Нови Логос д.о.о. | Част нам је што радимо, …logos-edu.rs/_files/file/content/2019/43201-geografija-6... · Web viewПомоћу карте на којој

ГЕОГРАФИЈА 6

САЖЕТЕ ФОРМЕ ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ПРЕМА ПРЕПОРУКАМА ЗУОВ-а

Поштовани наставници/наставнице,

У жељи да вам олакшамо почетак нове школске године и пружимо сву могућу подршку за реализацију наставе усмерене ка исходима учења, у складу са најновијим смерницама и препорукама Завода за унапређивање образовања и васпитања, припремили смо за вас и сажете форме припрема за час које се налазе у прилогу.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 1

Предмет: Географија Разред: 6.

Наставна тема/област: УВОД

Наставна јединица: Увод у програмске садржаје

Тип часа: Упознавање са планом и програмом

Циљ часа: Упознавање са садржајем наставе географије за 6. разред и њеним значајем за опште образовање и културу, односно свакодневни живот.

Очекивани исходи на крају часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ дефинише предмет проучавања географије у 6. разреду.

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, илустративно-демонстративна

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Уводни део часа(10 минута)

‒ Поздравља ученике и жели им успешан почетак нове школске године.

‒ Пита их како су се провели на летњем распусту. ‒ Упознаје их са оним што ће се обрађивати у

шестом разреду.

‒ Одговарају на постављена питања, препознају, именују, учествују у разговору, повезују претходна са новим знањима и записују.

Главни део часа(30 минута)

Мисаоно активира и мотивише ученике.‒ Отвара уџбеник (или мултимедијални PDF) и

прелиставати га. ‒ Упознаје ученике са наставним темама и

јединицама. ‒ Објашњава методе и начин рада.‒ Обавештава ученике о неопходном прибору за

час.‒ Упознаје их са контролним вежбама у току године,

као и са појмовима који ће бити посебно испитивани.

‒ Дефинише начин испитивања и минимум потребног знања.

‒ Говори о картама које ће се употребљавати.

‒ Слушају, бележе, дискутују, посматрају, анализирају, закључују, постављају питања.

‒ Повезују раније стечена знања с новим информацијама и оспособљавају се за примену знања и вештина.

‒ На основу слика врше препознавање, учествују у разговору, постављају питања и одговарају на њих, усвајају нова знања, изводе закључке, записују.

Завршни део часа(5 минута)

‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.

‒ Одговарају на питања наставника и постављају питања, проверавају одговоре и утврђују степен наученог.

Начини провере остварености исхода:

‒ Ученици су мотивисани за дискусију, аргументују своје ставове, поштујући туђе мишљење.‒ Ученици су усвојили ново градиво и нове термине који ће им бити важни у даљем раду и формирању

личности. ‒ Ученици вреднују степен усвојених знања.

ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:

Да ли ми је адекватан избор начина провере остварености исхода?

Да ли сам планирао/-ла адекватне активности ученика?

Да ли је било

одступања/потешкоћа приликом остваривања планираног?

Шта бих променио/-ла?


Предмет: Географиј Разред: 6.

Наставна тема/област: ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

Наставна јединица: Друштвена географија, предмет проучавања и подела

Тип часа: Обрада

Циљ часа: Упознавање са друштвеном географијом као граном географске науке, њеним предметом проучавања и поделом.


Ученик ће бити у стању да:‒ oбјасни везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ дефинише предмет проучавања друштвене географије и њену даљу поделу.

Наставне методе: Дијалошка, монолошка





‒ Мисаоно активира и мотивише ученике.‒ Кроз неколико питања, понавља појам географије.‒ Питањима подстиче разговор и најављује нову

наставну јединицу.

‒ Учествују у разговору, одговарају на питања, закључују и записују.


‒ Методом разговора са ученицима дефинише појам друштвене географије и њен предмет проучавања, па објашњава њен значај.

‒ Врши поделу друштвене географије на гране: географија становништва, географија насеља, политичка географија и економска географија.

‒ Даје додатна појашњења шта је њихов предмет проучавања и врши поделу на подгране: географија становништва (све везано за становништво); географија насеља (рурална и урбана географија); политичка географија (све везано за државу и политичку карту света); економска географија (привреда: аграрна географија, индустријска географија, саобраћајна географија, туристичка географија).

‒ Кроз дискусију са ученицима, утврђује са којим се све предметима може успоставити корелација. На пример, када је реч о географији становништва, може се успоставити корелација са: Историјом, Грађанским васпитањем, Верском наставом, Биологијом.

‒ Слушају, анализирају, дефинишу, описују, саопштавају, класификују, наводе примере, приказују, критикују, препоручују, предлажу, процењују, закључују, процењују, дискутују.

‒ Повезују раније стечена знања с новим информацијама и оспособљавају се за примену знања и вештина у свакодневном животу.

‒ Гледају слике из галерије слика, док се говори о географији насеља и економској географији, а потом раде задаткр на тему друштвене и економске географије у мултимедијалном PDF-у.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво.‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.








Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања планираног?




Наставна тема/област: ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

Наставна јединица: Друштвена географија, предмет проучавања и подела

Тип часа: Уутврђивање

Циљ часа: Утврђивање знања о друштвеној географији као грани географске науке, њеним предметом проучавања и поделом.


Ученик ће бити у стању да:‒ oбјасни везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ дефинише предмет проучавања друштвене географије и њену даљу поделу.

Наставне методе: Дијалошка, монолошка





‒ Кроз неколико питања поновити градиво са претходног часа.

‒ Учествују у разговору, одговарају на постављена питања, препознају, именују, слушају и записују.


‒ Формулише главни садржај и упућује ученике на илустративни и додатни садржај лекције.

‒ Методом разговора са ученицима обнавља поделу друштвене географије на гране.

‒ Подстиче ученике да дају додатна појашњења шта је предмет проучавања грана друштвене географије и које су подгране.

‒ Упућује ученике на проверу знања (стр. 11).‒ Надгледа рад ученика, додатно објашњава, даје

савете и похваљује најуспешније у раду.

‒ Активно слушају, разговарају, одговарају на питања, посматрају, уочавају објекте, појаве и односе у простору, закључују, бележе.


‒ Раде задатке по налогу наставника/-це.


‒ Проверава решења урађених задатака и похваљује најбоље урађене.

‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.



Ученици су мотивисани за дискусију, аргументују своје ставове, поштујући туђе мишљење.‒ Ученици су усвојили ново градиво и нове термине који ће им бити важни у даљем раду и формирању









Наставна тема/област: ГЕОГРАФСКА КАРТА

Наставна јединица: Географска/картографска мрежа


Циљ часа:

Стицање знања о картографској и географској мрежи, меридијанима и паралелама; разумевање значаја меридијана и паралела, географске мреже у одређивању тачног положаја било које тачкена Земљи; развијање способности коришћења карте.


Ученик ће бити у стању да: одређује математичко-географски положај на Земљи; чита координате неке тачке на Земљиној површини;‒ именује почетни меридијан и почетну паралелу.

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, илустративно-демонстративна, метода дискусијеОблици рада: Фронтални, индивидуални



‒ Кроз разговор, обнавља знање ученика о облику и величини Земље, странама света, ротацији и револуцији, Земљиној оси и Екватору.

‒ Поставља питање шта је глобус и какав све може бити.

‒ Најављује нову лекцију.

‒ Слушају, размишљају, присећају се, описују, дефинишу, закључују, успостављају везе, дају одговоре, постављају питања.


Формулише главни садржај и упућује ученике на илустративни и додатни садржај лекције.

Кроз разговор наводи ученике да у својим атласима уоче линије које чине мрежу.

Објашњава појам географске, а потом и картографске мреже и истиче да основу сваке мреже чине меридијани и паралеле.

Даје додатна појашњења шта су паралеле, тј. упоредници, како се уцртавају и у ком правцу се пружају (запад–исток).

Издваја Екватор као засебну почетну паралелу. Посматрајући глобус и карту света наводи ученике

да примете деформације до којих долази приликом прецртавања (преношења) Земљине површине са глобуса на раван карте.

Дефинише меридијане и опет уз помоћ глобуса наводи ученике да увиде да су ове линије једнаке, али да је растојање између њих највеће на екватору, а да се спајају код полова, као и зашто се ове линије другачије називају подневцима.

Објашњава Гринички меридијан и на које хемисфере он дели Земљину површину.

‒ Активно слушају, постављају питања, самостално се служе уџбеником, читају, посматрају и уочавају објекте и односе у простору; бележе.


‒ Користећи глобус ученици уочавају да је Екватор најдужа паралела а да су полови најкраће паралеле; примећују деформације до којих долази приликом прецртавања (преношења) Земљине површине са глобуса на раван карте; увиђају да су меридијани једнаке линије, али да је растојање између њих највеће на екватору, а да се спајају код полова.

‒ Анализирају слике и додатну дидактичку апаратуру из уџбеника.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво.‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.


Начини провере Ученици су мотивисани за дискусију, аргументују своје ставове, поштујући туђе мишљење.


остварености исхода:‒ Ученици су усвојили ново градиво и нове термине који ће им бити важни у даљем раду и формирању










Наставна јединица: Географска ширина и географска дужина; часовне зоне


Циљ часа: Упознавање и усвајање знања о географској ширини и дужини; развијање способности коришћења карте и одређивање географске ширине и дужине.


Ученик ће бити у стању да:‒ одређује математичко-географски положај на Земљи;‒ чита кoординате неке тачке на Земљиној површини.

Наставне методе: Дијалошка, монолошка, демонстративна, практичан рад





‒ Мисаоно активира и мотивише ученике.‒ На почетку часа проверава да ли су ученици

урадили домаћи задата, па захтева од ученика да замене уџбеник са другом из клупе и да провере да ли је добро урадио домаћи задатак.

‒ Обнавља градиво са претходног часа и изводи ученике да нацртају на табли географску мрежу, односно да покажу катрографску мрежу на карти света.


‒ Слушају, одговарају, разговарају, наводе, описују, доводе у везу, закључују, бележе на табли.


Формулише главни садржај, мисаоно активира ученике и усмерава их на садржај лекције, на илустративни и додатни методички материјал.

‒ Објашњава и уз помоћ цртежа на табли приближава појмове географска ширина и географска дужина.

‒ Указује где се на карти и на који начин читају подаци, било да је карта света или топографска карта.

‒ Подсећа на кључне паралеле – Екватор, северни и јужни повратник, северни и јужни поларника (апаратура Геосазнање).

‒ Кроз разговор закључује зашто је битно да се одреде координате неке тачке, тј. њена географска ширина и географска дужина.

‒ Усмерава ученике на Google Maps, коментарише активност ученика, па кроз везу са наставним садржајима из Технике и технологије објаснити појам ГПС-а у географији.

‒ Подсећа ученика на ротацију Земље и њене последице постављањем питања.

‒ Посматрајући карту часовних зона помаже ученицима да уоче да сва места на истом меридијану, без обзира на којој хемисфери се налазе, имају исту часовну зону, односно да се време мења у зависности од тога да ли идемо

‒ Активно слушају, наводе, описују, препознају, разликују, дефинишу, закључују, бележе.


‒ Уз помоћ апликације Google Maps одређују своју позицију у одређеном тренутку, тј. читају координате неког места или објекта.

‒ Решавају задатке по налогу наставника/-це и проверавају решења.

према истоку или западу.‒ Објашњава појам датумске границе.‒ Упућује ученике на решавање задатака у

мултимедијалном уџбенику, надгледа рад ученика, додатно објашњава, даје савете и похваљује најуспешније у раду.


‒ Кроз практичне примере проверавају знање.‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.

‒ Користећи карту света одређују географску ширину, дужину и локално време, одговарају на питања наставника и постављају питања, проверавају одговоре и утврђују степен наученог.












Наставна јединица: Географска мрежа, географска ширина и географска дужина; часовне зоне

Тип часа: Утврђивање

Циљ часа: Провера и увежбавање читања географске ширине и дужине; развијање способности коришћења карте и оријентације на карти.


Ученик ће бити у стању да:‒ одреди математичко-географски положај на Земљи;‒ чита координате неке тачке на Земљиној површини.

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, илустративно-демонстративна, метода разговора

Облици рада: Фронтални, индивидуални, рад у паровима




‒ Проверава да ли су ученици урадили домаћи задатак.

‒ Води краћи разговор на тему географске карте и најављује усмену проверу знања.

‒ Јављају се, дају одговоре, сећају се, наводе, именују, асоцирају, разликују, бележе.


‒ Формулише главни садржај, мисаоно ангажује ученике и упућује их на активност на часу.

‒ Прозива ученике и поставља питања.‒ Постављањем питања проверава усвојене

дефиниције и обрађене појмове.‒ Подстиче ученике да одговарају и образлажу своје

одговоре, додатно објашњава, даје савете и похваљује најуспешније у раду.

‒ Активно слушају, наводе, описују, препознају, разликују, артикулишу, дефинишу, закључују, доводе у везу, разматрају, просуђују, бележе, постављају питања.


‒ Примењују раније стечена знања на усвајање нових.


‒ Оцењује ученике и њихов рад на часу.‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Појам карте и њен развој кроз историју


Циљ часа: Упознавање са картографијом као науком, са историјским развојем картографије и са савременим развојем картографије (ГИС).


Ученик ће бити у стању да:‒ разуме како се кроз историју развијао начин израде карата;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни на који начин карте повезују простор и људе у прошлости и данас.

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, илустративно-демонстративна, метода дискусије

Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни



‒ Разговором уводи ученике у тему и најављује да ће се на часу обрађивати географска карта.

‒ Користи географску карту Србије са стране 20 као уводну мотивацију.


‒ Јављају се, дају одговоре, сећају се, наводе, именују, асоцирају, разликују, бележе.


‒ Формулише главни садржај, мисаоно ангажује ученике и упућује их на илустративни и дидактички материјал из лекције.

‒ Представља ученицима појам географска карта и истиче да је то средство изражавања у географији, јер се на њој могу мерити растојања и површине и одређивати положаји тачака у простору.

‒ Пита ученике да ли знају како се зову стручњаци који се баве израдом карата и како се зове та дисциплина (картографи, картографија.

‒ Говори ученицима о настанку географских карата, тј. о њиховој историји.

‒ Помоћу географске карте на страни 21 презентује ученицима велика географска открића.

‒ Говори о томе како се израђују савремене географске карте и колико су у том послу важни сателити.

‒ Показује ученицима снимак Алпа из сателита, али и снимак Панамског канала из авиона, па напомиње да картографи имају проблем да тачно прикажу Земљину површину на карти, јер је Земља неправилног лоптастог облика, а карта је равна, те да због тога карте имају одређене деформације.

‒ Истиче да картографи стално треба да ажурирају карте, на пример, када се направи нови пут или промени државна граница и слично, а да би се карте брзо ажурирале, развила се дигитална картографија.

‒ Представља ученицима дигиталну картографију и географски информациони систем (ГИС).

‒ Решавају задатке, учествују у разговору, повезују претходна са новим знањима.

‒ Користе и анализирају додатни дидактички садржај из уџбеника.

‒ Проверавају решења задатака и процењују своје знање.


‒ Даје задатке ученицима.‒ Посвећује довољно пажње сваком ученику и при

томе указује на грешке, прати, усмерава и контролише рад, даје корисне савете, упутства и др.


‒ Дели ученике у групе и даје им пар минута да осмисле питања у вези са лекцијом.

‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.

‒ Постављају једни другима питања, па сви заједно проверавају одговоре.

‒ Утврђују степен наученог и вреднују знање.












Наставна јединица: Математички и географски елементи карте и картографски знаци


Циљ часа: Упознавање и усвајање знања о елементима карте и њиховом значају; разликовање математичких, географских и допунских елемената карте.


Ученик ће бити у стању да:‒ разликује математичке, географске и допунске елементе карте;‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ објасни значај карте у свакодневном животу;‒ повеже географска знања са преходно стеченим знањима и знањем из других предмета (математика).

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, илустративно-демонстративна, метода разговора





‒ С обзиром на то да ученици већ имају одређена предзнања, поставља неколико питања и започиње разговор на тему градива са претходног часа.

‒ Наводи ученике да се подсете раније усвојеног знања, асоцира, разјашњава, повезује, резимира, координира, бележи.


‒ Уочавају, разматрају, повезују, асоцирају, изводе закључке, уочавају односе, решавају.

‒ Отварају атласе и износе своја запажања.‒ Примењују раније стечена знања на усвајање

нових.


‒ Формулише главни садржај, мисаоно ангажује ученике и упућује их на илустративни и дидактички материјал из лекције.

