није ни познавао213 али чињница је да је у овој афери Алфред Дијамантштајн осуђен на три
месеца затвора Сам Дијамантштајн тврди да је био агент Беле Куна али само због тога што је
мађарска држава држала његову мајку као таоца те је он био присиљен да извршава поверене
задатке Након афере 1922 Алфред се оженио а тада се и крстио и на крштењу добио име
Милан Презиме је променио у Данић и тиме је на неки начин стављена тачка на ову аферу214
да каже име ревизора као и да изнесе све доказе о нелегалним радњама Збора ако их већ има
Још једном наглашава да задруге које су под директним вођством Воје Ђорђевића желе да
спрече рад задругама Димитрија Љотића те да се због тога покреће питање извоза шљива О
Данићу Јонић каже да га познаје као бившег чиновника Воћарског савеза савеза који је и
извозио шљиве у иностранство тачније Немачку Као и да bdquoПокрет `Збор` нема никакве везе
ни са каквим трговачким предузећем не само у Загребу већ ни у целој земљиldquo наравно
оградивши се од приватних послова њихових чланова На крају овог чланка Јонић каже bdquoЈа
сам готов да извршим самоубиство ако се докаже да су `Збор` и `Отаџбина` ма и пребијену
обратио и Димитрије Љотић подсетивши на сукоб у задругама и на судске процесе који се воде
између припадника задружних савеза За остале ствари рекао је Љотић биће одговорено
другачије што се ускоро и догодило те је Збор подигао кривичну тужбу због клевете против
акционарском друштву организованом од стране Милана Данића а све уз помоћ Загребачког
огранка Збора Наводно Јурај Коренић је заједно са Миланом Данићем односно Алфредом
Дијамантштајном у Загребу основао Техничку унију која је требало да буде акционарско
друштво за извоз задружних производа у Немачку а све преко појединаца из НСДАП-а и са
функционерима нацистичке партије постао директор овог акционарског друштва а поред њега
су акције поседовали и истакнути чланови загребачког огранка Збора Занимљиво је да се у
овим чланцима стално потенцира како је један Јевреј и bdquoционистаldquo успео да превари сам Збор
213 Krleža Moj obračun s njima 26 ndash 29 239 ndash 244 286 ndash 291 214 Аноним bdquoГ Дијамантштајн о себи својим пословима о везама са bdquoЗборомldquo г Д Љотића и немачким
национал-социјалистимаldquo Правда 18 фебруар 1937 215 Велибор Јонић bdquoЗбор не прима помоћ од Немачкеldquo Време 5 фебруар 1937 216 Димитрије Љотић bdquoОдговор г Димитрија Љотића народном посланику Животи Милановићуldquo Политика 8
фебруар 1937 и Велибор Јонић bdquoДа ли bdquoЗборldquo г Љотића прима новац за пропаганду из Немачкеldquo Време 13
70
наглашавајући да би новац који би у Југославију улазио осим за Збор био намењен и јеврејским
трговцима а што би значило сарадњу Збора и Јевреја што је за добар део припадника Збора
било неприхватљиво Осим тога потенцирало се и на томе да је Данић бивши комунистички
агент што би значило да Збор осим са Јеврејима сарађује и са комунистима217
Био је ово велики ударац за Димитрија Љотића који је осећајући потребу да објасни
ситуацију са Техничком унијом објавио текстове у новинама као деманти догађаја У
текстовима је наглашавао како Данић није члан Збора нити има икакве везе са Збором већ да
је он био ангажован од стране Вођарског савеза за трговинске односе са иностранством као и
то да како су писале новине претходних дана он није одбио никакав новац из иностранства
већ да тај новац нико није ни нудио знајући унапред да би био одбијен Поред тога Љотић каже
да је био упознат са идејом Техничке уније како наводи bdquoПо првобитној замисли коју сам
прихватио то би требало да буде једна организација у коју би ушли прави представници свију
грана наше народне привреде У исто време у Немачкој остварила би се слична организација
која би обухватила представнике немачке народне привредеldquo 218 али пошто је након пар
месеци схватио да ово неће бити могуће повукао се из разговора о оснивању Техничке уније
Осим тога Љотић је нагласио да је од Коренића затражио оставку на место директора као и то
да објасни зашто је у посао и улазио Даље он у интервјуу који је дао Правди говори о томе да
је цела афера избила због противника Збора са једне стране и противника њега лично као
управника задруга О Техничкој унији каже да је почетна мисао била економска компензација
између држава у роби што не би морало да буде случај само између Југославије и Немачке
него би се касније проширио на више земаља bdquoНи на крај памети ми није било да Техничка
унија буде некаква експозитура Збора По мојој иницијативи конзултовани су људи из разних
крајева наше земље који не само да са Збором немају никакве везе но су му и велики противници
а ово све у циљу да организација која треба на темељу ове мисли да се оствари буде истински
представник целокупне народне привредеldquo219
Сада је у новинама почело да се пише и о другим фирмама извесном предузећу Титан
(или Титанит) и Дамак које су биле у борби за покретање фабрике експлозива и фабрике азота
у Југославији Пошто је наводно немачки Дамак одбијен чланови Дамака покушали су да
217 Н Шкргић bdquoКако је г Данић ndash Дијамантштајн намеравао да обмане немачке национал-социјалисте и Збор г
Љотићаldquo Правда 14 фебруар 1937 В Јакшић Како се бивши комуниста а сада циониста и члан bdquoЗбораldquo Данић
ndash Дијамантштајн јавио као посредник између националсоцијалиста у Немачкој и bdquoЗбораldquo г Љотића Политика
15 фебруар 1937 Васа Јакшић bdquoТехнише унион коју је са истакнутим члановима Збора у Загребу основао Данић
ndash Дијамантштајн отворила је ради лакшег трговања с Немачком и филијалу у Београду у чијој се управи налазе
наше угледне личностиldquo Политика 16 фебруар 1937 К Домазетовић bdquoПредузеће са капиталом од милион
динара трбало је да спроводи послове од стотине милиона динараldquo Време 18 фебруар 1937 218 Димитрије Љотић bdquoКако је Данић ndash Дијамантштајн намеравао да обмане немачке национал ndash социјалисте и
Збор г Љотићаldquo Правда 17 фебруар 1937 219 Аноним bdquoГ Димитрије Љотић о односу bdquoЗбораldquo и bdquoТехничке унијеldquo и о мотивима поведене кампањеldquo
Правда 19 фебруар 1937
71
преко Техничке уније добију концесију за овај посао који је требало да буде довољан за
потребе експлозивом читавог Балкана Наводно акционари Титанита капиталисти из
Југославије успели су да сазнају за овај план и осујете Немце Осим тога спомињале су се и
фирме попут АЕГ-а и И Г Фарбен огромних немачких концерна из тог периода који су
наводно имали посла са Техничком унијом220
Осим у Југославији о Техничкој унији говорило се и у међународној јавности Великих
одјека било је поготово у француској и чехословачкој штампи Поред тога Радио Москва и
Радио Стразбур емитовали су посебне емисије посвећене овој афери221 Наравно може се
видети да су вести о Техничкој унији углавном преносили медији који нису били немачки
настројени тј који су били изразито антинемачки
Новине су данима говориле о повезаности Техничке уније Данића Љотића и Коренића
са Немачком и високим функционерима НСДАП-а попут Алфреда Росенберга и Ериха Коха
али без чврстих доказа Поред њих штампа је говорила и о другим јавним личностима које су
довођене у додир са афером те је и вођа Уједињене опозиције Влатко Мачек морао да се брани
од оптужби да је и он имао везе са Техничком унијом222 Одбрана као уосталом и напади ишла
је такође преко новина Занимљиви су текстови и популистичка обећања самог Јураја Коренића
који је између осталог тврдио да би Немачка као сарадник Техничке уније у Југославији
ископала канал који би повезао Дунав и Солун даље исушила мочвару Лоњско поље223 што
би значило ново квалитетно пољопривредно земљиште као и очистила реку Саву која би
постала пловна целим током Све ово би Немачка наводно радила без накнаде а у циљу
подизања општег стандарда у Југославији што би за њих значило ново тржиште за њихове
техничке производе224
Сам број чланака о овом случају је изненађујући Чињеница је да није било дана а да
барем две стране у највећим дневним новинама не буду испуњене новим насловима о овом
случају са све више информација које неретко нису биле повезане а често и сасвим небитне
Димитрије Љотић је такође био изненађен овим догађајем и интересовањем штампе за тај
случај те је написао bdquoДа дајем одмах чим Ви што напишете исправку немогуће ми је ndash а и
излишно пошто би сутра дан морао давати другу на нов Ваш написldquo225
220 Аноним bdquoКако је избила афераldquo Правда 19 фебруар 1937 и Организаторима bdquoТехничке унијеldquo у
Југославији изгледа да је Немачка била ставила 500 милиона динара на расположењеldquo Политика 17 фебруар
1937 221 Rastko Lompar Afera bdquoTehnička unijaldquo i veze JNP Zbora sa nacističkom Nemačkom 1935 ndash 1941 Istorija 20 veka
br 2 (2020) 90 222 Аноним bdquoГ др Мачек није имао везе са Техничком унијомldquo Време 20 фебруар 1937 223 Парк природе у Хрватској 224 Васа Јакшић bdquoЗаменик вође Збора г др Коренић објашњава како је путовао у Берлин и како је дошао на
чело Техничке уније у Загребуldquo Политика 18 фебруар 1937 225 Димитрије Љотић bdquoГ Љотић изјављује да чека док се расветли афера Техничке унијеldquo Политика 20
фебруар 1937
72
Након две недеље поново се у новинама појављује и чланак Животе Милановића који
тек сада одговара на тужбу коју је Збор поднео против њега али и каже да је овим случајем
Збор из даљег политичког рада дисквалификован те да ће на суду изнети још информација које
се сада тичу финансирања Отаџбине и других листова под поткровитељством Збора226
Милановићев текст у неку руку био је почетак краја ове афере Још пар дана у новинама
се говорило о Љотићу и Дијамантштајну и њиховим везама али као што је то био случај и са
претходним данима ништа ново и конкретно није се могло прочитати Међутим и поред мањка
доказа бомбастични наслови утицали су на перцепцију јавности о Љотићу и његовом покрету
чак толико да је то сигурно имало утицаја и на опадање подршке Љотићу у Југославији
Димитрије Љотић из овог разлога одлучио је да се обрати чланству Збора како би објаснио
читаву ситуацију те је у Београду 28 фебруара 1937 године одржана конференција Збора а
на којој је главни говорник био он лично
Конференција Збора одржана је у недељу 28 фебруара 1937 године Место одржавања
овог bdquoзбораldquo био је биоскоп bdquoТриглавldquo у Сарајевској улици у згради Железничког дома
Унапред се знало да ће атмосфера на овом скупу бити узаврела Љотић је имао план да своје
присталице увери како он није учествовао у афери а поред тога и да објасни да афера уопште
ни не постоји Антифашисти су имали другачији план Они су желели да уђу на скуп Збора и
ту вербално нападну bdquoфашисту народног гробара и курјакаldquo Љотића Из овог разлога Збор је
дошао на скуп са великим бројем редара познатим у Збору као bdquoлетећи одредиldquo што су
уствари били младићи подржаваоци политике Збора из читаве земље (највише их је било из
Војводине) а најспремнији за физичке обрачуне са противницима Као и на прошлим
скуповима ови редари носили су зелене траке на десној руци и поздрављали су се сада већ
препознатљивим поздравом фашиста подизањем десне руке У једним дневним новинама се
појавила и информација да је део редара припадао фашистичким организацијама из других
земаља послатим као помоћ за овај скуп227 Наводно су bdquoлетећи одредиldquo били опремљени
кратким металним штанглама а неки од њих су били и наоружани
Међутим ни антифашисти нису дошли неприпремљени велик број припадника
демократске омладине из разних странака штампао је дан раније летак на којима позива
противнике Љотића да се појаве на скупу Противници Љотића окупили су се пред биоскопом
пре него што је Љотић дошао да одржи говор а поред студената и младих радника на улици
су биле и јаке полицијске снаге које су као задатак имале одржавање реда знајући да је сукоб
између ове две политичке групе врло могућ
226 Живота Милановић bdquoНародни посланик г Живота Милановић тврди да је Збор г Љотића дисквалификован
за јавни животldquo Време 23 фебруар 1937 227 Аноним bdquoЈуче је у Београду у сукобу антифашиста и присталица г Љотићевог bdquoЗбораldquo повређено десет
лицаldquo Време 1 март 1937
73
Када се Љотић појавио у пратњи редара демонстранти су почели са увредама на његов
рачун као и са бацањем каменица и калдрме коју су вадили у Сарајевској улици Напад је био
толико јак да је неколико људи повређено а околне зграде су руиниране Међутим сукоб није
дуго трајао и полиција је успела да смири ситуацију и омогући одржавање Љотићевог скупа
Сам скуп није био ништа другачији него Љотићеви текстови тих дана Он се питао где
је заправо афера Да ли је афера то што су сарађивали са Миланом Данићем покрштеним
Јеврејом или је афера у томе што су задруге на чијем је он челу продавала шљиве у
иностранству по доброј цени Он и организација коју води нису имали никакве везе са
Техничком унијом а појединици чланови Збора добили су наређења да из тог посла изађу
Углавном Димитрије Љотић је сматрао да дневна штампа води рат против Збора и њега
лично228
Занимљивост овог случаја је и то што је после скупа Димитрија Љотића и
демонстрација које су овим поводом избиле афера Техничка унија у потпуности изгубила на
значају Нагло како је и дошло у жижу јавности прекинуло се писање о Техничкој унији
Дијамантштајну Љотићу Коренићу и њиховим немачким партнерима На крају није
разрешено шта је тачно била ова афера ко је у њој учествовао из ког разлога и шта је тиме
добио
O овом случају мало је речи и у литератури У периоду након Другог светског рата овај
догађај се први пут помиње у књизи из 1955 назива bdquoНемачка обавештајна службаldquo издата
од стране Управе државне безбедности у народу запамћене као Удба Након тога овај догађај
се помиње још једном 1977 у књизи bdquoНоћ и маглаldquo аутора Славка Одића и Славка Комарице
Најзначајнија студија о Збору написана од стране Младена Стефановића такође се позива на
ове књиге које нам дају неке информације које нису биле познате тадашњој јавности
Наиме цела афера Техничка унија била је део борбе врха нацистичке партије за
функције Главни актери ове борбе били су Алфред Розенберг Ерих Кох и Херман Геринг
Розенберг и Кох су преко својих људи покушали да ступе у контакт са Димитријем Љотићем
сваки из својих опортунистчких разлога На крају то је успео Ерих Кох Гаулајтер Источне
Пруске Кох је преко својих људи дошао и у контакт са Данићем а он у контакт са Љотићем и
тако је читава прича уствари и почела За разговоре о Техничкој унији убрзо је сазнао и Алфред
Розенберг један од идеолога НСДАП-а који је пренео своја сазнања о овом догађају Херману
Герингу Геринг је упознао председника владе Милана Стојадиновића са читавом ситуацијом
228 Аноним Антифашистичка омладина демонстрирала је јуче против збора г Димитрија Љотића у Београду и
том приликом дошло је до крваве туче пред биоскопом bdquoТриглавldquo у Сарајевској улициldquo Политика 1 март 1937
Аноним bdquoАнтифашисти су јутрос демолирали железничарски дом у које је била заказана конференција
присталица г Димитрија Љотићаldquo Правда 1 март 1937
74
чинећи му услугу знајући за лоше односе Стојадиновића и Љотића иако су били представници
политике окренуте Немачкој Геринг је ово радио како би се што више приближио тадашњим
југословенским властима а што би на крају крајева приближило Југославију и Немачку и
удаљило Југославију од Француске229 На крају је Стојадиновић преко Политике и Животе
Милановића (који је био човек од поверења Воје Ђорђевића тадашњег министра без портфеља)
покренуо целу причу о Техничкој унији Ипак афера је од самог старта била на климавим
ногама зато што ни Геринг ни Стојадиновић нису имали доказе о Љотићевом уплиту у овај
посао bdquoАли оно што је у обавештењима било замагљено Политика је надокнадила
журналистичким ефектима и низом алузијаldquo230
За време писања овог рада објављен је чланак Растка Ломпара који се бави тематиком
Техничке уније По овом аутору објашњење о Немачком уплиту у аферу је погрешно Аутор
Ломпар сматра да су аферу покренули Милан Стојадиновић и Воја Ђорђевић два политичара
са којима је Љотић био у сукобу Ђорђевић је имао своје разлоге по питању задруга о чему је
већ писано у овом раду а Стојадиновић је аутор Ломпар сматра био свестан опасности која
му прети од фашистичког покрета наслоњеног на Немачку231 Овакво објашњење је сасвим
могуће ако узмемо у обзир његов однос према Ђорђевићу о чему је већ писано као и однос
према Стојадиновићу о чему ће у наставку рада бити више речи Поред тога Живота
Милановић био је члан НСК посланичке групе Воје Ђорђевића док су задруге један од
највише спомињаних појмова у овој афери
Независно од тога ко је заслужан за излазак афере на видело остаје чињеница да је
Љотић заиста имао личне контакте са Немцима Група Немаца из Војводине која се одвојила
од немачког културног удружења Културбунд придружила се те 1937 године Љотићевом
покрету Ови такозвани Обновитељи били су поборници Хитлерове политике а уједно били
су и у јако добрим односима са владајућом странком у Немачкој232 Обновитељи су били
присутни и на скупу у биоскопу Триглав233 Поред тога Збор је у Војводини издавао и неколико
листова на немачком језику Erwache Angriff Sturm и Vaterland234
229 Odić i Komarica Noć i magla ndash Gestapo u Jugoslaviji 43 ndash 50 и Nemačka obaveštajna služba II 66 - 73 230 Nemačka obaveštajna služba II 72 231 Rastko Lompar Afera bdquoTehnička unijaldquo i veze JNP Zbora sa nacističkom Nemačkom 1935 ndash 1941 Istorija 20 veka
