7/18/2019 Ванредне Ситуације Испит 87 Питања Zavrseno http://slidepdf.com/reader/full/-87-zavrseno 1/21 VANREDNE SITUACIJE,KOLOKVIJUM + ISPIT (83-87 pitanje fali) 1.У Речнику правних термина за појам безбедности везују се појмови и изрази: агент службе безбедности, државна безбедност, међународна безбедност и сл., док се под појмом заштита везује заштита која се односи на појединца. У Рчнику правних термина се конкретизује појам заштите и стоји: цивилна заштита, здравствена заштита, заштита од изичких недостатака ствари, заштита околине и сл. !туда се код нас чеш"е користио и одома"ио појам заштите уместо појма безбедности .У савременим условима појам !"з!"#$о%&и се схвата, као непостоја#е војних, политичких, економских и еколошких прет#и, односно као ста#е зашти"ености витално важних интереса у ци$у задово$ава#а потреба и обезбеђива#а могу"ности прогресивног развоја личности, државе и друштва.%оже да се говори о различитим типовима безбедности: војној, економској, политичкој, социјалној, техничкој, еколошкој. '.&ојам ()#%*" !"з!"#$о%&исе први пут јав$а у међународним оквирима у 'звештају о $удском развоју уједи#ених нација ())*. године где се наводи да +идеја $удске безбедности, иако једноставна, по својој природи "е револуционисати друштво (. века+. -удска безбедност се разликује од националне безбедности по томе што за реерентни објекат узима $уде и заједнице, а не државу. +-удска безбедност се односи на уважава#е потреба $уди за буду"нош"у, тик уз потребе држава, и она минимизује ризике, прихвата превентивне мере за сузбија#е $удске угрожености и предузима мере опоравка тамо где превентивне мере нису успеле+. ."з!"#$о%&,за-&и&а, опа%$о%&, -&"&$о%& &од појмом %и)р$о%&/за-&и&а0 стоји: ста#е, особина онога који је сигуран, онога што је сигурно у коме некоме или нечему не прети опасност, безбедност /акло#ен од непријатности, тешко"а и опасности, чува#е, узима#е у одбрану, одбрана &од појмом !"з!"#$о%&подразумева ста#е како "емо да реализујемо одређене активности и задатке, а под заштитом које методе и поступке да спроведемо да то реализујемо. 0а становишта безбедности у стручној литератури, опа%$о%& се деинише као ста#е система у коме присуство извора емисије, енергије супстанци или прекомерна психоизичка и инормациона оптере"е#а, могу да доведу до угрожава#а здрав$а $уди, материјалних и природних добара.
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
1. У Речнику правних термина за појам безбедности везују се
појмови и изрази: агент службе безбедности, државнабезбедност, међународна безбедност и сл., док се под појмомзаштита везује заштита која се односи на појединца. У Рчникуправних термина се конкретизује појам заштите и стоји: цивилназаштита, здравствена заштита, заштита од изичких недостатакаствари, заштита околине и сл. !туда се код нас чеш"е користио иодома"ио појам заштите уместо појма безбедности
. У савременим условима појам !"з!"#$о%&и се схвата, каонепостоја#е војних, политичких, економских и еколошких прет#и,
односно као ста#е зашти"ености витално важних интереса у ци$узадово$ава#а потреба и обезбеђива#а могу"ности прогресивногразвоја личности, државе и друштва. %оже да се говори оразличитим типовима безбедности: војној, економској, политичкој,социјалној, техничкој, еколошкој.
'. &ојам ()#%*" !"з!"#$о%&и се први пут јав$а умеђународним оквирима у 'звештају о $удском развоју уједи#енихнација ())*. године где се наводи да +идеја $удске безбедности,иако једноставна, по својој природи "е револуционисати друштво (.
века+. -удска безбедност се разликује од националне безбедностипо томе што за реерентни објекат узима $уде и заједнице, а недржаву. +-удска безбедност се односи на уважава#е потреба $удиза буду"нош"у, тик уз потребе држава, и она минимизује ризике,прихвата превентивне мере за сузбија#е $удске угрожености ипредузима мере опоравка тамо где превентивне мере нису успеле+.