‒ Користи карту света и скреће пажњу ученицима на то да свака карта има и своје елементе.

‒ Издваја сваку групу елемената посебно и објашњава њихову улогу и значај.

‒ Објашњава математичке елементе карте помоћу истоимене слике у уџбенику.

‒ Већу пажњу посвећује размеру карте, па наглашава да овај елемент представља однос стварног растојања у природи и растојања на карти.

‒ Посебну пажњу обраћа на начин израчунавања и превођење мерних јединица – метара (m) у километре (km) и обрнуто.

‒ Наглашава да, поред бројчаног приказивања, свака карта има и размерник, а то је графички приказ величина из природе и мери се само уз помоћ шестара или лењира; поступак показује на практичном примеру.

‒ Објашњава географске елементе карте и истиче да они могу бити физичко-географски и друштвено-економски.

‒ Подсећа ученике шта представља физичко-географске, а шта друштвено-економске елементе и у чему је основна разлика између њих.

‒ Објашњава допунске елементе карте и истиче

‒ Активно слушају.‒ На основу слика врше препознавање, учествују у

разговору, постављају питања и одговарају на њих.‒ Прате наставу коришћењем илустративног

материјала из уџбеника.‒ Уочавају да свака карта има мрежу, рам или оквир,

који може бити унутрашњи и спољашњи, као и да су у раму карте уписани бројеви на основу којих се читају географска ширина и дужина.

‒ Гледају слике које се односе на математичке елементе карте (стр. 23), док наставник објашњава њихове основне карактеристике, односно зашто су битни меридијани и паралеле који чине картографску мрежу, зашто је важан оквир и шта представља размер карте.

‒ Самостално, у својим атласима, проналазе све поменуте елементе.


зашто је битно да свака карта има назив и легенду.‒ Објашњава појам апсолутне надморске висине, а

потом и шта је то релативна висина. ‒ Упућује ученике да практичан рад.‒ Надгледа рад ученика, додатно објашњава, даје

савете и похваљује најуспешније у раду.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво.‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.

‒ Одговарају на постављена питања, учествују у разговору, постављају питања, изводе закључке и процењују успешност часа.












Наставна јединица: Појам и елементи карте


Циљ часа: Утврђивање стечених знања о историји картографије и елементима који чине карту; разликовање математичких, географских и допунских елемената карте.


Ученик ће бити у стању да:‒ разуме улогу карте кроз историју;‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ разликује математичке, географске и допунске елементе карте.

Наставне методе: Монолошко-дијалошка, илустративно-демонстративна

Облици рада: Фронтални, индивидуални, рад у пару




‒ Проверава да ли су урадили домаћи задатак, да ли су се држали редоследа и да ли је било неких нејасноћа у изради.


‒ Слушају, сећају се, препознају, креирају, одговарају, закључују.



‒ Формулише главни садржај, мисаоно активира и мотивише ученике и упућује их на илустративни и додатни дидактички материјал у уџбенику.

‒ Кроз разговор обнавља шта је то карта и како се картографија развијала кроз историју, као и каква је картографија данас.

‒ На примерима у атласима и зидним картама показује који су математички, који географски, а који допунски елементи.

‒ Дели ученике у парове (из клупе) и даје им задатак да на карти Србије уз помоћ шестара и размерника који је дат на карти израчунају удаљеност између градова (нпр. Београд–Суботица; Ваљево–Ниш; Неготин–Нови Сад итд.).

‒ Диктира неколико примера да би проверили да ли знају математички да израчунају растојање на карти.

‒ Упућује ученике на израду задатака.‒ Прати рад ученика, а и усмерава их, ако је

потребно.‒ Нагледа рад, бодри ученике, додатно

објашњавами оцењује.

‒ Активно слушају и бележе, разговарају, анализирају слике из уџбеника (или слике које им показује наставник/-ца), описују и наводе везе са садржајима које су учили раније.

‒ На основу слика врше препознавање, учествују у разговору, постављају питања и одговарају на њих, усвајају нова знања, изводе закључке, записују и решавају задатке на захтев наставника.

‒ Праве своју мапу ума и на тај начин проверавају своје знање о томе који су то елементи карте.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво и даје ученицима да реше асоцијацију.

‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак (стр. 27).

‒ Решавају асоцијацију, одговарају на постављена питања, учествују у разговору, постављају питања, изводе закључке и процењују успешност часа.












Наставна јединица: Картографски знаци

Тип часа: Комбиновани час

Циљ часа: Упознавање и усвајање знања о знацима који се користе у картографији за представљање физичко-географских и друштвено-економских објеката.


Ученик ће бити у стању да:‒ користећи картографске знаке, јасно уочава распоред физичко-географских и друштвено-економских

објеката на карти и њихову повезаност;‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса.

Наставне методе: Монолошко-дијалошка, илустративно-демонстративна, метода дискусије





‒ Мисаоно ангажује и мотивише ученике за садржај лекције.

‒ Проверава да ли су ученици урадили домаћи задатак и да ли су дали тачне одговоре на питања.

‒ Обнавља градиво са претходног часа у вези са појмом и значајем карте, као и елементима карте.


‒ Слушају, сећају се, препознају, креирају, одговарају, закључују.



‒ Упућује ученике на атласе или карту Србије и кроз разговор са њима проверава колико се сећају картографских знакова које су учили у нижим разредима.

‒ Поставља питање зашто су једноставност и очигледност две основне одлике картографских знакова.

‒ Подстиче ученике да дођу до закључка какав облик имају знаци на карти, инсистира на томе да увиде везу између легенде која је дата на карти и приказа саме карте.

‒ Дефинише контурне знаке и инсистирати на томе да ученици уоче да овакви знаци имају границе и да се њима представљају различити објекти – језера, океани, континенти, острва итд.

‒ Показује знаке на карти.‒ Објашњава линијске знаке и истиче да је битно да

ученици уоче да се ови знаци користе за приказивање објеката као што су путеви, границе, реке, тј. за оне објекте који имају линијски правац пружања.

‒ Објашњава ванразмерне знаке и наводи ученике да схвате да су то знаци који служе за приказивање објеката који се због своје величине не могу приказати на карти, нпр. авион је симбол аеродрома, два укрштена чекића рудник и слично.

‒ Објашњава топониме, истиче да су то називи објеката на карти и скреће пажњу на то како се они пишу (облик, величина и боја).

‒ Анализирају карту Србије.‒ Слушају, састављају питања, креирају, повезују

знања и информације, уочавају везе и међусобне односе у природи, описују, наводе, критикују, закључују.

‒ Примењују знање на читање карте.‒ На основу слика врше препознавање, учествују у

разговору, постављају питања и одговарају на њих, усвајају нова знања, изводе закључке, записују и решавају задатке на захтев наставника.

‒ На табли црта неке од картографских знакова, нпр: град, зграда, црква, колиба, бунар, река, дворац, пећина, кота, пустиња, листопадна шума, четинарска шума, бања, пруга, гасовод итд. док ученици треба да их сврстају у линијске или контурне.

‒ На крају обнавља појам надморске и релативне висине и начин како се одређују.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво.‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Методе за представљање рељефа на карти


Циљ часа: Упознавање и усвајање знања о начину представљања рељефа на карти.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ наведе на које начине се може представити рељеф на карти;‒ објасни које методе су коришћене за представљање рељефа на школској карти света.






‒ Поставља питања, слуша, помаже ученицима да формулишу одговоре, усмерава, проверава, асоцира, доводи у везу обрађене појмове са свакодневним животом.


‒ Прате, слушају, формулишу, закључују, повезују, препознају, доводе у везу с појавама и процесима у свакодневном животу.


‒ Формулише главни садржај и циљ часа, мисаоно активира ученике и упућује их на илустративни и додатни дидактички материјал из уџбеника.

‒ Представља методе које се користе у представљању рељефа на карти: изохипсе, изобате, сенчење, боје, шрафирање.

‒ Објашњава шта је битно код методе изохипси. ‒ Указује на пластичност рељефа, односно на то да

је рељеф, што су изохипсе ближе, стрмији и обрнуто.

‒ Код изобата указује на различиту дубину мора и то показати на карти.

‒ Приказује изохипсе на ситноразмерним и топографским картама.

‒ Објашњава како изгледа рељеф представљен методом боја.

‒ Објашњава хипсометријску скалу, тј. да распоред боја зависи од висине рељефа и да се креће од зелене до беле; истиче да је та скала увек дата у легенди карте.

‒ Објашњава како изгледа метода сенчења и проказати је на примерима из уџбеника.

‒ Указује на то да се та метода користи у комбинацији са методом боја како би се приказала пластичност рељефа.

‒ Објашњава методу шрафирања. ‒ Истиче да је важно упамтити какве шрафе се

користе код стрмијег, а какве код блажег рељефа.

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују, прате илустрације у уџбенику, примењују стечена знања у постављању и решавању задатака, дискутују, разговарају, описују.

‒ На основу слика врше препознавање, учествују у разговору, постављају питања и одговарају на њих, усвајају нова знања, изводе закључке, записују и решавају задатке и вежбе на захтев наставника.



‒ Упућује ученике на задатке (бр. 1–5, стр. 29).‒ Надгледа рад, бодри ученике, додатно објашњава

и оцењује.


‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.












Наставна јединица: Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти


Циљ часа: Провера стечених знања о картографским знацима и њиховом значају приликом коришћења карте као и о начинима представљања рељефа на карти.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ објасни значај картографских знакова;‒ препознаје начине представљања рељефа на карти.






‒ Поставља питања, слуша, помаже ученицима да формулишу одговоре, усмерава, проверава, асоцира, доводи у везу обрађене појмове са свакодневним животом.

‒ Проверава домаћи задатак, па најављује нову проверу знања.

‒ Прате, слушају, формулишу, закључују, повезују, препознају, доводе у везу с појавама и процесима у свакодневном животу.


‒ Формулише главни садржај и циљ часа и мисаоно активира ученике.

‒ Постављајући јасна питања проверава усвојеност градива из претходних лекција.

‒ Посвећује довољно пажње сваком ученику, указује на грешке, прати, усмерава и контролише рад, даје корисне савете, упутства и др.


‒ Учествују у разговору, решавају задатке и вежбе на захтев наставника, повезују претходна са новим знањима, одговарају на питања наставника.


‒ Оцењује ученике. ‒ Даје резиме урађеног и похваљује ученике.‒ Даје домаћи задатак.













Наставна јединица: Подела карата према садржају и величини размера


Циљ часа: Упознавање и усвајање знања о врстама карата према садржају и величини размера, њиховој практичној примени и улози у свакодневном животу.


Ученик ће бити у стању да:‒ наведе које врсте карата постоје у односу на размер у којима су рађене и у односу на садржај који је

приказан на њима;‒ објасни којој врсти карата припада школска карта света а којој туристичка карта Србије;‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса.






‒ Кроз неколико питања понавља градиво сa претходног часа.

‒ Проверава домаћи задатак.‒ Обнавља појмове са претходних часова у вези са

појмом карте, математичким елементима карте, картографским знацима, апсолутном и релативном висином, размером и размерником.


‒ Препознају, слушају, учествују у разговору, повезују претходна са новим знањима.


‒ Формулише главни садржај и циљ часа и мисаоно активира ученике.

‒ Указује на разлику између општегеографских и тематских карата.

‒ Објашњава да је на општегеографским картама приказано више географских елемената, док је на тематским картама приказан један елемент или мањи број елемената.

‒ Говори о подели карата према размеру на: ситноразмерне, средњеразмерне и крупноразмерне, па објашњава шта се подразумева под крупноразмерним картама: планови и топографске карте.

‒ Објашњава шта су планови, а шта топографске карте.

‒ Говори о томе у које сврхе се оне праве и у којој размери.

‒ Прави везу са наставним садржајем Технике и технологије, па наводи ученике да објасне планове на начин који су их учили на часовима из тог предмета.

‒ Објашњава шта су то ситноразмерне карте и говори шта се њима приказује.

‒ Указује на разлику између ситнијих и крупнијих карата, односно на разлику у величини и броју објеката који се картирају.


‒ Гледају предлоге карата из уџбеника (стр. 31 и 32), док наставник објашњава њихове карактеристике.

‒ Учествују у разговору, одговарају на питања на захтев наставника, повезују претходна са новим знањима.


‒ Упућује ученике на проверу знања (питања број 1–3, стр. 32).

‒ Одговарају на постављена питања, учествују у разговору, постављају питања, изводе закључке и

‒ Посвећује довољно пажње сваком ученику, указује на грешке, прати, усмерава, контролише активности ученика и подржава их у раду.

‒ Даје резиме урађеног и похваљује ученике.

процењују успешност часа.












Наставна јединица: Оријентација у простору и оријентација карте, мерење на карти, сателитски навигациони систем


Циљ часа: Упознавање и усвајање знања о оријентацији у простору и на карти.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ уочава везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ одреди математичко-географски положај на Земљи;‒ оријентише се у простору користећи компас, географску карту и сателитске навигационе системе;‒ повеже географска знања са претходно стеченим знањима и знањима из других наставних предмета.






‒ Поставља питања. ‒ Обнавља појмове: залазак и излазак Сунца, стране

света, Земљине хемисфере.‒ Најављује нову лекцију.

‒ Препознају, слушају, учествују у разговору, повезују претходна са новим знањима.


‒ Формулише главни садржај часа, мисаоно активира и мотивише ученике.

‒ Указује на појам оријентације и објашњава на шта се односи (одређивање страна света).

‒ Показује како изгледају српске, а како међународне ознаке за стране света (табела на страни 34 у уџбенику).

‒ Заједно са ученицима долази до оријентира који нам у природи помажу да одредимо стране света: Сунце (излази на истоку, залази на западу), маховина (навести како), годови на пању (како), верски објекти.

‒ Говори о томе како се можемо оријентисати у простору ноћу – помоћу звезде Северњаче (из сазвежђа Мали медвед) на северној хемисфери.

‒ Истиче да је најлакши и најсавременији начин оријентисања помоћу компаса, као и помоћу ГПС пријемника. (Пожељно је донети компас, па показати ученицима како се могу оријентисати у простору помоћу њега.)

‒ Показује ученицима како се помоћу неке од апликација на мобилном телефону могу оријентисати у простору.

‒ Указује на разлику хоризонталног и вертикалног растојања на карти и како се растојања рачунају.

‒ Објашњава шта значи израз „оријентисати карту”.‒ Користи слике из уџбеника и показује ученицима

како се оријентишемо помоћу карте (стр. 37 у уџбенику).

‒ Говори о томе шта се може мерити помоћу карте (хоризонтална растојања, вертикална растојања и површина) и објашњава како се то ради.

‒ Активно слушају, посматрају, бележе, прате у уџбенику и на рачунару.

‒ Повезују стечена знања с новим знањима и животним искуствима.

‒ Наводе главне стране света, а онда истичу да поред њих постоје и помоћне стране света.

‒ Решавају задатке на захтев наставника.

‒ Даје упутства за једноставне задатке.‒ Посвећује довољно пажње сваком пару, указује на

грешке, прати, усмерава, контролише активности ученика и подржава их у раду.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво.‒ Одговара на постављена питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак (бр. 1 и 2, стр. 35 и бр. 1–3,

стр. 38).













Наставна јединица: Подела карата и оријентација


Циљ часа: Провера стечених знања о врстама карата према размери и садржају и провера оријентације у простору и на карти.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира, чита и тумачи елементе карте;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ одређује математичко-географски положај на Земљи;‒ оријентише се у простору користећи компас, географску карту и сателитске навигационе системе;‒ повеже географска знања са претходно стеченим знањима и знањима из других наставних предмета.





‒ Проверава домаћи задатак и коментарише урађено.

‒ Најављује усмену и писмену проверу знања.

‒ Јављају се, одговарају, асоцирају, присећају се, наводе, разликују.

‒ Повезују, заједно утврђују везе међу појмовима и коментаришу.


‒ У разговору са ученицима проверава усвојено градиво.

‒ Упућује ученике на проверу знања решавањем задатака у уџбенику (бр. 3–7, стр. 36 и бр. 4–7, стр. 39).

‒ Посвећује довољно пажње сваком ученику, указује на грешке, прати, усмерава и контролише рад, даје корисне савете, упутства и др.

‒ Активно слушају, развијају вештине опажања, бележе.

‒ Одговарају на питања и раде задатке на захтев наставника.



‒ Оцењује одговоре, даје резиме и похваљује ученике.

‒ Даје домаћи задатак.














Наставна јединица: Географска карта

Тип часа: Систематизација

Циљ часа: Провера стечених знања о картографији.


