Цивилно друштво и демократија

Цивилно друштво и демократија

Повратак цивилног друштва и порекло појма

- Термин је ушао у интезивну употребу у последње две деценије.- Термину прети опасност од претеране употребе.- Цивилно и грађанско друштво су синоними. англо-америчка терминологија немачка терминологија- Старогрчки - coinonia politika- Латинкси - societas civilis- Енглески - civil society- Немачки – burgeliche Gesellshaft

- Цивилно, а не грађанско зато што:1. Различито од војног (у нашем језику)2. Идеолошки област грађанског (у комунизму = буржоаско)3. Грађанин – становник града (у нашем језику)4. Упућује на цивилизирајућу функцију5. И у Немачкој се све више употребљава цивилно

Етимологија појма

- Вилхем Хајнрих Рил – разликовање цивилног друштва и државе је једна од великих епохалних истина.- Цивилно друштво је део парадигме - Цивилно друштво – политичка држава, која је установљена у 18. и 19. веку.- Џон Кин – У старој Европској традицији цивилно друштво и држава били су испреплитани појмови.- Ридел примећује да је модерно значење појма цивилно друштво различито од античког.- Аристотел сматра да је цивилно друштво = држава.- Леонардо Бруни је први употребио појам societas civilis у 15. веку.- Ридел – Цивилно друштво је од државе слободан и политички далек простор друштва и грађанских, приватних власника.- Гравина 1708. први разликује грађанско и политичко (Ридел).- Дистинкција цивилно друштво – држава настала је у англоамеричком свету.- Приватни грађанин је основа цивилног друштва.

Класичне традиције и модели цивилног друштва

- Формирање европских држава ишло је упоредо са израстањем релативно аутономних облика друштвеног живота.

1

- 3 традиције (историјска корена)

I. Евромедитеранска струја - у италијанским градовима – антички полиси = сињарије

II. Евроконтинентална струја – са настанком држава – нација у Европи – почиње од Монтескјеа, а врхунац је код Хегела

III. Англоамеричка струја – цивилно друштво аутономно у односу на државу – почиње од Лока, а врхунац је код Пејна и Токвила.

I. Евромедитеранска традиција

- Јавља се за време ренесансе.- Условљена развојем трговачког и финансијском капиталу- Кључну улогу код појма и дискурса одиграли хуманисти – Леонардо Бруни- Најзначајнији период за формирање појма цивилно друштво је 1250. – 1450.- Од тада је у употреби по Ентони Блеку 5 врста латинског:

1) теолошки2) академски3) Цицеронов језик4) Аристотелов републикански језик5) матерњи језик

- 3 вредности цивилног друштва1) мир и сигурност2) имовина и богатство3) слободно мишљење

II. Евроконтинентална традиција

- Доминантан утицај германског културног круга.- Гилде – у модерности еквивалент корпорације и синдиката . Развија се тржиште, олакшале признавање вредности људског рада допринеле развоју професионалне етике и повећале утицај производно – трговачког дела становништва на процес управљања градовима.- Представници - Волф, Кант, Фихте, Грос, Хегел

III. Англоамеричка традиција

- Темеље овој традицији поставља Лок идејама и конституционалној држави која почива на:

1. владавини права 2.имовини 3.слободи- Пејн – минимална држава – самостално цивилно друштво и ограничена држава

- Евроконтинентална и англоамеричка традиција остале су на снази у 18. и 19. веку.

2

- Две антитетичке линије о односу цивилног друштва и државе:

1. Ослања се на германску културну традицију - представљају Хегел и Маркс- Хегел настоји да помири либерализам и универзалну државу.- Цивилно друштво може да досегне до научног општег, док једино држава може доћи до умног општег, општег интереса.- Маркс је дао контрадикторну критику Хегела, која је двоструке природе:

1. Маркс је сматрао да се решење проблема у укидању разлика између цивилног друштва и државе налази у подруштвењавању државе и политике.2. Изједналио је грађанско друштво са буржоаским.

- Карактеристике – примат политичког апотеоза државе хипостазирање моћи колективистичка оријентација

2. Цивилно друштво је најважнија ризница индивидуалних људских права и слобода и последња брана од најезде државе.- Начело државе стоји у директној супротности начелу друштва.

- Карактеристике – примат друштвеног апотеза права и слобода асоцијативност права и слобода индивидуалистичка вредносна оријентација

- 5 услова за настанак цивилног друштва по Чарлсу Тејлору1. разлика друштва и политике (државе)2. разлика државе и цркве3. развој личних права и друштвени уговор4. постојање локалне самоуправе5. стандардна политичка структура

- Апсолутистичке монархије су на парадоскалан начин убрзале стварање модерних националних држава.

- Лок види цивилно друштво као ванполитичку стварност иако користи термин цивилно друштво у традиционалном смисли, он је припремио терен за значење које ће се јавити у 18. веку, а у чијем је средишту аутономно поље економије.

- Монтескје – идеја цивилног друштва је код њега присутна на два начина:1) као грађанско стање2) као мрежа посредујућих моћи и тела

- Он је сматрао да је друштво негде између централне власти и законима утврђених права.- Владавина закона, подела власти и цивилно друштво и падају заједно.

3

- Разлика:Лок – даје идеје неполитичке димензије друштва и неотуђивом правцу људи на слободу и власништво.Монтескје – даје слику друштва одређеног политичком организацијом и духом закона.

