Опасности у планини - Opasnosti u planini

8/14/2019 - Opasnosti u planini

1/23

Opasnosti u planini


2/23

Gorska Sluba Spasavanja Stanica Beograd www.gss.org.yu

SadrajSadraj..............................................................................................................................................21. Prvi koraci ....................................................................................................................................3

1.1. "Sloboda gora" ......................................................................................................................31.2. Briga o divljini ......................................................................................................................41.3. Znanje i vetina .....................................................................................................................41.4. Fizika priprema....................................................................................................................41.5. Mentalna priprema ................................................................................................................51.6. Procena i iskustvo..................................................................................................................61.7. Neka "Zlatna pravila"............................................................................................................6

2. Sigurnost u planini .......................................................................................................................72.1. Opasnosti...............................................................................................................................8

2.1.1. Objektivne opasnosti......................................................................................................92.1.2. Smanjenje rizika...........................................................................................................122.1.3. Subjektivne opasnosti - planinar ..................................................................................132.1.4. Osvrti............................................................................................................................16

2.2. Nesree u planini.................................................................................................................162.2.1. Nekoliko ozbiljnih poruka............................................................................................18

3. Rukovoenje...............................................................................................................................183.1. "Jaina" grupe......................................................................................................................19

3.1.1. Sposobnost pojedinaca .................................................................................................203.1.2. Brojnost grupe..............................................................................................................203.1.3. Pozadinska podrka......................................................................................................213.1.4. Celovitost grupe ...........................................................................................................213.1.5. Upravljanje vremenom.................................................................................................22

3.2. Postati voa .........................................................................................................................22

Planinarski savetnik strana 2/23


3/23


1. Prvi koraci

Planinarstvo je vie od gledanja divnih predela, iskustva boravka u divljini, traenja iispitivanja podzmenih oblika, penjanja. Planinarstvo je i izazov, opasnost i teskoba. Planinarstvonije za svakoga. Oni koje pohode planinama mogu ih nai uzbuujuim i neodoljivim, ali ifrustrirajuim i, ponekad, ak smrtonosnim. Postoje kvaliteti u planinarstvu kojima smo

inspirisani i koji nas dre u ubeenju da je aktivnost u planini vie od razbibrige, vie od traenjaslobodnog vremena, vie od sporta, od takmienja. Da li je to strast? Sigurno da, ponekad i vie -opsesija - mentalna prinuda.

"Koja je to sila koja me je obuzela?" - pita se jedan uveni planinar. "Neto kompleksno inedefinisano, enja i atrakcija nesigurnog i nepoznatog." Jedan drugi uveni planinar, BritanacGeorge Leigh Mallory, mnogo ranije je ponudio drugaije vienje planinarske privlanosti - "tadobijamo od te fatalne privlanosti?" - pitao je - "tek potpuno i savreno zadovoljstvo."

Udaljeni pogled na planine govori o avanturi, ali retko je to tek slutnja zadovoljstva i "muke"koja nas oekuje kada smo jednom pod i na njima. Ako elite da pohodite gorama, pripremite se

na okruenje potpune prirode - ono koje ne mari za ljude, ono gde vladaju samo vene i monesile prirode. Tamo vas ekaju oluje, ali i neni povetarac. eka vas trnovito bunje ali i cvee usteni. Dosadni i insekti i cvrkut ptica. Sve zajedno - pomeano. Penjanje po planinama je vrlomuan nain za "ubijanje" slobodnog vremena, i svi koji to rade tano znaju ta je veliki poljskialpinista Voytek Kurtyka mislio rekavi "Planinarenje je umetnost muenja". Planinarenje seodvija u okruenju koje je potpuno neosetljivo i bezobzirno prema ljudskim potrebama, te je malibroj onih koji koji su spremni da plate cenu "maltretiranja" i neudobnosti za bogatu spiritulanu ifiziku nagradu koja sledi.

1.1. "Sloboda gora"

Sloboda gora je koncept kojim se kombinuje potpuno i jednostavno zadovoljstvo bivstvovanjau planinama sa vetinom, opremom i snagom potrebnim za pohod do proizvoljno izabranogmesta bez opasnosti i ugroavanja nas samih, drugih koji su sa nama i oko nas, te okruenja ukome se nalazimo.

Ova knjiga i nae tenje su upravo okrenute prema konceptu slobode u gorama i slobode planina. Zato i objavljujemo informacije za planinare svih interesovanja i svih nivoa znanja iobuenosti, od poetnika do naprednih. Ona predstavlja kombinaciju iskustava i znanja mnogihgeneracija planinara sa svih mesta na svetu. To ne znai da je ona bogom dana, niti da je biblija.Iako je saznanje na osnovu iskustava drugih vrlo vredno i potrebno, praksa i va odlazak u

planine je jedini nain da sami donesete svoje stavove, obrazujete sopstvena tumaenja, nauitesvoje uitelje i, naravno, uivate. Planine i planinarstvo, kao i sve oko toga definitivno nijeureeno znanje i nabrojivi skup podataka. Ne, oko planina uimo mi uite Vi. Postoji teknekoliko principa koje ete saznati. Sve drugo se menja - vae znanje, va stav, tehnike, oprema,pa ak i sama planina.



4/23


1.2. Briga o divljini

Do sada smo govorili o planinama kao objektu naeg interesovanja, a sada postavimo stvarimalo drugaije. Stavimo se u poziciju planina. Njihova lepota i divljina koja oarava je i njihovnajvei protivnik jer nas privlai i zove. Planina nas trpi i jednom dodirnuta sa nae strane onapostaje manje divlja, manje nevina - ukroena. Samim tim ona postaje manje privlana i tako smo

sami sebi ograniili mogunost uivanja. Iako je mo planina daleko vea od nae, ona nijeneograniena. Mo divljine se koristi od strane ljudi sve vie, sve nepaljivije, sve alarmantnije.Konzumirajte divljinu, ali je i pazite kako bi ona i dalje bila divljina. Kako bi vas i daljeoduevljavala i kako bi ste svoje oduevljanje mogli podeliti sa drugima i onima koji dolaze poslevas.

Iako se ponekad ponaamo drugaije, mi moramo shvatiti da smisao postojanja planina nije dabi se mi zabavljali. One nam nita ne duguju i ne trae nita od nas. Mnogi od iskusnih planinarakoji su penjali najvie krovove sveta oseali su da sama planina ima "duu", te da uspeh dugujunekom udnom sporazumu sa planinom. U stvari, mnogi od njih su se po porvatku oseali kao daime je planina ba tada "dala dozvolu" za penjanje i da ih je pazila i uvala. Najmanje to svaki

od nas moe initi kako bi se zahvalio za ovaj "sporazum", za "dozvolu", je da planinu iza sebeostavi u istom stanju u kojoj ju je i naao. Nemojte ostavljati svoja obeleja, svoje znake.Potrudite se da niko za vama ne prepozna da ste bili na istom mestu. Srodite se sa mestima nakojima se nalazite. Prouite ih i uoite njihovu ranjivost. Tek tada se penjite, kreite, ponirite iboravite tako da se va uticaj ne oseti.

Privilegije koje uivamo u gorama imaju i svoje obaveze. Budite utivi i paljivi. Nauite daponekad pokupite neistoe i za drugima. Branite gore i divljinu kako bi one i dalje postojale.Budite njihova straa i kada niste na njima. Informiite se o tetnim ili potencijalno tetnim projektima i radovima koje urbanizacija i civilizacija donose na nae i vae gore. Planine sunemute ali vide i oseaju. Ne dozvolite da ih ugroavaju oni koji ih ne vide, oni kojima one

samo smetaju.

1.3. Znanje i vetina

Kao deo nae dozvole za odlazak i boravak u planinama potrebno nam je znanje i vetina da tajput i taj boravak budu sigurni - slino vizi i osiguranju.

Zbog nas samih, zbog svih koji su sa nama i zbog okruenja u kome smo mi uimo i saznajemovetine, tehnike i opremu za logorovanja, bivakovanja, hodanja, penjanja, osiguravanja,orijentacije, izbora puta, sidrenja, sputanja u podzemlje, spasavanja, i svega drugog to inimo uplaninama.

Ovaj tekst moete shvatiti kao uputstvo i osnov za uenje.

1.4. Fizika priprema

Planinarstvo je vrlo zahtevna aktivnost, kako fiziki tako i mentalno. Penjanje i jamarenje vaeza posebno naporne, specijalno kako se penju ili osvajaju sve tei i tei detalji i objekti. U obasluaja se svakodnevno postiu rezultati koji su do pre kratkog vremena bili nezamislivi. Mnogikoji se ozbiljno bave penjanjem uporno treniraju u posebnim vebaonicama i na vetakim



5/23


podlogama. U svetu alpinizma penje se sve vie najviih vrhova bez kiseonika, najteim smerimai u rekordnom vremenu.

Najvei broj nas, obinih planinara, penjaa, alpinista i peinara posmatra ove vrhunskerezultate sa strane uz divljenje i nauk. Nama nije neophodno da posvetimo svo vreme na svetu icele ivote planinarenju, ne bi li uivali i bavili se aktivnostima u planini. Mera nae kondicije

odredie ciljeve koje postavljamo i stepen uivanja u njihovom ostvarenju.

Nivo kvaliteta raste ne samo kod vrhunskih planinara, ve i kod rekreativaca. Dobra fizikakondicija je jedna od kljunih inilaca uspeha i moe napraviti svu razliku izmeu uivanja uodreenoj aktivnosti i tekog muenja i trpljenja u istoj. Moda jo vanije od ovoga jeste da vaamuka i vaa nespremnost ugroava i izlae opasnosti celu ekipu sa kojom ste. Najmanja posledicaje ako ste krivi za neuspeh.

Zapamtite da budete objektivni u proceni svojih moi, jer je jedna ekipa jaka koliko njennajslabiji lan. Nemojte dozvoliti da budete balast svojoj ekipi.

