НОВИ ВЕЛИКИ БОНТОН

Zilke Šnajder-Fleg

Novi veliki

BONTONLepo ponašanje i pravilno

ophođenje

Beograd 2009

Naslov originala na nemačkom jeziku:Silke Schneider-FlaigDer neue große Knigge

Title of the original German edition:Silke Schneider-Flaig. Der neue grosse Knigge © 2005 by Compact Verlag GmbH, München

Under licence fromCompact Verlag GmbH, Züricher Str. 29,D-81476, München Germany

BibliotekaZnakovi

Novi veliki bontonZilke Šnajder-Fleg

IzdavačNK JasenDobračina 30BeogradTel. 011 32 86 [email protected]

Za izdavačaVojo Stanišić

Prevela sa nemačkog jezikaLarisa Stambolija

Korektura i prelomNK Jasen

KoriceMirko Toljić

ŠtampaKultura, Bački Petrovac

Tiraž1000

Sadržaj

Predgovor 6

Poglavlje1-Osnoviponašanja 9

„Dobar dan, kako ste?“Pravila pozdravljanja 10„Mogu li da se predstavim?“Kako predstaviti sebe i druge 15„Opet tako vruć dan“„Small talk“ bez gafova 20Ne pokazujte golim na ljudeIspravna gestikulacija je važna 23„Sedi pravo!“Samouvereno držanje u svim situacijama 26Od unutra ka spolja?Savremeni maniri za stolom 28

Poglavlje2-Uprivatnomživotu 55

„Nazdravlje!“Ponašanje na zabavama za domaćine i goste 56„Smem li da zamolim za ples?Ples, plesači i „dame biraju“ 60Odelo čini čovekaOdevanje u posebnim prilikama 63„Gledam te u oči, mala“Pravila za udvaranje i ljubavne sastanke 66Sportisti su džentlmeniPonašanje u sportu 73Rano se učiBonton za malu decu 80

3

Sadr

žaj

4

Sadr

žaj

U hotelu 90„Zavesa se diže“Odlazak na koncert i poseta bioskopu, pozorištu, operi, opereti i mjuziklu 121„Brz oporavak“Maniri u bolnici 99„Primite moje saučešće“Ispravno ponašanje kada se desi smrtni slučaj 103

Poglavlje3-Naposlu 109

„Stiže novi saradnik“Bravurozno ovladati umećem razgovora za posao 110„Slušaj 'vamo!“Vešt nastup na sastancima i konferencijama 118„Prijatno!“ Poslovni ručak je visoka umetnost lepog ponašanja 120„Sada je dosta“Spretno razjasniti nezgodne situacije 123Uvek tamnoplavo i kopčanje na dva reda?Pravilno izabrati odeću i asesoar 144„Halo, ja sam“Ponašanje u razgovoru telefonom 153Veoma pažljivoStilski sigurna pisma i e-mail-ovi 155

Poglavlje4-Širomsveta 167

SAD 208

Srednja Amerika i Karibi 172

Južna Amerika 175

Evropa 188

Japan 210

Kina 218

Indija 221

5

Sadr

žaj

Jugoistočna Azija 222Bliski Istok 228Australija i Novi Zeland 231

Žene same na putovanjima 232

Na aerodromu i u avionu 236

Velikitestponašanja 241

KojebioFrajherfonKnige? 255

Registar 257

Osnoviponašanja

9

„Uljudnost je kao vazduh u gumama: ne košta ništa, a sprečava

udarce.“ Iskustvo nas uči da je ova poslovica tačna svuda, pa i u

Nemačkoj, ako je verovati anketi „Emnida“. Prvo mesto u lepom

ponašanju sa 97,8% zauzima potreba da se drugima u razgovo-

ru ne upada u reč. Pri tom je gotovo svejedno da li su anketirani

muškarci ili žene, četrnaestogodišnjaci ili šezdesetogodišnjaci,

ljudi sa osnovnom školom ili sa univerzitetskom diplomom, sa

istoka ili sa zapada. Gotovo isti procenat pokazuje spremnost da

se pomogne ženama prihvatanjem dečijih kolica, da se pomo-

gne starijima u nošenju prtljaga ili pak

da im se ponudi sedište – skoro 100%

anketiranih označava to kao važno ili

veoma važno. Za one koje krasi tač-

nost izjasnilo se 97,2%, a dobre

manire za stolom ceni 95,4%.

85,2% anketiranih cene kada je

odeća prilagođena povodu. Zbog

toga su poslovice „Kakav na jelu, takav na delu“ i „Odelo čini

čoveka“ kao stvorene za osnove ponašanja.

