ПРИЛОЗИ И ГРАЂА УДК 091 = 163.41”13/18” 821.163.41.0997 СВЕТИ АРХИЕПИСКОП АРСЕНИЈЕ I У МЕСЕЦОСЛОВИМА ОД XIV ДО XIX ВЕКА 1 I Култ светог архиепископа Арсенија I (1233–1263; преставио се 28. октобра 1266) развио се доста рано 2 . Његово синаксарско житије налази сe у једном од најстаријих јужнословенских преписа словенског прево да византијског синаксара Константина Мокисијског – у прологу српске редакције с краја XIII века (ХАЗУ IIIc 6) . Први помен празника светог Арсенија са литургиком белешком записан је 1312/1316. године у месе цослову праксапостола јеромонаха Гервасија (Хил 47) 4 . Од укупно етири прегледане збирке ћирилских рукописа (Хил, НБС, НБКМ и ЦИАИ), помен празника светог Арсенија јавља се у три збирке (Хил, НБС, НБКМ). У месецословима разлиитих богослужбених књига, најешће изборних апостола, изборних јеванђеља и етворојеван ђеља, има 13 помена овог празника. 1 У раду су коришћене следеће скраћенице – Хил: Збирка рукописа манастира Хи ландара; НБС: Народна библиотека Србије, Археографско одељење (Београд); НБКМ: Народна библиотека „Св. Св. Кирил и Методий“, Отдел „Ръкописи и старопеатни й“, Отдел „Ръкописи и старопеатни книги“ (Софија); ЦИАИ: Църковноисториески и архивен институт [при Българската патриаршия] (Софија); ХАЗУ (HAZU): Архив Хрватске академије наука и уметности (Загреб); СББ (SBB): Staatbiblithek zu Berli. 2 О култу светог архиепископа Арсенија I вид. Л. Павловић, Култв лц кд Срб Мкедц (Истрјскетгрск рспрв), Смедерево, 1965, стр. 71–76; Ђ. Трифуновић, Белешке делм у Србљку, О Србљаку. Студије. Београд, 1970, стр. 292–294. V. Mši, Slavenska edakija pologa Konstantina Mokisijskog u svjetlosti vizantijsko slavenskih odnosa XII.–XIII. vijeka, Zbrik Hitrijkg itituta Juglaveke akademije, 1959, 2, tr. 32, 43. 4 Д. Е. Стефановић, Прлг прувњу месецслв XIII XIV век, Јужнословен ски филолог, XLV, Београд, 1989, стр. 149.
17
Embed
ПРИЛОЗИ И ГРАЂА8. Требник, xv век, Хил 378, стр. 47а: отац наш Арсеније архие пископ српски. 5. Д. Богдановић,
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
ПРИЛОЗИ И ГРАЂА
УДК 091 = 163.41”13/18” 821.163.41.0997
СВЕТИ АРХИЕПИСКОП АРСЕНИЈЕ I У МЕСЕЦОСЛОВИМА ОД XIV ДО XIX ВЕКА1
I
Култ светог архиепископа Арсенија I (1233–1263; преставио се 28. октобра 1266) развио се доста рано2. Његово синаксарско житије налази сe у једном од најстаријих јужнословенских преписа словенског превода византијског синаксара Константина Мокисијског – у прологу српске редакције с краја XIII века (ХАЗУ IIIc 6)�. Први помен празника светог Арсенија са литургичком белешком записан је 1312/1316. године у месецослову праксапостола јеромонаха Гервасија (Хил 47)4.
Од укупно четири прегледане збирке ћирилских рукописа (Хил, НБС, НБКМ и ЦИАИ), помен празника светог Арсенија јавља се у три збирке (Хил, НБС, НБКМ). У месецословима различитих богослужбених књига, најчешће изборних апостола, изборних јеванђеља и четворојеванђеља, има 13 помена овог празника.
1 У раду су коришћене следеће скраћенице – Хил: Збирка рукописа манастира Хиландара; НБС: Народна библиотека Србије, Археографско одељење (Београд); НБКМ: Народна библиотека „Св. Св. Кирил и Методий“, Отдел „Ръкописи и старопечатний“, Отдел „Ръкописи и старопечатни книги“ (Софија); ЦИАИ: Църковноисторически и архивен институт [при Българската патриаршия] (Софија); ХАЗУ (HAZU): Архив Хрватске академије наука и уметности (Загреб); СББ (SBB): Staatsbibliothek zu Berlin.