br 2 (2020) 95 ndash 97 232 Bešlin Vesnik tragedije Nemačka štampa u Vojvodini (1933 ndash 1941) 50 ndash 52 233 Димитрије Љотић bdquoЊихови напади чине нам част и радостldquo Отаџбина 13 март 1937
У овом чланку Љотић помиње да је немачких присталица Збора било тек петнаест на овом скупу и да су сви
били из Панчева Вероватно је овим покушао да се одбрани од натписа у новинама који су тврдили да су Немци
били доста бројни на скупу код Триглава као и да је помоћ Љотићу стигла и из околних држава а од стране
фашиста 234 Никола Тошић Малешевић bdquoДимитрије Љотић ndash Портрет једног колаборационистеldquo Војно дело бр 69 (2019)
547 и Bešlin Vesnik tragedije Nemačka štampa u Vojvodini (1933 ndash 1941) 90
75
Тако је почела и завршила афера која је пуних месец дана пунила ступце дневних
новина информацијама о Техничкој унији и Димитрију Љотићу На крају афера није
разјашњена али је углед Димитрија Љотића претрпео велики удар Иако није било доказа о
сарадњи Димитрија Љотића и немачких нациста било је јасно да у причама мора имати неке
истине јер како каже стара пословица ndash Где има дима има и ватре
76
НАКОН АФЕРЕ
Период након афере Техничка унија био је период све већег сукоба између Милана
Стојадиновића и Димитрија Љотића Поред тога неуспеси на изборима навели су Љотића и
његову политичку опцију да размишљају о стварању широке коалиције националистичких
странака у Југославији На овај начин мислили су обезбедили би место у скупштини за тврду
националистичку опцију
Однос Димитрија Љотића и тадашњег председника Владе био је све него добар Милан
Стојадиновић и Димитрије Љотић нису се никада слагали иако су имали сличне погледе на
политику припадали истој генерацији а поред тога обојица су неко време били чланови исте
политичке опције старе Радикалне странке Међутим након афере 1937 године за чије је
цурење у јавност данас то знамо најзаслужнији Стојадиновић однос ова два политичара још
више је погоршан
Милан Стојадиновић као што је то био случај и са Димитријем Љотићем имао је идеју
што ближег повезивања Југославије са Немачком што је ако погледамо свет из угла 1937
године било и оправдано узевши у обзир да је Немачка у том периоду била земља са све јачом
економијом и све већим угледом у свету235
С обзиром да је Милан Стојадиновић чинио власт био председник Владе и члан
државне режимске странке његов задатак повезивања са Немачком био је у великој мери
олакшан Поред Немачке Влада Милана Стојадиновића се у све већој мери приближавала и
фашстичкој Италији а ово као и диктаторско понашање Милана Стојадиновића у наредном
периоду ће створити снажну опозицију против њега у читавој Југославији236
Углед Милана Стојадиновића највише је пољуљан за време такозване bdquoконкордатске
кризеldquo Конкордатска криза представља значајну друштвено-политичку али и религијску кризу
у животу Краљевине Југославије а свакако једну од највећих криза владе Милана
Стојадиновића Конкордатом је било предвиђено правно регулисање односа између државе и
Римокатоличке цркве која би добила већа права и повећан утицај у југословенском друштву
Конкордат је био врло значајан за Владу јер је то био део процеса у решавању bdquoхрватског
питањаldquo што је и сам Стојадиновић наглашавао када је говорио о неопходности усвајања
конкордата Стојадиновић је сматрао да би одбацивање конкордата подстакло сепаратистичке
тенденције у Хрватској то јест међу Хрватима237
235 Немачка је 1936 године била организатор Олимпијских игара за које су у том периоду новинари имали само
речи хвале Сам Адолф Хитлер такође је био популаран у овом периоду те је проглашен и за Тајмсовог човека
1938 године што преставља елитну награду магазина Тајмс 236 Petranović Istorija Jugoslavije I 267 237 Maksić Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici 56
77
Сам конкордат потписан је у Ватикану још 1935 године али није ратификован у
Југославији зато што је Стојадиновић покушавао да направи споразум са Српском
православном црквом238
До договора са СПЦ никада није дошло Православна црква је сматрала да је
конкордатом повређено уставно начело верске равноправности и толеранције Привилегије
које је конкордатом требала да добије Римокатоличка црква није уживала нити једна верска
организација у Југославији па тако ни СПЦ Неки челници Српске православне цркве су
сматрали да конкордатом Југославија постаје bdquoTerra infideliuimldquo bdquoкао да се ради о Африци где
католичка црква треба да покршћава полудивље црнцеldquo239
Поред СПЦ против конкордата иступио је и Збор Димитрија Љотића као и део
опозиције Опозиција која је била против конкордата изашла је уједињено занемаривши своје
политичке несугласице те се на истој страни нашли и левичари и десничари и унитаристи и
федералисти
Димитрије Љотић је написао и једно отворено писмо које је у виду летка у великом
тиражу растурано по Југославији Он је у овом писму оптужио Милана Стојадиновића да су
он и његова влада послати да ликвидирају Југославију240
Договор са СПЦ није постигнут али и поред тога одлучено је да се овај уговор
ратификује у Скупштини Иако је СПЦ запретила да ће екскомуницирати све посланике који
буду гласали за конкордат на гласању одржаном у ноћи између 23 и 24 јула конкордат је
ратификован са 167 гласова за и 129 гласова против Ово је изазвало велико огорчење против
власти Милана Стојадиновића Осим ситуације са конкордатом у круговима блиским СПЦ-у
почело се говорити и о томе како је патријарх Варнава отрован241 Ови догађаји су подстакли
Владику Николаја Велимировића да организује молитвену шетњу у Београду како за болесног
Патријарха тако и због ситуације у самој земљи Сама шетња уствари је била протест против
владавине Милана Стојадиновића Протести су убрзо постали и насилни те је дошло до сукоба
између жандармерије и представника СПЦ као и народа који су подржали шетњу Догађај у
коме је полиција јуришала на попове а попови као оружје против репресије власти користили
крстове остао је упамћен као bdquoкрвава литијаldquo242
Након ратификације уговора са Ватиканом у Скупштини исто се требало десити и у
Сенату Међутим због све већег незадовољства у Србији где је ситуација изгледала као да
измиче контроли као и да је држава на ивици грађанског рата до самог гласања у Сенату
238 Petranović Istorija Jugoslavije I 275 239 Isto 276 240 Стефановић Збор Димитрија Љотића 50 241 Petranović Istorija Jugoslavije I 276 и Vladimir Dedijer u Istorija Jugoslavije 441 242 Maksić Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici 56 - 57
78
никада није дошло Стојадиновић се није усуђивао да конкордат изнесе пред Сенат и поред
тога што је сам отпор конкордату за Стојадиновића био неочекиван Он је сматрао да ће
конкордат бити прихваћен без неких велики проблема као bdquoписмо на поштиldquo243
Конкордатска криза показала је да је држава у великој мери потценила моћ СПЦ и група
које су подржавале православу цркву као што је то био случај са Љотићем и његовим Збором
Криза је продубила и заоштрила сукоб између Љотића и Стојадиновића а сама популарност
Стојадиновића у том тренутку била је на најнижем нивоу
Опозициони став народа према Стојадиновићу погодовао је Димитрију Љотићу и
његовим присталицама Конференције Збора све више попримају изглед анти-режимских а
сами говори уперени су у највећој мери против владе Милана Стојадиновића Наравно иако
против читаве владе говори које држи Димитрије Љотић највише су уперени против личности
Милана Стојадиновића
Говори Димитрија Љотића очигледно су сметали Милану Стојадиновићу те је његова
влада у више наврата покушала да спречо одржавање политичких скупова Љотићевог покрета
У ту сврху је Министарство унутрашњих послова слало je и допис бановинама у којем је
између осталог стајало bdquoЗапажено је да се под именом политичке странке Југословенски
народни покрет Збор путем зборова конференција и других састанака развијају недозвољене
и противзаконите разне политичке радње Зборови и политички састанци Збора по правилу
се свршавају тучом и нередом у којима се показало да збораши имају нарочито спремљене
одреде наоружане гвозденим палицама па је потребно њихове акције довести у границе
законаldquo244
Пизма ове двојице политичара довела је и до текста Димитрија Љотића који
Стојадиновића назива bdquoфашистичким шегртомldquo245 У тексту Љотић оптужује Стојадиновића да
жели оно што и Збор те да је bdquoгоњење Збораldquo уствари само његов начин обрачуна са
политичким истомишљеницима које треба склонити са политичке сцене
Ни Стојадиновић није остао дужан Љотићу те у режимским новинама излази чланак у
коме Љотића упоређују са Хитлером bdquoон своју личност уздиже на висину bdquoБогом одређеног
Месијеldquo кога треба сви да слушају који може свима да наређује и да командује Ту се оно
његово аристократско ја диже већ до верског скоро теократског става пуног екстазе Он
се у свима својим говорима покретима и понашањима као и на јавним зборовима и скуповима
своје странке увек опходи као bdquoфирерldquo Када би имао још само политичку униформу са
243 Petranović Istorija Jugoslavije I 275 - 276 244 Стефановић Збор Димитрија Љотића 48 245 Ljotić Poruka fašističkom šegrtu
79
ременом и знаком bdquoЉldquo и када би тражио од својих присталица да га прописно поздрављају
са bdquoЗдраво Љотићldquo имитирао би потпуно Хитлераldquo246
Однос са Миланом Стојадиновићем један је од разлога због којих Димитрије Љотић
одлучио да покуша да формира коалицију националних странака у Југославији Широка
коалиција унитараца наравно опозиционо расположених направила би један фронт једну
колону за коју би већина националиста гласала Тако би југословенски националисти имали
само две опције гласање за ЈРЗ тј Милана Стојадиновића и гласање за националистичку
опозицију предвођену Димитријем Љотићем
Изборни резултати претходних година били су још један од разлога за коалицију
националиста Љотић је истицао да је још 1936 године био за уједињење али да је тек 1937
године и то након афере Техничка унија заправо почео радити на идеји уједињавања
политички блиских опција са његовим покретом
Фронт деснице требало је да формира Збор заједно са Југословенским посланичким
клубом предвођеним др Јанком Баричевићем 247 Југословенском националном странком
предвођеном Петром Живковићем Богољубом Јевтићем и Јовом Бањанином и такозваним
борбашима Југословенске народне странке Светислава Хоћере Предвиђено је да се на почетку
изабере један директоријум свих шефова а затим да се прихвати програм Збора
Акције на плану приближавања су посебно биле запажене у Војводини где су
присталице Збора и борбаши повели агитацију која је имала нарочито одјека мећу
фолксдојчерима Међутим и поред великог броја преговора између ових националних
странака на крају до заједничког фронта није дошло Први проблем који је избио на површину
био је питање вође покрета Хођера Живковић и Љотић нису могли да се договоре ко је за ову
позицију најбоље решење Највећи заговорник формирања коалиције и поред овог проблема
био је Јанко Баричевић Он је након што је Хођера одустао од коалиције представљао неку
врсту посредника у разговорима између Живковића и Љотића248 Међутим и поред великог
залагања Баричевића вође национаних странака никако нису успевале да дођу до решења ко
је најбољи кандидат за заједничког вођу националне коалиције те до њиховог уједињења и
сарадње на изборима никада није дошло249
246 Аноним bdquoЉотићева загонеткаldquo Врбаске новине 7 новембар 1937 247 Југословенски клуб представљао је опозициони клуб посланика у Народној скупштини Оформљен је након
пада Јевтићеве владе Чланови овог клуба првенствено су долазили из редова оних који су гласали против
формирања Владе Милана Стојадиновића 248 Аноним bdquoГ Јевтић Баричевич и Љотић почињу преговоре за стварање коалицијеldquo Правда 30 јун 1936 249 Стефановић Збор Димитрија Љотића 46 - 48
80
РАСЦЕП ЗБОРА
Техничка унија конкордатска криза и неуспели покушај стварања опозиционог фронта
разлози су због којег се у Збору појављује све више противника Димитрија Љотића Ова
bdquoопозицијаldquo углавном је долазила из редова Југословенске акције организације која је била
једна од чланица оснивача Противници Димитрија Љотића сматрали су да он не води Збор у
правом правцу а као највећи проблем наводили су његово шуровање са левичарима и
федералистима приликом конкордатске кризе250
Борба у редовима Збора одговарала је Милану Стојадиновићу који је током
конкорадтске кризе увидео да Збор може бити јака опозиција његовом режиму те је помагао
фракцију Збора која је била у опозицији према Љотићу251 Овако би Стојадиновић успео да
оствари два циља растури Збор (или га претвори у сателитску режимску
организацијуопозицију) и са политичке сцене склони или макар маргинализује Димитрија
Љотића
Група око бивше Југословенске акције била је врло активна у самој организацији Збора
Сами чланови Југословенске Акције већином су бивши чланови ОРЈУНА-е који су након
распада ове организације прешли у ЈА252 Припадници ове групе били су чести говорници на
конференцијама које је Збор држао имали су контакте у организацији у читавој земљи а поред
тога држали су и високе функције у покрету Најзначајнији у овој опозиционој фракцији били
су др Данило Грегорић водећа личност омладине Збора Велибор Јонић генерални секретар
Збора и Ђорђе Перић угледни члан Саветодавног одброра Збора и шеф Одсека за штампу
Најзаслужнји за ову bdquoзаверуldquo како су је касније збораши називали био је др Данило
Грегорић који је у више наврата преговарао са Миланом Стојадиновићем а поред тога је
наводно примио и новац за ову акцију253
Ескалација између припадника опозиције и Димитрија Љотића одиграла се 5 децембра
1937 године на Саветодавном одбору Збора Том приликом Димитрије Љотић искључио је из
вођства Збора чланове Јонића Перића Грегорића као и још двојицу истакнутих чланова
Димитрија Суботина и Данила Вуловића Поред тога одлучено је да Грегорић Перић и Јонић
буду изведени пред Врховни суд покрета где би се одлучивало о њиховом искључивању из
самог Збора254
250 Аноним bdquoРасцеп и одлучна борба у вођству Збораldquo Време 7 децембар 1937 и Велибор Јонић Грегорић и
Перић bdquoПосле расцепа Збораldquo Време 8 децембар 1937 251 Стефановић Збор Димитрија Љотића 53 252 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 113 253 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 147 254 Стефановић Збор Димитрија Љотића 53
81
Занимљивост овог одбора била је чињеница да оптужени чланови (Јонић Перић и
Грегорић) нису присуствовали самој седници иако су били чланови у Саветодавног одбора
Димитрије Љотић уплашио се да би њиховo присуство на седници довело неке чланове у
ситуацију да бирају између њега и њих а већ смо нагласили да је овај део чланства Збора био
врло активан за разлику од чланова који су били уз Љотића на овој седници Присуство
тачније одсуство чланова о којима се расправљало створило је опозицију на самој седници те
је то био и разлог због којег су тада неки чланови одбили да гласају за искључење
горепоменутих255
Данило Грегорић био је огорчен оваквом одлуком Збора Из тог разлога написао је
отворено писмо Димитрију Љотићу у коме наглашава да се он лично разочарао у Љотића
Између остслог он пише Данас вам морам рећи а тако мисли сваки члан покрета који хоће
да буде искрен да сте свој положај схватили погрешно Гледали сте у покрету од првог
тренутка сам инструмент који има да служи вама и вашим личним амбицијама Једно је
вођа а друго је насилник Ви вођа нисте И то сазнање које сам стекао посматрајући ваш
став ваш рад годинама из најнепосредније близине наводи ме у многоме да вам ово пишем
Хоћете да будете вођ Одлично Први ћу са вама Али ви сте испољили свега једну особину
жељу да господарите Другу ни једну И то је баш најмање особина вође Све док сте покрету
давали правац зацртан вашом идејом о служби народу отаџбини и Краљу сматрао сам тај
ваш недостатак нужним злом Данас када сте са тог пута дефинитивно скренули морам
вам подвући да је народ да је држава да је њихова судбина мени важнија од свега другог Па
и од ваших амбицијаldquo256
Осим ових тешких речи упућених Димитрију Љотићу Грегорић се осврнуо и на
ситуацију у покрету која је погоршана након афере Техничка унија а за коју Грегорић сматра
Љотића директно одговорним као и Љотићевој неоствареној жељи да се удружи са
Живковићем и Јевтићем људима за које је до само пре неколико месеци имао само речи
погрде
Дан након објављивања отвореног писма Грегорић се поново јавно обратио Љотићу
овај пут заједно са избаченим члановима Велибором Јонићем и Ђорђем Перићем који тим
путем директно оптужују Љотића да сарађује са левичарима и федералистима Поред нових
оптужби које су изнели на рачун Димитрија Љотића они су признали да су радили на томе
Љотића склоне са позиције председника покрета сматрајући тај чин јединим излазом из
255 Аноним bdquoРасцеп и одлучна борба у вођству Збораldquo Време 7 децембар 1937 и Данило Вуловић bdquoИ г
Данило Вуловић изјашњава се против г Љотићаldquo Време 10 децембар 1937 256 Део писма Данила Грегорића објављен у чланку Аноним bdquoРасцеп и одлучна борба у вођству Збораldquo Време
7 децембар 1937
82
безнадежне ситуације у којој се по њима Збор налазио257 bdquoСкоро три године рада покрет није
скупио чак ни део онога што је неопходно за његову коначну дозволу Не одржавају се ни
зборови ни конференције ни састанци нити излази застава покрета Отаџбина нити се