Najvei broj planinara redovno trenira. Razne aerobne vebe: tr

anje, biciklizam, plivanje, laufskijanje, treking, i drugo, su potrebna i popularna vrsta treninga. Mnogi penjai rade u teretanama

za sticanje snage i isteu se za dobijanje elastinosti. Neki specifini treninzi koji podstiu fizikisklop za penjanje su moda najbolji za penjae, ali ne i za opte planinarenje.

Zapamtite da je dobra fizika pripremljenost osnov za savladavanje svih napora u aktivnostimakoje primenjujete u planini.

1.5. Mentalna priprema

Mentalni stav i profil je esto taj koji pravi presudnu razliku izmeu uspeha i neuspeha naeg

pohoda. Onog trenutka kada smo fiziki adekvatno pripremljeni "glava" je ta koja odluuje da liemo uiniti taj pokret, prevazii tu krizu, popeti taj detalj ili emo se povui.

Moramo biti pozitivni, optimistini, realni i iskreni prema sebi. Naravno potrebno je bitiuporan, strastven, odluan i samouveren, ali je potrebno imati i oseaj za opasnost - strah.

Potrebno je, u stvari, nai dobru ravnoteu, dobar balans izmeu "ja to mogu" stava, koji moepredstavljati opasno precenjivanje sebe, i "ekaj malo" stava, koji predstavlja procenu opasnosti irealnu procenu sopstvene vrednosti.

Nemojte se obeshrabriti na poetku. Ako ste preterano oprezan poetnik tada e stav "ekaj

malo" biti preovlaujui, ali ete dodatnu samopouzdanje i hrabrost stei podrkom drugih kojisu sa vama. Ako ste kao poetnik previe "napaljeni", tada ete stalno misliti "ja to mogu", ali etu biti stariji koji vam nee dati da to probate. Sa "kilometraom" i sa "staom" postaete stariji isami ete biti u ulozi da ohrabrujete jedne a hladite druge.

Mnogi stari i uspeni planinari rei e vam da su najvei izazovi upravo oni mentalni. Odlukekoje ete doneti su te koje vas guraju napred ili vraaju. Zato je jedna od najveih istina oplaninarstvu ona koja kae da dok traite slobodu planina Vi se nalazite suoeni, lice u lice, sasamim sobom, svojim strahom i svojom eljom.



6/23


1.6. Procena i iskustvo

Knjige i predavanja iznose osnove tehnike i opreme i predlae naine za uenje kroz praksu.Meutim, vaa mogunost procene, koja je svakako najvaniji mentalni kvalitet u planini, razvijase iz vae sopstvene sinteze znanja i steenog iskustva.

Najvei broj vetina koji su vam potrebni su one koje se mogu nauiti. To su one koje predstavljaju vau sposobnost da se nosite sa uslovima okruenja, sa loim vremenom, dugimhodom, gustim bunjem, izrazitom eksponiranou na steni, i slino.. To su sve stvari koje se uei za koje postoji manje ili vie jasan algoritam postupanja. Kako iskusimo ovakve situacije ispoznamo njihove osobine, mi postajemo bolji procenjivai i donosioci odluka. Sada imamoreferencu i imamo mogunost uporeivanja sa sledeom takvom situacijom. Znamo ta emo igde emo.

Nove i izmenljive situacije se, ipak, stalno pojavljuju. Njih nismo iskusili, nemamo prethodnaznanja, nismo oekivali. Nismo u mogunosti da damo automatski i siguran odgovor. Naareakcija e biti ili intuitivna ili asocijativna. Opet nemamo odgovor ta je bolje. Ponekada, kada

novonastala situacija zahteva momentalnu reakciju dobro je reagovati instinktivno - odmah, jerevreme utroeno za razmiljanje biti fatalno.

Ipak, takve su situacije dosta retke. Vi se morate nauiti da stvari uoavate, previate i unapredrazvijate scenarije i obezbeujete reenja. To je ono to e vam razviti mogunost dobre procene ikasnije dobre odluke. Procenjuje se novonastala situacija i to sa aspekata opasnosti koje nosi i saaspekta "kvaliteta" grupe sa kojom ste. Potom dolazi odluka o tome ta je initi. Upravo u ovojnesigurnosti i nepredvidivosti krije se najvei deo arma i izazova u planinarenju - naravno tu je inajvei deo rizika i potencijala za nesree.

1.7. Neka "Zlatna pravila"

Pre mnogo godina razvijen je na razliitim mestima razliit skup osnovnih pravila - uputstavaza sigurno ponaanje ljudi u planinama. Ovaj skup uputstava baziran je na statistikama ianalizama nesrea, te uoenim navikama iskusnih planinara. Ova uputstva su razvijena zaalpiniste i penjae, ali sa manjim modifikacijama moe sluiti za svaku vrstu aktivnosti u planini. Na alost, autori ovih uputstava nisu uzeli u obzir na mentalitet (za koji autori misle da nijeposebno bitan i toliko razliit kod drugih), no verujemo da je ono to je dobro za druge mora bitidobro i za nas. Ova pravila nemojte smatrati nefleksibilnom doktrinom, ali ih se drite dok neustanovite neto drugaije. Zapamtite da je dogogodinje iskustvo pokazalo da su dobra.

Minimalan penjaki navez ima tri lana, osim ako na penjakoj lokaciji postoji

dogovorena podrka. Na gleerima se preporuuje postojanje bar dva odvojena naveza. (Uplanini nisi sam)

Naveite se na ue na svim eksponiranim mestima i prilikom penjanja na gleerima. Uvekusidrite osiguranje.

Grupa mora ostati celovita. Sluajte vou grupe ili potujte stav veine. Spoznajte granice svojih sposobnosti. Nikada ne napadajte smeri izvan vaih mogunosti i

vetine. Nikada ne dozvolite da prevelika elja potisne objektivnu procenu u izboru putanje ili o

potrebi odustajanja.



7/23


Sa vama stalno mora biti neophodna odea, oprema i hrana. Osmislite i detaljno isplanirajte i organizujte svoju aktivnost u planini jo dok ste kod

kue. Proverite opremu i krenite pripremljeni. Najavite svoju aktivnosti i ostavite plan aktivnosti i uputstva za potupak kod odgovornih. Stalno se pitajte "ta ako", uoavajte i razvijajte mentalne scenarije i pitajte starije, makar

bili i dosasni. Podsetite se i napamet nauite kako reagovati u sluaju incidenta. Budi unapred i stalnopripremljen.

Potujte pravila i principe razumnog planinarstva koja su navedena u knjigama ili premapriznatim merilima.

U svim prilikama i na svakom mestu se ponaajte na nain koji prikazuje vau ljubavprema planini.

Ova pravila nikako nisu formula kojom se korak po korak osvajaju vrhovi, ve tek naelnauputstva kojima se obezbeuje sigurno i razumno planinarenje, peinarenje i penjanje. Sviplaninari se ponekad usprotive postojanju pravila u aktivnostima ija je sama sutina i privlanostupravo u tome da nema formalnih pravila. Ipak, iskustvo nas ui da je mnogo tekih nesreamoglo biti izbegnuto ili su bar posledice mogle biti ublaene da su se potovala navedenauputstva. Ova su pravila izgraena na pretpostavkama da svi planinari, pa i vi i mi, ele da imajuvelike izglede da sigurno i uspeno ostvare svoj cilj, ak i u situacijama koje su pune opasnosti isumnje, te da imaju mogunost greke i siguran izlaz iz situacija kada je njihova procena bilapogrena.

Iskusni planinari esto modifikuju ova pravila, dre se svog skupa proverenih pravila, ili birajusopstvene postupke koji su kombinacija razumevanja opasnosti, uoavanja istih i vetine kojimase one kontroliu. Ova pravila se posebno preporuuju poetnicima koji jo nemaju iskustvo zaizgradnju svog skupa pravila.

Ako nauimo da pohodimo i boravimo u planinama sigurno i veto, kada svoje telo i duhuskladimo sa divljinom, biemo u mogunosti da razumemo i prihvatimo doivotnu pozivnicukoju nam je uputio i preneo John Muir pre mnogo godina: "Penjite se po planinama, osvajajtevrhove" - rekao je - "i saznajte njihove dobre novosti. Mir prirode i divljine osvetli e vas iprodreti kroz vas, kao to suneva svetlost prodire kroz kronje drvea. Vetrovi e vam udahnutisvoju sveinu, oluje e vam podariti svoju energiju, a vae brige e sa vas otpasti kao jesenje lieu vaoj gori."

2. Sigurnost u planiniPlaninarstvo, i sve u vezi planinarstva, je sport sa kontrolisanim rizikom. Planinari, alpinisti,

penjai, speleolozi, i svi drugi koji pohode i borave u planinama suoeni su sa mnogim rizicima iopasnostima, koji su uzrokovani to prirodom i planinom, to sopstvenim grekama. Opasnosti uplanini su, slino opasnostima u bilo kom drugom okruenju, u najveoj meri predvidive, te jenajbolje nositi se sa njima dobrom procenom, poznavanjem i vetinom. Po ko zna koji putgovorimo o svesti, odnosno o tome da ovek bude svestan svog okruenja - planine, da jepotuje, uvaava i u svakom trenutku zna ta je i koliko opasno. Upravo u tom smislu govorimo o



8/23


kontrolisanom riziku kod planinarstva u bilo kojoj formi. Na vama je da ga prihvatite ili batalitecelu stvar.

Neupuenima e spisak opasnosti u planini liiti na popis i zabeleke o katastrofama. Kada se budu uputili u opasnosti, spoznali njihove uzroke i posledice, saznali kako ih predvideti, kakozaobii, kako izbei, kako prevazii, ta initi.tada e kontrolisati sopstvenu sigurnost. Jasno je,

govori se o vie razliitih aspekata kontrole sigurnosti:

Preventiva - "bolje spreiti nego leiti" - opasnosti predvidite unapred (kratkorono ilidugorono) i klonite ih se. Tako nemate potrebu za noenjem sa opasnou i reavanjem problema koji je posledino prate. Reakcija - "leenje u sluaju potrebe" - suoeni ste saneposrednom opasnou ili ste pogoeni njome. Mora se znati prava reakcija, pravi lek koji eukloniti ili minimizirati dejstvo posledica. Organizacijaivostvo - ovo je, moda, najvii nivo ukontroli sigurnosti. Razviti sposobnosti za organizovanje i voenje grupe znai obezbeditisigurnost cele grupe - preventivno i reaktivno raditi na nivou cele grupe, ne samo pojedinca. Odorganizacije i vostva zavisi kako sigurnost, tako i udobnost i uspeh cele grupe.

