ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ Татјана Крповић
ГЛАСОВН
Е
ПРОМЕН
Е
Татјана Крповић
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
Да би се знала ова гласовна промена, неопходно је да се зна подела сугласника (консонаната) по звучности:
-Промени кроз падеже именицу ВРАБАЦ.- Видећеш да у неким падежима Б прелази у П. -Управо је то једначење сугласника по звучности.- Ако се у једној речи нађу један поред другог звучни и безвучни сугласник и обрнуто (безвучни и звучни), онда се први изједначује по звучности са другим, претварајући се у свој безвучни пар или обрнуто. -И не заборави, увек други глас утиче на глас испред себе.Обрати пажњу на следеће примере:
А шта је са Ф, Х и Ц?! Они немају пар по звучности, као што знаш. Зато испред звучних гласова остају непромењени. Али, ако су они „други” глас, утичу на глас испред њих:
ОДСТУПАЊА Када се Д нађе испред С и Ш не прелази у Т!!!
(председник, градски, одселити, људски, средство, подшишати, одштампати, кадшто…)
Обрати пажњу: Чује се, на пример, ГРАТСКИ или ГРАЦКИ, ПРЕТСЕДНИК… али никако, запамти, никако не смеш писати тако као што се чује.
- Када се Ђ нађе испред наставка -СТВО, не прелази у Ћ.(вођство)
-У неким сложеницама: подтекст, предтурски, постдипломски…
-У неким речима страног порекла: рентген, драгстор, Вашингтон…
ЗАДАТАК ЗА ТЕБЕ:
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ
Једначење сугласника по месту творбе или по месту изговора јесте промена, алтернација, зубних С и З испред предњонепчаних („кукичавих”) гласова Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ у Ж,Ш:
Погледај примере:
До ове промене долази и када се Н нађе испред Б и П. Тада се Нзамењује усненим М:
Погледај примере који се везују за прелазак Н у М:
ЗАНИМЉИВОСТ:
Ове промене има и у речима страног порекла:ИМПОРТ, СИМПОЗИЈУМ, СИМБОЛ.
Ову гласовну промену везујемо и заХ, али је таквих примера најмање:
ДРХТАТИ > ДРШЋЕ
МЕХ > МЕШЧИЋ
ОДСТУПАЊА
И код ове гласовне промене долази до одступања и то у сложеницама. Између две речи који чине сложеницу осећа се граница:
РАЗЉУТИТИ СЕ, СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, РАЗЊИХАТИ…
ЈЕДАНПУТ, СТРАНПУТИЦА, ЦРВЕНПЕРКА…
На сву срећу, постоји Правопис (школско издање) кад нисмо сигурни како неку реч треба написати.
ПАЖЊА, ПАЖЊА!!!
Постоје речи у којима долази до оба једначења, и до једначења сугласника по звучности и до једначења сугласника по месту изговора:
*ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
* Погледај следеће примере:јунак > јуначедруг > дружедух > душе
Јасно ти је да задњонепчани или веларни сугласници К, Г, Х испред самогласника
И и Е, а понекад и непостојаног А (о коме ћеш сазнати на неком од следећих часова) прелазе у предњонепчане или
палаталне Ч, Ж, Ш.
•Како гласе деминутиви именица помоћу наставака –ак:ЗРАК, БРЕГ, ДАХ?
•Изведи именице наставцима: -ић, -ица, -ина од именица:ВУК, НОГА, ПРАХ.
•Кажи вокатив једнине именица: ХАЈДУК, МИОДРАГ. Видиш, као у првим примерима.
•Кажи 1. лице једнине презента следећих глагола: ВУЋИ,СТРИЋИ, ВРЋИ. Знаш ли уопште шта значе два последња глагола?
•Како гласе глаголи у инфинитиву од следећих именица:БЕГ, КРИК, СЛУХ?
•Изведи присвојне придеве наставком -ин од следећих именица: НОВИЦА, ДАНИЦА, ЦАРИЦА.
*Размисли о следећим задацима:
Када се властита имена завршавају на -ица, обавезно Ц прелази у Ч: Миличин, Даничин, Олгичин… И то је, као што видиш, палатализација.
