Стрепња, Десанка Максимовић

,,,,СтрепњаСтрепња’’’’ ДесанкаДесанка МаксимовиМаксимовићћ

Десанка МаксимовићДесанка Максимовић

Село Село РабровицаРабровица,, код Ваљева, 16 мај 1898 код Ваљева, 16 мај 1898.. -- Београд, 11.Београд, 11. фебруар 1993.) фебруар 1993.)

српска песникиња, професорка књижевности српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије науке и и чланица Српске академије науке и

уметности.уметности.

Десанка Максимовић је била најстарије Десанка Максимовић је била најстарије

дете оца Михаила, учитељдете оца Михаила, учитељаа, и мајке, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Драгиње. Одмах после њеног рођења,

Михаило Максимовић јеМихаило Максимовић је добио премештај, добио премештај, те се породица преселила у Бранковину.те се породица преселила у Бранковину.

У Бранковини је провела детињство, а у У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију. Почетком Ваљеву је завршила гимназију. Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја августа 1933. године удала се за Сергеја

Сластикова. Није имала деце. Сластикова. Није имала деце.

Студирала је на одељењу за светску Студирала је на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју књижевност, општу историју и историју

уметности Филозовског факултета у уметности Филозовског факултета у Београду. У Паризу провела јеБеограду. У Паризу провела је

годину дана на усавршавању као годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што стипендиста француске владе. Након што

је од 3. септембра 1925. године радила око је од 3. септембра 1925. године радила око годину дана у учитељској школи у годину дана у учитељској школи у

Дубровнику, прешла је поново у Београд Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. где је радила у Првој женској гимназији.

Једна од њених ученица била је Мира Једна од њених ученица била је Мира Алечковић која је такође Алечковић која је такође

постала песникиња и блиска пријатељица постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. Почетком Другог Десанке Максимовић. Почетком Другог

светског рата отишла је у пензију. Имала је светског рата отишла је у пензију. Имала је велики број пријатеља велики број пријатеља

као што сукао што су:: Иво Андрић, Исидора Секулић, Иво Андрић, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и многи други.Бранко Ћопић и многи други.

Десанка Максимовић је била песник,приповедач,романсијер,Десанка Максимовић је била песник,приповедач,романсијер,

писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије сапоезије са руског, бугарског и француског језика.Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“ . Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролетња песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ „Покошена ливада“ и многе друге. Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка“ - песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.

Добитница је бројних Добитница је бројних

књижевних награда, а међу књижевних награда, а међу њима и Вукове (1974), њима и Вукове (1974), Његошеве (1984), Седмојулске Његошеве (1984), Седмојулске (1964)....Изабрана је за (1964)....Изабрана је за почасног грађанина Ваљева.почасног грађанина Ваљева.Године 1985. реновирана је Године 1985. реновирана је основна школа у Бранковини, основна школа у Бранковини, коју је похађала Десанка и где коју је похађала Десанка и где је њен отац био учитељ. Ова је њен отац био учитељ. Ова школа је названа „Десанкина школа је названа „Десанкина школа“, како ју је народ током школа“, како ју је народ током времена прозвао.времена прозвао.

У Ваљеву је, још за њеног живота, У Ваљеву је, још за њеног живота, подигнутподигнут

споменик Десаника Максимовић. Овајспоменик Десаника Максимовић. Овајспоменик је открио Матија Бећковићспоменик је открио Матија Бећковић

27. октобра 1990.године. Песникиња је 27. октобра 1990.године. Песникиња је маломало

негодовала због овог чина, али су је негодовала због овог чина, али су је убедилиубедили

да је то само споменик поезији да је то само споменик поезији са њенимса њеним ликом.ликом.

Дана 12.фебруара 1993. Влада Србије јеДана 12.фебруара 1993. Влада Србије једонела одлуку да се њено име и дело донела одлуку да се њено име и дело

трајнотрајнообележи оснивањем Задужбине Десанкеобележи оснивањем Задужбине ДесанкеМаксимовићМаксимовић чији је задатак да чији је задатак да створи створиуслове за трајно очување и неговањеуслове за трајно очување и неговање

успомене на Десанку Максимовић.успомене на Десанку Максимовић.

23. августа 2007. откривен је споменик23. августа 2007. откривен је споменик Десанки Максимовић у Десанки Максимовић у

Београду, у Ташмајданском парку.Београду, у Ташмајданском парку.

Десанка МаксимовићДесанка Максимовић

СТРЕПЊАСТРЕПЊА

Не, немој ми прићи! Хоћу издалекаНе, немој ми прићи! Хоћу издалекада волим и желим ока твоја два.да волим и желим ока твоја два.Јер срећа је лепа само док се чека,Јер срећа је лепа само док се чека,док од себе само наговештај да.док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражиНе, немој ми прићи! Има више дражиова слатка стрепња, чекање и стра'.ова слатка стрепња, чекање и стра'.Све је много лепше донде док се тражи,Све је много лепше донде док се тражи,о чему се само тек по слутњи зна.о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?Издалека само све к'о звезда сја;Издалека само све к'о звезда сја;издалека само дивимо се свему.издалека само дивимо се свему.Не, нек' ми не приђу ока твоја два.Не, нек' ми не приђу ока твоја два.

OpomenaOpomena

Или могу ком рећи у томе Или могу ком рећи у томе часу чудесно сјајнучасу чудесно сјајнупредрагу ми тајнупредрагу ми тајнуколико те волим.колико те волим.

О,не остављај ме никад самуО,не остављај ме никад самукад неко свира.кад неко свира.Учиниће ми се негде у шумиУчиниће ми се негде у шумиПоново све моје сузе текуПоново све моје сузе текукроз самоникле неке чесме.кроз самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црни лептир један Учиниће ми се црни лептир један по тешкој води крилима шапапо тешкој води крилима шапашто некад неко рећи ми не сме.што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму Учиниће ми се негде кроз таму Неко пева и горким цветомНеко пева и горким цветомУ непррболну рану срца дира.У непррболну рану срца дира.О,не остављати ме никад саму,О,не остављати ме никад саму,Никад саму,Никад саму,Кад неко свира.Кад неко свира.

Чуј,рећи ћу ти своју тајнуЧуј,рећи ћу ти своју тајнуне остављај ме никад самуне остављај ме никад самукад неко свира.кад неко свира.

Могу ми се учинити Могу ми се учинити Дубоке и меке Дубоке и меке Очи неке Очи неке Сасвим обичне.Сасвим обичне.

Може ми се учинити Може ми се учинити да тонем у звуке,да тонем у звуке,па ћу руке па ћу руке сваком пружити.сваком пружити.

Може ми се учинити Може ми се учинити лепо и лаколепо и лаковолети кратковолети краткоза један дан.за један дан.

Гроб Десанке МаксимовићГроб Десанке Максимовић

Десанка Максимовић је рекла:

Ја сам ловац срца рођеног. Спокојство које песник осећа после

испеване песме има душу шумског мира... Све на свету бива најпре клица, па

стабљика, па пупољак, па цвет, и најзад плод. И песмама о љубави суђено је да потамне, да пређу из сопрана у алт, да из зачараности, зачуђености, стрепње и чежње, пређу у сумњу, у прекор у тугу...