Дринска Регата и Мост Фест

:Садржај1. УВОД..................................................................................................................................................2

1.1 O Туризму......................................................................................................................................2

1.2. Циљеви рада................................................................................................................................2

1.3 Бајина Башта – лична карта......................................................................................................2

2. Опис атракције....................................................................................................................................3

2.1. Баштина........................................................................................................................................4

2.2. Догађаји.........................................................................................................................................5

2.3 Кућица светске славе.................................................................................................................6

3. Дринска регата ( Бајина Башта)......................................................................................................7

3.1 Манифестација.............................................................................................................................7

3.2 Отварање.......................................................................................................................................8

3.3 Сарадња са агенцијама............................................................................................................10

3.4 Садржај манифестације............................................................................................................12

3.5 МОСТ ФЕСТ................................................................................................................................14

4. Дринска регата 2014, Мост фест 2014.........................................................................................15

5. Закључак............................................................................................................................................18

Литература и извори:...........................................................................................................................19

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

1. УВОД

1.1 O Туризму

Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи tour, што у преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима. Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. Најчешће елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства. За ову дестинацију сам се одлучио јер Бајина Башта пружа комплетан угођај, како за одмор тако и за различите видове рекреације. Многоброје манифестације чине овај град доста занимљивим за странце и представљају туристичку атракцију.

1.2. Циљеви рада

У раду је дат опис културне баштине града у Западној Србији и манифестације која се одржава сваке године у Бајиној Башти. Друштвени циљ је пружање адекватних информација и знања појединцима, групама, организацијама који желе да посете манифестацију. Анализе су обављене уз помоћ литературе, као и уз помоћ wеb извора.

1.3 Бајина Башта – лична карта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу у Србији. Простире се на површини од 673 км². Средиште општине је градић Бајина Башта. Према попису становништва из 2002. године општина има 29.151 становника, распоређених у 36 насеља. Бајина Башта је градско насеље и седиште

2

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

истоимене општине на десној обали реке Дрине. Налази се на 43°58' северне географске ширине и 19°34' источне географске дужине.1

Слика 1. Старе слике Бајине Баште

2. Опис атракције

Ова атракција2 је реална, мада сви ресурси још увек нису искоришћени. Потребно је порадити на маркетингу и промоцији, како би посетиоци сазнали да постоји ова баштина и шта све могу посетити. Може се рећи да је ово посетилачка атракција (јер се имају у виду и локални становници као потенцијални корисници атракције), културна према генези, појединачна атракција, сезонског типа. Спада у секундарну атракцију, јер има туристичку привлачност, али не такву да би се искључиво ради

1 http://www.bbasta.org.rs/

2 Појам „атракција“ настао је 60-их година 19.века. Означавао је нешто што привлачи пажњу, а нарочито се односио на занимљиву или забавну изложбу.

3

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

атракције посетило подручје у коме се налази.3 Према Кушеновој атракцији све се могу сврстати у две основне групе: природне и створене. Ово је створена атракција. Мотив путовања је доколичарска едукација; задовољство, недоколичарски мотиви.4

2.1. Баштина

Током друге половине прошлога, 20. века у свету је сазрела идеја о потреби евиденције, заштите и презентације свих елемената прошлости природе и човека који су сачувани у савременом свету, односно свега онога што је преузето од претходних генерација, а што је вредно чувања и преношење на наредне генерације. Сходно томе, реч је о свему што је вредно пажње и сећања. Нагласак на речи све указује да је списак таквих објеката веома дуг и да се они разликују и по врсти, и по начину настанка, и по облику и по месту где се налази. Баштина: очевина, или оно место гдје се ко родио.5 Реч баштина води порекло од старословенске речи башта чије је првобитно значење било отац. Временом та реч мења значење и почиње да означава посед наслеђен по мушкој линији, односно очевину. Будући да се у руралном, патријархалном српском друштву углавном наслеђивала обрадива земља, тај појам почиње да се везује за њу. Тако баштина представља природна, историјска и културна достигнућа одређеног подручја. Ова атракција спада у културну баштину и то у нематеријалну културну баштину- активности људи, које су пренете из прошлости, и упражњавају се и данас (традиција, традиционалне манифестације). Према Конвенцији нематеријално културно наслеђе се нарочито испољава у следећим областима:

1) у усменим традицијама и изразима, укључујући и језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа;

2) у извођачким уметностима;

3) у друштвеним обичајима, ритуалима и свечаним догађајима;

4) у знањима и обичајима који се тичу природе и свемира;

5) у вештинама везаним за традиционалне занате.