2 О култу светог архиепископа Арсенија I вид. Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца (Историјскоетнографска расправа), Смедерево, 1965, стр. 71–76; Ђ. Трифуновић, Белешке о делима у Србљаку, О Србљаку. Студије. Београд, 1970, стр. 292–294.
� V. Mošin, Slavenska redakcija prologa Konstantina Mokisijskog u svjetlosti vizantijsko slavenskih odnosa XII.–XIII. vijeka, Zbornik Historijskog instituta Jugoslavenske akademije, 1959, 2, str. 32, 43.
4 Д. Е. Стефановић, Прилог проучавању месецослова XIII и XIV века, Јужнословенски филолог, XLV, Београд, 1989, стр. 149.
128 Ана Рочкомановић
Називе и време настанка рукописа доносимо према постојећим штампаним описима рукописа библиотека у којима се они чувају (Хил5, НБС6, НБКМ7) или према интерном инвентару рукописа (ЦИАИ8). Подаци о рукописима наведени су следећим редом: назив рукописа, време његовог настанка, назив збирке у којој се чува, број рукописа у збирци (сигнатура), страница (са поменом празника светог Арсенија). Текст назива празника светог Арсенија овде ће бити дат савременим правописом, у облику номинатива. Рукописи су поређани по хронолошком распореду9:
1. Праксапостол јеромонаха Гервасија, 1312/16, Хил 47, стр. 150а: престављење оца нашег Арсенија другог архиепископа српског.
2. Четворојеванђеље и праксапостол, почетак XIV века, НБС 643, стр. 165а: отац наш Арсеније архиепископ.
3. Изборно јеванђеље монаха Романа, 1337, Хил 9, стр. 305а: свети Арсеније архиепископ српски.
4. Четворојеванђеље, прва половина XIV века, Хил 12, стр. 243а: успење преподобног архиепископа српског.
5. Изборно јеванђеље Николе Стањевића, средина XIV века, Хил 14, стр. 290а: свети Арсеније архиепископ српски.
6. Четворојеванђеље монаха Дионисија, 1356, Хил 10, стр. 167а: отац наш Арсеније архиепископ српски.
7. Апостолъ, XIV век, НБКМ 89 (488), стр. 173б: свети и препоъ, XIV век, НБКМ 89 (488), стр. 173б: свети и препоXIV век, НБКМ 89 (488), стр. 173б: свети и преподобни отац Арсеније архиепископ српски.
8. Требник, XV век, Хил 378, стр. 47а: отац наш Арсеније архиепископ српски.
5 Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд, 1978.6 Љ. ШтављанинЂорђевић, М. ГроздановићПајић, Л. Цернић, Опис ћирилских
рукописа Народне библиотеке Србије, књига прва, том II, Београд, 1986.7 Б. Цонев, Описъ на ръ на рѫкописитѣ и старопечатнитѣ книги на Народната би
блиотека въ София, [том I], София, 1910; Б. Цонев,[том I], София, 1910; Б. Цонев, Опис на славянските ръкописи вянските ръкописи в Софийската народна библиотека, [том II], София, 1923; М. Стоянов, Х. Кодов,[том II], София, 1923; М. Стоянов, Х. Кодов,янов, Х. Кодов, Опис на славѧнските ръкописи в Софийската народна библиотека, том III, София 1964; М. СтоIII, София 1964; М. Стоянов, Х. Кодов, Опис на славянските ръкописи в Софийската народна библиотека, том IV, София, 1971; Б. Христова, Д. Караджова, Н. Вутова, Опис на славянските ръкописиянските ръкописи в Софийската народна библиотека, том V, София, 1996.V, София, 1996.
8 Инвентарна книга. Църковен историкоархивенархеологичен музей – гр. София.ърковен историкоархивенархеологичен музей – гр. София. Отдел: Ръкописи със старопечатени книги – 1. книга – „Опис на Е. Спространов“ (Описъ на рѫкописитѣвъ библиотеката при Св. Синодъ на Българската църква въ София, описа и нареди Е. Спространов, София, 1900.) от № 1 до № 157, София, 1981. г.; Инвентарна книга. Църковен историкоархивенархеологичен музей – гр. София. Отдел: Ръкописи със старопечатени книги – 2. книга от № 158 до № 915; Инвентарна книга. Църковен историкоархивенархеологичен музей – гр . София. Отдел: Ръкописи със старопечатени книги – 3. книга от № 916 до № 1594.