. "з!"#$о%&,за-&и&а, опа%$о%&, -&"&$о%&
&од појмом %и)р$о%&/за-&и&а0 стоји: ста#е, особина онога који јесигуран, онога што је сигурно у коме некоме или нечему не прети
опасност, безбедност /акло#ен од непријатности, тешко"а иопасности, чува#е, узима#е у одбрану, одбрана
&од појмом !"з!"#$о%& подразумева ста#е како "емо дареализујемо одређене активности и задатке, а под заштитом којеметоде и поступке да спроведемо да то реализујемо.
0а становишта безбедности у стручној литератури, опа%$о%& седеинише као ста#е система у коме присуство извора емисије,енергије супстанци или прекомерна психоизичка и инормационаоптере"е#а, могу да доведу до угрожава#а здрав$а $уди,
&од појмом -&"&а подразумева се губитак, повреда имовине, тзв.имовинска или материјална штета, или повреда неког личног добра1части, угледа2 или трп$е#е изичког или душевног бола тзв.неимовинска или морална штета.
3од нас се не прави рази*а на адекватан начин између ова двапојма: опасност и штетност , ве" се под појмом опа%$о%&подразумевају изненадна изичка, механичка делова#а која доводедо повреда, обо$е#а, а под појмом -&"&$о%&и утицаји и делова#акоја континуирано делују на човека и могу да доведу до обо$е#а
2. &од појмом о*ои$а, подразумева се крај предео који се налазиоко неког места друштво у којем неко живи становништво којеживи у околини неког места, а под појмом %р"#и$а3 тачка пођеднакоуда$ена од крајева време пођеднако уда$ено од крајева чега
средиш#и део чега скуп природних услова у којим тече, развија сеживотна активност каквог организма социјално животне околности иуслови у којим протиче живот човека. &роистиче да се околина вишеодноси на крај, предео, а средина на услове у којима се одвија животшто се односи и на радну средину као скуп услова у којима тече иразвија се животна активност.
4. 5а$р"#$" %и&)а6иј" представ$ају ванредно и пореме"еноста#е друштва изазвано догађајима великих размера, којима се
паралише ункциониса#е друштвеног система зем$е, или каднастану природне и техничко4технолошке катастрое великог обимакоје угрожавају живот становништва и #ихову имовину иматеријална добра. оне имају заједничку последицу: огромне $удскежртве и материјална разара#а, па стога и велику потенцијалнуопасност по друштво у целини.
7. 8ојам и *а%и9и*а6иј) ва$р"#$и: %и&)а6ија1генеричка подела2 на:
44!пасности проузроковане природним силама,
44!пасности у којима учествује човек али не са намером
44!пасности које човек намерно изазива и иницира
44Ратне опасности .
;. <а%и9и*а6ија $а о%$ов) опа%$о%&и3 !пасности којемогу у одређеним околностима да прерасту у ванредне ситуације саразличитим последицама, врло је тешко ормулисати:
која би обухватала све #ихове карактеристике и специичности
=. За разлику од термина 5678798;<=>5 или 5?@9798>5 />?@@B@>FGF >HB@>0, термин 5>A>B>C6D5 />ва$р"#$а %и&)а6ија>0 садржи још један корак или ступа# да$е, садржи реакцију. 5E78798;F75 или5несре"а5 такође представ$а изненадан, непредвиђен, озби$ан иопасан догађај. 5Gанредна ситуација5 садржи у себи исте те особине,али се она разликује по томе што позива или упу"ује на реакцију којамора да уследи истог тренутка када се догађај појави+.
1. <риза HIежак пореме"ај у економији, привреди 1нпр.немог"ност пласмана робе, пропада#е предузе"а и банака, сма#е#е
или прекид инвестиција, незапосленост и сл. Реч к риа користи се и уописва#у личне, односно приватне ситуације, али много чеш"е да сеопише ста#е са потенцијалним негативним консеквенцама у коме седруштво као целина или поједине организације налазе. У савременомдобу криза означава првенствено разликова#е, или способностразликова#а, избор, суд, одлуку, а такође и излаз, реше#еконликта, појаш#е#е.