3 Leiper N. 2004, prema Popesku J. 2011.

4 (модификовано; према: Е. Кушен., 2002)

5 Караџић, В.С., Српски ријечник, Нолит, Београд,1852/1969

4

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

2.2. Догађаји

Бајина Башта је позната по многобројним дешавањима, а градске власти покушавају да учине град привлачнијим организовањем бројних културних манифестација и музичких концерата. Крајем 19. и почетком 20. века реком Дрином суверено су владали сплавари који су на својим сплавовима свакодневно савладивали таласе ћудљиве реке Дрине. Они су својом сплаварском вештином, смелошћу и издржљивошћу изазивали дивљење. Стогодишње сплаварење Дрином прекинуто је изградњом хидроелектране, а чувени дрински сплавари су морали да напусте своју реку и своје занимање.

The Most fest фест је интегрални део програма Дринске регате. У последњих неколико година The Most fest се развио у вишедневни фестивал који је окупио најбоље бендове са простора бивше Југославије. The Most fest се традиционално одржава у веома пријатном амбијенту излетишта Рача, поред саме реке Дрине, уз присуство десетина хиљада људи.

Слика 2. Сплаварење

2.3 Кућица светске славе

5

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

Саваког јула, у славу старих сплавара који су реком превозили дрво, више од две деценије одржава се Дринска регата. Током манифестације, тешко се види река од свих сплавова и чамаца који њом плове, јер манифестацију посети више од 20 хиљада људи.

На делу тока кроз Бајину Башту, Дрина није најбржа, али, кажу, јесте најдубља. У протекле две године, то је и најсликанији део реке, који озбиљно прети да отме славу Дринској регати. Све то због чувене дрвене кућице на стени, чија је фотографија била готографија месеца у часопису "Национална географија".

Прва кућица на стени пдигнута је 1968. године и то је једино што се поуздано зна. Ипак, још није утврђено да ли је старије острво на којем је кућица или Дрина. Легенда каже да острво памти чак и Марко Краљевић, јер је било ослонац његовом коњу Шарцу, када су прескакали Дрину.

Прича о скоку данас је једна од локалних легенди, али има у њој ипак нешто истинито. Да је Дрина безазленија река, вероватно ослонац у виду овог острва не би био потребан чувеном коњу Краљевића Марка. Као што, опет, исто острво није увек успевало да сачува кућицу. Али, што бујица однесе, мештани понови изграде чим се вода повуче.6

Слика 3. Кућица на Дрини

6 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/

6

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

3. Дринска регата ( Бајина Башта)

Дринска регата је најстарија и најмасовнија манифестација туристичко - рекреативног карактера на реци Дрини, коју од 1994. године организују С. Т. Ц. „Бајина Башта“ и Општина Бајина Башта. Регата се организује у спомен на древну традицију дринскихсплавара, који су крајем 19. и почетком 20. века сплаварили Дрином, све док није изграђена хидроелектрана „Бајина Башта“ .То је централна туристичко - рекреативна манифестација, која би требало да представи туристичку понуду овог краја. Регата је најпосећенији догађај у Западној Србији и централна летња манифестација на води. Манифестација траје четири дана. Посећује је неколико десетина хиљада посетилаца из земље и иностранства.