5 модела односа цивилног друштва и државе

I. – Држава сигурности- Дело ,,Левијатан'' – Томас Хобс- Држава је негација природног стања где влада рат свих против свију и отуда она добија легитимитет да то стање учини мирољубивим.- Цивилно друштво = држава

II. – Конституционална држава- Дело ,,Две расправе о влади'' – Џон Лок- Очување приватне својине темељ грађанског друштва и владе.- Држава не треба да замени природно друштво, већ да га регулише.- И код њега је граница између цивилног друштва и државе замагљена.

III. – Минимална држава- Дело ,,Права човека'' – Томас Пејн- Саморегулација цивилног друштва и минимално мешање владе.- Држава – нужно зло

IV. – Универзална држава- Дело ,,Основна црта филозофије права'' – Хегел- Задатак државе је да сачува и трансцендира цивилно друштво.- Цивилно друштво није природни услов слободе, већ аранжман етичког живота који укључује економију, интересне групе и институције.

V. – Либерално – демократска држава- Дело ,,О демократији у Америци'' – Токвил- Држава мора да спречи повреду индивидуалне слободе.- Слобода свести, савести, мишљења, изражавања и др.

Фергусон, Хегел и Маркс о цивилном друштву

Фергусон- Уочио парадокс прогреса трговине и мануфактуре које је увећавао личну слободу и сигурност са једне, а производио другоразредну врсту друштва са друге стране.- Прихвата Аристотелово мишљење о човеку као друштвеној животињи.- Сваки човек има природну тенденцију за удриживањем- Наглашавао важност комуникативне димензије, јер је сматрао да има централну улогу у повезивању људи.

4

- Цивилно друштво – колективитет слободних грађана у којем они управљају својим пословима кроз колективно самоопредељење.- Разликује комуникативне и комерцијалне односе.- Закљулује да је присуство комуникативних токова између људи важан услов постојања цивилног друштва.- Цивилно друштво има и цивилизирајућу димензију

Хегел- Први формира теоријску парадигму цивилно друштво – држава.- По њему је грађанско друштво део модерног света.- Систем потреба које цивилно друштво развија представља радикалан раскид са природном околином.- Цивилно друштво је разлика која настаје између породице и државе.- Хегел рашчлањује цивилно друштво на: економски систем потреба, приватно – правно правосуђе, политичко – правно правосуђе, институције администрације и класно друштво.- Конкретна особа је посебна ( Први принцип) али други принцип је принцип повезаности са другим особама, па се оснива систем свестране зависности.- У цивилном друштву субјективитет се добија повезивањем,- Уздизање посебности у општост нуди се у две могућности:

1) Успостављање цивилног друштва (формална слобода)2) Успостављање државе (конкретна слобода)

- Интерес појединаца крајња сврха грађанског друштва.- Општи интерес крајња сврха државе.- Он не укида опште интересе.- Раздвајање цивилног друштва од државе је резултат развоја модерног друштва.- Цивилно друштво не може само да превлада сопствене партикуларности, већ држава треба да сачува и синтезира конфликтне елементе грађанског друштва.- Универзална држава штити општи интерес и права и слободе људи.

Маркс- Он је противречан јер и сам говори о расцепу цивилног друштва и државе, а са друге стране критикује Хегела на сувише оштрој подели између њих.- Опет Хегел говори о политичкој моћи државе над приватним власништвом, а Маркс обрнуто.- Критикује егоистичну димензију грађанског друштва.- Каже да модерно цивилно друштво постаје класно друштво.

Савремене иновације цивилног друштва

- Џин Коен – 20. век – донео је три значајне теоријске иновације:1. Грамшијево схватање цивилног друштва2. Доприноси теоретичара нових друштвених покрета3. Хабермасово истраживање настанка јавног мњења

5

Грамши- Наглашавао културну димензију цивилног друштва и улогу коју има хегемонија у итеракцији друштва.- Инсистирао на аутономији цивилног друштва у односу на државу и политику.- 2 принципа:Хегемонија – пристанак оних над којима се влада. Остварује се путем културних садржаја и асоцијативних форми цивилног друштва.Доминација – подршка присиле. Остварује се путем права бирократског, полицијског и војног апарата државе.

- Цивилно друштво је конституисано од две врсте елемената:1) Културно вредносних норми, садржају и значења2) Мреже институције и грађанских асоцијација

- Културна димензија – уог друштвених борби и има класни карактер.- На пољу цивилног друштва се води рововска борба за нови напредак.- Два концепта цивилног друштва : 1) Концепт владајућих 2) Концепт подређених Влада стална борба између њих.- Моћ владајућих најрањивија у културној сфери и класни рат се мора добити интелектуалним средствима.- Прво се мора освојити цивилно друштво да би се извеле политичке промене.- Две поенте:

1. Релевантност културног поља цивилног друштва, унутар кога се производи хегемонија и бори за њу.

2. Нема концепције цивилног друштва која би била политички неутралана.

Допринос европских теоретичара друштвених покрета

- Ален Турен, Клаус Офе, Џон Кин и Алберт Мелучи.- Наглашавају динамичку, креативну и оспоравајућу страну цивилног друштва, као неформалну мрежу друштвених покрета и грађанских иницијатива, која се разликује од партија и синдиката.- Клаус Офе полази од модела демократије који је отворен за самоникле покрете грађанске иницијативе, а против је етатизма. Он уочава да велике корпорације и организације преувеличавају јавне функције, зато предлаже редиференцијацију цивилног друштва и државе.