Ученик ће бити у стању да:‒ разуме улогу карте кроз историју;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ одређује математичко-географски положај на Земљи;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ оријентише се у простору.

Наставне методе: Монолошка, метода писања





‒ Упућује ученике на стране у уџбенику и проверу знањa (стр. 41–43).

‒ Активно слушају.‒ Повезују раније стечена знања с новим

информацијама и оспособљавају се за примену знања и вештина.

‒ Јављају се, одговарају, проверавају, исправљају, бележе, представљају, коментаришу, процењују.


‒ Усмерава ученике на самосталан рад.‒ Прати рад ученика, помаже им да организују своје

мисли, подстиче их, координира њихов рад у пару и фронтално.

‒ Активно учествују у обнављању градива.‒ Мисаоно се ангажују, разговарају, дискутују,

слушају, уважавају једни друге.‒ Повезују раније стечена знања с новим

информацијама и оспособљавају се за примену знања и вештина.


‒ Ако постоје неке недоумице или нејасноће, даје одговоре на постављена питања.

‒ Даје резиме урађеног и похваљује ученике.












Наставна тема/област: СТАНОВНИШТВО

Наставна јединица: Основни појмови о становништву


Циљ часа: Усвајање нових знања о становништву; схватање појмoва насељених и ненасељених делова Земљине површине.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између

припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ наведе разлоге ненасељености појединих делова Земљине површине;‒ разуме значај пописа становништва.






‒ Дискутује са ученицима о резултатима које су постигли на провери знања и, ако је потребно, даје додатна појашњења за задатке који су најслабије урађени.

‒ Најављује нову наставну област и укратко упућује ученике у њен садржај, па даје појашњења о динамици и начину рада.

‒ Даје ученицима налог за пројектни задатак чије резултате ће изложити по завршетку наставне области: дели ученике у четири групе и задаје тему: „Промене становништва на одређеном простору” (може бити локална средина, тј. општина или град где се школа налази, било који део Србије, Европе или света.

‒ Слушају, присећају се, одговарају, препознају, описују, разликују, повезују, дискутују.


‒ Формулише главни садржај, мисаоно активира и мотивише ученике и упућује их на илустративни и додатни дидактички материјал из лекције.

‒ Подсеће како се зове научна дисциплина у оквиру друштвене географије која се бави становништвом, а онда пита ученике да ли знају да објасне ко су демографи.

‒ Помоћу фотографија из уџбеника објашњава појмове екумена и анекумена, па дискутује са ученицима зашто долази до расподеле становништва и наводи их да одговоре на питање од каквог значаја нам могу бити подаци о становништву.

‒ Поставља питање на који начин долазимо до података везаних за становништво.

‒ Објашњава шта је то попис и како се врши пописивање.

‒ Даје ученицима пописне листе да их сами попуне или да испитају пара из клупеу.

‒ Говори о значају пописа становништва и о томе колико се на тај начин може лакше пратити промена броја становника.

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују.‒ Повезују раније стечена знања с новим

информацијама.‒ Посматрају, развијају способности и вештине

опажања, описују, препознају, бележе.‒ Одговарају на питања и постављају питања.‒ Дискутују о кључним појмовима из лекције.

‒ Објашњава шта су демографске експлозије, па графички представити промену броја становника по континтетнима и најмногољудније државе света (стр. 46).

‒ Графички приказује промену броја становника у последња два века, па помиње занимљивост о томе где се родио седмомилијардити становник.

‒ Подстиче ученике да износе своје мишљење, а на основу свега што су учили и на основу искуственог знања, о кључним појмовима из лекције.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво. ‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.











Предмет: Техника и технологија Разред: 6.


Наставна јединица: Број и распоред становништва на Земљи


Циљ часа:Упознавање ученика са распоредом становништва на Земљи, као и са узроцима неравномерног распореда становништва на Земљи; упознавање са појмом густине насељености и условима који доводе до неравномерне расподеле становништва на Земљи.



припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира узроке пораста броја становника са једне и економске развијености одређених области са

друге стране;‒ објасни у којим деловима света је присутна демографска експлозија и како се она одражава на

квалитет живота;‒ именује области мале и велике густине насељености;‒ повеже географска знања са претходно стеченим знањима и знањима из других наставних предмета.





‒ Постављањем питања подсећа ученике на градиво с претходног часа и мотивише их за садржај лекције.

‒ Уобличава и бележи на табли одговоре ученика, повезује, артикулише, разјашњава.

‒ Након неколико одговора, упућује ученике у лекцију.

‒ Јављају се и дају одговоре.‒ Подсећају се, формулишу решенице, препознају,

повезују, наводе.‒ Примењују раније стечена знања.


‒ Формулише главни садржај, мисаоно активира и мотивише ученике, упућује ученике на илустративни и додатни дидактички материјал из лекције.

‒ Упознаје ученике са термином густина насељености и како се она израчунава.

‒ Анализира са ученицима тематску карту са приказаном густином насељености.

‒ Говори о томе шта све утиче на густину насељености, који су то природни, а који друштвено-економски фактори који утичу на густину насељености.

‒ Тражи од ученика да пронађу везу са градивом из Историје и Технике и технологије размишљајући о томе у којим деловима Земље су се формирале прве насеобине људи.

‒ Поставља питање да ли на Земљи доминирају ретко или густо насељене области (Геофокус, стр. 47).

‒ Након краће дискусије, тражити од ученика да ураде задатак из налога Геомат на истој страни.

‒ Разговара о томе како се становништво кретало са развојем индустрије.

‒ Говори о томе каква је ситуација била некад, а каква је данас, где је највише сконцентрисано становништво, а где најмање.

‒ Тражи од ученика да пронализирају графиконе на којима су представљене најређе и најгушће

‒ Активно слушају, посматрају, уочавају везе између поменутих појмова.

‒ Анализирају карту која показује просечну густину насељености у свету (стр. 47), док наставник говори о томе.

‒ Ослањају се на раније стечена знања.‒ Прате задато у уџбенику и бележе у свесци.‒ Повезују појмове до којих су дошли радом у групи,

а основне појмове исписују на табли.


насељене државе света (стр. 47).‒ Разговара о најгушће и најређе насељеним

континентима, а потом и о томе како су насељене одређене области у Србији.

‒ Даје задатке ученицима и помаже у формулисању одговора.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво. ‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Основни појмови о становништву, број и распоред становништва на Земљи


Циљ часа: Провера стечених знања о становништву, његовом распореду и густини насељености.



припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ доведе у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира узроке пораста броја становника са једне и економске развијености одређених области са

друге стране;‒ именује области мале и велике густине насељености;‒ повеже географска знања са претходно стеченим знањима и знањима из других наставних предмета.





‒ Постављањем питања подсетити ученике на градиво са претходног часа.

‒ Најављује усмену и писмену проверу знања.

‒ Слушају, повезују, наводе, објашњавају, описују, разликују, дефинишу, прате.


‒ Формулише главни садржај и мотивише ученике.‒ Проверава усвојеност и разумевање градива

постављањем питања.‒ Даје неколико задатака за писмену рповеру

знања.‒ Надгледа рад, даје савете и похваљује најбоље.

‒ Активно слушају, бележе, посматрају, закључују, користе стечена знања.

‒ Анализирају слике, посматрају и уочавају сличности и разлике међу системима градње, као и њихову сврху у простору.



‒ Проверава решења писмене провере знања и похваљује најбоље.

‒ Најављује следећу наставну јединицу.














Наставна јединица: Природно кретање становништва


Циљ часа: Упознавање са природним кретањем становништва; усвајање знања о појмовима морталитет и наталитет.


Ученик ће бити у стању да:‒ доведе у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира узроке пораста броја становника са једне и економске развијености одређених области са

друге стране;‒ објасни на који начин се врши подстицање наталитета у областима где влада бела куга;‒ објасни које мере се предузимају за смањење наталитета у областима где доминира демографска

експлозија;‒ именује континенте или државе са високим и са ниским природним прираштајем.





‒ Подсећа ученика на појам густине насељености и распореда становништва на Земљи.

‒ Разговара са ученицима о томе како се током историје мењао број становника на Земљи.


‒ Саопштавају одговоре, подсећају се, анализирају, бележе.

‒ Објашњавају шта је демографска експлозија.


‒ Формулише главни садржај, упућује ученике на илустративни и додатни дидактчки материјал у лекцији.

‒ Објашљава због чега се број становника на Земљи стално мења.

‒ Упознаје ученике са термином наталитет, са тим шта представља и како се израчунава стопа наталитета.

‒ Истиче да се наталитет изражава у промилима (‰).

‒ Заједно са ученицима коментарише карту која је дата у уџбенику (стр. 50), па дискутује о томе у ком је делу света највећи наталитет, а у ком најмањи (на ком континенту).

‒ Анализира графиконе на којима су приказане државе са највишим и најнижим стопама наталитета.

‒ Објашњава везу ниског наталитета и високоразвијених држава света.

‒ Говори о томе када се ступа у брак, какав је положај жена у развијеном друштву и слично. Као супротност томе, поменути ситуацију у Африци и Азији, у сиромашним земљама света.

‒ Објашњава везу одређених култура које подстичу велике породице.

‒ Објашњава појам морталитет, шта представља и како се израчунава стопа морталитета.

‒ Говори о разлозима због којих Европа има највишу стопу морталитета, а Африка високу стопу морталитета.

‒ Активно слушају, износе своја запажања и образлажу одговоре.

‒ Користе стечена знања у анализирању кључних појмова, као и представљених слика.

‒ Прате излагање наставника користећи уџбеник.‒ На основу до сад изложеног градива закључују

каква је зависност природног прираштаја и развијености држава.


‒ Даје објашњење шта је природни прираштај и како се израчунава, шта значи позитиван, а шта негативан природни прираштај.

‒ Говори о томе колико деце треба да има један брачни пар да би природни прираштај био у стагнацији, а колико да би био позитиван.

‒ Објашњава термине депопулација и бела куга.‒ Поставља питања.‒ Подстиче, усмерава, координира, помаже,

организује.‒ Процењује одговоре.


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво. ‒ Упућује ученике на задатке у уџбенику (бр. 1–3,

стр. 54).‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.













Наставна јединица: Миграције становништва


Циљ часа: Упознавање са миграцијама становништва, као и са тим који су све фактори који утичу на механичко кретање становништва и како кретања утичу на промену броја становника на неком простору.


Ученик ће бити у стању да:‒ доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира узроке пораста броја становника са једне и економске развијености одређених области са

друге стране;‒ наведе главне факторе који доводе до миграција;‒ повеже географска знања са претходно стеченим знањима и знањима из других наставних предмета;‒ објасни последице савремених миграција.






‒ Мисаоно активира ученике и мотивише.‒ Проверава да ли су ученици тачно урадили

домаћи задатак. ‒ Кроз разговор их подсећа на појмове који су

научени на претходном часу.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко

упућује ученике у њен садржај

‒ Слушају питања и дају одговоре, учествују у разговору, дискутују.


‒ Формулише главни садржај и упућује ученике на коришћење илустративног и додатног дидактичког и мултимедијалног материјала из уџбеника.

‒ Помиње да поред природног кретања становништва, до промене броја становника може доћи и због просторног кретања становништва, односно миграција, па објашњава шта све тај термин подразумева.

‒ Кроз разговор утврђује да ли је неко од ученика променио место боравка и који су разлози пресељења.

‒ Дефинише и објашњава разлоге миграција (економски, политички, верски, породични, лични, здравствени, природне непогоде), па пита ученике шта мисле зашто су економске миграције најзаступљеније.

‒ Објашњава да се према територији кретања, односно према томе да ли се неко усељава или исељава, кретање дели на имиграцију и емиграцију.

‒ Детаљно описује ова два појма, као и термин миграциони салдо, односно стопа миграционог салда, па показује како се израчунава и зашто је он битан.

‒ Говори о подели миграција на унутрашње и спољашње – у зависности од територије на којој се обавља.

‒ Истиче да то није једина подела, већ да се

‒ Повезују претходно стечена знања с новим.‒ Слушају, посматрају, саопштавају и преносе своја

опажања.‒ Бележе, упоређују, уочавају кључне појмове и

њихове односе.‒ Разумеју да до промене броја становника не

долази само рађањем или умирањем већ и селидбом из једног места у друго.

‒ Гледају карту која приказује исељавање Европљана у прошлости (стр. 55), па одговарају на питање зашто се европско становништво селило на друге континетне.


‒ Анализирају карту на којој је приказан миграциони салдо, као и графиконе на којима су приказане државе са највишом и најнижом стопом миграционог салда (стр. 56).

‒ На основу сазнања из свог окружења дају пример за поједине врсте миграција.

‒ Анализирају слику на којој су приказане избеглице из Сирије на граници са Турском (стр. 57).

‒ Помоћу карте на којој је приказан пораст становништва у процентима, закључују на којим континентима се налазе државе које бележе највиши пораст броја становника (стр. 57).

‒ Анализирају графиконе о расту становништва по државама и раде задатке из оба налога Геомат (стр. 58).

миграције могу поделити и: према трајању (дневне, недељне, периодичне, годишње, вишегодишње и трајне) и према начину спровођења (добровољне и присилне, организоване и неорганизоване).

‒ Дефинише термин егзодус.‒ Набраја последице које изазивају миграције и

кроз разговор подстиче ученике да закључе које то последице могу бити.

‒ Истиче одлив мозгова као тренутно веома актуелну последицу, па објашњава шта се под тим подразумева.

‒ Говори о променама броја становника и о формули која се користи за израчунавање, па дефинише термин депопулација.

‒ Све време прати и контролише активност ученика.

‒ На крају одговарају на питања: уколико држава има негативан природни прираштај и позитивну стопу раста становништва, да ли је реч о емиграционој или имиграционој држави и одговор уписују на предвиђено место у уџбенику (стр. 58).


‒ Кроз неколико питања обнавља градиво. ‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.








Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања

планираног? Шта бих променио/-ла?




Наставна јединица: Кретање становништва


Циљ часа: Провера стечених знања о кретању становништва.



припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира узроке пораста броја становника са једне и економске развијености одређених области са

друге стране;‒ именује континенте или државе са високим и са ниским природним прираштајем.




Уводни део часа ‒ Проверава како су ученици урадили домаћи ‒ Слушају, сећају се претходно стечених знања,


(5 минута)

задатак. ‒ Упућује ученике на који начин ће се на данашњем

часу радити утврђивање градива. ‒ Истиче да се провера знања ради на основу

графикона који су дати у уџбенику.

наводе, закључују, асоцирају, разговарају.‒ Добијају списак појмова који су обрађени на

претходном часу како би објаснили на шта се односе.


‒ Формулише главни садржај, мисаоно активира и мотивише ученике, упућује их на илустративни и додатни дидактички и мултимедијални материјал.

‒ Пише на табли појмове: демографија, попис, екумена, густина насељености, 7,6, наталитет, морталитет, природни прираштај, бела куга, депопулација, миргација, имигрант, емигрант, егзодус, одлив мозова.

‒ Дели ученицима табеле и објашњава да не морају бити попуњена сва поља.

‒ Упућује ученике на проверу знања, надгледа рад ученика, даје савете и похваљује најуспешније.

‒ Повезују претходно стечена знања с новим.‒ Слушају, посматрају, саопштавају и преносе своја

опажања.‒ Бележе, упоређују, уочавају кључне појмове и

њихове односе у простору и на графикону, слици.‒ Примењују раније стечена знања на усвајање

нових.‒ Решавају задатке и вежбе на захтев наставника:

попуњавају табелу појмовима везаним за миграцију и на немој карти треба да обоје по 10 држава које имају највећи и најмањи природни прираштај и да дају своје коментаре, тј. да изнесу своја запажања


‒ Прегледа вежбе и похваљује најбоље.‒ Кроз неколико питања обнавља градиво. ‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.














Наставна јединица: Биолошке структуре становништва


Циљ часа: Упознавање са биолошком структуром становништва на Земљи и са условима који утичу на бројност и територијални размештај појединих раса и народа.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам биолошка структура становништва;‒ доведе у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између

припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ објасни шта је старосна, а шта полна структура становништва;‒ именује и препознаје географски простор где поједине расе преовлађују.


Облици рада: Фронтални, индивидуални, у пару



‒ Поставља питања за проверу знања стеченог на претходном часу, артикулише и уобличава одговоре, разматра, подржава, усмерава, коригује, координира.


‒ Јављају се, асоцирају, наводе, разматрају, критикују, бележе, повезују, закључују, заједно уочавају међусобне везе између појмова који се помињу.

