Приручник - израда плана капителних инвестиција, USAID

1

Priručnik

IZRADA PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA

Februar, 2007

2

Zahvalnice Kao osnova u izradi ovog Priručnika korišćeni su materijali iz dokumenata o planiranju strateškog ulaganja izrañeni u okviru drugih programa organizacije USAID i/ili Urban Institute, meñu kojima su najznačajniji:

� Kapitalna poboljšanja, Urban Institute, USAID-ov projekat Mañaraska � Kapitalno programiranje, Meñunarodna asocijacija menadžera gradova i okruga, Slovačka � Plan kapitalnih ulaganja, Development Alternatives Inc. SLGRP � Finansiranje kapitalnih ulaganja u jedinicama lokalne samouprave, Urban Institute, Hrvatska � Paket modela obrazaca Opštinskog investicionog infrastrukturnog plana, Urban Institute, Albanija

3

SADRŽAJ UVOD ....................................................................................................................................................... 4

DEFINICIJE I KORISTI OD PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA ............................................................. 4

Plan kapitalnih investicija ............................................................................................................................4 Kapitalni budžet ............................................................................................................................................4 Kapitalna investicija (projekat)...................................................................................................................4

KORACI U PROCESU IZRADE PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA.......................................................... 6

PRVI KORAK: UTVRðIVANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE................................................................ 7

Koordinator za izradu Plana kapitalnih investicija....................................................................................7 Komisija za planiranje kapitalnih investicija .............................................................................................7 Služba za tehničku podršku ........................................................................................................................7

DRUGI KORAK: UTVRðIVANJE SMERNICA ZA PLAN KAPITALNIH INVESTICIJA ................................. 8

SMERNICE ZA IZRADU PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA ............................................................................................8 KALENDAR ZA IZRADU PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA ............................................................................................9

TREĆI KORAK: UTVRðIVANJE KRITERIJUMA ZA ODABIR PROJEKATA .............................................. 11

UTVRðIVANJE KRITERIJUMA PO KATEGORIJAMA NA OSNOVU VREDNOSTI.................................................................12 VIŠESTRUKI KRITERIJUMI KOJI UKLJUČUJU PONDERISANJE I BODOVANJE ................................................................13

ČETVRTI KORAK: IZRADA OBRAZACA I UPUTSTAVA........................................................................... 20

OBRAZAC ZAHTEV ZA KAPITALNU INVESTICIJU .......................................................................................................21

PETI KORAK: PROCENA POTREBA ZA KAPITALNIM ULAGANJIMA...................................................... 25

STRATEŠKI PLAN ................................................................................................................................................25 ZAKONI I PROPISI................................................................................................................................................25 JAVNE RASPRAVE, ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA I ANALIZA PRITUŽBI I ŽALBI GRAðANA .......................................26 INVENTAR OSNOVNIH SREDSTAVA.....................................................................................................................26

Informacije o inventaru i proceni stanja .................................................................................................27 Vizuelna inspekcija .....................................................................................................................................27 Tehnička analiza. ........................................................................................................................................27 Analiza opravki............................................................................................................................................27

POLITIČKI PROCES..............................................................................................................................................28

ŠESTI KORAK: ANALIZA FINANSIJSKE SPOSOBNOSTI ....................................................................... 29

PLAĆANJE PO DOSPEĆU I PLAĆANJE TOKOM KORIŠĆENJA ........................................................................................29 POSEBNI OBLICI FINANSIRANJA ............................................................................................................................31 FINANSIJSKA ANALIZA BUDŽETA............................................................................................................................31 Koncept neto operativnog rezultata ...............................................................................................32

SEDMI KORAK: PRIPREMA PROJEKTNIH ZAHTEVA............................................................................. 34

OPRAVDANOST PROJEKTA.....................................................................................................................................34 TROŠKOVI PROJEKTA............................................................................................................................................35 FINANSIRANJE .....................................................................................................................................................35

OSMI KORAK: RAZMATRANJE PROJEKTNIH ZAHTEVA ........................................................................ 36

KONTROLNA LISTA ZA ADMINISTRATIVNU REVIZIJU................................................................................................36 KONTROLNA LISTA ZA TEHNIČKU I ARHITEKTONSKU ANALIZU .................................................................................36 KONTROLNA LISTA ZA FINANSIJSKU ANALIZU .........................................................................................................36 KONTROLNA LISTA ZA PLANSKU REVIZIJU ..............................................................................................................37

DEVETI KORAK: UTVRðIVANJE PRIORITETA MEðU PROJEKTNIM ZAHTEVIMA ................................ 38

DESETI KORAK: PRILAGOðAVANJE PROJEKATA RASPOLOŽIVIM FINANSIJSKIM SREDSTVIMA...... 39

JEDANAESTI KORAK: NACRT PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA........................................................ 41

PREDLOG TEKSTUALNOG DELA i TABELA /DIJAGRAMA..........................................................42

DVANAESTI KORAK: USVAJANJE PLANA KAPITALNIH INVESTICIJA I KAPITALNOG BUDŽETA ........ 45

4

Uvod Jedinice lokalne samouprave u Srbiji prepoznaju značaj koji ima višegodišnje planiranje kapitalnih investicija. U ovom Priručniku su date smernice koje će biti od koristi opštinama i gradovima prilikom izrade prvog višegodišnjeg plana kapitalnih investicija, kao i njegove buduće revizije koja se vrši svake godine. Jedinice lokalne samouprave u Srbiji ulažu u komunalnu infrastrukturu kako bi mogle pružati osnovne usluge svojim grañanima, te privući i zadržati strane i domaće investitore. Stoga je jedno od najvažnijih pitanja za lokalne samouprave kako planirati i finansirati izgradnju nove infrastrukture. Budžetska sredstva su mala i često nedovoljna za sistemsko finansiranje kapitalnih investicija. Ovaj Priručnik predstavlja sistemski pristup planiranju kapitalnih investicija. Takav pristup će omogućiti lokalnim samoupravama bolje iskorišćavanje kapaciteta lokalnog budžeta i omogućiti bolji pristup spoljašnjim izvorima finansiranja. Lokalne samouprave bez dugoročnog investicionog plana koji bi sadržavao jasne prioritete brzopleto odlučuju o sprovoñenju projekata, što im onemogućava sprovoñenje drugih, važnijih projekata u budućnosti. Upotreba sveobuhvatnog investicionog plana će omogućiti razvoj novih i poboljšanje postojećih usluga grañanima i omogućiti sprovoñenje glavnih strategija razvoja obezbeñivanjem lokalnih investicija. Višegodišnji plan kapitalnih investicija treba da sadrži sve javne investicije koje su planirane na teritoriji ili u nadležnosti lokalne samouprave. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi Komisija lokalne samouprave zajedno sa Koordinatorom. Predstavnici svih lokalnih institucija, organizacija i preduzeća dostavljaju potrebne informacije i zahteve za kapitalnim investicijama i učestvuju u reviziji plana. Grañane treba potsticati da učestvuju u procesu izrade plana kapitalnih investicija davanjem svojih predloga, ideja i mišljenja. Kriterijumi se uspostavljaju kako bi se sistemski pristupilo odabiru prioritetnih projekata.

Definicije i koristi od Plana kapitalnih investicija Plan kapitalnih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za periodu od 4 do 6 godina, poreñanih prema prioritetima, godinama, rokovima, godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. Revizija plana kapitalnih investicija se vrši svake godine za narednu godinu. Kapitalni budžet sadrži investicije koja su planirana u prvoj godini Plana kapitalnih investicija. Kapitalni budžet može biti prikazan kao deo tekućeg budžeta, ili može biti usvojen kao poseban dokument. Kapitalnim budžetom zakonodavni organ opredeljuje projekte koji će se sprovesti u datoj budžetskoj godini. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očekivanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrñeni zakonom. Svaka lokalna samouprava definiše šta se smatrati kapitalnom investicijom, a na osnovu lokalnih potreba i zakonskih uslova. Ovde su dati tipični primeri kapitalnih investicija:

5

Vrsta investicije Primeri

Izgradnja novih i proširivanje postojećih objekata

zgrade, parkovi, putevi, vodovodni i kanalizacioni sistemi, ulična rasveta i odlagalište/deponija

Rehabilitacija ili zamena

postojeći objekti, kao što su ulice, zgrade, parkovi, ulična rasveta i vodovodni i kanalizacioni sistemi

Opremanje javnih prostora

kada se nešto prvi put gradi, kao što je nameštaj, kancelarijska oprema i oprema za igrališta.

Veća (značajnija) oprema

koja je skupa i ima relativno dug vek upotrebe, kao što su vatrogasna kola, kamioni za odnošenje smeća i grañevinska oprema. Iz ove definicije se mnogo puta isključuje oprema sa vekom trajanja manjim od pet godina ili koja je mala po dimanzijama i koju je teško kontrolisati, kao što su prenosni radio aparati. Još se često isključuje oprema, kao što su nameštaj i policijska vozila, koji se zamenjuju svake godine u približno istoj količini.

Rekonstrukcija postojećih objekata

kao što su rekonstrukcija puteva i zgrada uključujući i nove krovove i veće popravke električnih instalacija, vodovoda i kanalizacije i grejanja. Utvrñivanje pravila za rekonstrukciju može da bude komplikovano. Njihovo definisanje može da se pojednostavi granicom u dinarskom iznosu od, recimo 1,000,000 miliona, ali mogu da se koriste i drugi kriterijumi, uključujući i stepen do koga rekonstrukciju dodaju vrednost, produžavaju koristan vek ili povlače za sobom veće strukturne ili mehaničke izmene. Meñutim, ove kriterijume je teško kvantifikovati.

Plan kapitalnih investicija pomaže kod/u

� povećavanja kreditne sposobnosti i obezbeñivanja finansijske stabilnosti tako što pomaže da se kontrolišu poreske stope, izbegne nepredviñeno zaduživanje i maksimalno povećanje alternativnih opcija finansiranja.

� Povećavanja šansi za pribavljanje sredstava iz drugih javnih i privatnih izvora.

� Identifikovanja najefikasnijih i najekonomičnijih sredstava za finansiranje kapitalnih projekata.

� Koordinaciji kapitalnog i tekućeg budžeta.

� Obaveštavanju javnosti o kapitalnim potrebama i projektima i stvaranju podrške javnosti. On omogućava lokalnoj samoupravi da pokaže svoje angažovanje na nekoliko projekata u dužem vremenskom okviru.

� Razmatranju svih potreba i pažljivoj analizi prioriteta. Služi kao glavni instrument za povezivanje razvoja infrastrukture sa urbanističkim planovima, strategijskih planova i drugim planovima lokalne samouprave. On pomaže u utvrñivanju prioriteta tekućih i budućih kapitalnih potreba i prilagoñavanju potreba sa sposobnošću plaćanja.

� Davanju više vremena za pažljivo planiranje i podsticanje efikasnijeg rada administracije kako bi preduslov mogao unapred da se ispuni i da se izbegnu skupe greške, pošto dati kapitalni projekat zahteva višegodišnje izdatke i potrebno je više od jedne godine da se projektuje i izgradi,.

� Koordinaciji aktivnosti ostalih javnih i privatnih agencija u planiranju, utvrñivanju dinamike, finansiranju i izgradnji projekata čime se smanjuju dupliranje, konflikt i troškovi.

6

� Obezbeñivanju da se raspoloživa stredstva koriste na najefikasniji način. On daje vreme za identifikovanje najboljih alternativa za finansiranje razmatrajući više izvora finansiranja, kao što su kapitalni prihodi, dug, rezerve, dotacija i partnerstava javnog i privatnog sektora.

Koraci u procesu izrade Plana kapitalnih investicija

1. utvrñivanje organizacione strukture

2. utvrñivanje smernica za program kapitalnih investicija

3. utvrñivanje kriterijuma za odabir projekata

4. izrada obrazaca i uputstava

5. procena potreba za kapitalnim ulaganjima

6. analiza finansijske sposobnosti

7. priprema projektnih zahteva

8. razmatranje projektnih zahteva

9. utvrñivanje prioriteta meñu projektnim zahtevima

10. prilagoñavanje projekata raspoloživim finansijskim sredstvima

11. priprema nacrta dokumenata Plan kapitalnih investicija

12. usvajanje Plana kapitalnih investicija i Kapitalnog budžeta

7

Prvi korak: utvrñivanje organizacione strukture Prvi korak u izradi Plana kapitalnih investicija je uspostavljanje organizacione strukture. U principu, izvršno telo je odgovorno za izradu Plana kapitalnih investicija i njegovo dostavljanje Skupštini na usvajanje. Obično je pristup, nekoliko opština u Srbiji, da Predsednik opštine imenuje Koordinatora, Komisiju za planiranje kapitalnih investicija, i službu koja će služiti kao tehnička podrška.

Koordinator za izradu Plana kapitalnih investicija treba da bude član Komisije za izradu plana kapitalnih investicija i odgovoran za:

• koordinaciju celog procesa • organizovanje sastanaka komisije, • obezbeñivanje da komisija donese sve potrebne odluke • da svi akteri obavljaju zadatke u okviru rokova.

Koordinator treba da ima odreñeni autoritet unutar lokalne samouprave pošto on treba da donosi odluke, upućuje druge ljude u to kako da obavljaju zadatke i da rešava sporove.