- Друга левица у Француској – решење у самоправљању.- Друштвени покрети су најзначајнија полуга цивилног друштва.- Усмерени су и према држави и према самом друштву. Настају кад грађани желе промене.- Особине: добровољност, јавност, аутомност, колективност и солидарност.- Имају и утопијску страну.- Деле се на: 1) Класичне – радничке 2) Нове – еколошке

6

- У класичној теорији друштвених покретаУ САД доминира бихејвиористичка поставкаУ Европи доминира класна поставка

- У новој теорији друштвених покрета У САД – ресурсно-мобилизаторска теоријаУ Европи – индентипчно оријентисана теорија

Јавност цивилног друштва

- Хаберманс – кључни значај јавности и јавног мњења за поимање цивилног друштва.- Јавност у античком смислу – јавни живот.- Репрезентативна јавност средњовековног доба – обележје статуса и везано је за атрибуте личности коју прате инсигније , манири и реторика.- Општи појам јавности садржи 2 значења:

1. Оно које је упућено држави2. Оно које је упућено друштву

- Ипак, модерна јавност настала је раздвајањем приватног и јавног домена.

- Друштво које стоји наспрам државе:1) Одваја јавну власт од приватног домена2) Подиже један део приватне сфере на ниво појаве од јавног интереса

- Први облици грађанске јавности развијају се у аристократским салонима.- Велики трговачки градови преузимају многе културне функције цивилног друштва.- Са развојем привредних сајмова јавља се и пошта.- У 17. веку новине и часописи...- У 18. веку кафане су грађанска јавност.- У грађанској јавности развија се и политичка свест.- Грађанска јавност јавља се између државе и друштва, али тако да остаје приватни домен.

Култура и цивилно друштво

- Битне димензије развоја културе :

I Успостављањем модерног друштва започиње процес цивилизовања, у смислу култивисања и неговања лепог понашања.

II Успостављањем модерног друштва започиње процес премошћавања јаза између елитне и масовне културе.

III Успостављањем модерног друштва шири се простор за културно стваралаштво.IV Успостављање модерног друштва омогућило је прелазак са културе за масе, на

масовне облике културног стваралаштва.

7

V Грађанско друштво појављује се не само као произвођач културе уопште, него и продуцент политичке културе.

- У првом периоду развоја цивилног друштва главни терет у стварању материјалних претпоставки за развој грађанске културе пада на буржоазију.- Затим се оформљавају професионални друштвени слојеви.- Долази до изражаја интелигенција.

Цивилно друштво и нове демократије

- Хуан Линц и Алфред Степан наглашавају утицај цивилног друштва на процес демократизације.

- 5 арена консолидације : 1. цивилно друштво 2. политичко друштво 3. владавина права 4. државна бирократија 5. слободно тржиште

- Демократски процес представља законитост и легалност око саме политичке заједнице у којој споразуми од државности претходе стварању демократских институција.- Пољска – солидарност + интелектуалци- Чехословачка – дисидентски културни кругови- Мађарска – радикални минимализам- Значајна улога цркве.- У фази мобилизације и промена цивилно друштво нужно постаје политизовано.

Ка глобалном цивилном друштву?

- Потпунија елаборација о глобалном цивилном друштву могућа је само у контексту шире студије о процесима глобализације у целини.

Контраверзе око употреба појма цивилно друштво

I Неспоразум- Проистиче из различитости значења у различитим временима.

У почетку означава прелазак из природног у друштвени и политички поредак.

Хобс говори и civitas – што је за њега синоним за државу Код Лока цивилно друштво подведено под шири појам политичког друштва Од 18. века одвајање од државе

- У многим концепцијама економија је улазила у састав цивилног друштва.- Међутим, Хабермас дели недржавну сферу на цивилно друштво и економско поље.- Џин Коен говори о троуглу: држава – цивилно друштво - тржиште

8

- Синхронијске разлике – оне разлике које се у истом времену исказују као другачије виђена и појмовна тумачења, с обзиром на специфичност друштава.

II Неспоразум- Из три различита нивоа употребе појма цивилног друштва (Џон Кин)

1) Аналитичка и дескриптивна сврха2) Нормативно-мобилизаторска сврха3) Етичка сврха

- Разлике постоје и с обзиром на функције које се придају:1) Социјализирајућа - нетоквилска струја2) Јавна и квази јавна3) Притисак (опозициона функција)

- Чарлс Тејлор разликује 3 нивоа значења:1. минимално – тамо где постоје слободна удружења2. строже – где друштво може да структуира и координира своје активности

кроз слободна удружења3. алтернатива – где би удружења могла да одреде државну политику или

њен смер.

III Неспоразум- Јирген Кока разликује 3 димензије у значењу појма цивилно друштво:

1) Тип социјалне акције Карактеристике: оријентација ка конфликтима, расправама и договорима у јавности; индивидуална независност; ненасиље; плурализам; различитост.

2) Поље између економије, државе и приватне сфере Карактеристике: мноштво иницијатива, мрежа удружења и покрета који су различити и од државе и од бизниса.

3) Као пројекат, чије језгро још увек није испуњено Карактеристике: нормативна, мобилизаторска и утопијско поверење.

