Развој и животна средина Стање животне средине у периоду после Другог светског рата било је логична последица владајуће економске доктрине убрзаног развоја и индустријализације, али и наслеђа прошлости у развијеним државама. Проблеми са урбаним загађењем и немилосрдно трошење необновљивих ресурса у овом периоду у потпуности су друштвено прихватљиви. И не само то: урбано загађење у првим деценијама двадесетог века постало је симбол растућег просперитета и пуне запослености. Како се после рата економска ситуација из дана у дан побољшавала у индустријализованим западним земљама, стање животне средине се драматично погоршавало. Ратна економија је довела до повећања продуктивности, пуне запослености, али и до нових, виших нивоа загађења. Послератна економија доноси већу потражњу за становима, аутомобилима и осталим потрошачким добрима и загађење животне средине се наставља. Материјални токови у економији којима је одржаван економски раст указивали су на то да у будућности расположивост ресурса може доћи у питање. Независно од наведеног, у педесетим годинама двадесетог века развој и заштита животне средине још увек иду својим путевима, не уважавајући међузависности које између њих постоје. Зачеци покрета за заштиту животне средине и нове теоријске поставке у науци тек стидљиво и у назнакама указују на оно што се дешавало у наредним деценијама. Повећање обима међународне трговине, боље комуникационе мреже, ривалство између две суперсиле, као и почеци освајања свемира утицали су у шездесетим годинама XX века на јачање свести о јединствености планете, односно о Земљи као „једном свету“. Подизање температуре у јавности везане за проблеме у животној средини, све су израженији. Покрети за заштиту животне средине јачају свој утицај. Јача теоријска подлога и свест о растућем нарушавању услова у животној средини. Рејчел Карсон објављује 1962. године утицајну књигу „Тихо пролеће“ (Carson, 1962), у којој показује негативне утицаје пестцида на животну средину, а пре свега на популације птица. Осим јасних доказа о негативном дејству пестицида, Карсонова износи оптужбе на рачун тада моћне хемијске индустрије за ширење дезинформација у јавности, али и политичара који из различитих разлога некритички прихватају аргументе крупног капитала. Књига је имала огроман медијски утицај и не само да је утицала на доношење закона којим се у САД забрањује употреба ДДТ-ја, већ је покренула расправе у јавности о