Komisija za planiranje kapitalnih investicija Odgovorna je za izradu nacrta smernica za izradu Plana kapitalnih investicija, uvrñivanje procesa i vremenskog okvira, razmatranje projektnih zahteva, voñenje javnih rasprava, utvrñivanje prioriteta i preporučivanje Plana kapitalnih investicija predsedniku opštine, nadgledanje svakog koraka i davanje dodatnih smernica. Predsednik opštine, uz konsultacije sa opštinskim menadžerom i/ili menadžerima projekata i ostalim relevantnim ljudima, formira i imenuje Komisiju. Ne postoji jedinstvena formula za izbor članova ove Komisije. Neke opštine u komisiju imenuju članove Opštinskog veća pošto smatraju da je najbolja kombinacija političkog i tehničkog iskustva, dok druge opštine idu na to da traže više tehnički stručne ljude iz ključnih odeljenja, javnih preduzeća i institucija. U razmišljanju o tome ko bi trebalo da bude član Komisije, potrebno je razmotriti imati u vidu da:

• ovaj proces od člana Komisije zahteva znanje, vreme i odgovornost • članovi Komisije treba da budu rukovodioci i/ili stručnjaci koji razumeju značaj tog

dokumenta i koji bi ozbiljno pristupili ovom procesu • konačni Plan mora da podrži Skupština (Opštinsko veće) i lokalna zajednica.

Služba za tehničku podršku • obučava korisnike budžeta u procesu izrade Plana kapitalnih investicija i uči ih kako

da popunjavaju projektne zahteve, • prikuplja informacije, • razmatra predloge, • izrañuje nacrt Plana kapitalnih investicija.

Predlaže se da Kancelarije za lokalne ekonomski razvoj budu tehnička podrška ovom procesu u nekoliko opština u Srbiji. Najlogičnije mesto gde bi trebalo razvijati Plan kapitalnih investicija je Odeljenje za finansije; usled nedostatka osoblja u finansijskom odeljenju, alternative su dobro došle, iako u buduće Lokalna samouprava verovatno treba da razmotri osnivanje službe za planiranje i realizaciju kapitalnih investicija.

8

Drugi korak: utvrñivanje smernica za Plan kapitalnih investicija

Smernice za izradu Plana kapitalnih investicija Jedan od prvih zadataka Komisije za izradu Plana kapitalnih investicija je da definiše smernice. Jasno definisane smernice u pismenom obliku treba da sadrže: � definiciju kapitalne investicije � period pokriven Planom kapitalnih investicija � organizacione odgovornosti za izradu Plana � metode finansiranja projekata � kriterijume za utvrñivanje prioriteta projekata � procenu budućih operativnih troškova kapitalnih projekata � granice zaduživanja � metode i izbor trenutka za učešće grañana.

Predsednik opštine, članovi veća i osoblje treba da budu uključeni u formulisanje ovih smernica.

Model smernica za izradu Plana kapitalnih investicija Petogodišnji Plan kapitalnih investicija će se pripremiti za period od 2008. do 2012. godine i ažuriraće se svake godine, a kapitalni budžet skupština će se usvajati na godišnjem nivou u okviru tekućeh budžeta. Kapitalne investicije su investicije u

� izgradnju i proširnje infrastrukture i objekata, � rehabilitaciju i/ili zamenu infrastrukture i objekata, � opremanje javnih objekata � veću (značajniju) opremu � rekonstrukciju postojećih objekata

Sve kapitalne investicije koja pripadaju navedenim kategorijama u iznosu koji premašuje ..................dinara biće uneta u Plan kapitalnih investicija. Kao i sve investiciju opremu i objekte čiji je vek trajanja duži od ... godina. Kriterijume za utvrñivanje prioriteta u Planu kapitalnih investicija će izraditi Komisija i usvojiti Opštinsko veće (Skupština) Finansiranje kapitalnih projekata će se vršiti iz sledećih izvora:

� Budžet � Sopstveni izvori iz lokalnih preduzeća � Vladini programi � Komercijalni zajmovi � Krediti za razvoj � Donacije � Partnerstva izmeñu javnog i privatnog sektora (npr. koncesije).

Jednokratni prihodi, prihodi od prodaje imovine, naknada za ureñenje zemljišta, naknada za zakup zemljišta (grañevinskog zemljišta) i neto tekući suficit će se izdvajati za kapitalne projekte.

9

Budžetski prihodi će se koristiti za finansiranje svih kapitalnih investicionih projekata, koji se mogu realizovati bez dugoročnog zaduživanja. Opština će se dugoročno zaduživati za finansiranje samo onih kapitalnih investicionih projekata, koji se ne mogu efikasno finansirati iz budžetskih prihoda, uključujući sredstva dobijena iz donacija ili subvencioniranih zajmova. Dospeće dugoročnog zajma neće biti duže od veka trajanja projekta, koji se finansira iz pozajmljenih sredstava. Skupština opštine, prepoznajući princip pravednosti finansiranja dugoročnih kapitalnih investicija iz dugoročnog zaduživanja, obavezujuje grañane i privrednike da plaćaju troškove finansiranja projekta u toku njegovog korišćenja. Saglasno ovom principu, Skupština podstiče Opštinsku upravu da u potpunosti koristi kapacitet zaduživanja Opštine, saglasno ograničenjima iz Zakona o javnom dugu. Sredstva iz odobrenog dugoročnog zajma se mogu povući, tek kada je obezbedjena celokupna tehnička dokumentacija projekta i kada su dobijene sve neophodne dozvole. Komisija će donositi odluke u procesu izrade Plana kapitalnih investicija. Koordinator za Planiranje kapitalnih investicija će koordinirati, a osoblje za tehničku podršku će izraditi nacrt na osnovu uputstava dobijenih od Komisije. Fizički objekti će se održavati na nivou koji je adekvatan da štiti kapitalna investicije i da svede troškove budućeg održavanja i zamene na minimum. Utvrñivaće se budući tekući troškovi svih kapitalnih projekata.

Kalendar za izradu plana kapitalnih investicija

Komisija za izradu Plana kapitalna investicija treba da napravi kalendar ovog procesa. Datumi za svaki korak ovog procesa se unose u kalendar, koji omogućava da ovaj proces bude u skladu sa dinamikom tako što sve učesnike obaveštava o krajnjim rokovima. Ako je moguće, izrada Plana kapitalnih investicija bi trebalo da se planira tako da počne i da se završi pre ciklusa izrade tekućeg budžeta kako bi se izbeglo prekomerno opterećenje osoblja poslom i obezbedilo dovoljno vremena za razmatranje. Pokretanje planiranja kapitalnog finansiranja nekoliko meseci pre planiranja tekućeg budžeta pruža dragocene informacije o potencijalnom delovanju kapitalnih projekata na tekući budžet. Osim toga, ostavlja se dovoljno vremena da skupština razmotri i organizuje javnu raspravu pre nego što se usredsredi na tekući budžet. Niže je dat model kalendara za izradu Plana kapitalnih investicija.

10

Model kalendara za izradu Plana kapitalnih investicija Kada Šta Ko

Februar Imenovanje Komisije za izradu Plana kapitalnih investicija, Koordinatora i Službe za tehničku podršku

Predsednik opštine

15. mart Usvajanje smernica za izradu Plana kapitalnih investicija i kalendara

Skupština opštine i/ili predsednik opštine

30. mart Utvrñivanje kriterijuma za odabir projekata, izrada obrazaca i instrukcija

Komisija za izradu Plana kapitalnih investicija

15. april Dostavljanje paketa sa instrukcijama i obrascima svim opštinskim odeljenjima, javnim preduzećima i drugim korisnicima budžeta

Služba za tehničku podršku i koordinator

15. april – 15. maj

Analiza potreba za kapitalnim investicijama Komisija za izradu Plana kapitalnih investicija

15. april – 15. maj

Analiza potreba za kapitalnim investicijama preko strateškog plana, zakona i propisa, inventara objekata

Svi korisnici i preduzeća

Maj i jun Analiza finansijskog kapaciteta opštine Odeljenje za finansije 15. maj – 1. jun

Priprema i dostavljanje projektnih zahteva Svi korisnici i preduzeća

Jul Revizija projektnih zahteva Služba za tehničku podršku

Avgust Utvrñivanje prioriteta meñu projektnim zahtevima

za izradu Plana planiranje kapitalnih investicija

Septembar Procena finansijskih alternative i prilagoñavanje projekata raspoloživim finansijskim sredstvima

Opštinsko odeljenje za finansije i Komisija za planiranje kapitalnih investicija

Oktobar Pripremljen paket nacrta dokumenata plana kapitalnih investicija

Služba za tehničku podršku

Novemebar Organizovana javna rasprava Predednik opštine i Komisija

Decembar Usvojen Plan kapitalnih investicija Opštinsko veće, predsednik opštine i skupština

11

Treći korak: utvrñivanje kriterijuma za odabir projekata Nedostatak finansijskih sredstava sa velikom potražnjom za infrastrukturnim projektima zahteva utvrñivanje prioriteta tih projekata. Do sada je uobičajena praksa bila da se predsednik opština i ključni političari dogovaraju o prioritetima za narednu godinu. U nastojanju da se identifikuju projekti za duži vremenski period i da se planira njihova realizacija, potrebno je preduzeti sistemski pristup. Preporučuje se da opština utvrdi kriterijume za odabir projekata. Takav metod bi garantovao racionalnije i objektivnije donošenje odluka kod utvrñivanja prioriteta. Trebalo bi izraditi skup kriterijuma za izbor projekata na takav način da projekti koji podržavaju vrednosti date zajednice i njenu viziju budućnosti dobiju više bodova. Takoñe, ti kriterijumi moraju da se definišu na početku procesa kako bi se izbegli sporovi oko toga zašto su odreñeni kriterijumi uvedeni ako oni diskriminišu odreñenje projekte. Osim toga, ni jedan system za ocenjivanje nije idealan. Neće svi kriterijumi važiti za svaki projekat. Zbog toga će i dalje dobra procena, zdrav razum i politička osnova igrati značajnu ulogu.

Prepreke u izradi korisnih kriterijuma predstavljaju troškovi, vreme, raspoloživost informacija, sistem vrednosti, nematerijalne koristi, opasnosti od preopterećenja informacijama i strah od toga da to predstavlja politički proces. Ipak, pažljivo izrañeni kriterijumi će pomoći da se izoštri razlika izmeñu projekata, suziće raspon neslaganja i omogućiće diskusiju. Ključno je da izbor projekata bude potkrepljen pouzdanim, tačnim i relevantnim informacijama.

Postoji nekoliko pristupa utvrñivanju prioriteta:

1. Korišćenje jednog elementa 2. Utvrñivanje kriterijuma po kategorijama na osnovu vrednosti 3. Višestruki kriterijumi koji uključuju ponderisanje i bodovanje.

Korišćenje jednog elementa u ovom pristupu se za ocenjivanje projekata koristi samo jedan standard kao, na primer, povraćaj investicije ili raspoloživost finansiranja. Visoki prioriteti se daju projektima koji imaju kratke periode povraćaja investicije, ili koji mogu da se finansiraju iz sredstava koja nisu lokalna. Utvrñivanje kriterijuma po kategorijama na osnovu vrednosti. Svaki projekat se stavlja u jednu od sledećih kategorija za ocenjivanje: obavezni, urgentni, bitni, potrebni, poželjni, prihvatljivi i oni koji mogu da se odlože. Ova vrsta sistema generalno ne utvrñuje prioritet projekata unutar svake kategorije, ali mogu da im se dodele poeni i projekti onda mogu da se rangiraju. Višestruki kriterijumi koji uključuju ponderisanje i bodovanje. Nakon definisanja opisnih kriterijuma, svakom kriterijumu se dodeli odreñeni ponder izražen u poenima (ukupan ponder za kriterijume bi mogao da bude 100). Projektima se dodeljuju poeni za svaki kriterijum. Ovo izgleda složeno, ali ako se kriterijumi dobro definišu, biće lako izvršiti utvrñivanje prioriteta i rezultati će biti veoma zadovoljavajući.

Karakteristike zdravih kriterijuma

� jednostavni i jasno definisani � razumljivi onima koji ih koriste � relevantni za ciljeve zajednice i smernice za

kapitalna investicije � merljivi i potkrepljeni pouzdanim, relevantnim

informacijama � identifikuju kritične i nekritične projekte � primenljivi su na najrazličitije projekte � uzimaju u obzir glavne posledice jednog

projekta � praktični su u smislu troškova, vremena i

12

Utvrñivanje kriterijuma po kategorijama na osnovu vrednosti Jedan pristup je da se jednostavno grupišu projektni zahtevi po funkciji, a zatim se rangiraju po svojoj relativnoj urgentnosti. Koje se preporučuje u situacijima kada je potrebno brzo i praktično doneti odluke o prioritetima. Preporučuje se pristup da svaki korisnik grupišu projektne zahteve po oblastima, a zatim da se rangiraju po svojoj relativnoj urgentnosti. (na primer, Direkcija za izgradnju može da predlaže projekte tako što će ih razvrstati po oblastima saobraćaj, vodovod, itd. a u okviru ovih oblasti rangirati po urgentnosti)

Obavezni

Projekti obavezni po zakonu, propisu ili sudskom nalogu.

