Религије света | Ив Бомати

OOBBRREEDDNNAA MMEESSTTAASSAADDRR@@AAJJ

RREELLIIGGIIJJEE SSVVEETTAA....................................................................................................................................22

JJEEVVRREEJJSSTTVVOO ................................................................................................................................................44——77

HHRRII[[]]AANNSSTTVVOO........................................................................................................................................88

PPRRAAVVOOSSLLAAVVQQEE..................................................................................................................................1100

RRIIMMOOKKAATTOOLLIICCIIZZAAMM ....................................................................................................1122

PPRROOTTEESSTTAANNTTIIZZAAMM ....................................................................................................................1144

IISSLLAAMM........................................................................................................................................................1166——1199

HHIINNDDUUIIZZAAMM ..............................................................................................................................................2200

BBUUDDIIZZAAMM............................................................................................................................................2222——2255

TTAAOOIIZZAAMM..............................................................................................................................................................2266

TTEESSTT ........................................................................................................................................................................................2288

RREE^̂NNIIKK ........................................................................................................................................................................3300

RREE[[EEWWAA ..................................................................................................................................................................3311

Sinagoga

Rimokatoli~ka crkva

Protestantski hram

Pravoslavna crkva

Naslov originala:

Yves Bomati, Religions du monde entierpubliée par Editions BORDAS, ParisIllustrations: Arnaud Floc’h

Copyright © 2002 by Editions BORDAS/VUEF, Paris

Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2006

Biblioteka Da sazna{ i razume{

S francuskog prevela

Mirjana Vukmirovi}

Priredila

Ivana Igwatovi}

Urednik

Natalija Pani}

Ilustrator saradnik

Andrej Vojkovi}

Izdava~

Kreativni centar

Beograd, Gradi{tanska 8

tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

www.kreativnicentar.co.yue-mail: [email protected]

Za izdava~a

Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampa

Publikum

Tira`

3000

ISBN 86-7781-412-4

U poglavqu o taoizmu (Mudrost Lao Cea) preuzet je prevod iz

dela Izabrani spisi. Laoce, Konfucije, ^uangce, izbor, prevod,

predgovor i bele{ke S. Brki}, Beograd 1964.

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

2(035.057.874)

BOMATI, Iv

Religije sveta : radna sveska / Iv Bomati ; ilustracije Arno

Flok ; [s francuskog prevela Mirjana Vukmirovi}]. – Beograd :

Kreativni centar, 2006 (Beograd : Publikum). – 30 str. : ilustr. ;

26 cm. – (Biblioteka Da sazna{ i razume{)

Prevod dela: Religions du monde entier / Yves Bomati. – Tira` 3.000. – Re~nik: str. 30.

ISBN 86-7781-412-4

1. Flok, Arno 2. Vukmirovi}, Mirjana

COBISS.SR-ID 129428236

religije sveta.qxp 16.03.2006. 10:41 Page 32

Ilustracije:

Arno Flok

Iv Bomati

RA D N A S V E S K A

Kako se, dece radi, sna}i u raznolikosti re-

ligija sveta? Raznovrsnost religija, wihov po-

seban odnos prema bo`anskom, osobeni verski

obi~aji – sve su to ~esto nepremostive prepre-

ke. ^iwenica je da je najve}i broj religija stva-

ran stotinama godina i da im zbog toga nije jed-

nostavno pri}i.

[ta u~initi? Treba li da odustanemo i da

dopustimo da deca ne saznaju ni{ta o onome

{to ~ini temeq na{ih civilizacija i obe-

le`ava kulture? Naprotiv. Poznavawe religija

je prvi korak ka spoznaji i nas samih i drugih,

kao i prvi korak ka toleranciji. I, zaista, kako

da uistinu po{tujemo druge ako ne poznajemo

poreklo wihovih navika ili posebnih obi~aja

koji nam se, u na{em neznawu, ~ine ~udnim?