IV Неспоразум- Разлика у вредносној, идеолошкој и политичкој конотацији- Марксисти vs. капиталисти

V Неспоразум- Разлика с обзиром на део глобалног простора у коме је концепт никао и у коме се примењује.- Неки га сматрају неприменљиивим у исламистичким земљама.- Неки га сматрају применљивим самоу средњој Европи.

- Мери Калдор – 5 различитих верзија цивилног друштва:1. као societas civilis – оригинална верзија употребе термина у смислу

владавине права и мирнодопски уређене политичке заједнице држава има монопол легитимног насиља. Цивилно друштво је различито у односу не на државу, већ нецивилно друштво.

9

2. као буржоаско – Маркс и Хегел. Цивилно друштво етичког живота између државе и породице.

3. активистичка верзија цивилног друштва – утопијска визија. Одлике: владавина права, ограничење државе и захтев за редистрибуцијом моћи. Цивилно друштво подразумева активно грађанство, пораст самоорганизације и ширење простора за утицај грађана.

4. нелиберална верзија цивилног друштва – на западу и САД – laissez faire politicsЦивилно друштво не само да ограничава моћ државе, већ и супституише многе државне функције.

5. постмодерна концепција цивилног друштва – Цивилно друштво је арена плурализма, борбе и оспоравања, извор нецивилности као и цивилитета.

Концептуално одређење цивилног друштва

- Две функције : 1. теоријско – аналитичка 2. нормативно мобилизаторска

- У првом смислу цивилно друштво је појам којим се означава скуп друштвених комуникација, социјалних веза, институција и друштвених вредности чију су главни актери : 1) грађани 2) грађанске организације 3) јавност

- У другом смислу помаже мотивацији и мобилизацији грађана, нарочито у доба транзиције.

- Џин Коен: цивилно друштво је еквивалент за легалност, плуралитет и јавност.- Лери Дајмонд: цивилно друштво је посредујући ентитет који стоји између приватне сфере и државе.- Филип Шмитер: цивилно друштво је скуп самоорганизованих група за посредовање које су:

1. релативно независне од државе, фирми и породица2. способне да промишљају, али и предузимају акције3. које не настоје да замене ни државу, ни фирме4. сагласне да делују у оквиру постојећих правила

- Такво друштво почива на 4 претпоставке:1) Дуална аутономија2) Колективна акција3) Неузурпација4) Уљудност

- Цивилно друштво је локус демократије, либералних принципа, али и легитимност модерних демократија.- Услови за настанак и опстанак цивилног друштва:1. Мир 2. Приватна својина 3. Владавина права

10

- Полазна тачка цивилног друштва је грађанин са индивидуалним правима, а у средишту организације и удружења.- Битан де је и непосредна комуникација (сада јавност)- Такође битно је и слободно тржиште.- Цивилно друштво је оквир у коме се трага за синтезом:

1) Приватног и општег добра2) Област заједништва и слободне индивидуе3) Поље права и експлоатације4) Јавне етике и индивидуалних интереса5) Јавне бриге и индивидуалних страсти

- Позитивни принципи на којима почива концепт цивилног друштва:1. аутономија 2. асоцијативност 3. контрактуалност 4. плурализам5. сомоиницијатива 6. солидарност 7. самоорганизација и добровољност8. хуманост 9. јавност 10. самопомоћ

- Аспекти цивилног друштва са могућим негативним предзнаком:1) Компетитивност2) Егоистичност3) Партикуларизам4) Посесивност5) Сепаратизам6) Локализам

- Цивилно друштво делује као хоризонтална социјална мрежа коју карактеришу:1. непосредна комуникација2. локална солидарност и узајамна подршка3. спонтаност и самониклост, грађанска иницијатива4. неполитичка колективна акција

- Цивилно друштво је друштво грађана и асоцијација у коме се грађанин појављује истовремено као особа и као власник- Најважнији колективни актери цивилног друштва:

1. грађанска иницијатива2. грађанске установе3. друштвени покрети

Цивилно друштво и принцип грађанства

- За концепт цивилног друштва битно је оно значење појма грађанин које наглашава афирмацију личности и њену аутономију у правцу развоја индивидуалитета.- У овам смислу појам грађанин је шири од грађанина државе.- Хабермас указује да су формирање грађанске јавности и грађанина као друштвене фигуре 2 лица истог процеса.

11

- Хабермас: статус слободе, грађански и породични статус- уступају место природном статусу.- Успостављање грађанина у правном смислу завршен је кодификацијама грађанског права у 18. и 19. веку.

- Хабермасов резиме основних праваI Група – односи се на сферу публике која резонује и на политичку функцију

приватних лица у овој јавности.II Група – односи се на слободан статус појединца

III Група – односи се на саобраћај приватних власника у сфери грађанског друштва

- Основна права гарантују:1. сферу јавности и приватности2. институције и инструменте и основу приватне аутономије3. функције приватних лица

I Генерацију права чине цивилна праваII Генерацију права чине грађанска и политичка права

III Генерацију права чине економска и социјалнаIV Генерацију права чине даљи развој неких ранијих индивидуалних праваV Генерацију права чине еколошка, права на еутаназију

Демократски потенцијали цивилног друштва

- Није сваки модел цивилног друштва демократски, али ипак се са доста основа може рећи да су цивилно друштво и демократија савезници.- Демократске функције цивилног друштва:

I 1. подиже ниво демократске политичке културе

2. развија одговарајуће демократске вредности3. отвара претпоставке за демократско функционисање државне власти4. ограничава власт државе5. мобилизаторска функција

II - Његово антиетатистичко значење.- Међутим цивилно друштво нема апсолутно антиетатистичко значење, јер би нас то одвело у противуречност.- Цивилно друштво не негира државу, већ је представља као себи корелативни појам.- Цивилно друштво је најозбиљнији критичар државе и ограничава њене експанзионистичке тежње.