Јасно ти је да су све ово били примери за палатализацију. Међутим, некада се не деси оно што се очекује; јави се тзв. одступање од гласовне промене. Одступања од палатализације су у следећим примерима:
•Присвојни придеви на -ИН од именица на -КА, -ГА и -ХА(кћеркин, Анкин / слугин, Олгин /
снахин, Михин / мухин)
• Хипокористици – РУКИЦА, НОГИЦА, за разлику од деминутива РУЧИЦА, НОЖИЦА.
• Код речи где би дошло до нагомилавања африката: ДЕВОЈЧИЦИН, УЧИТЕЉИЦИН.
*НАПОМЕНА:
СИБИЛАРИЗАЦИЈА
У МОЈЕ ВРЕМЕ СЕ ОВА ГЛАСОВНА ПРОМЕНА ЗВАЛА ДРУГА ПАЛА-ТАЛИЗАЦИЈА, АЛИ СЕ САДА ЗОВЕ СИБИЛАРИЗАЦИЈА
ПРЕМА ПРЕЛАСКУ ГЛАСОВА К, Г И Х У СИБИЛАНТЕ, ЗУБНЕ ГЛАСОВЕ Ц, З И С.
СЕТИ СЕ КАКО ГЛАСИ НОМИНАТИВ МНОЖИНЕ ИМЕНИЦА МУШКОГ РОДА ЈУНАК, БУБРЕГ И ОРАХ. НАРАВНО ДА ЗНАШ: ЈУНАЦИ, БУБРЕЗИ И ОРАСИ. И НАРАВНО ДА УОЧАВАШ ДА ЈЕ ДОШЛО ДО ПРОМЕНЕ К, Г И Х У Ц, З И С ИСПРЕД И.
ИСТО ЋЕ СЕ ДЕСИТИ И СА ИМЕНИЦАМА РУКА, НОГА ИСВРХА КАДА ИХ СТАВИШ У ДАТИВ ЈЕДНИНЕ ИМЕНИЦА ЖЕНСКОГ РОДА. (РУЦИ, НОЗИ, СВРСИ)
ОВЕ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ИМА И У НЕКИМ ГЛАГОЛСКИМ ОБЛИЦИМА:- ИМПЕРАТИВ ГЛАГОЛА ПЕЋИ – ПЕЦИ- ИМПЕРФЕКАТ ИСТОГ ГЛАГОЛА: ПЕЦИЈАХСЕЋАШ СЕ ИНФИНИТИВНЕ ОСНОВЕ? ОД ГЛАГОЛА ПЕЋИ > ПЕК
ОДСТУПАЊА (ИЗУЗЕЦИ)-ЛИЧНА ИМЕНА У ДАТИВУ – АНКИ, ОЛГИ, МИХИ
- ГРУПЕ: ЦК, ЗГ, СХ, ТК, ЋК И ЧК: КОЦКИ, МАЗГИ, ПАСХИ, ТЕТКИ, ПРАЋКИ ИЛИ ТАЧКИ / МАЧКИ.
РЕЧИ СА НЕЈАСНИМ ЗНАЧЕЊЕМ: СЕКИ, БАКИ ИЛИ ЛИГИ.
- ИМЕНА СТАНОВНИЦА У ДАТИВУ И ЛОКАТИВУ: БАНАЋАНКИ, БУГАРКИ. ЗАНИМЉИВ ПРИМЕР: БЕОГРАЂАНКИ: ЖЕНСКА ОСОБА ИЗ БЕОГРАДА – БЕОГРАЂАНЦИ: ЈЕДНА ОД НАЈВИШИХ ЗГРАДА У БЕОГРАДУ.- КОД НЕКИХ РЕЧИ ДОЗВОЉЕНИ СУ ДУБЛЕТИ:ПРИПОВЕЦИ И ПРИПОВЕТКИ; НИКАКО: ПРИПОВЕТЦИБИЦИ И БИТКИ; НИКАКО: БИТЦИЗАГОНЕТКИ И ЗАГОНЕЦИ; НИКАКО: ЗАГОНЕТЦИЕПОХИ И ЕПОСИ;ФРЕСКИ И ФРЕСЦИ;МАСКИ И МАСЦИ;КЋЕРКИ / КЋЕРЦИ;- ЧЕСТИТКА: ЧЕСТИТКИ, АЛИ ЈЕ И ЧЕСТИЦИ (ПРАВИЛАН ОБЛИК, АЛИ ГА ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ ИЗБЕГАВАЈ ).- НЕКИ ГЕОГРАФСКИ ПОЈМОВИ: ПОЖЕГИ ИЛИ ПОЖЕЗИ; ЛИКИ ИЛИ ЛИЦИ.
