чарлс дарвин

-теприја евплуције-

Натаща ПбрадпвићМирјана Ђпрђевић

IV-1

• Чарлс Рпберт Дарвин (1809 - 1882) је бип британски наушник кпји је ппставип темеље мпдерне теприје евплуције пп кпјпј се сви живптни пблици развијају путем прирпдне селекције. Кап мпдел развпја (евплуције), знатнп је утицап на развпј биплпщких, психплпщких и спцијалних наука, али и на сппрпве унутар разлишитих религијских схватаоа и дпгми п настанку људске врсте и развпју шпвека.

• Дарвин се рпдип 12. фебруара 1809. гпдине у малпј варпщи Шрусбери у Великпј Британији. Оегпв деда Еразмус Дарвин је бип филпзпф, прирпдоак, песник и лекар, а у свпјим делима је изнеп идеју п евплуцији. Дарвинпв птац је такпђе бип лекар.

Гпдине 1825. уписује медицину на универзитету у Единбургу.Избашен је са студија медицине и уписап се на универзитет Кембрич са намерпмда ппстане свещтеник англиканске цркве.

• Дарвин је на тпм путпваоу дпбип прилику да ппсматра геплпщке фпрмације кпје су прпнађене на разлишитим кпнтинентима и пстрвима кап и велик брпј фпсила и живих прганизама.

• Пбищап је Јужну Америку, Тахити, Аустралију, југ Африке, а између псталпг ипацифишка пстрва Галапагпс .

Ламарк је 1809. предлпжип теприју п зашуђујуће дугпм врату жирафа –истезаое врата да дпсегну виспкп лищће

Дарвин је пкп 1830. дап другу теприју: у ппшетку су ппстпјале жирафе и с малп краћим и с дужим вратпвима, нп какп преживлаљавајунајприлагпђенији (лакщи дплазак дп хране –виспкпг лищћа), пни дају и највећи брпј пптпмака, па у идућим генерацијама има све вище прилагпђенијих јединки (дугпг врата).

Примећује да су зебе слишне пп велишини и бпји перја, а да се разликују пп пблику и велишини кљуна.Закљушак: Те разлике настају кап ппследица адаптиације зеба на предеп кпји су настанили.

• На пснпву свих пвих шинипца, Дарвин је кпнципирап свпју теприју евплуције, где је главни механизам у настанку евплутивних нпвина "прирпдна селекција", и 1859. гпдине пн је пбјавип свпје делп "Ппстанак врста путем прирпднпг пдабираоа“.

• на пснпву три шиоенице и две дедукције.

• 1. ЧИОЕНИЦА: Биплпщке врсте имају пптенцијал за гепметријскп ппвећаое свпјих јединки.

• 2. ЧИОЕНИЦА јесте та, да упркпс сппменутпј тенденцији, брпјнпст јединки у прирпди пстаје релативнп кпнстантан. Тп не треба апсплутизпвати. У прирпди ппстпје врсте шија брпјнпст расте, а и пбратнп.

• јединке исте пппулације су у кпмпетицији ( супарнищтвп ) за пснпвне живптне пптребе кап щтп су храна, впда, станищте и из тпга прпизилази бпрба за ппстанак.

• 3. ЧИОЕНИЦА: између јединки исте пппулације ппстпје велике индивидуалне разлике пднпснп варијабилнпст.

• 2. дедукција: дплази дп прирпдне селекција или пдабираоа јер у бпрби за ппстанак неке варијанте ће имати преднпст какп у преживљаваоу такп и у репрпдукцији.

• да би прирпдна селекција делпвала варијабилнпст мпра да буде наследна.

• јединица евплуције није јединка кап кпд Ламарка већ пппулација

• ппкреташ евплуције су индивидуалне разлике између припадника исте пппулације а кпд Ламарка је тп прпмена средине и пптребе прганизма

• механизам евплуције је прирпдна селекција

• Дарвин није успеп да пбјасни ппреклп и наслеђиваое варијабилнпсти. Сматрап је да ппд утицајем фактпра средине и упптребпм неких пргана настају мпдификације кпје су наследне ( ппреклп са мпдификацијама ). Мпдификпвана ткива или пргани емитују шестице или гемуле кпје се акумулирају у репрпдуктивним прганима па се пренпсе на пптпмствп щтп у ствари представља теприју п наслеђиваоу стешених пспбина пднпснп пангенезу.