III - Аутономија у односу на државу и политику.- Аутономија није апсолутна већ релативна.

12

- Сваки политички систем мора да се ослања и на неполитичке стубове поретка. Тако имамо 4 поља који чине основу на којој се конституише релација цивилног друштва и државе:

1. поље државне власти (институционално и функционално омеђено)2. политичко поље у целини (политичке партије и друге асоцијације)3. цивино друштво (релативно аутономно у односу на све изнад)4. остале димензије друштвеног живота (породица, привреда...)

- Обележје – плурализам – двоструко значење:1) унутрашње својство цивилног друштва2) постојање различитих облика цивилног друштва

Настанак модерног појма државе

- Термин цивилно друштво и држава у модерном смислу настају заједно.- Држава у многим језицима вуче корене из латинске речи status у смислу уговореног, стабилног стања.- Италијански – stato Немачки – Stadt Енглески – State- У Француској – estat etat (професија, позив) - У Руском – держава (држати)

- Касирер тврди да је термин држава у нашем значењу први употребио Макијавели као јавну моћ одвојену од владара и поданика.

Како ограничити политичку моћ државе?

- Бобио – цивилно друштво и држава – ушле у породицу великих дихотомија.- Већ су стари грци увидели жеђ за што више моћи и назвали је плеонексија, а против отров видели у умерености и назвали је софросине.- Заштита против ширења моћи код Грка:

1. добри устави2. развијање непосредне демократије3. стварање политичког etos-а, којим су се гајиле политичке врлине4. од остракизма до тираницида

-У последњих 5 векова понуђено неколико решења:1. конституционално ограничење владе (Џон Лок – друштвени уговор)2. идеја владавине права и правне државе3. подела власти (Монтескје)4. идеја цивилног друштва

- ЈАВНО МЊЕЊЕ – изузетно значајан део цивилног друштва- Почетак у Гутемберговој штампарији 1445.- Ширење књига, појава новина, телевизија, интернет.

13

Дихотомна парадигма држава / цивилно друштво

- Услови за дихотомну поделу:1. да деле свет на 2 дела, који покривају сваки елемент тог света2. да нема места за трећу димензију поделе3. да су појмови међусобно и узајамно искључиви4. да је та подела доминантна у односу на друге у тој сфери

- Сличан статус дихотомних подела имају : поредак / покрет, стабилност / промена, сарадња / конфликт.

- Две напомене:

I – дихтомне поделе имају другачији карактер и аналитички статус од антитетичких парова типа слобода / неслобода, правда / неправда, мир / рат...

- Разлике: експланоторне и еволуативне

- Експланоторне:1. цивилно друштво и држава објашњавају две различите појаве, док је код

антитетичких то једна појава посматрана из више углова.2. код дихотомних спектар релација је шири (повећањем цивилног друштва може

се повећати поље државе, а може се и смањити, док код антитетичких повећање једног утиче на смањење другог).

- Еволуативне- Дихотомне поделе се могу неутрално анализирати, што није случај код антитетичких.

II – дихтомни пар (његови чланови) могу бити анализирани независно један од другог, за разлику од антитетичких.

- Заједничко им је да се бар један од термина поделе може позитивно дефинисати.

- Резиме о експланаторним и еволуативним капацитетима парадигме цивилно друштво / држава.Експланоторни капацитети, 4 релације у њиховим односима (цивилно друштво / држава):1) јако цивилно друштво са слободним тржиштем и улози државе као ноћног

чувара2) потпуна доминација државе уз слабо цивилно друштво3) развијена држава уз релативно развијено цивилно друштво4) слабо цивилно друштво уз слабу и конфузну државу

Еволуативни капацитети, цивилно друштво / држава нуди шири избор релација од било које антитетичке релације:

14

1) да се држави да негативна, а друштву позитивна вредност (анархистичке концепције)

2) да се друштву да предоминатна вредност, а држави улога неутралног чувара правила игре (неолиберали)

3) да се држави да позитивна, а цивилном друштву негативна карактеристика (социјализам)

4) и цивилном друштву и држави позитивно вредносно значење (савремене концепције)

- Метадолошки приступ дефинисању1. дефинисање сваког термина одвојено2. дефинисање једног, па у односу на њега другог3. заједничко дефинисање оба термина

Цивилно друштво и савремене државе

- Расправе о цивилном друштву су се појављивали у време криза државе.- До криза је долазило када:1) Држава није могла да одговори захтевима друштва2) Је држава желела да подчини друштво

- Ситуација у односу цивилног друштва и државе се разбуктава када:1. друштвено поље постане богатије од политичког2. држава своје функције врши на репресиван начин

- Криза савремене државе јавља се 60-их година на Западу и истоку.- На западу држава благостања постаје преоптерећена- Пад етатистичког облика организације на истоку.