Urgentni/Bitni

Uključuju projekte koji: � Rešavaju problematično stanje koje je opasno po zdravlje, bezbednost ili

imovinu � Ispravlja glavne nedostatke

� Dovršava ili čini u potpunosti upotrebljivim veće postojeće investicije

� Obezbedjuje objekte za pružanje ključnih potrebnih usluga

� Vremenski plan i finansiranje su fleksibilni

Poželjno

Uključuje projekte koji:

� Zadržavaju ili poboljšavaju postojeće objekte

� Zamenjuju funkcionalno zastarele ili propale objekte

� Smanjuju operativne i troškove održavanja

� Povećava standarde usluga

� Privlače nove razvojne aktivnosti

� Potreban sada ali finansiranje fleksibilno

Prihvatljivi

Uključuju projekte koji:

� Sprečavaju usluge ispod standarda

� Uvode pružanje nove usluge

� Omogućavaju veću pogodnost i komfor javnosti

� Smanjuju prenatrpanost

� Podižu objekte na optimalni nivo

� Finansiranje i vremenski plan su fleksibilni

Može se odložiti

Uključuje projekte koji:

� se mogu odložiti za kasniji datum

� za koje je potrebno dodatno planiranje i analiza

� Kopiraju druge javne ili privatne projekte

� Imaju ograničen broj korisnika

13

Višestruki kriterijumi koji uključuju ponderisanje i bodovanje Potrebno je, pre svega, definisati kriterijume za ocenu i rangiranje investicionih projekata koji zaslužuju najveću ocenu. Svakom od kriterijuma daje se težina izražena u poenima. Davanje težine predloženom kriterijumu biće bazirano na činjenici da se 100 poena raspodeljuje na sve kriterijume. Da bi ocena različitih projekata bila objektivna potrebno je koristiti iste kriterijume kao i iste težine za sve predložene projekte.

Projekti će biti ocenjivani pomoću poena (-1, 0, 1), koji će zatim biti pomnoženi sa težinom samog projekta. Ukupan broj poena konkretnog projekta predstavlja njegovu konačnu ocenu. Zatim će se vršiti rangiranje investicionih projekata na osnovu ukupnog broja poena, tako da projekti sa najvišom ocenom dobijaju prednost u realizaciji.

Opis kriterijuma:

1. Opšti projekat Ukoliko je projekat: ☺ u službi cele lokalne samouprave ---------------------------1 poen ☺ u službi više od jednog dela lokalne samouprave -------0,5 poena ☺ u službi samo jednog dela lokalne samouprave ---------0 poena

2. Obavezan projekat Ako je lokalna samouprava pravno: ☺ obavezna da realizuje projekat --- ------------------------------ 1 poen ☺ nije obavezna da realizuje projekat -------------------------- 0 poena

3. Povezan projekat Ako je projekat: ☺ povezan sa drugima prihvaćenim projektima -------------1 poen ☺ nije povezan sa drugim prihvaćenim projektima ---------0 poena

1. Sredstva za realizaciju projekata Ukoliko su sredstva za realizaciju projekta obezbeñena: ☺ u iznosu jednakom ili višem od 80% --------------- 1 poen ☺ u iznosu nižem od 80% ---------------------------------------- 0 poena

Ocena projekta Naziv kriterijuma

Težina Poeni Težina x poeni 1 Opšti projekat 10 2 Obavezan projekat 5 3 Povezan projekat 10 4 Sredstva obezbeñena za realizaciju projekta 5 5 Projekat dovodi do uvećanja budžetskih prihoda 15 6 Projekat od donacija, subvencija 20 7 Projekat od preferencijalnih kredita 10 8 Projektno rešenje je sa najnižim troškovima 10 9 Pozitivan uticaj projekta na prirodnu sredinu 5 10 Pozitivan uticaj projekta na privredni razvoj 10 11 Negativna društvena ocena projekta -5

UKUPAN ZBIR POENA:

14

5. Projekat uzrokuje budžetske prihode Ako je posledica realizacije projekta: ☺ porast budžetskih prihoda lok.samouprave ----------------1 poen ☺ svejedno za budžetske prihode lok. samouprave --------0 poena

6. Donacije, subvencije Ako su za realizaciju projekta predviñene donacije, upisuje se procenat donacije od vrednosti projekta (praktično nikada neće biti 100%).

7. Preferencijalni krediti Udeo kredita u celokupnoj vrednosti projekta (analogno kao kod donacija), upisuje se procenat kredita od vrednosti projekta.

8. Projektno rešenje je sa najnižim troškovima Ako je izvršena analiza drugih rešenja i odabrano rešenje je sa: ☺ najnižim troškovima (realizacije i eksploatacije) ----------- 1 poen ☺ u protivnom slučaju -------------------------------------------- 0 poena

9. Pozitivni uticaj projekta na prirodnu sredinu Ako investicija utiče: ☺ korisno na prirodnu sredinu ------------------------------- 1 poen ☺ negativno na prirodnu sredinu --------------------------- -1 poen ☺ ako nema uticaja na prirodnu sredinu ------------------- 0 poena

10. Pozitivan uticaj projekta na privredni razvoj Ako se predviña: ☺ pozitivni uticaj projekta na privredni razvoj ------------ 1 poen ☺ negativni uticaj projekta na privredni razvoj ---------- -1 poen ☺ nema uticaja projekta na privredni razvoj -------------- 0 poena.

11. Negativna društvena ocena projekta Ako je došlo do: ☺ negativnih reakcija lokalnog stanovništva daje se --- 1 poen ☺ nema reakcije ili je ona pozitivna ------------------------ 0 poena

Primer ocene:

Ocena projekta Naziv kriterijuma

Težina Poeni Težina x poeni 1 Opšti projekat 10 1 10 2 Obavezan projekat 5 0 0 3 Povezan projekat 10 0 0 4 Sredstva obezbeñena za realizaciju projekta 5 0 0 5 Projekat uzrokuje budžetske prihode 15 1 15 6 Projekat od donacija, subvencija 20 60% 12 7 Projekat od preferencijalnih kredita 10 20% 2 8 Projektno rešenje je sa najnižim troškovima 10 0 0 9 Pozitivan uticaj projekta na prirodnu sredinu 5 1 5 10 Pozitivan uticaj projekta na privredni razvoj 10 1 10 11 Negativna društvena ocena projekta -5 1 -5

UKUPAN ZBIR POENA: 49

15

OCENA I RANGIRANJE INVESTICIONIH PROJEKATA PO MODELU 27

U ovom primeru predstavljen je metod za ocenu investicionih projekata koji ima 27 kriterijuma a koristi se u St. Paul-u (Minnesota, USA).

1. NIVO USLUGA PROJEKTA

Opis nivoa usluga Poeni

1. Neutralizuje ugroženost zdravlja ili sigurnosti, a i izbegava ozbiljne havarije gradskih instalacija.

20

2. Popravlja, obnavlja ili zamenjuje gradske instalacije i ureñaje koji se nalaze u lošem tehničkom stanju ili su prestareli.

18

3. Obezbeñuje na odreñenom prostoru minimalni nivo usluga prema osnovama sadržanim u delu prihvaćenog plana koji se odnosi na ceo grad.

14

4. Održava sistem gradskih usluga. 12

5. Širi zahvat osnovnih usluga na prostoru gdje se planira obnova, prema odredbama sadržanim u planu gazdovanja i/ili prihvaćenom planu delovanja.

10

6. Obezbeñuje pružanje novo prihvaćene usluge. 6

7. Proširuje zahvat već prihvaćenih usluga na prostoru gde nisu bile obuhvaćene 3

8. Obezbeñuje drugu vrstu obnavljanja, izmene elemenata ili novu izgradnju.

0

2. PRIORITET PROJEKTA U OKVIRU ODELJENJA

Opis prioriteta u okviru odeljenja Poeni 1. Bitan 10 2. Sa visokim prioritetom 7 3. Sa srednjim prioritetom 3 4. Sumnjiv 0

3. UTICAJ PROJEKTA NA SREDINU

Opis sredine Poeni 1. Poboljšava kvalitet vazduha ili vode, a i smanjuje nivo buke.

3 2. Ne uzrokuje vidni uticaj na sredinu. 2 3. Prouzrokuje zagañivanje vazduha ili vode, a i povećava nivo buke. 0

4. ESTETSKA / UMETNIČKA VREDNOST PROJEKTA

Opis estetske / umetničke vrednosti Poeni 1. Uključuje estetske vrednosti kao faktor koji ima značaja. 2 2. Ne uključuje estetske vrednosti kao faktor koji ima značaja. 0

5. UTICAJ PROJEKTA NA RAZVOJ NASELJA

Opis razvoja naselja Poeni 1. Čini deo strategije sistematskog razvoja naselja i angažuje javno i

privatno delovanje povezano sa razvojem. 4

2. Čini deo strategije sistematskog razvoja naselja i angažuje javno delovanje povezano sa razvojem.

2

3. Nije deo strategije sistematskog razvoja naselja. 0

16

6. UTICAJ PROJEKTA NA STAMBENE JEDINICE

Opis uticaja na stamb. jedinice Poeni 1. Uočljivo podržava održavanje i/ili povećanje standarda u stambenim

objektima koji se nalaze na teritoriji grada. 3

2. Poboljšava nedovoljne finansijske mogućnosti. 3 3. Dovodi do novih, po ceni dostupnih stanova, izgrañenih u saglasnosti sa

karakterom naselja u kojima treba da se nalaze. 3

4. Ima neutralni ili neodreñeni značaj za problem stanovanja. 1 5. Stoji u suprotnosti sa obezbeñenjem solidarne stambene izgradnje. 0

7. UTICAJ PROJEKTA NA OČUVANJE ISTORIJSKIH OBJEKATA (POD ZAŠTITOM DRŽAVE)

Opis načina čuvanja istorijskih objekata Poeni 1. Doprinosi zaštiti objekata ili stambenih objekata koji se nalaze na listi. 2 2. Ima neutralni ili nedefinisani značaj za istorijske objekte 1 3. Prouzrokuje oštećenje ili će imati negativni uticaj na istorijske objekte. 0

8. UTICAJ PROJEKTA NA PRIVREDNI RAZVOJ

Opis uticaja na strategiju privrednog razvoja Poeni 1. Uočljivo podstiče strategiju privrednog razvoja. 4 2. Ima neutralni ili nedefinisani značaj za privredni razvoj. 2 3. Stoji u suprotnosti sa strategijom privrednog razvoja. 0

9. UTICAJ PROJEKTA NA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA

Opis uticaja na otvaranje novih radnih mesta Poeni 1. Uočljivo podstiče otvaranje ili očuvanje radnih mesta stanovništva 3 2. Ima neutralni ili nedefinisani uticaj na stvaranje i/ili očuvanje radnih

mesta. 1

3. Uočljivo smanjuje broj raspoloživih radnih mesta. 0

10. UTICAJ PROJEKTA NA INVESTICIJE U BIZNIS

Opis uticaja investicije na biznis Poeni 1. Uočljivo stimuliše nove investicije u oblasti biznisa. 3 2. Ima neutralni ili nedefinisani uticaj na investicije u oblasti biznisa. 1 3. Uočljivo će zaustavljati nove investicije u oblasti biznisa. 0

11. PROJEKTA JE U SKLADU SA VIŠEGODIŠNJIM PLANOM INVESTICIJA

Opis saglasnosti sa višegodišnjim Planom investicija Poeni 1. Blizak je višegodišnjem Planu za investicije u smislu oblasti, vremena i

troškova. 10

2. Sadržan je u višegodišnjem Planu investicija, ali se razlikuje u smislu oblasti, vremena i troškova.

5

3. Nije sadržan u višegodišnjem Planu investicija. 0

12. OCENA PROJEKTA OD STRANE MESNE ZAJEDNICE Svaka mesna zajednica može da oceni investiciju, koja će makar i delimično biti realizovana u okviru njenih granica i dati joj maksimalnih 10 poena. Opis ocene izvršenja

Poeni (0-10)

1. Ocena MZ u okviru čijih granica se realizuje investicija.

17

13. PROJEKAT JE U SKLADU SA PLANOM MESNE ZAJEDNICE

Opis saglasnosti Poeni 1. Na vidan način doprinosi ispunjenju ciljeva odgovarajućeg plana Mesne

Zajednice. 6

2. Ima neutralni ili nedefinisan uticaj na ciljeve odgovarajućeg plana Mesne Zajednice.

3

3. Stoji u suprotnosti sa ciljevima odgovarajućeg plana mesne Zajednice. 0

14. OCENA PLANA

Svaka investicija može da dobije maksimalnih 10 poena.

15. NABAVKA (KUPOVINA) Opis potrebe nabavke Poeni 1. Ne iziskuje nabavke. 6 2.

Iziskuje nabavke, koje su vezane za javnu izgradnju ponovnim iskorišćenjem i: * Obavezno je pravo pristupa, ili * Placevi su namenjeni u prihvaćenom planu za preureñenje u park u slučaju obezbeñenja boljeg pristupa, ili

* Placevi su osloboñeni poreza i namenjeni su cilju, koji je jasno definisan u prihvaćenim gradskim planovima, politici i prioritetima.

4

3.