шаљу инструкције и обавештења онима који на терену треба да учине сетву мисли наше
главно тајништво не ради старешинства не раде одсеци не раде повереници не раде нико
не ради mdash па ни Ви Јер покрет спава Ко је томе крив258
Избацивање истакнутих чланова изазвало је потрес у покрету Чланова Збора ускоро су
се изјашњавали преко новина да ли су за или против Љотића а највећи удар на саму
организацију био је излазак дела људи који су представљали Југословенску акцију у Хрватској
а које је предводио подпреседник Збора Јурај Коренић већ поменути лекар из Загреба и један
од главних актера афере са почетка 1937 године Тако је Збор доживео највећи потрес од
оснивања и остао без дела чланства мада је наводе да је читав хрватски огранак ЈА изашао из
Збора сам Збор демантовао тврдећи да је седница на којој је излазак одлучен била ништавна
зато што није било кворума259
Излазак Југословенске акције из покрета Збор значио је на неко време и померање
политике Збора са саме екстремне деснице у умереније десничарске воде оне које би могли
назвати и конзервативним Југословенска акција била је организација која је највише нагињала
фашистичкој односно националсоцијалистичкој мисли JA била је како јој то и име каже
спремна на акцију а нису се либили ни физичког обрачуна са противницима По њима једини
исправни метод за освајање власти у Југославији било је bdquoосвајање улицаldquo у стилу Хитлера и
Мусолинија260
Јонић Коренић и Грегорић били су отворени подржаваоци фашизма а њиховим
одласком избачен је поздрав који се усталио на скуповима покрета поздрав подизањем
испружене десне руке који је био карактеристичан за фашисте и нацисте261
Након избацивања опозиције Димитрије Љотић на њихове функције поставља људе у
које су његови сарадници и он имали највише поверења Тако на место генералног секретара
долази Милорад Мојић борац из Првог светског рата и некадашњи уредник недељника Буђење
из Петровграда а на место Врховног старешине омладине Збора долази Ратко Живадиновић
београдски новинар262
257 Велибор Јонић Данило Грегорић и Ђорђе Перић bdquoПосле расцепа Збораldquo Време 8 децембар 1937 258 Стефановић Збор Димитрија Љотића 54 259 Аноним bdquoСедница централног одбора Југословенске акције у Загребуldquo Правда 12 јануар 1938 и Аноним
bdquoВођство Збора демантује коминике Југословенске акцијеldquo Правда 12 јануар 1938 260 Bakić Ideologije jugoslovenstva između Srpskog i Hrvatskog nacionalizma 1918 - 1941 429 261 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 152 262 Стефановић Збор Димитрија Љотића 53
83
Расцеп у покрету Збор завршио се циркуларним писмом у коме се од чланова Збора
тражило мишљење то јест њихов став о избацивању поменутих чланова покрета Разуме се
Љотићева одлука је поздрављена као једини могућ потез потез који ће значити оздрављење за
Збор263 Занимљиво је и то да нико из омладне Збора није кренуо за Грегорићем иако им је он
био лично надређен264
Избачени чланови Збора ускоро су постали сарадници Милана Стојадиновића па је
тако Велибор Јонић добио наставнички положај на двору Данило Вуловић постао је Министар
грађевине Ђорђе Перић поново је постао директор новинарске агенције Авала а најгласнији
противник Димитрија Љотића др Данило Грегорић добио је место главног уредника у
новинама Време и био сарадник власти на мисијама у иностранству Поред тога почео је да
води и безбрижан дендијевски стил живота купио је вилу у Београду и био власник једног од
малобројних луксузних аутомобила у Београду265
Након расцепа Збора Димитрије Љотић је оснажио свој положај у покрету избацивши
људе који су му представљали противнике и отклонивши претњу коју је представљала
Југословеснка акција
Година 1937 била је тешка за Збор и Димитрија Љотића Техничка унија и догађаји
који су уследили након тога у великој мери ослабили су положај Димитрија Љотића међу
десно оријентисаним гласачима Наредна 1938 година биће изборна у којој ће Димитрије
Љотић и Збор покушати да поврате део гласача који су током 1937 изгубили
263 Стефановић Збор Димитрија Љотића 55 264 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 150 265 Исто 151
84
ДОГАЂАЈИ 1938 ГОДИНЕ И ДЕЦЕМБАРСКИ ИЗБОРИ
Почетак 1938 године био је буран за Димитрија Љотића као што је то био случај и са
прошлом годином Као што смо већ написали Збор је почетком јануара напустила
Југословенска акција и тиме од Љотића и Збора одвукла један део чланства у Хрватској Осим
унутрашњих трзавица у покрету Димитрије Љотић имао је проблема и са влашћу у
Југославији а поред свега његов изразито антикомунистички став доводио је до физичких
обрачуна са члановима левичарских организација што је у осталом био случај већ неколико
година
Година је почела скуповима Збора а на једном од тих скупова у Шибенику 12
фебруара дошло је до сукоба између присталица и противника Димитрија Љотића У овом
сукобу погинуо је један младић а било је и теже повређених Ред је успостављен тек након
поноћи и уз помоћ великог броја припадника жандармерије Месец дана касније у Сарајеву
противници Димитрија Љотића демолирали су стан у коме је одсео а јутро након тога
вербално га напали на улици266 Напади на Љотића и његове присталице постали су редован
део конференција на којима је Димитрије Љотић учествовао Један од тежих инцидената десио
се на конференцији у Прељини где је поред каменица на присталице Збора пуцано из ватреног
оружја Том приликом теже је повређено троје људи који су са прострелним ранама послати
у болницу у Чачак Димитрије Љотић такође је повређен на овом скупу тачније једна каменица
погодила га је у главу267
Љотић је сматрао да ове сукобе ако не режира онда барем допушта власт Милана
Стојадновића која не реагује на провокације комуниста и левичара и која мирно гледа нападе
на чланове Збора Љотић је писао и тадашњем минстру унутрашњих послова Антону
Корошецу жалећи се на поступање власти према њему и његовом покрету268
1938 година осим што је била пуна сукоба за Љотића и његове присталице такође је
била и изборна година Милан Стојадиновић заједно са кнезом Павлом одлучио је да изборе
распише неколико месеци пре званичног четворогодишњег рока те је одлучено да се избори
одрже у децембру 1938 године269
И на ове изборе Љотић и Збор одлучили су да изађу самостално270 Тако је листа Збора
представљала трећу земаљску листу поред листе Милана Стојадиновића и опозиционе листе
Влатка Мачека Стојадиновићева листа представљала је листу широке коалиције странака које
266 Стефановић Збор Димитрија Љотића 77 267 Аноним bdquoНа политичкој конференцији bdquoЗборашаldquo у Прељини код Чачка дошло је до крваве туче у којој је
повређен и г Љотићldquo Правда 23 август 1938 268 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 196 - 199 269 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 131 270 Аноним bdquoИзборна акција у целој земљи све живљаldquo Правда 21 октобар 1938
85
су до тих избора или чиниле власт или подржавале владу Милана Стојадиновћа Осим ових
било је ту и националних страна које су била опозиција Стојадиновићу до тог тренутка Тако
је још пре расписивања избора постигнут изборни споразум између Стојадиновића и странке
Светислава Хоћере који је ушао у Стојадиновићеву владу као министар без портфеља истог
дана када су расписани избори На Стојадиновићевој листи нашле су се још неке присталице
Југословенске националне странке као и неки дисиденти појединих странака
Земаљску листу опозиције сачињавале су Сељачко-демократска коалиција Удружена
опозиција део Југословенске националне странке с њеним председником Петром Живковићем
на челу и неколико мањих политичких група На овој листи нашле су се политичке групе које
су се програмски разликовале Најужа веза постојала је измећу Хрватске сељачке странке и
Самосталне демократске странке удружених у Сељачко-демократску коалицију271
Тако је листа Димитрија Љотића поново представљала једину самосталну изборну
листу тј једину листу која није била коалициона На овај начин још једном Димитрије Љотић
ставио је Збор у тешку позицију па тако није могао рачунати на подршку нити медија нити
људи који су имали сличне политичке ставове зато што је већина ових људи било на једној од
две велике коалиционе листе Међутим Димитрије Љотић сматрао је да је Збор bdquoједини путldquo
зато што су друге две опције представљале оно што је по њему заправо био проблем
Југославије те је југословенски гласач стављен пред избор гласање Владину bdquoкорпумпирануldquo
листу и опозициону bdquoфедералистичку анти-југословенскуldquo листу или глас за bdquoједини путldquo -
листу Димитрија Љотића272
Ипак треба нагласити да је пред изборе било преговора Димитрија Љотића и Удружене
опозиције као што је то уосталом био случај и са странком Петра Живковића који је прихватио
заједнички излазак на изборе са УО Љотић како смо то већ написали одбио је овакву
сарадњу273
Љотић је највише присталица имао у Смедереву Његов противник на овим изборима
Милан Јовановић Стоимировић у свом дневнику наводи да је Љотић био толико јак у свом
округу да су присталице овде заводиле терор
bdquoЊегов поп Мајсторовић туче жандарме Његови људи прете убиствима ndash Има
типова који ми тврде да би сељаци могли и убити Љотића Ја не знам шта би била већа
несрећа за мене за време избора да његови убију мене или да неко убије Миту Љотића Има
се импресија да је Љотић врло јак у округу Око њега је све што је пуштено с робије или што
треба да иде на робију ndash а он је заиста свет човек Ја нисам лишен респекта према њемуldquo274
271 Стефановић Збор Димитрија Љотића 45 272 Суботић Димитрије Љотић Сабрана дела Књига 6 101 ndash 105 273 Slijepčević Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata 88 274 Јовановић Стоимировић Дневник (1936 - 1941) 210
86
Убрзо након одлуке о самосталном изласку на изборе Димитрије Љотић је ухапшен
Наводно након расписивања избора 10 октобра власти су се активније почеле интересовати
за чланове Збора те је Љотић још једном писао министру Корошецу тражећи од њега да се
хајка на чланове Збора обустави bdquoкријем се по Београду ко највећи злочинац јер су ваши
органи узели на око најактивније чланове Збора па и мене у намери да нас похапсеldquo275
И поред сакривања 26 октобра Димитрије Љотић пронађен је на адреси његовог
покрета у присуству више од 30 збораша те је након великог обрачуна са полицијом у којем
је Љотић наводно у једном тренутку узвикнуо и bdquo Другови једанпут се мреldquo он ухапшен и
спроведен у Управу града276
Након хапшења Димитрије Љотић завршио је у згради Управе града Београда
популарној bdquoГлавњачиldquo Главњача средиште градске полиције затвор и место у коме би се
често могли наћи политички противници режима послужила је Љотићу те је он баш у
Главњачи написао своју аутобиографију bdquoУ малој затворској собици у коју сам 26 октобра
1938 увече из просторија Збора насилно и безаконо доведенldquo277
У Главњачи Димитрије Љотић није био сам у ћелији поред његове у то време налазио
се познати левичар и борац против фашизма Драгољуб Јовановић Љотић и Јовановић
познавали су се од раније обојица су били противници Воје Ђорђевића по питању задруга те
су овде у затвору нашли заједнички језик Сам Драгољуб Јовановић наводи да их је чувар
обично изводио заједно у шетње bdquoШетао нас је сат шре о сат поподне наредник Сретен
саме тако да смо могли разговарати у задњем малом кругуldquo278 Јовановић наводи и то да је
Љотић иако антикомуниста дотурао храну младим комунистима који су заједно са њим били
у затвору279
Јовановић међутим сумња да је Љотић заправо био побожан човек Он сматра да је
његова религиозност била само глума bdquoСве ми се чини да је Димитрије Љотић бо један од
великих србијанских глумацаldquo280
Била глума или не Љотићева религиозност умало га је послала у душевну болницу
Наиме власт је сматрала да би најлакше било Љотића послати на посматрање барем док не
прођу избори а све то bdquoјер су код њега примећени знаци религиозног лудилаldquo281 Љотић крајње
иронично пише о овом догађају и наводи да су његово лудило утврдили тако bdquoшто су ми
275 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 196 276 Извештај Министарства унутрашњих послова у bdquoХапшење г Димитрија Љотићаldquo Правда 29 октобар 1938 277 Љотић Из мога живота 4 278 Јовановић Људи људи 159 279 Јовановић Медаљони Књ 3 377 280 Исто 378 281 Јовановић Стоимировић Дневник (1936 - 1941) 217
87
претресом пронашли икону а прегледом јела утврдили да једем само посна јела за време
поста а претпостављали су да кад сам у ћелији сам да се и Богу молимldquo282
Ипак на крају Љотић није послат у душевну болницу већ на слободу Адвокатска
комора чији је Љотић био члан интервенисала је да се он као политички затвореник у
најскоријем року пусти 283 Тако су Јовановић и Љотић били комшије тек нешто више од месец
дана те је Љотић у децембру угледао слободу284
Кампања Димитрија Љотића за децембарске изборе у великој мери била је онемогућена
његовим хапшењем Он је у Главњачи написао једно писмо које се бави питањем избора У
овом писму насловљеном bdquoПорука иза решетакаldquo оптужио је власт и опозицију за лоше стање
у Југославији али је поред тога нагласио да Збор ни овом приликом не излази на изборе да
тражи гласове и широку народну подршку вероватно знајући да изборни резултат неће бити
повољан за Збор као што је то уосталом био случај и са претходним изборима285 Међутим и
поред тога што није тражио гласове Љотић је говорио да жели да у скупштину уведе више од
200 сељака и 70 радника и занатлија као и да са овим људима на чијим раменима почива ова
држава донесе најбоље законе за сиротињу и најшире народне слојеве286
Избори 11 децембра 1938 године по многима нису били регуларни Након избора
опозиција је имала примедбе на само вођење изборног процеса Сматрали су да је изборни
процес намештен да по сваку цену обезбеди победу владајућој коалицији те су за ове тврдње
изнели и доказе о гласању мртвих особа287 даље да су чланови изборних комисија гласали
уместо одсутних бирача као и то да су на многим изборним местима сами резултати
фалсификовани288 Поред тога и пре самих избора било је случајева застрашивања гласача
највише државних чиновника којима је било прећено отказима ако одбију да гласају за листу
Милана Стојадиновића289
На крају званични резултати избора су говорили да је на изборе изашло 3039041
гласача то јест 7448 од укупног броја уписаних За листу предвођену Стојадиновићем
282 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 54 283 Бранич 1 децембар 1938 284 Извори се по овом питању не слажу Љотић наводи да је у затвору био 36 дана што би значило да је на слободу
изашао пре избора али након тога наводи да је за време избора био у затвору (не наводећи додуше да ли мисли
на саме изборе или на цео изборни процес) Јовановић и Јовановић ndash Стоимировић пишу да је то било негде око
24 децембра што би значило да је Љотић пуштен из затвора након избора Додатну забуну уноси децембарски
број Бранича који каже да је Љотић пуштен неколико дана пре изласка тог броја 285 Суботић Димитрије Љотић Сабрана дела Књига 6 101 ndash 105 286 Стефановић Збор Димитрија Љотића 45 287 По опозицији механизам који је употребљавала власт био је следећи Бирачи за које се поуздано зна да су
умрли нису били брисани из бирачких спискова а уместо њих на изборном месту гласао би неко од чланова
Изборне комисије коју су чинили чланови владајуће партије 288 Čulinović Jugoslavija između dva rata II 132 289 Slijepčević Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata 92
88
гласало је 1643783 гласача или 5409 за листу Удружене опозиције гласало је 1364524 или
449 а за листу Димитрија Љотића гласало је 30734 то јест 101 изашлих бирача
Највише гласова Љотић је имао у у свом родном крају Дунавској бановини где је Збор
освојио 17291 глас то јест 333 од изашлих бирача и тиме значајно поправио свој резултат
у односу на прошле изборе када је у овој бановини имао тек 5315 гласова Као што је то било
и очекивано Љотић је најбоље прошао у подунавском срезу где је његова листа имала 5819
гласова што је на 10982 изашлих гласача значило убедљиву изборну победу са 53 гласова
Листа Милана Стојадиновића овде је освојила 3311 гласова тј 3014 а Удружена опозиција
1852 гласа тј 1686290 Одличан резултат који је остварио Збор био би и бољи да владајућа
коалиција није куповала гласове у Смедереву и околним местима291
Међутим иако је листа Димитрија Љотића поправила резултат у односу на изборе 1935
и 1936 године то и даље није било довољно да Збор обезбеди барем један мандат
Децембарски избори показали су да Димитрије Љотић и даље нема подршку народа у
Југославији што свакако није било добро по њега и његову организацију узевши у обзир да су
ово били трећи избори за Збор а да је Димитрије Љотић у том тренутку био активан политичар
више од једне деценије Поред тога ови избори су показали и да је власт Милана Стојадиновића
на климавим ногама Владајућа странка на овим изборима освојила је 100 хиљада гласова мање
него што је то био случај са изборима 1935 године иако је излазност на децембарским
изборима била значајно већа Међутим и поред значајно лошијег резултата изборни закон из
1933 године постарао се да владајућа коалиција добије 306 од 373 мандата у скупштини
На крају може се рећи да су Децембарски избори били поражавајући и за
Стојадиновића и за Љотића
290 Аноним bdquoУкупни резултатиldquo Политика 13 децембар 1938 291 Милан Јовановић Стоимировић у свом Дневнику (Види Јовановић Стоимировић Дневник (1936 ndash 1941) 219