Stav o opasnostima oko nas nije dogmatski stav. U stvari, opasnost i rizik su deo lepote, deoarolije, deo okruenja sa kojim se suoavamo. Dok god su opasnosti potencijalne (oko nas a ne"na" nama"), i dok god smo ih potpuno svesni, one su onaj deo "prie", koji oplemenjuje. Sada supitanja: ta initi da bismo ih bili svesni? ta initi da bismo iz zadrali potencijalnim (da bismose od njih zatitili)? I konano, ako se potencijalna opasnost dogodi, ako se ovaplodi, onda sepitamo: ta initi da bismo sanirali posledice? Odgovor na prvo pitanje uslovno je: "Obuka iuenje". Na drugo: "Preventiva i tehnika". Odgovor na tree pitanje je "Pomo i spasavanje".

Obuka, trening i praksa u svim planinarskim disciplinama insistiraju na principima i tehnikamakoje obezbeuju sigurnost. Ipak, kada se incident dogodi, kada se neko povredi, onemoa ilirazboli, to e se, najverovatnije dogoditi usled niza uzrono posledino vezanih greaka.Konano, greke se deavaju, i nesree se deavaju. I to je deo ambijenta koji smo izabrali.

Na kraju, u sve to radimo u planini mora biti uraunat rizik i sigurnosni mehanizmi za nassame, svih koji su sa nama, onima koji su oko nas i za okruenje u kome se nalazimo.

2.1. Opasnosti

Planinari se prilikom pohoda, penjanja i boravka u planinama suoavaju sa dve osnovne grupeopasnosti: opasnosti planinskog okruenja - objektivne opasnosti, i opasnosti kojima je samuzrok - subjektivne opasnosti. Ovu podelu shvatite uslovno, jer ta znae objektivne opasnosti:oluje, hladnoa, visina, mrak, lavine, ivotinje, biljke, sunce,.ako vi niste izloeni njima. Sve to

jeste opasno, ali samo ako niste predvideli, niste izbegli, niste reagovali. Nita od toga nijeopasno za vas ako ujete o tome na vestima ili posmatrate na bezbednoj udaljenosti. Ipak, uzrokovih opasnosti je planina, priroda, i zato ih zovemo objektivnim opasnostima - opasnostimaokruenja. U skladu sa prethodnim razmatranjem moemo rei da su to u stvari potencijalneopasnosti okruenja.

Opasnosti iji je uzrok sam planinar zovu se subjektivnim. One su mnogo manje predvidive,manje merljive. Grubo govorei, one ukljuuju stanje, vetinu (obuenost), znanje i mogunostprocene svakog od planinara. U stvari, ovek je taj faktor, koji se sopstvenim delovanjem moe



9/23


izloiti dejstvu potecijalnih opasnosti okruenja. Planinar je taj inilac koji objedinjuje uzrokeopasnosti i koji je predmet posledica.

2.1.1. Objektivne opasnosti

Potencijalne opasnosti okruenja su prirodni procesi i deavanja u planini, koji mogu, sami ili u

kombinaciji sa drugim iniocima, biti opasni za ljude zahvaene njima. Dakle, prirodni procesi sedeavaju bez obzira da li ukljuuju ljude ili ne, bez obzira da li su uzrokovani ljudima na bilo kojinain. Mrak, hladnoa, vetar, grmljavina, oluja, meava, padavine, lavine, strehe, visina, padanjekamenja, gleerske pukotine, sunce, ivotinje, biljke itd., su snane i mone prirodne pojave ilisastavni deo okruenja, odnosno stanje okruenja koje vrlo lako moe ugroziti oveka izloenognjima. Ove, objektivne opasnosti su veno prisutne i promenljive.

Prirodnim silama i stanjima ne moemo upravljati, ali ih moemo biti svesni, prepoznavati ih iizbegavati ili minimizirati mogunost da postanemo predmet njihovog dejstva, i konano umetida saniramo posledice njihovog dejstva.

Cela ova knjiga obiluje detaljnim informacijama i podacima o tome kako se nositi sapotencijalnim opasnostima u raznim fazama boravka i raznorodnih aktivnosti u planini. Logino je da se o potencijalnim opasnostima okruenja govori na mestima na kojima se govori oodreenim aktivnostima koje nas manje ili vie izlau njima. Na tim mestima nalazite metodekojima se nosite sa raznim opasnostima, poev od neprijatne izloenosti visini na eksponiranojsteni, preko kruljive stene, lavina, lednikih pukotina, strmog leda, i mnogo ega drugog. Na timmestima se nalaze i saveti za prepoznavanje i izbegavanje nevremena, opasnih reljefnih detalja,opasne flore i faune i mnoge druge potencijalne opasnosti okruenja.

2.1.1.1. Opasnosti od reljefnih detalja:

Nije teko prepoznati opasnosti od reljefa. Odmah se uoe strme litice, kruljivo stenje, sipari,odseci, ponori. Reljef se relativno sporo menja i zato ga je lako spoznati i uoiti, a potom i

zaobii. Spoznaja se vri u nekoliko koraka. Prvo kod kue, preko karti i razgovora sa onima kojipoznaju teren, a zatim sagledavanjem na terenu. U opasnosti od reljefnih detalja ubrajamo:

Eksponiranost - ukljuuje neprijatnost, poremeaj ravnotee i strah, koji mogu dovestido uzbuenosti i neracionalnog ponaanja i pada. Izbegavajte stajanje na ivicama. Negledajte gore i dole ve pravo. Koncentriite se i nosite se sa strahom. Osigurajte se iosigurajte druge. Upozorite druge. Ne bacajte kamenje. Ako osiguravate sa eksponiranogtanda, tada morate proceniti sve sluajeve, sve pravce dejstva sila, sve alternative imogue otkaze, te postaviti takvo sidrite i pozicionirati se tako da moete sigurno

reagovati i apsorbovati bilo kakav trzaj i pad. Okliznue i odron kamena (peinskog oblika) - odnosi se na klizave i kruljive povrine

po kojima se kreete. Kruljiva stena se lako uoi. Po njoj se ne ide. Ako oborite kamenviite. Budite spremni. Trava, mahovina ili liajevi na steni su vrlo klizavi - posebno akosu vlani. Oprez. Zaobiite.

Pad kamena - kamenje pada samo od sebe usled vlage, leda i prskanja. ee je da sekamen obori prilikom kretanja ueta ili nepaljivog gaenja. Kamen retko rue ivotinje.Pazite kako prelazite sipare i pazite da iznad vas nema planinara. U jamama je potreban



10/23


poseban oprez. Ko srui kamen dere se. Imajte lem i traite zaklon. Penjite samo ranoujutru dok nema sunca.

Velika visina - odnosi se na problem sa visinskom boleu. 2.1.1.2. Opasnosti odvremenskih prilika:

Vremenske prilike su brzo izmenljive, te je problem uvida u stanje tei. Potrebno je predviati i

pouzdati se u prognoze. Ako loeg vremena postanemo svesni kada je ono nastupilo, tada smomu izloeni. Tada je kasno. To je manje ili vie opasno, u svakom sluaju je smetnja. Vremenskeprilike (ili neprilike) odnose se na:

Padavine - dramatino menjaju uslove boravka i penjanja, te iako nas ne ugroavajudirektno (bar ne vie od obine neprijatnosti), znaajno poveavaju rizik u penjanju,traenju puta, bivakovanju.

Vetare komplikovati manipulaciju uetom, ujnost partnera, moda i ravnoteu. Magla i no - liavaju nas bitnog ula - vida. Meava ili hladnoa - moe ivotno ugroziti. Toplota ili jako sunce - mogu dovesti do premora, dehidracije ili opekotina. Grom - iako retko opasan, svakako predstavlja razlog za brigu.

Zato je potrebno predvideti vremenske uslove za period koji nam treba. I tu postoje reenja.Postoje sinoptike slube, zovite. Imate satelitske snimke frontova polja niskog pritiska (ciklona)i polja viskogo prisitska (anticiklona). Imate planinare sa dugim iskustvom na odabranomlokalitetu. Imate lokalno stanovnitvo. Konano, imate znake dobrog i loeg vremena, kojeuoavate, kao i nain njihove procene i tumaenja koje primenjujete u cilju dobijanja zaokrueneinformacije o vremenu koje predstoji. Ako vas neka vremenska neprilika zahvati vi morate znatikako se zatiti, kako reagovati, kako uskladiti svoj cilj sa novonastalom situacijom. Za to vam jena raspolaganju oprema, iskustvo, tehnika i zdrava pamet.

2.1.1.3. Snene opasnosti:

Ovo je posebna kategorija opasnosti koja se vezuje za sneno okruenje u kome se nalazite.Odvojeno je kao posebno jer opasnosti uvek predstavljaju kombinaciju reljefa i vremenskihprilika. Tipine opasnosti o kojma se govori su:

Pucanje lavine - sigurno najvea opasnost u planini i najei uzrok nesrea. Ima punoznakova prepoznavanja lavinoznog terena. Odluujui su reljef terena, kvalitet snega i raniji itrenutni vremenski uslovi. Ispupeni i akumulativni oblici su opasni. Nagibi izmeu 30 i 50stepeni. Struktura tla pod snegom. Tragovi ranijih lavina. Debljina snega. Kompaktnost snega.Priasta lavina gui a teka lavina melje. Izbegavajte sve to lii na lavinozan teren. Ako morate,

idite ranim jutrom - pre sunca. Jedan po jedan. Razvezani. Ako mora osiguranje, onda sa tanda.Ide se pravo na gore. Uoavajte zaklone. Ako se see, onda pri vrhu. Otkopajte sve to imate,oslobodite ruke i pripremite lavinsko ue. Podesite lavinske tragae. Svi za istim koracima. Svigledaju - ako pukne viu. Koga zahvati pliva u stranu i na gore. Baca sve redom sa sebe. Zaklanjausta i nos. Dok se lavina kree traje borba. Guraj sneg da oslobodi vazduni dep. Kada stane -stani. Smiri se. tedi vazduh i snagu. Ne galami. Spasavanje odmah. Svi gledaju gde je lavinazahvatila oveka, gde je nestao pod snegom i gde se ta masa snega zaustavila. To je linijatraenja. Postavite jednog javljaa neke druge lavine. Izaberite vou. Potraite predmete. Nepravite suvine tragove. Linija i disciplina. Sve o lavinama nalazi se u odvojenom poglavlju.