3.1 Манифестација

Манифестација је временом прерасла капацитете. Спортско туристичког центра тако да се појавила потреба за ангажовањем професионалаца а то се пре свега односи на Мост Фест који је постао један од најзначајнијих музичких фестивала у региону. Ове године на овом фестивалу наступиле су неке од највећих музичких звезда на Балкану тако да су и технички и организациони захтеви били на вишем нивоу. Такође се јавила и потреба за продужавањем трајања фестивала тако што је првог дана организовано такмичење неафирмисаних бендова. Овај нови концепт у одређеном сегменту подиже трошкове продукције фестивала али се показао као оправдан и у перспективи може постати једна од најбољих такмичарских фестивала у Србији са учесницима и из земаља у региону.

По оценама извештача највећих медијских кућа, полицијским изворима а и импресијама колега из регионалних туристичких организација овогодишња јубиларна 20. Дринска регата била је врхунски организована манифестација и привукла је до сада највећи број људи. Колико су гости били задовољни манифестацијом говори и чињеница да је Дринска регата на предлог Туристичке организације Ужица предложена за највећу награду у области туризма „Туристички цвет“ а кандидатуру су писмима подршке подржале и бројне друге локалне туристичке организације. Програм манифестације је трајао од уторка,16. јула до недеље 21. јула и свакодневно је обиловао квалитетним садржајима. Свих дана манифестације у главној улици био је организован Мини сајам меда, ракија

7

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

и сувенира који је константно привлачио велику пажњу. Само пријављених излагача који су платили за учешће на сајму било је преко 30 на великом броју штандова.

3.2 Отварање

Манифестација је званично отворена у уторак 21h и затим је уследио концерт бенда Милиграм на градском тргу који је пратило преко 5 000 људи што је најмасовнији концерт на тргу од како се они организује у оквиру Дринске регате. Следећи дан на градском тргу одржало се Предтакмичење младих и пионирских трубачких оркестара са подручја западне     Србије и Моравичког и Рашког округа као део квалификација за учешће на 53. Сабору трубача у Гучи. Пре почетка такмичења одржан је дефиле трубачких оркестара кроз Бајину Башту, што је новост од ове године која је изазвала велико интересовање Такмичарски концерт на тргу који је пратило око 4000 посетилаца а на такмичењу је учестовало 10 трубачких оркестара а од организатора манифестације у Гучи стигле су похвале за изузетно организовано предтакмичење.

Трећи дан су се одржавале следеће манифестације: Пливачки маратон „Дрина без граница“, Игре без граница-водени триатлон Перућац и Такмичење у припремању рибље чорбе. Ова дешавања су углавном на језеру Перућац и поред речице Врело у Перућцу а прувукла су неколико хиљада посетилаца као и знатан број учесника у самим манифестацијама. У вечерњим сатима на излетишту Рача у Бајиној Башти дешавао се први дан Мост Феста који је био резервисан за такмичење неафирмисаних бендова. Ове године Мост Фест је проширен за још један дан баш са намером да се и неафирмисаним бендовима који се константно пријављују за учестовање омогући наступ. Поред тога што делимично повећава трошкове продукције показало се да овај један додатни дан има смисла и треба наставити у том правцу. Неопходно је раније ући у целу причу око пријаве бендова и направити детаљне пропозиције да би евентуално имали учеснике из већег броја земаља. Ове године се такмичило 15 бендова из Србије и Босне и Херцеговине.

Увече је такође у оквиру Дринске Регате био одржан и боксерски спектакл Бајина Башта Боксинг Најт који је директно преношен на националној телевизији Б92 и привукао је велику медијску пажњу. Трошкови продукције бокс меча и других радњи везаних за организацију ове манифестације знатно су подигли трошкове целе манифестације Дринске регате па следеће године треба размишљати о

8

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

догађају који ће бар делимично моћи да врате уложена средства. Свакако да се средства уложена у ово могу сматрати као део уложен у медијску промоцију целе Бајине Баште као места за одржавање значајних спортских манифестација.

Четврти дан манифестације орджавала се такмичарска регата од Перућца до Бајине Баште а затим је одржано такмичење у скоковима са моста у Дрину. Такмичарска регата је већ дужи низ година изгубила смисао имајући у виду да иста екипа побеђује сваке године а и није атрактивна за посматраче па треба размишљати о промени концепта и увођењу неких атрактивнијих дешавања. Скокови са моста редовно привлаче велику пажњу и њих је ове године са обале Дрине посматрало око 3000 људи а учешће у скоковима је узело 20 најбољих такмичара из земља у региону.

