филип вишњић

ДА ЛИ ЈЕ ТО СРПСКИ ХОМЕР?

Филип Вишњић

Нешто мало о њему

Филип Вишњић (1767 — 1834) је један од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних песама.

Филип Вишњић је рођен на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика, где је планирана изградња реплике његове родне куће. Ослепевши од великих богиња још као дете, Вишњић је постао професионални певач. С гуслама у рукама је путовао по читавом босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра. По селима и на манастирским саборима певао је Србима, а пролазећи кроз градове певао је на дворовима турских првака. Две публике тражиле су различите песме, тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце. Његове песме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагиографски репертоар слепих певача.

Горња Трнава – обележје на месту родне куће Филипа Вишњића

Гусле

Гусле су балкански народни инструмент  са једном, или евентуално две жице. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Као једножичани инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Далмацији..

Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама, производећи оштар и драматичан звук, који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умеће свирања.

Ево како звуче: http://www.youtube.com/watch?v=rf1GqQ1wh18

http://www.youtube.com/watch?v=qgwydDGUgXw

Стваралаштво

Филип Вишњић је био и творац нових песама:

1. Смрт Краљевића Марка2. Две песме о Светом Сави3. Хајдучка песма о мегдану Баје Пивљанина и бега

Љубовића4. Тринаест песама о Првом српском устанку Најважнији моменат у животу Филипа Вишњића био је његов прелазак у

Србију 1809. године. До тада није саставио ни једну нову песму. Непосредни додир са устаничким збивањима био је тренутак његовог рађања као песника. Некада је лутао по земљи, певајући песме од старине, а сада се налазио на месту где се стварала историја. Дружио се с устаничким војводама, добијао награде и признања.

Живео је највише у близини дринског бојишта. Понекад се налазио у самој ватри окршаја. Тако се нашао у опседнутој Лозници, међу њеним браниоцима, о чему пева Сима Милутиновић Сарајлија у својој „Сербијанки“ (песма „Дика слијепаца“).

Крај живота

После пропасти Првог српског устанка, Филип Вишњић је прешао у Срем и настанио се у селу Грку, данашњем Вишњићеву. Ту је живео на сличан начин као и пре устанка, али у сасвим другачијим приликама; ишао је по селима и градовима широм Срема, Славоније, Бачке, Баната, певајући песме.

У манастиру Шишатовцу, 1815. године, се нашао са Вуком Стефановићем Караџићем који је записао његових седамнаест песама, четири старе и тринаест устаничких. У Шишатовцу је и касније често бивао гост код тадашњег водећег српског песника Лукијана Мушицког.

Тим сусретима „српског Хомера“ и „српског Хорација“ дугујемо податке о његовом животу и начину рада. Мушицком је испричао како је стварао песме: питао је ратнике, када су се враћали с бојишта, ко је предводио, где су се тукли, ко је погинуо, против кога су ишли итд.

О Лукијану Мушицком прочитајте: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8

Вишњићево

Данас је то насеље у Србији, у општини Шид у Сремском округу. Носило је назив Грк, у коме је живео и умро Филип Вишњић. По њему је добило назив у периоду између два светска рата. На сеоском гробљу се налази споменик гуслару Филипу Вишњићу.

Споменик у Крушевцу

Песме Филипа Вишњића

Песме које је написао деле се у две групе:

Песме о догађајима којима није лично присустововао Почетак буне против дахија Бој на Чокешини Бој на Салашу Бој на Мишару

Песме о догађајима којима је био сведок: Бој на Лозници Кнез Иван Кнежевић Милош Стоићевић и Мехо Оругџић Хвала Чупићева

Занимљивост

Додељује се награда

„Одзиви Филипу Вишњићу“за савремено родољубиво песништво

Додељује је Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Орашца

Додељује се на Дан државност Србије 15. фебруар у Марићевића јарузи у Орашцу.

Ученици одељења 7/3

Сара ДимитријевићАлександра МикићНикола ВасиљевићИлија Марковић