ЈОТОВАЊЕ
Ова промена или алтернација добила је име по слову Ј које се некада звало ЈОТА. Знаш, то је било у време Вука Караџића, о чему ћеш више учити у осмом разреду. Јотовање је гласовни процес који је почео још у прасловенској заједници. Јављао се у различитим епохама, а и данас је у неким дијалектима жив. Отуда се разликује старо јотовање и ново јотовање. Ново јотовање је почело у 14. и 15. веку и траје и дан-данас.
ЈОТОВАЊЕ је гласовна промена у којој ненепчани сугласнициД, Т, З, С, Н, Л са сугласником Ј дају предњонепчане сугласникеЂ, Ћ, Ж, Ш, Њ, Љ, а уснени Б, П, В, М са сугласником Ј дају групе БЉ, ПЉ, ВЉ, МЉ.
Проучи следећу табелу и све ће ти бити јасно:
Верујем да ће ти и примери са сугласничким групама бити јасни:
ОДСТУПАЊА― У неким речима страног порекла: ИНЈЕКЦИЈА,КОНЈУГАЦИЈА.― У сложеним речима: ОДЈУРИТИ, СЈЕДИНИТИ, ОБЈАВИТИ,РАЗЈАСНИТИ.― У неким речима где се З и С налазе испред наставака -ЈЕ и -ЈИ: БРЕЗЈЕ, КЛАСЈЕ, ПАСЈИ, КОЗЈИ.
Обрати пажњу!!!ПРВИ ПРИМЕР:
С много љубави је говорио о њој.С љубављу је говорио о њој.ПРАВИЛО: КАДА ИСПРЕД ИМЕНИЦЕ СТОЈИ АТРИБУТ КОРИСТИ -и, А КАДА НЕМА АТРИБУТА, КОРИСТИ -ју.
ДРУГИ ПРИМЕР:― ВУЋИ – вучем, вучеш, вуче, вучемо, вучете, вуку – ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА― ВИКАТИ – вичем, вишеш, виче, вичемо, вичете, вичу – ЈОТОВАЊЕНемој мешати јотовање и палатализацију! ПРАВИЛО: Када се двоумиш, пребаци глагол у 3. лице множине презента и ако има К у 3. лицу множине презента, онда је палатализација, а ако има Ч, онда је јотовање.
ТРЕЋИ ПРИМЕР:― Стриче, стричевина / СТРИЦ је у основи, али ми га зовемо СТРИКО. Јасно је да се корен речи завршава на К, па је тако настало и СТРИЧЕ.― Кнеже, кнежевина / КНЕЗ је корен речи, а то З нема везе с палатализацијом. Палатализацију имаш у речи КНЕГИЊА – г < ж.
ЧЕТВРТИ ПРИМЕР:
― ВИШИ, ЈАЧИ, ДУЖИ > ВИСЈИ, ЈАКЈИ, ДУГЈИ – врши се јотовање, а не палатализација!!! Наставци за придеве су -ИЈИ, -ЈИ и -ШИ!!!
ПЕТИ ПРИМЕР:― Немој да замениш једначење сугласника по месту творбе са јотовањем:лист + је > лисће > лишће / јотовањегрозд + је > грозђе > грожђе / ЈСПМТ
Размисли о следећим задацима. Јотовање ће ти онда бити јасније, а уз примере из граматике, знаћеш и више него што желиш
- Компаратив придева: ЉУТ, ТВРД, СКУП, ВИСОК, НИЗАК, ГЛУВ, ДУБОК, КРИВ, ПЛАВ, ЛЕП.- Инструментал именица женског рода на сугласник: КРВ, МАСТ, СТРАСТ, ГЛАД, СЛАСТ, СО, КАП, ВЛАСТ, МЛАДОСТ, БУДУЋНОСТ.- Глаголске именице: ЧИТАТИ, ОРАТИ, РАСПЕТИ, ПУШИТИ, САНКАТИ, ПЕВАТИ, ГЛЕДАТИ, ВИДЕТИ, ХРАНИТИ, КАЗНИТИ.- Прво лице једнине презента: МЛЕТИ, ПИСАТИ, ХРАМАТИ, МЕТАТИ, ВЕЗАТИ, МАЗАТИ, РЕЗАТИ, СВРАТИТИ, ГЛОДАТИ, КАЗНИТИ.- Збирне именице: ГРМ, ДРВО, КАМЕН, ПРСТЕН, ЖБУН, ПРУТ, ТРН, СНОП, ЦВЕТ, ЛИСТ.