9 Због великог броја рукописа који су обухваћени овим истраживањем, у жељи да постигнемо прегледност и сажетост, у даљем тексту рада служићемо се редним бројевима из наведеног списка. Овај принцип примењен је у свакој од целина рада (I, II, III).
Свети архиепископ Арсеније I... 129
9. Изборни апостол, 1660, Хил 107, стр. 146б–147а: отац наш Арсеније архиепископ српски.
10. Часослов, друга половина XVII века, НБС 56, стр. 29б: отац наш Арсеније архиепископ.
11. Клисарски типик, крај XVIII века, Хил 709, стр. 3а: свети Арсеније архиепископ српски.
12. Вечити календар, XVIII век, Хил 527, стр. 17а: отац Арсеније архиепископ српски.
13. Клисарски типик с епистоларом, 1835, Хил 516, стр. 11а: свети отац наш Арсеније архиепископ српски чудотворац.
У наведеним примерима постоје извесне разлике у називима празника светог Арсенија. После његовог имена обавезно стоји именица архиепископ и уз њу и присвојни придев српски, са изузетком два преписа (2, 10) у којима стоји само архиепископ, док је у једном препису изостављено име светитеља (4). Једино је у најстаријем помену (1) назначено да је Арсеније други архиепископ српски, док се у најмлађем препису (13), осим придева српски, јавља и именица чудотворац. Испред имена светитеља најчешће стоји отац наш (1, 2, 6, 8, 9, 10) или свети (3, 5, 11), али среће се и свети отац наш (13), преподобни (4), свети и преподобни отац (7) или само отац (12). У два примера наглашено је да се празнује престављење (1), односно успење (4) светога.
Осим помена празника у месецословима, о штовању светог Арсенија и раширености његовог култа говоре и други примери, као што је напомена у панагирику ономе који ће служити – да потражи у родослову читање светом Арсенију, или навођење његовог имена у стихири српским светим, где се свети Арсеније помиње као Арсеније чудотворац и налази међу српским просветитељима и учитељима, преподобним краљевима, јерарсима и кнежевима, одмах после светог Симеона и светога Саве:
1. Аверкијев панагирик октобарски, 1624, Хил 440, стр. 312а: свети Арсеније српски.
Поред помена празника светога, у месецословима се често налазе још и тропар 8. гласа и кондак 2. гласа са велике вечерње Службе светом архиепископу Арсенију10, која се приписује архиепископу Данилу II
(Пећком)11. Најстарији за сада познати записани тропар 8. гласа налази се у Романовом типику (СББ Ms. slav. Wuk 49) из 1331. године, на страни 42б12. Нарочити значај овог преписа запазио је Ђорђе Трифуновић13. Наиме, Романова назнака ономе који ће служити – да наведени тропар може појати ако жели, а ако не жели, служба је у минеју, те тамо може наћи наведени тропар – представља до сада најстарије сведочанство о постојању Службе светом архиепископу Арсенију.
Пошто је препис тропара 8. гласа из Романовог типика својом појавом јединствен, доносимо га у целини (Слика 1)14:
У збиркама већ наведених библиотека пронашли смо 52 већ наведених библиотека пронашли смо 5215 преписа месецослова са тропарима и кондацима светом Арсенију из Службе светом архиепископу Арсенију од Данила Пећког. Налазимо их у оквиру различитих богослужбених књига, најчешће псалтира с последовањем, тропарника, молитвеника, часослова, месецослова и других богослужбених зборника:
1. Апостолъ, 1362, НБКМ 88 (52), стр. 302б–303а.ъ, 1362, НБКМ 88 (52), стр. 302б–303а..2. Псалтир с последовањем, крај XIV века, Хил 108, стр. 238б–
239а.3. Тропарник, крај XIV века, Хил 343, стр. 18б–19а.4. Тропарник с Богородичником, крај XIV и XVI век, Хил 375,
стр. 13а.11 Ђ. Трифуновић, Белешке о делима у Србљаку, О Србљаку. Студије, Београд,
венски текст разрешио Лазар Мирковић, приредио Ђорђе Трифуновић, Београд, 2007, стр. 054.