Ova kwiga je nastala upravo zato da bi se od-

govorilo na ta pitawa; trudili smo se da bude

pou~na i da ne bude dosadna. U svakom odeqku

dete }e na}i mali test, pri~u o li~nosti osni-

va~a, verskoj praksi, obrednom mestu ili isto-

rijskim ~iwenicama, zatim zanimqive aktiv-

nosti i ilustracije koje }e podsta}i wegovu

ma{tu i omogu}iti mu da sve to boqe razume.

Zna~ajno je to {to }e posle ~itawa svakog

odeqka mladi ~italac imati jasnu sliku o ono-

me {to ~ini osnov religije o kojoj je re~ i o

svakodnevnom `ivotu vernika.

U kwizi je obra|eno {est religija. To su: je-

vrejstvo, hri{}anstvo, islam, hinduizam, budi-

zam i taoizam. One su odabrane zbog slede}ih

razloga:

– neke od wih zna~ajne su u na{oj zemqi; to

su hri{}anstvo – pravoslavqe, rimokatolici-

zam i protestantizam – islam i jevrejstvo

– zato {to imaju neka posebna obele`ja

(mno{tvo bogova u hinduizmu)

– zbog toga {to pozivaju na duboko razmi{-

qawe o qudskom bi}u, koje, na{av{i se u ne-

predvidqivom svetu, nastoji da izbegne patwu i

da `ivi boqe, u skladnom odnosu s drugima; ta-

kvi su budizam i taoizam.

^itawem kwige dete }e ste}i osnovna znawa

koja }e mu omogu}iti da, ako to `eli, nastavi da

istra`uje, a naro~ito da razume aluzije na koje

}e nai}i u kwigama i televizijskim emisijama,

kao i da uzme u~e{}a u razgovorima o religiji

u {koli ili u porodici.

U vreme kada u mnogim zemqama jedna pored

druge postoje razli~ite religije potrebno je da

deca shvate wihov zna~aj kako bi nau~ila da `i-

ve zajedno s drugima po{tuju}i ih, a ne da `ive

pored drugih zato {to to moraju.

RELIGIJE SVETA

religije sveta.qxp 16.03.2006. 10:39 Page 1

RELIGIJE SVETA

Mozaik verovawa

Definicija

Religija je ono {to qude povezuje s wihovim tvorcem.

To je zbir verovawa i obi~aja koji postoje u jednoj

zajednici. Vernici jedne religije prepoznaju se po

na~inu odevawa i ishrane, kao i po svetim ili

obrednim predmetima.

DA LI ZNA[?

Monoteizam je vera u postojawe jednog

boga, jednobo{tvo (monos na gr~kom zna~i

jedan, jedini). Politeizam je verovawe u

vi{e bogova, mnogobo{tvo (polý na gr~kom

zna~i mnogo, vi{e). Jevrejstvo je bilo prva

monoteisti~ka religija.

22

TEST

[ta zna{ o religijama?

Proveri svoj po~etni nivo znawa.

• Da li je Buda bog?

• Da li re~ taoizam dolazi od re~i tao, {to

zna~i to~ak ili put?

• [ta se slavi na Vaskrs?

• Koji su simbol koristili prvi hri{}ani?

• Koje je nacionalnosti dalaj-lama?

• Koji muslimanski praznik ne bi mogao da se

proslavi ako bi zavladala epidemija {apa?

• Ko je pristao da `rtvuje sina Isaka Bogu?

Religije u brojkama

Prema jednoj anketi iz 1999. godine,

religije su u svetu ovako zastupqene:

ISLAM

HRI[]ANSTVO

BUDIZAM

JEVREJSTVO JEVREJSTVO

Jevreja je 14 miliona,

a od toga {est miliona u

Severnoj Americi, ~etiri

miliona u Aziji i dva

i po miliona u Evropi.

BUDIZAM

Budista je 350

miliona i gotovo

svi `ive u Aziji.

Ima ih u malom

broju i u Severnoj

Americi i Evropi.

HRI[]ANSTVO

Hri{}ana je oko dve

milijarde: 550 miliona

u Evropi, 460 miliona

u Ju`noj Americi,

350 miliona u Africi,

280 miliona u Aziji,

250 miliona u Severnoj

Americi. Od toga je

rimokatolika oko jedne

milijarde, protestanata 320

miliona, a pravoslavnih

210 miliona.

