvvoo,, nnaarr--aavvnnoo,, nniijjee ppoottkkrriijjeepplljjeennooddookkaazzoomm.. OOvvaa ttvvrrddnnjjaa jjee

""ppoottkkrriijjeepplljjeennaa"" nneeoossnnoovvaann--iimm ii ssppeekkuullaattiivvnniimm ccrrtteeiimmaa

kkaaoo ttoo jjee oovvaajj ggoorree..

scenario tako|er nedostaju dokazi. Ne postoji niti jedan jedini fosil koji

potvr|uje da su neka pola ribe/pola amfibije stvorenja ikada postojala. Ova

~injenica je, iako nerado, potvr|ena od strane dobro poznatog evolu-

cionisti~kog autoriteta RRoobbeerrttaa LL.. CCaarrrroollllaa, koji je autor djela Paleontologija

ki~menjaka i evolucija: MMii nneemmaammoo iinntteerrmmeeddiijjaarrnniihh ffoossiillaa iizzmmee||uu rrhhiippiiddiiss--

ttiiaann rriibbaa ((nnjjeeggoovv oommiilljjeennii pprreeddaakk tteettrraappooddaa)) ii rraanniihh aammffiibbiijjaa.31 Dva evolu-

cionista, paleontolozi Colbert i Morales su u vezi s tri osnovne klase amfibi-

ja - aba, gu{tera i caecilija, dali ovakav komentar:

NNeemmaa ddookkaazzaa bbiilloo kkaakkvviihh ppaalleeoozzooii~~nniihh aammffiibbiijjaa kkoojjee ssuu iimmaallee kkoommbbiinniirraannee

kkaarraakktteerriissttiikkee kkoojjee bbii bbiillee oo~~eekkiivvaannee zzaa jjeeddnnoogg jjeeddiinnoogg zzaajjeeddnnii~~kkoogg pprreettkkaa..

Najstarije poznate abe, gu{teri i caecilije veoma su sli~ne svojim ivim

prethodnicima.32

Sve do prije pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo

bi}e doista i postojalo. Ova riba, zvana Coelacanth, ~ija je starost procijenje-

na na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prijelazna forma sa jed-

nim primitivnim plu}ima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnim i cirkula-

tornim sistemom spremnim da funkcionira na zemlji i ~ak sa jednim primi-

tivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihva}ene su

kao nepobitna istina me|u znanstvenim krugovima sve do kraja 30-ih godina.

Coelacanth je bio predstavljen kao jedna prava prijelazna forma koja dokazu-

je evolucioni prijelaz iz vode na kopno.

441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee oonn bbiioo pprreellaazznnii oobblliikkiizz vvooddee nnaa kkooppnnoo.. fifiiivvii pprriimmjjeerrccii oovvee rriibbee uuhhvvaaeennii ssuu mmnnooggoo ppuuttaa oodd 11993388.. ggooddiinnee,, oossiigguu--rraavvaajjuuii ddoobbaarr pprriimmjjeerr oobbiimmaa ssppeekkuullaacciijjaa uu kkoojjee ssee uuppuuttaajjuu eevvoolluucciioonniissttii..

Bajka o prijelazu iz vode na kopno 39

EE vvoolluucciioonniissttii ttvvrrddee ddaa jjee jjeedd--nnoogg ddaannaa jjeeddnnaa vvrrssttaa kkoojjaa jjeeiivviillaa uu vvooddii nneekkaakkoo ssttuuppiillaannaa kkooppnnoo ii bbiillaa ttrraannssffoorrmmiirraannaa uu vvrrssttuukkoojjaa iivvii nnaa kkooppnnuu.. PPoossttoojjii jjeeddaann bbrroojjooiigglleeddnniihh iinnjjeenniiccaa kkoojjee iinnee ttaakkaavvpprriijjeellaazz nneemmoogguuiimm::

11.. NNooeennjjee vvllaassttiittee tteeiinnee:: Bi}akoja ive u moru nemaju problema unoenju svoje vlastite teine.