Увече је одржано друго вече Мост Феста које је било, по полицијским проценама, најпосећенији концерт који је икада одржан у Бајиној Башти а Тони Цетински, Плави Оркестар и Бјесови су привукли су велики број посетилаца. И поред ангажовања професионалног обезбеђења и постављања ограде показало се да постоје „пролази“ где је велики број људи ушао без плаћања улазнице. Следећи дан покушало се да се обезбеђењем „затворе“ најкритичније тачке па је мањи број људи ушао без улазница. Показало се да је неопходно изградити трајну ограду бар на простору који је у власништву Општине а то је од воденице на Рачи па до преласка преко реке Раче и границе са приватним земљиштем које је се узима под закуп. На овај начин омогућиле би се уштеде за следећу годину у ограђивању а и највећи део улазака на простор Мост Феста без улазнице био би онемогућен и то би знатно подигло приход манифестације.

Пети дан манифестације је најважнији сегмент Дринске Регате а то је сам ревијални спуст реком Дрином који је ове године оборио све рекорде по посећености. Регата је прошла у савршеном реду, уз трубаче, друге музичке оркестре, пловила свих могућих облика и димензија, изузетну атмосферу. Утисци и домаћих и страних туриста које су забележили новинари и ТВ екипе су одлични и сви најављују поновни долазак на Регату.Као и претходних година и овај пут се јавио проблем ефикасне наплате котизација за пловила. И поред појачаног обезбеђење и медијске кампање и даље велики број људи избегава плаћање котизације и то како кроз избегавање плаћања на старту регате тако и кроз уласке на регату низводно од Перућца и са леве обале Дрине. За следећу годину потребно је размислити о целом концепту наплате котизација и како мотивисати људе да плате котизацију уз коју имају и осигурање што је важан сегмент за

9

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

безбедност манифестације. Цена котизације је већ дужи низ година иста и износи 1500 динара по пловилу.

Петог дана увече је одржан Мост Фест на коме су наступали Пилоти, Хладно Пиво, Хипнотајз и предгрупе а процењује се да је и овом дешавању присустовало око 10 000 људи. Имајући у виду утиске и примедбе посетилаца треба размишљати да следеће године улазнице за Мост Фесту буду раздвојене по данима и да се тако продају док би комплет улазница имао одређени попуст. Такође с` обзиром да је ове године постојала намера да се са великим бројем квалитетних извођача обележи јубиларна 20. Дринска регата следеће године треба планирати да свако вече фестивала носилац програма буде по један „јак“ извођач. Треба размишљати и да ли је оправдано да први дан фестивала после такмичења бендова буде концерт једног познатог извођача који ће привући велики број посетилаца.7

3.3 Сарадња са агенцијама

Овогодишњи концепт је знатно промењен у односу на прошле године сарадњом са професионалном менаџерском агенцијом која је знатно организационо подигла манифестацију као и омогућила бољу медијску промоцију. То се показало као добар потез имајући у виду да СТЦ са постојећим капацитетима није у могућности да адекватно изврши организацију манифестације која је постала једна од најмасовнијих у Србији. За следећу годину је потребно или ићи са постојећим концептом уз исправљање неких уочених пропуста или знатно раније омогућити СТЦ-у подршку у оспособљеним кадровима који би учестовали у припреми и реализацији манифестације.