11. ај"#$и*" *ара*&"ри%&и*" *риз"3
J3ао #ена значајна предност наводи се да се може применити на све
врсте пореме"аја 1еколошке прет#е, сломове инормационо4комуникционих система, економске кризе, конликте унутар држава,затворске побуне, регионалне ратове, експлозије, терористичкеакције и природне катастрое2. У литератури се најчеш"е као трикарактеристике заједничке за све кризе наводе:
1'. &ерцепција кризе пра"ена је високим степеном $"изв"%$о%&ио природи и потенцијалним последицама прет#е: шта се догађа икако се то десилоL 3о је следе"иL 3олико су ствари лошеL Mто јенајважније ова несигурност отежава трага#е за реше#има односно
одговором на пита#е: шта ми можемо да урадимоL Mта "е седогодити ако изаберемо ову опцијуL
1. и&$о%& /$"#о%&а&а* вр"м"$а0, појаве уколико неузрокују тренутне и акутне проблеме, не производе ни осе"ај, например кризе буду"ности пензијских ондова или последице
глобалног загрева#а не изазивају забринутост хитног реагова#а.
12. Уз ове често се додаје као четврта основна карактеристика
недово$ност, односно неадекватност р"%)р%а $"оп:о#$и: зао#овор $а *риз).
14. Nогађај који изазива губитак је ризиа$ #оаај и он јемогу"а последица ста#а ризика система.Резултат анализемеђузависности квалитета система и губитака одређује ризик као
ста#а у коме постоји вероватно"а појаве непреерентне променезахтеваног квалитета система. Iермин ризик најчеш"е користи зао"*ива$) вр"#$о%& ризи*а која представ$а:
4производ вероватно"е ризичног догађаја и
4мере губитка #име изазване непреерентне промене квалитетасистема.
17. Ризик се може разматрати са два аспекта:)зро*а и
по%"#и6а.
0а аспекта урока ризик је ункција опасности и заштите. 0а аспектапос!е"ица ризик је ункција вероватно"е ризичног догађаја и мере#име изазваног губитка.
1;. Ризични догађај је догађај који изазива нарушава#е изичког,психичког и моралног интегритета $уди и угрожава#е материјалнихи природних добара или система. 0 обзиром на брзину развојаризични догађаји могу бити:
)#"%$и, који се карактеришу великом брзином развоја, брзимдеградационим процесима, великом брзином промене параметара искоковитим променама излазних карактеристика система и
*)м)а&ив$и, који се карактеришу спорим развојем, споримдеградационим процесима и постепеном променом понаша#а
Удесни ризични догађаји могу да доведу до: смрти, повреда, акутнихобо$е#а, хаварија и катастроа, а 3умулативни до: проесионалнихобо$е#а, замора, старе#е материјала и постепену деградацијуживотне средине
1=. Qизи*, про6"$а, о6"$а
8ро6"$а,3 а2 одређива#е, утврђива#е вредности чега б2 миш$е#есуд о својствима, вредности значају кога чега &роценити: а2одредидти, утврдидти вредност чему б2 пресудити створити судокоме, чему, одредити значе#е, карактер улогу и сл. чега
6"$а3 а2 суд миш$е#е о вредности кога или чега б2 проце#ива#еоколности, ситуацијије, ста#а ствари ц2 ознака, број којим сеозначава вредност, степен ученикова или такмичерева зна#а, успехау влада#у д2 критика приказ рецензије. !ценити: а2 дати оцену
ученику такмичару б2 одредити цену, вредност ц2 дати суд,миш$е#е о коме или чему д2 проценом, посматра#ем,размиш$а#ем зак$учити е2 утврдити какво је нешто, проценити1околности, ситуацију ста#е ствари.
. 8риро#$" опа%$о%&и
Gанредне ситуације могу се груписати у шест основних категорија:
JJ&риродне H брзо развијају"е. 8о&и) од природних непогода, попутзем$отреса, циклона, поплава, клизишта, вулканских ерупција и
неких типова епидемија заразних болести. Oав$ају се изненада, честоуз врло мало упозоре#а.
&риродне опасности се могу поделити на три категорије:
(. изненадне опасности, као што су поплаве, зем$отреси, плимниталаси, тропске олује, вулканске ерупције и клизишта. &оплавесу најчеш"и облик природних катастроа који је повезан са:изненадним миграцијама становништва и недостатком хране,док зем$отреси углавном проузрокују велики број мртвих иогромну штету на инраструктури
. 0поре опасности обухватају суше, глад, деградацију зем$ишта,крче#е шума, нападе штеточина и претвара#е плодне зем$е упусти#у.
P. Qпидемије, као што су колера, боги#е, дизентерија,респираторне инекције, маларија и сида, не доводе до великемиграције становништва, али се обично јав$ају тамо где се ве"налазе расе$ена лица као последица лоших услова живота инедостатка хигијене.
1громови2, велике снежне падавине, мразеви и поледица, суша иград2 и
Jбиолошке1процеси органског порекла2.
