Читанка за трећи разред

autori

ilustrovao

re~nik izradila

recenzenti

lektor

grafi~ko oblikovawe

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Dr Simeon Marinkovi}Slavica Markovi}

Nikola Vitkovi}

Violeta Babi}

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u BeograduAna Milosavqevi}, nastavnik razredne nastave, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u BeograduMr Sla|ana Ili}

Violeta Babi}

Milorad Miti}, Du{an Pavli}

Kreativni centarGradi{tanska 8BeogradTel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Violeta Babi}

Dejan Begovi}

Publikum

10.000

Ÿ Kreativni centar, 2008

^ITANKAza tre}i razred osnovne {kolepeto izdawe

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00142/2008-06.

CIP ‡ Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:821-82(075.2)

^ITANKA : za tre}i razred osnovne {kole / [[priredili] Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao Nikola Vitkovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}]. ‡ 5. izd. ‡ Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). ‡ 178 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm. ‡ (Kreativna {kola)

Tekst }ir. i lat. - Tira` 10.000. ‡ Re~nik: str. 160-167. - Registar.

ISBN 978-86-7781-368-01. Marinkovi}, Simeon, 1941 [urednik]

COBISS.SR-ID 156034828

^ITANKAza tre}i razred osnovne {kole

2

Vodi~zadatak

seti se {ta smo nau~ili

glumimo

pi{emo

gramatika

kwi`evnost

govorna ve`ba

re{avamo

istra`ujemo doma}i zadatak

smisli, ispri~aj i napi{i

razmisli

re~nik

UputstvoSvaka strana kwige ovedo`ivqaje nudi nove.

Dok pesme i pri~e ~ita{,ti zami{qa{ i u`iva{.

Potom tra`i re~i va`ne,poruke i slike sna`ne.

A onda ih prepri~avaj,{ta sve zna~e ‡ obja{wavaj.

Najva`nije: sad ti smi{qajnovi naslov, drugi kraj,

pesmu kao pri~u kazuj,odglumi je, recituj.

Neka dobre re~i tvojeobraduju srce moje.

^ITAMO• pri~e i pesme o domu i porodici

U^IMO I VE@BAMO• vrste re~i (imenice i glagoli)• vrste re~enica (obave{tajne, upitne,

zapovedne i uzvi~ne)• potvrdne i odri~ne re~enice• vi{ezna~nost re~i• upravni i neupravni govor• gra|ewe re~i• vlastite i zajedni~ke imenice• pisawe velikog slova

TVOJ ZADATAK ]E BITI• da od zadatih re~i sastavi{ poslovice• da napi{e{ kratak dramski tekst• da sa`eto prepri~a{ basnu• da napi{e{ kratku autobiografiju

1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E

3

4

Da mogu kao p~elicaleteti s cveta na cvettra`e}i kapqe medene,celi bih obi{la svet.

Ma kuda stigla daleko,u srcu ose}am svom,da bih se, kao p~elica,vratila u svoj dom.

Branko Halusa

Objasni {ta je to dom. Za{to je tebi dom va`an? Navedi tri razloga.

Dopuni. Ovo je . Ona

ima strofe. Svaka strofa ima

stiha. Pesmu je napisao pesnik .

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

Od zadatih re~i sastavi poslovice o

domu.

Za{to devoj~ica `eli da bude kao p~elica?

[ta devoj~ica ose}a kada je daleko od svog doma?

Napi{i koje su dve tvoje velike `eqe.

domu

svuda

po|i

do|i

ali

dobroa

u

domusvud

najboqeje

ilustracija

pesma/pri~a

@eqa devoj~ice

5

Seti se vrsta re~i i dopuni slede}e re~enice.

Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se .

Re~i koje ozna~avaju radwu su .

Slede}e re~i iz pesme rasporedi po vrstama:`eqa, devoj~ica, p~elica, leteti, cvet, tra`iti, kapqa, obi}i, svet, sti}i, srce, dom, vratiti se.

Imenice:

Glagoli:

Uz imenicu p~ela dodaj niz glagola.

ilustracija

Doma}i zadatakNa kraju ~itanke nalaze se pravila za izra`ajno recitovawe. Pro~itaj ih i znacima odredi kako treba recitovati pesmu „@eqa devoj~ice“. Nau~i pesmu napamet.

Re{i rebus.

Vrste re~i

zuji

6

Stigô vrapcu cewen gostStigô vrapcucewen gost,s dugog putadrugar kos.

Tr~ka vrabac,stresa rosu,da pripremiru~ak kosu.

Rusomir Arsi}

So~no li{}esa livadei crvi}esitne, mlade.

Kos dremuckai cvrku}e:‡ Nigde nijekô kod ku}e.