Zahteva nabavke, koje su povezane sa privatnom izgradnjom ili ponovnim iskorišćenjem i: * Predloženo ponovno iskorišćenje saglasno je sa prihvaćenim gradskim planovima, politikom i prioritetima, a postoji i opravdano očekivanje da će izgradnja imati početak u bliskoj budućnosti, ili

* Postoji ekonomska korist za grad povezana sa nabavkom imovine, a grad može sa njom da raspolaže u jasno definisanoj budućnosti.

4

4. Iziskuje nabavke, koje nisu saglasne sa gore datim izuzecima. 0

16. ZAJEDNIČKO KORIŠĆENJE PROJEKTA

Opis zajedničkog korišćenja Poeni 1.

Biće finansiran i servisiran od strane grada, smanjujući na taj način tekuće troškove bez smanjenja uspešnosti ili efektivnosti pružanja usluga.

6

2. Ne bazira se na zajedničkom korišćenju, ili, ako se bazira, to ne redukuje operativne troškove.

3

3. Bazira se na zajedničkom korišćenju, ali uvećava tekuće operativne troškove.

0

17. PROJEKAT KONSOLIDUJE GRADSKE USLUGE

Opis konsolidacije Poeni 1. Konsoliduje postojeće usluge tog istog tipa ili imajući isti cilj, smanjuje

na taj način tekuće operativne troškove 6

2. Ne konsoliduje gradske usluge ili ih konsoliduje, ali bez smanjenja troškova.

3

Opis predloga iz ugla odlika planiranja

Poeni (0 – 10)

1. Iz ugla odlika planiranja investicija je ocenjena.

18

3. Konsoliduje gradske usluge povećavajući troškove. 0

18. OBLAST PRUŽANJA USLUGA

Opis oblasti pružanja usluga Poeni 1. Ceo grad 10 2. Nekoliko naselja (mesnih zajednica) ------ od 5 do 8 poena 3. Jedno naselje (mesnu zajednicu) ------ od 1 do 4 poena

19. SEZONSKO KORIŠĆENJE PROJEKTA

Opis sezone korišćenja Poeni 1. Celu godinu 10 2. Od 5 do 11 meseci u godini ------ od 5 do 9 poena 3. Četiri ili manje meseci u godini ------ od 1 do 4 poena

20. UTICAJ PROJEKTA NA OPERATIVNI BUDŽET

Opis uticaja na operativni budžet Poeni 1. Obezbediće znatno smanjenje tekućih rashoda i/ili rashoda za

održavanje. 12

2. Obezbediće neveliko smanjenje tekućih rashoda i/ili rashoda za održavanje.

9

3. Imaće neznatan ili nedefinisani uticaj na tekuće rashode i/ili rashode za održavanje.

6

4. Uzrokuje neznatno povećanje tekućih rashoda i/ili rashoda za održavanje.

3

5. Uzrokuje značajni porast tekućih rashoda i/ili rashoda za održavanje. 0

21. PRIHODI GRADA

Opis uticaja na prihode grada Poeni 1. Donosi značajni porast prihoda grada. 6 2. Donosi umereni porast prihoda grada. 4 3. Imaće umereni ili nepredvidiv uticaj na prihode grada. 3 4. Donosi neznatno smanjenje prihoda grada. 1 5. Uzrokuje značajno smanjenje prihoda grada 0

22. BESPOVRATNA POMOĆ

Opis uticaja na bespovratnu pomoć Poeni 1.

Dovodi do veće bespovratne pomoći za 3 dinara na svaki dinar dat od strane grada po oduzimanju od dobijene sume petogodišnjeg porasta operativnih rashoda.

10

2.

Dovodi do veće bespovratne pomoći za 1-3 dinara na svaki dinar dat od strane grada po oduzimanju od dobijene sume petogodišnjeg porasta operativnih rashoda.

5

3.

Ne Dovodi do veće bespovratne pomoći ili dovodi, ali ne više nego za 1 dinar na svaki dinar dat od strane grada po oduzimanju od dobijene sume petogodišnjeg porasta operativnih rashoda.

0

23. PRIVATNE INVESTICIJE

Opis uticaja na povećanje angažovanja privatnih investicija Poeni 1. Povećava angažovanje privatnog kapitala u razmeri većoj od 1:6 po

oduzimanju od priznate sume petogodišnjeg porasta operativnih 10

19

rashoda. 2. Povećava angažovanje privatnog kapitala u razmeri od 1:6 po

oduzimanju od priznate sume petogodišnjeg porasta operativnih rashoda -------------------- od 6 do 8 poena ---------------------------------------

3. Povećava angažovanje privatnog kapitala u razmeri od 1:3 do 1:6 po oduzimanju od priznate sume petogodišnjeg porasta operativnih rashoda. -------------------- od 3 do 5 poena ---------------------------------------

24. PRIPREMA PLANA I DEFINISANJA ETAPA

Opis planiranja Poeni 1.

Odgovarajuće planiran i podeljen na etape (usklañen je u vremenu sa drugim delatnostima planiranim u toj oblasti u periodu sledećih 5 godina).

8

2. Neodgovarajuće planiran i podeljen na etape. 0

25. OCENA FISKALNIH KARAKTERISTIKA PREDLOGA

Opis ocene predloga

Poeni (0–10)

1. Ocena fiskalnih karakteristika predloga kao celine

26. OCENA PREDLOGA KAO CELINE

Opis ocene predloga

Poeni (0–10)

1. Ocena predloga kao celine

27. TERMIN PRIJAVLJIVANJA

Opis prijavljenosti Poeni 1. Prijavljen u terminu (na vreme). 0 2. Nije prijavljen u terminu (na vreme). - 5

20

Četvrti korak: izrada obrazaca i uputstava

Standardni obrasci i uputstva su ključni za delotvoran proces planiranja kapitalnih investicija zato što se pomoću njih obezbeñuju jednoobrazne i kompletne informacije koje su potrebne za ocenjivanje, utvrñivanje prioriteta i rasporeñivanje projektnih zahteva. Svaka lokalna samouprava će morati da sačini obrasce koji zadovoljavaju njene sopstvene potrebe. Osnovni obrasci su obrazac projektnog zahteva i zbirni obrasci.

Obrasci projektnih zahteva se koriste za prikupljanje detaljnih informacija o svakom predloženom projektu. Odgovarajuće informacije o projektu obuhvataju: Odeljenje, Naziv projekta, Lokaciju, Opis, Svrhu (projekat koji je nov, koji se nastavlja ili menja), Obrazloženje potrebe, Troškove, Izdatke na godišnjem nivou, Stanje planiranja i projektovanja, Podatke o izgradnji, Tekuće troškove, Uticaj na prihode, Odnos sa drugim projektima, Usklañenost sa lokalnim planovima, Predloženo finansiranje, Prioritetni broj i argumentaciju. U nekim slučajevima se koristi zaseban obrazac za prikupljanje informacija o opremi. Primeri za relevantne informacije o opremi su: Naziv, Opis, Svrha (nova ili zamena), Predlog korišćenja, Vrsta nabavke (kupovina, lizing), Broj komada koji se traži, Bruto i neto troškovi, Vrednost zamene staro-za-novo, Broj sličnih ureñaja u inventaru, Koristan vek upotrebe, Informacije o opremi koja treba da se zameni (marka, starost, stanje, troškovi opravke i preporučeno odlaganje - zamena staro-za-novo, spasavanje, prodaja, korišćenje od strane druge agencije). Na zbirnim obrascima se nalaze liste projekata po odeljenjima, godini prioriteta, vrsti projekta (voda, parkovi, ulice, zgrade, oprema), izvoru finansiranja i finansijskim sredstvima. Zbirne informacije se odnose na naziv projekta, ukupne troškove, procenu uticaja na tekući budžet, iznose koji su prethodno odobreni, iznose koji se traže za svaku godinu datog plana i za buduće godine i izvore finansiranja po godini. Zbirne informacije o planu okupljaju na jednom mestu kompletne predloge insitucija koja ih dostavlja. Detaljna uputstva za popunjavanje tih obrazaca i uzorci popunjenih obrazaca treba da budu priloženi uz ove obrasce. Osoblje koje radi na izradi Plana kapitalnih investicija treba da obezbedi obuku za pripremu obrazaca i dalju tehničku pomoć. Pilot testiranje obrazaca i uputstava će pomoći da se identifikuju i koriguju problemi. Neophodna je dalja revizija i fino prilagoñavanje obrazaca i uputstava kako bi se održala njihova delotvornost. Niže je dat uzorak obrasca koji može da posluži kao model za izradu obrasca za vašu opštinu. Kada izrañujete obrazac zahteva za kapitalne investicija za vaš proces, treba da imate na umu to ko će da popunjava ovaj obrazac, da li postoje informacije o projektu i, ako ne, koliko će biti teško da se one pribave. Izbegavajte unošenje zahteva za informacijama koje nisu presudne za ovaj proces i koje je možda teško pribaviti.

21

Obrazac zahtev za kapitalnu investiciju

Odeljenje odgovorno za Projekat (NOSILAC PROJEKTA/INVESTITOR):

Inicijator investicije:

Projekat će koristiti (KORISNIK INVESTICIJE): ko će upravljati objektom

nakon njegovog završetka

I Opis Projekta A. Naziv Projekta B. Opis C. Lokacija D. Namena E. Dostavljen je projektni zahtev koji pokriva ovaj projekat prošle godine Da Ne II Potreba A. Ko će izvući najveću korist od ovog objekta? _________ svi grañani _________ komercijalni sektor _________ industrijski sektor B. Koji će biti obim usluga koje pruža ovaj objekat? _________ za celu opštinu _________ za nekoliko Mesnih zajednica _________ za jednu ili dve Mesne zajednice C. Dajte komentar o potrebama koje će ovaj projekat zadovoljiti.

22

D. Uticaj na životnu sredinu? E. Kako se te potrebe trenutno zadovoljavaju? III Troškovi A. Približni ukupni troškovi B. Već nastali troškovi C. Saldo D. Približni ukupni troškovi E. Detaljni predračuni troškova 1. Planovi a. Grañevinski ________ b. Arhitektonski ________ Ukupno ________ 2. Zemljište a. Lokacija je već kupljena ________ b. Lokacija treba da se kupi ________ c. Potreban je prostor ________ d. Procena troškova ________ 3. Izgradnja a. Procena troškova _________ 4. Oprema i opremanje a. Oprema ________ b. Opremanje ________ c. Ostalo ________ Ukupno _________ UKUPNI TROŠKOVI:____________

23

IV Predlog izdataka na godišnjem nivou i predloženi izvor finansiranja

Izvor Do sada uloženo 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. Ukupno

Budžet

Sopstveni prihodi Komercijalni zajam Zajam pod povoljnim uslovima

NIP

Donacije

Ostalo Ukupno

V Podaci o izgradnji A. Vrsta investicije:

a. Novi i prošireni objekti b. Sanacija ili zamena c. Oprema za poboljšanja javnih objekata d. Veća oprema e. Opravke postojećih objekata

B. Procenjeni period izgradnje _____ meseci

C. Predloženi način izgradnje (3 odgovarajuća načina):

D. Stanje planova i specifikacija (3 odgovarajuća) ________ Planovi nisu potrebni ________ Ništa nije urañeno osim ovog zahteva ________ Analiza stanja završena ________ Idejno rešenje sa predračunom u toku ________ Idejno rešenje sa predračunom završeno ________ Idejni projekat u toku izrade ________ Idejni projekat završen ________ Planovi i specifikacije su u pripremi ________ Planovi i specifikacije su gotovi

VI Procenjeni efekat gotovog projekta na operativne budžete

A. Povećani prihod

B. Smanjeni tekući troškovi

C. Nema uticaja na budžet

D. Povećani troškovi a. Broj novih radnih mesta b. Dodatni troškovi za plate c. Drugi dodatni troškovi

24

Neto efekat na tekući budžet

VII Procenjeni efekat ovog projekta na budžet ostalih odeljenja, institucija ili preduzeća

Pogoñena odeljenja:

Opšti efekat na njihove budžete

Komentari

VIII Povezanost sa ostalim projektima (3 odgovarajuća):

A. Ovog odeljenja ____da ___ Ne Naziv projekta U kakvoj su vezi B. Ostalih odeljenja ____ da ___ Ne Odeljenje: Naziv projekta U kakvoj su vezi IX Prioritet A. Koji prioritetni broj vaše odeljenje dodeljuje ovom projektu u odnosu na ostale trenutne projektne zahteve? B. Koji su vaši razlozi za dodeljivanje tog prioriteta ovom projektu? X Komentar

25

Peti korak: procena potreba za kapitalnim ulaganjima

Važno je napomenuti da je procena potreba za Planom kapitalnih investicija istovremeno hijerarhijski proces i proces odozdo na gore. Hijerarhijski proces je utoliko što Plan predstavlja most izmeñu strateškog plana i ostalih okvira urbanističkih i lokalnih ekonomskih razvojnih planova; Dok je proces odozdo na gore jer se process prikupljanja projektnih prioriteta odvija odozdo na gore tako što se projekti predlozi prikupljaju od pojedinačnih opštinskih odeljenja i kompanija i od lokalnih stanovnika i grupa u lokalnoj zajednici. Procena potreba za kapitalnim investicijama se obavlja na nekoliko načina i iz nekoliko izvora:

1. strateški plan i ostali planovi 2. zakoni, propisi i ostali standardi 3. zajednica kroz javne rasprave, ankete i analizu pritužbi i žalbi grañana 4. inventar dugotrajne imovine 5. političke grupe

Strateški plan Imajući na umu da projekti imaju dugoročni uticaj na stanje i razvoj zajednice, oni moraju pažljivo da se pripremaju. Jedan od najpouzdanijih izvora za utvrñivanje potreba za kapitalnim ulaganjima je strateški plan. Razlog je taj što se u okviru lokalnog razvojnog strateškog plana, u procesu definisanja kapitalnih projekata naglašavaju sledeća pitanja: (a) Projekcija ekonomskog razvoja (b) Demografske karakteristike i očekivani trendovi (c) Planovi korišćenja opštinskog zemljišta. Ove komponente značajno utiču na definisanje Planova kapitalnih investicija iz perspektive potreba grañana, kao i sposobnosti da se te potrebe zadovolje. Od nivoa ekonomskog razvoja (razvoja novih industrija, formiranja novih preduzeća, otvaranja novih radnih mesta, porasta plata) zavisi, na primer, potreba za kapacitetima za distribuciju električne energije, industrijskim putevima, železnicama, i slično, od očekivanih demografskih trendova (novoroñenih, starosne strukture, i slično) zavise buduće potrebe za školama, od plana korišćenja zemljišta zavise buduće potrebe za ulicama, uličnom rasvetom, vodovodnom mrežom, i slično. U isto vreme, svi ovi faktori definišu fiskalni kapacitet lokalne samouprave. U tom kontekstu, izrada plana kapitalnih investicija je u direktnoj vezi sa lokalnim strateškim razvojnim planovima i jedan od ključnih rezultata strateškog plana je pripremljena lista potencijalnih projekata koji bi u budućnosti trebalo da se realizuju. Izrada Plana kapitalnih investicija je ključni (početni) deo realizacije strateškog plana u kome su resursi lokalne samouprave dodeljeni za ove svrhe.