Osn

ovi p

onaš

anja

1. Poglavlje

10

Osn

ovi p

onaš

anja

„Dobar dan, kako ste?“Pravila pozdravljanja

Pozdravljanje je suština lepog ponašanja. Međutim, ponekad pozdravljanje uopšte nije tako jednostavno. Možete misliti da je „zdravo, kako ste?“ ljubazno, ali neće svi ovako pozdravljeni sma-trati da je to uljudno. Neki nabusito okreću glavu, ignorišući pozdrav, ili otpozdravljaju pristojnosti radi jednim „hvala, a vi?“, čak i kada nisu ni najmanje zainteresovani

za to kako je neko. Zapravo se i jednim jednostavnim pozdravom može napraviti mnogo grešaka. Tu se ne radi samo o tome kako se pozdravlja, već i o tome ko koga prvi pozdravlja. Pre svega, ne želi svako da ga svako pozdravi. Već ovde postoji određena hijerarhija.

n n n

Ko koga prvo pozdravlja i zašto?

Ovo pitanje se brzo rešava slede-ćim praktičnim pravilima:1. Niži po rangu pozdravlja višeg

po rangu2. Mlađi pozdravlja starijeg3. Muškarac pozdravlja ženuDoduše, ponekad ima situacija u kojima se ova pravila ne mogu tako jednostavno primeniti, naro-čito onda kada se sreću različite osobe s različitim društvenim sta-tusom. Tada nečije zvanje može biti značajnije od nečijih godina, pola ili obrazovanja. Recimo da jedan akademik, koji nosi poča-snu doktorsku titulu, a i narodni je poslanik, sreće premijera. Čak i da premijer nema visoko obrazo-vanje, uvek će narodni poslanik prvi pozdraviti premijera. Može delovati čudno, ali ako, na primer, prof. dr Ludvig Štingel, član narod-ne skupštine, tokom Dana partije sreće premijera bez akademskog

11

zvanja, premijer će očekivati da ga narodni poslanik pozdravi, jer je po rangu viši.Nije drugačije ni u hijerarhiji firme. Ovde će sekretarica pozdraviti šefa odseka, a šef odseka vlasni-ka firme. I ovde je u drugom planu to koje je akademsko zvanje vla-snika firme u poređenju sa šefom odseka. Čak i da je u pitanju pro-fesor, a da je vlasnik firme stolar, šef odseka će prvi pozdraviti svog pretpostavljenog. Na kraju krajeva, on je poslodavac, a ne obrnuto. Često vlada i velika nesigurnost u obraćanju ženama, jer je mnogima dobro poznata izreka „ladies first“ (dakle, dame prve). Ona je, dodu-še, simpatično formulisana, ali uprkos tome niži po rangu pozdrav-lja višeg po rangu. Pridržavanje ovih pravila pri pozdravljanju znak je pažnje. Na kraju krajeva, tako i

treća osoba može odmah da shvati ko je ko u hijerarhiji.

Doktorska titula ispred plemićke titule!Ima situacija u kojima se sreću različite osobe sa različitim titu-lama. Pri pozdravljanju važi pravi-lo da akademsko zvanje stoji na prvom mestu. Na primer: gospođa Šaub, doktorica, sreće groficu fon Hoenvinter. U ovom slučaju grofi-ca prva pozdravlja doktoricu, jer akademsko zvanje zauzima viši rang nego plemićka titula. (Ovo se objašnjava time što je plemić-ka titula nasleđena sa imenom, dok se akademsko zvanje mora zaslužiti studiranjem i promovisa-njem). U pomenutom primeru bi grofica pozdravila doktoricu reči-ma: „Dobar dan, doktorice Šaub“, a ona bi odgovorila sa „Dobar dan, grofice Hoenvinter“.U gore navedenom primeru grofica bi mogla da pozdravi doktoricu i bez naznačavanja prezimena, zbog njenog medicinskog zanimanja, samo sa „doktorice“.

Osn

ovi p

onaš

anja

LEKARIIDOKTORSKATITULAPošto je u svakodnevnom govoru zanimanje lekara izjednačeno sa titulom doktora, nije pogrešno da lekara oslovimo sa „doktore“. Prezime ne mora obavezno da se navede. Ovo je uobičajeno na mnogim mestima (ne samo u seoskim sredinama).

37

Osn

ovi p

onaš

anja

četiri sata nakon poliranja, može-mo da budemo sigurni da je išče-zao sav statički elektricitet, koji takođe može da utiče na penuša-nje. U najgorem slučaju penušanje će se sasvim suzbiti.