НЕПОСТОЈАНО А
∆ То је А које се код промене облика речи јавља или губи.∆ „Час га има, час га нема”.борац : борца : борацадобар : доброједан : једногЧачак : Чачка
∆ Непостојано А се никад не налази на крају речи, сем у предлозима:с – сак – каниз – низауз – уза
ИМЕНИЦЕ∆ Потребно је променити именице кроз падеже:ПИСАЦ – номинатив једнинеПИСЦА – генитив једнине∆ Никако не треба одустати од промене кроз падеже. Постоје именице које тек у генитиву множине покажу чаробно А:ПИСМО – номинатив једнинеПИСМА – генитив једнинеПИСАМА – генитив множине
ПРИДЕВИ∆ И придеве можемо мењати кроз падеже, али је довољно променити им и род:ВЕРАН – мушки род једнинеВЕРНА – женски род једнине∆ Често га ученици забораве у примеру помоћног глагола ЈЕСАМ:САМ – прво лице једнинеСМО – прво лице множине
ПРЕЛАЗАК Л У О
ОБРАТИМО ПАЖЊУ НА ИМЕ ОВЕ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ:ПАРОНИМИЈА ПРЕЛАЗ – ПРЕЛАЗАКÖ ОВА ГЛАСОВНА ПРОМЕНА ЈАВИЛА СЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 14. ВЕКА.Ö ИЗ САМОГ НАЗИВА ЈАСНО НАМ ЈЕ О ЧЕМУ СЕ РАДИ: ГЛАС Л ПРЕЛАЗИ У САМОГЛАСНИК О КАДА СЕ НАЂЕ:- НА КРАЈУ РЕЧИ – СОЛ : СОО : СО- НА КРАЈУ СЛОГА – СЕЛ + БА > СЕОБА
ПРИМЕРИ БРОЈ 1 СВАКИ РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ ПРЕДСТАВЉА ПРИМЕР ЗА ОВУ ГЛАСОВНУ ПРОМЕНУ, А ПОСЕБАН НАГЛАСАК ЈЕ НА ПРВОМ ЛИЦУ ЈЕДНИНЕ МУШКОГ РОДА:ДОНЕО – ДОНЕЛАПИСАО – ПИСАЛАМИСЛИО – МИСЛИЛА
ПРИМЕРИ БРОЈ 2ПО ОВОЈ ПРОМЕНИ СУ КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ МЕСТО ВРШЕЊА РАДЊЕ НА –НИЦА (НАСТАЛЕ ОД РАДНОГ ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА):ЧЕ-КА-О-НИ-ЦАПРА-О-НИ-ЦАУЧИ-О-НИ-ЦАБЕЖ-БА-О-НИ-ЦАОБРАТИ ПАЖЊУ НА О – УВЕК ЈЕ НА КРАЈУ СЛОГА!- У МАКЕДОНСКОМ И БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ ОСТАЛА ЈЕ СТАРА ВАРИЈАНТА ТИПА:ЧЕКАЛНИЦА, ПРАЛНИЦА, УЧИЛНИЦА, ВЕЖБАЛНИЦА…
ПРИМЕРИ БРОЈ 3 ВРШИЛАЦ, ТРПИЛАЧИТАЛАЦ,СЛУШАЛАЦЦ, ОСЛОБОДИЛАЦ, …
ОДСТУПАЊА ОД ПРЕЛАСКА Л У ОПРИМЕРИ БРОЈ 1НЕКЕ ДОМАЋЕ РЕЧИ: БОЛНИЦА, ВАЛ, ЖАЛБА, ЖДРАЛ, ЗНАЛАЦ, МОЛБА, НЕВАЉАЛАЦ, ШКОЛСКИ…ПРИМЕРИ БРОЈ 2НЕКЕ СТРАНЕ РЕЧИ: АКВАРЕЛ, БИЦИКЛ, ГЕНЕРАЛ, КАНАЛ, КОНЗУЛ, МАРШАЛ, МЕТАЛ, ФУДБАЛ…