‒ Повезују раније стечена знања с новим информацијама.


‒ Формулише главни садржај и упућује ученике на илустративни и додатни дидактички материјал.

‒ Објашњава да поред кретања становништва (било да је оно природно или механичко) постоје још две важне одлике становништва, а то су биолошка и економска структура, па пита ученике колико је њих у разреду и каква је структура разреда, односно колико има девојчица, а колико дечака.

‒ Објашњава ученицима да се под биолошком структуром подразумевају: полна, старосна и расна структура.

‒ Покреће дискусију на тему колико се годишње рађа мушкараца, а колико жена, ко дуже живи и зашто је тако.

‒ Објашњава да у савременом свету више није толико важна полна структура, јер су права изједначена.

‒ Дефинише старосну структуру становништва и издваја до каквих се закључака може доћи анализом старосне структуре становништва једне земље.

‒ Говори шта значи када се каже младо, средње или старо становништво.

‒ Упућује ученике на полно-старосну пирамиду (стр. 61) и анализира је.

‒ Истиче да поред пола и старости, у биолошку структуру спадају и расе људи.

‒ Набраја расе: европеидна (бела), монголоидна (жута) и негроидна (црна).

‒ Активно слушају, посматрају, уочавају, бележе, упоређују, закључују, питају, разговарају.

‒ Уочавају практични значај ових машина и то повезују са свакодневним животом.

‒ Повезују раније стечена знања с новим информацијама.

‒ У пару анализирају карту на којој је приказана старосна структура становништва у свету.

‒ Дискутују о томе до каквих закључака долазе, да ли уочавају везу између старости становништва и природног прираштаја, као и до којих последица то све доводи (старење становништва).

‒ Решавају задатке по налогу наставнике/-це.‒ На основу слике и свега наведеног, закључују са

којим се изазовима/проблемима суочавају државе које имају веома младу популацију.

‒ Гледају слике и анализирају приказано.


‒ Подстиче ученике да износе своје досадашње знање о расама, па истиче одлике раса и говори које области у свету насељавају (може их и показати на карти).

‒ Пита ученике којој раси припадају Индијци, а којој Арапи, као и којој припадају индијанци и инуити.

‒ Издваја историјске догађаје и миграције становништва као факторе који су проузроковали мешање различитих раса.

‒ Дефинише шта су мелези, мулати, местици и замбоси.

‒ Објашњава појам расизам.‒ Упућује ученике на проверу знања, надгледа рад,

прати и даје савете и похваљује најуспешније.















Наставна јединица: Друштвено-економска структура становништва


Циљ часа: Стицање знања о друштвено-економској структури становништва и њеним главним карактеристикама; подели језика на језичке породице; светским религијама и њиховим територијалним размештајем.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни друштвено-економску структуру становништва;‒ анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између

припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ објасни шта је нација;‒ изврши поделу на језичке породице;‒ издвоји светске религије;‒ наведе одлике активног и неактивног становништва;‒ објасни значај образовне структуре становништва.





‒ прегледа домаћи задатак и, ако је било неких недоумица, даје додатна објашњења.

‒ Ученике у нову наставну јединицу уводи подсећањем на биолошку структуру становништва и на полно-старосну пирамиду.

‒ Прави и осврт на попис становништва и податке до којих се може доћи на основу пописа.

‒ Наводе, објашњавају, описују, анализирају, повезују, тумаче, препознају, закључују.


‒ Формулише главни садржај и упућује ученике на коришћење илустративног и додатног дидактичког материјала.

‒ Објашњава појам народа и нације.‒ Кроз разговор са ученицима сазнаје које језике

уче (у школи или на приватним часовима) и пита их да ли су обратили пажњу на сличност неких језика.

‒ Напомиње да сличне језике сврставамо у језичке породице.

‒ Пита ученике који језици спадају у светске језике, па тражи да наведу државе у којима се говори шпански језик.

‒ Пошто се становништво у свету разликује и по религијској припадности, подсећа ученике на религије које постоје у свету и где су настале три највеће религије света, па наводи њихове основне одлике и објашњава појам свети рат (џихад).

‒ Објашњава шта се подразумева под економском структуром становништва.

‒ Врши поделу на активно становништво, неактивно становништво и издржавана лица.

‒ Пита ученике у коју групу они спадају. ‒ Кроз разговор их наводи да на основу занимања

својих родитеља одреде у коју групу они спадају (пољопривреда, индустрија, здравство, аминистрација итд.).

‒ Наглашава ја је још једна битна одлика

‒ Активно слушају, посматрају, уочавају, упоређују, закључују, питају.

‒ Разговарају и повезују раније стечена знања с новим информацијама.

‒ На основу свега до сада наученог, ученици сами долазе до закључка да постоје још неке разлике међу становништвом.


‒ Анализирају у пару карту на којој су приказани језици у свету (стр. 64), па коментаришу и износе закључке.

‒ Помоћу карте и графикона на страни 65 коментаришу водеће светске језике.

‒ Анализира велике светске религије помоћу карте у уџбенику (стр. 66).


становнишва писменост, тј. образовање. ‒ Разговара о томе у којим земљама је већи

проценат високообразованог становништва, па наводи ученике да увиде везу између образовања, старости становништва и природног прираштаја.

‒ Пита их да ли знају који је најстарији универзитет у Србији, па им показати слику Капетан Мишиног здања (стр. 67).

‒ Упућује ученике на проверу знања, надгледа рад, даје савете и похваљује најуспешније.















Наставна јединица: Савремени демографски процеси у Србији, Европи и свету

Тип часа: Обрада/пројектни задатак

Циљ часа: Примена и презентација стечених знања; презентовање и анализирање резултата истраживања.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира компоненте популационе динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских

потенцијала на примерима Србије, Европе и света;‒ анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између

припадника различитих социјалних, етничких и културних група.

Наставне методе: Монолошко-дијалошка, илустративно-демонстративна, методадискусије

Облици рада: Фронтални, групни



‒ Представља групе и одређује редослед излагања група. Може се кренути од локалне средине – преко Србије и Европе – ка свету или обрнутим редоследом.

‒ Слушају, наводе, објашњавају, повезују, утврђују, понављају, закључују.

Главни део часа ‒ Формулише садржај и мотивише ученике.‒ Подстиче ученике да представљају резултате свог

‒ Активно слушају, бележе, посматрају.‒ Користе раније стечена знања за усвајање нових.


(35 минута)

рада у PowerPoint-у (или неком другом програму) или преко паноа. Свака група има на располагању око 8 минута.

‒ Даје додатна објашњења осталим ученицима, ако је потребно.

‒ На основу изложених материјала, проервва да ли су сви задаци остварени, тј. да ли су ученици анализирали број становника, густину насељености, миграције, биолошке и друштвено-економске структуре становништва, популациону политику.

‒ Надгледа рад ученика, даје савете и похваљује најуспешније.

‒ На основу упутстава која је наставник дао презентују пројектне задатке.

‒ Помоћу презентација показују да су усвојили знање из области Становништво у вези са густином насељености, распоредом становништва, миграцијама, структуром становништва и сл.



‒ Покреће дискусију о презентованом градиву. Вредновање квалитета пројектног задатка.

‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Становништво


Циљ часа: Провера стечених знања о становништву.


Ученик ће бити у стању да:‒ разуме појам становништва;‒ доведе у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира компоненте популационе динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских


припадника различитих социјалних, етничких и културних група.


Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни, у пару



‒ Врши поделу тестова и објашњава ученицима како ће проверавати знање.

‒ Учествују у разговору, слушају, постављају питања, праве план рада и разрађују поступке.



‒ Објашњава поступак израде теста.‒ Посвећује довољно пажње сваком ђаку, прати,

усмерава и контролише рад, даје корисне савете, упутства и др.

‒ Након завршеног тестирања, проверава одговоре ученика и заједно са њима дискутује о урађеном.

‒ Отварају стране 69–71 у уџбенику и раде задатке.‒ Повезују претходно стечена знања с новим.‒ Уважавају туђе мишљење, процењују свој рад и

рад својих другова.


‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.












Наставна тема/област: НАСЕЉА

Наставна јединица: Појам и настанак првих насеља


Циљ часа: Упознавање са насељима и њиховом улогом; уочавање разлике између сеоских и градских насеља; упознавање са областима где су се развиле прве насеобине.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни шта су насеља;‒ објасни разлику између сеоског и градског насеља;‒ анализира географски положај насеља;‒ објасни континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету;‒ именује неколико градских и сеоских насеља у својој околини;‒ наведе нека од најстаријих насеља на територији Србијепроцењује остварен резултат и развија

предлог унапређења.





‒ Анализира резултате на провери знања и подстиче дискусију.

‒ Уводи ученике у нову наставну област. ‒ Прави осврт на претходно научено градиво и

подсећа ученике шта су екумена, анекумена, густина насељености и сл.

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.

Главни део часа ‒ Објашњава појам и поделу насеља, говори о томе ‒ Мисаоно се ангажују.


(30 минута)

шта спада у групу сталних, а шта у групу привремених насеља.

‒ Наводи ученике да закључе зашто камп насеља припадају категорији привремених насеља.

‒ Прави везу са градивом из Технике и технологије и пита ученике да дефинишу насеља на начин на који су то радили на часовима из тог предмета.

‒ Говори о првим људским заједницама, такође уз осврт на садржаје из Технике и технологије и Ликовне културе.

‒ Кроз задатке на страни 74 анализира садржаје о првим сталним насеобинама и градовима.

‒ Кроз корелацију са наставом Историје и Технике и технологије говори ученицима о првим градовима у Месопотамији, Египту, Кини и Индији. Помиње Вавилон, па пушта анимацију на ову тему.

‒ Коментарише заједно са ученицима, наводи их да сами износе мишљење.

‒ Говори о лучким градовима.

‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.‒ Користе илустративну и додатну дидактичку

апаратуру из уџбеника да би проширили знање о насељима и првим људским заједницама.

‒ Ученици раде задатке на страни 75.‒ Заједно са наставником проверавају решења свих

задатака урађених на часу.


‒ Кроз проверу дату након лекције увиђа да ли су ученици усвојили нове појмове.

‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.







Да ли сам планирао/-ла адекватне активности

ученика? Да ли је било






Наставна јединица: Положај, размештај, величина и функције насеља


Циљ часа: Упознавање са положајем насеља; уочавање разлике у величини насеља и њиховој функцији; упознавање са појмовима индустријализације и деаграризације.


Ученик ће бити у стању да:‒ уочава везу положаја насеља са његовом функцијом;‒ анализира географски положај насеља;‒ доведе у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама становништва, миграцијама,

економским и глобалним појавама и процесима;‒ наведе неколико највећих насеља у Србији;‒ објасни појам урбанизације и њен утицај на животну средину.





‒ Формулише главни садржај и мотивише ученике за рад.

‒ Подстиче ученике на разговор.‒ Најављује нову наставну јединицу.

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.‒ Излажу занимљивости које су пронашли о

археолошким налазиштима на територији Србије.


‒ Подсећа ученике на поделу насеља на села и градове, дефинише и једно и друго, па коментаришу зашто је село зависно од града и усмерено ка њему.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у усвајању нових.‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново

знање, записују, посматрају, слушају, постављају


‒ Подстиче ученике да посматрањем географске карте Европе или Србије изводе закључке где се налазе већи градови (акценат је да се уочи да су градoви настали поред река, у котлинама, на раскрсницама путева).

‒ Разговара о томе којим се пословима углавном баве становници сеоских насеља, а којим становници градова.

‒ Наводти природне и друштвене факторе који утичу на положај и развој насеља, издваја природне и друштвене факторе, па подсећа ученике који су природни и друштвени фактори значајни за развој насеља.

‒ Заједно са ученицима истиче закључак који природни фактори и на који начин утичу на развој насеља.

‒ Наводи ученике да се подсете климатских појасева и типова климе, па дискутују о томе који су појасеви и типови повољни за живот.

‒ Говори о томе колико промена надморске висине утиче на промене насељености.

‒ Објашњава зашто су у жарком појасу насеља на већој надморској висини, па показује где се у Србији налази стално насеље са највећом надморском висином.

‒ Пита ученике какви типови кућа су заступљени у одређеним климатским зонама и зашто је то тако.

‒ Говори о томе како се насеља разликују по величини: сеоска насеља могу бити мала (до 500 становника), средња (500–1000 становника) и велика (преко 1000 становника).

‒ Наводи ученике да закључе како неко насеље добија статус града, те сходно томе, ученици треба да уоче разлику између градова по величини.

‒ Објашњава појам функционалности насеља да би ученици схватили да је насеље

питања и изводе закључке.‒ Користе слике и методичке апаратуре из уџбеника.

монофункционално ако има једну функцију, односно полифункционално ако има више функција.

‒ Говори за крај о томе како је развој индустрије довео до формирања већег броја градова и напуштања сеоских области, па наводи какве последице доноси таква ситуација.

‒ Дефинише појмове индустријализација и урбанизација.


‒ Одговара на питања ученика и поставља питања.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.













Наставна јединица: Насеља: појам, положај, размештај, величина и функције


Циљ часа: Провера стечених знања о насељима и њиховим главним карактеристикама.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни како се деле насеља;‒ објасни везу положаја насеља са њеном функцијом;‒ анализира географски положај насеља;‒ доведе у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама становништва, миграцијама,

економским и глобалним појавама и процесима.


Облици рада: Индивидуални, у пару




‒ Проверава да ли су ученици урадили домаћи задатак.




‒ Усмено обнавља градиво са претходна два часа. ‒ Поставља питања.‒ Прати рад ученика и подржава их у раду.‒ Подстиче их да организују своја размишљања.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново

знање, записују, посматрају, слушају, постављају питања и изводе закључке.


‒ Дели ученике у парове.‒ Диктира ученицима следеће градове: Лондон,

Вашингтон, Буенос Ајрес, Кито, Ријад, Москва, Санкт Петербург, Канбера, Сиднеј, Токио, Делхи, Истанбул, Јерусалим, Каиро, Најроби, Ротердам, Токио, Хавана и захтева од ученика да пронађу ове градове на карти, да им одреде положај (да ли су приморски или континентални градови), да одреде да ли су главни градови и која им је основна функција.

‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.

‒ Раде задатак на захтев наставника/-це.‒ Одговарају на постављена питања, учествују у

разговору, постављају питања, изводе закључке и процењују успешност часа.












Наставна јединица: Унутрашња структура, функције и односи града са околним простором


Циљ часа:Усвајање знања о градовима и њиховим главним карактеристикама; разумевање функционалне особености сваког града и фактора који су довели до тога; истицање проблема неконтролисаног ширења градова и приградских подручја.


Ученик ће бити у стању да:‒ наведе које све функције једно насеље мора имати да би имало статус града;‒ објасни разлику између сеоског и градског насеља;‒ анализира географски положај насеља;‒ објасни континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету;‒ препознаје последице ширења градских зона;‒ именује неколико индустријских градова из свог окружења;‒ објасни разлику између агломерације, конурбације и мегалополиса.





‒ Питањима подсећа ученике градива наученог на претходним часовима.

‒ Заједно са ученицима проверава како је урађен задатак са претходног часа у ком су били дати градови и помаже ученицима да утврде положај и основну функцију тих градова.

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.‒ Изводе активности на захтев наставника/-це.


‒ Најављује нову наставну јединицу.Главни део часа

(28 минута)‒ Пита ученике да ли постоји нека одређена

структура места у ком се налазе (ако је сеоско насеље, проанализирати најближи град).

‒ Наводи ученике да увиде да град има одређену структуру, функцију, као и наглашену повезаност са околним простором.

‒ Заједно дефинишу структурни изглед града анализирањем: који делови града су насељени, а који нису (одређивање стамбене зоне), у ком делу града су смештене фабрике, где се налази зелена зона града, какав је изглед улица, где је пословна зона, који објекти су смештени у тој зони (банке, пословне зграде итд.).

‒ На основу свега наведеног и претходно наученог градива подстиче ученике да издвоје функције градова (индустријска, финансијска, трговачка, саобраћајна, здравствена, културна, туристичка, административно-управна) и дају примере из места у ком живе или најближег већег града.

‒ Скреће пажњу да градови углавном имају више функција, а не само једну функцију.

‒ Дискутује о томе какве су везе града са околином и како се оне остварују.

‒ Помиње сировине и енергију из околине које се узимају за потребе града.

‒ Поставља питање који су главни разлози настанка приградских насеља.

‒ Објашљава ученицима шта је урбанизација. ‒ Анализира везу између пораста броја становника

на Земљи, пораста броја градова и раста броја становника у градовима.