13 Исто.14 Приликом припремања преписа за штампу држали смо се следећих начела: скраће
нице са титлом разрешују се помоћу полукружних заграда, a без титле помоћу угластих;a без титле помоћу угластих; без титле помоћу угластих; изостављена слова стављају се међу стреласте заграде; надредна слова спуштају се у ред; надредни знаци се изостављају, изузев титле када означава бројну вредност; задржавају се изворни знаци интерпункције.
15 Пронашли смо 53 месецослова, али један се не може користити за истраживање важнијих текстолошколексичких разлика (Псалтир с последования, почетак XVI века, НБКМ 1354–22/971), будући да лист 180, односно страна 180а са тропарима и кондацима светом Арсенију, није у потпуности сачуван. На малом сачуваном делу стране 180а могу се прочитати само делови неколиких речи из кондака 2. гласа светом Арсенију.
Свети архиепископ Арсеније I... 131
5. Псалтир с последовањем, крај XIV века, Хил 615, стр. 128а.6. Синаξар, XIV–XV век (1410. ?), ЦИАИ 230, стр. 15а–15б.7. Псалтир с последовањем, почетак XV века, Хил 81, стр.
243б–244а.8. Псалтир с последовањем, почетак XV века, Хил 114, стр.
164б–165а.9. Типик јерусалимски, 1416, НБС 649, стр. 196б.10. Псалтир с последовањем, прва четвртина XV века, Хил 85, стр.
221а– 221б.11. Псалтиръ съ послъ съ послѣдование, 1479, НБКМ, 6 (99), стр. 94б.12. Псалтиръ съ посл2. Псалтиръ съ послъ съ послѣдование, XV век, НБКМ 4 (532), стр. 175а.XV век, НБКМ 4 (532), стр. 175а.13. Часослов, XV век, НБКМ 626 (27), стр. 138б–139а.14. Месецослов, XV век, НБКМ 98216/1925, стр. 46б.15. Псалтиръ и др., XV век, ЦИАИ 188, стр. 112б.ъ и др., XV век, ЦИАИ 188, стр. 112б. XV век, ЦИАИ 188, стр. 112б.16. Сборникъ, XV–XVI век, НБКМ 278 (293), стр. 203а–203б.ъ, XV–XVI век, НБКМ 278 (293), стр. 203а–203б. XV–XVI век, НБКМ 278 (293), стр. 203а–203б.17. Тропарник попа Ралета, 1515, Хил 344, стр. 27а–27б.18. Псалтир, средина XVI века, НБКМ 8338/1925, стр. 84а–84б. 19. Псалтир с последовањем, трећа четвртина XVI века, Хил 120,
стр. 171а–171б.20. Псалтир с последовањем, трећа четвртина XVI века, НБС 37,
стр. 166а–166б.21. Псалтир с последовањем, 1573. година и прва деценија XVII
века, НБС 30, стр. 137б.22. Псалтир с последовањем, последња четвртина XVI века, НБС
519, стр. 184б–185а.23. Тропарник, последња четвртина XVI векa, Хил 544, стр.
33а–33б.24. Псалтир с последовањем, крај XVI века, Хил 93, стр. 143б–
144а.25. Псалтир с последовањем, крај XVI века и почетак XVII века,
НБС 352, стр. 192а.26. Псалтиръ съ послъ съ послѣдование, XVI век, НБКМ 10 (249, 324, 348, XVI век, НБКМ 10 (249, 324, 348,
358, 360), стр. 121а (према пагинацији Б. Цонева). 27. Псалтир с последовањем, XVI век, Хил 82, стр. 128б.28. Псалтиръ послъ послѣдовенъ, XVI век, НБКМ 7 (497), стр. 104а– XVI век, НБКМ 7 (497), стр. 104а–
104б.29. Сборник богослужбен, XVI век, НБКМ 99863/1939, стр.