- До кризе је прво дошло на западу и она је била узрокована:1. појавом нових друштвених покрета2. преоптерећеношћу државе благостања

Запад – преоптерећена, интервенционистичка и прескупа државаИсток – некомпететна, неодговорна и ауторитативна држава

- Узроци за враћање цивилног друштва у средиште теоријских дебата на истоку:

I - покушаји демократизације из друштва, а реформе су долазиле одозго и тежиле су очувању поретка.- појава цивилних покрета који су захтевали обнову цивилног друштва- и цивилно друштво и плурализам су тад били угрожени социјализмом- ПАРАДОКС – после пада социјализма, политичке странке ће потиснути друштвене покрете

15

II - у социјалистичким државама предуго је владало уверење да је држава најбољи чувар друштва- разне социјалистичке теорије о одумирању државе су и саме умирале јер је држава постајала све јача (а у друштвеном смислу све слабија)

О отвореном друштву

- Идеја отвореног друштва настала је 30-их година 20. века.- Два значајна научника – Анри Бергсон и Карл Попер.

- Бергсон разликује 2 основне структуре друштва:1) Затворено – хијерархијско, социјално непокретно, аутократско...2) Отворено – отргнуто из руку природе

- У отвореном преовлађује социјална мобилност, постоје све врсте друштвених комуникација, друштво толеранције и слободе кретања.- Бергсон пореди корпоративно феудално и либерално буржоаско демократско друштво.

- Идеја отвореног друштва доживеће пуну афирмацију тек са Карл Попером.- Он одбацује сва становишта од Платида до Маркса и у њима види зачетка тоталитаризма.- У отвореном друштву влада начело рационалне одговорности за личне одлуке и одбоацује се свака врста колективизма, хијерархије, ауторитарности...

- За свако друштво кључно је утврдити да ли има одлике отвореног друштва, и колико расту карактеристике затвореног.

- Одлике отвореног друштва:1. плурализам интереса2. индивидуална права и слободе3. слобода кретања људи и идеја

- Отворено друштво почива на идеју хуманизма

- Затворено је засновано на колективној традицији и табуима- Отворено је засновано на разумној одговорности за личне одлике.

- Са идејом отвореног друштва развој модерне доживео свој врхунац.- Трговина и културни додир- највећа опасност за затворено друштво- Идеја отвореног друштва је плод жудње људи да свој дух ослободе туторства, ауторитета и предрасуда.- Слобода, хуманост, рационална критика.- Улога отвореног друштва:1. критичко-експланаторна 2. нормативно-мобилизаторска

16

Комплексно и ризично друштво

- Заједнички елементи савремених концепција демократског друштва:1. отворено друштво2. комплексно друштво3. ризично друштво

- Комплексност је последица:1) територијалног увећања и увећања становништва2) усложњавање друштвеног живота и функција

- Никлас Луман сматра да је друштвена еволуција прошла кроз фазу:1. сагментарне диференцијације2. диференцијације путем стратификације3. функционалне диференцијације

- Модерна друштва су мање транспрентна.

- Док је традиционлана Модерна повезана са индустријским друштвом, нова је повезана са ризичним друштвом.- Отворено је по дефиницији друштво ризика.

- Урлих Бек – Ризично друштво је друштво на вишем ступњу модерности, када је друштвена продукција богатства праћена продукцијом ризика.

- Продукција и дистрибуција богатсва била су главна питања класичном индустријском друштву.- Рефлескивна модернизација- период појаве ризичног друштва.

- Модернизација постаје рефлексивна када саму себе почне да испитује, када темељи неких компоненти традиционализма почну да се дезинтегришу.- До кризе капиталистичког друштва не долази услед не успеха, већ супротно – успеха.- Те компоненте традицинализма очитавају се у:

1. класама2. нуклеарној породици3. професионалном раду4. схватању науке, прогреса...

- На западу видиљива су 2 различита процеса:1) престала је битка за преживљавање и опстанак2) сазнаје се о ризичним ефектима модернизације

- Ризик – систематски начин бављења опасностима и несигурностима узрокованим и уведеним самом модернизацијом.

17

- Разлике између ранијих и садашњих ризика: ранији – лични садашњи – општи ранији – локални садашњи – глобални ранији – краткотрајни садашњи - дуготрајни ранији – видљиви садашњи – невидљиви ранији - целовити садашњи – кумулативни раније лако предвидљиви садашњи – некалкулабилни раније саниране последице садашњи – иревезибилне последице раније ствар изобора садашњи систематски и структурно интезивирани раније нота храбрости и авантуре садашњи самодеструкција и деструкција

- 5 кључних теза о концепцији ризичног друштва – Урлих Бек:1. радиактивност – иреверзибилне и невидљиве повреде2. друштвена позиција ризика – неки погођени више, а други мање3. велики бизнис4. знање добија нов политички значај5. оно што је јавно и политичко се шири у приватну сферу

Закључак

- Појам отвореног друштва значајан за критику социјалистичких друштава и успостављање нових.- Појам отвореног друштва омогућава критичко преиспитивање достигнућа.- Појам отвореног друштва нужан, али не и довољан за разумевање развијених индустријских друштава.