ISLAM

Muslimana je milijardu i sto pedeset miliona; 810 miliona

ih je u Aziji, 315 miliona u Africi, 31 milion u Evropi.

taoizam

Kineske religije – me|u

kojima je taoizam – imaju

oko 380 miliona vernika.

religije sveta.qxp 16.03.2006. 10:40 Page 2

33

Verskifanatizam Kada pristalice jedne

religije smatraju da

zastupaju apsolutnu

istinu, to mo`e biti

opasno. Oni mogu

postati nasilni i

krvolo~ni prema onima

koji nemaju ista uverewa. Tako je u istoriji

rimokatolicizma postojala inkvizicija,

institucija koja je, u ime Boga, posle

kratkih su|ewa osu|ivala na smrt sve one za

koje se mislilo da su jeretici, to jest sve

one koji su sledili puteve druga~ije od

dopu{tenih.

U [paniji je, na primer, u XV veku veliki

inkvizitor Torkvemada progonio, mu~io

i spaqivao Jevreje i muslimane.

U Avganistanu su, na primer, muslimanski

fanatici – koji se nazivaju integristima –

bez oklevawa ubijali sve one koji su im

smetali i pona{ali se prema `enama kao

prema robovima.

Takvo pona{awe je sramno i suprotno

idejama miroqubivosti, tolerancije

i qubavi prema bli`wem, koje bi morale

da ~ine temeq svih religija.

Praznici

Smisao praznika izra`ava se na razli~ite na~ine, u

zavisnosti od religije. Svi oni obele`avaju se posebnom

sslluu`̀bboomm, s ta~no utvr|enim oobbrreeddiimmaa, i zauzimaju

posebno mesto u kkaalleennddaarruu, koji se razlikuje od jedne

religije do druge. OObbrreedd je skup postupaka i propisa

koje tokom praznika po{tuju onaj koji obavqa obred i

wegovi pomo}nici. Praznik je, pre svega, zajedni~ka

proslava tokom koje qudi idu u susret bo`anskom.

Oni koji ne veruju Ne veruju svi. Postoji 906 miliona onih koji ne

priznaju postojawe bilo kakvog boga. Oni se

nazivaju aatteeiissttiimmaa – to su osobe koje osporavaju

postojawe Boga. Ponekad se nazivaju i aaggnnoossttiicciimmaa

– to su oni koji smatraju da se o poreklu kosmosa

i wegovoj sudbini ne mo`e ni{ta saznati; svoje

mi{qewe zapravo zasnivaju samo na onome {to

se mo`e eksperimentalno dokazati.

Religije u svetu

Geografski polo`aj i istorija pojedinih

zemaqa uslovili su da wihovo stanovni{tvo

u ve}oj meri bude usmereno ka jednoj

religiji nego ka nekoj drugoj.

Tako na Sredwem istoku i u severnoj Africi

ve}i deo stanovni{tva pripada jevrejstvu

i islamu i po{tuje Avrama i Muhameda.

U Evropi preovla|uje hri{}anstvo:

pravoslavqe, rimokatolicizam

i protestantizam. Hri{}ani veruju

u Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetog Duha.

Na severu Indije najvi{e je muslimana

i po{tuje se Muhamed, dok su stanovnici

na jugu ostali verni preda~kim

obredima hinduizma: po{tuje se [iva

s mnogobrojnim rukama ili mali Gane{a,

dete slon.

Drugde u Aziji prednost imaju budizam,

~ije su obele`je mnoge predstave Bude,

i taoizam, koji ne pokazuje sklonosti

ka slikama.

To nikako ne zna~i da u Evropi nema

muslimana, niti da na Dalekom istoku

nema hri{}ana.

Sve te religije, ma koliko bile razli~ite,

poku{avaju, svaka na svoj na~in, da odgovore na

pitawa koja mu~e qude: ko su? kakav je smisao

wihovog `ivota? kako da `ive u skladnom odnosu

sa sobom i s drugima?