11/23


Snene strehe - usled vetra na grebenima. Opasno je propadanje. Postoje razne jezive sliketragova preko strehe. Kada se nalazite na grebenu koji niste videli sa svih strana drite se niskoispod njega. Obuzdajte elju da vidite preko. Sve to treba videete sa cilja unazad.

Gleerske pukotine - javljaju se u gleerima - rekama leda koje se sporo kreu, lome u pucaju. Opasno je upadanje u pukotine pokrivene snegom. Pazite na talase. Obavezno

navezivanje. Mora se poznavati tehnika kretanja, padanja, zaustavljanja pada i spasavanja.2.1.1.4. Opasnosti od biljnog i ivotinjskog sveta:

Navoenje ovih opasnosti, esto, sa manje ili vie prava, izaziva podsmeh. Opasnosti od bilja iivotinja su ili tek neprijatnosti, ili su vrlo retke. Problem je to se odreene opasnosti potcenjuju,dok se druge precenjuju. Opasnosti o kojima se govori su:

Ujedine i povreivanje - ovde je posebno izraena razlika u gledanju: Na primer, uroenaodvratnost i strah prema zmijama ini da se ujed zmije smatra velikom opasnou. To nije tako.ak i krajevi gde vrlo obilno raaju vrlo otrovne zmije, na primer Hercegovina, imaju sasvim

beznaajan procenat smrtnih slu

ajeva kao posledicu zmijskog ujeda. Me

utim, mnogo je ve

asmrtnost od davanja seruma protiv otrova zmije. U naelu, neprijatni su ubodi insekata i korpija.

O tome, ipak, ne moemo ozbiljno govoriti kao o opasnostima - to je pre jedna kategorijaproblema u prirodi. Postoje i razne druge ivotinje koje nas okruuju u prirodi i planini. Neke suna tradicionalno zlom glasu - vie vukovi - manje medvedi. Naa praksa ne poznaje sluaj planinarske nesree uzrokovane napadom vukova ili medveda, pojedinano ili oporativno, nagoloruke planinare, alpiniste, penjae, speleologe. Uslovno opasnom ivotinjm moe se smatratidivlja svinja.

teta - Ovo je isto vrsta neprijatnosti, retko opasnost. Moda vredi napomenutineprijatnost koju izaziva divlja svinja kada zae u planinarski logor. Ona ume da razvali i izrikadosta toga. Tu su, naravno, i mievi i puhovi koji vole da kradu hranu od planinara.

Spoljanja i unutranja trovanja - Kada su u pitanju biljke, onda se govori o dvekategorije problema, biljke arulje - tek neprijatnost, i otrovne biljke. Prva kategorija je sasvimbezazlena, otprilike koliko i ubod insekata - malo manje. Druga kategorija je neto ozbiljnija, amoe biti i smrtonosna. Naravno to se odnosi na bilje, posebno gljive, koje se beru, pripremaju ijedu. Savet je kratak, nemojte jesti nikakv plod prirode ako niste sasvim sigurni ta je.

2.1.1.5. Opasnosti od vode:

U vezi sa prethodnim, moe se govoriti o vodi kao prirodnoj opasnosti !?! Da, ali ako pijeteneistu vodu. U naim krajevima ovaj problem nije izraen. Nae gore su relativno iste.Planinski potoci su najee pitki. To nije sluaj na nekim drugim mestima. Savet: ponesitefiltere i preiae za vodu i koristite ih.

2.1.1.6. Opasnosti od drugih ljudi:

Posebnu kategoriju potencijalnih problema okruenja vezujemo za druge ljude u njemu. Tomogu biti domoroci ili drugi planinari, ili lovci, ili slubenici umskih gazdinstava, nacionalnihparkova, ili neki sasvim drugi ljudi i turisti. Potencijalni problemi su raznorodni.



12/23


U nekim naim krajevima poslovina je sumnjiavost lokalnog ivlja. Dobra je tradicija dase sa lokalnim ivljem komunicira, upozna, porazgovara, zdravi. Uvek se valja raspitati za ovo iliono (zdravlje, vreme, tipinosti kraja, druge grupe.), valja ponuditi pomo, moda pokloniti nekusitnicu (supu, kafu, cigarete, okoladicu.). U svakom sluaju potrebno je razviti pozitivan odnos,stei poverenje, umereno prihvatiti gostoprimstvo i ugostiti po potrebi. Ista je ili slina situacijasa nekim drugim ljudima u okruenju. Neemo ulaziti u nabrajanja moguih meuljudskih

odnosa, kao ni u tehnike odnosa sa javnou. Razvijajte pozitivne odnose

ak i kada vam se to nemili. Sa svoje strane uinite sve da sluajan susret ostane prijatan, odnosno da boravak u

okruenju drugih ljudi bude tolerantan. uvajte se krae, svaa, tua.

Druga kategorija problema je vezana za administrativne zabrane koje mogu ugroziti vaplan istraivanja podzemlja ili kretanje u nacionalnom parku ili korienje nekih staza.

Odvratnost, iako ne direktnu opasnost, predstavlja ubre koje drugi planinari ostavljaju zasobom i tome ugroavaju mogunost vaeg boravka na istom terenu. Taj se problem dramatizujekada neko ruinira ionako ogranieno mesto i resurse za bivakovanje koje imate u peini ili steni.

est problem predstavlja kamenje koje vam na glavu obruava neko od vaih ili drugiplaninara ili peinara. Ovo zahteva posebne mere opreza.

2.1.2. Smanjenje rizika

Za izbegavanje rizika od potencijalnih opasnosti okruenja morate biti svesni opasnosti,prepoznati je, znati kako se izbegava i kako se nosi sa njom. To vai za sve: reljef, vremenskeuslove, sneg, bilje i ivotinje, vodu i druge ljude. Nauite koje su potencijalne opasnosti, uoiteih, izbegnite ih ako je mogue, znajte i primenite pravu tehniku za prelaenje takvih detalja,znajte kako da sanirate posledice ako ste lino pogoeni ili ako je pogoen neko drugi.

Jedna od kljunih stvari koju morate posedovati pri odlasku u planine je pozitivan mentalnistav i pripremljenost. Pozitivan mentalni stav se odnosi na pribranost, zdrav razum i

samouverenost. Ovo se istie kao apsolutan prioritet za odnos pojedinca prema svom okruenju.Iznenaujue je koliko ukupnoj sposobnosti oveka u suoavanju i reavanju problema u planinidoprinosi njegova mentalna mo, jo jednom: pribranost, zdrav razum i samouverenost. Saovakvim stavom planinare ne samo preiveti, ve pomoi drugima da preive i nai najboljereenje u bilo kakvom kripcu.

Pripremljenost se odnosi kako na svest o postojanju opasnosti, tako i na posedovanje sve potrebne opreme, odee, hrane. Svaki boravak u planinama moe iznedriti neoekivaneopasnosti, potrebu za zaklonom - bivakom. Sva zatitna oprema, osnovna spasilaka oprema,

prva pomo

i drugo nee vam biti ni od kakve koristi ako u datom trenutku nije tu, sa vama. Kadagovorimo o pripremljenosti, mislimo i na mentalnu pripremljenost. To znai da vas nikakav

scenario ne sme iznenaditi. U svojoj glavi, u svim prilikama, razvijajte "filmove" o moguimdogaajima. Pretpostavite dogaaj, kako ete reagovati? Razvijajte i uvebavajte scenario posvim dogaajima, u svim detaljima, u svim varijantama. Rezultat je vaa mentalna pripremljenostna svaku eventualnost, a time i samouverenost.

Zapamtite da ta god da inite u planini to morate raditi planski, nakon dobrog razmiljanja ianaliziranja. Morate znati da drugo reenje - alternativa, uvek postoji. Vi uvek imate cilj. Plan je



13/23


nain ostvarenja tog cilja. Imajte uvek bar dva plana - A i B. Moe postojati i C i D. Svaki od njihvodi vas do cilja. Imajte uvek i odstupnicu za sluaj povlaenja po pokuaju. Na kraju, ne libitese ni od kompletnog odustajanja, pre bilo kakvog pokuaja, ako sve poe kako ne treba.

Konano, sveopta svest i poznavanje opasnosti ne moe se stei itanjem knjige. Opte jeprihvaen stav da je najbolji uitelj upravo iskustvo. Jednu vrstu iskustva steknite tako to

prouavate iskustva drugih. Zatim, izvolite u planine, prvo vo

eni, a zatim kao vo

e.

2.1.3. Subjektivne opasnosti - planinar

Nesree uzrokovane grekama oveka su najee, pogotovo u kombinaciji sa opasnostimaokruenja. U stvari, tragini scenario je najee takav da ovek u nedostatku znanja, iskustva,vetine ili dobre procene naini greku koja aktivira neku od potencijalnih opasnosti okruenja.Planinar koji na turu nije poneo bivak vreu ili dodatnu odeu ne bi se pothladio da nije bilo toguasnog i iznenadnog talasa hladnoe. Ako vam se vie svia, stvari se mogu postaviti i obrnuto:Hladni talas ne bi izazvao nikakvih problema da se nekim sluajem nije ukrstio sa putem naegplaninara bez bivak vree i tople odee. Da li se razumemo?

