краљевина схс-у-међуратном-периоду

Краљевина СХС у међуратном периоду

Село и град

Три четвртине становништва Краљевине је живело од пољопривреде,шумарства и рибарства.Доминирало је сеоско становништво.Држава се трудила да побољша услове живота на селу и то на пољу просвете и хигијене.

Само су три града имала преко сто хиљада становника-Београд,Суботица и Загреб.

Београд

Београд је и даље био престоница ниских зграда,уских,тешко прометних улица, неуобличених тргова. Грађевине које су требале да начине изглед Београда једном европском престоницом су почеле да се граде тридесетих година.

*Скупштина у изградњи 1922.

https://buki81.files.wordpress.com/2013/04/380707_spomenik_knezu_mihajlu_1.jpg

Теразије

Поглед са Дунава

Индустрија,саобраћај,финансије

Индустријски развијени су били север и северозапад, а неразвијени југ и југоисток. Највећи број фабрика био је на подручју Загреба,Београда,Сарајева... Преовладавале су прехрамбена индутрија , електричне централе и индустрија дрвета.

Путеви у Србији рађени су без икаквих техничких прописа и добре подлоге, па их је прекомерно коришћење у рату изузетно оштетило.

Недостајали су мостови. Први мост преко Дунава у Београду пуштен је у саобраћај 1935. године и назван је Панчевачки мост Краља Петра II.

• Државна валута је био динар Краљевине Југославије, који је име понео по српској националној валути.Од 1925-1931. године динар је био стабилна валута.

Култура и наука

• У сфери ликовне уметности одвијао се сукоб две генерације стваралаца- млађе,која је прихватала експресионизам и старије, верне импресионизму.

Мост из приморјаРад Јована Бијелића

Велики утицај на културу имала су позоришта. Било је то време ,,Госпође министарке” Бранислава Нушића.

У облати науке и књижевноти позната имена била су Милутин Миланковић, Јован Цвијић, Мика Петровић Алас, Иво Андрић, Милош Црњански, Јован Дучић, Исидора Секулић...

Наука и култура*Иво Андрић*Мика Петровић Алас*Јован Цвијић

Школе и универзитет

Просветни живот је регулисао чак 37 различитих просветних закона и уредби. Закон о народним школама донет је децембра, 1929.У 30-им годинама број основних школа увећан је за 12%, средњих за 11%, факултета за 13%. У истом периоду, и број ђака је повећан за ½ милиона.

Рад припремале:Невена ТомићТијана Спасојевић

Крај