‒ Говори о томе које последице има убрзан раст градова и броја становника у њима.

‒ Указује на стварање сиромашних четврти око градова – сламова.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.‒ Посматрањем насеља у ком живе, наводе шта су

запазили и закључили.‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново

знање, записују, посматрају, слушају, постављају питања, размењују знања и искуства, повезују претходно с новим знањем и изводе закључке.

‒ Користе слике, графиконе, табеле и карте из уџбеника.

‒ Упознаје ученике и са обрнутим процесом у савременом друштву, тј. са пресељавањем све већег броја становника у приградске делове – субурбанизација и наводи разлоге који доводе до тога.

‒ Упознаје ученике са појмом агломерација и говори о томе како она настаје.

‒ Објашњава ученицима да се повезивање два града или више градова у једну велику целину назива конурбација.

‒ Објашњава потом појам мегалополиса и даје примере.


‒ Усмерава ученике на проверу знања (стр. 84). ‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.

‒ Раде задатке.‒ Одговарају на постављена питања, учествују у













Наставна јединица: Изглед, облик и везе села са руралним (сеоским) простором


Циљ часа: Стицање знања о сеоским насељима, њиховим типовима и последицама деаграризације.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни разлику између сеоског и градског насеља;‒ анализира географски положај насеља;‒ објасни континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету;‒ објасни појам деаграризације и наведе последице исте;‒ именује неколико већих или мањих сеоских насеља у непосредном окружењу.

Наставне методе: Монолошко-дијалошка, илустративно-демонстративна, мртода дискусије





‒ Обнавља градиво са претходних часова постављањем питања.

‒ Најављује нову наставну јединицу.

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују, одговарају на питања наставника/-це.


‒ Кроз разговор подсећа ученике чиме се то становништво претежно бави у сеоским насељима и пита их да изнесу своје утиске о боравку на селу (ако се ради о сеоској средини и о боравку у




неком другом селу). ‒ Коментарише да ли су сва села иста, по чему се то

разликују, а шта им је заједничко да би ученици сами закључили да се села по изгледу (физиономији) разликују.

‒ Упознаје ученике са поделом села према физиономији на села разбијеног, збијеног и мешовитог типа. Показује фотографије за сваки тип насеља.

‒ Исцртава шему изгледа различитих типова села и даје додатна објашњења о сваком типу сеоског насеља.

‒ Истиче и поделу насеља према рељефу (планинска, брдско-планинска, брдска, долинска и равничарска).

‒ Говори о томе каква физиономија је карактеристична за оваква насеља.

‒ Помиње и поделу према облику: на округласта, издужена и зракаста села, али и према функцији: на пољопривредна, мешовита и специјализована села.

‒ Наводи ученике да дају примере за свако од ових специјализованих насеља: туристичко, рударско, бањско, рибарско итд.

‒ Говори о проблемима савременог села.‒ Дискутује на тему деаграризације са једне и

индустријализације са друге стране. ‒ Говори о проблему депопулације сеоских насеља,

односно о томе како је било пре 50 година, а каква је ситуација сада.

‒ На крају, разговара са ученицима на које начине можемо спречити изумирање села.

питања, размењују знања и искуства, повезују претходно с новим знањем и изводе закључке.


‒ Проверава знање израдом задатка на страни 86. ‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.

‒ Раде задатке из уџбеника.‒ Одговарају на постављена питања, учествују у













Наставна јединица: Типови насеља


Циљ часа: Подстицање ученика на самосталан рад и закључивање; упоређивање различитих типова насеља, издвајање предности и мана; сагледавање позитивних и негативних последица на релацији село–град.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни разлику између сеоског и градског насеља;‒ анализира географски положај насеља;‒ анализира физиономију сеоских насеља;‒ објасни континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету;‒ објасни појам деаграризације и урбанизације и наведе последице тих процеса;‒ именује неколико већих градских и сеоских насеља у непосредном окружењу.

Наставне методе: Монолошка, дијалошка, метода дискусије

Облици рада: Индивидуални, групни



‒ Дели ученике у две групе. ‒ Објашњава циљ часа.. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Захтева од ученика да исписују своје ставове на задату тему.

‒ Активира их да самостално закључују и примењују стечено знање.

‒ Води рачуна о томе да сваки ученик из групе мора

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.‒ Ангажују се у оквиру групе и доприносе раду групе

(тима).‒ Заступају став зашто је боље живети у граду/селу, а


да да, тј. искаже свој став о позитивном и негативном утицају на живот у задатом типу насеља, али и о томе да сви у групи треба да сарађују како не би давали исте или сличне одговоре.

‒ Ако је потребно, усмерава дискусију како би се што више појмова који су обрађени у претходном периоду обновило.

друга група да истиче недостатке живота у граду/селу.

‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново знање, записују, посматрају, слушају, постављају питања, размењују знања и искуства, повезују претходно с новим знањем, изводе закључке.


‒ Даје ученицима да попуне евалуационе листове како им се допао овакав тип утврђивања градива.


‒ Попуњавају евалуационе листиће.‒ Одговарају на постављена питања, учествују у













Наставна јединица: Насеља


Циљ часа: Провера стечених знања о насељима.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира географски положај насеља;‒ објасни континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету;‒ доведе у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама становништва, миграцијама,

економским и глобалним појавама и процесима;‒ анализираа уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај

привредних делатности;‒ наведе главне последице урбанизације и деаграризације;‒ именује неколико већих градских и сеоских насеља из непосредног окружења.

Наставне методе: Монолошка, метода писаних радова



Уводни део часа(5 минута) ‒ Најављује активност на часу и дели тестове. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.



‒ Даје упутство за израду задатака.‒ Реализацију провере знања организује тако да

ученици раде индивидуално.‒ Прати рад ученика и подржава их у раду.‒ Након завршеног тестирања, проверава одговоре

ученике и заједно са њима дискутује о урађеном.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.‒ Раде задатке из уџбеника – стр. 87.‒ Врше евалуацију урађених тестова.














Наставна тема/област: ПРИВРЕДА

Наставна јединица: Привреда, привредне делатности и сектори привреде


Циљ часа: Стицање нових и провера стечених знања о привреди и њеним секторима; упознавање са појмовима природне и географске средине, њиховим сличностима и разликама.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам привреде;‒ подели привреду на секторе;‒ именује факторе који утичу на развој привреде;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај

привредних делатности;‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;‒ објасни концепт одрживог развоја.






‒ Кроз разговор уводи ученике у нову наставну област и подсећа их шта су учили о природи из предмета Природа и друштво.

‒ Наводи их на закључак шта је природна средина и како човек утиче на природну средину.




‒ Води разговор о томе како је човек одувек прилагођавао природу себи и својим потребама.

‒ Наглашава да таква измењена средина постаје географска средина.

‒ Подстиче ученике да наводе примере природне средине коју је човек својим деловањем изменио.

‒ Наставља разговор о неком таквом простору из најближе околине.

‒ Покреће дискусију на тему шта човек користи из природе и наводи ученике сами да закључе и наведу сировине које човек користи из природе.

‒ Подсећа их на обновљиве и необновљиве изворе енергије.

‒ Заједно дефинишу привреду, као и од чега све зависи привредни развој неке области, регије или државе.

‒ Набраја друштвене факторе који утичу на развој привреде.

‒ Наглашава да се с развојем људског друштва развијала и привреда.

‒ Упознаје ученике са поделом привреде на секторе, као и са тим шта обухватају примарни (пољопривреда, шумарство, лов, риболов), секундарни (индустрија, рударство, производно занатство, грађевинарство), терцијарни (трговина, саобраћај, туризам, угоститељство, услужно занатство) и квартарни сектор (школство, здравство, култура, наука, државна управа...).

‒ Налази везу са развојем друштва – од сакупљачке привреде и првих насеобина, па до савременог доба и делатности којима се савремени човек бави.

‒ Објашњава шта се подразумева под производним, а шта под непроизводним делатностима.




‒ Корз неколико питања проверава усвојене појмове.



процењују успешност часа.












Наставна јединица: Привреда, привредне делатности и сектори привреде


Циљ часа: Утврђивање и провера знања о природној и географској средини, појму привреде и њеној подели на секторе.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам привреде;‒ наведе привредне секторе;‒ именује факторе који утичу на развој привреде;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај

привредних делатности;‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;‒ објасни концепт одрживог развоја.


Облици рада: Фронтални, индивидуални, у пару



‒ Проверава да ли су ученици тачно урадили домаћи задатак и, ако је било неких нејасноћа, објашњава градиво.

‒ Ученике дели у парове и замоли их да узму један лист папира.

‒


Главни део часа ‒ Даје упутство за вежбе: ученици праве своје мапе ‒ Мисаоно се ангажују.


(35 минута)

ума на основу наученог градива. ‒ Показује серију фотографија, а ученици треба да

препознају које припадају природној, а које географској средини.

‒ Пита сваког ученика чиме се његови родитељи/старатељи баве и ком сектору припада то занимање.

‒ Приказује различита занимања, а ученици да кажу ком сектору она припадају.

‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.‒ Ангажују се у оквиру групе и доприносе раду групе

(тима).‒ Праве своје мапе ума на основу наученог градива. ‒ Цртају мапу са природним ресурсима:

обновљивим са једне и необновљивим са друге стране.

‒ Препознају које фотографије припадају природној, а које географској средини.

‒ Цртају мапу ума која се односи на секторе. Препознају ком сектору припадају одређена занимања.


‒ Прегледа задатке и даје резиме. ‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.













Наставна јединица: Примарни сектор


Циљ часа: Стицање знања о пољопривреди и њеној подели.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам пољопривреде;‒ именује гране пољопривреде;‒ наведе факторе који утичу на развој пољопривреде;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај

привредних делатности;‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине.





‒ Подсећа ученика на садржаје претходног часа. ‒ Дефинише разлику између природне и географске

средине.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко

упућује ученике у њен садржај.



‒ Са ученицима дефинише и анализира појам пољопривреде.

‒ Говорити о томе чиме се бави пољопривреда и



како се дели (на биљну и сточну производњу).‒ Издваја гране пољопривреде.‒ Врши даљу поделу земљорадње. ‒ Говори о природним факторима и елементима

који утичу на развој пољопривреде, као и о начину на који утичу.

‒ Подстиче ученике да износе своје мишљење о томе где је могућа земљорадња, у којим условима није могућа и зашто је то тако.

‒ На карти показује области где није могућа земљорадња.

‒ Скреће пажњу да се анекумена поклапа са областима где није развијена пољопривреда.

‒ Говори о томе које биљне културе се гаје у одређеним климатским областима, па пита ученике да ли банане расту свугде и зашто се каже тропско воће.

‒ Пита ученике да ли су чули за појам пестициди и ако јесу захтева да неко објасни појам.

‒ Затим објашњава шта су пестициди, чему служе и како се користе.

‒ На основу знања које су ученици стекли на часовима Технике и технологије, наводи их да објасне на који начин можемо повећати плодност земљишта, које се агротехничке мере врше и зашто.

‒ Објашњава појам вештачког и природног ђубрива и које су предности, а који недостаци употребе ђубрива.

‒ Објашњава шта се подразумева под појмом сточарство и говори о подели сточарства на гране.

‒ Поново прави везу са наставом Технике и технологије, па говори о томе како се и чиме некада обрађивала земља, а каква је ситуација данас.


Завршни део часа ‒ Одговара на питања ученика. ‒ Одговарају на постављена питања, учествују у

(5 минута) ‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.













Наставна јединица: Секундарни сектор


Циљ часа: Упознавање и усвајање знања о индустрији; схватање улоге и значаја индустрије за развој привреде; подела индустрије.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам индустрије;‒ наведе гране индустрије;‒ наведе факторе који утичу на развој индустрије;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај






‒ Проверава решења задатака које су ученици радили код куће.

‒ Подсећа их на садржаје који су обрађени на претходном часу и говори о подели привреде на секторе и о томе шта спада у примарни сектор.

‒ Наводи обновљиве и необновљиве ресурсе. ‒ Подсећа ученике на урбанизацију и

индустријализацију, термина који су обрађени у



области Насеља.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко



‒ Дефинише и анализира појам индустрије, а одмах потом и појам сировине.

‒ Даје кратак историјат индустријске производње (веза са Техником и технологијом и Историјом), па говори о томе зашто се индустрија сматра водећом привредном делатношћу.

‒ Извршава поделу на тешку и лаку индустрију и објашњава зашто је тако названа подела и терминолошки шта представља лако, а шта тешко.

‒ Дефинише у којим објектима се врши индустријска производња. Објаснити процес настанка готовог производа – од вађења и прераде сировина, преко производње и коришћења (користи илустрацију из уџбеника, стр. 97).

‒ Разговара са ученицима о томе шта се дешава са производом након његове употребе и ставља акценат на стварању отпадака и рециклажи.

‒ Пита ученике да покушају да објасне какве је промене доживела индустријска производња од свог постанка, па до данас (веза са Историјом и Техником и технологијом).

‒ Објашњава појам аутоматизације и развија дискусију питањима: Шта се подразумева под индустријом високих технологија? Шта све утиче на размештај индустрије? Које су позитивне, а које негативне последице утицаја индустрије на географски простор?



‒ Анализирају илустрације и други додатни дидактички материјал из уџбеника.


‒ Проверава како су ученици разумели и усвојили градиво постављањем питања.














Наставна јединица: Примарни и секундарни сектор


Циљ часа: Утврђивање и провера знања о примарном и секундарном сектору.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам привреде;‒ наведе секторе привреде;‒ именује факторе који утичу на развој пољопривреде и индустрије;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај






‒ Проверава како је урађен домаћи задатак и, ако је било неких нејасноћа, објашњава градиво. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.



‒ Проверава знање ученика постављањем питања. ‒ Подстиче ученике да износе своје мишљење.




‒ Даје оцене.‒ Одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.













Наставна јединица: Терцијарни сектор


Циљ часа:

Разумевање поделе терцијарног сектора; усвајање појма и значајa саобраћаја, као и поделе саобраћаја према врсти превоза и према средини у којој се одвија; указивање на везу врсте саобраћаја и природногеографских одлика простора; усвајање појма туризма и поделе туризма; указивање на важности туризма и саобраћаја на развој привреде.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам саобраћаја и туризма;‒ именује врсте саобраћаја и туристичке вредности;‒ наведе факторе који утичу на развој саобраћаја и туризма;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај






‒ Подсећа ученика на поделу привреде и ставља акценат на терцијарни сектор.

‒ Дели ученике у групе. ‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко




‒ Дефинише појам саобраћај и говори о његовој подели у зависности од тога шта се превози и где се одвија (веза са Техником и технологијом).

‒ Дискутује са ученицима који су код куће обрађивали саобраћај о томе шта је то саобраћај,


знање, записују, посматрају, слушају, постављају питања, размењују знања и искуства, повезују


који су фактори развоја саобраћаја, како делимо саобраћај у односу на шта се превози, а како у односу на средину у којој се одвија, шта чини саобраћајну инфраструктуру, која су све саобраћајна средства.

‒ Дефинише појам туризам и излаже најзначајније и најзанимљивије чињенице о туризму.

‒ Дискутује са ученицима који су код куће обрађивали туризам о томе шта је туризам, који су главни фактори развоја туризма, шта су то туристичке вредности, које су најпосећеније природне туристичке вредности.

‒ Даје смернице ученицима за задатке на страни 104, па заједно проверавају решења и коментаришу.

претходно с новим знањем и изводе закључке.‒ Уважавају мишљења чланова групе.















Наставна јединица: Квартарни сектор


Циљ часа: Стицање знања о квартарном сектору привреде и његовом утицају на развој државе и друштва.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам ванпривредне делатности;‒ наведе ванпривредне делатности;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај






‒ Прегледа домаћи задатак. ‒ Подсећа ученике шта је привреда, како се дели на

секторе и шта у сваки сектор спада.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко




‒ Наводи шта спада у квартарни сектор.‒ Разговором подстиче ученике да дођу до

закључка како ванпривредне делатности утичу на развијеност једног друштва.




‒ Говори о томе који је главни фактор развоја квартарног сектора и подсећа ученике на везе између развијености земаља и обављања послова у другим привредним секторима.

‒ Посматрањем карте света дате у уџбенику (стр. 105), изводи закључак у којим земљама је највећи проценат становништва запослен у квартарном сектору.

‒ Говори о томе шта се подразумева под образовањем и до каквих све последица за једну земљу долази због одлива мозгова (ученици су раније учили о томе, па би могли да покрену дискусију на ту тему).