Osim toga, kada se procenjuju potrebe, neophodno je proučiti generalni urbanistički plan, planove detaljne regulacije radi identifikovanja ili izmene ako je dati projekat potreban, ali nije planiran u ovim dokumentima. Osim toga, neophodno je preispitati ostale razvojne studije za vodovod, kanalizaciju, čvrsti otpad, parkove i rekreaciju, itd.

Zakoni i propisi Republička vlada pokušava da svoje propise uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije. Često ti zakoni i propisi nameću nove standarde, koji mogu da se zadovolje ako se ulaže

26

u tim oblastima. Dobri primeri su propisi koji se odnose na standard kvaliteta pijaće vode, koji može da zahteva dodatne investicije radi poboljšanja stepena čistoće vode ili propisi o kvalitetu otpadne vode koja se ispušta u prirodne vodene tokove, zbog kojih opet mogu biti potrebna dodatne investicije u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Dakle, bilo bi praktično da se razmatraju nedavno usvojeni zakoni kako bi se osigurala usklañenost sa novim zakonima i propisima.

Drugi standardi Nacionalni, industrijski standardi, standardi stručnih udruženja i drugi standardi su još jedan koristan izvor informacija za utvrñivanje potreba za kapitalnim investicijama. Primeri takvih standarda su koliko ari parkovskih površina ide na 100 stanovnika, standardi o grañevinskom prostoru, standardi za uličnu rasvetu i vodu i prečišćavanje otpadne vode.

Javne rasprave, istraživanja javnog mnjenja i analiza pritužbi i žalbi grañana Kod procene potreba za kapitalnim investicijama, od suštinske je važnosti da se konsultuje javnost oko toga koji bi bili njeni prioriteti za naredni period. Neke opštine razmatraju konsultacije sa javnošću u procesu utvrñivanja prioriteta ili kada je završen prvi nacrt. Takav pristup može da bude nepravičan prema grañanima pošto im ne dozvoljava da oni predlažu projekte. Ukoilko tek tada uključite predloge grañana, to može da dovede do nekih kašnjenja u kalendaru (dodatno vreme za izradu projektnih zahteva, itd.). Zbog toga je ovo je jedan od dobrih momenata kada treba da komunicirate sa svojom lokalnom zajednicom oko toga koja kapitalna investicije bi ona želela da vidi u petogodišnjem periodu. Ovu procenu je potrebno dobro isplanirati kako bi se obezbedilo da svi glavni akteri imaju jednake šanse da iskažu svoje ideje. Opštine organizuju sveobuhvatnu procenu za izradu tekućeg budžeta. Slična procena može da se uradi i za Plan kapitalnih investicija.

Analiza pritužbi i žalbi grañana i prekida pružanja usluga. Praćenje i analiza pritužbi i žalbi grañana i prekida pružanja usluga predstavlja efikasan jeftin metod pribavljanja informacija o stanju objekata. Podaci o periodima otkaza, lomovima, curenjima, začepljenjima u kanalizaciji, udarnim rupama, niskom pritisku vode, problemima u izgradnji/zgradama, zagušenju ulica, polomljenoj opremi na igralištima i uličnoj rasveti koja ne radi su od pomoći kod dokumentovanja potreba za kapitalnim ulaganjima i problema. Prekršaji koji se odnose na kvalitet vode i otpadnih voda, zagañenje odlagališta, zagañenje od peći za spaljivanje ñubreta i ostali ekološki problemi mogu da se iskoriste za identifikovanje potencijalnih potreba za kapitalnim ulaganjima.

Inventar osnovnih sredstava Većina opština i javnih peduzeća u Srbiji imaju prilično dobre inventare osnovnih sredstava i njihovog stanja. Ove inventare treba preispitati i ažurirati, tako da mogu da se koriste u ovom procesu. One opštine koje nemaju inventar sredstava i njihovog stanja treba da razmotre izradu takvog inventara. Osim toga, treba posmatrati trendove potreba za uslugama, kako bi se omogućilo da postojeći kapaciteti mogu da opsluže potražnju.

Taj inventar će pomoći kod:

� identifikovanja i utvrñivanja prioriteta kapitalnih potreba � izbora najbolje strategije za održavanja, opravke, zamene ili napuštanja objekta � svoñenja na minimum posledica i troškova odgoñenog održavanja

27

� ocenjivanja alternativnih metoda za zadovoljenje potreba za kapitalnim ulaganjima � procene finansijskih opcija � smanjenja prekida usluga i pritužbi i žalbi grañana � unapreñenja finansijskog izveštavanja � kontrolisanja kapitalnih troškova

Informacije o inventaru i proceni stanja Informacije o inventaru se sastoje iz opisa imovine (put, park, vatrogasno vozilo), lokacije, starosti, fizičke dimenzije, metoda izgradnje i vrste materijala od koje je izgrañena, trenutnog stanja, istorijata opravki i troškova, predloženog datum zamene, operativnih troškova i vrste i obima korišćenja. Mape, dijagrami i fotografije pomažu u njihovoj identifikaciji. Postoje geografski informacioni sistemi i drugi softver za mapiranje lokacije imovine. Inventar može da izvrši lokalno osoblje ili da se taj posao ugovori spoljnim saradnicima. Za ovaj proces je potrebno vreme i on je skup. Neophodno je stalno ažuriranje podataka. Informacije o inventaru mogu da se pribave iz grañevinskih, arhitektonskih evidencija, kao i evidencija o osiguranju i imovini. Ostale metode su vizuelna inspekcija i saznanja zaposlenih. Na stanje osnovnih sredstava utiču starost, klima, stanje tla, eksploatacija, metode izgradnje i korišćeni materijali, kao i način održavanja. Informacije o trenutnom stanju su presudne za utvrñivanje potreba. Metode procene stanja su vizuelna inspekcija, tehnička analiza i analiza pritužbi i žalbi grañana i prekida pružanja usluga.

Vizuelna inspekcija Osoblje ili konsultanti obavljaju inspekciju objekata primenjujući industrijske standarde i ostale kriterijume. Inspekcije se potpomažu zajedničkim definisanjem; listama za proveru, obrascima i drugim skalama rangiranja, kao što je:

� Vrlo dobro, dobro, prihvatljivo, loše, vrlo loše � Nije prekinuto, prekinuto, sasvim prekinuto � Nije problem, ograničen problem, raširen problem ili opasnosti.

Vizuelna inspekcija je subjektivna i zahteva smernice, obuku i pažljivo praćenje. Inspekcija ulica se vrši da bi se utvrdile opasnosti na površini, kao što su pucanje, udarne rupe i izbočine. Parkovi i rekreativni objekti su pregledaju da se vidi da li ima polomljene opreme, da li su tereni za igre loptom, teniski tereni i zelene površine u lošem stanju i objekti oštećeni. Trotoari se pregledaju da se vide pukotine, izdignuća, rupe i izbijanje korenova od biljaka. U ocenjivanju zgrada se identifikuju problemi kontrukcije, električnih, vodovodnih i kanalizacionih i mehaničkih sistema. Postoje firme koje su se specijalizovale za izvoñenje ocenjivanja trotoara/kolovoznih konstrukcija, zgrada i ostale infrastrukture. U njihovim izveštajima se identifikuju nedostaci, korektivne mere, troškovi i utvrñuju se prioriteti. Osim toga, one će obučiti zaposlene da vrše inspekciju.

Tehnička analiza. Mogu postojati inžinjering tehnologije za procenu stanja. U slučaju ulica, mehanički ureñaj meri kvalitet ravnine puta, oprema meri efekat opterećenja na trotoar/kolovoznu konstrukciju, a oprema za ispitivanje uzorka jezgra se koristi za merenje stanja materijala trotoara/kolovozne konstrukcije. TV kamere, merenja sumporvodonika, termograf i ureñaj za merenje protoka se koriste za utvrñivanje stanja gradske kanalizacije. Akustički detektori curenja, TV kamere, termograf, ispitivanja pritiska, ispitivanja kvaliteta vode i merenja gubitaka vode pomažu kod ocenjivanja stanja vodovodnog sistema. Uzorci jezgra, IC i ultrazvučna oprema se koriste za procenu stanja mostova. Te tehnologije su skupe, ali predstavljaju dragoceni alat za dokumentovanje potreba.

Analiza opravki. Informacije o prirodi, učestalosti i troškovima opravki uveliko olakšavaju procenu stanja. Neophodan je sistem radnih naloga, u kojem su opisane opravke i njihovi troškovi. Visoki

28

jedinični troškovi i česte opravke ukazuju na postojanje problema. Informacije o opravkama takoñe pomažu u toku ocenjivanja različitih strategija održavanja i opravke. Stavljanjem zastavica na mesta opravke na mapi, mogu se brzo istaći problematične oblasti. Postoje automatski sistemi za upravljanje održavanjem koji prate i analiziraju učestalost opravki i troškove, a takoñe planiraju preventivno održavanje.

Politi čki proces Grañani su izabrali političke partije i predstavnike političkih partija zbog njihovih programa, vizije i ciljeva koje imaju za lokalne zajednice za budući period. Ovo je takoñe jedan od načina koje grañani izražavaju svoje mišljenje o tome koju investciju bi želeli da vide. Prihvatljivo je da politički lideri u datoj zajednici predlažu kapitalne investicije.

Kod procenjivanja, lokalni rukovodioci treba da se usredsrede na potrebe za kapitalnim ulaganjima i probleme, a ne na konkretne projekte. Neka osnovna pitanja koja treba postaviti su:

� Koja je priroda date potrebe ili problema? � Koji su uzroci? � Ko je pogoñen? � Koji je obim date potrebe ili problema? � Kada se javlja? � Koji su to neki alternativni načini da se dati problem reši? � Koje su posledice ako se ništa ne uradi?

29

Šesti korak: analiza finansijske sposobnosti U analizi finansijske sposobnosti, lokalne samouprave treba da imaju na umu koje opcije finansiranja postoje za kapitalne projekte i mogućnosti za uklapanje odreñenog projekta u odreñeno finansiranje.

Budžet Sopstveni izvori lokalnih preduzeća Samodoprinosi

Plaćanje po dospeću

Vladini programi Komercijalni zajmovi Zajmovi pod povoljnim uslovima Obveznice

Plaćanje tokom korišćenja

Dugoročni zakupi Javno privatna partnerstva (koncesije) Posebni oblici finansiranja Donacije

Plaćanje po dospeću i plaćanje tokom korišćenja

PREDNOSTI NEDOSTACI

Plaćanje tokom korišćenja

� Plaćaju korisnici � Efikasna raspodela resursa � Ujednačena raspodela tereta

� Troškovi zaduživanja � Odgovornost � Sužene opcije za narednu generaciju

Plaćanje po dospeću Plaćanje po nabavci

� Ušteda troškova zaduživanja � Odgovornost � Troškove ne snosi naredna generacija

� Trenutna generacija � Remeti ponašanja pružalaca usluga

� Fluktuacija troškova Plaćanje po dospeću znači da lokalna samouprava svake godine izdvaja deo tekućih prihoda u investicioni fond. Finansiranje kapitalnih investicija na ovakav način se preporučuje za projekte koji manje koštaju i koji su manje složeni, u suštini projekate koji se mogu glatko finansirati iz tekućeg budžeta bez ikakvih prekida u finansiranju ili narušavanja likvidnosti budžeta. Doprinosi (samodoprinos) predstavlja formu finansiranja kapitalnih investicija i tipičan primer koncepta plaćanja po dospeću. Često su doprinosi bili značajan izvor finansiranja za projekte koji su bili niskog prioriteta i nisu finansijski opravdani ili je postojao nedostatak raspoloživih sredstava a postojala je velika potreba za projekatom. U slučajevima većih ulaganja, oni su služili kao zamena za zaduživanje, pošto su lokalne samouprave ranije izbegavale zaduživanje. Iako smo saznali prednosti zaduživanja kako je niže opisano, i dalje možemo da zadržimo koncept doprinosa za finansiranje projekata koji su relativno mali ili veći, ali služe malom broju populacije ili za projekte koji se ne smatraju prioritetnim, a grañani su spremni da za njih dodatno plaćaju.