- 220) пише како су сељаци осим новца за свој глас тражили и дрва месо итд За 5 сати исплаћено је између
20 и 30 хиљада динара а цена гласа износила је око 50 динара (Колико је то заправо било новца може се видети
по ценама на дан избора литра вина је износила 6 динара а карта у београдским биоскопима биле су између 8 и
12 динара)
89
ГОДИНЕ ОДЛУКЕ ndash ПРЕДВЕЧЕРЈЕ РАТА
Након избора 1938 године влада Милана Стојадиновића није дуго трајала Већ у
фебруару оборен је од стране некадашњих савезника На чело нове владе дошао је Драгиша
Цветковић мало познати радикал из Ниша и безутицајни члан Стојадиновићеве владе
Цветковић и његова влада били су потребни кнезу Павлу да једном за свагда реше
хрватско питање
Преговори који су вођени око овог питања довели су до споразума 27 априла 1939
године који су склопили Влатко Мачек и Драгиша Цветковић у коме је договорено стварање
нове бановине Бановине Хрватске Међутим тада овај споразум није потписан Велики део
Удружене опозиције а у коју је спадала и странка Влатка Мачека био је против оваквог
решења Најжешћи противници споразума биле су странке из Босне и Србије292 Поред УО
против оваквог споразума био је и Димитрије Љотић Он је сматрао да је то велики удар на
јединство Југославије Федерализам за шта се залагао Мачек као и стварање Бановине
Хрватске која би како је то Мачек наводио свако била уређена на федералистичким
принципима по Љотићу значилa би расцеп Југославије у наредном периоду Љотић је сматрао
да против оваквог решења треба да се бори а за пример је узео швајцарске кантоне наводећи
да су кантони који су покушали да се отцепе од швајцарске заједнице оружјем натерани да од
те идеје одустану293
Ипак и поред противљења пред сам почетак Другог светског рата 26 августа споразум
Цветковић ndash Мачек је потписан Образована је влада у коју је ушло пет Мачекових људи У
Бановину Хрватску ушле су Приморска и Савска бановина а коначне границе Бановине
утврдиле би се прилком преуређења државе294
Збор и Љотић нису били задовољни оваквим споразумом Потписивање споразума
Цветковић ndash Мачек за њега је био највећи bdquoсрпски и хрватски грехldquo
bdquoСрби су окренули леђа својим вековним идеалима чојштву и јунаштвуldquo Хрвати су пљунули
на Југославију Против та оба узрока ваљало се борити Место тога та два греха су
направили споразум од 26 VIIIldquo295
Љотић је сматрао да bdquoЈугославија и Хрватска ускоро морају расправити своје односе
Ми стојимо на органском гледишту све има меру Ми верујемо да Југославија није случајна
грешка већ резултат једног дугог органског ndash тринаестовековног процеса ndash ми верујемо да
Југославија има у себи неотворене изворе животних способности Отуда закључујемо да и у
292 Vladimir Dedijer u Istorija Jugoslavije 441 293 Аноним bdquoИ г Љотић против споразума г др Мачека и Удружене опозицијеldquo Време 13 децембар 1937 294 Vladimir Dedijer u Istorija Jugoslavije 442 295 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 17 ndash 18
90
трпљењу попуштању и гледању како се хрли у пропаст мора имати нека мера И та мера је
близу да буде досегнута Отуда опет морамо закључити да овакво стање створено
bdquoспоразумомldquo не може дуго остатиldquo296
Треба споменути да иако Љотић није био задовљан владом Цветковић - Мачек у њој се
налазио и његов рођак Милан Недић Недић је био министар војни а односи Љотића и њега
били су на одличном нивоу Наводно зборашки орган Билтен штампан је уз помоћ Недића
нелегално у војној штампарији297 поред тога Љотић је за време Недићевог министровања
напредовао у војној служби прво је добио чин мајора па неколико месеци након тога чин
потпуковника298 Даље Недићев шеф кабинета био је пуковник Милош Масаловић лични
Љотићев пријатељ и припадник Збора а осим њега било је и других припадника Збора који су
били високо у хијерархији војске попут пуковника Косте Мушицког
Поред тога иако незадовољан оснивањем Бановине Хрватске Димитрије Љотић
учествовао је на локалним изборима у Бановини Резултат је остао незапажен те је Љотићева
листа освојила само једно одборничко место у општини Корчула299
Након напада Немачке на Пољску 1 септембра 1939 године Љотић све мање говори о
Бановини Главни политички циљ Љотића сада постаје југословенска неутралност Политика
неутралности била је заступљена међу Хитлеру наклоњеним политичарима у свету300 што
постаје случај и са Љотићем Честа су предавања у којима се он залаже за строгу неутралност
Љотић и поред свог про-немачког става залаже се за неутралност углавном из страха од
немачке војне силе Он се плашио да је сценарио из 1915 године поново могућ ако се зарати
са Немачком Његов страх присутан је и у писмима кнезу Павлу у којима он објашњава шта
неутралност значи за државу молећи кнеза да Југославија задржи тај по њему једини
исправан курс301
Морамо нагласити и то да Димитрије Љотић није био одушевљен Хитлеровим потезом
Пар недеља након почетка рата Љотић пише чланак наслова bdquoПогрешан рачун г Хитлераldquo302
у коме оптужује Хитлера да је изгубио контролу коју је имао до тог тренутка bdquoДо 1 септембра
Хитлер је био господар догађаја у Европи Од тог дана он може чинити чуда може покорити
једно за другим још две три или пет држава Али он је ухваћен у мрежу коју је својом руком
296 Љотић bdquoПрилике у бановини Хрватскојldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 8 297 Стефановић Збор Димитрија Љотића 176 298 Службени Војни Лист 1 април 1940 882 и Службени Војни Лист 6 септембар 1940 270 299 Аноним bdquoОд 625 општина ХСС и СДК добили 564 а остале групе 61 општинуldquo Време 22 мај 1940 300 Један од познатијих заговорника неутралности био је Чарлс Линдберг Овај познати амерички пилот залагао
се за строгу неутралност САД-а у овом bdquoЕвропском ратуldquo Чарлс Линдберг међутим проказан је од америчке
јавности као поборник нацизма и Хитлера 301 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 12 302 Димитрије Љотић bdquoПогрешан рачун г Хитлераldquo Билтен 24 септембар 1939
91
изткао На тој мрежи може покидати ту и тамо по коју нит Па ипак све то заједно је слабо
да поправи непоправљивоldquo
Ипак Хитлер по Љотићевом мишљењу није главни кривац за овај рат Љотићев
антисемитски став у овом периоду све је јачи те за избијање рата окривљује Јевреје bdquoредитеље
ове драмеldquo По њему Хитлер је само несвесни добронамерни пијун у крвавој игри bdquoвеликог
редитеља драме човечанстваldquo који жели да овлада целим светом Међутим Љотић наводи
како одбијање те игре то јест неутралност у рату може победити наводне намере Јевреја
bdquoНе позивам вас да лупате јеврејске излоге радње или главе Напротив То су јевтина
сретства помоћу којих Израиљ учвршћује своју владавину будећ у свету милосрђе према
bdquoбедномldquo положају Позивам вас напротив да сваки излог радњу или главу јеврејску
поштујете онако као и излог радњу или главу ма ког другог грађанина наше земље То
поштујте Али разбијајте ломите кршите планове јеврејскеldquo303
Треба признати и то да у раној фази политичког рада Димитрија Љотића антисемитизам
није заузимао значајније место У његовим текстовима из тог периода преовладавају
национално-конзервативне идеје прожете православним мистицизмом Међутим Љотићев
хришћански антисемитизам који је једним делом изнедрио из француског католичког
антисемитизма и политике Француске акције а другим из старих српских стереотипа о
Јеврејима те Љотићева идеолошка блискост са нацизмом постепено је будила у њему све јачи
антисемитизам који је крајем тридесетих година кулминирао304 Треба нагласити да Љотић
није био једини антисемита на политичкој сцени у Југославији У то време донете су две
уредбе против Јевреја прва уредба је била забрана трговине прехрамбених производа а друга
уредба уводила је ограничења за школовање јеврејске деце ова уредба остала је позната као
bdquonumerus claususldquo Поред политичара агитацију против Јевреја пред крај тридесетих година
жестоко је водио и дневни лист Време305
Јевреји нису за Љотића били једини непријатељи Југославије и целог хришћанског
света Други на листи били су масони Објашњавајући своју теорију завере по којој масони и
Јевреји раде на потчињавању хришћанског света Љотић је истицао да bdquoмасонски свет мора да
има неку тајну везу са Јеврејима а кроз ту тајну везу они могу у извесним тренуцима да буду
употребљавани против народа коме припадајуldquo306
Утицај нацизма али и антисемитско расположење у овом периоду све више је
присутно код Љотића па тако и Љотићева политика све више личи на Хитлерову
303 Ljotić Drama savremenog čovečanstva 94 304 Гавриловић Мит о непријатељу Антисемитизам Димитрија Љотића 101 305 Исто 130 ndash 131 306 Исто 145
92
Политичка ситуација у земљи и свету није ометала Збор и Димитрија Љотића у
њиховим сада већ традиционалним сукобима са лево оријентисаним студентима и
радницима За Љотића они су били комунистичка претња а за њих Љотић је био bdquoприкривени
слуга осовинеldquo и фашиста
Љотић је након почетка рата све више говорио против студената левичара на
Београдском универзитету307 Додуше истина је да су неки левичари сматрали да је најбоље
ући у рат против Немачке Ово је био разлог да се Љотић који се залагао за неутралност окоми
на како је он то називао bdquoкомунистички универзитетldquo
bdquoЦрвени универзитетldquo како је још називан Београдски универзитет од стране Љотића
и његових сарадника заправо је био пун противника Љотићеве ултранационалистичке
политике Управа града Београда у својим извештајима писала је да bdquoстуденти-комунисти
држе сва стручна културна економска и спортска студентска удружења да је у њима
учлањено преко 6000 студенатаldquo као и то да су све студентске мензе bdquo100
комунистичкеldquo308
Збор је због свега наведеног формирао своју омладинску организацију под именом Бели
орлови у коју су ушли студенти љотићевци Овим је покушано да се на Универзитету оствари
један шири фронт у који би ушли сви студенти националисти у првом реду припадници
студентског клуба ЈРЗ bdquoСловенски југldquo удружења Свети Сава Југословенско-бугарска лига и
други 309 bdquoСтуденти ndash националистиldquo били би на неки начин отпор bdquoстудентима ndash
комунистимаldquo Поред факултета средње школе и гимназије такође су биле погодне за
врбовање нових чланова Ратко Парежанин наводи да су средње школе биле под апсолутним
утицајем Збора Прилив из средњих школа каже Парежанин главни је разлог јачања
љотићевских студентских група на универзитетима Љубљане Загреба и Београда310
Љотић је Универзитету оспоравао аутономију сматрајући да bdquoУниверзитет београдски
није дом науке него жариште комунизмаldquo311 Тражењем укидања аутономије Универзитета
Љотић је желео да створи услове за разбијање комунистичког покрета мећу студентима
307 У тексту bdquoДогађаји на Београдском универзитетуldquo Љотић оптужује лево оријентисане студенте за нападе на
припаднике Збора као и за лицемерје наводећи да су прво били ратно расположени када је то интернацонали
одговарало а да су сада већи заговорници мира од њега самог
Види Љотић Догађаји на Београдском универзитету у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 8
79 - 81 308 Драгомир М Бонџић и Раде Д Ристановић bdquoБеоградски студенти и политичке организације 1935 ndash 1941ldquo
Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини бр 2 (2020) 190 309 Стефановић Збор Димитрија Љотића 77 - 78 310 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 153 311 Љотић Универзитет и његова аутономија у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 8 101
104
93
Студенти љотићевци почели су од јесени 1940 године да врше отворене нападе на
студенте другачијег мишљења Врло жестоки сукоби били су на Техничком Медицинском и
Пољопривредно-шумарском факултету Љотићевци су на све ове факултете долазили
организовано наоружани и закићени значкама Збора Вођство Збора учило је своје чланове
како да рукују револвером ножем и другим оружјем Складиште оружја било им је у главној
канцеларији Збора у Његошевој улици где су имали и своју мензу312
Међутим ни bdquoстуденти комунистиldquo нису остајали дужни Љотићу и његовим
присталицама Као што је то био случај и ранијих година студенти би долазили на Љотићеве
скупове и изазивали нереде а као што је то био случај и са Љотићевим приситалицама и они
су често у тим сукобима били наоружани313 Поред тога и на Универзитету је било напада на
љотићевце Један од тих напада одиграо се 30 новембра 1939 када су комунисти напали
љотићевце који су делили своје пропагандне летке Нападнути студенти који су се правдали
да су летци позив за прославу уједињења Југославије 1 децембра у својим исказизима
спомињали су како су комунисти били наоружани хладним оружјем и да су имали намеру да
их убију314
Усијана атмосфера довела је до једног од најжешћих сукоба између bdquoстудената
комунистаldquo и bdquoстудената љотићевацаldquo Овај немили догађај одиграо се на Техничком
факултету 23 октобра 1940 Наиме још дан раније приликом пријема бруцоша дошло је до
кошкања између две групе студената а на крају и до протеста национално оријентисаних
студената старијих година То је довело до јутарње туче 23 октобра у којој су студенти
комунисти напали љотићевце и некима од њих задали теже повреде315 Изазвани студенти
љотићевци након тога упадају на Технички факултет наоружани револверима и хладним
оружјем Занимљиво је да се у овој групи нападача од тридесетак или четрдесетак студената
налазио и Слободан Недељковић убица Жарка Мариновића који је недуго након суђења
пуштен на слободу316 Убрзо нападачи почињу да праве неред по ходницима факултета и да
узвикују пароле против комуниста Комунисти који су такође били наоружани317 успевају да
се консолидују и праве барикаде од клупа и другог намештаја и на тај начин успевају да
зауставе напад љотићеваца који су наводно испалили више стотина метака После више од
312 Стефановић Збор Димитрија Љотића 79 ndash 80 313 У штампи из тог периода чести су наслови о сукобима на Љотићевим скуповима Један од дужих чланака је
Аноним bdquoЈуче за време конференције Збора демолирана је кафана Корзикаldquo Време 6 мај 1940 314 Драгомир М Бонџић и Раде Д Ристановић bdquoБеоградски студенти и политичке организације 1935 ndash 1941ldquo
Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини бр 2 (2020) 203 ndash 204 315 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 154 316 Стефановић Збор Димитрија Љотића 81 317 Штампа из тог периода не пише о овом догађају Сами извори су пристрасни О оружју на обе стране пише
Парежанин у Други светски рат и Димитрије В Љотић 154 док Стефановић који се позива на изворе
комуниста који су учествовали у овом сукобу то не наводи Ипак тешко је поверовати да су bdquoголорукиldquo студенти
успели да отерају групу која је била bdquoнаоружана до зубаldquo
94
једног сата комунисти су извели против напад и са факултета избацили љотићевце али су се
напади наставили и у току те и следеће ноћи па је било напада љотићеваца на њихове
противнике и у студентским домовима318
Након овог догађаја факултети су привремено затворени до 6 новембра 1940 године
Сукоб на Техничком факултету послужио је властима као повод за забрану Збора Збор
је забрањен већ дан након сукоба 24 октобра 1940 Два дана после тога 26 октобра
Министарство унутрашњих послова упутило је нарећење полицијским органима у земљи да у
местима у којима постоје организације Збора изврше претрес и заплене архиву поскидају
амблеме зборашког покрета и доставе спискове лица која су вршила било какву функцију у
овом покрету са свим личним општим и политичким подацима о њима Управа града Београда
извршила је претрес у просторијама Збора у Његошевој улици као и у мензи коју су држали
Бели орлови Све познате просторије Збора су запечаћене Ово све је рађено без писменог
решења а полицијски органи само би усмено саопштавали да претрес раде по одлуци
Министарства унутрашњих послова по коме је рад Збора забрањен319 Поред тога полиција је
и хапсила студенте љотићевце У првом налету ухапшено је преко 150 студената међу којима
је био и Владимир Ленац ndash вођа Белих орлова320 а хапшени су и старији чланови покрета321
6 новембра издато је и наређење свим банским управама да се прегледају спискови оснивача
Збора и да се оснивачи покрета саветују да се свог потписа одрекну што је много чланова и
урадило бојећи се хапшења и репресалија државних органа Истог дана на захтев кнеза Павла
Милан Недић поднео је оставку на функцију Министра војске и морнарице 322
Димитрије Љотић ипак није ухапшен Њега је Управа града Београда ставила под
присмотру По читав дан пратили су га агенти Управе а надгледали су и његов стан као и
људе који га посећују Љотић се у писму кнезу Павлу жали да су на крају посете његовом дому
онемогућене те да је и његовом рођеном брату забрањено да га посети323 Љотић је због
праћења полиције отишао у Смедерево али се показало да ни ту ситуација није ништа боља
те да су га агенти Управе и овде пратили На крају Љотић је одлучио да побегне што је и
318 Стефановић Збор Димитрија Љотића 82 319 Исто 85 320 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 205
Владимир Ленац син је убијеног љотићевца др Здравка Ленца који је убијен пред својом кућом у
Загребу пола године пре догађаја на Техничком факултету Види Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 55 ndash 56 321 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 154 322 Стефановић Збор Димитрија Љотића 85 323 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 57