222а–222б.30. Псалтир, XVI век, НБКМ 83528/1957, стр. 159а.Псалтир, XVI век, НБКМ 83528/1957, стр. 159а.XVI век, НБКМ 83528/1957, стр. 159а.31. Псалтиръ съ послъ съ послѣдование, XVI–XVII век, НБКМ 14 (208),XVI–XVII век, НБКМ 14 (208),
стр. 172а–172б. 32. Псалтир с последовањем, прва четвртина XVII века, Хил 125,
стр. 138б–139а.
132 Ана Рочкомановић
33. Псалтир с последовањем, прва четвртина XVII века, Хил 155, стр. 219б–220а.
34. Псалтир с последовањем, прва трећина XVII века, Хил 96, стр. 190б– 191а.
35. Псалтир с последовањем, друга четвртина XVII века, Хил 99, стр. 124а.
36. Псалтир с последовањем, 1645. година и крај XVII века, НБС 326, стр. 156б–157а.
37. Тропарник, средина XVII века, Хил 359, стр. 58а–58б.38. Псалтир с последовањем, око 1651. године, НБС 46, стр.
104б–105а.39. Тропарник, око 1660/70, Хил 611, стр. 3б–4а.40. Псалтир с последовањем, XVII век, Хил 157, стр. 201б–202а.41. Молитвеник, XVII век, Хил 365, стр. 61а–61б.42. Псалтир и месецослов, XVII век, НБКМ 465 (209), стр. 70б–71а.43. Часослов, XVII век, НБКМ 97870/1956, стр. 47б.44. Часословъ, XVII век, ЦИАИ 360, стр. 79а–79б.ъ, XVII век, ЦИАИ 360, стр. 79а–79б. XVII век, ЦИАИ 360, стр. 79а–79б.45. Месецослов с тропари и кондаци, почетак XVIII века, НБКМ
13968/971, стр. 29б–30а.46. Антологион, 1705, НБС 625, стр. 97б–98а.47. Псалтир с последовањем, прва деценија XVIII века, НБС 429,
стр. 144б.48. Псалтиръ, (? 1713), ЦИАИ 4, стр. 257б.ъ, (? 1713), ЦИАИ 4, стр. 257б.49. Молитвеник, XVIII век, НБКМ 10003/1956, стр. 39а–39б.XVIII век, НБКМ 10003/1956, стр. 39а–39б.50. Молбеник Софронија Студеничанина, 1800. година, НБС 394,
стр. 9б–10а.51. Тропарник монаха Герасима, 1801, Хил 704, стр. 74а–74б.52. Общакъ малъкъ или полуустав, (?), ЦИАИ 117, стр. 21.ъ малъкъ или полуустав, (?), ЦИАИ 117, стр. 21.
У месецословима наведених рукописа, у делу за октобар, увек за 28. октобар, заступљени су: општи тропар светитељима 4. гласа из Октоиха16 који се поје на повечерју повечерјуповечерју17, тропар 8. гласа из Службе светом Арсенију од Данила Пећког и кондак 2. гласа такође из Службе светом Арсенију од Данила Пећког. Примећује се неуједначено комбиновање ових трију црквених песама у месецословима, те се посматрани примери могу поделити у три групе.
17 Л. Мирковић, Православна литургика или наука о богослужењу Православне источне цркве. Други, посебни део (Дневна богослужења, св. литургије и седмична богослужења), III издање, Београд, 1982, стр. 22.
Свети архиепископ Арсеније I... 133
40, 42, 44, 45, 46, 48) у којима се јављају два тропара и један кондак, редоследом: тропар 4. гласа – тропар 8. гласа – кондак 2. гласа.
Другу групу чини десет преписа (2, 5, 10, 11, 17, 18, 27, 41, 43, 52) у којима се јавља по један тропар и по један кондак: тропар 4. гласа и кондак 2. гласа.
Трећу групу чини осам преписа (3, 9, 38, 39, 47, 49, 50, 51) у којима се јавља такође по један тропар и по један кондак, али овога пута: тропар 8. гласа и кондак 2. гласа.
Од укупно четрдесет четири преписа, колико заједно броје прва и друга група, свега осам преписа (6, 13, 18, 19, 23, 29, 42, 43) садрже целовит текст општег тропара светитељима 4. гласа, док сви остали садрже само његов почетак: Божеѡтьцьнашихь. У овом поступку препознаје се традиција навођења почетка тропара као назнаке за његово појање, јер се подразумева да се тропар из свакодневног богослужења зна напамет.