Buntovnici Mo`e se dogoditi da vernici

prestanu da se sla`u s u~ewem

svoje religije. Oni onda mogu

u celini odbaciti svoju veru:

to je apostazija. Mogu odbiti

da prihvate ono {to im se

predstavqa kao istina:

to je jeres. Najzad, mogu odbaciti

autoritet i osnovati paralelan

pokret: to je raskol.

religije sveta.qxp 16.03.2006. 10:40 Page 3

DD AA LL II ZZ NN AA [[ ??DD AA LL II ZZ NN AA [[ ??

U Bibliji se pripoveda

o isku{ewu kojem je Bog

izlo`io Avrama, svog

proroka. Tra`io je od wega

da `rtvuje sina Isaka. Kada

je Avram podigao no` da bi

ubio Isaka, Bog mu je

naredio da se zaustavi.

Avram je tada `rtvovao ovna.

Zanimqivo je to {to se

sli~an doga|aj povezuje

s muslimanskim praznikom

Kurban bajramom, s tim {to

je trebalo da Avram `rtvuje

svog prvenca Ismaila, a ne

mla|eg Isaka (vidi str. 19).

SS TT AA RR II ZZ AA VV EE TT SS TT AA RR II ZZ AA VV EE TT

Stari zavet je deo Biblije u kojem se govori o nastanku sveta

i prorocima do Isusa Hrista.

Re~ zavet je prevod jevrejske re~i berit, koja se mo`e

prevesti i kao savez.

a) [ta zna~i re~ zavet?

____________________________________________

____________________________________________

b) O kakvom je savezu re~? ________________________

Savez

Boga i qudi

PPrroo~~iittaajj ddeesseett zzaappoovveessttii nnaa

ssttrr.. 55,, aa zzaattiimm ppoorreedd ssvvaakkee

nnaavveeddeennee rree~~eenniiccee uuppii{{ii

kkoojjaa jjee ttoo zzaappoovveesstt ((pprrvvaa,,

ddrruuggaa iittdd..))..

a) Po{tovawe drugih bogova

je zabraweno.

___________________

b) Postoji samo jedan Bog.

___________________

v) Ubistvo je bezuslovno

zabraweno.

___________________

g) Subotom se ne radi.

___________________

d) Otac i majka se moraju

po{tovati.

___________________

44

Jevrejstvo je

monoteisti~ka religija

koja je nastala na

Sredwem istoku pre

ne{to vi{e od 4000

godina i razvila se

u Palestini.

TT OO RR AATT OO RR AA

Tora zna~i u~ewe. Postoje pisana i usmena Tora.

Pisana Tora obuhvata prvih pet biblijskih

kwiga. Usmenu ~ine obja{wewa pisane Tore.

Tora se svake subote (na {abat) ~ita i tuma~i

tokom bogoslu`ewa u sinagogi. Tora je temeq

jevrejstva, jer sadr`i zakon i u~ewe. Svaki Jevrejin

mora da je prenese svojim potomcima. U sinagogama se

svici Tore, ispisani rukom na pergamentu, na jevrejskom

jeziku, ~uvaju u posebnom kov~egu ili ormari}u.

Avramova

i Mojsijeva

religija

JJEEVVRREEJJSSTTVVOO

Mojsije dobija tablice Zakona,

Gvido Reni (1575‡1642)

religije sveta.qxp 16.03.2006. 10:40 Page 4

ZZ NN AA ^̂ AA JJ NN II DD AA TT UU MM II JJ EE VV RR EE JJ SS TT VV AAZZ NN AA ^̂ AA JJ NN II DD AA TT UU MM II JJ EE VV RR EE JJ SS TT VV AA

ZZ AA PP AA DD NN II ZZ II DDZZ AA PP AA DD NN II ZZ II DD

II LL II ZZ II DD PP LL AA ^̂ AAII LL II ZZ II DD PP LL AA ^̂ AA

Dopuni tekst.

Zapadni zid ili Zid pla~a

je ono {to je ostalo od velikog

Jerusalimskog hrama koji

je podigao Solomon ____–____

godine p. n. e., a koji je prvi put

sru{en za vreme _____________

vladavine. Hram je ponovo

izgra|en ____–____ godine p. n. e.,

a onda potpuno uni{ten ____

godine. Jevreji pred tim zidom

izgovaraju posebne molitve.