- Појам ризичног друштва упућује на двоструко нови контекст:1) Указује на процесе глобализације2) Указује на потребу заузимања другачијег приступа природном окружењу

Демократија и цивилно друштво

- Демократија је пуно старија од цивилног друштва.- Атински модел био је модел партиципативне демократије.- Савремене демократије од представничке- Трећи модел су социјалистичка друштва

- Предности партицитативног модела:1. непосредно учешће грађана2. једнакост грађана3. политичка слобода4. поштовање правде и закона(примат позитивне слободе)

- Од америчке револуције превладава модел представничке демократије – Медисон, Бентам, Мил

18

- Деловање цивилног друштва један од неопходних услова плуралистичког модела демократије.- Цивилно друштво није довољан услов за демократију.- Цивилно друштво може садржати нецивилне и недемократске елементе.- Такође ни избори нису довољан услов демократије, већ морају постојати различите групе и организације које би ограничиле доминацију једне групе.

- Антитетичке варијанте образаца демократије – Дејвид Бичем: демократија као дескриптивни или прескриптивни концепт демократија као институционална процедура или нормативни идеал елитистичка vs. партиципаторна либерална vs. нелиберална делиберативна vs. масовна демократија политичка vs. социјална већинска vs. концесуална демократија као индвидуална право или колективно добро демократија као реализација једнакости или преговарање о разликама

- Два концепта:1. асоцијативна демократија2. делиберативна демократија

Асоцијативна демократија

- Главне вредности:1) Индивидуална слобода2) Друштвена правда3) Политичка партиципација грађана

- Овај модел стоји између либералних схватања тржишта и државе благостања.- Инсистира на децентрализацији.- Ставља тежиште на цивилно друштво као једног од кључних актера у демократском процесу и централну институцију владавине.- Брани индивидуалну слободу и позива на већу друштвену једнакост.- Асоцијативна демократија – синтеза радикалне и друштвене демократије.- Свака асоцијација мора поштовати принцип индивидуалног избора и аутономије.

Делиберативна демократија

- Полази од става да се демократски идеал састоји из:1. једнаке дистрибуције моћи у доношењу колективних одлука2. једнаке партиципације у колективном расуђивању

- Модел делиберативне демократије се смешта унутар троугла (по Хабермасу):1. држава – моћ (покретачка снага)2. тржиште – новац (покретачка снага)3. цивилно друштво – солидарност (покретачка снага)

19

- Демократске институције морају да блокирају утицај моћи и новца на одлучивање.- Даје предност утицају комуникације.

- По Хабермасу постоје 3 света кроз које се ми репродукујемо:1. свет емпиријских услова- фактуална становишта и искази2. свет друштвених правила – нормативна становишта и искази3. свет унутрашњих осећања – експресивна становишта и искази

- 3 главна исхода делиберативне демократије:1) сагласност о процедури2) признавање3) консензус

- Разлике делиберативне и либерално-репрезентативне демократије:1. демократска процедура има велики значај у процесу политичког одлучивања2. делиберативна демократија нуди и решавање питања која садрже моралне

дилемме и конфликте3. делиберативна демократија је радикално егалитарна у смислу да читаво

друштво мора да води бригу о кључним друштвеним питањима

Цивилно друштво и угрожавање демократије

- Цивилно друштво је било подршка тоталитаризму у Немачкој и Италији, тако да оно може бити и опасност демократији.- Кит Витингтон – цивилно друштво може за демократсе институције да представља претњу колико и подршку.- Демократија захтева и ваљан уставни поредак, јер цивилно друштво није једини услов.- Цивилно друштво не може да надомести демократске институције.

- Цивилно друштво има велики допринос у формирању демократске политичке културе, без које политичке институције не могу да функционишу на задовољавајућ начин.

- Ипак, цивилно друштво може помоћи урушавању демократије:- Хана Арент: цивилно друштво је рањиво од стране демагошких тоталитарних политичких покрета.- Исти је случај у условима етнификације политике, када масовна националистичка еуфорија захвата цивилно друштво и онемогућава стабилизацију и развој демократије.

- Диверзификовано цивилно друштво је најбољи чувар демократије.- Либерализам гледа на цивилно друштво као лек за све друштвене бољке.

20

- По Волцеру људи су мотивисани да уђу у цивилно друштво:1. итересима2. уверењима3. културним и религијским идентитетом

- Волцер наглашава потребу пријатељске државе, која у условима имперфектног друштва, има улогу регулације, редистрибуције, а понекад и интервенције.

Непријатељи цивилног друштва

1. Деспотизам – настоји да угуши цивилно друштво у самом корену, свим средствима.

2. Рат – по цивилно друштво још опаснији од деспотизма – друштво уместо цивилног друштва постаје ратничко. Изузетак – одбрамбени рат.

3. Затворено друштво – непријатељ цивилног друштва јер га оно отвара и разара.4. Сиромашно друштво – најопасније оно којем доприноси сама држава. Оно убија

јавни дух и смањује услове за цивилни ангаржман.5. Етнонационализам – главна тежња је стварање етнички чисте националне државе6. Корупција – често потпомогнута од стране државе и њених органа.7. Колективизам – врши пресију над личностима грађана8. екстремни индивидуализам – доводи до атомизације цивилног друштва

+- Џон Хол9. концетрација државне моћи – велика моћ се даје држави10. дивергентна културна традиција – различитос и промена неприхватљиви11. републиканске цивилне врлине – примат колективног

+- Џон Кин12. нецивилност

Цивилно и нецивилно друштво

- Цивилно друштво формирају грађани и њихове аутономне асоцијације- Цивилно друштво претпоставља:

1) Загарантована индвидуална права2) Стандарде цивилности у понашању и комуникацији

- У пракси постоје и непријатељски оријентисани грађани и асоцијације.- Све милитантне и парамилитантне организације су искључене из појма цивилно друштво.- Терористичке – све наведено + недостатак принципа јавности.