Далеко је занимљивија појава изостављања четвртог колона тропара колона тропара тропара 8. гласа: правовѣрияоучителю у преписима прве и треће групе. Од укупно четрдесет два преписа, овај колон налазимо у свега девет преписа (1, 3, 6, 8, 38, 39, 49, 50, 51), од којих прва четири спадају у најстарије (1362, крај XIV века, XIV–XV век, почетак XV века), два су из XVII века (1651,XIV века, XIV–XV век, почетак XV века), два су из XVII века (1651, 1660/70), а три спадају у најмлађе преписе (XVIII век, 1800, 1801). С друге II век, 1800, 1801). С другеII век, 1800, 1801). С друге стране, само три преписа, један из 1573. године (21), други из XVI (30), а трећи из XVII века (44), немају последњи колон тропара 8. гласа: данекогдаоуснемьвьсьмрьти. Остале разлике представљају лексичке варијанте којима се не нарушава смисао колона.
Општи тропар светитељима 4. гласа ретко се налази у целости. У осам целовитих преписа проналазимо разлике у трећем и четвртом колону тропара. Део трећег колона среће се у три облика: милоститвое(6, 13, 18, 19, 29),милостьтвою(23, 42) и милостьтвоѧ(43). Део четвртог колона у пет преписа гласи: молитвамиихь (6, 13, 18, 29, 42), а у осталима се среће изостављено ихь(43), тѣхьуместо ихьи метатеза: тѣхь молитвами(19), али и молбамиуместо молитвами и метатеза:тѣхьмолбами(23). Крај четвртог колона у свим преписима гласи: вьсьмирениокрьми, осим у једном:вьмирѣстрои(6).
У тропару 8. гласа почетна реч првог колона у већини преписа је милости,ретко милостини(4, 6, 8, 13), благости (1, 30) илимилостивныи (7); друга реч је обично у вокативу једнине именице мушког рода – наставниче, али се једном среће и номинатив једнине – наставьникь(30). У другом колону у свим преписима је скровище, осим у једном – скровеще (19). Односна заменицаижеу трећем колону сасвим ретко се изоставља (26, 47), али среће се и еже(3, 4, 7, 8, 9, 30, 38, 39, 49, 51), а само једном ѥже (13). Четврти колон, уколико га има, гласи: правовѣрияоучителю, осим у једном препису у коме има и придодату именицу мушког рода у вокативу једнине – наставниче, те гласи: правовѣриюнаставничеиоучителю (1). Осим правовѣрия,
134 Ана Рочкомановић
јавља се и правовѣрию(1, 3, 6, 8); осим оучителю, среће се и оучители(51). У петом колону у већини преписа стоји архїереѡмь(архїереевъ – 49; архїереѡвъ – 51), ретко светителѥмь(1, 3, 6, 8), а само једном арьхїепискпомь (30). Део шестог колона обично гласи светителю арсенїе; у три преписа среће се ѥраршеарсенїе (49, 50, 51), док се у једном на том месту јавља и придодата именица мушког рода у вокативу једнине – архїерею, те гласи:светителюархїерею арсенїе (26); у једном случају је изостављено светителю, те стоји само арсенїе (36), а у другом се уместо облика вокатива именица основе на о, јавља облик основе на јо – арсенїю, те стоји: светителюарсенїю(46). Седми колон: нищимьбыстьзастпникь, у једом препису је:нищихъбылъесизастпникъ (49), у другом: нищимьзастпниче (51), а у трећем се уместо бысть, јављабывь (3). У осмом колону само једном је изостављено тѣмь (51). У деветом колону у већини преписа стоји просвѣтити, док је само у два преписа спасити(42, 45). У истом колону, обично је доушенаше, али среће се и доушѫнашѧ (3), доушинашѧ(49) и дшынашѫ(51). У десетом колону, уместо вьсьмрьти, јавља се ивьсьмрьть(1, 4, 7, 13, 15, 26, 28, 38, 39, 46, 47), въсмерть (50, 51) и восмерть(49).