95
успео па је Управа града Београда 15 новембра радио ndash телеграмом обавестила све полицијске
управе у Југославији да је Љотић bdquoизненада нестао у непознатом правцуldquo и да се bdquoза
именованим енергично трагаldquo324
Након забране само је једна особа јавно бранила Збор и њиховог вођу Био је то Николај
Велимировић кога је Димитрије Љотић добро познавао Велимировић је писао и Драгиши
Цветковићу наводећи да је Љотић добар човек и велики верник325
Аутор Младен Стефановић сматра да је хапшење Димитрија Љотића власт у држави
избегавала како не би погоршала своје односе са Немачком Он каже да је власт саботирала и
саму оптужницу против Љотића и његових сарадника Покретање процеса против Збора за
дела која су индиректно теретила и Немачку у ситуацији у којој је влада под притиском
нациста још рачунала на избегавање рата било је крајње неопортуно326
Међутим чињеница је да су љотићевци држани у затвору без икаквог основа месецима
само зато што су били припаднци Збора327 а да се односи између Немачке и Југославије нису
погоршали
Југославија је потписала Протокол о приступу Краљевине Југославије Тројном пакту
25 марта 1941 године Већ 27 марта након великих демонстрација против приклањања
Југославије Немачкој Италији и Јапану извршен је војни пуч и смењена је влада Цветковић ndash
Мачек На чело државе дошла је влада Душана Симовића армијског генерала али је у влади
задржан Влатко Мачек који је постао први потпреседник328
Ухапшени љотићевци били су по затворима све до догађаја 27 марта Љотић је након
бекства агентима Управе града био сакривен код пријатеља у Београду Илегално је живео све
до обарања Тројног пакта За време док је био у илегали Љотић је одржавао редовне контакте
са Миланом Недићем и владиком Николајем Велимировићем329
324 Стефановић Збор Димитрија Љотића 85 325 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 205 ndash 206 326 Стефановић Збор Димитрија Љотића 85 327 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 227 ndash 230 Љотић Љотићева писма кнезу Павлу 55
ndash 57 Стефановић Збор Димитрија Љотића 93 Грегорић Самоубиство Југославје 314 328 За више информација о догађајима 25 ndash 27 марта види Petranović Istorija Jugoslavije I 360 ndash 384 329 Стефановић Збор Димитрија Љотића 94
96
МАРТОВСКИ ПУЧ И АПРИЛСКИ РАТ
За време свог скривања од југословенских власти Љотић је био одлично упућен у
ситуацију у држави Контакти које је одржавао са Недићем и владиком Николајем били су
свакако од велике помоћи Владика Николај Велимировић сазнавши за пуч саветовао је
Љотића да се укључи у рад нове пучистичке владе Савете је Љотић и послушао мислећи да је
пуч једино уперен против кнеза Павла са којим свакако није био у добрим односима Позив
за улазак у владу упутио му је генерал Богољуб Илић након чега су сви ухапшени љотићевци
пуштени из затвора а процеси против њих прекинути Ипак Љотић и поред својих јаких веза
у војсци није ушао у владу Томе су се супроставили лево настројени Симовићеви сарадници
будући чланови његовог кабинета Љотић је међутим имао своје људе у врху државе па је тако
на дан пуча за комаданта пешадијског пука краљеве гарде постављен пуковник Милош
Масаловић истакнути члан Збора330
Хитлер је на пуч реаговао одлучно Вођа Рајха изјавио је да је од нарочитог политичког
значаја да се на Југославију удари bdquoнемилосрдном жестиномldquo Уверења о лојалности Београда
Берлину и Риму игнорисана су Одлучено је да се Југославија нападне и уништи Хитлер је
рачунао и на помоћ bdquoпете колонеldquo у Југославији првенствено Хрвата али и других народа
обећавајући помоћ против власти bdquoсрпских шовинистаldquo Највећи савезник разбијања
bdquoвештачке творевине Југославијеldquo Италији и Немачкој постао је Анте Павелић хрватски
сепаратиста и вођа усташа Већ 28 марта Павелић је преговарао са Мусолинијем где је
договорена сарадња
Шестог априла 1941 бомбардован је Београд Немачке једнице већ 10 априла ушле су
у Загреб где је у име bdquoпоглавникаldquo Анте Павелића проглашена Независна Држава Хрватска
Влатко Мачек позвао је чланове ХСС-а да буду лојални новој влади НДХ иако је још увек био
подпреседник у влади Душана Симовића На тај начин Мачек је осигурао легитимни пренос
власти на усташе док је Југославија још била у рату После Загреба 13 априла Немачке трупе
ушле су у Београд 14 априла краљ Петар II Карађорђевић одлетео је авионом за Грчку Након
њега у Грчку су одлетели и чланови владе Влада је из Грчке затражила примирје и већ 17
априла у Београду потписан је Споразум о примирју који је у суштини представљао акт о
безусловној капитулацији Споразум је с немачке стране потписао генерал ndash пуковник
Максимилијан фон Вајкс а с југословенске Александар Цинцар ndash Марковић и генерал
Радивоје Јанковић 331
330 Стефановић Збор Димитрија Љотића 99 331 Petranović Istorija Jugoslavije I 385 ndash 390
97
Југославија је подељена а делови некадашње краљевине припали су суседним
државама Мађарској Бугарској Италији и Немачкој Осим директне окупације делови
Југославије подељени су на неколико марионетских држава Независну Државу Хрватску
немачки протекторат Србију и италијански протекторат Црну Гору Љотићева страховања о
брзом слому Југославије у рату са Немачком испоставила су се као оправдана
Љотић је учествовао у кратком Априлском рату С обзиром на његов статус бившег
официра који је у активној резерви Љотић је мобилисан као командни официр у пуку Сремске
дивизије332 У званичном војном извештају из 13 априла Љотић говори о апатији великог дела
трупа и упозорава да bdquoвојници почињу зановетатиldquo Након пада Београда Љотић је писао
југословенском војном штабу да је спреман предузети најенергичније мере како би обезбедио
дисциплину трупа у повлачењу и избегао ширење дефетизма Поред тога тражио је и померање
пука због изложеног положаја што би у случају напада изазвало значајан губитак живота 333
Постоје докази који поткрепљују чињеницу да су припадници Збора чак и ако њихове
јединице нису директно учествовале у борбама одговарали на наређења надређених те да су
након предаје хапшени и затварани као ратни заробљеници334 Иако аутор Младен Стефановић
сматра да су љотићевци радили све како би нацисти што пре дошли у Југославију наводећи
пример Косте Мушицког335 таква генерализација не може бити тачна ако узмемо у обзир да
је велики број љотићеваца био месецима затворен због сукоба са оним што је за њих
представљало анти-југословенске елементе као и чињеницу да је Љотић у више наврата
говорио против рата молећи тадашње власти да остану неутралне у овом сукобу плашећи се
да би улазак у рат значио нестанак Југославије Љотић је искрено веровао у добробит
неутралности што се може видети из писма које он дан након југословенског приступања
Пакту пише Николају Велимировићу
bdquoЈедини излаз из наше ситуације била је правилна и чврста балканска политика Ту
политику у нашој земљи на жалост није нико заступао осим нас Кад се таква политика
није водила онда је земља већ била на низбрдици а та се низбрдица завршавала амбисом На
ивици овог амбиса израсло је дрво што се зове пакт Кнез који је крив што је земља била на
низбрдици у последњем тренутку ухватио се за дрво које се зове пакт И сад он заједно с
нама виси над провалијом и прима честитања што није упао у провалијуldquo336
332 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 220 333 Isto 334 Isto 221 335 Стефановић Збор Димитрија Љотића 102 336 Димитрије Љотић bdquoПисмо патријарху Гаврилу и епископима Николају и Иринејуldquo у Суботић Димитрије В
Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 37 ndash 38
98
Након демобилизације југословенске војске Љотић се вратио у Смедерево где је по
сведочењу његовог секретара Бошка Костића започео своје преговоре са Немцима337 Свакако
његови пронемачки и пронацистички ставови су помогли његовом случају те су Немци имали
симпатије према њему Љотић иако официр у југословенској војсци добио је гаранције да
неће бити ухапшен нити третиран као војни заробљеник због његовог војног чина338 Костић
тврди да Љотић није желео да преузме ресор комесара министарства привреде у Савету
комесара који му је понуђен О овоме сведочи и Јовановић Стоимировић који каже да је Љотић
овај положај одбио као и то да је у једном њиховом разговору Љотић рекао да ће за саму владу
бити боље да он остане ван ње али да ће је свакако подржати339
Нову bdquoвладуldquo предводио је Милан Аћимовић бивши министар унутрашњих послова у
Стојадиновићевој влади који се нашао на челу Савета комесара340 Ова влада (или комесарска
управа) била је заправо експонент немачких интереса и требало је да служи као мост између
Немаца и народа у Србији Иако Љотић није био један од комесара чланови Збора су то
постали Тако су у нову власт под немачким патронатом ушли Стеван Иванић као комесар
министарства социјалне политике и народног здравља и Милосав Васиљевић као комесар
министарства привреде341
Тако је за само месец дана у периоду од 27 марта до 30 априла (када је успостављена
комесарска управа) Југославија претрпела војни пуч промену владе рат у којем је изгубила
све територије капитулацију и уништење након чега су марионетске државе које су настале
из некадашње Југославије такође добиле нову власт Окупациони период је почео а људи који
су помагали окупаторима у њиховим намерама свакако се од тог тренутка могу називати
квислинзима
337 Kostić Za istoriju naših dana 18 ndash 21 338 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 224 и Стефановић Збор
Димитрија Љотића 110 339 Јовановић Стоимировић Дневник (1936 - 1941) 518 340 Petranović Istorija Jugoslavije II 40 341 Kostić Za istoriju naših dana 21
99
КОЛАБОРАЦИОНИСТА
100
ПРВИ ДАНИ НАКОН РАТА
Димитрије Љотић подржао је нове окупационе власти За њега Хитлер је сада био
једина брана од продора бољшевизма на просторе Југославије Поред тога слепо је веровао да
ће Немци дозволити неку врсту самосталности Србије која би била уређена на национал-
социјалистичким принципима Такође је веровао да ће се нацисти држати међународног права
у односима са Србијом и Југославијом па је на самом почетку имао много захтева за
окупационе власти чак тражећи да се Југославија и даље признаје као независна али
окупирана држава са монархом на челу Сматрајући да bdquoдржаве не нестају губљењем
територије у рату већ одлуком конференције мираldquo342 Његово самозаваравање ишло је дотле
да је од Немаца тражио да судови пресуде изричу у име ЊКВ Петра II343
Ипак Љотић је брзо након ових захтева окупационим властима прихватио комесарску
управу и стање у којем је била Југославија тј Србија
Љотић је подржао Милана Аћимовића али са њим није био у добрим односима
Аћимовић је за време Љотићевог сукоба са Стојадиновићем био шеф полиције баш у време
када је он хапшен и праћен За Љотића Аћимовић је и даље био Стојадиновићев човек а
таквих је било неколико у новој влади344 Њихово међусобно неповерење ишло је дотле да је
Аћимовић покушавао да убеди Немце како се Љотић и Збор спремају да изврше атентат на све
bdquoСтојадиновићеве људеldquo345
Међутим иако није имао поверења у bdquoСтојадиновићеве људеldquo и Милана Аћимовића
Димитрије Љотић сматрао је да је сарадња неопходна ради спречавања комунистичког устанка
у Србији У Србију на његов позив а као подршка новим властима долазе истакнути чланови
Збора из читаве сада већ бивше Југославије
У ово време стварају се и први контакти са покретом Драже Михаиловића и то преко
предратног истакнутог збораша Владимира Ленца Ленац је наводно прво затражио Љотићеву
помоћ након што га је Михаиловић чији је он био ађутант упутио у Београд346 Љотић који
није имао новца упутио је Ленца на виђеније људе у Београду међутим податак ко је тачно
финансирао Михаиловићев покрет а по налогу Љотића није нам познат347
342 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 315 ndash 316 343 Kostić Za istoriju naših dana 19 344 Поред Аћимовића бивши чланови Стојадиновићеве владе у комесаријату били су Момчило Јанковић и Душан
Летица 345 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 232 346 Kostić Za istoriju naših dana 33 ndash 34 347 Isto 35
101
Пар дана након састанка Ленца и Љотића дошло је до страшне несреће у Смедереву
Наиме немачке окупационе власти оружје и муницију коју су запленили од југословенске
војске доносили су у Смедеревску тврђаву Тврђава је била погодна за одлагање муниције и
наоружања а близина Дунава који је коришћен за транзит оружја био је од велике користи
Велики број одложеног оружја експлозива муниције и других запаљивих материја попут
бензина били су рецепт за катастрофу до које је и дошло 5 јуна 1941
Пети јун био је пијачни дан у Смедереву те се велики број сељака налазио у граду
поред њих тај дан одређен је за исплату заосталих зарада чиновницима као и за ранију поделу
сведочанстава због окупације Огроман број људи дакле био је незаштићен и на улицама када
је тачно у 14 часова и 14 минута одјекнула велика експлозија у Смедеревској тврђави У ваздух
је одлетело око 450 вагона муниције и ратног материјала Смедерево је претрпело огромну
штету потпуно је уништено преко 2500 домова а поред уништених није постојала нити једна
кућа или зграда која није претрпела велику штету Околна села такође су страдала а било је и
доста погинулих како у селима тако и у самом Смедереву348
Број погинулих и даље није познат а најчешће се спомињу цифре од 2500 до 4500
страдалих међутим истраживачи који су се бавили овом темом наводе да је број од 600
погинулих вероватно реалнији 349 Поред броја страдалих непознаница је и како је до
катастрофе дошло Одмах након експлозије појавио се новински чланак који за експлозију
оптужује велику врућину350 међутим познато је да је температура тог дана износила тек нешто
више од 25 степени351 Други разлог навођен за ову експлозију је људска грешка и опушак који
је бачен у тврђави који је на крају изазвао велики пожар и експлозију мада је и то мало
вероватно с обзиром на то да је пауза радницима у тврђави почињала у 14 часова те да су они
били на ручку ван тврђаве352 Последњих година неки су склони да поверују и у теорије да је
за експлозију одговоран Мустафа Голубић или неки други комунистички агент верујући да су
власти у Москви знале да ће оружје бити употребљено против њих али да је због силине
експлозије овај догађај у наредним годинама и код аутора склоних комунизму заташкан353
Ипак прави узрок још није познат а највише аутора који су се бавили овом темом наводе
велику врућину као тачан разлог експлозије
348 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 133 349 Исто 134 350 Агенција bdquoрудникldquo bdquoКатастрофална експлозија у Смедеревуldquo Београдске општинске новине 7 јун 1941 351 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 133 352 Исто 353 Ivana Nikolić bdquoEksplozija u Smederevskoj tvrđavi ndash nesreća ili diverzijaldquo bbccom 5 jun 2019
httpswwwbbccomserbianlatsrbija-48532839
102
Четрнаестог јуна у Београдским општинским новинама објављено је да је одлуком
Савета комесара за Изванредног комесара за обнову Смедерева постављен Димитрије
Љотић354 На основу уредбе Савета комесара сви органи власти били су дужни ставити се на
располагање Љотићу и испуњавати његова наређења За Љотићевог заменика постављен је
инжењер Андрија Љоља стари Љотићев познаник и део групе Отаџбина из прве половине
30их година355
У Смедерево врло брзо након Љотићевог именовања а на његов позив долази велики
број стручњака Основан је фонд за обнову Смедерева а у самом граду отворена је и народна
кухиња основана градска књижница и саграђен дом за избегличку децу ndash ратну сирочад из
НДХ 356 Љотић је преко сарадника из Збора (чији је рад поново одобрен 25 маја 1941)
организовао сакупљање помоћи и прикупљао податке где има квалитетног материјала за
изградњу357 Фонд је располагао са нешто више од 15 милиона динара сакупљеним што од
Комесаријата што од донација358 а у помоћ су се укључили и Немци и српски црвени крст
Ипак најактивни у обнови Смедерева били су збораши 350 младића збораша придружило се
помоћи а на челу је стајао већ поменути Владимир Ленац Под именом добровољачке радне
службе омладинци су деловали до септембра 1941359 Збораши су се бавили рашчишћавањем
терена и сахрањивањем погинулих Што је по некима био и најтежи део посла
bdquoРетко ко да је могао ово да издржи и било је много случајева да ни сами преостали чланови
породице нису могли да помогну омладинцима око сахрањивања лешева њихове родбине
Нисам се томе чудио пошто сам и сам једва издржао неколико минута гледајући страшне
призореldquo360
bdquoДобровољна радна четаldquo што је био званични назив за зборашку омладину у
Смедереву била је смештена у логор у Смедереву чији је комадант био Ленац Поред послова
у слободним часовима омладинцима су одржавана предавања Највећи број предавања држао
је сам Љотић Садржина је била антикомунистичка и проокупаторски настројена361 Поред
тога Љотић није пропуштао да говори и о штетности образовања наводећи да су школе
народни непријатељ bdquoНаше су школе рекао ми је пре седам година владика Николај највећи
непријатељи народа Оне су позване да народу очи отварају а уствари највећи део оних који
кроз школе прођу остају духовно слепи Тако је од основне школе до универзитета Јер да није
354 Агенција bdquoрудникldquo bdquoГ Димитрије Љотић министар у пензији постављен је за изванредног комесара за