- Едвард Шилдс : цивилност – брига за интересе целог друштва и опште добро.- Еразмо Ротердамски – увео у употребу појам цивилност.

21

- Џон Кин – све облике цивилног друштва муче ендогени извори нецивилности.

- Из појма цивилног друштва елеминишу се све врсте насилничког, ксенофобичног понашања или друштвеног деловања која распирују мржњу и нетолеранцију, као и сви облици друштвеног организовања у тоталитарном и антидемократском духу.

Демократија и економски развој

- Да ли су демократска друштва успешнија у економском развоју од недмократских?- Нема јасног одговора.

- Данас се прихвата мишљење да је демократија погодан оквир за развој слободне тржишне привреде и економски развој,- Тако се сматра да демократија:

1. охрабрује инвестирање2. подстиче ефикасну алокацију средстава3. приморава владе да бирају добре еконмске политике

- Под благостањем се подразумевају:1. доходак2. здравље3. образовање

- Шансе за демократију на битан начин зависе од достигнутог нивоа економског развоја.

- Успешна економија погодује развоју демократије у 3 вида:1) развој индивидуализма и аутономије грађана2) умањивање арбитрарне моћи бирократског апарата3) ограничавање политичке моћи економском моћи

- Негативни ефекти слободног тржишта на демократију:1. неједнакост богатства2. негативни ефекти тржишних закона3. превласт индивидуалних интереса

- Снаге на тржишту су слепе за све екстерне факторе.- Где нема тржишта, цивилна друштва не могу да преживе.

Цивилно друштво и дебата о социјалном капиталу

- Пјер Бурдије и Џејмс Колеман – најзаслужнији што се у политичкој социологији појавила теорија друштвеног капитала.- Нетоквиловска струја – најзаслужнија за отварање дебате.

22

Токвил о демократији и цивилном друштву

- Два дела : О демократији у Америци Стари режим и револуција

- Његова политичка мисао се поново уздиже крајем 20. века у две обласи:1) У теорији о цивилном друштву2) У студијама културе

- Токвил је био свестан и снаге и слабости демократије.

- Основни постулати Токвилове теорије демократије леже у:1. теорија о суверености народа2. теорија грађанске једнакости3. теорија политичке слободе

- 4 услова за демократију:1. друштвени – средњи слојеви2. идејни – политичке идеје3. политичко институционални – демократске институције4. цивилни – цивилно друштво

- Друштвени – модерно време потврђује Токвилову тврдњу.- Идејни – демократија је идејни поредак и не рађа се сам по себи.- Политичко институционални - Неотоквиловци наглашавају Токвилов аргумент. До највећих разлика између успешних и неуспешних демократија у пракси долази се анализом политичких институција. Хантингтон – разлика између развијених и неразвијених друштава је у нивоима политичке институционализације.- Цивилни – цивилно друштво постаје кључна варијабла за објашњење успеха демократије и њене владавине.

- Токвилова формула – цивилно друштво је највжанија школа демократије.- Токвил – у демократским земљама умеће удруживања је основно умеће. Удруживање грађана олакшава политичко удруживање и обрнуто.- Демократија:

1. увећава унутрашње снаге државе и друштва2. шири благостање3. развија грађанску свест4. ојачава поштовање закона

- Партиципација у групама цивилног друштва производи и увећава социјални капитал.

23

Шта је социјални (друштвени) капитал?

- Капитал – свако улагање одређених ресурса са очекиваном повратном добити на тржишту.- Ресурси нису само финансијски, нити је добит само профит, а тржиште поред економског може бити политичко, културно, друштвено...- Маркс под капиталом подразумева новац и средства за производњу.- Теодор Шулц ставља акценат на људски капитал, на који се гледа као на инвестицију од стране радника која доприноси увећању вредности у процесу производње роба.- Људски капитал се мери категоријама: образовања, тренинга и искуства.- Пјер Бурдије је понудио концепцију културног капитала. За њега је култура систем симбола и значења. Он каже да доминанта класа намеће своју културу кроз образовање и педагошку акцију, чиме се интернализују доминантни симболи и значења.- Између Бурдијовог појма културног капитала и Грамшијевог појма хегемоније постоји висок степен аналогије.- Бурдије – облици капитала:

1) Економски2) Културни оба у општем смислу спадају у друштвени капитал3) Друштвени4) Лингвистички

- Џејмс Колеман – социјални капитал је специфична врста ресурса доступна неком актеру, који обухвата разноврсне садржаје који олакшавају одређене акције унутар дате друштвене структуре.- Опадање значаја породице доводи до опадања друштвеног капитала.

- Роберт Патман се ослањао на 3 школе мишљења:I Она која акценат ставља не институционални дизајн-Она прихвата 2 става неоинституционализма:1. институције обликују политику2. институције су обликоване историјом и социјалним контекстом

II Она која ставља утицај на друштвено економске фактореIII Она која наглашава социокултурне факторе демократије

- Патман – друштвени капитал – подразумева оне карактеристике друштвеног живота које оспособљавају учеснике да заједнички делују много ефективније како би постигли циљеве које деле.

24