Такође је и медијски приступ промењен имајући у виду препоруке Туристичке организације Србије и акценат који се тренутно у свету ставља на интернет кампање и промоције на друштвеним мрежама. Поред класичног извештавања у медијима, гостовања на телевизијама, билборд кампање и плаката по великим градовима Србије ове године је фокус био на интернет кампањи. Ангажовани су професионалци који су водили медијску кампању преко интернета са акцентом на друштвене мреже што је дало видљиве ефекте. Страница Дринске регате је за кратко време постала изузетно посећена и достигла је седмични број прегледа од преко 300 000 а успостављен је и одличан интерактивни однос уз бројне квизове и наградне игре које су промовисале манифестацију. Такође запажене ефекте су

7 http://regata.rs/

10

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

показале и бројне интернет групе и твитер профили којима администрирају запослени у СТЦ-у као и промоција на туристичким специјализованима сајтовима, групама и страницама. Најважнији интернет промотивни сервиси манифестације били су: www.regata.rs, www.tara-bajinabasta.com, www.facebook.com/stc.bajinabasta, www.facebook.com/pages/Drinska-regata-Bajina-Basta, www.facebook.com/groups/drinskaregata, www.twitter.com/BajinaBastaSRB, www.twitter.com/regatabb , www.youtube.com/watch?v=S815IEiaXH4 …

Такође новост у овогодишњем маркетингу је била билборд кампања по великим градовима у Србији и градовима у окружењу. Захваљујући сарадњи са маркетиншком агенцијом која је учестовала у организацији Мост Феста добили смо изузетно повољне цене билборда које су биле чак дупло јефтиније и од билборда у Бајиној Башти.

Прошле године се показало да је радијска кампања на националним радио станицама допринела највећем броју гостију који први пут посећују манифестацију па смо са том праксмо наставили и ове године. Такође су у оквиру маркетинга били омогућени и наступи на националним телевизијама у ударним терминима. Комплетан маркетинг извештај доставља се у прилогу.

Ове године је такође по први пута урађено и комплетно снимање манифестације из ваздуха најсавременијом опремом, а тако добијени материјал ће бити искоришћени за будуће промоције Дринске регате као и саме дестинације Тара – Дрина – Бајина Башта . Ово је додатно повећало трошкове манифестације али је у складу са савременим тенденцијама и може се сматрати улагањем у будући маркетинг како манифестације тако и целе Бајине Баште јер ће снимљени материјали бити коришћени у промо филмовима и видео спотовима у наредним годинама.

Манифестација је промовисана и у целој Србији кроз сарадњу са AVIA пумпама које су у свим њиховим објектима промовисале Дринску Регату и продавали улазнице за Мост Фест уз које је ишао и попуст на купљено гориво. Ово је један нови виде маркетинга и спонзорства до кога се такође дошло кроз сарадњу са продукцијском кућом која је радила на организацији Мост Феста.

Поред привлачења нових спонзора и организационог подизања нивоа манифестације уочени су и одређени пропусти који ће по ставкама бити наведени

11

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

на крају извештаја и којеје неопходно благовремено решавати да би следећу дринску регату дочекали још спремнији.

Постоји одређене позиције у трошковима Дринске регате које се јављају по први пут јер се јавила потреба за одређеним новитетима у организацији манифестације (нпр. снимање из ваздуха). Такође постоје и одређене ставке које се понављају сваке године, а за које је потребно испитати да ли постоји потреба за истим и да ли су износи који су исплаћени оправдани.То се пре свега односи на угоститељске услуге, постављање знакова за регату, изнајмљивање чамаца, најам балвана...

Највећи ефекат Дринске регате је на привреду наше општине и свакако да је сврха ове манифестације остварена привлачењем великог броја туриста и новчаним приливом који се слио у Бајину Башту у време трајања ове манифестације.У данима манифестације сви смештајни капацитети у Бајиној Башти су били попуњени 100 %, а ефекат на целокупну привреду општине кроз приходе које су остварили становници Бајине Баште је немељив и мери се десетинама милиона динара прихода по разним основама од издавања смештаја до продаје туристима разних добара и услуга.

Овогодишња јубиларна 20. Дринска регата је у свим сегментима померила границе и поставила нове стандарде и правце у којима треба да се развија са акцентом на дуже трајање и што квалитетнији и садржајни програм који ће привући и задржати људе на боравку у Бајиној Башти.