. ":$и*о &":$оо-*" опа%$о%&и
Iехнолошке H брзо развијају"е. Iехнолошки опасности су опасностикоје потичу од: технолошких и индустријских акцидената, опаснихпроцедура или појединих $удских активности. Nеле се у две
категорије:
(2 'ндустријске или технолошке катастрое, које су последицаиндустријских или технолошких активности које изазивају:загађе#е, трова#е токсичним материјалима, експлозије ипожаре.
Углавном настају због: лошег планира#а или неодговарају"е град#еобјеката, односно непоштова#а прописане безбедносне процедуре.
2 0ложене ванредне ситуације, када постоји опасност од:
4напада или другог облика спо$ног угрожава#а зем$е 1непосреднаратна опасност2 и
4које имају многоструке последице 1велики број расе$ених лица,
4 недостатак хране,
4крше#е $удских права и пове"ана смртност2.
. Qа& *ао )зро* ва$р"#$и: %и&)а6ија
Ратне опасности које настају употребом:
4савремених оружја и
4система, као и оружја за масовно уништава#е.
Iо су опасности изазване борбеним дејствима са копна, мора иваздуха, природне и техничко4технолошке опасности изазванератним дејствима. &рема општеприхва"еној деиницији, Rрат јенепријате$ство између држава или у оквиру државе или територијеуз Sориш"е#е оружаних снага.T
1(2 глобални и индивидуални тероризам и организовани криминал
12 економска криза и сиромаштво1P2 политички конликти, и
1*2 нетрпе$ивост на верској, националној и другим основама, као инамета#е економских санкција.
4. 5ој$" ризи*" пр"#%&ав(ај)
оружани сукоби #!о$а!ни% ра&ера, ре#иона!ни и !ока!ни ору'ани
суко$и и ору'ане по$уне. Iо су изазови, ризици и прет#е који суиначе карактеристични за савремени свет, па су и потенцијалниизвори ванредних ситуација. Условно, могу да се поделе на:
• војне и• невојне ризике и• прет#е.
Уопште узевши, сви безбедносни изазови, ризици и прет#е у основикарактеришу: војни, политички и економски мотиви и интереси.!дбрамбено војни изазови су:
(. илегалне оружане групе, које могу да постану опасност побезбедност зема$а.
. тероризам, који је у међународним размерама постао једна однајозби$нијих прет#и и изазова савременом свету ичовечанству.
P. обезбеђива#е потпуне одговорности оружаних снага цивилномдруштву, односно демократска контрола основни је елементдемократског развоја којим се спречава могу"ност да друштвозлоупотреби оружане снаге
*. илегална трговина и трансер материјала, ук$учују"и иматеријале за масовно униште#е и системе за #ихову примену,изазов је за сваку зем$у.
U. дестабилизују"а акумулација и илегални трансер:конвенционалног оружја, ук$учују"и мало и лако наоружа#е имуницију, као и спорост у уништава#у вишка наоружа#а.
V. укла#а#е узрочника и преносника заразних болести1асанација2, насталих: ратним дејствима, природним итехничко4технолошким незгодама,
W. спречава#е конликата и управ$а#е кризама, који сунеопходни ради успостав$а#а еикасне превенције и
механизама управ$а#а кризама због могу"их потенцијалнихизвора који угрожавају безбедност становништва.
7. "вој$и ризи6и, пр"&" и *риз"
У невојне ризике и прет#е безбедности савременог друштва могу сесврстати:
• политичке и• економске кризе,• изазови намета#а санкција и завође#е ембарга,• изазови настали у социјалном и демократском развоју,• изазови везани за заштиту животне средине и• цивилне ванредне ситуације
;. 8ои&и*" *риз", ризи6и и изазови&олитички изазови, наизглед, не могу да изазову дешава#а која запоследицу имају: потребу збри#ава#а цивилног становништва, алису веома значајни као актори ризика јер из #их произилазе:терористичке активности и милитантни екстремизам, који могу даизазову нестабилност у свету, посебно када их организују и воде:међународне терористичке организације, милитантне групе иорганизовани криминал
=. *о$ом%*" *риз", ризи6и и изазови
Iу врсту економских криза и ризика, пре свега, чине привреднанестабилност и велика незапосленост, делом изазвана ратнимразара#има индустрије и инраструктуре, а делом системскимпроменама у процесу транзиције.