RR AA BB II NNRR AA BB II NN

Re~ rabin poti~e iz aramejskog jezika (to je

drevni jezik kojim se govorilo u

Palestini) i zna~i moj u~iteq.

Du`nost rabina je da u sinagogama

pou~avaju vernike Tori i da ih upu}uju

u pojedinosti vere.

UU ^̂ EE WW EE JJ EE VV RR EE JJ SS TT VV AA UU ^̂ EE WW EE JJ EE VV RR EE JJ SS TT VV AA

Jevrejstvo je zasnovano na po{tovawu jednog Boga,

Tvorca, koji se ne mo`e prikazivati niti se mo`e

opisati re~ima. Zadatak jevrejskog naroda jeste da

upozna svet s Bo`ijom re~ju i s Bo`ijim

otkrivewima. Deset zapovesti imaju veliki zna~aj:

spa{}e se oni koji se budu pona{ali u skladu

s wima. Sveta kwiga Jevreja je Biblija,

a posebno je va`na Tora. Komentari i tuma~ewa

Tore sabrani su u delu koje se naziva Talmud.

OODDLLOOMMAAKK IIZZ BBIIBBLLIIJJEE:: DDEESSEETT ZZAAPPOOVVEESSTTII Bog je obe}ao Avramu da }e wegovi potomci – Jevreji

– biti narod izabrani i da }e s wima sklopiti savez

i dati im zemqu – to je Obe}ana zemqa, Hanan (stari

naziv Palestine).

Posle mnogobrojnih burnih doga|aja, me|u kojima je

bilo i vi{evekovno ropstvo u Egiptu (Misiru), Mojsije,

Avramov potomak, poveo je Jevreje kroz sinajsku pustiwu

ka toj zemqi. Tokom puta Bog je pozvao Mojsija na jednu

planinu, goru, da bi mu dao svoj zakon i predao mu ono

{to nazivamo Dekalogom: deset zapovesti.

„Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemqe

Misirske, iz doma ropskoga:

1. Nemoj imati drugih bogova osim mene.

2. Ne pravi sebi idole.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.

4. Se}aj se dana odmora da ga svetkuje{.

5. Po{tuj oca svojega i mater svoju.

6. Ne ubij.

7. Ne ~ini preqube.

8. Ne kradi.

9. Ne svedo~i la`no na bli`weg svojega.

10. Ne po`eli ku}e bli`weg svojega […] niti i{ta {to

je bli`weg tvojega.“

SS EE DD MM II DD AA NNSS EE DD MM II DD AA NN

U Bibliji je napisano da

je Bog za {est dana

stvorio nebo, zemqu, more

i sve {to se na wima i u

wima nalazi, a sedmog

dana se odmarao.

Kog se dana u nedeqi

Jevreji odmaraju?

___________________

___________________

___________________

Koja od deset zapovesti

govori o tom danu?

___________________

___________________

___________________

55

Pore|aj po hronolo{kom redu datume iz istorije Jevreja.

• 1012–975. p. n. e. Davidova vladavina i osvajawe Jerusalima

• 1180. p. n. e. dolazak Jevreja u Obe}anu zemqu (Palestinu)

• 1225. p. n. e. odlazak Jevreja iz Egipta pod Mojsijevim vo|stvom

• 1700–1300. p. n. e. ropstvo Jevreja u Egiptu

• 520–512. p. n. e. obnova Jerusalimskog hrama

• 538. p. n. e. povratak Jevreja u Palestinu

• 597–538. p. n. e. Nabukodonosor razara Jerusalim

• 63. p. n. e. Rimqani osvajaju Palestinu

• 70. n. e. Rimqani razaraju Jerusalimski hram

• 975–935. p. n. e. Solomonova vladavina i izgradwa prvog

Jerusalimskog hrama

• oko 1800. p. n. e. Avram putuje iz Mesopotamije ka Palestini

2000 1500 1000 500 Isus Hristos

religije sveta.qxp 16.03.2006. 10:40 Page 5