У кондаку 2. гласа део првог колона гласи: богоносеарсенїе, што је случај у свим преписима, осим у једном (16), у коме је изостављено име светитеља, те на том месту стоји само богоносе, док се у другом јавља придодата именица у вокативу једнине – отьче, те гласи: богоносеотьчеарсенїе(3).Уместо богоносе, јавља се и богоносне(30, 52). У другом колону обично је своя(своа – 3, 5, 10, 19, 21, 23, 27, 34, 35, 37, 39, 40, 41), али јавља се итвоа(36), твоя (49), односнотвоѧ (50, 51). У другом колону у већини преписа је питѣе(питѣѥ – 9, 16, 20, 22, 25, 31, 36, 40, 48;питеѥ– 34;питаѥ – 2, 7, 42;питае – 4, 10, 17, 19, 21, 24, 27, 29, 32, 39, 41, 43, 45, 46, 47, 52;питѣѧ – 12; питая – 49;питаѧ – 50, 51), али се среће и питатисе (44), напитаѧ (3),наоучае(15, 28). Осим хвале(хвалѣ – 21, 22, 25, 23;хвалѥ – 26, 42), како је у већини преписа,у трећем колону јавља се и хвалѥнїе (2, 7, 10, 11, 17, 18, 19, 29, 32 43, 52), односно хваленїе (27, 41); хвалоу (1, 6, 8), односно хвалѫ (3); похвал (13); хвала (44), хваля (49), хвалѧ (50, 51), па и хвалесе(30). Четврти колон у већини преписа гласи: оустнамижепѣнїеприносе; у једном случају је изостављено же (34), а у другом је придодат енклитички облик датива личне заменице 1. лица једнине –ми, те гласи: оустнамижемипѣнїеприносе (44). Осим инструментала множине именице женског рода – оустнами, јавља се и инструментал двојине –оустнама(1, 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 13, 17, 18, 19, 29, 32, 41); осим приносе, среће се приносѣ (20) иприносѧ (3, 50, 51). У петом колону обично језовеши(зовешїи – 20;зовщи – 38), ређе зовеше (14, 22, 31, 37, 40, 45, 46 48), односно зовѣше(21, 25, 35, 36, 42), али и зовый (49, 50, 51); осим инструментала једнине именице средњег рода –вѣщанїемь среће се и акузатив једнине – вѣщание (46). Шести колон који гласи: христетыесисвѣтьнеизреченныи, такође има у једном препису придодат енклитички облик датива личне заменице 1.
Свети архиепископ Арсеније I... 135
лица једнине – мы, те гласи: христетымыесисвѣтьнеизреченныи(16), док се у другом уместосвѣть, јављасвѣтлое (39). У четири преписа срећемо метатезу на почетку овог колона: тыесихристесвѣтьнеизреченныи(15, 19, 27, 30), док се у два преписа уместо неизреченныијавља изреченныи (44) и истинїи (41), а у дванеизреченный (50, 51).
Наведене текстолошколексичке разлике су у малом броју случајева редакцијске природе, пошто је велика већина преписа писана српском, само четири бугарском (3, 12, 43, 45), а свега три црквенословенском редакцијом (49, 50, 51). Правописне разлике су, пак, природна последица дугог периода у оквиру кога су настали посматрани преписи – од XIV XIV до XIX века. Иако је краћи од тропара 8. гласа, у кондаку 2. гласа има више разлика, а уједно је заступљен у свим преписима. У највећем броју преписа он се јавља заједно са оба тропара, тропаром 4. гласа и тропаром 8. гласа, ређе само са једним.
У прилогу доносимо за сваку од три групе преписа по један узорни текст. За прву и другу групу то је хронолошки први који има исписан тропар 4. гласа у целости.
I За прву групу: препис тропара и кондака светом Арсенију из синаксара из XIV–XV века (1410. ?), ЦИАИ 230, стр. 15а–15б.
II За другу групу: препис тропара и кондака светом Арсенију из псалтира из средине XVI века, НБКМ 8338/1925, стр. 84а–84б (Слике 2 и 3).