'. *о$ом%*" %а$*6иј" и &рови$%*и "м!аро
Xамета#е економских, инансијских и политичких санкција, каоказнених мера представ$а ултимативни захтев међународнезаједнице 1УX2 мотивисан првенствено интересима великих силачесто не поштују"и начела међународног права. с обзиром накомплексност овог пита#а, без дуб$ег улаже#а у ту проблематикуовде су првенствено изнете неке мере због којих санкцијепредстав$ају изазов настаја#а ванр. ситуација:
• укида#е трговинске размене и сваке врсте међународнесарад#е са зем$ом према којој се приме#ују санкције
• суспендова#е свих врста помо"и зем$и према којој сеприме#ују санкције
• укида#е међудржавних уговора о дава#у олакшица иповластица у промету роба и услуга
• забрана увоза деицитарних роба и енергената и друго
'1. зазови ) в"зи %а %о6ија$им и #"мо*ра&%*им
развој"м
Xа социјалном плану могу"и су следе"и изазови:
• Xаслеђене социјалне напетости и социјална нестабилностнастале због: погрешног вође#а економске политике,недостатак владавине права, недово$на изграђеностдемократских институција грађанског друштва и нееикасна инетранспарентна државна администрација
• Xнедостатак институционализоване контроле и
уравнотежености ради обезбеђе#а јавне одговорности, шточини неопходним успостав$а#е владавине права, а тиме, када је то неопходно и доследну примену хуманитарног правакорупција, илегална миграција, нееикасност одржава#а јавног реда и мира, нерешен статус избеглица и интернорасе$ених лица угрожава#е слобода медија и омета#е јавногприступа инормацијама
'. зазови в"за$и за ов"*ов) Wиво&$) %р"#и$),6иви$" ва$р"#$" %и&)а6иј"
Qколошки ризик за човекову животну средину чине: разнахемијска, радиоактивна и друга загађе#а, као и неконтролисанокориш"е#е природних ресурса. Xајве"и ризици који се односе нанепоштова#е човекове животне средине су: индустријскозагађе#е као последица непоштова#а безбедносних стандарда уиндустријској производ#и, индустријски процеси високог ризика ирукова#е опасним материјама, токсичним и радиоактивним
''. Xим!ои Y *ара*&"ри%&и*" *риз"
у процесу управ$а#а кризом могу на"и три к$учнекарактеристике симболске акције: обликова#е, ритуал имаскира#е. Nо кризе долази када је пореме"ена свакидаш#адрама јавног живота било због спо$аш#их чинилаца,неизазваних кумулативних последица организова#а и вође#адруштва или због намерног делова#а одређених група које желеда до слома дође.
'. 5а$р"#$а /:и&$а0 %и&)а6ија /Z[H\] 0 јо-)в"* $иј" *риз$а, мада пред традиционалне структуре
постав$а ванредне захтеве. Ради се о томе да институционалнекомпоненте система предвиђеног за борбу против криза могу даодговоре на ове ванредне захтеве помо"у ве" уста$енихмеханизама. /а разлику од кризе ванредна ситуација се углавномрешава рутинским оперативним процедурама у оквиру постоје"их
капацитета организације, односно заједнице. Gанредна 1хитна2ситуација је шири појам од кризе, јер је свака криза уједно иодређена ванредна ситуација, док свака ванредна ситуација немора да буде криза.
'2. <а&а%&ро9а
Реч катастроа потиче од грчке речи, што значи окренути,обра"ати, преврнути. Xајчеш"е се употреб$ава у смислу пропасти,
слома, изненадне велике несре"е са веома озби$ним последицамау смислу $удских живота и материјалне штете. &онекад се каодиерентна специичност катастрое наводе велике $удскежртве, материјална разара#а и девастација природне околинекоји превазилазе спообности погођене заједнице да их реши.Nанас се катастроа деинише као +изненадни догађај малевероватно"е који, ако се догоди, има важне последице у смислугубитака 1$удских, материјалних, инансијских итд.2 за датиколектив и изазива тензије у #еговој социјалној структури.+3ласична деиниција катастрое узима у обзир четири к$учна
3атастроа се, за разлику од кризе схвата се као одлучју"и
заокрет ка лошем са уништавају"им 1смртним2 исходом, чија суделова#а усмерена против оних који су катастроом погођени инити су предвид$ива нити откло#ива. 3ада се догоди некиинцидент великих размера он постав$а различите захтеве запоједине агенције у појединим временским интервалима. !но што"е једна агенција деинисати као катастроу за другу "е бититеку"а криза или ванредна ситуација.