обнову Смедереваldquo Београдске општинске новине 14 јун 1941 355 Стефановић Збор Димитрија Љотића 121 356 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 134 357 Стефановић Збор Димитрија Љотића 121 358 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 252 359 Nemanja Dević bdquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 134 360 Kostić Za istoriju naših dana 38 361 Стефановић Збор Димитрија Љотића 121
103
тако како би од 1932 године универзитет у Београду био тврђава комуниста под разним
именимаldquo362
Љотић је наводио и да је крајем јуна и почетком јула 1941 године на збораше
добровољце било напада од стране комуниста те да су добровољци како би се њима
супроставили добили оружје од немачког комаданта у Смедереву што је по његовим речима
било прво оружје издато од стране Немаца Србима добровољцима за борбу против
комуниста363 Након завршетка радова збораши добровољци из Смедерева заменили су своје
радне униформе војничким Ови омладинци чинили су окосницу 1 добровољачког одреда 364
Одреда у служби немачког окупатора
На обнови Смедерева је поред добровољаца и најамних радника радило и доста Јевреја
Од јула 1941 године регистровано је 567 Јевреја у Смедереву по Љотићевим наредбама и у
складу са немачким правилима Доста ових Јевреја радило је на обнови Организовани су у
сопствене радне јединице и као дневницу добијали су 1162 динара што је скоро иста дневница
коју су добијали и најамници Међутим постојала је bdquoцакаldquo јер Јевреји нису смели да bdquoгомилају
новацldquo и сав новац који преостане након куповине хране и потрепштина за њихове породице
морали би вратити Комесаријату365 Љотићу је овако правило одговарало ако узмемо у обзир
његов страх од Јевреја плашећи се да би Јевреји на неки начин успели да искористе новац
добијен за рад за ширење утицаја у Смедереву и околини
Ипак Љотићева популарност у Смедереву што је било тачно и у предратном периоду
била је на високом нивоу Доста људи сматрало је Љотића за доброћудног човека који жели да
помогне Велик је број писама која су стизала на његову адресу а у којима је тражено да их
Љотић запосли или у којима га моле за новац366 Љотић је имао разумевања за народ који му
је писао а несумњиво да му је пажња и импоновала
Експлозија у Смедереву и све што је након тога уследило иако несрећан догађај за
Љотића је била Божја воља Приликом комеморације две године након експлозије он је
говорио о смислу овог догађаја наводећи да је лично Бог након пропасти српског народа
bdquoударио на врата нашег срца после пропасти када су остала неотворенаldquo Смедерево је за
Љотића и његове сараднике требало постати заветни град у коме ће bdquoод оронулости створити
младостldquo 367
362 Димитрије Љотић bdquoКако ће српски народ изаћи из данашњих тешкоћаldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash
Сабрана дела Књига 10 39 ndash 40 363 Стефановић Збор Димитрија Љотића 122 364 Nemanja Dević ldquoSmederevski okrug u proleće 1941rdquo Istorija XX veka 29 br 1 (2011) 134 365 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 255 366 Isto 254 367 Аноним bdquoЗаветна мисао града Смедереваldquo Српски народ 13 јун 1943
104
ОСТАВКЕ КОМЕСАРА
Након напада Немачке на СССР 22 јуна 1941 године акције комуниста у Југославији
против окупатора и сарадника режима постају све чешће Званично устанак КПЈ против
окупатора почео је 7 јуна 1941 године а у септембру већ је било 25000 бораца под оружјем368
Напади комуниста на немачке војнике по Љотићу били су проблем који је требала да
реши комесарска управа Аћимовић није био у стању да ову Љотићеву замисао изведе у дело
те је у очима Љотића он постао проблем Љотић је мислио да неспособна власт и неспречавање
комуниста у нападима на немачке војнике значила би катастрофу за Србе сматрајући да се ни
заједничким фронтом са комунистима369 и другим борцима против окупатора не би могло
ништа постићи bdquoсрпски народ плаћајући по немачкој рачуници за погинулог Немца 100 а за
рањеног 50 српских глава биће скоро потпуно истребљен Ситуацију на фронтовима српски
окупирани народ не може изменити Ако би нам пошло за руком да убијемо чак и 20000
Немаца то за фронтове не би значило ништа а Немци би за одмазду тих 20000 својих
припадника побили најмање 2 милиона Срба док би читаве крајеве попалили уништили и
сравнили са земљомldquo370
Ово је разлог због којег је Димитрије Љотић од својих људи у Савету комесара тражио
да поднесу оставке на своја места како би изазвао кризу у управи и тражио нову власт што
му је на крају и пошло за руком
Још пре пада комесарске управе Љотић је за новог предводника квислиншке владе имао
на уму свог рођака Милана Недића са којим је како смо то већ видели био у добрим
односима Љотић је заједно са Аћимовићем обавестио Немце о оставци комесара и тражио да
се формира ново ауторитативно управно тело које ће бити у стању да се обрачуна са
устаницима и комунистима Немачке окупационе власти сматрале су да би он био одличан
човек за овај посао али је он то одбио и предложио Милана Недића Немаци су прихватили
овај предлог и затражили од Недића да се прихвати овог посла што је он након неколико дана
размишљања и првобитног одбијања прихватио те је 29 августа 1941 године формирана
нова влада371
368 Petranović Istorija Jugoslavije II 98 369 Сарадња са комунистима свакако за Љотића није била могућа у нормалним околностима међутим у
изванредним околностима попут оних за време конкордатске кризе Димитрије Љотић нашао је заједнички језик
са левичарима па је чак оптуживан за сарадњу са комунистима о чему је већ било речи у делу о расцепу у Збору
О његовом односу према комунистима писао је и Драгољуб Јовановић наводећи да и поред тога што је мрзео
комунистичку доктрину Љотић није имао проблем да bdquoу затвору на Обилићевом венцу додаје храну младим
комунитимаldquo Јовановић Медаљони Књ 3 377 370 Kostić Za istoriju naših dana 43 371 Стефановић Збор Димитрија Љотића 131 ndash 134
105
У циљу пропаганде и антикомунистичке агитације Димитрије Љотић од 7 септембра
1941 године издаје ново зборашко гласило имена Наша борба Име овог листа инспирисано
је Хитлеровом књигом Mein Kampf што у преводу значи моја борба Уредник листа био је
Ратко Парежанин један од оснивача Збора а велики број текстова писао је и Димитрије
Љотић као и његови сарадници372 Овај лист само је наставак Љотићевих гласила од пре рата
којих је било доста а о којима смо већ писали
372 Стефановић Збор Димитрија Љотића 198
106
У СЛУЖБИ НЕДИЋЕВЕ ВЛАСТИ
Димитрије Љотић од Недићевих квислиншких власти тражио је формирање одреда који
ће бити употребљени против комуниста и њихових сарадника На седници 14 септембра ово
је и дозвољено те је Љотић од збораша затражио да се прикључе bdquoдобровољцимаldquo На његов
позив већ првог дана уписано је 234 момка из Збора Другог дана тај број је порастао за
неколико стотина тако да је влада Милана Недића убрзо на располагање добила 604 борца
спремних за борбу против bdquoмарксистаldquo 15 септембра 1941 образована је и Српска
добровољачка команда на чије чело је дошао Коста Мушицки373
Љотићеви добровољачки одреди углавном су били састављени од ученика средњих
школа и студената чланова Белих орлова Ученици који су ступали у добровољце примали су
месечну плату од 2000 до 3000 динара а време проведено у добровољцима признавало им се
као да су били у школи Добровољци су носили униформе сличне бившој југословенској
војсци са српским уместо југословенског грба а на грудима носили су крст са амблемом
Светог Ђорђа и натписом bdquoС вером у Бога за Краља и Отаџбинуldquo Добровољци су полагали
заклетву у којој су се заклињали на верност краљу Петру II и отаџбини Поред тога заклињали
су се на бескомпромисну борбу против комуниста Код избора и постављања старешина у
Љотићевим добровољачким јединицама важио је принцип идеолошке изграћености и
моралних квалификација а тек у другом плану биле су војничка спрема и способност Када се
ово има у виду онда је разумљиво што су за команданте добровољачких одреда постављани
неки који у војсци нису имали чин адекватан командном положају али су зато bdquoидеолошки и
морално били потпуно изграђениldquo За васпитавање у антикомунистичком духу био је задужен
Васпитни одсек при штабу Српске добровољачке команде а функцију шефа обављао је Ратко
Парежанин Мржња коју су ови младићи имали према комунистима видела се већ у првим
борбама са партизанима након чега су и код Немаца Љотићеви добровољци имали пуно
поверење374
Приликом формирања добровољачких јединица може се приметити јако
самообмањивање код Љотића Његово инсистирање на верност краљу и отаџбини значила је
да он и даље није прихватао нестајање Југославије заклињући борце на оданост краљу државе
која више не постоји Даље он је искрено веровао да ће добровољци бити употребљени само
у борбама против комуниста то јест онога што је он сматрао комунистичком претњом
Уклањањем комуниста мислио је Љотић успоставиће се мир у земљи што се може видети и
у говору одржаном првим добровољцима bdquoЖао ми је ваше младости јер ће многи од вас
373 Стефановић Збор Димитрија Љотића 146 ndash 147 374 Исто 148 ndash 151
107
погинути Али више од тога ми је жао што ћете морати да убијате јер у борбу идете Ви
сте добили оружје али морате да знате да је оно моћно и благословено једину у достојним
рукама јунака и човека Ви се борите да се успостави ред и мир у вашој земљи и да народ не
страда више да престане да даје бесциљне жртвеldquo375 И поред његове самообмане ускоро ће
се показати да су добровољци Немцима били потребни и за друге задатке
По мишљењу многих аутора Пети добровољачки одред учествовао је у хапшењу
Крагујевчана 20 октобра 1941 године Недужни људи хапшени су са намером Немаца да их
стрељају у знак одмазде због убијених 10 и рањених 26 немачких војника Иако се послератни
аутори не слажу у томе да ли је добровољачки одред заиста учествовао у хапшењу и једни и
други наводе како је Марисав Петровић комадант добровољаца покушавао да избави из
заточеништва оне људе који су по њему били bdquoнационално исправниldquo Разлози који се наводе
међутим су другачији Стефановић тако наводи да је Петровић то радио само како би спасао
оне људе који су могли бити погодни за Збор док Костић тврди да је Петровић лажирао
податке и од сељака тражио сва имена ухапшених покушавајући да представи све похапшене
као исправне људе и антикомунисте376 Било како било 21 октобра стрељан је огроман број
људи у Крагујевцу Немци нису поштедели ни децу а стрељани су и читави разреди гимназије
заједно са професорима377 Ако и нису учествовали у хапшењу Крагујевчана добровољци
свакако нису учинили ништа како би спречили овај догађај а Љотић се након овог масакра
правдао да није био упознат са ситуацијом и да није знао да ће се то десити Поред тога Љотић
је сада био још одлучнији у ставу да се комунисти морају протерати из земље страхујући да
Немци могу извршити нове одмазде За њега је сарадња са Немцима сада била bdquoнезахвалан
посаоldquo378 Након стрељања у Крагујевцу посебно се истицао по својој свирепости збораш
Страхиња Јањић Међутим послератна љотићевска емиграција га се одриче сматрајући га
немачким човеком док Јањићеву јединицу сматрају за неугледну групу џабалебароша
скупљених bdquoса коца и конопцаldquo379 О Јањићу пишу и послератни аутори из Југославије и
наводе да је Јањић стварно био у добрим односима са Немцима а да је његов однос према
Љотићу а посебно Недићу био јако лош 380 Ипак Јањић и други збораши учествовали су
375 Димитријевић Војска Недићеве Србије 102 376 Kostić Za istoriju naših dana 53 ndash 60 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 157 377 Стефановић Збор Димитрија Љотића 157 ndash 158 378 Kostić Za istoriju naših dana 54 379 Kostić Za istoriju naših dana 61 ndash 62 380 Послератни аутори наводе да је Јањић неко време био припадник Збора али да је касније почео да ради на
своју руку Јањић је био комадант bdquoСрпског Гестапо-аldquo како је сам назвао своју јединицу некакве тајне полиције
у служби Немачке Због његових лоших односа са Недићем и Љотићем је и више пута хапшен међутим Немци
су увек агитовали да се он пусти на слободу Његово незадовољство Недићем било је толико да је он оптуживан
и за припремање атентата на Недића након чега би он завео нову власт у Србији На крају Јањић је заједно са
неколико својих људи послат у Немачку Види Odić i Komarica Noć i magla ndash Gestapo u Jugoslaviji 165 ndash 174
108
заједно са немачким јединицама у борбама против партизана након масакра у Крагујевцу и
својом бројношћу и опремљеношћу успели су да сузбију партизанске јединице које су почеле
са својим повлачењем у Санџак381
Иако су и љотићевци учествовали у рацијама и хапшењима српског становништа382
Димитрије Љотић залагао се за пуштање неких од ухапшених383 Oвом приликом морамо
споменути и судбину Љотићевог предратног супарника Воје Ђорђевића који је стрељан на
почетку 1942 године у логору на Бањици Као могући разлози за стрељање наводе се његово
јеврејско порекло и чланство у масонској ложи 384 Међутим други извештаји говоре о томе да
је Ђорђевић који је још увек био на челу ГССЗЗ-а тражио неке повластице за задруге од
стране Немаца што је изазвало интерсовање Гестапоа за њега те је он ускоро и ухапшен Иако
су неки љотићевци из освете желели да Ђорђевић буде стрељан за шта су и агитовали код
Немаца Димитрије Љотић по извештајима које су прикупили Одић и Комарица залагао се за
његово пуштање на слободу385 На крају Војислав Воја Ђорђевић је стрељан што и до дан
данас оставља простор за спекулацију да ли је он стрељан због његовог односа са Љотићем
или упркос тога Свакако извештаји говоре о томе да се Љотић залагао за његово пуштање
али исто тако је познато да су извесни збораши достављали доказе који су теретили Ђорђевића
Остаје питање да ли су збораши радили на своју руку са окупационим властима приликом
овог случаја или са знањем Димитрија Љотића
381 Стефановић Збор Димитрија Љотића 158 ndash 169 382 Исто 383 Kostić Za istoriju naših dana 63 ndash 64 384 Драгосављевић Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске интегралистичке покрете
радикалне деснице у међуратном периоду 630 385 Odić i Komarica Noć i magla ndash Gestapo u Jugoslaviji 151 ndash 153
109
ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ И ФОРМИРАЊЕ СДК
Димитрије Љотић сматрао је борбу против окупатора немогућом У говорима стално је
наводио да циљ што мање убијених Срба оправдавајући тако своје потчињавање Немцима
Његова колаборација оснивањем добровољачких одреда и прихватањем посла око обнове
Смедерева нису били једини послови којима се он ставио у службу окупатора Оснивање
Логора у Смедеревској Паланци биће још један посао коме се он посветио
Логор у Смедеревској Паланци или како су га љотићевци називали Завод за принудно
васпитање у Смедеревској Паланци требало је да послужи као инструмент фашизације
омладине Овај логор у великој мери била је замисао Димитрија Љотића Он је сматрао да се
већина младих може преваспитати у антикомунистичком духу bdquoКада би млади људи знали
какве последице доноси комунизам нашем народу нико од њих не би био с њимаldquo386 Поред
тога Љотић је сматрао да би на овај начин bdquoспасиоldquo похапшену омладину од неизвесне судбине
која их је чекала у окупацији Ови омладиници мислиио је Љотић могли би бити стрељани
или послати на принудни рад у Немачку те је за њих боље да остану у својој отаџбини и да
прихвате окупацију и исправне (љотићевске) погледе на живот387 За Љотића једна оваква
институтција могла би једино служити српском народу
Идеју о формирању логора предложио је Недићу и Немцима који се сложили те је за
логор одређена Смедеревска Паланка која је имала погодну зграду за ову установу саграђену
1940 године Уредбом је одређено да Велибор Јонић тадашњи министар просвете и бивши
члан Збора буде главни организатор ове институције По истој уредби у bdquoЗаводldquo могу се
упућивати младићи и девојке који имају између 15 и 25 година а време преваспитавања
одређено је на 6 до 24 месеца 388 За управника завода постављен је Милован Поповић а у раду
Завода била је врло активна и његова жена Драгојла389
Предавања у овом логору држали су најчешће Љотић и Јонић Љотић је као што је то
и уопштено био случај питомцима тј затвореницима држао политичке говоре и његове
анализе опште и политичке ситуације bdquoВаспитачиldquo су обично практиковали да после
одржаних предавања задају омладинцима писмене задатке где се тражило мишљење
омладинаца о ономе о чему су слушали 390 Доста питомаца вероватно због страха од
кажњавања писали су панегирике о Љотићу391 а на које се позивају љотићевци након рата
386 Стефановић Збор Димитрија Љотића 197 387 Kostić Za istoriju naših dana 94 388 Стефановић Збор Димитрија Љотића 198 389 Kostić Za istoriju naših dana 94 390 Стефановић Збор Димитрија Љотића 200 391 Примере похвалних састава даје Костић у свом послератном виђењу Љотића и његових дела Он у свом раду
наводи 7 оваквих примера Види Kostić Za istoriju naših dana 96 ndash 99
110
како би доказали исправност ове установе Међутим било је и много оних који нису желели да
хвале људе који су их држали у заточеништву те су писали јаке текстове уперене против
Љотића и Збора након чега би обично били кажњавани од стране bdquoваспитачаldquo Ипак на неке
питомце су Љотићеви говори као и bdquoпреваспитавањеldquo утицали па тако постоје примери оних