III За трећу групу: препис тропара и кондака светом Арсенију из псалтира с последовањем, око 1651. године, НБС 46, стр. 104б–105а (Слика 4). Ово је једини препис у коме је после помена празника светог Арсенија исписана и белешка о томе да је Сава српски рукоположио Арсенија у чин архиепископа, као свог наследника, године 6732 (1224)18. Иза тога следи најпре назнака за појање тропара мученицима19: Моученицитвои, а онда и у целости исписан кондак 4. гласа светом мученику Терентију, који се празнује истог дана, а назив његовог празника овде је наведен први у низу празника за 28. октобар. Тек након тога следе тропар 8. гласа и кондак 2. гласа светом Арсенију. Препис представља јединствену
18 Године су овде рачунате према цариградској ери, према којој је од стварања света до Христовог рођења протекло 5508 (ако је између 1. I и 31. VIII), односно 5509 година (ако је између 1. IX и 31. XII): (6732)=1224. или 1223. година. Вероватно је уместо овде требало да буде , што би значило: (6742)=1234. или 1233. година. Савина абдикација десила се у време првих дана владавине Владислава, који је постао краљ између септембра 1233. и фебруара 1234. године. Вид. Историја српског народа I, Београд, 1981, стр. 309–312. Мало је вероватно да су године овде рачунате према старој хришћанској ери, такозваној антиохијској ери, према којој је од стварања света до Христовог рођења протекло 5500 година: (6732)=1232.
19 Ово је општи тропар мученицима 4. гласа из Октоиха: Зборник црквених богослужбених песама, псалама и молитава. Извод из типика и црквенословенски речник [пресликано издање из 1958], Београд, 1971, стр. 78.
136 Ана Рочкомановић
појаву, те га овде доносимо у целости, од наслова свих празника за 28. октобар до тропара и кондака светом Арсенију.
I Синаξар, XIV–XV век (1410. ?), ЦИАИ 230, стр. 15а–15б:(15а) Вътьждедьньижевьсветыхъѡтьцанашегоарсенїаархїепископа
О раширености култова светих сведоче и стихирари, у које се поред стихира „на Господи вазвах“, „на стиховне“ и „на хвалитех“, уносе и стихире из светитељима посвећених служби.
Од четири прегледане збирке, само у збирци ћирилски рукописа манастира Хиландара пронашли смо четири преписа стихире 6. гласа светом Арсенију из Службе светом Арсенију од Данила Пећког:
1. Стихирар Теодора Хиландарца, XVIII век, Хил 668, стр. 56б–57б.
2. Стихирар, 1834, Хил 580, стр. 50б–59а.3. Стихирар Спиридона Хиландарца, 1854, Хил 560, стр. 79б–
83б.4. Стихирар, XIX век, Хил 597, стр. 108б–113б.
Разлике у преписима су занемарљиве.У прилогу доносимо најстарији препис стихире 6. гласа из стихи
рара Теодора Хиландарца из XVIII века, Хил 668, стр. 56б–57б (Слика 5). Изостављамо појачке знаке у редовима, а уместо њих доносимо таласасту црту:
О штовању светог архиепископа Арсенија I и раширености његовог култа највише сведоче помени његовог празника у месецословима богослужбених књига, посебно они помени уз које се наводе тропар и
138 Ана Рочкомановић
кондак са велике вечерње Службе светом архиепископу Арсенију. Ове строфе из Службе – било појединачно, било заједно – заступљене су континуирано у месецословима током шестовековног периода рукописне традиције, од XIV до XIX века. Нарочито је значајно када се уз њих нађе покоја белешка, као у случају Романовог типика, која може допринети осветљавању често замрачених питања медиевалистике. Проучавање рукописне традиције преписа са тропарима и кондацима посвећеним светом Арсенију, као и њихово објављивање, значајно је како из агиолошких, тако и из културноисторијских разлога20.
Ана Рочкомановић
20 Овај рад је настао у оквиру Старословенистичког семинара који на Филолошком факултету у Београду води професор Ђорђе Трифуновић.
Свети архиепископ Арсеније I... 139
Слика 1. Државна библиотека у Берлину, Збирка В. Ст. Караџића, бр. 49, стр. 42б
140 Ана Рочкомановић
Слика 2. Народна библиотека у Софији, бр. 8338/1925, стр. 84а
Свети архиепископ Арсеније I... 141
Слика 3. Народна библиотека у Софији, бр. 8338/1925, стр. 84б
142 Ана Рочкомановић
Слика 4. Народна библиотека Србије у Београду, бр. 46, стр. 104б–105а