Iако би ванредне ситуације биле оне које захтевају хитан одговори у којима су ризици везани за доноше#е критичких одлука.
Yко одговор на ванредну ситуацију превазилази институционалникапацитет дате огранизације да може изазвати знатна оште"е#ау битним секторима ванредна ситуација прелази у кризу.
3атастрое су иреверзибилни процеси и резултати лошег
управ$а#а ванредним ситуацијама или кризама. Z3атастрое непроузрокују еекте, еекти су оно што називамо катастроамаT.
'7. вори и пр"*о *риза
[ихово порекло може бити у природним, друштвеним и техничко4технолошким еноменима, односно у #иховој комбинацији. 'акосу узроци кризе различити од једног до другог случаја, они се могупрема настанку у односу на систем 1организацију2 поделити на:
• спо$аш#е и• унутраш#е.
';. Xпо(а-и )зро6и *риз"
Xастају у окруже#у организације и она на #их нема значајнијиутицај. У #их спадају:
• опште промене на тржишту• промене у бранши• глобалне економске кризе• политичке промене• промене законодавства• природне незгоде.
'=. _$)&ра-и )зро6и *риз"
\есто се узроци кризе нлазе у самој организацији. %еђу #има сунајчеш"и:
• обликова#е неормалних група м#е#а• неуређени односи на радном месту.
. `)#%*" р"-*" ивори *риза
3омбинацијом лошег управ$а#а и критичних тачака у којима се невиде значајне промене 1на бо$е или на горе2 организација доприносинастанку кризе. 3омбинација +нормалних+ $удских грешака и+нормалних+ организационих одлика производи +нормалне+ кризе.3ао што рак нема само један узрок, тако и незгоде настају збогодређене комбинације више чинилаца од којих је сваки за себе нужниали не и дово$ни услов за пробија#е кроз одбрамбене механизмесистема.
1. <ри&и$" и$9ра%&р)*&)р" и *риз"
3ритичне инраструктуре ук$учују оне изичке ресурсе, услуге,инормационе технологије, мреже и инраструктуре које, уколико сепоремете или униште, могу имати значајне последице на здрав$е,безбедност, економмију или еективно ункциониса#е владе.
. 8р"#ви#(иво%&
&редвид$ивост је једна од најзначајнијих карактеристика кризе, ван.сит. и скоро увек када се нека драматична криза догоди у јавности се јав$ају дебате о томе да ли ју је било могу"е предвидети. Xекиаутори наводе да је +криза предвид$ива ако су место, време илиначин на који се она догађа доступни зна#у најма#е тре"ининадлежних, а вероватно"а #еног настанка се не може негирати+.
'. aо)b$о%& )&и6аја $а *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"
Nеиниса#е могу"ности утицаја на кризу, ван. сит. је чак и теженего у случају предвид$ивости, буду"и да је неопходно разликоватипревентивне и репресивне могу"ности утицаја, мере.
3онвенционалне кризе последица су примене опасних или лошеструктурираних технолошких система, док се природне илисоцијалне ванредне ситуације, ретко могу сврстати у овај тип. 3одових криза, ван. сит. су познати вероватно"а догађа#а, могу"игубици и цена превенције.
4. "о"*ива$" *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"
!ве кризе карактерише могу"ност да се на #их утиче, уз тешко"у дасе предвиде. !не су знатно ређе од конвенционалних криза, али јестепен угрожава#а које са собом носе ве"и. /аједничко за свенеочекиване кризе, ван. сит. је да начин #иховог настанка није биопредвид$ив и да стога нису предузете превентивне мере.
7. ")прав(ив" *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"
!ве кризе, ван. сит. се могу успешно предвидети, али је утицај на#их скоро потпуно немогу" због карактеристика система који је упита#у, чине"и одговоре тешким, као и припрему на кризу, ван. сит.
због конликта интереса који окружује систем спречавају"и применупревентивних мера. &ример: чернобилска катастроа
;. c)$#ам"$&а$" *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"
&редстав$ају најопаснију врсту криза, ван. сит. због тога што сунепредвид$иве и што је на #их немогу"е, односно врло је тешкоутицати. 3ризе, ван. сит. овог типа су ретке, али због комбинацијенепредвид$ивости и ограничености односно одсуства могу"ностиутицаја имају изузетан деструктивни потенцијал.