Svi prirodni procesi, stanja i pojave su stalno prisutni, sastavni deo okruenja i naj eepotpuno bezopasni za oveka ukoliko on nije na pogrenom mestu u pogreno vreme. Na takvommestu, u takvom trenutku potrebna je samo mala ljudska nepanja, banalna greka, i posledice sufatalne. To su subjektivne opasnosti. Moramo shvatiti da su planine predmet divljenja ioboavanja upravo zbog svih tih stanja, procesa, pojava. Tako su napravljene, to su one, zato sutakve, to je nae okruenje, tu nema mesta za iznenaenja. Ako ih ne poznajemo, ne potujemo,ne razumemo ili ne prihvatamo u svakom izdanju, onda je moda bolje da ih gledamo nafilmovima, razglednicama i, eventualno, sa prozora na udobnom rastojanju.

Padina, sneg i vremenski uslovi su takvi da e lavina sama od sebe pui sutra, ali je planinar,

nimalo ne poznajui strukturu snega i zakonitosti, napravio pogrean potez i izazvao je sada.Kamen, razlokan i oslabljen prirodnim procesom, zreo je da padne sam od sebe, sa sledeom

kiom, ali ga je planinar, ne proverivi, opteretio, i on je odleteo ba sada. To su subjektivnifaktori koji dovode odreenog planinara u odreenu opasnost u ba tom trenutku. Takve, i mnogedruge, vie ili manje, kompleksne situacije su u samom korenu bezmalo svih incidenata uplaninama.

Planinari su u poziciji da ne mogu uticati na potencijalne opasnosti okruenja, ali itekako mogukontrolisati subjektivne inioce - svoje postupke, tako da smanje rizik. Ovi subjektivni iniociutiu na apsolutno sve radnje, sve faze boravka i aktivnosti u planinama. Poev od postavljanjacilja, planiranja, izbora putanje kretanja, opreme, znanja, vetine, iskustva, stanja kondicije, i

naravno, penjake tehnike. U kona

noj analizi, sve se svodi na tri osnovna

inioca: znanje iiskustvo, vetinu, mogunost dobre procene.

2.1.3.1. Znanje i iskustvo

Poetnik koji ne zna nita o planinarstvu poinje da ui kroz knjige, broure, asopise,planinarse kurseve, pitajui druge planinare i konano, odlaskom u planine. Na poetku, on neeni znati da ne zna, on nee poznavati planinu, nee razumeti nita oko nje: poetnik moe gledatipravo u lavinoznu padinu kako se zagreva na suncu, a da mu pri tome lavina uopte ne pada na



14/23


pamet, te da se iv zgrane kada grupa u kojoj je pone da se dogovara ta dalje. Meutim kakoue, kako paljivo analiziraju rad drugih, kako pitaju razna pitanja, kako stiu iskustvo ipronalaze odgovore, poetnici poinju da upoznaju planinu - njenu narav.

Jedan poetnik nee ba mnogo nauiti prostim praenjem drugih. On mora paziti, uoavati,pitati, analizirati (ta, zato, kako, kada, gde, kuda, ta ako.). Ako se stalno, nekritiki oslanja na

odluke drugih njegove se dan u planini zavriti sa isto iskustva i znanja sa koliko je i po

eo. To je veliki gubitak - to je neto to ni najiskusniji sebi ne mogu priutiti. Zapamtite jo neto,

planinar bez znanja je opasan ne samo po sebe ve i po druge. U trenucima urgentnosti,neposredne opasnosti ili ugroenosti, planinarskoj grupi je potreban svaki lan, svaka ruka, prst.To je zaista najgori mogui trenutak za otkrivanje sopstvenog neznanja i bespomonosti.

Svako od nas ne sme ispustiti iz vida da je znanje i iskustvo tek jedan inilac mentalnog profila,tek jedan inilac sigurnosti. On je potreban, ali ne i dovoljan za samouverenje, pripremljenost i pozitivan mentalni stav uopte. Ako ste naoruani samo znanjem i iskustvom moda e vaspartneri, aljivo ili podrugljivo, promovisati u "savetnika" planinarske grupe ili u "moralni ma"iste.

2.1.3.2. Vetina i tehnika

Vrlo veliki broj planinara ima potrebnu vetinu i tehniku. Ipak, neki su vetiji od drugih.Meutim, poreenje vetine jednog terenca u odnosu na drugog nije tako vano.

Poenta je, i najvanija stvar, da vetina jednog oveka bude usklaena i primerena za izazov ukom je. Kada imate ovu usklaenost dobijate siguran i izazovan radni dan, dobijate zadovoljstvouspehom ili motiv za novi pokuaj. Ukratko, dobro se oseate. Ako ove usklaenosti nema to jenajbolji preduslov za neuspeh, nezadovoljstvo i izlaganje opasnosti.

Imajte na umu da se ova usklaenost sopstvene vetine sa zahtevom i izazovom stene, leda,vrha ili podzemlja vidi u oba smera. Sa jedne strane stoje oni koji precenjuju sebe, tako danapadaju preteke stvari, guraju se preko granica moi i izrljivosti, preuzimaju nepotrebnerizike. To mogu biti odlini penjai koji pokuavaju da ispenju najtee smeri, da napreduju, ilisasvim proseni penjai koji pokuavaju na prosenim smerima, ali u oba sluaja pretekim zajedne ili za druge. Slino se odnosi na one koji izvrsno penju otvorenu vertikalnu stenu (zid), alise sada upuste u teak dilfer - pukotinu, kamin.

Vai i obrnuto. Penja koji potcenjuje sebe odabrae smer koja je laka, previe laka, tako da mu je dosadna, tako da nema izazova. Kada to shvati, on e prestati da bude oprezan, urie,nepaljivo e pokuavati nove i drugaije varijante, isprobavae preice. Od poetnog potcenjivanja sebe dolazi do potcenjivanja stene, biva neoprezan, nezadovoljan i sklon urbi igreakama. To je ipak ree.

Za podizanje nivoa vetine i tehnike penjanja potrebna je veba, veba i jo vebe. Vebajte uokruenju koje prata greke. Pokuajte prvo sa vebalitem. Tamo vebate neke teke zahvate ipokrete u penjanju ili napredovanju druge vrste. Postepeno osvajate nove vetine i tehnike. Dokpotpuno ne ovladate njima primenjujte one stare, dobre, nauene i automatizovane. Jedinstveni jezakljuak da sigurnosti doprinosi samo opta kompetencija, nastala kao kombinacija neijevetine, usavravanja i ovladavanja novim tehnikama i novom opremom, stalnom eljom iodlunou za uenjem, te predanog i upornog vebanja svih tehnika i vetina do perfekcije.



15/23


Nemojte biti u zabludi da je vetina sve to vam je potrebno. To je samo imanje zanata. U prenesenom smislu, vi ste zanatlija u planini, na smeri, u peini. To jeste potrebno, ali ne idovljno. Postoji puno penjaa - sportskih penjaa, koji e sa lakoom ispenjati odreeni detalj, alitek kada se pod njim nae. Isti taj penjae moda imati neverovatnih problema u pokuaju dastigne do tog mesta ili boravi na njemu. U kombinaciji sa znanjem i iskustvom, to je ve mnogobolje. Skoro svi elementi su tu. Svesni ste okruenja, razumete procese i principe, imate potrebnu

vetinu i tehniku za penjanje, kretanje, savladavanje problema - imate dobrog osnova zasamouverenje. Ukratko, sada uglavnom znate ta treba (kao savetnik), ali znate i kako, odnosnoimate mogunost i sredstva za uraditi to to treba.

2.1.3.3. Mogunost procene

Dobra procena moe biti najjai saveznik oveka u mnogim uslovima planine. Mogunostdobre procene je sposobnost da se primeni znanje, iskustvo i vetina koji se poseduju u ciljudonoenja trezvene i racionalne odluke. Vaa sposobnost dobre procene i dobre odluke e rasti sapoveavanjem vaeg znanja (uenjem) i sa obogaivanjem iskustva (odlasci u planine, smeri, led,podzemlje). Posmatrajte rad starijih i iskusnijih, vaih voa. Uoavajte koje procene, koje odlukeoni donose, kada i zato. Nauite da prepoznajete donete procene i odluke, pitajte se zato je batakva, pokuajte da sagledate posledice drugaije odluke, drugaije procene.

ak i najbolji gortaci se nee sasvim sloiti oko toga ta je sve potrebno da bi se dobro procenilo i donela dobra odluka. U stvari, put od procene do odluke nije sasvim linearan. Po jednoj proceni mogu se doneti razliite odluke. Neki imaju konzervativan stav oko prioriteta bezbednosti, tako da e na osnovu procenjene opasnosti doneti odluku o povlaenju iliodustajanju. Drugi e napraviti sasvim istu procenu situacije, ali e prihvatiti rizik i odluiti onastavku. Procena je u oba sluaja ista - dobra, ali se razlikuju prioriteti kod donosioca odluke.Jednom je apsolutni prioritet sigurnost, bez kompromisa. Drugi trai kompromis izmeusigurnosti i uspeha. Na alost, i jedan i drugi nee govoriti o svojim pogledima na izazov, veeprvi ustanoviti da je drugi loe procenio (iako im je procena istovetna), ne da je kompromisnoodluio.

Razlikujte procenu od odluke. Procenjuju se uslovi rada, i procenjuje se stanje i sposobnostradne grupe. Konana procena je ona o meri rizika za nastavak na ovaj ili onaj nain. Odluuje seo tome kako dalje, a na osnovu izvrene procene i prioriteta donosioca odluke. Svako imasopstvenu definiciju prihvatljive mere rizika, svoj prioritet kod penjanja. Zbog toga je o tomepotrebno upoznati i diskutovati sa drugim lanovima grupe pre odluujue situacije.