30

Plaćanje tokom korišćenja kao vrsta finansiranja znači da se dugoročna poboljšanja finansiraju zajmom sa vekom trajanja planiranim tako da sa se kraj otplate duga poklapa sa amortizacijom datog projekta. Zajmovima treba da se finansiraju velike investicije sa disproporcijom u potrebama za finansiranjem, složene prirode. Neki inovativni koncepti finansiranja — kao što su dugoročni povratni najam zgrada ili opreme, i koncesije — zamenjuju kredit privatnog partnera za zajam date opštine. Meñutim, to je i dalje “Plaćanje tokom korišćenja” pošto se troškovi kapitalnog investicije nadoknañuju tokom vremena (godišnjim plaćanjima najma, naknadama za upravljanje, ili su ugrañeni u tarife koje naplaćuje koncesionar). U prošlosti, naročito tokom pedesetih godina, lokalne samouprave su se opredeljivale za finansiranje projekata sistemom plaćanjem po dospeću. Takva opcija finansiranja je zahtevala izdvajanje značajnog dela tekućih prihoda za investicije. Ovaj novac se koristio za godišnju potrošnju na kapitalne investicije ili se štedeo za velike projekte i potreba za finansiranjem duga je bila eliminisana, kao i troškovi duga. Plaćanje po dospeću su koristile sve "ozbiljne i odgovorne" lokalne samouprave. Meñutim, finansiranje putem plaćanja po dospeću je stvaralo odreñene teškoće u praksi i u teoriji. Da bi ovaj način finansiranja dobro funkcionisao, kapitalni projekti su morali da se ravnomerno podele tokom vremena. Pošto je ovo teško izvesti, to dovodi do neuobičajeno velikih izdataka koji se povremeno javljaju. Po strogom finansiranju putem plaćanja po dospeću, potrebno je da se projekti odlože sve dok se ne prikupe neophodna finansijska sredstva. Ako se javna finansijska sredstva prikupljaju za buduću potrošnju, data lokalna samouprava je preuzela funkciju štednje za svoje grañane. Grañani bi mogli da imaju hitnije namene za ova sredstva, koje bi mogle da proizvedu veće prinose od kamate koju bi samouprava mogla da zaradi dok čeka da izgradi neki projekat. Pored toga, ako je stanovništvo relativno mobilno, finansiranje putem plaćanja po dospeću nije pravično. Grañani mogu da plaćaju velike doprinose za odreñeni projekat i da se potom presele u neku drugu zajednicu gde bi mogli da počnu da daju doprinose za druge projekte. Sa druge strane, drugi koji su se doselili u tu zajednicu koja je upravo završila najveći deo kapitalnih projekata mogu jednostavno da uživaju u korišćenju objekata bez plaćanja doprinosa za njih. Ovo ne obezbeñuje meñugeneracijsku jednakost, pošto će starije porodice morati odmah da plate za kapitalne objekte koje će mnogo kasnije koristiti mlañe generacije. Metodom plaćanja tokom korišćenja izbegava se većina problema u finansiranju putem plaćanja po dospeću. Po finansiranju putem plaćanja tokom korišćenja, svaka grupacija plaća za svoja sopstvena investiciona poboljšanja. Niko nije primoran da besplatno obezbeñuje robu za buduću generaciju ili da finansira objekte za opštinu u kojoj možda neće nastaviti da živi. Iako izgleda da uticaj teorijske analize ide u prilog finansiranju putem plaćanja tokom korišćenja, imajte na umu da ovo važi za veće i složenije projekte. Za manje projekte će biti sasvim zadovoljavajući tekući budžet i ostala godišnja finansiranja. U toku faze planiranja, svaki projekat treba da se definiše da li će se finansirati po principu plaćanjem tokom korišćenja, tako da se realizuje bez ikakvog kašnjenja, ili plaćanja po dospeću (manji, jednostavniji projekti)

31

Posebni oblici finansiranja Partnerstvo izmeñu javnog i privatnog sektora, PPP Odreñene vrste partnerstava izmeñu javnog i privatnog sektora – ugovorni aražmani izmeñu lokalne samouprave i izvoñača iz privatnog sektora za pružanje javnih usluga – mogu da se posmatraju kao izvor kapitalnog finansiranja. Partnerstva izmeñu javnog i privatnog sektora povlače za sobom obavezu na strani datog izvoñača da obezbeñuje kapital za PPP projekat. Primeri takvih partnerstava izmeñu javnog i privatnog sektora obuhvataju Izgradi-poseduj-upravljaj (Build-own-operate - BOO), Izgradi-upravljaj-prenesi (Build-Operate-Transfer (BOT). Jedan broj opština u Srbiji eksperimentište sa konceptom Zona unapreñenog poslovanja (Business Improvement Districts) po kome se fizička poboljšanja radi unapreñenja trgovinske četvrti u centru grada ili drugi prostori u celosti ili delimično finansiraju donacijama od vlasnika imovine i firmi koje će imati koristi od tih poboljšanja. Najpoznatija vrsta partnerstava izmeñu javnog i privatnog sektora su koncesije. U okviru koncesije, privatni sektor, ili koncesionar, snosi sveukupnu odgovornost za usluge, uključujući i funkcionisanje, održavanje i upravljanje, kao i kapital za ulaganje u sanaciju, obnavljanje i proširenje usluga. Ti dugotrajni objekti ostaju u javnom vlasništu ili se vraćaju u javno vlasništvo po isteku ugovora. Dužina trajanja ugovora zavisi od stepena ulaganja i perioda koji je potreban da bi Koncesionar povratio svoje ulaganje i zaradio razumnu stopu povaćanja ulaganja. Koncesija se obično daje najpovoljnijem ponuñaču. Nameću se penali ako koncesionar ne postigne ciljne performanse navedene u konkretnom ugovoru. Potrošači direktno plaćaju koncesionaru za njegove usluge, na osnovu tarife utvrñene u ugovoru, koja može da se koriguje tokom veka datog ugovora. Koncesionar zadržava razliku od prihoda nakon plaćanja poreza. Ako troškovi premašuju prihode, koncesionar mora da apsorbuje ove gubitke. Donacije Veoma dobro došao izvor finansiranja u Srbiji. Njih još uvek ima i trebalo bi ih koristiti. Većina donatora bira svoje klijente, tako da lokalne samouprave imaju vrlo malo prilika da zatraže, i da se prijave za finansiranje.

Finansijska analiza budžeta Proces analize finansijske situacije vaše lokalne samouprave i sposobnosti da finansira buduće kapitalne projekte treba da se izvede na početku izrade Plana kapitalnih investicija. Biće potrebno da pripremite i razmotrite finansijsku analizu pre izrade projektnih zahteva kako bi izabrani rukovodioci mogli da koriste te informacije za izradu smernica i uputstava koje treba da slede oni koji izrañuju zahteve. Treba da isplanirate radionicu za izabrane rukovodioce kako bi se prodiskutovala ta analiza zajedno sa ekonomskim i ne-ekonomskim trendovima, ciljnim raspoloživim investicionim sredstvima i poželjnim metodama finansiranja. Utvrñivanje fiskalnih parametara od strane kreatora smernica osigurava racionalniji pristup izradi projektnih zahteva, uzimajući u obzir raspoložive investicione resurse. U najmanju ruku, finansijska analiza treba da obuhvati sledeće:

� Finansijske analize, za period od tri do pet godina, sopstvenih izvornih prihoda po najbitnijim izvorima, troškova, tekućih i kapitalnih i suficita/deficita.

� Finansijsku projekciju, za period od tri do pet godina, budućih tekućih prihoda, troškova, rezervi i suficita.

32

� Analizu trenutne i budućih kreditne sposobnosti. � Analizu duga po glavi stanovnika, duga kao procenta od prihoda i servisiranja duga

kao procenta od budžeta. � Analizu obaveza za lizing. � Analizu potencijalnih budućih izmena u finansiranju od strane republike � Analizu potencijalnih izvora kapitalnih prihoda.

Slede pitanja koja treba postaviti u sprovoñenju ove analize:

� Koji je trend rashoda, prihoda i neto tekućeg suficita (suficita, deficita)? � Koji su razlozi sa ovakve trendove? � Koji je trenutni iznos neotplaćenog duga? � Kakva je kreditna sposobnost? � Koliko zavisite od jednokratnih prihoda i finansiranja od strane države? � Koji je stepen servisiranja duga? � Koji je potencijal za nove izvore kapitalnih? � Koliko će sredstava biti raspoloživo za finansiranje kapitalnih investicija? � Kako možete da poboljšate svoju finansijsku situaciju?

Koristite dijagrame i grafikone da ilustrujete ove informacije i dajte narativna objašnjenja trendova. Kod izrade finansijske analize svoje lokalne samouprave ćete možda hteti da koristite CAT softver sa uputstvom za upotrebu kao i Priručnik "Uvod u zaduživanje opština u Srbiji", koji je objavila MEGA je takoñe koristan material; niže je dat izvod iz Priručnika o zaduživanju sa objašnjenjem neto tekućeg suficita. Koncept neto operativnog rezultata Kao što smo već napomenuli ključni koncept u analizi kreditne sposobnosti lokalne samouprave je upravo neto operativni rezultat. Neto operativni rezultat je razlika izmeñu operativnih prihoda i operativnih rashoda, gde su operativni rashodi svi rashodi izuzev onih za velike kapitalne investicije a operativni prihodi svi prihodi osim onih koji su ostvareni od jednokratne prodaje ili korišćenja imovine ili sredstva. Obaveze se u osnovi vezuju za sposobnost ostvarivanja suficita iz godine u godinu. Kapitalni prihodi nisu predvidivi a kapitalni rashodi se baziraju na diskrecionim odlukama i zato bi analiza trebalo da uzme u obzir samo operativne prihode i rashode. Posledica ovakvog konceptualnog pristupa je da bi kapitalne prihode trebalo trošiti na kapitalne rashode samim tim lokalna samouprava ne bi trebalo da ih koristi za otplatu duga. Generalno, kontni plan i računovodstveni sistem javnog sektora treba da omoguće lakše razlikovanje operativnih prihoda i rashoda s jedne strane i kapitalnih prihoda i rashoda sa druge strane. U prasi taj zadatak jeste često teži nego što izgleda. Na rashodovnoj strani jedinice lokalne samouprave često ne prave jasnu razliku izmeñu operativnih i kapitalnih subvencija koje prosleñuju svojim budžetskim korisnicima ili komunalnim preduzećima. Ovo se dešava uprkos činjenici da kontni plan i Zakon o budžetskom sistemu zahtevaju pravljenje razlike izmeñu navedenih stavki. Štaviše, ponekad jedinice lokalne samouprave prenose transfere na svoje budžetske korisnike koji ih zatim prenose na krajnje korisnike. Pri tom se prvi transfer može zabeležiti u budžetu lokalne samouprave kao operativni/ tekući transfer prvom budžetskom korisniku uprkos činjenici da će ga krajnji korisnik možda koristiti za finansiranje investicija. Ono što je još važnije, na prihodovnoj strani kontni plan prikazuje nekoliko prihoda kao operativne/tekuće a trebalo bi ih smatrati kapitalnim. Najvažniji primer ovakvih prihoda je