3.4 Садржај манифестације

Манифестацију посећују многе јавне личности, које сплаваре Дрином на „VIP

сплаву“. Поред тога, на регати плови и још неколико дрвених сплавова, израђених

по оригиналном узору на старе дринске сплаваре, који су пловили на деблима

посеченим у шумовитој Тари. Више чамаца са трубачима традиционално прати

неколико километара дугачку поворку регате и даје јој ритам.

Регата почиње „Играма без граница“ на језеру Перућац, такмичењем у

препливавању језера и такмичењем у припремању рибље чорбе, поред

реке Врело. У вечерњим сатима, на бини у центру Бајине Баште одржава се

званично предтакмичење младих трубачких оркестара, за сабор трубача у Гучи.

12

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

Другог дана организује се такмичарски спуст низ Дрину и егзибициони скоковима

са моста. Трећи дан је резервисан за главни догађај, односно забавно -

рекреативни спуст, у којем учествују стотине пловила и посада, уз трубаче,

плутајући шанк, музички сплав, роштиљ и остале специјалитете домаће кухиње на

реци и обавезно купање.

У покушају да од заборава отргне барем део овог времена, када је на стотине

сплавара пловило Дрином, Спортско-туристицки центар »Бајина Башта« сваке

године организује »Дринску регату«.

Дринска регата је најстарија манифестација туристичко – рекреативног карактера

на реци Дрини коју  у спомен на древну традицију дринских сплавара организују

С.Т.Ц.„Бајина Башта“ и Општина Бајина Башта.

Дринска регата је централна туристичко – рекреативна манифестација која би

требало да представи туристичку понуду овог краја.

Сл. 3 Спуст Дрином

13

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

3.5 МОСТ ФЕСТ

Регата је сваке године пропраћена културним и забавним програмом. Саставни део Дринске регате је и један од највећих рок фестивала на овим просторима „Мост фест“. Он се одржава у вечерњим часовима у данима трајања регате, на ућшу реке Раче у Дрину и привлачи сваке године велики број посетилаца. До сада су у оквиру „Мост феста“ наступали најпознатији Екс ЈУ рок бендови: Атомско Склониште], ЈУ група, Дивље Јагоде, Рибља чорба, Ван Гог,  Дадо Топић, ФИЛМ, Партибрејкерс, Црвена Јабука, Неверне бебе, Електрични оргазам, Забрањено пушење, Кербер, Београдски синдикат, као и многи други познати и мање познати бендови.

У сва четири дана трајања програма Регате организује се сајам здравља и

рекреације на тргу у Бајиној Башти, као и низ других пратећих манифестација које

које окупљају огроман број посетилаца који тих дана од Баште чине прави

карневалски град. Последњих година, „раме уз раме“ се одржава и „THE MOST

FEST“, манифестација првобитно настала као ad hoc идеја, са жељом за

уживањем и добром забавом. Прва проба концерта 2007. године укљичивала је

наступ „Yu Grupe“, „Атомског Склоништа“ и „Краљевског апартмана“. Програм који

је трајао пар сати, први пут окупио је 9.000 посетилаца.8

У међувремену  „THE MOST FEST“ као саставни део програма Регате, прерастао

је у вишедневни фестивал који је у протеклих неколико година окупио најбоље

бендове са простора бивше Југославије.

8 http://regata.rs/?page_id=75

14

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

4. Дринска регата 2014, Мост фест 2014

ПРОГРАМ ДРИНСКЕ РЕГАТЕ БАЈИНА БАШТА 2014.9

15.-20. Јул

ПРВИ ДАН – уторак, 15. јул

Предтакмичење младих и пионирских трубачких оркестара са подручја западне Србије и

Моравичког и Рашког округа, квалификације за учешће на 54. Сабору трубача у Гучи.

ДРУГИ ДАН – среда, 16. јул

Хуманитарни концерт у СРЦ „Браћа Милутиновић“

ТРЕЋИ ДАН – четвртак, 17. јул

Такмичење у припремању рибље чорбе поред реке Врело у Перућцу. У вечерњим сатима

хуманитарни концерт у СРЦ „Браћа Милутиновић.“

ЧЕТВРТИ ДАН – петак, 18. јул

Егзибициони скокови са моста, излетиште Рача

ПЕТИ ДАН – субота, 19. јул

Дринска регата, забавно рекреативни спуст.