Poetni korak za uspostavljanje dobre procene i donoenje dobre odluke je ustanoviti nivoprihvatljivog rizika i proceniti sopstvene mogunosti i zahteve (izazov) odabranog okruenja takoda budu usaglaeni. esti oblik loe procene je potcenjivanje vetine potrebne za savladavanjenekog izazova, bez obzira da li je u pitanju jedan zahvat ili veliki uspon do vrha. Loa je procenai odluka penjati u smeri iji zahtevi prevazilaze vae znanje i vetinu. Vebajte na bezbednimmestima, a ako ste ve u situaciji da novo i teko radite u tekoj smeri, tada postavite boljemeusidrite, postavljajte ih ee, i postavljajte ih tako da je mogue vratiti se u smer po padu.

Moda najozbiljniji primer loe procene i loe odluke je kada se dozvoli da elja za uspehom potpuno obuzme i prevazie sve nivoe rizika, kada izbrie kritinu granicu opasnosti. Da serazumemo, elja za uspehom, za ostvarenjem cilja je vrlo koristan element u planini. Ona vam pomae da prevaziete zabrinutost, trivijalne opasnosti. Ona vam daje veliki motiv, stimulie i



16/23


vadi najvie i najbolje iz vas. Meutim, ako se ne artikulie, ako potpuno preuzme kontrolu naddogaajima moe zavriti katastrofom. U velikoj elji za uspehom moe vam se udaljeni ciljnivrh initi blizak, polemino i "psiholoko" sidrite smatraete odlinim, umorne i oslabljeneplaninare u grupi videete kao jak i bezgranino sposoban tim. Ovo su puste elje, ne racionalanpristup. Ostanite pozitivni, budite samouvereni i optimistini, ali iznad svega budite racionalni itrezveni. Nikada ne dozvolite da strast i beskonani entuzijazam ugroze racionalnu procenu

vremena, uslova planinarenja, teine, stanja smeri, sposobnosti planinara i drugihinilaca kojimase vri procena.

Dobra procena u planinarstvu znai i uoavanje i prihvatanje "loih dana". To se odnosi kakona vas, tako i na ceo tim. Svaki iskusniji planinar setie se dana kada jednostavno nemaju onajoseaj, kada se ne oseaju dobro. To su oni dani kada se ustane na levu nogu, kada nita ne ide odruke ili noge, kada ste bezvoljni, nervozni, kada je sve teko, kada je i najlaki usponproblematian, kada vas je strah.Oslunite svoje telo, posluajte ga, potujte ga. Uvek uzmite uobzir umor, prehladu, razne bolesti, povredu, uljeve, lou kondiciju. Budite iskreni prema sebi iprepoznaete povremene loe dane. Tada uskladite svoje ciljeve prema takvom stanju.

2.1.4. OsvrtiRazni autori na raznim mestima identifikuju drugaiju podelu i tumaenje subjektivnih faktora

- subjektivnih opasnosti. Smatramo da je na ovaj nain obuhvaeno i to drugo. Bitno je razumetioveka, njegovu psihologiju i psihologiju u planini. Bitno je ne prihvatiti dogmatske stavove,razumeti ljudske slabosti i ogranienja i prihvatiti ih. Planinari, alpinisti, penjai, speleolozi,spasioci, ak i vrhunski, nisu super ljudi, nemaju skrivenih moi i estih ula. Oni samo razumejuda je na jednoj strani ovek, takav kakav je, a na drugoj planina, takva kakva je, i bez elje dastvari menjaju ili kale, oni samo nalaze odgovarajui modus za boravak i aktivnost ljudi ugorama.

2.2. Nesree u planini

Polazei sa stanovita da se pametan ovek ui na grekama drugih, prosean na sopstvenimgrekama, a glup nikada, na prvom mestu u ovom poglavlju stavljamo preventivu, odnosno"pamet" koja se stie iz greaka drugih.

Jedan nain za izbegavanje nesrea je prouavanje ranijih nesrea, incidenata, dogaaja,njihovih verovatnoa, uestanosti deavanja, tipinih karakteristike lokaliteta na kojima sedeavaju, delovanje i greke pogoenih planinara i grupa, analitiki predstavljene uzroke i posledice i druge atribute nesrea - pojedinano i zbirno. Iz ovakvih podataka moe se punonauiti, moe se videti kako su i zato stradali oni koji misle da se nesree dogaaju samo

drugima. Sa druge strane, ako konstatujete da niko nije stradao od groma u poslednjih 50 godina,to nikako ne znai da se to nee dogoditi i vama. Vai i obrnuto: ako uoite da lavina na eravici- Prokletije puca svakog 31. Marta, to ne znai da e poneti i vas ako se 31. marta obrete naeravici.

Na alost, koda nas postoji vrlo malo publikacija koje se bave ovim predmetom. Popis svihincidenata u planini postojao je za raniju Jugoslaviju (SFRJ) i to samo za Sloveniju i Hrvatsku udugom vremenskom periodu. U Srbiji postoji zbirka izvetaja o nesreama u planini u 10-godinjem periodu 60-tih godina. U svim sluajevima podaci su nekompletni, ukljuuju samo



17/23


nesree, retko i incidente bez posledica, postoje pojedinani izvetaji ali ne i kategorizacija ilirelevantna statistika. I tako dalje, i tako dalje. To, naravno, govori i o stepenu nae planinarskekulture, svesti, ali i interesa za planinarstvo uopte. U nedostatku pravih informacija sa naih prostora, upuujemo vas na ovakve i sline zbirke i izvetaje sa drugih lokaliteta - SevernaAmerika, Alpske zmlje, Nemaka, panija, Himalaji, Australija.Oni su pristupani kroz razneplaninarske godinjake, radove posveene nesreama u planini i drugo. Dobar izvor informacija

je i Internet, gde se na mnogim mestima mogu nai kako izvorni podaci, tako i zbirni izvetaji,analize i statistike.

Ako napravimo kratak osvrt na situaciju severnoj Americi, odnosno na podatke vezane samo zaalpinizam, koje je prikupio i obradio The American Alpine Club, dolazi se do cifre od 1100mrtvih penjaa od 1970-te godine. Uprkos velikom tehnolokom napretku u proizvodnji opremeza penjanje, kao i znaajnom poboljanju penjake tehnike, veliki broj penjaa gine i povreujese iz godine u godinu. Svaki od incidenata je na svoj nain razliit od svakog drugog, ali se lakodolazi do odreenih zajednikih inilaca za kategorizaciju. Zanimljivo je i pouno da statistikagovori da je ubedljivo najvei broj nesrea (85%) nastao kao posledica ljudske greke. Pri tomesu one vrlo razliite. Uzmimo kao jo jednu zanimljivost da moderna oprema vrlo retko otkazujesama od sebe (tek 5% sluajeva). Uzrok otkaza opreme je skoro uvek nepravilno korienje, biloda je to nepoznavanje tehnike korienja, bilo da je improvizacija, bilo da je nepravilnopostavljenje sidrine opreme. Jo neto, penjai esto uzrokuju nesree tako to prevazilaze svojepenjake mogunosti oslanjajui se na miie ili loe savladanu penjaku tehniku.

Kao to smo prethodno rekli, statistike i kategorizacije treba posmatrati uslovno i kritiki.Treba ih postaviti u kontekst planinarstva u zemlji iz koje dolaze. Treba sagledati limite iispravna tumaenja, i nikada ih ne treba stavljati u apsolutne kategorije. Sa druge strane, podjednako teka, ako ne i tea greka je potcenjivaki i ignorantski stav. Na primer, za namentalitet tipian stav: "ma amerikanci su glupi." ili "ta zna vaba" ili "lako je njima kad imajusve to, teko je nama potenima" i drugi "pametni" i "patriotski" stavovi. Tipina ogranienja za podatke o alpinistikim nesreama su to da ukljuuju samo nesree kod penjanja (ne i opte planinarstvo i druge discipline), zatim to da je kategorizacija vrlo relativna, jer se penjaketehnike i oprema stalno menjaju, i konano, to da je odreenje neposrednog uzroka pada uodnosu na dodatne inioce vrlo neprecizno. Uprkos relativnosti, statistike ukazuju na odreenetipine ablone i ponavljajue inioce. Pogledajmo:

Najei neposredni uzroci nesrea kod penjanja su: (1) pad ili okliznue na steni. (2) okliznuena snegu ili ledu. (3) pad kamena ili nekog drugog predmeta. Najei dodatni inioci nesree su:(1) penjanje bez naveza. (2) pokuaj penjanja koji prevazilazi mogunosti. (3) neodgovarajuaopremljenost za uslove penjanja.

Zanimljivo je i tipino da uesnici incidenta ili nesree uvek tvrde kako se dogodila jednanepredviena stvar, kao grom iz vedra neba. U stvari, kada se cela stvar analizira u retrospektivi,vidi se da se u najveem broju incidenata ilo iz greke u greku, te da je nesrea za posmatraasa strane bila predvidiva, da je bila pitanje kada e se desiti, a ne da li e se desiti. Uvek je, dakle,vie uzroka, vie greaka, jedna za drugom. Ona poslednja - fatalna se navodi kao "grom iz vedraneba", iako je u stvari, tek kap u punoj ai. Stvari se mogu posmatrati i na banalniji nain:"znate, kada uete u pogrean voz, ne moete se uditi to je svaka stanica pogrena". Jedanprimer je penja koji krene na gleer bez cepina, jer ga je zaboravio pri pakovanju, u urbi. Ipakpoe na penjanje i desi se da je sneg mekan, te ceo dan penje bez problema. U povratku, u



18/23


sumrak, sneg otvrdne, on se oklizne, padne, povredi se i tvrdi da se odjednom okliznuo - grom izvedra neba - ne bi se reklo !?!

2.2.1. Nekoliko ozbiljnih poruka

Heroji, nesree se deavaju svima.