Mala nauka o penušavom vinuRazlikujemo polusuvi, suvi ili penu-šac prirodne arome. Ovo ima veze sa time što se u penušcu nakon procesa alkoholnog vrenja šećer više ne nalazi. Naime, kvas ga je rastvorio. Pogrešno je kada se kod penušca govori o „ostacima šeće-ra“. Sa druge strane, svaka flaša penušca sadrži šećer koji je dodat u određenoj količini. Kod preko 50 grama šećera po litru govorimo o blagom penušcu. Oznaka da je penušac polusuv ukazuje na 33 do 50 grama šećera. Ekstra suvi penu-šac ima 12 do 20 grama. Pored toga se on ponekada preseca lekovitim travama, što se radi kada je dodato

celzijusa. Međutim, flaša penušca ili šampanjca nikada ne treba da stoji u frižideru duže od jednog dana. Kao što je često slučaj, i ovo ima svoje osnove u zakonima fizike. Zbog hladnoće može da se smrzne plutani zapušač na flaši. Stoga on počinje da se smežurava, jer mu se izvlači vlažnost. Ovo nije slučaj kod plastičnih zapušača, ali njih svakako nećete videti na flaši šampanjca ili kvali-tetnog penušavog vina.

Pravilno postupanje sa čašamaČaše inače treba uvek da budu potpuno bez ostataka sredstava za pranje. Rubovi čaša treba da budu obrisani čistom i suvom krpom, jer i najmanji trag prljavštine preti da upropasti penu. Kada se peru krpe za brisanje čaša, ne treba da se koristi omekšivač. Opasno je da se čaše poliraju neposredno pre ser-viranja. Tek kada odstoje najmanje

NAZDRAVLJANJEIZDRAVICE

Zdravica je u mnogim zemljama omiljen običaj. U načelu je uobičajeno da domaćin prvi podigne čašu i nazdravi gostima. Da li će održati kratak govor ili će jednostavno reći „živeli!“, prepušteno je na volju doma-ćinu. Čaše za penušac ili vino pri kucanju se drže za nožicu, tako da se dobije lep i zaokružen zvuk. To se radi zbog toga da ohlađeno vino ili penušac drže temperatu-ru i da se ne greju toplotom dlanova.

38

Osn

ovi p

onaš

anja

se neomiljeno jelo diskretno zao-biđe. Ono može jednostavno da se ostavi na tanjiru i da se poje-de samo ono što vam se dopada. Možete i da odvojite ono što ne volite, kao kolutove luka, jaja, krompir salatu ili paradajz salatu itd., na tanjir za salatu. Za posma-trača sa strane to onda deluje tako kao da je nekome porcija prosto bila prevelika.

„Poslednji zalogaj“ je ukinutAko ne želite određeni prilog, na primer pomfrit, onda ga diskretno odbijte. Ovo je jednostavno kada kelneri rasporede ovale sa prilozi-ma po stolu, a gosti se sami služe. Onda ćete sipati sebi samo priloge koje želite. Ako vas poslužuje oso-blje, onda ćete neželjene priloge jednostavno odbiti. Svojevremeno je i u Nemačkoj bilo uobičajeno da se na tanjiru ostavi malo hrane, „poslednji zalogaj“. Ovaj običaj se nije održao. Kome se jelo dopada, sme naravno sve da pojede. Onaj kome je previše ili kome se ne dopada, jednostavno će ostaviti nešto hrane na svom tanjiru.

manje od 15 grama šećera. Oznaka da je u flaši sorta sa lekovitim tra-vama, ili „brut nature“, ukazuje na to da je udeo šećera maksimalno tri grama po litru.

n n n

Jelo: Ponekad smete da kažete ne!

Pre svega da napomenemo – upr-kos ranijim pravilima lepog pona-šanja – ne treba sve da se pojede samo radi čiste pristojnosti. Neki ljudi već iz religioznih razloga ne smeju da jedu sve, na primer svinj-sko meso ili meso koje je pripre-mano sa mlekom (kao što je slučaj sa odrescima u pavlaci). Vegetari-janci iz ubeđenja ne žele da jedu meso. Drugi bi, opet, rado jeli nešto, ali ne smeju iz zdravstvenih razloga. I na kraju – najjednostav-niji od svih razloga zašto neko ne želi da jede određeno jelo – je da mu se ono prosto ne dopada. Na privatnim ručkovima i večera-ma domaćin ima razumevanja za to. U poslovnim prilikama, u koji-ma je domaćin već poručio za sve, postoje razne mogućnosti kako da

! SAVET!

Akovamsejeloservira,bezpremišljanjamožetedaostaviteostataknatanjiru.Akose,pak,služitesami,trebalobidapojedetesve.Ostavljatelošutisakakonatrpateneumerenomnogojelanatanjir,aondatonepojedete.