‒ Затим дефинише шта се подразумева под здравственом делатношћу.

‒ Говори о томе где се пружају здравствене услуге. ‒ Прави везу са свакодневном ситуацијом, па

коментарише са ученицима до чега може довести недостатак радника у здравству.

‒ Дефинише културу, тј. културну делатност и говори о томе на који начин културна делатност може утицати на развијеност једног друштва.

‒ Говори о томе ко се бави услугама безбедности, као и које су дужности војске и полиције.

‒ Дискутује са ученицима о томе чиме се бави државна управа.

‒ Прави везу са наставним садржајем Технике и технологије и Рачунарства и информатике, па дефинше информационе технологије (IT).

питања, размењују знања и искуства, повезују претходно с новим знањем и изводе закључке.

‒ Анализирају илустративни и додатни дидактички материјал из уџбеника.















Наставна јединица: Развијени и неразвијени региони


Циљ часа:

Упознавање са неравномерним развојем привреде у свету; разумевање економских разлика између развијених и неразвијених региона у свету услед развијености, односно неразвијености индустријске производње; упознавање ученика са појмовима мултинационална компанија, глобализација и бруто домаћи производ.


Ученик ће бити у стању да:‒ разликује развијене и неразвијене регионе света;‒ објасни појам глобализације;‒ разуме појам мултинационална компанија;‒ разуме појам бруто домаћи производ;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај

привредних делатности;‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;‒ повеже географска знања са знањем из сродних предмета.





‒ Подсећа ученике на појмoве привреда, индустрија, индустријализација и деаграризација. Говори о томе шта значе ти појмови за савремени размештај становништва.



‒ Издваја регионе који су најнасељенији и који су намање насељени.

‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко упућује ученике у њен садржај.


‒ Истиче чињеницу да се индустрија није свуда у свету равномерно развијала и навести факторе који су неопходни за развој индустрије на неком простору.

‒ Објашњава да степен развијености неког простора зависи од фактора као што су: географски положај, природни ресурси, колонијална прошлост, политичка стабилност, образовање становништва, миграције становништва и друго.

‒ Заједно са ученицима коментарише како се развијало људско друштво, како су се рађале и нестајале различите цивилизације, ко је, када и како преузимао примат над светом (колонизација), када долази до развоја прве индустрије и шта се потом дешава у свету.

‒ Пита ученике да ли знају неки пример где нека држава економски искоришћава другу државу.

‒ Заједно са ученицима анализира: које су то водеће државе света и где су оне смештене; да ли су све водеће државе света на једном континенту; шта је утицало да једни буду богати, а други сиромашни; које су све одлике становништа које карактеришу високоразвијене регионе са једне и нискоразвијене регионе са друге стране; у којим делатностима је навећи број становника запослен у високоразвијеним, а у којим делатностима у нискоразвијеним регионима.

‒ Објашњава појам мултинационалних компанија и одређује им циљ.

‒ Дефинише појам глобализације и економске, политичке и културне карактеристике.

‒ Даје примере за сваку.



‒ Налазе везу између развоја индустрије и држава које су прве кренуле да примењују иновације у савременом друштву.

‒ Наводе примере мултинационалних компанија за које знају.


‒ Говори о предностима и недостацима глобализације.

‒ Дефинише један од главних аспеката развијености једног простора – бруто домаћи производ и објашњава како се он израчунава.















Наставна јединица: Концепт одрживог развоја


Циљ часа: Упознавање са појмом одрживог развоја и његовим компонентама.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам одрживи развој;‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;‒ вреднује алтернативе за одрживи развој у локалној средини, Србији, Европи и свету.





‒ Подсећа ученика на појам привреде, поделу привреде на секторе, изворе енергије, као и који извори енергије највише угрожавају животну средину.




‒ Дефинише и објашњава појам одрживи развој, на који се начин може угрозити животна средина и како се може спречити загађивање животне средине.

‒ Дискутује са ученицима о овој теми.‒ Издваја три компоненте одрживог развоја:

животна средина, привреда и друштво.‒ Објашњава њихов међусобни утицај и везу, па

одговара на питање да ли нека од ове три компоненте може да функционише засебно или се





све преплићу.‒ Објашњава појам деградација животне средине. ‒ Дискутује о томе на који начин људи врше

деградацију животне средине и да ли погоршана животна средина може утицати на живот и здравље људи.

‒ Наводи ученике да дају примере. ‒ Објашњава да у односу на потрошњу природних

ресурса постоје три могућа стања животне средине: деградација (неодрживо стање), еколошка равнотежа (економски одрживо стање) и побољшање квалитета животне средине (еколошки одрживо стање).

‒ Анализира са ученицима примере ова три стања која су дата у табели и на фотографијама у уџбенику (стр. 112).

‒ Одговара на питање шта ми као ученици и наставници можемо учинити како би дошло до побољшања квалитета животне средине.

‒ Упућује ученике на израдуу задатака на 113. страни у уџбенику.
















Наставна јединица: Развијени и неразвијени региони; концепт одрживог развоја


Циљ часа: Усвајање знања о развијеним и неразвијеним регионима, као и о појму одрживог развоја и његовим компонентама.


Ученик ће бити у стању да:‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;‒ вреднује алтернативе за одрживи развој у локалној средини, Србији, Европи и свету;‒ разуме појам одрживог развоја и шта се под тим подразумева;‒ разликује развијене и неразвијене регионе света;‒ објасни појам глобализације;‒ објасни појам мултинационална компанија;‒ разуме појам бруто домаћи производ;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај

привредних делатности.




Уводни део часа(10 минута) ‒ Најављује усмену проверу знања. ‒ Активно слушају.



‒ Прозива ученика и поставља питања.‒ Контролише одговоре, усмерава активности,

помаже ученицима да организују своје мишљење, похваљује најбоље одговоре, охрабрује остале да буду активнији.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у одговарању на

питања.


‒ Оцењује ученике.‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Привреда


Циљ часа: Усвајање и обнављање знања о кључним појмовима из области привреде.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности;‒ доводи у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;‒ вреднује алтернативе за одрживи развој у локалној средини, Србији, Европи и свету.

Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода дискусије, писана метода




‒ Објашњава ученицима концепт игре „Ланац знања”.

‒ Дели ученицима картице које садрже питања и одговоре (један ученик на својој картици има питање, чији одговор је код другог ученика.



‒ Прати и контролише игру.‒ Усмерава одговоре ученике и мотивише их да

буду активни.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.‒ Једна група ученика чита питање са своје картице,

док остали слушају и ко препозна тачан одговор на својој картици – прочита га наглас, а затим чита своје питање. Одговор даје следећи ученик и тако редом док се ланац не затвори.


‒ Оцењује ученике и одговара на питања ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.



‒ Даје домаћи задатак. процењују успешност часа.












Наставна јединица: Привреда и сектори привреде


Циљ часа: Провера стечених знања о привреди.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни појам пољопривреде;‒ именује гране пољопривреде;‒ наведе факторе који утичу на развој пољопривреде;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај


Наставне методе: Монолошка




‒ Најављује проверу знања и упућује ученике на стране у уџбенику. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.



‒ Контролише рад ученика, усмерава их и мотивише.

‒ Даје објашњења појединих задатака (уколико је потребно).

‒ Након завршеног тестирања, проверава одговоре ученике и заједно са њима дискутује о урађеном.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања у решавању задатака

(стр. 115–117).














Наставна тема/област: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Наставна јединица: Појам и настанак првих држава


Циљ часа: Стицање знања о држави и њеним елементима.


Ученик ће бити у стању да:‒ анализира географски положај насеља;‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ наведе елементе државе.





‒ Пита ученике како би они дефинисали државу, шта разликује државу од неке друге територије (географске регије) и које су прве државе за које знају (одговоре повезати са градивом Историје из 5. разреда).




‒ Објашњава појам државе тако што истиче три основна елемента: територију, становништво и власт.

‒ Наглашава да се део друштвене географије која проучава државу зове политичка географија.

‒ Објашњава да власт може бити законодавна, извршна и судска.



‒ Подсећају се садржаја других предмета и говоре о


‒ Пита ученике да ли су чули за појам скупштина (парламент) и чиме се баве чланови парламента.

‒ Затим говори о томе ко извршава (спроводи) законе, ко све може да буде на челу једне државе и чему служе судови.

‒ Објашњава појмове суверенитет и међународно признање.

‒ Подстиче разговор на питање да ли су све државе суверене и међународно признате и пита ученике да ли су чули за неку државу која није међународно призната.

‒ Објашњава појам државна територија и нагласити да се не односи само на копнени део, већ и на подземни, ваздушни и одговарајући део мора (код држава које излазе на море).

‒ Говори о становништву неке државе: становници могу бити држављани те државе, али и страни држављани.

‒ Подсећа ученике на градиво из историје. ‒ Затим помиње природно-географске факторе који

су највише утицали на настанак и развој држава. ‒ Наглашава да су прве државе везане за Блиски

исток и северну Африку.‒ Поставља питање да ли се кроз историју могу

мењати границе и величина држава и на који начин, па дискутује о томе.

томе које су биле прве државе, где су оне настајале и зашто.















Наставна јединица: Географски положај државе


Циљ часа: Стицање знања о географском положају државе.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препозна везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте.





‒ Прегледа домаћи задатак. ‒ Подстиче ученике да дефинишу појмове: држава и

елементи државе.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко




‒ Дефинише појам географски положај државе и објашњава разлику између апсолутног географског положаја и релативног географског положаја.

‒ Дефинише математичко-географски положај




државе. ‒ Бира неку државу Европе у атласу и одређује коју

географску ширину има најсевернија и најјужнија тачка, а коју географску дужину има најзападнија и најисточнија тачка те државе.

‒ Дефинише физичко-географски положај.‒ Даје пример за сваки тип државе у односу на

рељеф, климу, положај у односу на море, вегетацију. Питати ученике како би објаснили физичко-географски положај Србије: да ли је то планинска, брдска, низијска земља; да ли је континентална или излази на море; да ли државе имају увек један тип рељефа, климе и вегетације или су комбиноване.

‒ Затим дефинише економско-географски положај. ‒ Истиче да он може бити периферни,

полупериферни и централни. ‒ Поставља питање какав економско-географски

положај имају: Немачка, Србија и Чад. ‒ Дефинише саобраћајно-географски положај, па

подстиче ученике да се сете које саобраћајнице постоје.

‒ Разговара о томе колико је саобраћајни положај битан за привреду неке земље и које саобраћајнице су битне за Србију.

‒ Дефинише политичко-географски положај као положај који се одређује према ратним жариштима.

‒ Разговара о томе да ли Србија има повољан или неповољан политичко-географски положај и шта значи израз: „Балкан је на раскрсници путева”.

претходно с новим знањем и изводе закључке.‒ Анализирају илустративни и додатни дидактички

материјал из уџбеника.


‒ Одговара на питања ученика.‒ Наводи државе и подстиче ученике да дефинишу

њихов положај на основу обрађених карактеристика на часу (нпр. Србија, Црна Гора, Турска, Монголија, Чиле итд.).














Наставна јединица: Географски положај државе


Циљ часа: Усвајање знања о географском положају државе, појму, елементима и настанку државе.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препозна везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте.





‒ Прегледа домаћи задатак и најављује усмену проверу знања. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Поставља питања, усмерава одговоре, контролише, помаже ученицима да организују своје мишљење, усмерава их на обнављање раније обрађених лекција.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања.‒ Повезују претходно с новим знањем и изводе

закључке.


‒ Оцењује одговоре ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.














Наставна јединица: Величина и компактност територије државе


Циљ часа: Стицање нових провера стечених знања о величини државе и њеној компактности.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препозна везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе;

‒ именује бар по једну државу из сваке групе држава по величини;‒ именује најпознатије енклаве и ексклаве.





‒ Прегледа домаћи задатак. ‒ Проверава знање ученика постављањем питања.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко




‒ Пошто је закључено да се државе по површини разликују, говори о подели на: гигантске, велике, средње, мале и микро државе, па наводи неколико примера за сваку државу.

‒ Показује их на карти света.‒ Наводи ученика на закључак да постоје различити

облици државе и да не постоје две државе истог облика, па говори о подели држава према облику на компактне, издужене и подељене.

‒ Објашњава сваки појам, показује неколико примера на карти света и проверава да ли су ученици успели да у својим атласима пронађу ове државе.

‒ Објашњава појмове енклаве и ексклаве и показује неке на политичкој карти света.

‒ Наводи ученике да размисле и покрену дискусију о овој теми.



‒ Отварају атлас са политичком картом света и проналазе државе о којима говори наставник.

‒ Закључују да ли су енклаве/ексклаве углавном мале или велике по површини, да ли су економски зависне од свог суседа и које су предности, а који недостаци великих и малих држава.





Начини провере ‒ Ученици су мотивисани за дискусију, аргументују своје ставове, поштујући туђе мишљење.












Наставна јединица: Појам и функција државних граница


Циљ часа: Стицање знања о појму, врстама и функцији државних граница.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препознаје везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе;‒ наведе основне типове граница.





‒ Даје смернице за израду задатака на страни 126. ‒ Прегледа домаћи задатак и проверава решења

задатака, па подсећа ученика како се зове линија којом се одваја територија између две државе, којом бојом се најчешће представља граница на картама и пита ученике да ли примећују да постоје границе које су скоро праволинијске.


‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују, раде задатке и дискутују.



‒ Дефинише појам границе и поставља питања ученицима.

‒ Говори о подели државних граница на природне и вештачке (у односу на физичко-географске елементе).

‒ Објашњава шта све може представљати природну границу.

‒ Даје пример код српских граница, као и код других држава.

‒ Наглашава да вештачке границе могу бити и праволинијске (најчешће се повлаче дуж меридијана и паралела).

‒ Наводи који су разлози за такве границе и показује их на карти.

‒ Говори о подели државних граница у односу на географски размештај појединих народа: на етничке и неетничке.

‒ Објашњава разлику између етничких и неетничких граница и наводи примере неких држава.

‒ Дискутује са ученицима о томе које су границе чешће у свету, етничке или неетничке, и зашто је то тако.

‒ Упознаје ученике са границом на мору (12 морских миља од обале, тј. 22,2 km), као и са границама у ваздушном простору.

‒ Дискутује о томе да ли границе служе за раздвајање или спајање (држава и народа), те у том контексту, дефинише поделу на: баријерне (изолујуће), филтрирајуће (полупропусне), контактне (сједињујуће) и интеграционе (повезујуће).

‒ Објашњава ове врсте граница и даје примере на политичкој карти.

‒ Пита ученике да размисле и кажу од чега зависи какве су границе, да ли су кроз историју увек биле исте, да ли треба да постоје границе и гранични

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања.‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново



прелази. ‒ Подстиче ученике да искажу своје мишљење и да

разговарају о овој теми.















Наставна јединица: Територија и државне границе


Циљ часа: Провера стечених знања о држави и границама.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препозна везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе.





‒ Прегледа домаћи задатак и најављује усмену проверу знања. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Прозива ученике, поставља питања, подстиче ученике на самостално закључивање.


закључке.

Завршни део часа ‒ Оцењује одговоре ученика. ‒ Одговарају на постављена питања, учествују у


(5 минута) ‒ Најављује следећу наставну јединицу.разговору, постављају питања, изводе закључке и процењују успешност часа.












Наставна јединица: Главни град и облик владавине


Циљ часа: Стицање знања о главном граду, његовим функцијама као и о облику владавине државе.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препозна везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе;‒ именује неколико држава по облику владавине;‒ наведе типове главних градова;‒ именује главне градове држава у окружењу.





‒ Подстиче разговор на тему главног града постављањем питања.




‒ Дефинише главни град као град у коме се налази седиште главних политичких институција и у коме се налазе се и представништва страних држава – амбасаде.

‒ Упознаје ученике са типовима главних градова и дефинише карактеристике европског типа (да је највећи град у земљи – главни град), америчког типа (да највећи град није главни град).

‒ Наводи примере и пита ученике да наведу неке.‒ Подстиче ученике да изнесу мишљење о томе

зашто су мањи градови главни градови и какве су те државе према величини.

‒ Истиче да неке државе имају више главних градова: Холандија, Боливија, Чиле, Грузија, док



‒ Проналазе државе о којима наставник говори на карти света и читају њихове главне градове.



Јужноафричка Република има чак три. ‒ Наглашава да су неке државе кроз историју

премештале своје главне градове и наводи који су разлози постојали за то.