Neka nam svima iskustvo bude najbolji uitelj. Znajte da su banalne stvari i banalna okruenja est uzrok nesrea. Nemojte mnogo verovati u Gospodnji bonus - ivot nas ui da to i nije ba tako. Ako ne mislite o sebi - mislite o drugima. Ako pred sobom prepoznate manijaka - klonite ga se i recite drugima da ga se klone. 100 puta meri jednom seci. Planina nema pojma da je upravo ubila najveeg majstora Ne zaboravite da sa sobom ponesete Pozitivan Mentalni Stav. Budite optimistini, nadajte

se, razmiljajte, reagujte. Najvei broj smrzavanja zabeleen je na Floridi i u tropima. Mislite o tome.

3. Rukovoenje

Sigurnost, uspenost i zadovoljstvo boravka u planinama u mnogome zavisi od rukovoenja -vostva i organizacije. Ovi formalni koncepti mogu pomalo uljati nae ui i oseaj slobode ugorama. Zar opet organizacija, opet efovi, opet naredbe? Odgovor je i da i ne. U stvari, vostvo iorganizacija je dodatni inilac odgovornosti i planiranja, i oni izvesno postoje u svimaktivnostima u gorama. Drugo je pitanje kako se ovi inioci ispoljavaju. Ako posmatrate jedanpenjaki navez koji ve godinama zajedno penje vi, ni u jednom trenutku, neete primetitielemente vostva i orgnaizacije kod samo jednog od penjaa. Oni ipak postoje, ali su imlicitni -

sadrani u svim postupcima tih penjaa. Oni nesvesno i po navici znaju ko e doneti koju odlukui ko e planirati i organizovati njihovo penjanje. Oni se dogovaraju kao drugari - ravnorpavno.Pria je sasvim drugaija kada u planinu ide grupica koje se meusobno ne poznaje, ili koja imapoetnike. Isto vai za boravak vee grupe planinara na terenu ili za neko istraivanje podzemlja.Organizacija i rukovoenje je posebno izraeno kod akcija spasavanja. Tu su svi uesnici deosistema. Svaki ima tano odreenu ulogu i zadatke koje mora izvriti. Neko rasporeuje zadatkena spasioce i terminira ih.

Vostvo zapoinje sa svakim pojedincem. Lino vostvo odnosi se svest svakoga od nas ozajednitvu, o grupi i njenim ciljevima i napredovanju. Dakle, svaki od lanova jedne grupe mora biti svestan toga da je lan te grupe, da zavisi od nje i da ima odgovornost prema njoj, te

postupati uvek u interesu te grupe, bez obzira da li je njen formalni voa ili ne. Svako moraprihvatiti odgovornost za sopstveno znanje i vetinu, te donostiti sopstvene procene i odluke naosnovu potrebe grupe i njenih ciljeva. Budite spremni da svoj stav izloite kada oseate da rizik prevazilazi mogunosti grupe ili vae mogunosti. Nikada se nemojte potcenjivati i oseatiglupim i slabim, jer su drugi u grupi iskusniji, znaju vie ili e vas proglaciti slabiem.Preuzimanjem linog vostva vi ete doprineti vostvu vae grupe i donoenju odluka ugranicama uspostavljene organizacije.



19/23


Kompleksnost vostva se bitno uveava sa poveanjem grupe i produenjem boravka naterenu. Kada dva drugara-penjaa idu na vikend penjanje, mogue je da jedan od njih uzme nasebe da sve organizuje i vodi: planira hranu, putovanje, prilaz smeri, smeri za penjanje, smetaj,potrebnu opremu, i drugo. Kada u gore ide nekoliko drugara (3-4), tada se organizacija i vostvomoe vriti dogovorom ili konsenzusom. Kako se grupa uveava, ciljevi proiruju, boravakproduava, pitanje organizacije i vostva postaje sve kritinije za uspeh pohoda ali i sve ozbiljniji

posao. U tim uslovima se odredi jedan formalni voa grupe. On postaje odgovoran za grupu injen uspeh. Njegov zadatak je da koordinira sve aktivnosti te grupe.

Voe grupe ne moe sve sam uraditi, niti je to poeljno. Voa je taj koji odreuje poslove izadatke i poverava ih odreenim lanovima te grupe. Njegov cilj je da ima potpuni uvid udelovanje grupe, te da se postara da e se izvriti sve to treba i u potrebnom vremenu. Na tajnain se podstie zajednitvo, entuzijazam i moral cele grupe, jer kako se napreduje u ostvarenjuciljeva, sve vie lanova grupe se ukljuuje u izvrenje sve brojnijih i komlikovanijih zadataka, itime tu grupu shvataju kao svoju, ive za nju, brinu o njoj. Ako je grupa vrlo velika, ili ako sesastoji od nepoznatih lanova, voa e odrediti svog pomonika, koji je u stanju da preuzme svenjegove dunosti ako i kada to postane neophodno.

Voa grupe je istovremeno i njen instruktor - uitelj. Poetnicima je uvek potrebna obuka,ansa za uenje tehnike i vetina. Onima koji su ve iskusni uvek dobrodoe znanje i vetinaorganizacije i rukovoenja. Najbolje voe demostriraju strpljenje, blagost, razumevanje ivelikodunost, potrebne za ulivanje poverenja i za saoptavanje iskustva svim lanovima grupe usvim fazama rada u gorama.

Voa grupe se mora posebno pripremiti, analizirati i predvideti sve neprijatnosti ili potencijalneprepreke koje ugroavaju ostvarenje ciljeva. Pri tome se mora znati da su najei i najmunijiproblemi vostva upravo oni sitni i najmanje dramatini: razdraujue male nezgode i neuspesikoji se pojavljuju najnezgodnijim momentima - kanjenje, uljevi novih cipela, bolest, prebrzzamor. Na alost, ne postoji unapred pripremljen odgovor za ovakve situacije. Od voe se traida proceni situaciju i donese odluku o daljem postupku. Odluka mora biti liena ljutnje i nervoze,mora biti pravedna, vrsta i nedvosmislena. Dobar i efikasan voa e prepoznati svaku od tihtrivijalnih situacija tako da je odmah jasno da li je to trenutno, akutno ili hronian izvor problemasa potencijalno tekim posledicama.

Pohod i boravak u planinama predstavlja vrlo bogat spektar mogunosti, problema i reenja.Boravak u planinama stalno postavlja razliite zahteve pred volju planinara. Bez organizacije ivostva e, ak i vrlo jaka grupa, besciljno lutati ili biti paralisana razdorom i svaom okoodreene odluke. Nasuprot tome, sa dobrim vostvom i organizacijom e, ak i relativno slabagrupa, ostvariti postavljane ciljeve.

3.1. "Jaina" grupe

Odgovor na pitanje da li je odreena grupa dorasla zahtevima nekog uspona ili ostvarenju svogcilja lei u proceni njene jaine - ukupne sposobnosti te grupe, ne svakog pojedinca. Sa svojestrane, jaina grupe zavisi od sposobnosti svakog od njenih lanova, veliine grupe, brzinenjenog napredovanja, postavljenog cilja, vostva, organizacije i drugih bitnih faktora. Dobrovostvo je kljuno za moral jedne grupe, odnosno za isticanje i korienje svih dobrih osobinagrupe i "skrivanje" svih njenih nedostataka. Slino selekciji i taktici drugih timskih sportova,



20/23


bitno je iskoristiti sopstvene vrline i postii cilj, bez obzira to se grupa ne sastoji od najboljihpenjaa, planinara, peinara, spasioca.

3.1.1. Sposobnost pojedinaca

Najjae grupe sastoje se od nekolicine najboljih pojedinaca, onih koji su sposobni, iskusni,

veti i opremljeni za svaki izazov. Oni imaju potreban mentalni sklop, psihiku i fizikukondiciju, i sve druge osobine koje im omoguavaju da pri ruci uvek imaju dokera za svakusituaciju i detalj u steni, u podzemlju, i uopte, u planini.

Ono to karakterie slabu grupu nije tako jdnostavno za definisanje, U nekim sluajevimagrupa je dovoljno jaka ak i kada ima tek 2 dobra lana prema nekolicini slabijih ili poetnika. Udrugim situacijama je grupa od 10 odlinih i jednog slabog u celini slaba. Grupa koja nema nitijednog iskusnog i sopsobnog lana je uvek slaba grupa.

Voa grupe mora poznavati svakog od lanova. Mora biti upuen u njegove mogunosti kakobi mu dodelio odgovarajui zadatak (onaj koji je za njega ostvariv). Voi je potreban bar jedan

strpljiv i pouzdanlan koji

e ii poslednji i hrabriti i pomagati sporijima. Ako je grupa ve

i potrebno je imati par brzih i upornih izviaa koji e brzo pronai i ispitati put. Ako je voa

grupe na jednom njenom kraju, tada mora postojati pomonik za drugi kraj grupe (glava i zaeljegrupe).

Prilikom obrazovanja naveza ili podgrupa voa koristi sopstveno poznavanje sposobnostilanova svoje grupe. Ako su grupe manje tada se navezi prave po zajednikom dogovoru, tako dasvaki navez bude dovoljno dobar i autonoman. Ako su grupe vee, ili ako se lanovi ne poznaju,tada e voa oformiti naveze (ili manje ekipe), na osnovu poznavanja iskustva, sposobnosti, brzine i linosti svakog od lanova. Cilj je imati autonomne podgrupe, koje sa sigurnousavladavaju prepreke, ali tako da se vodei navez (podgrupa) moe menjati, i tako da manje

iskusni i sposobni imaju priliku da vide i da ue.

3.1.2. Brojnost grupe

Minimalan broj lanova planinarske grupe je onoliki koliko je potrebno da se svaka incidentnasituacija moe adekvatno reiti. Tradicionalno, uzima se da je grupa od tri lana minimalna. U tojsituaciji je u sluaju povreivanja jednog obezbeeno da jedan ostane sa povreenim dok treiodlazi po pomo.

Varijacije trolane ekipe su brojne, i zavise od situacije i vrste aktivnosti u planini. Ako je terentehniki ili vrlo teak, odnosno ako je vreme loe, po pomo se alju dva lana, tako da morate

imati bar 4 lana ekipe. Kada vas je veetvoro, povreeni se moe i transportovati od stranepreostala 3 lana. Sa druge strane, za penjanje u navezi su optimalni penjaki parovi, tako da eesta odluka biti da ide samo jedan penjaki navez, ako je smer na relativno pristupanom ibliskom terenu, odnosno dva penjaka naveza ako se penju udaljene divlje smeri.