У све време трајања програма Регате организован је мини сајам сувенира, домаће

радиности, меда и ракија на тргу у Бајиној Башти.

9 http://regata.rs/?page_id=27

15

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

4.1 MOST FEST 2014

ПЕТАК - 18. јул

20:30 ЖИВА ВАТРА

21:30 ВЛАДО ГЕОРГИЕВ

23:30 ВАН ГОГ

01:30 DJ JACK BIXBY– Словенија

СУБОТА - 19. јул

20:30 ДАНАС ЛОШЕ ЗВУЧИМО

21:30 ЗЕМЉА ГРУВА

23:30 РИБЉА ЧОРБА

01:30 АТЕИСТ РЕП2 НАЈЛУЂА ЛЕТЊА АВАНТУРА

КОРИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:

С.Т.Ц. „Бајина Башта“

Телефони:

031/ 865 900 031/ 865 370

www.тарадрина.цом

www.регата.рс

Туристичка агенција "Таратурс"

Телефони:

031/ 861 501 031/ 861 467

www.таратоурс.рс

16

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

Аутобуска станица

Тел: 031/865 485

www.ракета-аб.цом

Пошта Тел: 031/ 865 250

Дом здравља Тел: 031/ 865 966

4.2 Циљeви манифестације:

• Основни циљ манифестације је унапређење и промоција туристичких активности у Бајиној Башти

• Промовисање туристичке понуде Таре, Дрине и Бајине Баште које су сатавни део туристичке понуде Србије, као и интензивирање постојеће понуде увођењем нових садржаја.

• Општина Бајина Башта поседује разноврстан туристички потенцијал који чине планина Тара, река Дрина, језера Перућац и Заовине, манастир Рача... Јединствена туристичка понуда развијена кроз бројне едукативне и спортско - рекреативне активности промовише идеју о активном одмору у здравом окружењу која је светски тренд.

• Дринска регата® има за циљ унапређење туризма и упознавање посетилаца и шире јавности са јединственом туристичком понудом Бајине Баште, Националног парка Тара и реке Дрине. Ова манифестација даје и значајан допринос развоју локалне привреде, трговине, угоститељства и услуга и запошљавању људи бајинобаштанског краја, у јеку туристичке сезоне и током целе године.

17

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

5. Закључак

Мало је у овој нашој земљици Србији таквих места на којима су и Бог и природа народу, на тако мало простора, подарили толико лепоте и толико рајских украса, као што је то случај са варошицом Бајина Башта и са простором око овог града. Мало је на овим просторима и таквих складних, вешто укомпонованих урбаних целина као што је сам град Бајина Башта који је некако сав утонуо у зеленило у питомој долини поред Дрине, па остаје нејасно како је толико кућа, зграда, ниских солитера, широких улица могло да никне на том простору, а да он ипак мало изгуби од оног исконског, природног.

И кад се све то сагледа, не зна се је ли лепши сам град, или је лепша Дрина што тече испод града, или дринска језера, или предивна планина Тара са националним парком и у свету јединственом Панчићевом омориком, коју је чувени биолог открио 1875. године, на стрмим падинама клисуре Белог Рзава, или манастир Рача са својом околином. Разноврсност понуде којом располаже Бајина Башта пружају могућности да се туристички капацитети користе преко целе године уз комбинацију сезонског, излетничког, пословно-конгресног и спортског туризма.

18

ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ ВАЉЕВО- УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ

Литература и извори:

1. Александар Дероко, Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и

Македонији , Београд 1950.

2. Владимир Кривошејев, Управљање баштином и одрживи туризам,Народни

музеј Ваљево, Артис Ваљево, Ваљево- Београд, 2014.

3. www. bajinabasta .rs

4. www.b basta .org.rs/

5. Група аутора, Менаџмент природних и културних ресурса у туризму, Прво издање, Београд, 2009.

6. http://regata.rs

19