Kako se do~ekuju gosti u tvojoj ku}i? Kako se pona{a{ kada ti drugovi do|u u goste?

Kako vrabac do~ekuje kosa?

Objasni {ta zna~i cewen gost. Pogledaj u re~niku na kraju kwige.

[ta zna~i re~ dremuckati?

Za{to je kos rekao: Nigde nije kô kod ku}e?

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

Na osnovu ove pesme smisli kratak tekst za glumu ‡ dramski tekst. Napi{i {ta }e da govore lica ‡ vrabac i kos.

U re~niku na kraju ~itanke prona|i {ta zna~e re~i:cewen, tr~kati, dremuckati.

Vrabac:

Kos:

Vrabac:

Kos:

Vrabac:

Kos:

Vrabac:

Kos:

7

Seti se {ta smo u~ili o re~enicama i dopi{i odgovor.

Re~enice kojima se ne{to saop{tava nazivaju se

Na kraju ovih re~enica stavqa se .

Re~enice kojima se ne{to pita nazivaju se .

Na kraju ovih re~enica stavqa se .

Re~enice kojima se iskazuje zapovest nazivaju se .

Na kraju ovih re~enica stavqa se .

Vrste re~enica

Razmisli o tome {ta ove re~enice kazuju. Koji se znak nalazi na kraju ovih re~enica? Kakvim ih tonom izgovara{?

Pro~itaj slede}e re~enice:

Ba{ ti je so~no li{}e!Tako se do~ekuju gosti!Ala si ti dobar doma}in!

Uzvi~ne re~enice

Sigurno si zapazio da ovakve i sli~ne re~enice izgovara{ kada si uzbu|en, zadivqen ili za~u|en. Takve re~enice nazivaju se uzvi~ne re~enice.

Uzvi~ne re~enice su one re~enice kojima se iskazuju jaka ose}awa: divqewe, radost, uzbu|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraj uzvi~nih re~enica stavqa se uzvi~nik.

Odredi vrste re~enica:

‡ Ura, idu gosti!

‡ Ko nam dolazi?

‡ Sti`u tetka, te~a i poklon~i} za mene.

‡ Po`uri, otvori im vrata!

.

8

Jednog predve~erja, pre nego {to }e se sakriti za breg, Sunce re~e: ‡ Danas mnogo proputovah i izmorih se. Ve} je vreme da legnem. Spava mi se. Laku no}! ^ula ga roda u vrbovom gnezdu, pa re~e svojim malima: ‡ Sunce odlazi na spavawe. I `abe se skrivaju u barama. I nama je, deco, vreme da legnemo. Laku no}! Na livadi je kosio kosac. Kad je ~uo posledwe rodine re~i, ostavio je kosu, iskopao rupu u sve`em senu i rekao: ‡ Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce za|e. Rode se sabra{e po gnezdima. Ve} je vreme da i ja legnem. Laku no}! Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je kosac legao u seno, na}ulio je u{i i rekao: ‡ Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi. Sunce za|e. Rode se sakupi{e u gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku no}! Kad je to ~ula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebi}e i rekla: ‡ Eno, na{ sused zec ode na spavawe. Sunce za|e. Kosac vi{e ne kosi. Rode se prikupi{e u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku no}! Ostao je samo laki vetri} da wi{e jo{ nepoko{enu travu na livadi i da svim zaspalim stanovnicima poqa {apu}e snene pri~e. A mese~ina, kao kakva dobra majka, pokri celo poqe svojim srebrnim pokriva~em.

Vidoe Podgorec

Koje doba dana nazivamo predve~erjem? Razmisli o tome {ta se doga|a u prirodi pred ve~e. [ta prime}uje{?

Napi{i kojim redom su odlazili na spavawe likovi iz ove pri~e.

1.

2.

3.

4.

5.

predve~erje, kosac, kosa, sabrati se, na}uliti, snen

Podvuci plavom bojom deo tekstau kojem se govori o vetri}u.Opi{i kako zami{qa{ tu scenu.

ilustracija

Laku no}

9

Podvuci u tekstu zelenom bojom re~i kojima se opisuje mese~ina. Opi{i poqe pod mese~inom.

Prepri~aj ovu pri~u u samo dve re~enice.

Pro~itajte u razredu ovu pri~u po ulogama.

DA tvrdwa NE odricawe

Sunce odlazi na spavawe.

Rode nisu zaspale.

Zec je na}ulio u{i.

Ne}u da spavam.

Laki vetri} wihao je travu.

Potvrdne i odri~ne re~enice

Dopuni re~enice.

Re~enice kojima se ne{to tvrdi nazivaju se re~enice.

Re~enice kojima se ne{to odri~e nazivaju se re~enice.

U slede}oj tabeli odri~ne re~enice pretvori u potvrdne, a potvrdne u odri~ne.