питомаца који су пуштени и који су се након тога придруживали Љотићевим добровољцима
или некој другој формацији у борби против партизана 3 октобра 1944 године овај логор је
укинут За две године његовог рада кроз ову установу која је свакако за неке била и
мучилиште прошло је 1270 момака и девојака392
Исте године када је отворен логор у Смедеревској Паланци дошло је и до преуређивања
Љотићевих добровољачких јединица на захтев Милана Недића Љотић је ову идеју прихватио
а све због боље борбе против комуниста којих је било све више Постојећих дванаест
добровољачких одреда је преформирано у пет батаљона и од њих је створен Српски
добровољачки корпус који је бројао нешто око 3200 добровољаца Комаданти батаљона су
већином били љотићевци а за комаданта корпуса постављен је Коста Мушицки кога су Немци
сматрали поузданим човеком Заклетва коју су добровољци полагали ступањем у службу СДК
садржала је делове о борби против комуниста који bdquoометају миран живот народаldquo као и део
о поштовању и сарадњи са окупатором bdquoНемачке војнике који се боре против истог
непријатеља поштоваћу и стајаћу им на услузиldquo393
У овом периоду почиње и да се смањује активност Збора као покрета а људи сада
почињу да изједначавају сам Збор са СДК Љотићева обраћања члановима Збора такође су
сведена на минимум и његови говори сада су већином посвећени добровољцима394 Међутим
чланови СДК имали су поделу у својим редовима на збораше и незбораше Љотић је увидео
овај проблем и у писмима добровољцима знао је да се осврне и на ову тему bdquoПриметио сам
да се збораши као неко окорело друштво секташко друже међу собом а остале другове
држе изван тога свог круга Имајте међу собом ви збораши заједницу мисли и љубави али из
те љубави не затварајте се другим својим друговима незборашимаldquo395 Љотићеве посете
добровољцима биле су редовне те је сваког четвртка послеподне одржавао предавања у штабу
корпуса јединицама које су се враћале са терена396 Љотић је тако свој рад на политичком
392 Стефановић Збор Димитрија Љотића 197 ndash 211 393 Стефановић Збор Димитрија Љотића 224 394 Kurzydlowski Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement 258 ndash 259 395 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 474 396 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 467
111
плану свео на своје написе у пропагандим гласилима као и на говоре које је држао
припадницима СДК Његова политика све више се сводила на неколико ствари борбу против
комуниста Јевреја и масона хваљење немачких власти и осуђивање сопственог народа за
судбину која их је задесила након 6 априла 1941 године397
397 Неки од новинских чланака о овој теми Димитрије Љотић bdquoПобуњеним осуђеницима о Божићуldquo Српски
народ 1 јануар 1943 Димитрије Љотић bdquoОдговорност за 27 мартldquo Српски народ 27 март 1943 Аноним bdquoНад
светлим гробовимаldquo Српски народ 7 август 1943 Аноним bdquoНационално васпитање омладинеldquo Српски народ
30 август 1943 Димитрије Љотић bdquoКо ће као Богldquo Српски народ 18 септембар 1943 Димитрије Љотић bdquoУлога
Јевреја у данашњем ратуldquo Српски народ 12 фебруар 1944
112
ФРОНТ ПРОТИВ КОМУНИСТА
1943 година била је преломна за Други светски рат како на просторима бивше
краљевине Југославије тако и на фронтовима у Европи Немачка је полако почела да губи
битке а осим тога у овој години капитулирала је и Италија У Југославији 1943 долази до
великих битака попут битке на Сутјесци или битке на Неретви у којој су борци
Народноослободилачке војске Југославије показале своју снагу 398 Овај период Љотић је
посветио свом пропагандном раду писањем текстова против комуниста у пронемачким
гласилима као и обиласку својих добровољаца Поред тога у овом периоду Љотић заједно са
Недићем ради на ближој комуникацији са покретом Драже Михаиловића те се њихови
контакти интезивирају на зиму 1942 и пролеће 1943 године399
Љотић је и пре овог периода саветовао члановима СДК да никако не улазе у борбе са
Михаиловићевим четницима и да где год је то могуће са њима остварују братске односе400
Тако је сарадња између Љотића Недића и Михаиловића постала готова ствар средином 1944
године Након битке на Неретви Михаиловићев покрет показао је сву своју спремност за борбу
против комуниста401 Љотић Недић и Михаиловић су се обавезали на борбу против bdquoцрвене
претњеldquo заједно и у целој Србији Љотићу је било јасно да је Немачка близу пораза али је
сматрао да је и таква Немачка боља него власт bdquoсовјетаldquo Недић и он заједно су преговарали
са људима из Михаиловићевог покрета у пролеће 1944 године Тачније у периоду од 17 до
19 маја 1944 Љотић је преговарао са генералом Трифуновићем а договорена је заједничка
борба против комуниста обустављање напада Михаиловићевих четника на Недићеве
сараднике као и финансијска помоћ Недића Михаиловићу Поред тога у споразуму је стојао и
део о заједничком антикомунистичком фронту bdquoу српству изван Србијеldquo402 Иако је до личног
састанка између Љотића и Михаиловића у више наврата требало доћи до краја рата није се
одржао нити један састанак на коме су њих двојица заједно учествовала Могућ разлог томе је
Љотићева отворена сарадња са немачким властима што би ако би до састанка дошло
вероватно правило проблем Михаловићу међу неким његовим људима403
Ипак сарадња између Љотића Недића и Михаиловића није била плодоносна Борци
НОВЈ доказали су да су сила које се bdquoудружени националистички фронтldquo неће тако лако
решити Код Ужица 9 септембра 1944 године дошло је до борбе између партизана и
Михаиловићевих четника у којој је Михаиловић натеран на повлачење према Ваљеву Након
398 За више информација о борбама у Југославији 1943 види Petranović Istorija Jugoslavije II 239 ndash 279 399 Kostić Za istoriju naših dana 106 400 Парежанин Други светски рат и Димитрије В Љотић 470 401 Petranović Istorija Jugoslavije II 243 ndash 250 402 Kostić Za istoriju naših dana 151 ndash 152 403 Стефановић Збор Димитрија Љотића 286
113
тога долази и до сукоба код Ваљева и војници Драже Михаиловића нашли су се окружени
снагама НОВЈ а у току борби Михаиловић је радио-везом тражио помоћ Љотићевог СДК коју
је Мушицки и послао и на тај начин избавио Михаиловића из обруча партизанске војске404
Пар дана након Михаиловићевог пораза 15 септембра осећало се да је Немачка
окупација пред колапсом Љотић је писао својим добровољцима да наставе борбу против
bdquoбезбожникаldquo и да се не распитују много каква је ситуација у свету већ да му верују да ће
комунизам бити побеђен Он је молио и краља Петра II да пресатане да сарађује са Титом и
комунистима 405 али његове молбе нису имале никаквог утицаја Заиста СДК је у овом
периоду учествовао у борбама против партизана у јужној и источној Србији у заједничким
акцијама са немачким и бугарским снагама406 Иако је писао својим добровољцима да не
одустају од борбе на седници СДК 27 септембра 1944 одлучено је да се добровољци а са
њима и Љотић повуку у Словенију Љотићу је ситуација у том тренутку била сасвим јасна
иако су се неки његови сарадници заваравали да ће савезничке америчке трупе ускоро
извршити искрцавање на подручју Југославије Доказало се да Љотић није поверовао у ове
вести које је он схватао као пропаганду говорећи сарадницима да је то измишљотина bdquoОво
је нетачно Англоамериканци се неће искрцати у Југославији али ће нам зато из Румуније доћи
совјетске трупеldquo407 Словенија је по Љотићу зато била најбоље решење налазила се најближе
савезничким408 војницима за које је сматрао да су такође антикомунистички расположени
најдаље од Црвене армије и НОВЈ а поред тога Словенија је део Југославије државе које се
Љотић и сада није до краја одрекао што би значило да он и добровољци нису побегли из
државе већ су само променили локацију те би на овој локацији након преорганизације
наставили своју борбу
Трећег октобра одржана је и последња седница Недићеве владе Недић је био свестан
будућих догађаја bdquoСовјетска армија улази у Србију а за њима и комунисти који ће узети
власт Ми се морамо уклонити Ја са члановима владе одлазим у Аустрију Добровољачки
корпус је донео одлуку да иде у Словенијуldquo409 Након седнице почеле су припреме за бег
Недићевих власти у што бржем року
Осмог октобра Љотић заједно са неким припадницима СДК почео је своје повлачење
из Београда Немачка је ценила Љотићеве добровољце па је одлучено да се 4000 припадника
404 Димитријевић Војска Недићеве Србије 671 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 287 ndash 288 405 Димитрије Љотић bdquoПисмо Краљуldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 183 ndash 193 406 Димитријевић Војска Недићеве Србије 638 407 Kostić Za istoriju naših dana 172 408 Иако је ратовао за рачун Немачке Димитрије Љотић почео је у овом периоду да снаге антиифашистичких
држава назива савезницима За савезнике је сматрао и Црвену армију али се бојао да ће приликом уласка Црвене
армије у Србију за њима ући и партизани који неће имати много разумевање за Љотића и његове снаге а које
Црвена армија сматрајући Тита за свог човека неће спречавати у одмаздама 409 Стефановић Збор Димитрија Љотића 294
114
СДК транспортује возом за Словенију410 Битка за Београд почела је пет дана након повлачења
Љотића и његових добровољаца Немци сами нису успели да одбране Београд па је тако град
ослобођен од стране партизана 20 октобра 1944411
410 Стефановић Збор Димитрија Љотића 301 411 Petranović Istorija Jugoslavije II 335
115
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ
Љотић заједно са већином својих добровољаца повлачио се преко Срема у Словенију
све време водећи битке против јединица НОВЈ Како би дошли до територије Словеније СДК
и он морали су проћи кроз територију НДХ Иако обојица у служби окупаторских власти
Љотић и Павелић нису били у добрим односима штавише између њих постојала је мржња
развијена још у предратном периоду а Љотићеве људе по Загребу и тада су чекале батине и
атентати од присталица Павелићевих усташа Прелазак преко територије НДХ био је ипак
омогућен иако се Павелић жалио немачким властима због овога412
Почетком новембра Љотић је заједно са доста чланова СДК стигао у Словенију Одмах
се почело са организацијом рада те су у Илирској Бистрици месту где је смештена команда
СДК основане две школе политичка и за обуку официра Комадант школе за обуку официра
био је сам Љотић Осим овога Љотић је организовао и Обавештајну службу СДК и покрета
Збор а за шефа поставио је свог брата Јакова Љотића413
Иако се главнина СДК повлачила заједно са Љотићем и Мушицким у Словенију још
није стигао Пети пук Милорада Мојића бившег генералног секретара Збора Овај пук кренуо
је своје повлачење из нишке области Повлачење су пратиле тешке борбе против партизана
али је Пети пук некако успео да се из тих борби извуче након чега је возом успео да дође до
Загреба 6 децембра 1944 У Загребу је Мојић своје људе упозорио да по налогу усташа не
смеју да напуштају станицу те да до сутра остану ту када ће наставити свој пут за Словенију
Међутим група усташа предвођена озлоглашеним Максом Лубурићем изјутра 7 децембра
одвела је пар десетина припадника СДК у непознатом правцу У овој групи налазио се и
Милорад Мојић као и 39 других људи Све њих Лубурић и усташе су стрељали а међу 40
стрељаних налазиле су се и четири жене највероватније припадниице Белих орлова ndash
болничарке 414 Иако се у литератури често наводи погрешан број од 39 стрељаних (због једног
нејасно написаног имена које се на крају испоставило да је женско те да је уместо три
стрељано четири жене) са сигурношћу можемо рећи да је било 40 стрељаних Љотићевих
добровољаца Овај број као и структура стрељаних никако не изгледа као случајност
Четрдесет особа међу којима и комадант пука и четири жене можда су биле цена коју су
добровољци морали да плате за прелазак преко територије НДХ Занимљиво је и то да су
Немци пристиигли у помоћ Љотићевим људима тек након стрељања те да је њихов
412 Стефановић Збор Димитрија Љотића 304 413 Kostić Za istoriju naših dana 151 ndash 152 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 303 ndash 304 414 Kostić Za istoriju naših dana 186 ndash 187 и Стефановић Збор Димитрија Љотића 305 ndash 306
116
представник предао списак са именима стрељаних Љотићу После овога љотићевци нису
имали проблема са усташама и Лубурићем иако су у Словенију кренули тек сутрадан
Љотић је за ово време био у Бечу где је заједно са Недићем и Аћимовићем преговарао
око успостављања нове владе За време састанка са представницима немачких власти Љотић
је чуо вести о догађајима у Загребу а сазнање о стрељању његових људи страховито га је
погодило Он је одмах тражио да се дозволи пренос стрељаних у Словенију ради сахране али
су ово власти НДХ одбиле 24 децембра након повратка у Словенију одржан је помен за
погинуле добровољце415 У свом говору Љотић је рекао bdquoКроз шапат наших срца и тиху
посмртну песму наших душа одајемо последњу пошту побијеним друговима Не можемо их
заборавити јер су део нашег бића и ко зна можда и претеча наше судбине Ми видимо да се
из наших жртава рађа нешто велико и светло Већ видимо праскозорје велике и срећне
отаџбине Њој су они служили и за њу палиldquo416
Без обзира што је у том тренутку свима било јасно да су дани нацистичких власти
одбројани Димитрије Љотић и даље је радио на повезивању свих антикомунистичких
елемената који би ступили у борбу против Тита и партизана Због ове борбе 1 децембра у
Словенију на Љотићев позив стижу и четници које је предводио Момчило Ђујић Осим
Ђујићевих четника у Словенију пристиже и све више припадника Недићеве војске те Љотић
почиње слепо да верује у победу над комунистима Љотић је наглашавао да је за време Првог
светског рата bdquoослобођење Отаџбине почело од Солуна а овога пута ако Бог да почеће се од
Триглаваldquo417
Односи са четницима су били срдачни заједно се славило туговало и преговарало
Говорило се о новом устројству државе а било је и преговора око успостављања Независне
федеративне јединице Словеније Краљевине Југославије која не би признавала Тита већ краља
Петра II о чему је било речи и са Михаиловићем са којим је Љотић успоставио радио везу418
Осим што је био заузет организиовњем државе и јединица за борбу против Тита Љотић
је помно пратио дешавања у Београду Ово се може видети и из његовог отвореног писма
Јосипу Брозу у коме очигледно повређеног ега правда себе и своје понашање за време
окупације419 Љотић је говоре против Тита држао и добровољцима које је обилазио скоро
свакодневно спремајући их за обрачун са bdquoцрвеном претњомldquo
У Словенију априла 1945 године стиже и владика Николај Велимировић који је а о
чему смо већ и говорили још пре рата имао одличне односе са Љотићем Колико су добри
415 Kostić Za istoriju naših dana 187 416 Димитрије Љотић bdquoЗагребачке жртвеldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 208 417 Стефановић Збор Димитрија Љотића 308 418 Стефановић Збор Димитрија Љотића 314 ndash 319 419 Димитрије Љотић bdquoМали одговор Титуldquo у Суботић Димитрије В Љотић ndash Сабрана дела Књига 10 221
117
односи били између Владике и Љотића говори и песма коју је Николај Велимировић посветио
Љотићу
Димитрије мудри добровољче
и Божји дивни угодниче
Што молитвом небеса отвараш
Од светаца савезнике ствараш
и злотворе духом покораваш420
Пријатељство са Николајем Велимировићем биће кобно по Димитрија Љотића Наиме
Велимировић је по плану који је имао са Љотићем требао да оде за Швајцарску одакле би
заједно са Патријархом отпутовао у САД да се залаже за Љотића и добровољце код америчких
власти и код Срба у расејању Међутим пре његовог поласка договорен је састанак њега и
Љотића Љотић је иако заузет обиласком јединица за борбу против комуниста на позив
Велимировића одмах одлучио да га посети у Горици где се Велимирвић тада налазио
Аутомобил је возио Ратко Живадиновић Љотићев сарадник а осим њих у ауту су се налазили
и Светолик Лазаревић Луња и Јован Сарчевић Несрећна околност била је ноћ и кратковидост
возача Живадиновића који иако је имао наочаре није видео знак на коме је стајало да је мост
код Ајдовшчине срушен Возило у којем су се налазили поменути путници пуном брзином
кретао се ка порушеном мосту и без кочења уследио је пад са моста Од силине удара на лицу
места погинуо је Димитрије Љотић а остали путнци били су тешко повређени Овај догађај се
одиграо 23 априла 1945 у касним вечерњим сатима421
Тело Димитрија Љотића пренето је у градић имена Свети Петар Истог дана у Свети
Петар дошли су и Патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић Патријарх и
владика одржали су опело након чега је владика Николај Велимировић одржао подужи говор
о Љотићу
bdquoДа је одсечена само једна грана стабло не би много осетило али стабло је
одсечено до корена и нама је нанесен велики бол Ај Боже То је твоја воља и ми јој се
морамо покоравати Када се један камен баци у воду он прави концетричне кругове
који се шире Тако и смрт Димитрија Љотића иде тугом његовој породици његовој
мајци Љубици тамо далеко у Смедереву његовој супрузи Ивки његовом брату Јаши
његовим синовима и његовој кћери Други круг иде кругу добровољаца његовим
420 Kostić Za istoriju naših dana 244 421 Стефановић Збор Димитрија Љотића 327
118
сапутницима и једномишљеницима у миру и рату у добру и у злу у радости и у
жалости Трећи круг иде са дичним четницима к оном коме је већ четири године земља
простирач а небо покривач И сад долази и четврти круг који обавија цео свет јер