=. Xавр"м"$" *риз" ^ ва$р"#$" %и&)а6иј"
%одерна криза, ванредне ситуације, имају ендемична својства, тј. онесу логично у корелацији све сложенијих система који из технолошких,инансијских или политичких разлога не могу да прате захтевебезбедности. [ихова природа је сложена: састоји се од новихкомбинација познатих криза које упу"ују на реше#а, која се,међутим, показују управо као извори ескалације.
• познат, изолован догађај, у оквирима конвенционалниххипотеза
• ситуација се опажа као управ$ива 1технички, економски,социјално2
• трошкове је релативно лако израчунати, а опоравак је могу" уконтексту ве" опробаних система
• ограничено траја#е• кодииковане процедуре за интервенцију које специјалисти
добро познају• ограничен број оних који интервенишу, сви специјалисти за
један аспект проблема• јасно одређене улоге, одговорности и хијерархија које су
познате службама које интервенишу и друго
21. dо!аиза6ија и *риз"
3ризе се све више деинишу у транснационалним појмовима. Gе"смо навикнути на глобални опсег развоја незгода:
4два светска рата,
4економска регресија широм света и
4актуелни еколошки трендови , захтевају глобални поглед.Xајубед$ивији примери су еколошки трендови 1троше#е озонскогомотача, глобално загрева#е, киселе кише2 који се шире и према
неким експертима угоржавају опстанак планете /ем$е, захтевају"имеђународну акцију и улага#е огромних средстава.
2. e&а ј" з"м(о&р"%f
/ем$отрес је нагло и снажно треше#е зем$е узроковано лом$е#еми помера#ем блокова стена испод зем$ине површине. /ем$отресисе дешавају изненада, снажно и без упозоре#а.
2'. <ара*&"ри%&и*" з"м(о&р"%а
&осле сваког великог зем$отреса суочавамо се са истом ситуацијом.0еизмолози поми#у: магнитуду, интезитет, хипоцентар, епицентар,жариште, раседне равни, активни блокови, механизам зем$отреса...
2. паWа" з"м(о&р"%а
/ем$отрес је последица наглог покрета#а два блока стенске маседуж раседне равни. !вај процес се једноставно може представитипуцкета#ем прстију. &окрета#ем блокова ослобађа се енергија која увиду сеизмичког таласа путује кроз зем$у и изазива треше#е које
Раван по којој се блокови покре"у један уз други назива се раседнараван. !вај процес покрета#а започи#е се у тачки која се називахипоцентар а обично се налази дубоко у /ем$иној кори, на раседној
равни. Qпицентар је тачка на површини директно изнад хипоцентра.Расед је уска зона смрв$еног материјала који лежи између два блокастена као шав. Qпицентар зем$отрес се деинише геограскимкоординатама једне тачке и ако је ог#иште зем$отреса много ве"еод тачке. ]7@^8> _>A`a;8>97 1=@<;6>C87, ;BCa@^8>2 H a> _7A@^`a>C7 87bS7 @`@<;?cba> c cCc87^Ca;98@ d>A`a> B?> a> C7987; _>A`a;8>9. e<@6>C87 H a>f>8@S7`C7 <;a>S6@a7 g7@^87 C7 <;f^@C@ d>A`a>.
0кала има ( степени, мада су у употреби само осам. kS7`7 @C8>_@8>87 HhC8>C_@8>8 _>A a;8>97 c8flca> 9> <>A7 7_`@b@8@A ;<@9C@A 9S7`7A7_>A`a;8>97. m c<;8>i@ a> 9S7`7 ;? ( 98><>C7 nkE4V* 1<>A7 7c8;@A7:n>67``@4k<;C=>c>4 E7C@S, ()V*2.
2;. Qази*а изм") ма$и&)#" и и$&"зи&"&а
/ем$отрес има само једну магнитуду, тј. изворну јачину везану захипоцентар и она се рачуна на основу мере#а сеизмограом. Узависности од места посматра#а један зем$отрес има многоинтезитета.