Meutim, veina bia koja ive nakopnu troe 40% svoje energije samo nanoenje svojih tijela okolo. Stvorenjakoja bi prelazila iz vode na kopno treba-la bi razviti novi miini i kotani sistem(!) da bi tako istovremeno odgovorilanovoj potrebi za energijom, to je ne-mogue da se dogodi sluajnim mutaci-jama.

22.. ZZaaddrraavvaannjjee ttoopplloottee:: Na kopnuse temperatura moe brzo promijeniti ivarirati u irokom opsegu. Stvorenja ko-ja ive na kopnu imaju tjelesne meha-nizme koji im omoguuju da mogu iz-drati tako velike temperaturne promje-ne. Meutim, u moru se temperatura mi-jenja polahko i takve promjene ne dea-vaju se unutar nekog velikog opsega.ivi organizmi koji imaju tjelesni sistemreguliran prema konstantnoj temperatu-ri mora trebali bi stei zatitni sistem dabi osigurali minimum tete od tempera-turnih promjena na kopnu. Besmislenoje tvrditi da su ribe stekle jedan takavsistem sluajnim mutacijama odmah na-kon to su stupile na kopno.

33.. KKoorriitteennjjee vvooddee:: Ono to je ne-ophodno za metabolizam je da voda, a

ak i vlaga, trebaju biti koriteni tedlji-vo zbog oskudnih izvora vode na kop-nu. Naprimjer, koa treba biti dizajnira-na tako da dozvoli gubitak vode samodo odreene mjere, dok bi u isto vrijemespreavala prekomjerno isparavanje.Zbog toga, iva bia koja borave nakopnu imaju osjeaj ei, dok ga orga-nizmi koji ive u vodi nemaju. Pored to-ga, koa ivotinja koje ive u vodi nijepogodna za jednu nevodenu sredinu.

44.. BBuubbrreezzii: Organizmi koji ive uvodi mogu lahko izbaciti otpadne mate-rije, posebno amonijak, iz svojih tijela,budui da se tu u njihovoj sredini nalazimnogo vode. Na kopnu, voda mora bitikoritena ekonomino. Eto zato ova i-va bia imaju bubrege. Zahvaljujuibubrezima, amonijak se skladiti takoto se pretvara u ureu, i na taj nain sekoristi minimalna koliina vode za nje-govo izluivanje. Dodatno, potrebni sunovi sistemi da osiguravaju funkcioni-ranje bubrega. Ukratko, s ciljem dapreu iz vode na kopno iva bia bezijednog bubrega trebala su iznenada iodjednom razviti cijeli bubreni sistem.

55.. RReessppiirraattoorrnnii ssiisstteemm:: Ribe"diu" uzimajui kisik rastvoren u vodikoji onda proputaju kroz krge. Oni nemogu ivjeti vie od nekoliko minuta iz-van vode. Da bi opstali i ivjeli na kop-nu, oni moraju naprasno, u jednomtrenu, stei jedan savren pluni sistem.

Nema zaista nimalo sumnje da jenemogue da su se sve ove dramatinefizioloke promjene mogle desiti sluaj-no, u istom organizmu i u isto vrijeme.

ZZAA[[TTOO JJEE PPRRIIJJEELLAAZZ IIZZ VVOODDEE NNAA KKOOPPNNOO NNEEMMOOGGUU??

441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee

Me|utim, 22. decembra 1938. na~injeno je jedno veoma interesantno

otkri}e u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan ivi ~lan familije Coelacantha,

prethodno predstavljenog kao jedna prijelazna forma koja je izumrla prije

sedamdeset miliona godina! Otkri}e jednog ivog prototipa Coelacantha je,

bez sumnje, zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, pale-

oantropolog JJ.. LL.. BB.. SSmmiitthh je rekao da on ne bi mogao biti vi{e iznena|en ~ak

i kad bi nai{ao na ivog dinosaura.33 U godinama koje su uslijedile, u vi{e

navrata, u razli~itim dijelovima svijeta ulovljeno je 200 Coelacantha.