Љотић није био само наш он је припадао човечанству Европи светуldquo422
Николај Велимировић још дуго је говорио о заслугама Димитирја Љотића говорио је о
његовом чојству јунаштву хришћанству Поред тога ставио је Љотића у ред великих Срба
споменувши поред Љотића још само Илију Гарашанина Јована Ристића и Николу Пашића
Велимировић је рекао и да је Љотић носио bdquoтешки крст у рату и у мируldquo избегавајући притом
да помене његову сарадњу са окупаторима Николај Велимировић завршио је свој говор
речима
bdquoНије мртав Димитрије Љотић Он сада припада читавом Српству Он сада
припада небеској Србији А мртви су јачи него живи Он је сада јачи него када је био
жив и спутан Он сада још више ради и поседује још више снаге Он тек сада ради
Хвала муldquo423
Димитрије Љотић патриота политичар и колаборациониста сахрањен је дан након
овог говора 25 априла 1945 године Сахрани су присуствовали и људи Драже Михаиловића
који су у његово име положили венац на његов гроб424
422 Kostić Za istoriju naših dana 250 423 Isto 256 424 Isto 258
119
ЗАКЉУЧАК
Овај рад имао је троструки циљ Први циљ био је објективан хронолошки приказ
живота и рада Димитрија Љотића Други циљ био је проналажење одговора на питање Која је
то преломна тачка која од патриоте прави непријатеља сопстевног народа Трећи циљ је
проналажење одговора на питање постављено у Политикином забавнику скоро 75 година
после смрти Димитрија Љотића а чији је одговор тада изазвао тако јаке реакције данима па
чак и месецима након објављивања тог текста Питање Ко су били Љотићевци ипак смо мало
преформулисали те је заправо питање које постављамо Ко је био Димитрије Љотић
Први циљ је надамо се постигнут Иако човек не може побећи од свог политичког
мишљења приликом формирања става о некој политичкој личности аутор овог рада трудио се
да стави по страни утицај претходног мишљења које поседује о политици Збора и његовог
вође У овом раду дат је приказ читавог живота и рада Димитрија Љотића од његовог
најранијег детињства па све до његове смрти Период у којем је живео и радио Димитрије
Љотић препун је догађаја Два светска рата и међуратни период обележили су живот овог
човека Први светски рат утицао је на његово формирање а на наставак формирања личности
Димитрија Љотића свакако је утицао међуратни период у којем је он и провео највећи део
својих срећних и несрећних дана
Одговор на други циљ покушали смо да пронађемо након анализирања дешавања
догађаја који су битно утицали на живот Димитрија Љотића У те догађаје свакако спада његов
ратни период али несумњиво спадају и догађаји попут атентата на краља Александра
Карађорђевића Техничке уније или честих физичких напада на њега након оснивања
политичке партије за коју се залагао Тренутак када патриота постаје издајник можда нисмо
тачно одредили и можда би било неопходно још проучавања ове теме која је свакако
интердисциплинарна
Трећи циљ био је да се да одговор на питање Ко је Димитрије Љотић То није
једноставно и лако Свакако Димитрије Љотић био је у првом делу свог живота велики
патриота који се није либио да од својих речи пређе на дела У ратовима од 1912 до 1918
године показао је да је спреман да ако треба погине за своје другове и своју отаџбину Један
је од бесмртних 1300 каплара и носилац Златне медаље за храброст за заслуге у рату 1916
године У овим младалачким годинама показао је и своју склоност ка bdquoвојничкојldquo дисциплини
која га је пратила до краја живота У другом делу живота Димитрије Љотић на брзину се нашао
у политичким водама Униформу је заменио цивилним оделом а његове речи почињу да буду
јаче од његових дела У овом периоду Димитрије Љотић постаје све већи поклоник
ултрадесничарских идеја иако је у младости био лево оријентисан Овај период обележиће и
његово непријатељство са многим политичарима који иако га нису волели су га поштовали
120
У трећем делу живота Димитрије Љотић само је сенка оног младића који је као добровољац
ратовао Његове речи сада су за велики део народа само лажи Он за многе више није bdquoМитаldquo
већ Љотић српски Хитлер сарадник окупатора На крају одговор на питање може бити
Димитрије Љотић је патриота политичар и колаборациониста Човек који је за четири
године срушио све оно што је градио претходних педесет година Који је можда из најбоље
намере одустао од борбе и предао се непријатељу Међутим и поред тога што су све ове тешке
речи тачне не можемо заборавити на период који је претходио његовим квислиншким данима
и у њима морамо тражити одговор на питање Како патриота постаје издајник
121
ПРИЛОЗИ
Прилог 1
Димитрије Љотић (1891 - 1945)
httpsuploadwikimediaorgwikipediacommonsee7Ministar_Dimitrije_LjotiC487png
122
Прилог 2 (ЈНП Збор)
Војска смене ndash Химна покрета ЈНП ЗБор
Војска смене нову земљу носи
Силна ко потопа вал
Жртвом борбом она се поноси
Вером у свој идеал
Напред другови напред другови
Наше време стиже
Напред другови напред другови
Победи све ближе
Војска смене јуначки се бори
Добила је заповест
Душманина она се не боји
Јер је у ње чврста свест
Напред другови напред другови
Наше време стиже
Напред другови напред другови
Победи све ближе
Амблем покрета ЈНП Збор
httpswwwwikiwandcomshZBOR
123
Прилог 3 (Сукоби 1936 године ndash Убиство Жарка Мариновића)
Политика 5 април 1936 httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19360405pageIndex=00009
Убица ndash Слободан Недељковић httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19360405pageIndex
=00010
Жарко Мариновић (1911 - 1936) httpsshwikipediaorgwikiC5BDarko_MarinoviC487
124
Прилог 4 (Техничка унија)
Политика 15 фебруар 1937 httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19370215pageIndex=00007
Милан Данић ndash карикатура
Време 20 фебруар 1937
httpistorijskenovineunilibrsviewindexhtmlpanelpp|issueUB
_00043_19370220|page8
Милан Данић (Дијамантштајн) Политика 17 фебруар 1937
httpsdigitalnanbrswbNBSnovinepolitika19370217pageIndex=00005
125
БИБЛИОГРАФИЈА
Штампа
Балкански рат (1913)
Београдске новине (1916 - 1918)
Београдске општинске новине (1930 - 1941)
Борба (1941 - 1942)
Бранич (1925 - 1941)
Вести (1941)
Врбаске новине (1937)
Време (1924 - 1941)
Коло (1942 - 1944)
Отаџбина (1934 - 1937)
Политика (1919 - 1941)
Правда (1919 - 1941)
Службени војни лист (1912 - 1941)
Српски народ (1943 - 1944)
Литература и извори
1 Arent Hana Izvori totalitarizma Beograd Feministička izdavačka kuća 1998
2 Bakić Jovo Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941
sociološko-istorijska studija Zrenjanin Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin 2004
3 Bešlin Branko Vesnik tragedije nemačka štampa u Vojvodini (1933-1941) Novi Sad
Platoneum 2001
4 Boban Ljubo Maček i politika Hrvatske seljačke stranke 1928-1941 iz povijesti hrvatskog
pitanja Knj 2 Zagreb Liber 1974
5 Božić Ivan Ćirković Sima Ekmečić Milorad i Dedijer Vladimir Istorija Jugoslavije
Beograd Prosveta 1973
6 Бонџић Драгомир и Раде Ристановић Београдски студенти и политичке организације
1935 ndash 1941 Зборник радова Филозофског факултета у Приштини бр 2 (2020) 187 -
214 DOI 105937ZRFFP50-26889
7 Brajović Petar Jugoslavija u Drugom svetskom ratu Beograd Veljko Vlahović 1986
126
8 Васиљевић Милосав Криза демократије и будући облик владавине Смедерево
Маринковић 1938
9 Вулетић Бојка bdquoЉотић Љубицаldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур
Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 693-694
10 Гавриловић Дарко Мит о непријатељу антисемитизам Димитрија Љотића Београд
Службени гласник 2018
11 Грегорић Данило Самоубиство Југославије последњи чин југословенске трагедије
Београд Југоисток 1942
12 Davis Peter and Derek Lynch The Routledge Companion to Fascism and the Far Right 1st
Edition New York Routledge 2002
13 Dević Nemanja Smederevski okrug u proleće 1941 Istorija XX veka 1 (2011) 127 - 139
14 Димитријевић Бојан Војска Недићеве Србије оружане снаге Српске владе 1941-1945
Београд Службени гласник 2016
15 Димић Љубодраг и Мира Радојевић Србија у Великом рату 1914-1918 кратка
историја Београд Српска Књижевна Задруга 2014
16 Драговић Вук Српска штампа између два рата 1 Основа за библиографију српске
периодике 1915-1945 Београд САНУ 1956
17 Драгосављевић Василије З Идеолошки утицаји европског фашизма на југословенске
интегралистичке покрете радикалне деснице у међуратном периоду (1921-1941)
Докторска дисертација Београд Филозофски факултет 2017
18 Драгосављевић Василије Идеје југословенске радикалне деснице у листу Политички
гласник Српска политичка мисао бр 3 (1 новембар 2019) 367 ndash 390 doi
httpsdoiorg1022182spm653201916
19 Đurić Ljubodrag Sećanja na ljude i događaje Beograd Rad 1989
20 Ђурић Силвија Дневник победа Србија у балканским ратовима 1912-1913 Београд
ИРО Београд 1990
21 Ђурић Силвија и Видосав Стевановић Голгота и васкрс Србије 1914 ndash 1915 Београд
ИРО Београд 1990
22 Ђурић Силвија и Видосав Стевановић Голгота и васкрс Србије 1915 ndash 1918 Београд
ИРО Београд 1990
23 Ивановић Предраг Д Ко су Љотићевци Крагујевац Погледи 2014
24 Исић Момчило Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929 ndash 1941
Први део време шестојануарске диктатуре 1929 ndash 1934 Токови историје бр 2
(2013)11 ndash 51 doi httptokoviistorijersciruploaded2202013CLANAK20-20ISIC20MOMCILOpdf
25 Јовановић Драгољуб Људи људи Београд Филип Вишњић 2005
127
26 Јовановић Драгољуб Медаљони Књ 3 Београд Службени гласник 2008
27 Јовановић Стоимировић Милан Дневник 1936-1941 Нови Сад Матица српска 2000
28 Јонић Велибор Министар просвете говори Београд би 1941
29 Јонић Велибор Шта хоће Збор Петровград Гутенберг 1937
30 Карлајл Томас О херојима Ниш Талија издаваштво 2019
31 Ковић Милош bdquoЉотић Димитрије Митаldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур
Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 690-691
32 Korać Vitomir Povjest radničkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji Zagreb Radnička komora
za Hrvatsku i Slavoniju 1929
33 Kostić Boško Za istoriju naših dana Beograd Nova iskra 1949
34 Краков Станислав Ратни дневници 1912-1916 Нови Сад Прометеј 2019
35 Krleža Miroslav Moj obračun s njima Zagreb M Krleža 1932
36 Kulundžić Zvonimir Politika i korupcija u kraljevskoj Jugoslaviji Zagreb Stvarnost 1968
37 Kuljić Todor Fašizam sociološko-istorijska studija Beograd Nolit 1987
38 Kurzydlowski Christian Ideology and Politics of Dimitrije Ljotić and the ZBOR movement
Doctoral thesis Goldsmiths University of London 2017
39 Лазић Мирослав и Стефановић Марко Смедерево у Великом рату Смедерево Музеј
у Смедереву 2014
40 Lompar Rastko Afera bdquoTehnička unijaldquo i veze JNP Zbora sa nacističkom Nemačkom 1935-
1941 Istorija 20 veka 2 (2020) 85-102 httpsdoiorg1029362ist20veka20202lom85-
102
41 Љотић Димитрије В Димитрије Љотић у револуцији и рату Минхен Искра 1961
42 Ljotić Dimitrije V Drama savremenog čovečanstva Beograd Zbor 1940
43 Љотић Димитрије В Закони живота Београд Драслар Партнер 2015
44 Ljotić Dimitrije V Zakoni života Minhen Iskra 1963
45 Љотић Димитрије В Идеали савремене омладине
46 Љотић Димитрије В Из мога живота Минхен Логос 1952
47 Љотић Димитрије В Како настају револуције Петровград Штампарија Попмијатов
Бранислава 1938
48 Љотић Димитрије В Љотићева писма кнезу Павлу Београд Народни покрет Збор
1941
49 Ljotić Dimitrije V Naš put Split Vihor 1938
128
50 Љотић Димитрије В Од Мојковца до Кајмакчалана Цетиње Издање Соколске жупе
1936
51 Ljotić Dimitrije V Poruka fašističkom šegrtu Drugo popravljeno izdanje
52 Љотић Димитрије В Прича о шећеру илити Горка истина Београд 1939
53 Љотић Димитрије В Савремене политичке социјалне основе Југославије Београд
Привредни Преглед 1936
54 Љотић Димитрије В Светло истине Београд Драслар Партнер 2015
55 Maksić Vukašin Ideologija Ljotićevog Zbora i njeni savremeni pojavni oblici Beograd
Kreativna radionica Balkan 2019
56 Миленковић Тома Др Живко Јовановић Личност у сенци КПЈ Београд Завод за
уџбенике 1996
57 Milosavljević Olivera Potisnuta istina kolaboracija u Srbiji 1941-1944 Beograd Helsinški
odbor za ljudska prava u Srbiji 2006
58 Милосављевић Оливера Савременици фашизма 1 Перцепција фашизма у београдској
јавности 1933-1941 Београд Хелсиншки одбор за људска права у Србији 2010
59 Milosavljević Olivera Savremenici fašizma 2 Jugoslavija u okruženju 1933-1941 Beograd
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 2010
60 Митровић Андреј Време нетрпељивих политичка историја великих држава Европе
1919-1939 Подгорица Цид 2004
61 Митровић Андреј Фашизам и нацизам Београд Удружење за друштвену историју
Чигоја штампа 2009
62 Митриновић Чедомир и Милош Брашнић Југословенске Народне скупштине и сабори
Београд Издање Народне скупштине Краљевине Југославије 1937
63 Nemačka obaveštajna služba II Beograd Uprava državne bezbednosti 1955
64 Nolte Ernest Fašizam u svojoj epohi francuska akcija italijanski fašizam nacional-
socijalizam Beograd Prosveta 1990
65 Њумен Џон Пол Југославија у сенци рата ратни вeтeрaни и стварање нове државе
1903-1945 Београд Службени гласник 2018
66 Odić Slavko i Komarica Slavko Noć i Magla Gestapo u Jugoslaviji Zagreb Centar za
informacije i publicitet 1977
67 Парежанин Ратко Други светски рат и Димитрије В Љотић Минхен Искра 1971
68 Payne Stanley G A History of Fascism 1914-1945 Madison The University of Wisconsin
Press 1995
129
69 Petranović Branko Istorija Jugoslavije 1918-1988 Knj 1 Kraljevina Jugoslavija 1914-
1941 Beograd Nolit 1988
70 Petranović Branko Istorija Jugoslavije 1918-1988 Knj 2 Narodnooslobodilački rat i
revolucija 1941-1945 Beograd Nolit 1988
71 Petranović Branko Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945) Knj 1 Beograd
Rad 1983
72 Petranović Branko Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945) Knj 2 Beograd
Rad 1983
73 Petranović Branko Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 ndash 1945 Beograd Vojnoizdavački
centar 1992
74 Петровић Душан и Бојка Вулетић bdquoЉотић Јаковldquo У Српски Биографски Речник Књ
5 Гл ур Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 693
75 Петровић Душан bdquoЉотић Владимир Дldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл
ур Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 689-690
76 Петровић Душан bdquoЉотић Ђорђеldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур
Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 692-693
77 Popov Nebojša Populizam Dimitrija Ljotića Filozofija i društvo 4 (1993) 75 ndash 108 doi
httpinstifdtbgacrswp-contentuploads199305popov-1993pdf
78 Попов Чедомир Од Версаја до Данцига Београд Службени лист 1995
79 Попов Чедомир Грађанска Европа (1770 ndash 1914) Основи европске историје XIX века
Београд Завод за уџбенике 2010
80 Радојевић Мира bdquoЉотић Димитријеldquo У Српски Биографски Речник Књ 5 Гл ур
Чедомир Попов Нови Сад Матица српска 2011 691-692
81 Радојевић Мира Биографије у српској историографији Токови историје бр 1 ndash 2 (2007)
191 ndash 2001 doi httptokoviistorijerslatuploaded200620420072012022007_1-2_10_Radojevicpdf
82 Stackelberg Roderick The Routledge Companion to Nazi Germany 1st Edition New York
Routledge 2007
83 Стефановић Младен Збор Димитрија Љотића 1934-1945 Београд Народна књига
1984
84 Стојановић Александар Д Идеје друштвено ndash политички пројекти и пракса Владе
Милана Недића (1941 ndash 1944) Докторска дисертација Београд Филозофски факултет
2014
85 Суботић Драган Димитрије В Љотић Сабрана дела Књига 1-12 Београд Задруга
2001
130
86 Суботић Драган Затомљена мисао о политичким идејама Димитрија Љотића
Београд Clio 1994
87 Суботић Драган Српска десница у 20 веку Књ 1 Оглед о политичкој филозофији
Димитрија В Љотића Београд Институт за политичке студије 2004
88 Тошић Малешевић Никола Димитрије Љотић ndash Портрет једног колаборационисте
Војно дело 69 (2019) 534 ndash 574 doi 105937vojdelo1705534M
89 Fogelquist Alan F Politics and Economic Policy in Yugoslavia 1918-1929 Los Angeles
Lulucom 2011
90 Čulinović Ferdo Jugoslavija između dva rata Zagreb Historijski institut Jugoslavenske
akademije u Zagrebu 1961
Интернет сајтови
httpsdigitalnanbrs
httpwwwunilibrs
httpznacinet
httpwwwnovo-videlocom
httpswwwacademiaedu
httpsscindeksceonrs
httpshrcaksrcehr
httpsissuucomnovo-videlo
httptokoviistorijers
httpsistorija20vekars
httpfifapracrszbornik_radova_filozofskog_fakulteta_u_pristini
httpwwwodbranamodgovrsodbrana-starivojni_casopisivojno_delohtml
httppolitikin-zabavnikrs
httpssrwikipediaorg
httpshrwikipediaorg
httpssrcobissnet
httpswwwmuzej-jugoslavijeorg
httpswwwyoutubecom
- САДРЖАЈ
- САЖЕТАК
- ABSTRACT
- СКРАЋЕНИЦЕ
- УВОД
- ПОРЕКЛО ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА
- ПАТРИОТА
-
- ДЕТИЊСТВО
- БАЛКАНСКИ РАТОВИ
- ПАРИЗ
- ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
- ВОЈНА СЛУЖБА НА ГРАНИЦИ
-
- ПОЛИТИЧАР
-
- ЖИВОТ НАКОН ДЕМОБИЛИЗАЦИЈЕ
- ПОЧЕТАК ПОЛИТИЧКЕ КАРИЈЕРЕ
- ШЕСТИ ЈАНУАР
- МИНИСТАР ПРАВДЕ
- ЗАДРУГЕ
- ПОЛИТИКА НАКОН ОСТАВКЕ И ДОГАЂАЈИ НАКОН АТЕНТАТА НА КРАЉА АЛЕКСАНДРА
- ИЗБОРИ 5 МАЈА 1935
- НАКОН ПЕТОМАЈСКИХ ИЗБОРА
- СУКОБИ 1936
- ТЕХНИЧКА УНИЈА
- НАКОН АФЕРЕ
- РАСЦЕП ЗБОРА
- ДОГАЂАЈИ 1938 ГОДИНЕ И ДЕЦЕМБАРСКИ ИЗБОРИ
- ГОДИНЕ ОДЛУКЕ ndash ПРЕДВЕЧЕРЈЕ РАТА
- МАРТОВСКИ ПУЧ И АПРИЛСКИ РАТ
-
- КОЛАБОРАЦИОНИСТА
-
- ПРВИ ДАНИ НАКОН РАТА
- ОСТАВКЕ КОМЕСАРА
- У СЛУЖБИ НЕДИЋЕВЕ ВЛАСТИ
- ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ И ФОРМИРАЊЕ СДК
- ФРОНТ ПРОТИВ КОМУНИСТА
- ПОСЛЕДЊИ ДАНИ
-
- ЗАКЉУЧАК
- ПРИЛОЗИ
- БИБЛИОГРАФИЈА
-
- Штампа
- Литература и извори
- Интернет сајтови
-