Риба риби гризе реп | Јасминка Петровић

Jasminka Petrovi}

urednici Qiqana Marinkovi} i Sla|ana Ili} ilustrator Du{an Pavli}

lektor Violeta Babi} prelom Neboj{a Miti}

izdaje Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8

telefoni: 011/2440-659, 3820-464, 3820-483 www.kreativnicentar.rs

za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Grafiprof Tira` 3.000

ISBN 978-86-7781-689-6

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41-93-36

ПЕТРОВИЋ, Јасминка, 1960Риба риби гризе реп / Јасминка Петровић ;

илустровао Душан Павлић. - Београд :Креативни центар, 2009 (Београд : Графипроф).- 56 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Причам ти причу / [Креативни центар])

Тираж 3.000.

ISBN 978-86-7781-689-6

COBISS.SR-ID 157912844

Jasminka Petrovi}

IlustrovaoDu{an Pavli}

Sa dr`aj

DVA LOKVAWA OKO PAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

TI GA JA, TI GA TI, TI GA NEĆEŠ POGODITI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

BELE KOKE ISPOD STREHE VIRE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

DVA LONČIĆA, ČETIRI POKLOPČIĆA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

RIBA RIBI GRIZE REP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

DVA LOKVAWA OKO PAWA

Katarina je stajala pored prozora. Ma~ak Flekica sun~aose na ogradi i povremeno mrdao u{ima. Tata je sun|erom nano-sio sapunicu na krov automobila. Katarina mu obi~no poma`eoko prawa kola, ali tati }e danas morati neko drugi da otvarai zatvara slavinu u gara`i. Wu ovog popodneva ~eka mnogova`niji zadatak, ali o tome }e da razmi{qa tek kad mama pre-stane da joj se muva iza le|a.

– Katarina, za{to ne iza|e{ napoqe? Vidi kako je lep dan!– Ne}u! – rekla je devoj~ica i odmahnula glavom.– Iza|i bar u dvori{te da pomogne{ tati! Da vidi{ samo

kakvo je crevo kupio! Voda se pu{ta pritiskom na dugme. Mili-na jedna! Vi{e nema tr~awa do gara`e i okretawa slavine. Idinek ti poka`e!

– Umorna sam – rekla je Katarina i bacila se preko kreveta.– [ta je tebi, dete? Da nema{ temperaturu?Mama je sela pored we i stavila joj ruku na ~elo. Katarina

nije bila vru}a. Jednostavno nije bila dobre voqe. Ose}ala sekao mleko koje se prosulo iz {oqe i po~elo da se razliva po sto-lu. A kako i ne bi posle onog {to joj se danas dogodilo u {koli!

– A da ti slu~ajno ne{to ne krije{ odmene?

Taj mamin pogled ba{ joj ide na `ivce.Ona je majstor da napravi paniku u ku}i.Ako Katarina slu~ajno ne{to pokvari, slo-mi ili izgubi, mama mora to odmah svima dajavi: i baka Zori, i teta Neni, i ujka Caletu

i, naravno, tati. Ukoliko se tati ne dopadne to {to je ~uo, odmahmu se zacrvene u{i, a to zna~i da }e Katarina dobiti grdwu.Pro{le nedeqe to je zvu~alo ovako:

– Izbrisala si mi sto pedeset stranica kucanog teksta! Jasam mrtav ~ovek! To sam pisao dva meseca. Sutra u devet ujutrunam dolaze Nemci na sastanak. I {ta sad ja wima da ka`em?![ta?! Znate, moja }erkica se malo poigrala va{im projektom!

Kroz pola sata ujka Cale je bio ispred tatinog kompjutera.Posle dva sata do{ao je i wegov kolega iz ra~unskog centra, aoko pono}i je stigao i wihov {ef Zari}. Rano ujutru tata jedobio svojih sto pedeset stranica kucanog teksta, a Ka-tarina slede}u zabranu:

– Od danas ti i kompjuter ne smete da budete sa-mi u istoj prostoriji! Jasno? – tatine u{i crvenelesu se kao nikad ranije.

Katarina uop{te nije dirala tatin tekst, onaje samo htela da pogleda kako…

Ali, to sada i nije va`no. Uostalom, vi-de}e svi oni jednog dana ko je Katarina,a dotle … dotle }e

Joj!

morati da istrpi hiqadu i jed-no mamino pita we:

– [ta nije u redu, du{o? Tizna{ da meni mo`e{ sve daka`e{.

Katarina je za`murila.Pretvarala se da je sawiva.@elela je da bude sama.

– Sve je u redu, mama, samomi se spava – promrmqala je.

– Onda je najboqe da se od-mori{, pa }e mo kasnije da raz-govaramo.

Devoj~ica je osetila maminpoqubac u kosi, a onda ~ula wenekorake kako se udaqavaju ka vrati-ma. ^im je mama iza{la iz sobe, otvo-rila je o~i i sko~ila iz kreveta. Uh, naj-zad je ostala sama! Pogledala je na sat. Ima-la je ta~no ~etrdeset pet minuta da na|e neko re{ewe.To nije malo vremena. Toliko traje jedan {kolski ~as. Aliodakle da po~ne? Mo`da je najboqe da pa`qivo sagleda ceoslu~aj... Za po~etak joj treba ogledalo. Gde ga je ono ostavila?

Katarina je preturala po ormanima i fiokama.– Nije ovde! Nije ni ovde! – uzvikivala je svaki ~as.Na sve strane letele su kwige, sveske, olovke, lewiri, papi-

ri, pa ~ak i delovi garderobe. Majica je pala medi preko wu{ke,jedna ~arapa se zaka~ila za luster, farmerke samo {to nisu iz-letele kroz prozor, ka~ket je zavr{io u korpi za otpatke, a dru-ga ~arapa je upala u akvarijum. Vi{e ni{ta nije bilo na svommestu, ali tako je to kad se ne{to tra`i.

– A da nije slu~ajno…? – najednom se setila devoj~ica ipogledala pod krevet.

8

Katarina je na{la ogledalo, ali je u me|uvremenu izgubilahra brost. I sad od straha nije smela da se pogleda.

– Tri … ~etiri … ~etiri i po … sad!Boqe da se nije o{i{ala! Dok je imala duga~ku kosu, u{i joj

se uop{te nisu prime}ivale, a sada je nekako ispalo da na gla-vi ima samo u{i.

– Klempava! Klempava! – setila se kako su je danas zadirki-vali u {koli.

Devoj~ica je zurila u svoj odraz u ogledalu. Stvar je bilamnogo gora nego {to je o~ekivala. Li~ila je na zeca ili, ta~ni-je, na slona. Kao da je sa obe strane lica ra{irila po jednuogromnu lepezu. Nije smela da se pomeri. ^inilo joj se da }eu{ima zaka~iti slike na zidovima. Ili, jo{ gore, da }e polete-ti. Imala je utisak da joj iz glave vire krila aviona. Ako se sa-mo mrdne, izlete}e kroz prozor i onda }e joj se smejati ~ak iptice s grana. Ovog puta joj nema pomo}i. To je sasvim sigurno!Pred ovim problemom zbunio bi se i ujka Cale. Uostalom, onima tako fine male u{i da ne bi ni ~uo Katarinu kako pla~e.

9