+++@ivi Coelacanthi otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu oti}i u dot-

jerivanju svojih imaginarnih scenarija. Nasuprot tvrdnjama, Coelacanthi nisu

imali primitivna plu}a, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionisti pred-

stavili kao primitivna plu}a ispostavilo se da nije bio ni{ta drugo do jedna

lipidna kesa.34 [tavi{e, Coelacanth, koji je predstavljen kao kandidat za rep-

tila koji je polahko postajao pripremljen da prije|e iz vode na kopno, bio je

ustvari riba koja ivi u dubinama okeana i koja se nikada ne pribliava

povr{ini blie od 180 metara.35

Bajka o prijelazu iz vode na kopno 41

Upravo kao to evoluciona teorija ne moe objasniti os-novne grupe ivih bia kao to su ribe i reptili, ona, istotako, ne moe objasniti porijeklo vrsta unutar ovih gru-pa. Na primjer, kornjae, koje su reptilska vrsta, po-javljuju se u fosilnom zapisu odjedanput sa svojim jedin-stvenim oklopom. "...Tokom sredine trijaskog perioda(prije oko 175.000,000 godina) njihovi (kornjaini)lanovi ve su bili brojni, i ve su posjedovali osnovnekarakteristike kornjaa. Karike izmeu kornjaa i cotylosaura, od kojih su kornjaevjerovatno postale, gotovo potpuno nedostaju" (Encyclopaedia Brittanica, 1971, v.22, str. 418)Nema razlike izmeu fosila drevnih kornjaa i ivih lanova ove vrste danas.Jednostavno reeno, kornjae nisu evoluirale; one su uvijek bile kornjae, otkako sustvorene takvima.

FFoossiill kkoorrnnjjaaee ssttaarr 110000mmiilliinnaa ggooddiinnaa:: NNiijjee rraa--

zzlliiiitt oodd ssvvoogg ssaavvrree--mmeennoogg ddvvoojjnniikkaa.. ((TThhee

DDaawwnn ooff LLiiffee,, OOrrbbiissPPuubb..,, LLoonnddoonn 11997722))

KKOORRNNJJAAEE SSUU UUVVIIJJEEKK BBIILLEE KKOORRNNJJAAEE

PPrema teoriji evolucije, ivot je potekao i evoluirao u moru i onda jetransportiran na kopno pomo}u amfibija. Ovaj evolucioni scenariotako|er predlae da su amfibije evoluirale u reptile, bi}a koja ivesamo na zemlji. Ovaj scenario je ponovo nevjerovatan zbog enormnih struk-

turalnih razlika izme|u ove dvije klase ivotinja. Naprimjer, jaje amfibije je

dizajnirano za razvoj u vodi, dok je reptilsko jaje dizajnirano za razvijanje na

zemlji. Jedna korak po korak evolucija neke amfibije ne dolazi u obzir za-

to {to nije mogu}e da jedna vrsta preivi bez savr{eno i potpuno dizajniranog

jajeta. [tavi{e, kao i obi~no, nema dokaza o prijelaznim oblicima za koje se

pretpostavljalo da su vezali amfibije sa reptilima. Evolucionista, paleontolog

RRoobbeerrtt LL..CCaarroollll, jedan autoritet u paleontologiji ki~menjaka, mora prihvatiti

da su rraannii rreeppttiillii bbiillii vveeoommaa rraazzllii~~iittii oodd aammffiibbiijjaa ii ddaa nnjjiihhoovvii pprreeccii jjoo{{ uuvviijjeekk

nniissuu mmooggllii bbiittii pprroonnaa||eennii.36

Ipak, beznadeno osu|eni scenariji evolucionista ovdje jo{ nisu

zavr{eni. Jo{ uvijek ostaje problem kako u~initi da ova bi}a polete! Budu}i da

evolucionisti vjeruju da ptice mora da su nekako evolui

Подвале еволуције Подвале еволуције.pdf

Documents