2=. aа$и&)#а з"м(о&р"%а
n7BC@8c?7 _>A a;8>97 H a> Sf7C8@878@fC7 ;ia>S8@fC7 A>7 a7b@C>
Nужина траја#а треш#е зависи од магнитуде зем$отреса./ем$отреси великих магнитуда дуже трају. /ем$отрес магнитуде Uдо V јединица Рихтерове скале трају од U до (o секунди. 0арастоја#ем од хипоцентра ме#а се и начин треш#е. k>@_A;`;Bp=7`>9 q@6=8> cf>; S;C6><8 A7BC@8c?> _>A a;8>97, 7_A787acj@`;B7@87A f>`@b@C> <;A>7Ca7 c FcCS6@a@ ><@6>C87`C;B 798;a7Ca7. q@6=>4
s H 7A< @8c?7 <;A>7Ca7 _7<@97C7 987C?7?C@A 9>@_A;B7F;A C7><@6>C87`C;a c?7`a>C;98@
(oo SA ;? g7@ 87, s; H 7A<`@8c?7 <;A>7Ca7 ?;B;l>C;B _>A`a;8>97 c(K(ooo AA
41. kо*а6ија и "9"*&и з"м(о&р"%а
tокални услови тла имају велики утицај на еекте зем$отреса. Xанепово$ним локацијама ти се еекти могу уве"ати за један степен ана пово$ним ума#ити.Xепово$ни услови тла су меканеконсолидована 1невезана2, насута тла, речне долине, песковита иглиновита тла. Xиво подземних вода близу површине је такођенепово$ан актор.
4. 8р"#виа" з"м(о&р"%а
Oедан од најразорнијих зем$отреса у овом веку изазвао је V.децембра прошле године појаву цунамија и усмртио око Poo.ooo$уди
Xажалост, наука је за сада само у ста#у да одреди специичнелокације на којима се овакви разорни зем$отреси могу догодити, алине и да предвиди време #иховог удара.
4'. "м(о&р"%и в)*а$%*и: "р)п6ија
Nо појаве зем$отреса, вулканских ерупција или клиза#а зем$иштадолази када дође до судара тектонских плоча, #иховог раздваја#аили клиза#а једне плоче поред друге. 0удар тектонских плочаизазива најснажније зем$отресе зато што имају дуге и континуалнепрекиде у слојевима.
4. 9"*а& з"м(о&р"%а Y прим"ри
Qекат зем$отреса на 0уматри појачан је због чи#енице да је допуца#а слојева дошло на дубини од само (o км испод зем$инеповршине.
42. lZGmBHFHnHmBh
d>A`a;8>9 1>78=uc7S>2 H a> <@;?C7 <;a7f7 C7987`7 c9`>? @_C>C7?C;B;9`;i7l7Ca7 >C>B@a> c d>A`a@C;a S;@ S;a7 9> A7C@F>98ca> S7; <;?=87f7Ca>8`7. v;9>iC7 <7gCa7 <;9f>jca> 9> ;ia>S8@A7 S;a@ 9c @_B7?a>C@ c ;i`798@A7f>`@S> 9>@_A@bS> 7S8@fC;98@ _i;B ;B;AC> >C>B@a> S;a7 9> <@ _>A`a;8>9c;9`;i7?a7 @ <@ 87`79C;A S>87Cac 8`7 <>8f77 c 9@`> S;a> ?>`cac C7 8>
;1. UjB, ijBHF j[@jm@m, h@HjH@ BFi@\Fm@_#"% је изненадан догађај који изазива штету или повреду . /а
разлику од ризика који подразумева губитак са одређеномвероватно"ом, удес увек подразумева губитак. /бог тога се удессматра материјализованим ризиком.
\есто се као деиниција )#"%а користи деиниција која се односина „главни удес… 1мајор аццидент2: емисија великих размера, пожарили експлозија, који су резултат неконтролисаног развоја догађаја унеком систему, а који за последицу има озби$ну опасност за $удскоздрав$е иKили околину, одмах или са одложеним дејством, унутарили изван граница посматраног система, и који ук$учује једну или
више опасних супстанци.5а$р"#$и #оаај је догађај техногеног, антропогеног илиприродног порекла, који се карактерише одступа#ем од нормалногодвија#а појава или процеса, а који има знатан негативан утицај наживотну активност човека, ункциониса#е привреде, социјалнусеру и природну средину
;. uZFmB?F ijBF /rjG@0
Удеси са хемикалијама обухватају: пожаре, експлозије, прегрева#е,
претерани раст притиска, претака#е, судари, исклизну"а,зем$отреси, поплаве, ветрови и друго. Узроци и обим негативних
последица хемијских удеса :3ада се хемијски удес догоди најчеш"есе као узрок наводи $удска грешка и то она која је непосредноизазвала уде6.