33

svakako naknada za ureñenje zemljišta. Mnoge lokalne samouprave iz godine u godinu ostvaruju značajne prihode od ovih naknada. U isto vreme, visina prihoda koje lokalna samouprava može ostvarivati od ovih naknada, a ovo važi naročito za male opštine i opštine srednje veličine, može drastično da varira na osnovu jedne ili dve nove investicije. Usled promenjivosti priliva ovih prihoda i zbog činjenice da se ne može naplatiti više od jednog puta, prihode ovih izvora ne bi trebalo smatrati predvidljivo dostupnim finansiranju duga i ustvari su kapitalni prihodi. Isto važi i za prihode od zakupa grañevinskog zemljišta, ukoliko se zakup plati unapred kao paušalna suma što je često praksa u Srbiji. I obrnuto, naknadu za korišćenje zemljišta bi trebalo smatrati operativnim/tekućim prihodom jer se ostvaruje kao stabilan i predvidiv prihod. Ovo je zaista tako uprkos činjenici da iz godine u godinu Zakon o planiranju i izgradnji nalaže da prihodi od nakande za korišćenje zemljišta, poput onih od naknade za ureñenje zemljišta, moraju da se potroše na kapitalne investicije. Očigledno, korišćenje naknade za korišćenje zemljišta za otplatu duga bi bilo u skladu sa odredbama Zakona o grañevinskom zemljištu koje nalažu da se ova naknada koristi za kapitalne rashode. Kada se izračuna neto operativni rezultat lokalne samouprave on se može uporediti sa predviñeniom ratom otplate konkretnog kredita. Ukoliko je neto operativni rezultat negativan onda je lokalna samouprava u tzv. struktrurnom deficitu. Jedna lokalna samouprava može biti u strukturnom deficitu a da istovremeno vodi izbalansiran budžet, to je moguće jedino tako što će se koristiti kapitalni prihodi za plaćanje dela operativnih rashoda. Očigledno je da ako je lokalna samouprava u strukturnom deficitu ona mora uložiti značajne napore da smanji operativni rashod i podigne nivo tekućih prihoda pre nego što uopšte i počne da razmatra mogućnost zaduživanja. Češća je situacija da je lokalna samouprava u operativnom suficitu. Meñutim ostaje pitanje da li je taj suficit dovoljan da pokrije rate otplate konkretnog duga ili programa zaduživanja. (Kada se jednom uzme kredit, rate otplate duga se nadalje moraju uzeti u obzir kao tekući rashodi). Što više neto operativni rezultat prevazilazi predviñene rate otplate duga to je opština više kreditno sposobna. Odnos neto operativnog rezultata i predviñene rate konkretnog duga je verovatno najvažniji pokazatelj kreditne sposobnosti jedne lokalne samouprave. Ukoliko je njihov odnos blizu jedinice onda bi bilo kakva ozbiljnija promena operativnih prihoda ili rashoda lokalne samouprave, ili promena deviznog kursa ukoliko je u pitanju dug u stranoj valuti, može prouzrokovati ozbiljne probleme prilikom ispunjavanja uslova plaćanja duga. Ukoliko, sa druge strane, odnos izmeñu neto operativnog suficita i rate otplate duga znatno prelazi jedan onda je sposobnost lokalne samouprave da otplaćuje predviñeni dug prilično sigurna – tj. ukoliko postoje osnove da se veruje da će predviñeni neto operativni suficit ostati stabilan ili da će se povećavati tokom vremena.

34

Sedmi korak: priprema projektnih zahteva

Kada se utvrdi organizaciona struktura i rokovi, izrade obrasci, ispitaju kriterijumi za ocenjivanje i uradi inventar objekata, treba da zatražite projektne zahteve. Obično Koordinator i Komisija zakazuju sastanak sa svim budžetskim korisnicima i javnim preduzećima na kome će podeliti obrasce i objasniti proces pripreme Plana kapitalnih investicija kao i vremenske rokove.

Osoblje odeljenja, institucija i preduzeća je odgovorno za izradu projektnih zahteva u skladu sa obrascima, uputstvima i smernicama koje izdaje osoblje zaduženo za Plan kapitalnih investicija. U ovoj fazi je presudno da se stavi naglasak na to šta se očekuje od ovog procesa. Šefovima odeljenja i direktorima institucija i javnih preduzeća ne bi trebalo dozvoliti da dostavljaju zahteve niskog prioriteta. Ovim bi se ovaj proces pretovario zahtevima koji se nikad neće finansirati. Naprotiv, direktiva koja podstiče realnu kapitalnu potrošnju i razumno ulaganje javnih finansijskih sredstava će verovatno podstaći odgovorne napore. Primeri tipičnih projektnih informacija koje se traže su razmatrani u odeljku o obrascima i uputstvima. Ovde ćemo se fokusirati na opravdanost, troškove i finansijske delove projektnog zahteva. Takoñe, u pogledu analize troškova treba shvatiti da projekti svakog odeljenja, institucije, preduzeća mogu da budu u različitim fazama planiranja. Neki, naročito oni koji se predlažu za prvu godinu ili dve godine perioda, mogu već da imaju gotove preliminarne studije izvodljivosti i idejne projekte, zajedno sa detaljnim analizama troškova. Troškovi za projekte planirane za kasnije godine trebalo bi obavezno da se procene na osnovu pravila iz prakse i da budu u pojednostavljenom obliku.

Opravdanost projekta Potrebno je da se ovaj korak zadrži kao jednostavan, ali da pokušate da obučite osoblje odeljenja da unapredi sposobnost pružanja dobrih opravdanja projekata tokom vremena.

Kod opravdavanja projektnog zahteva je važno da se dostave tačne, objektivne i dokazive informacije. Treba razmotriti i materijalne i nematerijalne koristi. Treba da:

• date komentare o tehničkoj, finansijskoj, političkoj, ekonomskoj, ekološkoj i administrativnoj izvodljivosti datog projekta.

• Potkrepite zahtev sa podacima o stanju, planiranju, anketi grañana, standardom usluge, poštovanju regulatornih okvira, demografskim i drugim podacima.

• Kroz pitanja o zahtevu, pitajte za i identifikujte potencijalne izvore potpore i suprotstavljanja zahtevu.

Data je kontrolna lista sa korisnim informacijama koje treba uneti u obrazloženje projekta.

Kontrolna lista sa informacijama za obrazloženje projekta

Objasnite osnovu procene troškova i da li je preliminarna ili konačna Potreba ili problem koji se rešava projektom. Stepen u kome dati projekat zadovoljava potrebe ili rešava probleme. Broj ljudi ili područje koje ima korist (ceo grad, mesna zajednica ili lokalna zajednica).

Pozitivne i negativne posledice po životnu sredinu. Poreñenje trenutnih i predloženih troškova rada i održavanja. Šanse za povraćaj troškova. Usklañenost sa planovima i smernicama za kapitalne investicije lokalne zajednice.

35

Specifične koristi koje će se izvući. Obim posla, usluga ili klijenata koji će se opsluživati. Odnos sa drugim projektima. Dobijene uštede. Stvoreni prihod. Postojanje spoljnjeg finansiranja. Vremenska ograničenja na raspoloživost finansiranja. Stepen stimulisanog ekonomskog razvoja i otvorenih radnih mesta.

Dužina i vreme za planiranje i izgradnju. Nivo podrške/opozicije javnosti ili interesnih grupa. Ostale razmatrane alternative i razlozi za njihovo odbijanje. Posledice odlaganja projekta. Tekući troškovi i troškovi održavanja.

Troškovi projekta

Ako je izvodljivo, svi projektni troškovi bi trebalo da se procene, uključujući:

� Studiju izvodljivosti i osnovnu projektnu dokumentaciju � tehnički i arhitektonski posao (detaljna projektna dokumentacija) � pribavljanje zemljišta � rušenje � izgradnju i upravljanje izgradnjom � nepredvidive troškove � poboljšanja lokacije � opremu i opremanje � otplatu duga [ako se predlaže zaduživanje]

Kada projekti nisu još bili predmet tehničkih studija, troškovi i dalje mogu da se procene vrlo grubo, kao red veličine: npr. tri do pet procenata od troškova izgradnje za studije izvodljivosti i, recimo 7% za izradu tehničke i arhitektnoske dokumentacije.

Finansiranje Iako osoblje koje se bavi finansijama treba da obezbedi preporuke za alternative finansiranja kapitalnih investicija, korisno je da oni koji izrañuju projektne zahteve predlože izvore finansiranja. Oni često imaju informacije o izvorima finansiranja koje inače nisu opšte poznate. Budite što konkretniji u pogledu predloženog metoda ako smatrate da je to održiva opcija. Razmotrite njene prednosti i nedostatke i to da li ona zahteva dalje ispitivanje. Lokalna javna preduzeća treba da pojasne u svojim predlozima u kojoj meri se se dati projekat plaćati iz:

• kapitalnih subvencija iz opštinskog budžeta, sa/bez pozajmljivanja sredstava od strane opštinske uprave u ime datog preduzeća

• iz sopstvenog poslovnog suficita lokalnog javnog preduzeća i gotovinskih rezervi, sa/bez pozajmljivanja od strane preduzeća svih ili nekih od sredstava koja su potrebna.

36

Osmi korak: razmatranje projektnih zahteva Nakon izrade projektnih zahteva, oni se razmatraju radi provere kompletnosti i tačnosti. Razmatranje projektnih zahteva koordinira osoblje za tehničku podršku u saradnji sa osobljem - stručnjacima za planiranje, finansije, tehniku i arhitekturu. Nekada u ovom razmatranju učestvuju spoljni tehnički stručnjaci. Izrada kontrolne liste i kriterijuma za ocenu pomažu da se ovo razmatranje ubrza i pojednostavi. Analiza projekata predstavlja priliku da se razjasne i zahtevaju dodatne informacije. Posete na terenu i rasprave sa odeljenjima su korisna komponenta ovog procesa razmatranja. Ovde ćemo identifikovati četiri vrste analize:

1. Administrativnu 2. Plansku 3. Tehničku/ arhitektonsku 4. Finansijsku

Svaka lokalna samouprava će morati da razradi proces analize koji je u skladu sa njenom veličinom i resursima. Slede kontrolne liste sa pitanjima koje će olakšati svaku vrstu revizije.

Kontrolna lista za administrativnu reviziju 1. Da li su popunjeni svi traženi obrasci? 2. Da li su date informacije kompletne i tačne? 3. Da li su sve matematičke kalkulacije tačne? 4. Da li su zbirni obrasci provereni u odnosu na pojedinačne obrasce za projekte? 5. Da li projekti zadovoljavaju usvojenu definiciju za prihvatljivost projekata? 6. Da li je potreba za projektom identifikovana i potkrepljena odgovarajućim podacima? 7. Da li su opravdanost i odeljci o prioritetnosti dobro dokumentovani? 8. Da li dati projekat ima pozitivan ili negativan uticaj na ostale projekte? 9. Da li je dati projekat u skladu sa usvojenim smernicama za kapitalne investicije i

programima rada? 10. Da li se dati projekat zahteva po zakonu, sudskoj parnici ili od drugih nivoa državne

uprave? 11. Kakva je pozicija datog projekta u odnosu na rezultate anketa grañana? 12. Da li su ocenjeni alternativni načini da se zadovolji data potreba ili reši dati problem? 13. Da li ima negativnih uticaja od datog projekta (ekološih, u smislu preseljenja,

ekonomskih, da li predstavlja smetnju, itd.) 14. Da li su lokacija i potrebe za zemljištem odgovarajuće? 15. Koje su posledice pokretanja datog projekta?

Kontrolna lista za tehničku i arhitektonsku analizu 1. Da li je projektna dokumentacija adekvatna? 2. Da li su razmatranje projektne alternative? 3. Da li su razmatrani tehnička vrednost i troškovi životnog ciklusa? 4. U kom je stanju dati projekat (planiranja, projektovanja, inžinjeringa, izgradnje)? 5. Da li su specifikacije odgovarajuće? 6. Da li su proračuni troškova tačni i razumni? 7. Da li je projekat operativno izvodljiv? 8. Da li je predIožena dinamika realna? 9. Da li su razmatrani alternativni pristupi (opravka, sanacija, zamena, napuštanje)?

Kontrolna lista za finansijsku analizu 1. Da li su finansijske preporuke tačne i izvodljive?

37

2. Koje druge opcije finansiranja postoje? 3. Da li su projekcije direktnih i indirektnih troškova održavanja tačne i realne? 4. Da li su identifikovani svi kapitalni troškovi? 5. Kakav uticaj ima dati projekat na prihode? 6. Da li su proverene procenjene uštede troškova? 7. Da li se dati projekat kvalifikuje za finansiranje dugom? 8. Koji je uticaj na poresku stopu? 9. Da li je novčani tok dovoljan za finansiranje projekta? 10. Koji je obim potencijalnog prekida pružajnja usluge? 11. Kakav fiskalni uticaj ima dati projekat na ostale projekte?

Kontrolna lista za plansku reviziju 1. Koji je uticaj datog projekta na ekonomski razvoj? 2. Koji je uticaj na životnu sredinu? 3. Da li je dati projekat u skladu sa razvojnim i drugim planovima i studijama (strateškim

planom, parkovi i rekreacija, transporta, čvrstog otpada, vodovoda, gradske kanalizacije)?

38

Deveti korak: utvrñivanje prioriteta meñu projektnim zahtevima

Najzahtevniji i najteži aspekt revizije projekata je utvrñivanje prioriteta i izbor projekata. Obično nema finansijskih sredstava za finansiranje svih potrebnih kapitalnih projekata. S toga, lokalni rukovodioci moraju da vrše teške izbore meñu projektima koji jedni drugima konkurišu. Do ovog momenta treba da su izrañeni kriterijumi za izbor i vrednosti kriterijuma dodeljeni i osoblje za tehničku podršku treba da ocenjuje projekte i da ih poreña na listu po prioritetnom redu. Rezultate rada osoblja za tehničku podršku treba da preispita Komisija, kako bi potvrdila da su svi projekti propisno ocenjeni. Na kraju karajeve, koliko god kreiterijumi bili dobro urañeni desiće se da će važni projekti biti diskriminisani ili odreñeni dio lokalne samopurave će biti zapostavljen. Tako će izbor projekata na kraju ipak biti subjektivan proces u kome rukovodioci moraju da uzmu u obzir političke stvarnosti i pitanja zdravog razuma u pogledu relativne hitnosti i pravičnosti. Zvanična rangiranja i bodovanja ne moraju obavezno da diktiraju izbor projekata. U stvari, ovo su instrumenti koji će pomoći Komisiji da organizuje svoju analizu i da saopšti svoje odluke.