Penjanje po gleerima zahteva grupu od 4-6 ljudi, podeljenih u dva naveza kako bi efikasnoizvukli nekoga iz gleerske pukotine. Aktivnost u udaljenim i divljim planinama mora biti planirana tako da postoje reenja za samospasavanje. U tim situacijama to je ve blisko



21/23


ekspediciji sa neto veim brojem ljudi. Ako u ovakve predele ide mala grupa, oni moraju bitipotpuno svesni rizika i prihvatati ga.

Sasvim je pogreno verovati da je vea grupa uvek i sigurnija grupa. Naprotiv. Brojna grupa jeuvek sporija, organizaciono zahtevnija, vie optereena opremom, sa veim rizikom odpokretanja lavine, sa vie odvaljenog kamenja i po svim zakonima verovatnoe vie je izloena

riziku. Grupa od 10-12 ljudi uzima se kao maksimalan broj ljudi koji moe boraviti u planini a dapritome bitno ne ugrozi planinski eko sistem. Za neke uslove i ovo je preveliki broj ljudi.

3.1.3. Pozadinska podrka

Jedna planinarska grupa dobija na snazi ako zna da postoji jo neka grupa u blizini ili jo nekiljudi koji im mogu pruiti pomo u sluaju potrebe. Kako bi se od te druge grupe ili ljudi imalakorist, oni moraju biti spremni i sposobni da vam priteknu u pomo, odnosno spremni da pokrenuspasioce automatski, po isteku unapred dogovorenog vremena. Tada, ako vaa grupa ne stigne doodreenog vremena na mesto javljanja, vi znate da je spasilaki tim na putu do vas, trebali ga viili ne.

Naravno, da bi ste obezbedili ovu vrstu podrke morate imati neku vrstu dogovora sa timdrugim ljudima u svom okruenju. Kao apsolutno minimalnu meru predostronosti ostavite plansvojih aktivnosti i postupak po isteku odreenog vremena kod nekog pouzdanog oveka. Tomoe biti domain planinarskog doma, lokalno planinarsko drutvo ili klub, i naravno, va klub.U zavisnosti od toga kome ostavljate poruku razlikuje se i vreme u kome moete oekivatipomo, kao i vreme vaeg javljanja. Znate da e poruka biti poslata na pravo mesto im isteknevreme dogovorenog javljanja. U poruci je potrebno da postoje informacije o tome ta ste naumilida radite - samo grube naznake, tako da spasioci znaju gde ste i ime se bavite. Ne morate mnogodetaljisati i time se ograniavati u radu. Ako se nalazite na mestu koje niste naznaili i ako raditeono to niste opisali, vi morate biti svesni da komplikujete svaku spasilaku aktivnost. Kada

definiete vreme povratka odnosno javljanja budite irokogrudi i dodajte nekoliko sati ili nekualternativu za sluaj kanjenja zbog pogrenog puta ili neke druge lako reive greke. To raditezato to ne elite susret sa spasilakom ekipom kada ste svi zdravi i veseli. Ako ste ostaviliporuku, tada nemojte zaboraviti da se javite po dolasku.

Koristite mogunosti tehnologije u smislu radio veza i mobilne telefonije... Ipak, buditeoprezni, ako imate radio stanice uverite se koji su vam kanali pristupani. Ako imate mobilnitelefon unapred se uverite da je mogue koristiti ga na odreenom lokalitetu.

3.1.4. Celovitost grupe

Jedna od kritinih odgovornosti voe grupe je ta da ona ostane zajedno - celovita. Samo tako sedobija koncentrisana snaga i odrava komunikacija i kontrola na dogaajima. Vrlo je lakorazdvojiti se, iz bilo kog razloga. Tako dobijate vie slabih grupa bez vostva. Neke velike grupese mogu planski i organizovano razdvojiti tako da su novonastale grupe samodovoljne,organizovane i voene prema cilju.

Kada imate manju grupu sa ljudima slinih sposobnosti, tada je relativno jednostavno osiguratinjenu celovitost. Ako jedan posustane, drugi to uoe i smanje ritam. U veim grupama voa injegov pomonik moraju stalno raditi na jedinstvu grupe. Spremniji ure, sporiji kasne. To je



22/23


razlog nervoze i jednih i drugih, ali se ne sme dozvoliti cepanje. Ovakve situacije su posebnokarakteristine kod odravanja kurseva ili nekih masovnih odlazaka u planinu. Glomaznaorganizacija esto zataju kada je potrebno spreiti najbre da juriaju uzbrdo, odnosno kada jepotrebno spreiti da se teajci nekontrolisano razmile u podzemlju.

Odravanje celovitosti grupe je moda najkritinije prilikom sputanja. Umor, hladnoa i

oputanje po zavrenom usponuesto iniciraju jurcanje nizbrdo. Po prirodi stvari vo

a ideposlednji i sa te pozicije teko kontrolie one ispod sebe. Zato je kljuno da on izabere onog koji

se sputa prvi i da tano naznai mesta sastanka i ponovnog okupljanja. Ako je to sputanje posnenim padinama (klizanje) tada je problem posebno izraen. Neverovatno je kojom se brzinomljudi razlete svaki drugaijom brzinom po padini. Potrebno ja da svi tano znaju mesto ponovnogokupljanja.

Voa je taj koji uspostvalja tempo i ritam penjanja i sputanja. Ritam mora biti dovoljno brz daobezbedi ostvarenje cilja, ali i dovoljno spor da obezbedi jedinstvo grupe, odnosno da ne premorinikoga do zaostajanja ili odustajanja. Ako je to neostvarivo, to znai da je grupa pogrenosastavljena u startu. Odustanite. Kada se uspostavi potreban ritam tada vie nema opasnosti odrazilaenja grupe i svae.

3.1.5. Upravljanje vremenom

Brzina nepredovanja se, pogotovo za alpsko penjanje, esto se poistoveuje sa sigurnoupenjanja. Ovo moe biti istina za sluajeve prelaska preko terena gde pada kamenje, ili kada je potrebno stii do logora za dana, ili kada se odreena padina mora prei pre sunca. Brzina,meutim, ima i ozbiljan rizik. Brzo, estoko penjanje da bi se cilj ostvario pre, recimo, loegvremena, moe rezultovati u vaoj tekoj poziciji u sred neke eksponirane stene, bez mogunostisigurnog povlaenja, sa loim vremenom nad vama. Da ste umesto brzo, krenuli oprezno, samerom, nali bi ste se u poziciji u kojoj imate alternative, kako za zaklon, tako i za povlaenje.

Bezrazlona brzina penjanja - brzina zarad brzine, predstavlja veliku potencijalnu opasnost,pogotovo ako se na njoj insistira na utrb sigurnosti, osiguranja i tehnike penjanja. U stvari, kadase govori o brzini penjanja, ne govori se o tome za koliko vremena prelazite koliko metara, ve otome koliko mudro koristite vreme na raspolaganju.

Vremenska dimenzija plana mora se razraditi kao i drugi delovi plana (smer, tandovi, sidrita,oprema.). To mora biti uraeno unapred, bar grubo. Ako kreirate mentalnu sliku uspona i "uglavi" prolazite sekcije i detalje puta i sabirate vremena potrebna za prelazak svakog od njih,dobiete priblino vreme potrebno za penjanje. Dodajte jo neko vreme (10-20%) za svaki slu aj.Dodajte vreme potrebno za sputanje, takoe obogaeno sa rezervom (10-20%). Odredite kadahoete da se vratite i onda prostim oduzimanjem ustanovite kada je potrebno krenuti. Kod

ovakvog planiranja vremena vi imate grubu predstavu o tome kada bi gde trebali da budete.Dobra je praksa da se odredi vreme povratka ukoliko se do tada ne stigne do vrha. Kada to znate,lako je argumentovati povratak protiv onih koji bi da guraju dalje po svaku cenu. Ne brinitemnogo, procena vremena, kao i sve druge procene, dolazi sa kliometraom.

3.2. Postati voa

Postati voa je dugoroan projekat tipa uradi sam. Potrebna vam je elja i inicijativa. Najboljinain da postanete dobar voa je da vodite i da posmatrate kako drugi vode. Dobro je i kada



23/23


organizujete i vodite krae i neformalne izlete sa drugarima van, ili iz kluba. Polako etenapredovati do veeg broja ljudi, dueg boravka u planini i ambicioznijih projekata i planova.Idite u planine sa iskusnima. Uite od njih. Pogledajte kako oni planiraju, kako organizuju, kakovode. Traite da budete pomonik nekom iskusnijem voi i uite, radite.

Samokritika i samoispitivanje daju veliki doprinos u izgradnji potrebnog profila voe. Efikasne

voe utroe odre

eno vreme u ocenjivanju akcija koje su vodili. Pitaju se: Da li je sve ura

enokako valja? ta je ilo kako treba? ta je ilo naopako? Zato? Kako se moglo popraviti? ta bi

bilo da smo uradili ovako ili onako?

Vostvo planinarskih grupa i aktivnosti donosi pre svega odgovornost, a tek posle zadovoljstvoako je cilj ispunjen. Iako je takav zadatak neobian, vebanje kompetentnog vostva iorganizacije moe doprineti iznenaujue jednostavnim reenjima i primeni u realnimokolnostima. Pripremite se, analizirajte i planirajte, organizujte, koristite zdrav razum, prihvatiteodgovornost i oslonite se na dobru procenu kada se suoavate sa brzo promenljivim situacijama.Videete da e se va uroeni oseaj za dobro i loe, te va instinkt, pobrinuti za doborobit vas ivae grupe. Uostalom statistika je na vaoj strani, a ona kae da je procentualno meuplaninarima najmanje bolesno ambicioznih ljudi i takmiara.

Опасности у планини - Opasnosti u planini

Documents