‒ Пита ученике да ли знају за још неку престоницу Србије, пре Београда, као и да ли главни градови треба да буду у центру земље или близу граница и зашто је то тако.

‒ Упознаје ученике с поделом државе према облику владавине на монархије (наследна власт) и републике (изборна власт), па објашњава разлику.

‒ Разговара о томе какав је облик владавине у Србији данас, а какав је био током историје.

‒ Дефинише поделу монархије на: кнежевине, краљевине, царевине, емирате, војводства, султанате, папску државу и наводи примере, налази их на карти.

‒ Наглашава да у појединим монархијама монарх има само репрезентативну улогу, док реалну власт има скупштина (парламент).

‒ Пита ученике да ли знају неки пример овакве монархије.

‒ Након тога говори о томе какав облик владавине је република и разговара са ученицима о томе на који начин бирамо органе власти у некој држави, те истиче да већину држава у свету чине републике.















Наставна јединица: Главни град и облик владавине


Циљ часа: Провера стечених знања о главном граду и облику владавине државе.







‒ Разговара са ученицима на тему главног града и поставља им питања.

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и усмено одговарају на питањ.


‒ Дели ученике у четири групе и даје им задатке.‒ Прати активности ученика, поставља питања,

подстиче ученике на самостално закључивање.


закључке.‒ Подељени по групама, пишу у свескама предности

републике као облика владавине; мишљење о предности монархије као облику владавине; мишљење о томе зашто би требало да највећи град у држави буде главни град; мишљење о томе зашто би престоница требало да буде у мањем граду.


‒ Оцењује најбољу групу.‒ Најављује следећу наставну јединицу.

‒ Излажу своја мишљења и покрећу дебату о темама.

‒ Изводе закључке и процењују успешност часа.














Наставна јединица: Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата


Циљ часа: Усвајање знања о политичко-географској карти, као и о променама граница у Европи после Другог светског рата.


Ученик ће бити у стању да:‒ објаснити процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препозна везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе.





‒ Подсећа ученике када је почео и када се завршио Други светски рат, разговара о томе које су стране биле супротстављене, ко је изашао као победник и да ли су границе константне или су промењиве.




‒ Указује да су се после Другог светског рата десила два супротна процеса: интеграција и дезинтеграција, објашњава их и одређује разлику



између њих. ‒ Наводи нове државе које су настале у овом

периоду: Западна и Источна Немачка, СФРЈ. ‒ Наглашава да је већина земаља у Европи била

подељена између два међусобно супротстављена савеза: НАТО и Варшавски пакт.

‒ Говори о томе да су неке државе биле чланице Несврстаног покрета.

‒ Разјашњава појам Хладни рат и дефинише његов симбол: Берлински зид.

‒ Истиче да су се последњих деценија 20. века десиле велике промене на карти Европе, нпр. Срушен је Берлински зид, чиме су уједињене Немачке, и завршен је Хладни рат; на територији СФРЈ избио је рат, после чега је настало пет нових држава.

‒ Пита ученике које су државе настале распадом СФРЈ, које две бивше републике су остале у заједници, како се та заједница звала и до када је та заједница трајала.

‒ Потом говори о томе да се Чехословачка у миру поделила на две државе: Чешку и Словачку, СССР се распао на 15 држава – 7 европских и 8 азијских.

‒ Наглашава да је уа многе државе средње и источне Европе карактеристичан процес транзиције, па објашњава појам на примеру наше земље.

















Наставна јединица: Политичко-географска карта Европе после Другог светског рата


Циљ часа: Провера стечених знања о политичко-географској карти, као и о променама граница у Европи после Другог светског рата.







‒ Проверава домаћи задатак и најављује усмену проверу знања. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Прозива ученике, поставља питања, подстиче ученике на самостално закључивање.


закључке.



‒ Оцењује одговоре ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Политичко-географска карта света после Другог светског рата


Циљ часа: Усвајање знања о политичко-географској карти, као и променама граница у свету после Другог светског рата.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ препозна везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе;‒ именује највеће колонијалне силе;‒ објасни последице колонијализма у окупираним државама.





‒ Подсећа ученике када је почео и када се завршио Други светски рат, говори о томе ко су биле супротстављене стране, ко је изашао као победник, да ли су границе константне или су промењиве, као и које су нове државе настале у Европи после Другог светског рата.




‒ Дефинише појам колонијализам, па наглашава да колоније постоје од 15. века.

‒ Наводи које су водеће светске силе биле колонизатори.

‒ Објашњава због чега су јаче државе колонизовале слабије, које користи су имале од својих колонија и да ли су колоније то постајале добровољно или присилно.

‒ Када ученици схвате шта значи појам





колонизација, објашњава и појам деколонизација. ‒ Наглашава да се до ослобађања од колонијалне

власти најчешће долазило ратовима, те да је највећи број земаља стекао је независност после Другог светског рата.

‒ Издваја примере великог броја независних држава у Африци, Азији, Средњој и Јужној Америци и Океанији.

‒ Наглашава да је највећи број колонија имала Африка: скоро цео континент био је под колонијалном влашћу: Уједињеног Краљевства, Француске, Белгије, Португалије, Шпаније и Италије.

‒ Показује колоније на политичкој карти света. ‒ Објашњава да је процес ослобађања почео је

педесетих година 20. века, као и да су најмлађе афричке државе настале после грађанских ратова.

‒ Пита ученике да ли знају које су то државе и показује их на карти.

‒ Говори о томе да су државе Азије колонизовале велике силе: Уједињено Краљевство, Француска, Холандија, Португалија, САД, да су неке државе настале после ратова: распадом СССР настало је 8 нових држава на тлу Азије, које показује на карти.

‒ Говори о томе која је најмлађа азијска држава, за коју државу се сматрало да је бисер британске круне и зашто је то било тако.

‒ Истиче да се процес деколонизације Северне Америке после Другог светског рата везује за неке карипске државе, бивше колоније Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

‒ Говори ученицима о томе да је већина земаља Јужне Америке независност стекла у 19. веку, док је мањи број ослобођен колонијалне власти после Другог светског рата.

‒ Говори о томе које су то земље и показује их на

карти.‒ Наглашава да је већина земаља Океаније била

под колонијалном влашћу Уједињеног Краљевства, па објашњава појам неоколонијализам.















Наставна јединица: Политичко-географска карта света после Другог светског рата


Циљ часа: Провера усвојености знања о политичко-географској карти, као и променама граница у свету после Другог светског рата.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе;‒ именује највеће колонијалне силе;‒ објасни последице колонијализма у окупираним државама.





‒ Проверава домаћи задатак.‒ Усменом методом проверава значе ученика о

појмовима обрађеним на претходном часу.‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Дели ученике у четири групе и даје им задатке.‒ Прати активности ученика, поставља питања,

подстиче ученике на самостално закључивање.


закључке.‒ Подељени у групе, користећи уџбеник и атлас,


посебном бојом означавају државе које су биле колоније за сваку колонијалну силу, а посебно наглашавају независне државе.


‒ Оцењује рад група.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.

‒ Излажу радове, односно читају колоније за сваку колонијалну силу, изводе закључке и процењују успешност часа.












Наставна јединица: Територијални интегритет и спорови


Циљ часа: Стицање знања о територијалним интегритетима и споровима.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни шта се подразумева под територијалним интегритетом;‒ објасни шта се подразумева под територијалним споровима;‒ препозна процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе;‒ именује бивше државе СФРЈ.





‒ Понавља појмове: држава, власт, суверенитет, међународно признање.




‒ Дефинише и објашњава појам територијални интегритет.

‒ Објашњава у којим случајевима и како долази до



нарушавања територијалног интегритета, па даје примере.

‒ Издваја облике угрожавања територијалног интегритета: сецесионистичке покрете (тежња ка отцепљењу неког дела територије) и територијалне спорове (сукоб две државе око неке територије).

‒ Пита ученике да ли знају неке примере угрожавања територијалног интегритета и подстиче их да наведу као пример бившу СФРЈ, Косово и Метохију.

‒ Указује на различите узроке угрожавања територијалног интегритета и даје пример за сваки.

‒ Наглашава да су неки територијални спорови праћени оружаним сукобима, док су неки решени у миру.

‒ Наводи најпознатије примере угрожавања територијалног интегритета: Каталонија, Крим, Северни Кипар, Кашмир, Палестина, као и Косово и Метохија и показује их на карти света.

‒ Дискутује са ученицима о проблему Косова и Метохије и наглашава да је према важећој резолуцији Уједињених нација – ова покрајина део Републике Србије.

‒ Даје смернице за израду задатака на крају лекције (стр. 143).
















Наставна јединица: Интеграциони процеси


Циљ часа: Стицање нових и провера стечених о интеграционим процесима и међународним организацијама.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни шта је интеграцијски процес;‒ именује неколико већих међународних организација;‒ препозна процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе.





‒ Поставља питања ученицима.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко

упућује ученике у њен садржај.‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Дефинише и објашњава појам интеграциони процеси, па истиче да се они испољавају кроз оснивање различитих међународних организација.

‒ Наглашава да је оснивање већине међународних




организација било после Другог светског рата. ‒ Објашњава значај чланства у међународним

организацијама за сваку државу, али и значај сарадње неке државе са другим државама.

‒ Дели међународне организације на економске и политичке и објашњава их.

‒ Пита ученике да ли су чули за неке од ових организација, као и да ли је Србија чланица неке од њих.

‒ Објашњава сваку од поменутих међународних организација, истиче годину оснивања, седиште, чланице и циљеве тих организација.

‒ На крају, говори о томе да постоје неутралне земље, тј. земље које нису чланице ни једне међународне организације.

‒ Објашњава појам европске интеграције, па говори о заједници европских земаља – Европској унији.

‒ Истиче који се град сматра незваничним главним градом ове уније, колико има чланица и које услове треба једна земља да задовољи да би постала њен члан.




‒ Разговара са ученицима о објектима на територији Србије који се налазе под заштитом УНЕСКО-а.








Да ли сам планирао/-ла

адекватне активности ученика?






Наставна јединица: Територијални интегритет и спорови; интеграциони процеси


Циљ часа: Провера усвојености знања о територијалном интегритету и споровима, као и о интеграционим процесима и међународним организацијама.


Ученик ће бити у стању да:‒ именује процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни политичко-географску структуру државе.

Наставне методе: Дијалошка




‒ Проверава домаћи задатак и најављује проверу знања. ‒ Активно слушају.


‒ Прозива ученике и поставља питања.‒ Контролише одговоре ученика, охрабрује их да

буду активни, да се мисаоно ангажују и изнесу своја мишљења.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања.‒ Повезују претходно с новим знањем.



‒ Оцењује одговоре ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Држава и интеграциони процеси


Циљ часа: Утврђивање стечених знања о картографији, карти, подели карата, елементима карте; установљавање нивоа повезивања садржаја који су обрађени у овој наставној области.


Ученик ће бити у стању да:‒ разуме улогу карте кроз историју;‒ успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ одређује математичко-географски положај на Земљи;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ оријентише се у простору.

Наставне методе: Монолошка, метода писаних радова




‒ Најављује проверу знања и упућује ученике на стране у уџбенику. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Даје задатке, даје додатна објашњења, прати активности ученика.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Отварају тест на странама 148 и 149 у уџбенику и

раде задатке.‒ Примењују стечена знања у решавању задатака.















Наставна тема/област: ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

Наставна јединица: Географски положај, границе и величина Европе; природне карактеристике Европе


Циљ часа: Усвајање знања о географским регијама, регионализацији, положају и границама, као и основним облицима хоризонталне разуђености Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни кшта је регија и како се издвајају географске регије;‒ објасни везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ наведе регију Европе у којој се налази Србија;

‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе.





‒ Понавља поделу географије: физичка, друштвена, политичка и регионална географија.




‒ Објашњава и дефинише појам географске регије.‒ Набраја различите елементе по којима се регије

издвајају. ‒ Подстиче ученике да дају примере издвајања

регија из ближег или даљег окружења: рељеф, клима, пољопривреда, туризам, индустрија, верска припадност, рударство итд.

‒ Објашњава појам регионализације као поступак издвајања географских регија.

‒ Разговара са ученицима о томе да ли је поступак регионализације једноставан, да ли су све регије у потпуности подударне са границама државе, да ли су елементи по којима се издвајају регије заступљени само у једној регији.

‒ Даје примере где је једна регија заступљена у више држава, па говори о томе да се регионална географија као научна област географије дели на регионалну географију света и националну регионалну географију.

‒ Започиње причу о положају Европе, пореклу и значењу имена Европа (Ереб) и подсећа на старе народе, Феничане и Асирце.



‒ Дефинишу који привредни значај имају мора и океани за живот људи у европским земљама.

‒ Уочавају на карти чиме су раздвојена острва од полуострва и континенталног дела Европе.

‒ Објашњавају у чему се огледа највећи привредни значај морских канала и пролаза.



‒ Указује на поделу на Стари свет (Европа, Африка и Азија) и Нови свет (Северна Америка, Јужна Америка и Аустралија) и пита ученике да ли знају зашто су ови континенти тако подељени.

‒ Указује на површину Европе и екстремне континенталне тачке.

‒ Захтева од ученика да у својим атласима пронађу и заокруже ове тачке.

‒ Проналази на карти појмове који чине природну границу Европе према суседним континентима: планина Урал, река Урал, Каспијско језеро, Кавказ (Кумо-маничка удолина), Црно море, мореуз Босфор, Мраморно море, мореуз Дарданели, Егејско море, Средоземно море и Гибралтарски мореуз.

‒ Указује на појам Евроазија и дискутује са ученицима зашто се то сматра једном природном целином, иако су то два континента.

‒ Показује на карти главне облике хоризонталне разуђености Европе: мора: Баренцово, Печорско, Бело, Северно, Балтичко, Средоземно, Црно...; острва: Свалбард, Нова земља, Земља Фрање Јосифа, Велика Британија, Исланд, Ирска, Сардинија, Корзика, Сицилија, Крит, Споради, Киклади, Јонска острва...; полуострва: Скандинавско, Јиланд, Пиринејско, Апенинско, Балканско, Крим...; мореузи и канали: Скагерак, Категат, Ла Манш, канал Светог Ђорђа, Гибралтарски мореуз, Отрантска врата, Месински пролаз, Коринтски канал, Босфор, Дарданели...; заливи: Ботнички, Фински, Ришки, Бискајски, Ђеновски...















Наставна јединица: Географски положај, границе и величина Европе; природне карактеристике Европе


Циљ часа: Провера усвојености знања о географским регијама, регионализацији, положају, границама и хоризонталној разуђености Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ објасни шта је регија и како се издвајају географске регије;‒ наведе регију Европе у којој се налази Србија;‒ одреди географски положај Европе;‒ именује неколико већих острва, полуострва, залива и мореуза;‒ наведе границе Европе;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе.





‒ Проверава домаћи задатак и најављује проверу знања. ‒ Активно слушају.



‒ Прозива ученике и поставља питања.‒ Контролише одговоре ученика, охрабрује их да

буду активни, да се мисаоно ангажују и изнесу своја мишљења.

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања.‒ Повезују претходно с новим знањем.


‒ Оцењује одговоре ученика.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.













Наставна јединица: Рељеф Европе


Циљ часа: Стицање нових и провера стечених знања о главним облицима рељефа у Европи.


Ученик ће бити у стању да:‒ препозна на карти веће рељефне облике;‒ објасни постанак веначних, громадних и вулканских планина;‒ одреди тектонски нестабилне делове Европе;‒ именује веће планине и низије користећи географски карту;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе.





‒ Проверава домаћи задатак, па обнавља поделу рељефа по надморској висини (низије, равнице, висоравни, планине).

‒ Пита ученике како се деле планине по начину постанка.




‒ Наглашава ја је Европа са средњом надморском висином од око 300 m најнижи континент на свету.

‒ Пита ученике које боје доминирају у рељефу Европе, па објашњава у ком делу континента




видимо нијансе браон, а у ком делу нијансе зелене.

‒ Указује на геолошки најстарији део Европе – Балтички штит и Руску плочу и показује на карти где се налазе, те пита ученике шта уочавају, тј. како овај простор изгледа.

‒ Набраја и показује на карти највеће раседне (громадне) планине, па подсећа ученике како настају ове планине.

‒ Наводи разлике у старости и изгледу између громадних и веначних планина.

‒ Набраја најјпознатије громадне планине у Европе: Урал, Скандинавске планине, Централни масив, Ардени, Вогези, Шварцвалд, Родопске планине, Олимп.

‒ Подстиче разговор о томе у чему се огледа значај громадних планина за привреду једне државе, али и о рудном богатству, које је карактеристично за раседне планине.