39

Deseti korak: prilagoñavanje projekata raspoloživim finansijskim sredstvima

Komisija treba blisko da sarañuje sa Odeljenjem za finansije u toku ovog koraka u procesu. Potrebno je da se identifikuju raspoloživi izvori finansiranja. Primeri uobičajenih opcija finansiranja uključuju: jednokratne prihode, prihod od prodaje imovine, naknadu za ureñenje zemljišta, naknadu za zakup zemljišta (grañevinskog zemljišta) gradilišta i procenat poslovnog suficita izdvojen za kapitalne projekte, sopstvene izvore lokalnih preduzeća, vladine programe, komercijalne i zajmove pod povoljnim uslovima, donacije, partnerstva izmeñu javnog i privatnog sektora, koncesije. Finansijska sredstva koja su konkretno raspoloživa za kapitalne investicije moraju da budu preciznije urañena za najmanje prvu godinu, kako bi mogao da se izradi kapitalni budžet, dok se za ostale godine može dati konzervativna procena. Npr. Tabela br. Prihodi po izvorima za period 2007 -2011

Prihodi po izvorima

2007 2008 2009 2010 2011 ukupno

I Neto tekući suficit 661,464 559,304 629,147 705,337 781,561 2,675,349

II Ukupno kapitalni prihodi i primanja 501,990 614,500 181,000 181,000 163,000 1,139,500

1 Samodoprinos 20,440 0 0 0 0 0

2 Prihodi od zakupnine 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 4,000

3 Naknada za uredjivanje gradjevinskog zemljista 180,000 180,000 180,000 180,000 162,000 702,000

4 Kapitalni transferi of republike 0 0 0 0 0 0

5 Prihodi od prodaje imovine 32,800 0 0 0 0 0

6 Donacije 0

7 Prihodi od zaduživanja 267,750 433,500 0 0 0 433,500

8 Drugi kapitalni prihodi i primanja 0 0

III

Ukupno (net tekući suficit i kapitalni prihodi i primanja) (I+II) 1,163,454 1,173,804 810,147 886,337 944,561 3,814,849

IV NIP 0 0 0 0 0 0

V Prihodi od javnih preduzeća 0 0 0 0 0 0

1 0 0 0 0 0 0

40

2 0 0 0 0 0 0

3 0 0 0 0 0 0

4 0 0 0 0 0 0

5 0 0 0 0 0 0

6 0 0 0 0 0 0

7 0 0 0 0 0 0

8 0 0 0 0 0 0

2007 2008 2009 2010 2011 Ukupno

UKUPNO (III+IV+V) 1,163,454 1,173,804 810,147 886,337 944,561 3,814,849

Ove informacije su osnova za odabir projekata za prvu godinu i naredne godine Plana. Potrebno je da se projekti visokog prioriteta uklope sa raspoloživim izvorima finansiranja. Ako su neki izvori finansiranja izdvojeni, sa ovim sredstvima treba uklopiti projekte koji zadovoljavaju ova pravila izbora. Usled ograničenih sredstava za finansiranje, uobičajena je pojava da se mnogi projekti neće uklopiti sa bilo kojim izvorima finansiranja. (U mnogim gradovima, raspoloživim godišnjim sredstvima može da se plati samo oko 10 procenata od ukupnih potreba.) Takoñe, povremeno se dogaña da se projektima najvećeg prioriteta ne dodele sredstva za finansiranje, ali da se ona dodele narednim projektima na listi prioriteta. Ovo može da se dogodi iz više razloga, kao što je specijalno izdvajanje i činjenica da veoma veliki projekti često premašuju raspoložive resurse. Konačni proizvod ovog koraka je da Komisija i osoblje za tehničku podršku izrañuju zbirne tabele koje sadrže najvažniju tabelu – listu projekata koji mogu da se finansiraju u prvoj godini. Ta tabela će identifikovati projekte, procenjene troškove i izvore finansiranja.

41

Jedanaesti korak: nacrt Plana kapitalnih investicija Nacrt Plana kapitalnih investicjia treba da sadrži sledeće elemente:

� pismo perdsednika opštine u kome se razmatra predlog Plan i pitanja vezana za njega; � opšte demografske trendove lokalne zajednice; � važniji projekati koji su završeni ili su u toku za koji javnost može da bude zainteresovana

� dugoročna finansijska predviñanja; � finansijske izveštaje; � opise projekta i rezime (uključujući i alternative za finansiranje projekta); � Specijalne analize; i � Smernice.

Zbirni pregled: Zbirne pregled projekata se izrañuju po odeljenjima, nameni, prioritetu za finansiranje i izvoru finansiranja. Takoñe se obezbeñuje i plan zaduženja i otplate duga.

Pismo predsednika: � Ključna pitanja i trendovi koji su uticali na Plan kapitalnih investicija i Kapitalni budžet,

kao što su mandati, finansijska situacija i procena stanja � Opis procesa i lista termina � Navod smernica za kapitalna investicije � Faktori koji su razmatrani kod utvrñivanja prioriteta � Procenat projekata po sektorima � Rezultati ankete grañana � Prikazi projekata u kapitalnom budžetu � Izvori finansiranja uključujući i procenat po izvorima, novim izvorima i ograničenjima � Stanje tekućih projekata � Uticaj na tekući budžet � Neotplaćeni i projektovani dug, kreditna sposobnost, otplata duga � Izmene u odnosu na prethodni program, uključujući i napuštene projekte, projekte koji

kasne, nove projekte, izmenjenne projekte i ubrzane projekte � Raspored projekata po nameni, finansiranju i godinama � Nezadovoljene potrebe i obim odloženog održavanja. Detaljne informacije o projektima: Ovaj odeljak pruža detaljne informacije o svakom projektu, uključujući i opis, odeljenje, finansijska sredstva, troškove projekta, operativne troškove i troškove održavanja, izvor finansiranja i potrebe po godinama. Mape su korisne da prikažu lokaciju. Fotografije, dijagrami, šematski prikazi i ostali grafički materijal mogu da se koriste za ilustraciju projekata. Na suprotnoj strani je dat primer iz SAD za detaljni format projekta. Mnoge lokalne samouprave izrañuju dokument koji je prilagoñen grañanima, jednostavan, kratak, osloboñen tehničkog žargona i efikasno koristi tekst i grafički prikaz.

42

PREDLOG TEKSTUALNOG DELA i TABELA /DIJAGRAMA

PLAN KAPITALNIH INVESTICIJA NACRT TEKSTUALNOG DELA (Poruka ili izveštaj gradonačelnika) A. Uvod

• Definicija kapitalnih investicija. (1 paragraf) • Proces, učešće. • Pregled: Povezanost sa strateškim planom i urbanističkim planom; ravnoteža izmeñu

popravke/poboljšanja postojeće infrastrukture i novih investicija. B. Profil zajednice (Društveno-ekonomska situacija)

• Fizičke – geografske informacije • Stanovništvo (broj, trendovi, struktura, itd.) • Ekonomija (preduzeća, zaposlenost, nezaposlenost, itd.)

C. Lokalna javna preduzeća

• Kratak opis javnih komunalnih preduzeća. • Da li je neko od preduzeća realizovalo neku kapitalnu investicju iz svojih izvora.

D. Najbitniji detalji o skorašnjim kapitalnim investicijama

• Kratak pregled potrošnje po sektorima • Naglasiti projekte kojima bi se gradonačelnik najviše hvalio.

Prilozi: Dijagram 1— Dijagram sa stupcima za svaku od prethodne tri godine (2 godine sa stvarnim i jedna sa planiranim stanjem) ukupni rashodi, operativni rashodi i kapitalni rashodi. Dijagram 2— Dijagram u obliku pite koji prikazuje kapitalne troškove u 2006. po sektorima. Tabela 1 (nije obavezno): Navesti glavne kapitalne projekte u 2006. sa kolonama

• Sektor • Deskriptivno ime projekta • Lokacija • Dinarski iznos

E. Projektovani finansijski resursi za kapitalne investicije

• Pregled dosadašnjih trendova: korišćenje zaduživanja, donatorskih i eksternih grantova, sopstvenih izvora. (Tokom protekle 2-3 godine smo potrošili € iz sopstvenih izvora, grantova, kredita)

• Glavne pretpostavke vezane za budućnost. Ovogodišnje implikacije zakona: a) Sopstveni izvori: porez na imovinu - 20% godišnje zbog unapreñene

administracije; drugi sopstveni izvori b) Republička vlada; NIP (investicioni fond)

43

Prilozi: Dijagram 3: Dijagram sa stupcima ili linijski grafikon kao na Instrumentu za analizu kreditne sposobnosti koji prikazuje prethodne tri godine i projekciju za 5 godina. Ukupni investicioni resursi podeljeni na sopstvene izvore, primanja od vlade, donatora, kredita Tabela 2 (nije obavezno) Tabela koja prikazuje neto operativni suficit i kapitalne prihode prema vrsti. Ova tabela je neophodna za interno planiranje. Diskusija o potrebi da bude javni dokument F. Najbitniji detalji o predloženoj kapitalnoj potrošnji:

1. Važnije teme. 2. Analiza projektovane potrošnje po sektorima. 3. Pregled projekata i sektorskih planova (npr. petogodišnji plan presvlačenja puteva)

od najvećeg interesa. 4. Rekapitulacija (ili kod C gore, koji sektori/projekti su za sopstvena sredstva, za koje

su identifikovani eksterni izvori, koji su na “listi želja” 5. Uticaj na operativni budžet

Prilozi: Dijagram 4. Dijagram u obliku pite za potrošnju u 2007. po sektorima. Tabela 3. Pregled petogodišnjeg Plana kapitalnih investicija po sektorima

1. Kolone: a) naziv sektora, b) šifra prema vrsti investicije: [R za rehabilitaciju, U/P unapreñenje postojećeg/proširenje, NI—nova izgradnja], c) ukupan iznos za 5 godina, (d) udeo u ukupnom PKI, (e) iznosi po godinama 2. Redovi: (1) za svaki sektor (2) Ukupno za sve sektore, (c) Ukupno “R”, (d)

Ukupno “U/P”, e) Ukupna «nova izgradnja». DODATAK A: Petogodišnja dinamika kapitalnih investicija po sektorima i projektima Dodatak tabela u Excel-u. Kolona 1: Serijski br. 3 cifre (npr. 2.3.2) cifre su za sektor, projekat, i podprojekat, ako postoji. Kolona 2: Naziv projekta Kolona 3: Vrsta projekta: vidi gore—R,U/P, NI Kolona 4: Prioritetnost (rangirati ili bodovati) ili “vrsta prioriteta”: Jednostavno okarakterisati kao UT (u toku/sredstva već opredeljena), U/N-Urgentno neophodno, “VP”-veoma poželjno , P—poželjno. Kolona 5: Izvor finansiranja Kolona 6: Kratak opis—nešto statistike, jedna ili dve formulacije. Kolona 7: Ukupni troškovi Kolona 8-12: Troškovi po godinama. Kolona 13: Uticaj na operativni budžet. Neg=Negativan, Poz=Pozitivan, Neut=Neutralan DODATAK B: Eventualni kapitalni projekti sa eksternim finansiranjem (nije obavezan dodatak) Dodatak tabela u Excel-u – spisak projekata sa osnovnim podacima

44

DODATAK C: Informacije o kapitalnim projektima ili opis odobrenih projekata. Dokument u Word-u: Jedna do dve strane za svaki projekat sa:

• Opisom projekta • Opravdanost projekta • Istorijski podaci o projektu • Rekapitulacija kapitalnog budžeta i analiza prema idejnom rešenju, zemljištu, opremi,

izgradnji • Operativni troškovi uticaja: radna snaga, komunalna infrastruktura, održavanje

45

Dvanaesti korak: usvajanje Plana kapitalnih investicija i kapitalnog budžeta Plan kapitalnih investicija možda nema pravnu zasnovanost u datoj zajednici. Meñutim, ako vaša opština usvoja kapitalni budžet, važno je da se organizuju diskusije na nivou smernica oko Plana kapitalnih investicija pre usvajanja godišnjeg budžeta. Kada se Plan zvanično usvoji, i dalje ne predstavlja obavezu da se finansiraju svi predloženi i odobreni projekti. Vaša opština se stvarno obavezuje kada odobri godišnji budžet i samo na jednogodišnjem nivou.

Svake godine se vrši revizija i dopuna Plana kapitalnih investicija, nakon revizije prva godina postaje kapitalni budžet za narednu godinu, a dodaje se još jedna godina kako bi dokument zadržao period i karakter dugoročnog plana.

Učešće grañana je takoñe jedan od ključnih momenata u procesu usvajanja. rañanima se predstavlja predlog Plana kapitalnih investicija. Konsultacije sa grañanima mogu da se organizuju kroz javne rasprave, fokusne grupe i druge otvorene forme komuniciranja. U ovoj fazi, predsednik opštine treba da predstavi Plan kapitalnih investicija i da objasni zašto su odreñene investicije odabrana kao prioriteti, a druga nisu. On takoñe treba da objasni finansijsku konstrukciju plana, planove zaduživanja, itd. Treba razmotriti dodatne predloge grañana i Plan može da se izmeni na osnovu ovih predloga.