‒ Затим говори о највишим планинама у Европи – набраним (веначним) планинама и показује их на карти: Алпи, Пиринеји, Карпати, Апенини, Динариди, Кавказ.

‒ Помиње да је највиши врх Европе Елбрус (5.642 m), али истиче да се највишим врхом може сматрати и Мон Блан, у зависности од тога да ли граница иде Кавказом или Кумо-маничком удолином.

‒ Показује примере веначних планина и пита ученике шта уочавају, која нијанса браон доминира код веначних планина.

‒ Истиче који је привредни значај веначних планина за неку државу или регију, а нагласак ставља на туризам и сточарство.

‒ На крају говори о вулканским планинама које су карактеристичне за геолошки нестабилна подручја



Европе, за јужну Европу и Исланд и показује на карти Етну, Везув, Стромболи, Вулкано, Санторини, Хекла и Лаки.

‒ Поред планина, указује на велике низије у Европи: Источноевропска, Панонска, Прибалтичка, Падска, Западноевропска, Влашка... и показује их на карти.

‒ Говори о томе која је привредна грана карактеристична за низије.

‒ Наводи ученике да повежу Војводину као део Панонске низије са пољопривредом (земљорадњом).

‒ Подсећа ученике шта је депресија и истиче најнижи део Европе – ушће Волге у Каспијско језеро, свега 28 m.















Наставна јединица: Клима, биљни и животињски свет


Циљ часа: Стицање нових и провера стечених знања о главним карактеристикама климе Европе, као и о биљном и животињском свету.


Ученик ће бити у стању да:‒ именује главне типове климе који су заступљени у Европи;‒ објасни како Атлантски океан утиче на климу Европе;‒ разуме значај Голфске струје за климу Европе;‒ именује природне зоне у Европи;‒ наведе животиње које насељавају одређену природну зону;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе.





‒ Понавља типове климе, климатске факторе, као и основне биљне и животињске заједнице на Земљи.



Главни део часа ‒ На почетку главног дела часа поставља питања, па ‒ Мисаоно се ангажују.


(30 минута) након краће дискусије, истиче значај географске ширине, као и утицај мора, тј. Атлантског океана на климу Европе.

‒ Говори о томе како то океан утиче на климу и како се мења количина падавина удаљавањем од мора.

‒ Укључује ученике у разговор и наводи их да сами закључују.

‒ Истиче да највећи утицај на западне и северне делове Европе има Голфска струја.

‒ Показује на карти света где почиње и којим правцем се креће.

‒ С обзиром на то да је топла, објашњава да Голфска струја доноси велику количину падавина, али се смањује идући ка истоку.

‒ Истиче да на климу Европе утиче и рељеф, и то надморска висина, као баријера за продор влажних ваздушних маса, па пита ученике где имамо такве примере у Европи.

‒ Наводи основне типове климе у Европи: атлантска (океанска), средоземна (медитеранска), континентална, умерено-континентална, субполарна (субарктичка) и планинска.

‒ Понавља основне одлике сваког од ових климата и указује на њихову распрострањеност у Европи.

‒ Показује у атласу тематску карту климе Европе и анализира је заједно са ученицима.

‒ Повезује сваки климат са одређеним биљним и животињским заједницама.

‒ Истиче да су у области субполарне климе заступљене тундре, па подсећа шта су тундре и како изгледају.

‒ Затим говори да јужније од тундри, највећу распрострањеност имају тајге, које јужније прелазе у мешовите шуме.

‒ Наглашава да у континенталном климату највише

‒ Примењују стечена знања.‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново


‒ Закључују у ком се топлотном појасу налази највећи део Европе, као и који климатски фактори утичу на климу нашег континента.

‒ Закључују на основу карте у којим деловима Европе рељеф највише утиче на климу.

‒ Наводе биљке које су карактеристичне за приморске државе јужне Европе.

има степа и говори о томе како изгледају степе и како њихови становници утичу на промене у њиховом изгледу.

‒ Истиче да су у подручју атлантске климе доминантне листопадне шуме, а да је у подручју Средоземља заступљена средоземна вегетација.

‒ На крају истиче да се на планинама јавља планинска вегетација, најчешће пашњаци.















Наставна јединица: Воде на копну Европе


Циљ часа: Стицање нових и провера стечених знања о копненим водама Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ наведе сливове којима припадају реке Европе;‒ наведе врсте језера по начину постанка;‒ именује веће реке и језера Европе;‒ објасни привредни значај великих река и језера;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе.





‒ Понавља појмове: слив, речна мрежа, развође, речни систем.




‒ Помиње да реке Европе припадају сливовима Атлантског океана, Северног леденог океана, Средоземног мора, Црног мора и Каспијског



језера.‒ Истиче да сливу Атлантског океана припадају:

Нева, Западна Двина, Висла, Одра, Лаба, Рајна, Темза, Сена, Лоара, Дуро, Гвадалкивир и Тежо, па наглашава да су ове реке углавном пловне и да имају економски значај.

‒ Истиче да сливу Северног леденог океана припадају реке Северна Двина и Печора.

‒ Објашњава да су реке Средоземног слива углавном кратке и због чега је то тако, па показује најдуже: Ебро, Рону, По, Неретву, Вардар, Струму и Марицу.

‒ Објашњава да су реке које се уливају у Црно Море дугачке, па показује најдуже на карти: Дунав, Дон,Дњепар и Дњестар.

‒ Истиче да сливу Каспијског језера припадају Волга и Урал.

‒ Наглашава да је Волга најдужа европска река и објашњава какво је ушће Волге и која је надморска висина на ушћу..

‒ Наводи ученике да закључе где у Европи има највише језера и издваја три највеће регије: алпску, балтичку и балканску.

‒ Говори о подели језера према начину постанка на: тектонска (Охридско, Преспанско, Балатон), ледничка (Гарда, Бледско, Ладога, Оњега), речна (Обедска бара), крашка (Скадарско), реликтна (Каспијско) и вештачка (Ђердапско).

‒ Подсећа како настају тектонска, крашка, речна и ледничка језера и говори о томе какав привредни значај могу имати језера за неку државу или регију.


‒ Посматрају карту Европе и анализирају да ли је речна мрежа густа или није и у ком делу Европе је најгушћа.

‒ Уочавају какво је ушће већине река Атлантског слива.

‒ Указују на значај речних канала за саобраћај и трговину, па показују на карти канал Рајна–Мајна–Дунав.

‒ На основу климатских одлика треба да закључе како изгледају реке Средоземног слива..

‒ На основу карте закључују какво је ушће рекама које се уливају у Црно море.
















Наставна јединица: Природно-географске одлике Европе


Циљ часа: Провера знања о физичко-географским одликама Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ препозна на карти веће рељефне облике;‒ објасни постанак веначних, громадних и вулканских планина;‒ именује веће планине и низије користећи географски карту;‒ именује главне типове климе који су заступљени у Европи;‒ објасни како Атлантски океан утиче на климу Европе;‒ разуме значај Голфске струје за климу Европе;‒ именује природне зоне у Европи;‒ наведе животиње које насељавају одређену природну зону;‒ наведе сливове којима припадају реке Европе;‒ наведе врсте језера по начину постанка;‒ именује веће реке и језера Европе;‒ објасни привредни значај великих река и језера;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе.





‒ Проверава домаћи задатак и најављује проверу знања. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Прозива ученике и поставља им питања.‒ Даје потребна објашњења, води разговор, прати

активности ученика, подстиче их да буду активни и да самостално закључују.


закључке.


‒ Оцењује ученике.‒ Најављује следећу наставну јединицу.‒ Даје домаћи задатак.














Наставна јединица: Становништво и насеља Европе


Циљ часа: Усвајање знања о становништву, групама народа, језицима, религији у Европи, као и о насељима Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ наведе области велике и области мале густине насељености;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе;‒ доведе у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира компоненте популационе динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских


припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ анализира географски положај насеља;‒ објасни континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету.





‒ Разговара са ученицима о томе колико познају велике групе народа и језика.

‒ Затим подсећа како се деле насеља и која је

‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују. ‒ Износе мишљење одакле потиче већина народа

Европе.


основна разлика између села и града.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко

упућује ученике у њен садржај.Главни део часа

(35 минута)‒ Истиче да је Европа, после Азије, најгушће

насељен континент. ‒ Пита ученике да ли постоји нека анекумена у

Европи. ‒ Анализира тематску карту густине насељености

Европе и истиче где је највећа, а где најмања густина насељености, а потом објашњава зашто је то тако.

‒ Наглашава да је Европа веома урбан континент, са великим процентом становништва које живи у градовима, да већина европских народа припада индоевропској породици, која је подељена у три велике групе: Словени, Германи и Романи.

‒ Истиче поделу Словена на: Јужне Словене (Срби, Црногорци, Хрвати, Словенци, Македонци, Бошњаци и Бугари), Западне Словене (Чеси, Словаци, Пољаци и Лужички Срби) и Источне Словене (Руси, Белоруси, Украјинци).

‒ Наводи ко спада у Германе: Немци, Енглези, Данци, Холанђани, Швеђани, Норвежани, Фламанци, Аустријанци и Исланђани.

‒ Набраја ромаске народе: Италијани, Португалци, Шпанци, Французи, Валонци, Румуни, Молдавци и Каталонци.

‒ Издваја народе који припадају Балтичким народима: Литванци и Летонци.

‒ Издваја Угро-Финце: Мађари, Финци и Естонци, Келте: Ирци, Шкоти, Велшани и Бретонци.

‒ Наглашава да у Европи живе и народи који нису део већих група, као што су: Грци, Албанци и Баски.

‒ Објашњава да већина народа говори свој језик, који одговара истим језичким групама, а што се



‒ Коментаришу да ли су главни градови уједно и највећи градови у некој држави и показују на карти највеће европске градове.


тиче вероисповести, највише има: хришћана (православци, римокатолици, протестанти) и муслимана.

‒ Анализира на тематској карти у атласу где су распрострањене одређене вере у Европи.

‒ Наводи ученике да закључе да ли се вероисповести поклапају са групама народа, када је било највише емиграција, а када имиграција становништва Европе у зашто, који су разлози за савремене миграције европског становништва.

‒ Понавља поделу насеља по локацији, трајности и функцији и подсећа ученике на градиво из историје о првим насељима на територији Европе.

‒ Показује слике типичних припадника европских народа, религија, као и највеће градове.



‒ Анализирају карту етничке припадности и религија у Европи, одговарају на постављена питања, учествују у разговору, постављају питања, изводе закључке и процењују успешност часа.







Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања

планираног? Шта бих променио/-ла?




Наставна јединица: Привреда Европе


Циљ часа: Усвајање знања о привредним одликама Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ наведе главне карактеристике привреде Европе;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе;‒ анализира уз помоћ географске карте утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај






‒ Проверава домаћи задатак. ‒ Подсећа на дефиницију привреде и поделу на

секторе и гране.‒ Најављује нову наставну јединицу и укратко




‒ Дискутује са ученицима о томе да ли Европа спада у привредно развијене или неразвијене

‒ Мисаоно се ангажују.‒ Примењују стечена знања.


континенте. ‒ Говори на чему се заснива привреда Европе и

наводи да је основна грана привреде пољопривреда, па набраја факторе од којих највише зависи пољопривреда Европе.

‒ Анализира са ученицима карту Европе и подстиче их да уоче везу између рељефа и климе са пољопривредним културама.

‒ Наводи поделу индустрије, истиче од чега зависи територијални размештај фабрика, наводи да се рудно богатство углавном везује за раседне планине и да највише има угља, док су нафта и гас карактеристични за Северно море и источну Европу.

‒ Коментарише који се еколошки проблем јавља код високоразвијених држава и како га спречити.

‒ Подстиче ученике да се подсете обновљивих и необновљивих извора енергије.

‒ Пита ученике да ли знају шта спада у услужне делатности.

‒ Наглашава да је више од половине европског становништва запослено у услужним делатностима.

‒ Објашњава значај саобраћаја, трговине и туризма за Европу.

‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново знање, записују, посматрају, слушају, постављају питања, размењују знања и искуства, повезују претходно с новим знањем и изводе закључке.

‒ Коментаришу где ће се највише гајити житарице (континентална клима, низије), где медитеранске културе (средоземна клима), где средњоевропске културе (умерено-континентална клима); у којим деловима ће сточарство и шумарство бити доминантно; која грана привреде доноси највеће приходе и карактеристична је за високоразвијене земље.









Да ли ми је адекватан избор

начина провере остварености исхода?







Наставна јединица: Друштвено-економске одлике Европе


Циљ часа: Провера нивоа знања о друштвено-економским одликама Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе;‒ објасни утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности;‒ доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;‒ анализира компоненте популационе динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских

потенцијала на примерима Србије, Европе и света;‒ наводи различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између

припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ анализира географски положај насеља;‒ доведе у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама становништва, миграцијама,

економским и глобалним појавама и процесима;‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине.






‒ Проверава домаћи задатак и најављује проверу знања. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Прозива ученике и поставља им питања.‒ Даје потребна објашњења, води разговор, прати



закључке.


‒ Оцењује ученике.‒ Најављује следећу наставну јединицу.













Наставна јединица: Географске регије Европе


Циљ часа: Усвајање знања о подели Европе на географске регије.


Ученик ће бити у стању да:‒ наведе географске регије Европе;‒ именује бар по једну државу из сваке регије користећи географску карту;‒ објасни у којој регији Европе се налази Србија;‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;‒ објасни процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света;‒ објасни како се издвајају географске регије;‒ илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе.


Облици рада: Фронтални, индивидуални/групни



‒ Понавља појмове: регија, регионализација, регионална географија.




Варијанта 1‒ Представља на карти географске регије Европе:



Јужна Европа, Средња Европа, Западна Европа, Северна Европа и Источна Европа и истиче да се у оквиру њих издвајају и мање регије.

‒ Истиче најважније карактеристике ових регија, показује на карти њих, али и државе које их чине.

‒ Подстиче ученике да дају коментаре.Варијанта 2‒ Дели ученике у пет група (најбоље је ученике

поделити према месту где седе, тако да у свакој групи буде приближно подједнак број ученика) и свакој групи дели по једну нему карту Европе.

‒ Затим дели задатке: тема прве групе је Јужна Европа; тема друге групе је Средња Европа; тема треће групе је Западна Европа; тема четврте групе је Северна Европа; тема пете групе је Источна Европа.

‒ Координира и помаже ученицима, уколико нису сигурни која држава којој групи припада.

‒ Оцењује најбољу групу.

‒ Учествују у разговору, објашњавају, усвајају ново знање, записују, посматрају, слушају, постављају питања, размењују знања и искуства, повезују претходно с новим знањем и изводе закључке.

‒ Подељени у групе, на основу карте Европе и стеченог знања из претходних лекција одређују дате регије; боје у својој немој карти државе из своје регије, а у свескама пишу основне податке о својој регији: државе, главне градове, рељеф, климу, воде и привреду.

‒ Излажу текстове о својим регијама.


‒ Даје смернице за израду задатака на страни 177.‒ Проверава одговоре, похваљује и охрабрује

ученике.

‒ Решавају задатке, изводе закључке и процењују успешност часа.













Наставна јединица: Европа


Циљ часа: Провера стечених знања о географији Европе.


Ученик ће бити у стању да:‒ разуме везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса;‒ анализира компоненте популационе динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских

потенцијала на примерима Србије, Европе и света;‒ наведе различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између

припадника различитих социјалних, етничких и културних група;‒ анализира географски положај насеља;‒ објасни континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету;‒ доведе у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;‒ објасни како се издвајају географске регије.

Наставне методе: Монолошка, метода писања



Уводни део часа(5 минута) ‒ Најављује проверу знања. ‒ Активно слушају, мисаоно се ангажују и дискутују.


‒ Упућује ученике на стране 179–182 у уџбенику.‒ Даје потребна објашњења, води разговор, прати




‒ Након завршеног тестирања, проверава одговоре ученике и заједно са њима дискутује о успеху.

‒ Закључује оцене и образлаже сваком ученику закључну оцену на основу поменутих резултата током школске године.

‒ Повезују претходно с новим знањем и изводе закључке.


‒ Разговара са ученицима и о летњем одмору и жели им да спремно дочекају наредну школску годину.

‒ Одговарају на постављена питања, учествују у разговору, постављају питања.









Нови Логос д.о.о. | Част нам је што радимо, …logos-edu.rs/_files/file/content/2019/43201-geografija-6... · Web viewПомоћу карте на којој

Documents